FILOZOFIJA I GNOZA

Skrovitost i osvedoenost
Hamid Parsanija Stadijumi spoznaje basati na sofistikaciju i nihilizam, te u antropologiji na ekstremni i goli huma nizam. U takvom sistemu, ovekova vo lja/odluka se namee kao kriterijum i vaga svega, s obzirom na to da nita ne uskr sava, ni ne nestaje do u domenu ljudske kulture. Osobi koja se koristi empirinom spo znajom, to znai da svoja saznanja i na uku povezuje iskljuivo sa osetilima/em pirijom, svet kojeg je spoznala bie opipljivi i materijalni. Sledstveno tome, antropolo gija te osobe e imati zalobu da se uzme za naunu samo u sluaju da, poput svih ostalih materijalnih pojava, bude ustanov ljena u svetlu principa verifikacije. Ko se prepusti iskljuivo pojmovnora cionalnoj spoznaji i tu pojmovnoracio nalnu spoznaju, na osnovu svog raciona listikog pogleda, predstavi kao jedini nain dobijanja spoznaje, uprezae svoj trud, po uzoru na Dekarta, da i samog oveka dokae posredstvom razmiljanja i razuma, pa ak, nalik Hegelu, opovr gnue u svojoj ontologiji sve to ne zalazi u racionalnu misao. Da dodamo da je an tropologija ove grupe u neku ruku filo sofska antropologija i da njihova ontolo gija dolazi kao jedna vrsta idealizma. A oni koji zagovaraju mitove, u svojoj ontologiji prigrljavaju gospodare vrsta i mnoge bogove i boginje. Samim tim, slika koju ova grupa ima o oveku bie, tako e, mitska slika. U mitskoj spoznaji, pak, osetilo i razum nemaju aktivnu ulogu, ve se, onde, prva uloga udeljuje ovekovim potranjama i sklonostima koje su zdru ene sa fantazijom i imaginacijom. Mogu

ovek nije otrgnut od sveta, niti svet od oveka. Drugim recima, ovek je utisnut u samom svetu, kao to i svet postoji i namee se u oveku, jasnije, sna gom njegovog govora se tumai i poja njava. Spregnutost, odnosno sjedinjenost oveka i sveta nalae da ni spoznaje o nji ma ne budu otuene jedna od druge. Ko god spoznaje svet na nain koresponden tan instituciji oveka, on e i o oveku stei znanje srazmemo spoznaji kojom raspolae u vezi sa svetom. Ova premisa, zapravo, hoe da potcrta meusobnu po vezanost antropologije i ontologije. Nadalje, ontologija i antropologija pred stavljaju dve kategorije spoznaje. Stoga, postoji veza izmeu ontologije i antropo logije, s jedne, i same spoznaje, odnosno naina ovekovog dobijanja saznanja, s druge strane; hoemo kazati da ontologija i antropologija svake osobe iskorauju iz horizonta njegove spoznaje i vice verza, to znai da i spoznaja svake osobe jeste u sazvuju sa njegovim poznavanjem o veka i sveta. Svaka pojedinana osoba dospeva do harmonine spoznaje sveta i oveka up ravo uspravivi se u svom posebnom spo znajnom horizontu, to e rei da je pri roda percipiranja jedinke usko povezana i primerena njenim saznanjima o oveku i postojanju. Prema tome, uviamo da je uspostavljena ravnotea izmeu tri dome na epistemologije, antropologije i ontolo gije. Ko se u sistemu spoznavanja bude prepustio skepticizmu, u ontologiji e na

30

FILOZOFIJA I GNOZA

e je da u ovoj vrsti spoznaje budu, ta koe, prisutne purgatorijumske pojave koje su smeteni u skrnavnim, niskim stepenima intuitivne spoznaje. Meutim, ukoliko intuitivna spoznaja ne posustane u horizontu imaginalnih po java, te se vine u inteligibilne i nadinti ligibilne ravni, kako e kasnije o tome biti rei, tada ulazi u svadbeni vez sa nena etom vrstom ontologije i antropologije. U tom pogledu, objavljuje se o univerzu mu i oveku iji supstrat i arhetip, trup i dua, duh i telo bivaju znamenjima/zna kovima Boijim. U zenitu intuitivne spoznaje vrhuni objava/revelacija od Boga. Revelacijska spoznaja, suprotno mitskoj, kao prvo, ne udara na razum i, kao drugo, ne zatvara oi osetnoj/empirinoj spoznaji, ve ra dije, ukazuje na nedostatnost i nemonost empirizma i racionalizma, samo zbog to ga to opovrgavaju spoznaje koje ih na dilaze, odnosno iz razloga to spoznaje redukuju u horizont svojih datosti, kako
okosnice kategorije antropologija savremena filosofska epistemologija

bi rastrgla ome koje su baene na nie stepene ovekovih saznanja. Plod ove spo znaje jesu teomonistika ontologija i an tropologija. U teomonistikoj ontologiji, bia su Boije rei/logosi. Isto je i u teo monistikoj antropologiji, jer ovek, sa mim tim to je uzeo prisustvo u svetu, bie nazvan reju/govorom Boijim, te u zborenju sa Boijim znamenima i zna kovirna govornikom Boijim, kao to se, s obzirom na znanje koje ima o real nosti svega i realnosti Boijih znamenja i Imena, naziva manifestacijom Imena sveo kupljajueg Boijeg, ili da kaemo name snikom Allahovim. Na osnovu ovih objanjenja o razlii tim vrstama spoznaje, te o stepenima i podelama spoznavanja sveta i oveka, mo i emo sumarno da prizovemo pet ka tegorija epistemolokih usredsreivanja sa ontolokim i antropolokim okosnicama koje im odgovaraju. Donja tabela prikazuje te stepenaste kategorije:

ontologija

antropologija

relativizam u spoznavanju i realnosti, skepticizam empirizam i sklonost osetilima racionalizam imaginacija i purgatorijumske pojave

sofistikacija i nihilizam

ivo bie koje stvara kulturu bie koje gradi orude logino bie

naunapozitivistika

materijalizam idealizam i racionalni svet gospodari vrsta i mnogobotvo

klasina filosofska

mitska

mitsko bie

verska islamska

revelacija i um

teomonizam

namesnik Boiji, re Boija i govornik Boiji

Vol. 21 No 59 GODINA 2010

31

da epistemologiju treba postaviti ispred antropologije i ontologije; oni veruju da u okrilju preustrojavanja ovekove spoznaj ne institucije i promene koja izbija na po lju njegovih komentara/eksplanacija o pitanju spoznaje, dolazi do promene i u ontologiji i antropologiji. Drugi tvrde da je saznanje o samom postojanju, kao i us krsavanje znanja o nainu pojanjavanja spoznaje, zajemeno onom spoznajom pre ma kojoj svako stie znanje o svojoj dui/ samom sebi. U stvari, oni antropologiji daju prvenstvo u odnosu na dve druge kategorije spoznavanja. Najzad, jedna gru pa insistira na tome da se ontologija na lazi ispred drugih kategorija spoznaje, ob janjavajui da se usled eksplanacije koja biva uspostavjjena u ovekovoj spoznaji o postojanju, deavaju prei naenja u njegovoj spoznaji Obujmljenost prirode o dui, te samoj spoznaji. snagom natprirode biva Sve tri prie, i pored cepi na nain na koji priroda dlaenja i dokazivanja ko ispunjava niski, egzoterini jima prilaze da bi pojasnile svoj stav, jednoglasno po stupanj postojanja, a tvruju loginu ko heziju natpriroda uzvieni i izmeu raznih slojeva spo ezoterini znavanja u svakom poje dinanom od tri prizivana stadijuma. Verski i zemaljski pogled Pogled vere na oveka i svet nije oka rakterisan kao zemaljski, odnosno mate rijalni pogled. U zemaljskom pogledu, priroda i ivot na zemlji su sva realnost. Islamska duhovnost, takoe, sagledava svet verskim pogledom, u kojem je pri roda tek jedan deo realnosti, dok je onaj drugi deo definisan kao natpriroda, to jest metafizika. U religijskim sentencijama susreemo se sa razliitim nazivima pri rode i natprirode, od kojih su najei ter mini: najnii svet i zadnji svet, skrovitost i osvedoenost, te imanje i (nebesko) car

Isprepletenost raznih spoznajnih sloje va u gore tri pomenuta stadijuma teko e moi da bude izvrgnuta podozrenju ili nesuglasicama. Meutim, ostavivi po stra ni nepovredivu loginu spregnutost epi stemologije, ontologije i antropologije, po stoji mogunost izbijanja nesuglasica oko samog poretka, jasnije, naina postavljanja za fundament i dodatke svakog od ova tri spoznajna stadijuma1. Neki smatraju
32

FILOZOFIJA I GNOZA

stvo (mulk i malakut). U verskoj ontologiji, svaka re e, u pogledu svog znaenja, do fiziki deo realnosti nije bez povezanosti laziti sa efektima i karakteristikama s ko sa natprirodnim delom, ni u latitudinal jima nije raspolagala sve dok ona znaenj nom poretku s njim, nego su ova dva dela ska veza nije bila ustanovljena. Naravno, zdruena u longitudinalnoj hijerarhiji, to imamo u vidu da je veza izmeu rei i znai da je priroda opsegnuta snagom nat znaenja, ipak, veza koja je nastala sna prirode, te carstvo univerzuma, takoe, gom dogovora, u okolnostima ljudskih kul obujmljuje zemaljsko imanje i dominantno tura, te posredstvom ovekove volje i po je u odnosu na njega. Podvlaimo, dakle, uenosti, to nije sluaj sa povezanou da povezanost dva dela postojanja pri prirode sa natprirodom, koja ostaje da bu rodnog i natprirodnog, ne podlazi pod de egzistencijalna i realna spregnutost. Rei i sentencije u okviru razliitih kul kategoriju meusobne povezanosti prirod tura, donose raznolika znaenja i poruke, nih objekata. Obujmljenost prirode snagom natpri znaenja koja e, na istoj onoj teritoriji, pro rode biva na nain na koji priroda ispu uzroiti posebne ljudske i drutvene efekte. njava niski, egzoterini stupanj postojanja, Primera radi, izvesne rei bivaju razlog o a natpriroda uzvieni i ezoterini. Spreg vekove radosti i poleta, dok druge slua nutost egzoterinog i ezoterinog nije po oca rasrde i uzrokuju mu neugodnost. U verskom pogledu, sva put kategorije povezanosti ki deo prirode, na analogan dva objekta na jednom ni Natpriroda, kao skroviti nain, s obzirom na nain vou/u irini, ve se radi o stadijuma univerzuma, ispovezanosti/spojivosti nezemaljskoj vezi koja, u naelo je svetosti i raznih kojeg je ostvario sa natpri relaciji sa ovozemaljskim rodom, ili kaimo zavisno povezanostima, deluje taj vrednosti, ba kao to i o svojoj ezoterinoj dimen novito i sasvim draesno. delovima prirode bivaju ziji, raspolae sa posebnim Nadalje, natpriroda u primereni vrednosni, i svojstvenim efektima i ka svojstvu ezoterine i trans odnosno natprirodni efekti rakteristikama. Naime, nat cendentne ravni prirode, priroda, u svojstvu skrovi zavisno o kakvoi ispreple tenosti sa prirodnim objektima, njih po tog stadijuma univerzuma, naelo je svetosti astvuje odgovarajuom aromom i sraz i raznih vrednosti, ba kao to i delovima mernim nalijem. Upravo iz tog razloga, prirode, upravo u svetlu povezanosti sa svet prirode se, u verskom pogledu, ne svetom skrovitosti, bivaju primereni vred doivljava kao monolitno i slino mno nosni, odnosno natprirodni efekti; to e tvo, budui da svaki deo prirode, sraz rei da se neki fenomeni, jednostavno, uzi merno nainu povezanosti sa natprirodom maju za svete i iste, a neki drugi za od i svetom skrovitosti, uiva nepretrgnuti vratne i prljave.2 A u sekularnom/zemaljskom pogledu, natprirodni autoritet. Spregnutost prirode sa natprirodom transcendentne vrednosti i efekti ovda nalii na vezu izmeu rei ili spisa i zna njih prirodnih objekata, na osnovu kojih enja; prema jednom prirodnom/fizikom su objekti i nastali, predstavljaju umilje udubljivanju, rei se nameu kao glasovi ne fenomene koji se nameu, jedino, sna i realiteti koji se nalaze u irini. Meutim, gom ovekove fantazije i uobrazilje. Po s obzirom na povezanost svake one rei ovom pogledu, realno naelo uz vie sa svojim znaenjem, ona postaje kadra nih objekata nisu do prirodne dimenzi da naprti posebnu poruku. U tom sluaju, je ovekove egzistencije i materijalne/
Vol. 21 No 59 GODINA 2010 33

ovosvetske tendencije njegova bia, dakle one pojave iji koreni, u verskom pogle du, vode do transcendentnog, znai nat prirodnog ozbiljenja/ realnosti. Nadalje, ona uzviena realnost ni sluajno nije do la kao posledica uobrazilja naih misli, ve, ovekova institucija misli i percepcije to ozbiljenje neposredno opaa ili, preciz nije, raskrinkava, dospevajui, usred spi ritualnog proputovanja/uzgajanja, u sta dijum svog osobnog sopstva. Insistiranje na natprirodnim dimen zijama postojanja i duhovnim egzistenci jama, moralo je da bude zajedniko obe leje nezemaljskih ontologija. Neki sociolozi su o tom obeleju govorili kao o karakte ristici verskog pogleda na postojanje.3

divi pogrenost i ispraznost zemaljskog pogleda na svet, kao i onih mnogoboa kih pogleda; dodajmo jo da islam sve Boije verovesnike naziva poslanicima is tinske vere: On je Onaj Koji posla Poslanika Svoga s uputom i verom ostvarenja da bi je ispoljio po nad vere sve nje, iako mrzeli to mnogoboci.4 Shodno islamskom pogledu, svi vero vesnici, od Adama do njihovog Peata, od kojih su i Avram, Mojsije i Isus, pozivali su narode teomonizmu. Zapravo, svi oni su odgajali verovanje u Jednog Boga i is kuavali predanost Njemu, te su se razli kovali, iskljuivo, u pogledu njima svoj stvenih verozakonskih puteva (aria). Svaki verovesnik bi imao za zadatak, ak, da potvrdi misiju prethodnog i nago Teomonistiko vesti sledeeg poslanika, kao obrazloenje u primeru svetog Isusa koji je afirmisao nebeski autori Uzvieni Bog ne pravi Ako pod verom budemo tet Mojsija i Tore i doneo razliku izmeu svojih oznaili metode ivljenja i radosnu vest o poslaniku verovesnika, a povoenje verovanja/nauavanja koji koji e uslediti iza njega: za neim osim su ustanovljeni naspram ma I kad kaza Isus, sin Mari profetoloke vere, terijalistikih i isto zemalj jin: ,,O sinovi Izrailja, zaista nipoto, ne dozvoljava skih pogleda, onda emo sam ja poslanik od Boga ka va moi da verovanje u duhov ma, kao potvriva one meu ne, natprirodne dimenzije ruke dve moje Tore i kao ra postojanja zacrtamo kao granicu koja raz dovesnik o poslaniku to e doi posle mene, luuje verski pogled od onoga koji nije ver to mu je ime Ahmed.5 ski. U ovoj dihotomiji, iako podlazi pod Uporedo sa svim insistiranjem na teo verski pogled, islam nudi posebnu formu monizmu, asni Kuran se nije kolebao da verovanja u skrovitost. Naime, prema islam ukae na grenost pagana koji verovae u skom pogledu, u skrovitost univerzuma mnoge boginje i bogove, kao i na prazno je utisnuta teomonistika aroma, to e rei verje bezbonika koji su govorili, isklju da univerzum, u svojoj krajnosti, sadri ivo, o svetu prirode. Takoe, asni ku jednu jednotnu Skrovitost koja transcen ranski stihovi bogotovlje i predanost dira svim stupnjevima, kao to je i skrive Boijim naredbama nazivaju, na polju on nija u odnosu na sve stepene stvorilakog tolokog poretka, verom svih egzistena ina, na nain da je sve ono to biva sme ta, kao pozivom i porukom svih veroves teno u stupnjeve univerzuma, obuhvata nika u pogledu institucije verozakonskog jui i samu prirodu, sputeno od strane one obredoslovlja. Na tom putu, Uzvieni Bog Skrovitosti i da e se, opet, ka Njoj povratiti. ne pravi razliku izmeu svojih verovesni Istinsku veru islam sagledava, upravo, ka, a povoenje za neim osim profeto u teomonizmu (tavhid), istovremeno osu loke vere, nipoto, ne dozvoljava:
34 FILOZOFIJA I GNOZA

Naime, u delu revelacije nema niega, neodreeno je stavljeno u kontekstu u ko jem dominira negacija, to e rei da je ci ljano da bude obuhvaeno sve. Iz obuh vatljivosti ovog blagoobavetaja, razume se, iskljuuje se samo ono na ta aludira nastavak stiha, poput Samog Slavnoga Bo ga, te riznica koje se nalaze kod Njega. Za kljuiemo, tako, da je sve u svetu priro de sputeno iz riznica.9 Nadalje, ovaj kuranski stih ne smera da razjasni, iskljuivo, glavninu procesa ontolokog sputanja, ve aludira i na od reene stupnjeve sputanja. Drugim rei Stupnjevi sputanja ma, poenta da sve ima svoje riznice razot Shodno kuranskoj eksplanaciji, svi eg kriva injenicu da svakom objektu nije zistenti su proishodili od strane Boga i svi primerena samo po jedna riznica. I jo e ka Njemu ostvariti svoje uzvraanje. jasnije je iskazano da svaki objekat, dok se sputa iz svojih riznica, Naime, neki stihovi u ku proishodi u poznatoj/odre ranskom tekstu se usred enoj meri. Postojanje mno sreuju na manifestaciju, Shodno kuranskoj gih riznica, bez dvojbe, emanaciju, odnosno spu eksplanaciji, svi ukazuje na razne etape spu tanje univerzuma od Boga, egzistenti su proishodili tanja. drugi na povratak svega ka od strane Boga i svi e U sluaju da se udubimo strani Njegovoj, dok trea ka Njemu ostvariti u poruku prizivanog stiha, grupa stihova, najposle, zbo svoje uzvraanje moi emo, ak, da prozre ri o oba prizivana kretanja, mo i u neke karakteristike bilo u konciznoj ili razgo vetnoj formi. Primera radi, stih zaista smo mi zarad Bo ga i zaista smo mi samo ka Njemu povratnici7 razrau je, koncizno, poeltak i za vretak ljudskog kretanja, dok, istovremeno, stih I ne ma niega osim a to su kod Nas riznice toga, i ne spu ta mo to osim u meri zna noj?8 obavetava o proce su sputanja svega, izmeu ostalog i oveka; niega, u pomenutom stihu, je ume teno tako da implicira sve prirodne objekte i sve ono to moe biti podvrgnuto opaanju.
Vol. 21 No 59 GODINA 2010 35

Pa dal za neim osim vere Boije ude, a samo se Njemu predadoe oni u nebesima i zem lji, dragovoljno i mrsko: i samo ka Njemu po vraeni bie. Kai: Uzverovasmo u Boga i ono to je sputeno na nas i ono to je sputeno na Avrama i Ismaela i Isaka i Jakova i unuke, i ono to je dato Mojsiju i Isusu i verovesnicima od Gospodara njihova. Ne izdvajamo nijednog od njih i mi smo samo Njemu predani. I ko po udi, osim predanosti za verom drugom, pa odista nee biti primljeno od njega i on e biti u (okruju) zadnjem od propalih.6

hijerarhijskih stupnjeva sputanja: svet pri rode je poslednji stupanj sputanja, te su se svi objekti koji egzistiraju ovde spustili iz prijanjih stupnjeva. A o karakteristi kama prirodnih objekata nije potrebno objanjavati, posebno oveku koji je nas tanjen u njima, jer oni su jasni i osve doeni; mislimo na karakteristike kakve su vreme, mesto, postepeno kretanje, pa dimenzije i poznate, izvesne srazmere. S one strane, sputanje objekata otpo inje od prisustva Boijeg i prvi stupanj sputanja se razvija iz riznica koje su sme tene kod Njega. Posebno obeleje prvog stupnja sputanja je to da je onaj stupanj neogranien i neodmeren, jer u ovom sti hu se naglaava da se sputanje ostvaruje u okrilju odmeravanja, a to znai da su objekti, pre odmeravanja, to jest u prvom stupnju, rastereeni ne samo od nedosta taka i neispravnosti sveta prirode, nego, ak, od svake vrste odmeravanja i koli ine. U stvari, odmeravanje jeste proces koji se namee kada sputanje ka prirodi bude ve naeto. Pomenuti stih se slae sa objanjenjem da je odmeravanje etapa koja se umeta izrneu riznica i prirode. Ako, s pravom,
n ap o m e n e:
1

budemo iskoristili znaenje ovog kuran skog stiha, biemo podrani da o procesu egzistencijalnog sputanja objekata u svet prirode govorimo u okviru tri hijerarhij ske univerzalne faze: 1. Faza riznica koja je okarakterisana tako da objekti ne ulaze u odreene mere i koliine, nego bivaju u neogranienoj formi; 2. Faza odmeravanja u kojoj objekti, iako ostaju osloboeni vremenskih i mes nih posebnosti, postepenog kretanja i sli nog tome, ipak imaju posebnu meru i ko liinu. Sa ovim stupnjem postojanog univerzuma su spregnuti objekti/realiteti sa kojima se suoavamo u istinitim sno vima, budui da ti objekti, premda su umet nuti u odreenu dimenziju i koliinu, nisu ogranieni vremenom ni ostalim og raenostima sveta prirode, i samim tim, ouvani su od toga da ih pogode fizike promene.10 3. Faza prirode gde su objekti, pored dimenzije i koliine, upali i u ostale ogra nienosti koje korespondiraju svetu fizike. preveo Seid Halilovi
din/vera (u korenu razduivanje) u ovom stihu, kao na ostalim mestima u Kuranu spominje u je dnini, to pokazuje da se u teomonistikom dok trinarnom sistemu islama svi oblici vernitva uzi maju za razliite stepene jedne vere, a ne da se smatra da predstavljaju razliite verske tradicije; to stoga to je realnost ovekova, koju je Bog stvo rio, uvek jedna ista i nepromenljiva, te se njenog odgoja prihvata Sam Bog Koji zna sve realnosti odnaveka i donaveka. Upravo ovde lei i isprav no objanjenje za sluajeve kada se u sakralnim iskazima spominju vere u mnoini, jer se na tim mestima ukazuje na usavravanje vere u stadi jumu njenog objavljivanja. U stvari, usavravaju se manifestacije vere, a ne da je vera nekad bila krnjava, pa da se zatim upotpunila, te dospela do svoje najupotpunjenije, najsavrenije i najuzvie nije faze; hoemo da kaemo da je realnost vere jedna, i nekad se manifestuju njeni nii stepeni, nekad se sputaju njeni srednji stepeni i nekada se

Val, an (Jean Wahl), Bahs dar ma badot tabie (Traite de Metaphysiqe), preveo na persijski: Jahja Mahdavi, Harazmi, Tehran, 1375. sol., str. 499. Ovo obrazloenje razotkriva ontoloka naela na kojima se temelje presude u islamskoj jurispru denciji, realne presude kakve ih je Bog presudio i koje su, otuda, nosioci egzistencijalne vrednosti u celokupnoj hijerarhiji bia u univerzumu. (be leka prevodioca) Hamilton, Malkom (Malcom Hamilton), Dame esenasije din (The Sociology of Religion: Theology & Comparative Perspectives), str. 21; Edward B. Ty lor, Primitive Culture: Researches into the Develop ment of Mythology, Philosophy, Religion, Language, Art and Custom, 4. izdanje, John Murray, 1903, str. 424. Kuransko poglavlje Tevba, 33. [Posebno znaajno je da se mnogostruko promilja injenica da se re

36

FILOZOFIJA I GNOZA

pojavljuju njeni uzvieni stupnjevi da bi se zavr ili snagom svetlosnog stiha 3. iz pog1avlja Mai de: ovog razdoblja usavrih za vas veru vau i upot punih nad vama blagodat Moju, Naravno, zahtevi razliitih vremena donose preinaenja u sekun darnim granama vere, premda se univerzalni te melji vere ne menjaju. Drugim reima, vera je je dna, stalna i vena, dok su verozakonske staze razliite i promenljive, te mogu da budu i privre mene. Vidi, o ovome, ajatolah Devadi Amoli jevu Dinenasi, str, 7374. (beleka prevodioca)]

5 6 7 8 9 10

Saff, 6. Ali Imran, 8385. 91 Bakara, 156. Hidr, 2l. Tabatabai, Muhamed Husein, AlMizan, tom 12., str. 143. Otuda se jedna mentalna slika u naim mislima ne menja godinama, te ako se i izvrgne promeni, ono smo mi, u stvari, zamislili jednu novu sliku (beleka prevodioca).

Vol. 21 No 59 GODINA 2010

37