LICNOST MENADZERA Tri grupe psiholoskih osobina: 1.sposobnosti,znanja,vestine,iskustvo 2.karakter,temperament 3.

motivacija,stavovi,sistem vrednosti OSOBINE LICNOSTI KOJE SU OD VELIKOG ZNACAJA ZA OBAVLJANJE POSLA 1.samopostovanje-samopouzdanje 2.samoefikasnost 3.samokontrola 4.motiv postignuca-pokretac na aktivnost EMOCIONALNA INTELIGENCIJA Razvojem EQ povecava se spremnost za promene, jer se umanjuje uticaj uloge i funkcije u org.,teznja za moci i spoljasnjim pokazateljima uspeha,a s druge strane,povecava se licna i drustvena odgovornost, motivi za postignucem i samoaktualizacijom. Emocije su ono sto nas pokrece,one hrane nasu motivaciju i odredjuju nase aktivnosti. One predstavljaju najznacajniju odliku covekove licnosti. Preduslov za razvoj licnosti je negovanje i razvoj EQ. EQ je sposobnost realisticnog prepoznavanja vlastitih osecanja i osecanja drugih ljudi,samomotivisanja i dobrog upravljanja emocijama u sebi i svojim odnosima sa drugim ljudima. Osnovu EQ cini pet osobina: 1.samosvest 2.samokontrola 3.motivacija 4.empatija 5.drustvene vestine EMOCIONALNA KOMPETENCIJA I LICNA KOMPETENCIJA 1.samosvest 2.samosavladavanje 3.motivisanost II DRUSTVENA KOMPETENCIJA 1.empatija 2.drustvena umeca NAVIKE I VESTINE Navika-stabilna i trajna povezanost izmedju drazi i odgovora na nju. Vestina-pretvaranje sposobnosti i znanja u odredjene oblike ponasanja. Individualne sposobnosti cine osnovu za razvoj vestina i znanja. IQ - logika,racionalnost EQ - asocijativnost

SQ - kreativnost Za uspesnost menadzera osim KARAKTERISTIKA LICNOSTI presudan je SISTEM VREDNOSTI koji odredjuje njihovo ponasanje: - rad - motivacija za postignucem - mogucnost napredovanja - socijalni status,ugled i prestiz - visok nivo energetskog potencijala AUTORITARNOST - potreba za nalazenjem cvrste i jednostavne kognitivne seme - potreba za izbegavanjem nesigurnosti i pretnji - potreba za samopostovanjem Osobine autoritarne licnosti: - submisivnost - sklonost ka manipulaciji - narcizam - paranoja - destruktivnost - zelja za pripadanjem vladajucoj partiji - neprihvatanje demokratije i njenih nacela KREATIVNOST IZVORISTA KREATIVNOSTI: - naivnost i neiskustvo (deca) - iskustvo - motivacija - slucajnost,greska,ludilo SPREMNOST NA RIZIK Stav prema riziku postaje pozitivan ukoliko se razlika izmedju postojeceg stanja i stanja koje ce prouzrokovati promena realno opaza, i na osnovu stvarnosti izabere mogucnost koji na najbolji nacin objasnjava promenu ili problem. SOCIJALNA ODGOVORNOST - preuzimanje odgovornosti za sopstveni zivot,kao i za zivote drugih ljudi - zasniva se na POVERENJU-deljenju zajednickih normi i vrednosti podrzano reciprocnim ocekivanjima Odnos prema promenama sadrzi dva aspekta odnosa prema promeni: poverenje i nivo predvidjanja. Elementi za sticanje poverenja: 1.znanje-neznanje 2.emotivnost-neemotivnost

OSOBINE ZRELE LICNOSTI: realisticno opazanje sveta prihvatanje sebe i drugih onakvih kakvi jesu otpornost prema stresu neusiljenost u ponasanju usredsredjenost na probleme a ne na samog sebe nezavisnost i samodovoljnost svezina procenjivanja,stvari i ljudi demokratski stavovi i vrednosti duboki emocionalni odnosi sa malim krugom ljudi smisao za humor stvaralastvo otpor prema konformizmu sa kulturom

PROMENE KOD LJUDI - u organizaciji podrazumevaju promene u nacinu ponasanja ljudi u cilju zadovoljenja organizacionih potreba Tri faze promena: 1.odmrzavanje 2.faza promene 3.ponovno zamrzavanje SPREMNOST ZA PROMENE I GENETSKA OSNOVA traganje za novinom izbegavanje stete zavisnost od nagrade

II EMOCIONALNI ASPEKTI - strah kao nosilac otpora promenama - strah,ljutnja,pretnja - negativne emocije - EQ je povezana sa sposobnoscu za unosenje i prihvatanje promena - najvaznija je empatija,zatim ljubav,nada,emocionalna autenticnost III VOLJNI ASPEKTI - najvazniji pokretac promene - MOTIVACIJA MASLOVLJEVA TEORIJA POTREBA - egzistencijalne potrebe - potrebe sigurnosti - potrebe pripadanja - potrebe postovanja i statusa - potrebe za samoaktualizacijom Znacaj ove teorije u menadzmentu je veoma veliki jer je ukazao na slozenost i raznovsnost covekovih potreba,na mogucnosti razvoja i zadovoljavanja potreba u procesu rada, kao i na sredstva i metode kojima bi se u organizaciji covekove potrebe mogle zadovoljiti. Ovim je prevazidjeno shvatanje o materijalnom nagradjivanju kao osnovnom motivatoru. IV SAZNAJNI ASPEKTI

- promene u opazanju stvarnosti i samog sebe,povecanje znanja i promene u vec usvojenim obrascima misljenja - stav prema riziku postaje pozitivan ukoliko se razlika izmedju postojeceg stanja i stanja koje ce prouzrokovati promena realno opaza i na osnovu stvarnosti izabere mogucnost koja na najbolji moguci nacin objasnjava promenu ili problem V ASPEKTI PONASANJA Kada su zaposleni svesni da do promene mora da dodje,najcesce se javljaju sledeca cetiri oblika ponasanja: 1.neutralista - nema stav u odnosu na promenu 2.inhibitor - izrazito negativanstav prema promeni,bori se da pridobije i ostale 3.pasivni pristalica - prihvaca promenu ali se ne ukljucuje u njeno sprovodjenje 4.aktivni pristalica - prihvata promenu,sprovodi je i utice na druge Implementiranje promena u organizaciji obuhvata sve aspekte licnosti zaposlenih: 1.voljni- kreativna aktivnost,npr.invativnost 2.saznajni- poznavanje posla 3.emocionalni - odnos prema org.,vezanost za nju,posvecenost poslu MOTIVACIJA ZA RAD NA NJU UTICU: - osobine licnosti: opazanje,ocekivanja,vrednosti,stavovi... - karakteristike posla: potrebne vestine,zanimljivost,raznovrsnost,autonomija... - karakteristike radne situacije: neposredna radna okolina,organizaciona klima i kultura Motivacija je emocionalna sklonost koja vodi postizanju ciljeva. Manifestuje se kroz teznju za postignucem,predanost,inicijativu i optimizam. Motivisanje zaposlenih podrazumeva: - uvazavanje individualnih razlika - postavljanje ostvarivih ciljeva - individualizovanje nagradjivanja - neprestano nagradjivanje Maslovljeva teorija potreba Hercbergova dvofaktorska teorija: - higijenski faktori - sprecavanje nezadovoljstva (plata,radna atmosfera,medjuljudski odnosi...) - motivatori (kreativnost,autonomija,odgovornost,mogucnost napredovanja...) Ovim su materijalni motivatori stavljeni u drugi plan. ZADOVOLJSTVO POSLOM - jedan o znacajnih pokazatelja motivacije za rad (lakse se meri) - jedan od najvaznijih neprivrednih ciljeva org. ZADOVOLJSTVO POJEDINACNIM ASPEKTIMA POSLA: - sigurnost posla - mogucnost napredovanja - priznanje - rukovodjenje - plata - socijalni aspekti rada - komunikacije

- radni uslovi

Licno i profesionalno priznanje dobro obavljenog posla je glavni pokretac motivacije.

Zadovoljstvo samim poslom,nagradjivanjem,rukovodiocima i rukovodjenjem,medjuljudskim odnosima,mogucnostima napredovanja MOTIVISANJE U MENADZMENTU PSIHOLOSKI UGOVOR izmedju zaposlenog i org. Osnovni pokretaci za radnike znanja: - licni rast - radna autonomija - postignuce - novac MOTIVISUCA KOMUNIKACIJA - IZ KNJIGE I IZ BELESKI! TIMSKI RAD Razlike izmedju grupe i tima: - kolektivni rad - zajednicka odgovornost - emotivno angazovanje Tipovi timova: - prema zadatku: oni koji obavljaju i oni koji se bave unapredjivanjem posla - prema vremenu postojanja: privremeni i trajni - povezanosti tima strukturom autoriteta org. Izgradnja timskog ucinka zasnovana je na sledecim principima: - urgentnost zadatka - vestina iznanje kao osnovni kriterijum za ucesce u timu - jasno odredjena pravila ponasanja - priznavanje i uvazavanje rezultata etapnih ciljeva - pruzanje novih izazova i podataka - prijatna radna atmosfera Osobine licnosti najbitnije pri formiranju timova: - interpersonalna orijentacija - socijalna senzitivnost - dominacijske tendencije - zavisnost - emocionalna stabilnost - sposobnosti - karakteristike pola i uzrasta VODECA KOALICIJA - predstavlja udruzivanje grupe ljudi sa podjednakom spremnoscu za promene i odlucnoscu da se te promene sprovedu. Znanja i sposobnosti potrebne za timski rad:

1.komunikacione sposobnosti 2.vestine resavanja problema 3.vestine timskog rada 4.vestine upravljanja promenama Stvaranje timskog ucinka: 1.ko smo mi? 2.gde se sada nalazima? 3.kuda idemo? 4.kako cemo tamostici? 5.sta se od nas ocekuje? 6.kakva podrska nam je potrebna? 7.koliko smo efikasni? 8.kakvo priznanje cemo dobiti?

TIMSKI UCINAK ZAVISI OD: - UZAJAMNOG POVERENJA I POSTOVANJA - REALISTICNE PROCENE SPOSOBNOSTI ORGANIZACIJE I SANSI U OKRUZENJU
Clanovi tima sa visim EQ se prepoznaju po znacajno visim pokazateljima drustvene kompetencije i po: - vestinama u analiziranju i razumevanju odnosa medju ljudima - uspesnijem resavanju konflikata i pregovaranju - vestjem resavanju problema,samopouzdanju i elokventnosti - odnosu saradnika prema njima - otvorenosti u komunikaciji