Čitanka ,,kreativni Centar''

ÎTANKA
za prvi razred osnovne {kole
Uputstvo
U ~itanci ovoj ima divnih pri~a i pesama, one nude radost tebi, uzbu|ewa svima nama. Moè da ti neko ~ita tada slu{aj i uìvaj; kad ti ~ita{, tada kazuj kao da je tvoj doìvqaj. Vaqa da ih obja{wava{ kako si ih razumeo, da navede{ ose}awa koja tad si doìveo. Moè{ da ih prepri~ava{ od po~etka, naduga~ko, moè{ nekad i od kraja, telegrafski, vrlo kratko. îni mi se da }e biti ipak ovo najva`nije da prona|e{ tajne koje pesma ili pri~a krije: lepe re~i, lepe slike i likove zanimqive, va`ne misli i poruke, doga|aje uzbudqive. Neki draguq vaqalo bi i napamet da nau~i{ i pone{to da nacrta{, da otpeva{ il odglumi{. Izmisli im drugi naslov, po~etak il drugi kraj, pro{iri ih, dodaj strofu, lik il neki doga|aj. Od pesmice gradi pri~u il, recimo, tekst za glumu, biraj re~i kao biser imaj uvek to na umu.
Vodi~
zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo gramatika kwièvnost govorna ve`ba re{avamo istraùjemo smisli, ispri~aj i napi{i re~nik
1.
SVAKO IMA GOVOR SVOJ

Za{to }uran pu}puri~e, Za{to vo~i} ri~e, Za{to guska ga~e, A magarac wa~e? Za{to maca kaè mau, Za{to kuca veli vau? Svako ima govor svoj, Kao i ti, mili moj.
Milica Bingulac
Simeon Marinkovi}
MI[IN PAS
Evo kako Mi{a ume pse}i govor da razume: Kad pas sedne, glavu digne, tad zavija: Au, au, usamqen sam, to ne prija. Kad uz mene ska~e, laje, onda cvili: Radujem se {to te vidim, druè mili! Nekad preti o{trim zubom i zareì: Ne diraj me, glo|em kosku, daqe beì! Kad skaku}e, to je poziv, to je pozdrav: Hajde da se poigramo, av-av, av-av! A ~arapu kad odnese ne bi smeo tada ne znam {ta je moj pas re}i hteo.
Prona|i i podvuci plavom bojom re~i koje pokazuju {ta radi Mi{in pas kad je usamqen.
Prona|i i podvuci zelenom bojom re~i koje pokazuju kako Mi{in pas preti.
Napi{i kako Mi{in pas iskazuje radost.
Napi{i kako si uspeo da po glasu i pokretu razume{ {ta ti je htela re}i neka ìvotiwa.
GOVORIMO POKRETIMA
Prona|i i upi{i ispod svake slike re~i koje govore isto {to i pokret. Odglumi govor pokreta sa ovih slika. Neka drugi poga|aju {ta govori{.
Do vi|ewa! Ne}u vi{e da se igram. Ne znam.
Dosadno mi je. Do|i ovamo! Tuì}u te u~iteqici!
Bravo! Ne moè! Ba{ me briga!
Slobodan Lazi}
TRI SUSRETA
Kraj vode susretoh pa~e i pa~e pozdravih ja. Rekoh mu: Dobar dan, pa~e! A pa~e meni: Kva-kva! Na mostu susretoh pile, ùto k pili}i svi. Rekoh mu: Dobar dan, pile! A pile meni: Pi-pi! Pred ku}om susretoh {tene, na wemu àketi} plav. Rekoh mu: Dobar dan, {tene! A {tene meni: Av-av!
Potraì u re~niku {ta zna~i re~ àketi}.
Dobar dan, pa~e!
Kva-kva!
Dobar dan, {tene! Dobar dan, pile! Av-av! Pi-pi!
Koga je sve de~ak pozdravio?
Upi{i re~ koja nedostaje u re~enici:
Ma~ka @aba Guska
mau, mau. kre, kre. ga, ga.
Krava Magarac Ovca
mu, mu. ia, ia. be, be.
KOLIKO JE SATI?
Zamisli da ho}e{ da pita{ nekoga koliko je sati ili gde se nalazi neka ulica. Kako }e{ se obratiti odrasloj osobi? Kako }e{ pitati vr{waka?
Ti: Odrasla osoba: Ti: Odrasla osoba: Ti: Odrasla osoba: Ti: Odrasla osoba:
Ti: Tvoj vr{wak: Ti: Tvoj vr{wak: Ti: Tvoj vr{wak: Ti: Tvoj vr{wak:
Vlada Stojiqkovi}
SA MNOM IMA NEKA GRE[KA

Sa mnom ima neka gre{ka lice mi se stalno sme{ka he-he Bez razloga i bez veze usta mi se sama keze ho-ho I kad ne}em i kad ho}em moram da se zakiko}em hi-hi Nestrpqiv sam, jedva ~ekam da se malo zacerekam hu-hu Postalo je zbiqa stra{no: smejem se k lud na bra{no ha-ha.
Prona|i u pesmi i prepi{i re~i koje govore kako sve moè da se smeje.
Sme{ka se, , , , .
Prona|i i podvuci u pesmi dve re~i koje nisu pravilno napisane. Zna~ewe re~i keziti se, kikotati se, cerekati se potraì u re~niku.
Izgovori ovu re~enicu na vi{e na~ina:
veselo tu`no upla{eno
Eno ga pas. Eno ga pas. Eno ga pas.
Semjon Kogan
KAKO SE KO ZOVE
Upitala deca `drebe: Za{to tebe zovu Vetri}? Ja brzo tr~im. Kao vetar. A za{to se ti zove{ Nosiqa?, obratila se deca koko{ki. Ja nosim jaja. A za{to su tebe nazvali Pevac?, pitala deca petla. Ja glasno pevam i svojim kukurikawem vas budim u zoru. A tebe, magar~e, za{to Tvrdoglavi? Ne}u da kaèm!, odgovori magarac i udari kopitima o zemqu.
Za{to magarac nije hteo da odgovori na pitawe?
Podvuci u tekstu one re~enice kojima se postavqa pitawe. Postavi po jedno pitawe svakoj ìvotiwi sa slike. Pazi na
?.
[aqiva narodna pesma
JA SAM ÛDO VIDEO

Pu` se s bikom tu~e, Koza kola vu~e, Mrav brkove su~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Muva tovar nosi, Vuk na putu prosi, Roda àbu sluì, Mi{ se s ma~kom druì.
U re~niku prona|i {ta zna~e re~i ~udo, sukati i tovar.
Koje bi ~udo ti najvi{e voleo da vidi{?
10
JO[ NEKA ÛDA

Napi{i kakva se ~uda vide na ovim slikama.
11
PRIJATEQI
Zamisli da se àba naqutila na svog prijateqa, nilskog kowa. Zatim su razgovarali, pa su se pomirili. Smisli i napi{i o ~emu su razgovarali.
@aba:
Nilski kow:
@aba:
Nilski kow:
@aba:
Nilski kow:
@aba:
12
Vlada Stojiqkovi}
MNOGO ZVUKOVA
Kad sko~i pas na tas ~uje se Kad padne zvrk na {mrk ~uje se
Kad padne kum na drum ~uje se
Kad lupi kup u }up ~uje se
Kad stigne xip u [tip ~uje se
Kad padne brus u |us ~uje se
Napi{i koji se zvuci ~uju u ovoj pesmi.
U re~niku prona|i zna~ewe re~i tas, zvrk, {mrk, kup i brus. Izgovaraj vi{e puta glasno. Nastavi niz.
S Z [ @ C
SA ZA [A @A
SO ZO [O @O
SU ZU [U @U
SE ZE [E @E
SI ZI [I @I
13
Miroslav Anti}
ZAVRZLAMA
Zamislite, deco, jao! Rep u mleko mi{u pao. A on jadan nije znao, pa ga skoro progutao. Sve misle}i za svoj rep: Gle rezanac, {to je lep!
U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ zavrzlama. [ta to mi{ nije znao? Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pesmu.
Napi{i koje se re~i iz pesme kriju iza sira.
REZ
ANA
MI[ C
MLEKO
REP
14
RAZGOVOR NA SANKAWU
Upi{i u obla~i}e o ~emu ove devoj~ice razgovaraju na sankawu. Pazi da se razgovor sloì sa slikom.
15
SETI SE {ta smo nau~ili...

Pokaì SLOVO. Pokaì RE^. Pokaì REÊNICU.
Na kraju re~enice moè da stoji:
ta~ka . upitnik ? uzvi~nik !

16
2.
ZIMA
Bele koke s neba pale, na{a vrata zatrpale. (sneg)
Petar Stoki}
PADA SNEG
Ura, deco, pada sneg! Bela {uma, beo breg, bela staza, bela reka, bela vrana, beo zeka, beo ~ovek, beo brk... Hajd u igru, brè, trk! Ovo je stih!
Ovo je pesma!
Ovo je pesma koja se zove Pada sneg. Jedan red u pesmi zove se stih.
Napi{i re~ koja se najvi{e pomiwe u ovoj pesmi.
Re{i rebuse.
(acivakur)
Napi{i {ta je jo{ belo kad padne sneg.
Izbroj koliko stihova ima pesma Pada sneg.
Ova pesma ima

18
stihova.
(eknas)
Narodna pri~a
PAS I KU]A
Pripovedaju kako je pas, skupiv{i se u klupko na mrazu, rekao da druge zime ne}e ~ekati bez ku}e, nego da }e je odmah graditi ~im leto do|e. Dodao je jo{ da mu velika ku}a ne treba i da }e je lako na~initi. A kad se leti na vru}ini izvalio i razbacao sve ~etiri noge i rep i glavu na sve strane, onda je rekao: Ko }e meni ovoliku ku}u na~initi? I tako je opet ostao ~ekati zimu bez ku}e.
Ovo je pasus!
U re~niku pi{e {ta je klupko.
Ovo je pri~a!
Ovo je pri~a koja se zove Pas i ku}a. Ona je pisana u prozi.

Re{i zagonetke. Za{to pas nije napravio ku}u? Lonac ima kuvar nije, metlu ima ~ista~ nije.
(ok{ens)
Ispri~aj kako je pas leào na mrazu. Kako je leào na vru}ini? Objasni za{to je tako leào. Zube nema, ruke nema, a opet ujeda. Napi{i naslov jo{ neke pri~e o ìvotiwama koju zna{.
(zarm)
19
PRVI SNEG
Cele no}i padao je sneg. Ujutru je sve bilo belo. Deca su se radovala: Ura! Pravi}emo sne{ka!, rekao je Marko. Hajde da se sankamo, kazala je Lena. Iz `buna je virio zec. Bio je zabrinut: Te{ko mi je da ska~em po dubokom snegu. Kako da na|em hranu?
Za{to su se deca radovala?
Za{to je zec bio zabrinut?
Da li je ovo pri~a ili pesma? Po ~emu to zakqu~uje{?
20
VO]NA SALATA
Recept za dve osobe Za ovu salatu potrebno je:
1. Uzmi jednu ve}u ~iniju. Uz pomo} odrasle osobe iseci banane na koluti}e.
2. Operi jabuke. Zajedno sa odraslom osobom oqu{ti jabuke i iseci ih na komadi}e.
3. Neka ti ta osoba pomogne da oqu{ti{ pomoranxu i ise~e{ je na komadi}e.
4. Preko komadi}a vo}a pospi suvo gro`|e.
5. Sve malo prome{aj.
6. Salatu posluì u {irokim ~a{ama. Ne zaboravi ka{i~ice!
Wam, wam!
Da li ti se vo}na salata dopala? Zaokruì odgovor.
1. DA
2. NE
3. ONAKO
4. BQAK!
21
Gvido Tartaqa
Ovo je pesma!
SANKE
Lete, lete sanke, lete kao strele, uzane i tanke na{e sanke bele. Sanke jure, jure. Ima snega, ima. Ako se preture i mi }emo s wima. Ovo je strofa! Dva stiha ili vi{e wih ~ine strofu.
Prona|i i podvuci re~i koje pokazuju kako izgledaju sanke. Za{to se kaè da sanke lete?
Ovo je stih!
Prebroj stihove i strofe u ovoj pesmi.
Ova pesma ima Ova pesma ima

`je {mi pù 22 cze kuv val
stihova. strofe.
calisi vedmed rivecave
U re~ima koje slede, slova su ispreme{tana. Napi{i ih tako da dobije{ imena ìvotiwa.
OD SLOVA DO REÊNICE
SLOVO SLOG RE^ REÊNICA

Od slova sastavi re~i.
z i m a zi ma zima Zima je hladna.
Z A M I
Od slogova sastavi re~i.
G S N E
G R B E
KE SAN
JE SKI
[KO SNE
Od re~i sastavi re~enice. Pazi na veliko slovo i ta~ku.
SMRZAO ZEC SE
SU PREVRNULE SANKE SE
GLAVI LONAC SNE[KO
A IM
NA
23
Narodna pri~a
PETAO I BOJE
Jedno popodne nacrtao Voja petla, ali je zaboravio da ga oboji. Po|e taj petao u {etwu po dvori{tu. Sretne ga kuca i pita: Za{to ti {eta{ tako neobojen? Pogleda petao u vodu. I zaista kuca istinu govori. Ne àlosti se, kazala je kuca. Idi kod bojica, one }e ti pomo}i. Ode petao bojicama i zamoli ih: Bojice, bojice, pomozite mi! Dobro, re~e Crvena Boja i oboji mu ~etkicom krestu i podbradak. A Plava Boja velika pera na repu. Zelena krila. A @uta grudi. Obojeni petao pope se na tarabu. E, sad si pravi petao, re~e kuca. Petao radosno zapeva: Kukuriku!
Zna~ewe re~i kresta potraì u re~niku. [ta je Voja zaboravio? Oboj petla onako kako je re~eno u pri~i.
Dopuni odgovore na pitawa o pri~i:
Glavni lik ove pri~e je: U pri~i se pomiwu i ovi likovi:

Podvuci odgovor za koji misli{ da je ta~an. Na kom mestu se odvija radwa ove pri~e? Mesto radwe je:
dvori{te {uma reka Kada se de{ava ova pri~a? Vreme radwe je: jedno popodne nekada davno jedne no}i
24
ZIMSKE TV VESTI
Napi{i tekst vesti.
Na Kopaoniku celog dana pada sneg. Putevi su zavejani.
Zaokruì sve re~i koje imaju veze sa zimom. (Ima ih osam.)

mr az
Ovde napi{i jo{ neke re~i koje imaju veze sa zimom.
sa nk
p pa
e
e u~
lube nica
ko e{ sn
led
ta as l
vejavica
e aqk kliz
ir pt le
pah uqa
suncobran
m e} av a
25
Desanka Maksimovi}
BAJKA O LABUDU
@ivela je na vrhu planine mala Sneàna, kraqica zime. Na noìcama je imala cipelice od srebra, bila je ogrnuta belim pla{tom poprskanim sne`nim zvezdicama, a na glavi nosila ledenu kapu koja se prelivala u bezbroj boja kad Sun~ev zrak na wu padne. Kraqici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sne`nom gnezdu, goli{ava se vaqala po smetovima, loptala se po ceo dan sa pahuqicama, vozila se po jezeru na jednoj crnoj ptici tu`no oborene glave. Kako je Sneàna bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. Sletele su na to jezero i druge ptice, divqe patke i guske, ali one su bile isuvi{e male da bi maloj kraqici zime mogle sluìti umesto ~am~i}a. êsto je Sneàna mislila za{to li je crna pti~ica tu`na, za{to uvek obara glavu, pa je jednom upita: Moj crni ~am~i}u, za{to si uvek toliko tuàn? Mala kraqice, odve} sam sad uzbu|ena i ne mogu ti re}i {ta me ti{ti prozbori najzad ptica ali dove~e do|i opet na obalu pa }e{ ~uti. Celoga dana Sneàna je bila nemirna, jedva ~ekaju}i da padne no}. Kad se smrklo oti{la je na obalu jezera gde je crna ptica ve} ~ekala. Skrivena u no}i, ispovedala se tiho kraqici zime. Sve je oko mene belo: i drve}e, i nebo, i zveri, i ti, mala kraqice, samo sam ja od no}i crwa. Zato me mori tuga.
26
ûv{i to, Sneàna radosno re~e: Kad ti je to jedina nevoqa, ~am~i}u, ne brini! U~ini}u da postane{ i ti beo. Zaplovi no}as na sredinu jezera i ~ekaj. Posle ovoga, kraqica je oti{la do ledene kule me|u stewem, gde je ìvela Srebrna zvezda, majka svih pahuqica. Mogla joj je zapovediti, ali Srebrna zvezda je bila vrlo stara, pa je Sneàna zbog toga umiqato zamoli: Dobra Srebrna zvezdo, ti koja si jo{ mojoj majci ode}u tkala, po{aqi no}as na pticu {to stoji sred jezera jato pahuqica i pokri wima zauvek weno crno perje. U~ini da se sutra probudi sva bela kao sneg moga prestola. Tako je molila Sneàna, a crna ptica je uzdrhtalo ~ekala nasred jezera. Kad bi oko pono}i, san savlada pticu, ona poloì glavu na krilo, i ostade tako nepomi~na. A istoga ~asa pade jato pahuqica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraqice zime. Ujutru Sneàna opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga ra|ali i umirali, ali taj prvi jo{ i sad ìvi i po istom jezeru vozi Sneànu, kraqicu zime.
Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome kako se Sneàna zabavqala.
Tre}om bojom podvuci re~enice kojima je Sneàna molila Srebrnu zvezdu da pomoge ptici.
Prepri~aj ovu bajku po slede}em podsetniku: Sneàna, kraqica zime, se igra crna ptica govori Sneàni za{to je tu`na Sneànino obe}awe Sneàna moli Srebrnu zvezdu za pomo} crna ptica postaje beli labud
Koji je glavni lik u ovoj bajci?
Drugi likovi su:
Zna~ewe re~i pla{t, smet, loptati se, ti{tati, prozboriti, ispovedati se i tkati potraì u re~niku.
Prona|i i podvuci re~enice kojima se opisuje kako je izgledala Sneàna, kraqica zime.
Ovo je bajka. Objasni po ~emu se bajke razlikuju od drugih pri~a. Koje bajke jo{ zna{?
27

Ovo je na strani 23.
vetar ve tar vetar Vetar je jak.
PESMA I STIHOVI
PRIÂ I PROZA
GLAVNI LIK U PRIÎ
MESTO RADWE U PRIÎ
VREME RADWE U PRIÎ
28
3.
DRUGARSTVO
PESMA DRUGARSTVA ûdna neka druìna Pod jasenom uìna. Dele zrno proje Na dvoje, na troje. To mravi ru~aju U svome carstvu I pevaju pesmu O drugarstvu.
Dragomir Brajkovi}
Dragan Luki}
[APUTAWE
Od ku}e do {kole, od {kole do ku}e, uvek se pone{to {apu}e, {apu}e. Tiho, ti{e, tiho, ti{e, tiho k padawe ki{e. [apu}u se pisma i {apu}u tajne, {apu}u se zakletve velike i trajne. Tiho, ti{e, tiho, ti{e, tiho k padawe ki{e.
[ta se {apu}e od ku}e do {kole?
Upi{i slova koja nedostaju.
D_U_AR_TVO PR_J__EQS_VO
Pro~itaj nekoliko puta ovu pesmu. Podvuci crvenom bojom stihove koje }e{ ~itati glasnije. Objasni za{to se neki stihovi izgovaraju glasno. Plavom bojom podvuci stihove koje }e{ ~itati ti{e. Objasni za{to se neki stihovi izgovaraju tiho.
30
TELEFONSKI RAZGOVOR
Pro~itaj o ~emu su razgovarale Sara i Maja. Prepi{i wihov razgovor u obla~i}e. Pazi na redosled!
Saro, ho}e{ li da se na|emo u parku? Imam ne{to va`no da ti ispri~am.
Zdravo, Majo. Ovde je Sara.
Za{to? Dobar dan. Ovde je Maja. Mogu li dobiti Saru? Dolazim odmah! ]ao!
31
Vladimir Sutejev
BRODI]
Po{li da {etaju @abica, Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. I{li, i{li i do{li do bare. Hajde da se kupamo!, re~e @abica i sko~i u vodu. Mi ne umemo da plivamo, reko{e Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. Kreke-he-he! Kreke-he-he!, nasmeja se @abica. A {ta onda umete? Uvredili se Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara, pa su se zamislili. Mislili mislili, pa smislili. Ode Pile i donese listi}. Mi{i} orahovu qusku. Mrav dovu~e slamku. A Bubamara kon~i}.
32
I otpo~e rad: u qusku udenu{e slamku, kon~i}em priveza{e listi} i napravi{e brodi}! Gurnu{e brodi} u vodu. U{li svi u brodi} i otplovili! @abica virnu iz vode da se opet nasmeje, ali je brodi} ve} daleko otplovio ... nije mogla da ga stigne! Prevod s ruskog: Vera Kusicki i Petar Antonovi}
U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ udenuti. Prona|i i podvuci re~enicu u kojoj se govori kako se ose}ala druìna kad im se àba podsmevala.
U ovoj pri~i re~i: àbica, pile, mi{i}, mrav i bubamara napisane su velikim slovom zato {to su to li~na imena tih ìvotiwa. Ispri~aj {ta je druìna smislila da bi pokazala {ta ume. U ~emu je àba pogre{ila?
Da li je ovo pri~a ili pesma?
33
Qubivoje R{umovi}
AU [TO JE [KOLA ZGODNA

Au {to je {kola zgodna Le~i lewost i samo}u Ko da mi je ku}a rodna [teta {to ne radi no}u Kad nisam u svojoj {koli Mene moja du{a boli Nema one druìne Da delimo uìne Au {to je {kola sjajna U klupama par do para Svaki {apat svaka tajna Jednu novu qubav stvara Kad nisam u svojoj {koli Mene moja du{a boli Nema one s kikom Koju ne dam nikom
Re{i rebuse. [ta radi ova druìna u {koli?
Podvuci stih u pesmi u kojem se govori o tome kako deca sede u klupama. Napi{i imena dece iz tvoje druìne.
(alok{)
(gurd)
34
IZABERI DRU[TVO
Pro~itaj {ta govore ova deca.
Na snegu je dosadno. Pitaj nekog drugog da ti pozajmi! Hajde da pu/tamo zmaja!
Lena
Ho]e/ li pola uyine
Marko Mi{a
Mrzi me da iza;em napoqe. Volim da se smejem.
Dejan Luka Maja

Izaberi i napi{i s kim od wih bi voleo da se druì{. Razmisli i napi{i za{to nekoga moè mrzeti da iza|e napoqe.
Za{to bi voleo s wima da se druì{?
35
EN DEN DORE
En, den, dore, duboko je more, jo{ je dubqa Mitrovica, gde se kisi kiselica. Kiselica kisi, ti za mene nisi!
Prona|i u re~niku zna~ewe re~i kiselica i kisiti.
Razbrajalice su kratke pesmice koje deca govore dok se igraju. Re{i zagonetke. Napi{i kada koristi{ razbrajalice.
êtiri brata pod jednim {e{irom.
Napi{i slede}u razbrajalicu pravilno u stihovima.
(ots)
Jedan,dva,volimteja.Jedan,dva,tri,voli{meti.
Ku}ica u gorici na jednoj noìci.
(akru~ep)
36
REÊNICE
Obave{tajna Upitna Zapovedna Ja imam druga. Kako se on zove? Marko, sa~ekaj me!
Na kraju svake re~enice stavi . ? ili ! . Pro~itaj naglas. Obrati pa`wu na znak koji treba da stoji na kraju re~enice.
Ptica je sletela u gnezdo
Ne gazi po ledu
Posle {kole idemo na sankawe Mama, daj mi rukavice
U parku ima snega
Gde mi je torba
Za{to se smeje{
Dolazi odmah
Da li je to mogu}e
Prepi{i re~enice iz tabele. Ne zaboravi znak na kraju.
Obave{tajne re~enice:
Zapovedne re~enice:
Upitne re~enice:
37
Narodna pri~a
GOLUB I PÊLA
Jednog letweg dana po{la je p~ela na potok da se napije vode. Sletela je na jedan kamen i po~ela da pije. Omakla se s kamena, pala u vodu i po~ela da se davi. To je video golub s grane. Otkinuo je kqunom jedan list s drveta i bacio ga p~eli. P~ela se popela na list, krila su joj se osu{ila i ona je odletela. Drugog dana do{ao je lovac u {umu. Opazio je goluba na grani, pa nani{anio pu{kom na wega. Videla to p~ela i sletela lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac je mahnuo rukom i golub je odleteo.
Pogledaj slike. Razmisli o tome kako treba da budu pore|ane. Upi{i u kruì}e brojeve (1,2,3,4) po redosledu doga|aja. Kako je golub pomogao p~eli? Kako je p~ela pomogla golubu?
Glavni likovi u ovoj pri~i su: Mesto radwe u pri~i je: Vreme radwe u pri~i je:
38
MALA ANKETA
Pitaj svoje drugove i drugarice koji je wihov omiqeni crtani film. Upi{i odgovore u tabelu. Pazi na veliko slovo.
Ime i prezime druga (drugarice)
Naziv omiqenog crtanog filma
Tvoje ime i prezime
Tvoj omiqeni crtani film
39
Po Ezopu
LAV I MI[
Dok je lav spavao, pretr~i preko wega mi{. Lav se probudi, uhvati mi{a i htede da ga pojede. Mi{ zacvile i re~e lavu: Molim te, po{tedi me, a ja }u ti se kad-tad oduìti. Lav se nasmeja i pusti mi{a. I zaista, posle nekog vremena lav se na|e u nevoqi. Lovci, koji su ga dugo progawali, uhvate ga u veliku mreù. Za~uje mi{ lava koji je bespomo}no rikao, do|e i pregrize mreù. Lav se ponovo na|e na slobodi, a mi{ mu re~e: Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomo}i jakima.
Po ~emu vidi{ da je lav bio milostiv prema mi{u?
Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima ìvotiwe govore i pona{aju se kao qudi. Kako je mi{ pomogao lavu? Koje osobine ima mi{?
Koje su osobine lava iz ove basne?
Podvuci re~enicu za koju misli{ da je najva`nija u ovoj basni.
40
Lav Tolstoj
DVA DRUGA
I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade baci se na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta i stade se smejati: Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho? Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove.
[ta su u~inila dva druga kada je pred wih isko~io medved?
Kako se pona{ao medved kada je pri{ao ~oveku koji je leào? Za{to je ~ovek rekao to svome drugu?
[ta zna~i poruka: Lo{i su oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove?
41

REÊNICE
OBAVE[TAJNE
ZAPOVEDNE
UPITNE
42
4.
PROLE]E
Sunce nam se smeje i lasta dole}e, visibaba cveta do{lo je prole}e.
Stanko Rakita
QUBIÎCA
Qubi~ice, lepotice, digni glavu iz travice! Lepa ti je boja plava i krunica mirisava. Podigni se, ne stidi se!
Napi{i re~i iz pesme koje ti se dopadaju.
U re~niku prona|i zna~ewe re~i krunica.
Napi{i {ta bi poru~io drugima da rade kada se na|u u prirodi. [ta da posmatraju? U ~emu da uìvaju?
Kako u pesmi izgleda qubi~ica?
Iz ~ega se vidi da se qubi~ica stidi?
Koliko strofa ima ova pesma?
Prepi{i jednu re~enicu iz pesme.
44
MOJ RO\ENDAN
Napravi plan za proslavu svog ro|endana.
Koga }u pozvati:
[ta }emo raditi:
[ta }emo jesti i piti:
Koje poklone èlim:
Napi{i ro|endansku pozivnicu.
Na torti docrtaj sve}ice.
Pozivam te da do|e{ na proslavu mog .............. ro|endana. Gde slavim ........................................................... Kog dana ........................................................... U koliko sati ........................................................... Pozdrav od ........................................................... 45
Voja Cari}
PROLE]E
Opet kre}e prole}e s pesmom kroz moj kraj. Do|e lasta, do|e roda, zaùbori bistra voda i polete zmaj. Topli dani, sun~ani, izmenili svet. I gle, svuda naokolo, gde je bilo grawe golo, osuo se cvet. Vredne p~ele po~ele da skupqaju med. Snega nema, zima nije, bacili smo bundu, skije loptin sad je red!
Kakvo je drve}e iz ove pesme?
Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ osuti se.
Re{i rebus.
Podvuci stihove koji ti se najvi{e dopadaju u ovoj pesmi.
Prepi{i iz pesme neke re~i koje se rimuju.
kre}e kraj
prole}e

(abab)
46
VELIKO SLOVO
Pogledaj sliku. Otkrij {ta govore likovi na slici.
jasamtawarodi}i zvaqeva.
jasammilansimi}izs elakupinova.
jasamm egi.
jasam ar~i.
Napi{i pravilno re~enice sa ove slike. Pazi na veliko slovo.
Navedi kada se pi{e velikim slovom. (Vidi u Bukvaru na strani 65).

1. 2.
Devoj~ica:
De~ak:
3.
Pudlica:
Napi{i nadimke svojih drugova i drugarica.
Vu~jak:
47
Dragomir \or|evi}
KI[A
Kad se oblak nebom stu{ti, ki{a pqu{ti, samo pqu{ti. Iznad sela, iznad grada, ki{a pada, samo pada. Preko breza, preko lipa, ki{a sipa, samo sipa. Bila trava, bila trska, ki{a prska, samo prska. I na rode i na ~apqe, ki{a kapqe, samo kapqe. I na snaje, i na prije, ki{a lije, samo lije. Bile tre{we il orasi, ki{a kvasi, samo kvasi.
U re~niku je obja{weno {ta zna~e re~i stu{titi se, snaja i prija. îtaj pesmu i nastavi da pi{e{:
Ki{a pada na: selo, grad, brezu, , , , , , . , , i . , , , , , i na
Kada re|am i nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke dve ta~ke.
Ki{a moè i da: pqu{ti, pada,

Napi{i jednu razbrajalicu.
48
[AQIVA STRANA
Pro~itaj ove viceve. Ispri~aj ih drugu ili drugarici.
Perici se nije i{lo u {kolu, te je pozvao direktora {kole i rekao mu: Hteo sam da Vam javim da je moj sin Perica bolestan i da ne}e danas do}i u {kolu. Dobro, nego s kim razgovaram? S mojim tatom.
Hajde da se igramo! Vaì. Pitaj me da li sam zec. Da li si zec? Jesam. A sad me pitaj da li sam slon. Da li si slon? Uh, ba{ si glup! Pa jesam li ti ve} rekao da sam zec?
Ova dva vica mogu i da se glume. Odglumi ih s nekim drugom ili drugaricom.
Ovde napi{i jedan vic koji ti se dopada.
49
Mom~ilo Te{i}
PRVI LEPTIR
Poleteo kroz zrak prvi leptiri}, leptiri}. Plavi cvet mu ponudio {e{iri}, {e{iri}. A on re~e: Ba{ ti hvala, cvete plav, cvete plav. Vi{e volim lepr{ati gologlav, gologlav...
[ta je cvet ponudio leptiru? Re{i prole}nu ukr{tenicu.
Napi{i kako je izgledao ovaj leptiri}.
k u k u r e k
50
POTVRDNE I ODRI^NE REÊNICE

Ovo su potvrdne re~enice. Ovo su odri~ne re~enice.
Cvet ima {e{ir. Cvet voli ki{u. Leptir je leteo.
Leptir nema {e{ir. Leptir ne voli ki{u. Cvet nije leteo.
Zavr{i zapo~ete re~enice.
Potvrdne re~enice
Odri~ne re~enice
Ja znam da Ja Ja mogu Ja ho}u
Ja ne znam da Ja ne volim Ja Ja
51
Narodna pri~a
KOZA I SEDAM JARI]A

Bila jedna koza, pa imala u {umi ku}icu i nekoliko jari}a. Kad god je polazila od ku}e, zatvarala je jari}e u ku}u. Savetovala im je da nikome ne otvaraju vrata, jer moè do}i vuk, pa }e ih pojesti. A kad se vra}ala ku}i, pevala je pred vratima: Jari}i, kozli}i, otvorite sami svojoj miloj mami! U gori sam bila, hladne vode pila, napasla se travice i zelene {umice. Nosi vama mama puno vime mleka, pa te~e k reka, niz noìcu u travicu!
Jari}i bi poznali maj~in glas i odmah otvorili vrata. Slu{ao to vuk iz {ume. Kad je jednog jutra koza oti{la, on do|e pred vrata i po~ne dubokim glasom pevati: Jari}i, kozli}i, otvorite sami svojoj miloj mami! U gori sam bila, hladne vode pila, napasla se travice i zelene {umice. Nosi vama mama puno vime mleka, pa te~e k reka, niz noìcu u travicu!
Ne moè{ nas prevariti, ne moè{! Ne peva na{a mama tako!, povika{e jari}i iz ku}e i ne htedo{e otvoriti vrata.
52
Vuk utawi glas da bi bio {to sli~niji kozinom glasu, pa po~e ponovo pevati. Jari}i opet poznado{e da to nije wihova majka i ne otvori{e vrata. Dugo je vuk ~ekao. Kad vide da ih ne moè prevariti, ode qut i gladan u {umu. Posle je do{la koza. Jari}i joj ispri~a{e kako je neko dolazio i pevao druk~ijim glasom, pa mu oni nisu hteli otvoriti vrata. Pametni mamini! To je bio vuk. Da ste mu otvorili, sve bi vas pojeo!, re~e koza i dade im da se nasisaju slatkog mleka.
U re~niku potraì zna~ewe re~i kozli} i gora.
Prona|i i podvuci u pri~i {ta je mama savetovala svojim jari}ima.
Da li ti se dopada vuk iz pri~e?
Da li ti se dopada koza?
Za{to?
Za{to?
53
Vuk je poku{avao da jo{ nekim lukavstvima do|e do jari}a. Smisli i napi{i kako je to bilo.
Smisli i napi{i imena za kozu, vuka i sedam jari}a.
Koza: Vuk: Jare 1: Jare 2: Jare 3: Jare 4: Jare 5: Jare 6: Jare 7:
54
Opi{i omiqeno drvo. Neka ti u tome pomognu pitawa.
Koje je to drvo? Gde se ono nalazi?
Kako to drvo izgleda? Opi{i wegovo stablo, grane, li{}e. Kakvi su mu cvetovi? Ima li plodova? [ta si zanimqivo primetio na wemu?
Za{to voli{ ovo drvo? Kada odlazi{ do wega? [ta tamo radi{? Kako se brine{ o wemu?
55
Mom~ilo Te{i}
SLIKOVNICA
Na livadi na{oj kada do|u laste, od cve}a i trava slikovnica raste. Slikovnica divna od zvon~i}a plava, ogwice, masla~ka i vi`qastih trava. U wenome krilu prepelica spava, praporcima rose no} je ulep{ava. Svakoga je jutra vetri} prelistava...
Potraì u re~niku {ta zna~e re~i: ogwica, vi`qast i praporac. Re~ vetri} ozna~ava mali vetar. To je re~ sa umawenim zna~ewem. Za veliki vetar rekli bismo vetrina ili vetru{tina. To su re~i sa uve}anim zna~ewem.
Dopuni slede}e re~enice:
Mala glava je a velika Mala torba je a velika

Podvuci u pesmi one re~i koje pokazuju {ta se u slikovnici nalazi.
, . , . , . , .
Mali kow je a veliki Mali lonac je a veliki
Ispri~aj kako to vetri} prelistava slikovnicu.
56
Boìdar Timotijevi}
KAD PROLE]E DO\E

Kad prole}e do|e, Sunce svima ne{to lepo pokloni. [umi i livadi nove zelene haqine. Pticama vedro nebo i radosni cvrkut. Leptirima cvetne livade i nova krila. @ivotiwama {iroka poqa i {ume, i mnogo hrane. A ~oveku pokloni sve to i mnogo, mnogo radosti. Za{to? Zato {to onda sve ìvo na zemqi po~ne da: gugu~e, zuji, kvoca, klik}e, kukuri~e, kokoda~e, laje, piju~e, pi{ti, }u}ori, cvr~i, ~avrqa, cvrku}e, {i{ti, peva, {apu}e i tepa... Sunce tada, kao u~iteq, svakome zada neki zadatak. Ko spava da se probudi. [to je tmurno da se razvedri. Ko je zimovao u rupi da proviri. Ko je gladovao da se najede. [to je posa|eno da proklija. [to je na drvetu da prolista. [to je u jajetu da prokquvi. Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.
U re~niku je obja{weno zna~ewe re~i: }u}oriti, cvr~ati, ~avrqati, tepati. Kakvu radost Sunce poklawa ~oveku u prole}e? Smisli i napi{i jo{ neki zadatak sli~an zadacima koje je zadalo Sunce.
Napi{i koje je zadatke Sunce zadalo svetu?
57

Velikim slovom se pi{e
NA POÊTKU REÊNICE
LI^NO IME
PREZIME
IME NASEQA
Kada re|am i nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke dve ta~ke.
U prole}e dole}u: laste, rode, slavuji, ~vorci, kukavice i druge ptice.
POTVRDNA re~enica
ODRI^NA re~enica
58
5.
LEPO PONA[AWE
Lep je onaj koji se lepo pona{a.
I ^ J IS D E OP S Â
Ovo je jedna strana iz de~jeg ~asopisa Poletarac, koji je izlazio u vreme kada su tvoji roditeqi bili deca. [ta misli{, po ~emu se vidi da se Ana lepo pona{a?
Napisao: Qubivoje R{umovi} Ilustrovao: Du{an Petri~i}
Na osnovu ~ega zakqu~uje{ da se Milovan pona{a ru`no?
60
SLIKA IZ PARKA
Prvo ja! Prvo ja!
Gledaj sliku i napi{i: Ko se pona{a lepo Ko se ne pona{a lepo
61
Miroslav Anti}
GOZBA
Bio kozi ro|endan, pa je goste zvala, ma~ku, psa i kvo~ku i dva prasca mala, i u tawir svakom mladog li{}a dala. Gosti rekli jadni: Hvala, nismo gladni.
Potraì u re~niku {ta zna~i re~ kvo~ka. Za{to su gosti rekli da nisu gladni?
BRZALICE
Na vrh brda vrba mrda. Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku. Riba ribi grize rep. Ode |a~i} u du}an~i}. Brzalice su skup re~i te{kih za izgovor pri brzom izgovarawu. Pazi da se ne zapetqa{.
Kako su se gosti ose}ali?
Re{i rebuse.
(afari`)
(~alok)
62
PISMO KOZI
Zamisli da su posle ovog doga|aja gosti re{ili da napi{u pismo kozi. Pomozi im da ga sastave.
63
Du{an Radovi}
NAMERNO I SLUÂJNO
NAMERNO je tukao sestru, a SLUÂJNO je udario. NAMERNO je bacio kamen, a SLUÂJNO je razbio prozor. NAMERNO se popeo, a SLUÂJNO je pao. NAMERNO je ne{to dirao, a SLUÂJNO je pokvario. Nije krivo NAMERNO. Krivo je SLUÂJNO.
Potraì u re~niku {ta zna~i namerno, a {ta slu~ajno. Zavr{i zapo~ete re~enice kako ti èli{.
Objasni kako je to de~ak NAMERNO bacio kamen, a SLUÂJNO razbio prozor.
Ja volim da
Opi{i ne{to {to si uradio namerno.
Ja se bojim kad
Ja ne volim
Opi{i ne{to {to si uradio slu~ajno.
Ja se radujem kad
64
REÎ SA SLI^NIM ZNAÊWEM
Bila je tama, bio je mrak, a on je bio snaàn i jak, tako je bio hrabar i smeo, celu pitu je smazao, pojeo!
Podvuci u pesmi istom bojom re~i sa sli~nim zna~ewem.
Prona|i u ~iniji i napi{i re~i koje imaju sli~no zna~ewe. Re{i rebuse.
ogaw vatra rekao hodam
galama lep
radostan divan
idem
|ak druga~ije kazao
u~enik buka veseo
razli~ito
(tup)
vatra ogaw

(murd)
65
Narodna pri~a
RADOZNALI SUSED
Pisao neki ~ovek pismo svome prijatequ. Pored wega je sedeo drugi ~ovek. Sve vreme mu je zavirivao preko ramena. îtao je {ta ovaj pi{e. To je dosadilo ~oveku. On se doseti, pa napisa i ovo: Oprosti, ne mogu ti daqe pisati. Pored mene sedi nekakav prostak. On stalno zaviruje u ovo {to ti pi{em. Kad je sused to pro~itao, uvredio se i qutito rekao: Ti si prostak! Niko ne gleda u to {to pi{e{!
U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i radoznao i prostak. [ta ti misli{, ko je ovde prostak? Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u.
Objasni {ta zna~i re~ prostak.
Prona|i u pri~i i prepi{i jednu obave{tajnu re~enicu.
Objasni {ta zna~i re~ radoznao.
Objasni zna~ewe re~i sused.
66
Dositej Obradovi}
DVE KOZE
Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odo{e ìve i zdrave svojim putem.
Objasni u kakvoj su se nevoqi na{le dve koze. Kakvo su re{ewe na{le? Prona|i i zaokruì ove re~i: neuredan, drzak, pa`qiv, qubazan, pristojan, bezobrazan, dobra, lo{, fin.
Uporedi ovu pri~u s pri~om Dva jarca iz Bukvara. [ta zakqu~uje{?
S
Smisli i napi{i kako su razgovarale koze u ovoj pri~i:
N E U R E D A N
D \ X I Z R @ M
O U L S O Z Q O
B ] O T B A I R
R K [ O R K V J
A V L J A R S F
Q U B A Z A N V
V F I N A X [ E
^ O X \ N F S J
K R P
Prva koza:
Druga koza:
B X
Prva koza:
P
Druga koza:
67
Du{an Radovi}
TU@IBABA
TU@IBABA: UÎTEQICA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu! Dobro, dobro, vrati}e ti je... Sedi.
DEÂK (ismeva tuìbabu {apatom): Molim, u~iteqice, molim u~iteqice... TU@IBABA: UÎTEQICA: DEÂK: TU@IBABA: UÎTEQICA: DEÂK: TU@IBABA: UÎTEQICA: TU@IBABA: DEÂK: TU@IBABA: UÎTEQICA: TU@IBABA: UÎTEQICA: Molim, u~iteqice, on me ismeva... Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{... Tuìbabo! Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja tuìbaba! Nisi ti tuìbaba, sedi samo... Nisi ti tuìbaba ti si tuìdeda! Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja tuìdeda! Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! Eeee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran! Nisi ti tuìbaba, ni tuìdeda ti si ni{ta! Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja ni{ta! A {ta ti wemu kaè{? I on je ni{ta!... E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni.
TU@IBABA (kezi se): Eeee!
TU@IBABA (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam!
68
TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tuìbabu nervira. Odjednom sko~i.): Molim, u~iteqice, on me gleda! UÎTEQICA: [ta kaè{? TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Bee!
Zna~ewe re~i tuìbaba i reagovati potraì u re~niku. Objasni za koga se kaè da je tuìbaba.
Ovaj tekst je napisan tako da se po wemu glumi. Re~i u zagradi pokazuju kako glumci treba da se pona{aju. Podvuci te re~i.
Prepri~aj ovaj tekst u tri re~enice.

1.
Kako se ose}a de~ak koga tuìbaba tuì?

2.
Kako se ose}a u~iteqica iz ove pri~e?

3.
Predlog: napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovu pri~u. Probajte da je nastavite.
69

tama mrak snaàn jak rekao kazao pojeo smazao

Tekst koji je napisan da se po wemu glumi
PROVERI ZNAWE
Pro~itaj zadatke i zaokruì sve odgovore za koje misli{ da su ta~ni: Velikim slovom se pi{e: a. li~no ime b. delovi name{taja v. ime naseqa b. ta~ka v. uzvi~nik v. posle ta~ke v. zapovedna
Na kraju obave{tajne re~enice pi{e se: a. upitnik Zarez se pi{e: Re~enica: Ja znam da ~itam je:
a. u nabrajawu b. na kraju re~enice a. potvrdna b. odri~na
70
6.
MOJA KU]ICA MOJA SLOBODICA

Narodna izreka
Dragan Luki}
SRCE
U srcu moje mame i moje srce kuca. Kad weno kucne tak moje se ~uje tik. Weno je oko toplo k oko ùtog Sunca i u tom toplom oku stanuje i moj lik.
[ta zna~e ovi stihovi: U srcu moje mame / i moje srce kuca?
Upi{i ove re~i u ukr{tenicu: ujna, baba, strina, deda, ro|ak, ujak, stric.
R O D
Objasni {ta zna~i: ... i u tom toplom oku / stanuje i moj lik.
B I N A
72
Opi{i jednog ~lana svoje porodice. Neka ti pitawa koja slede pomognu u pisawu. Podnaslov (Moja mama ili Moj mla|i brat ili ne{to drugo). Kako se zove? Koliko ima godina?
Kako izgleda? Da li je visok ili nizak? Kakva mu je kosa? Koje boje su mu o~i? Kako se pona{a? [ta je jo{ zanimqivo kod wega? Kako se vi druìte?
[ta kod wega ne voli{? [ta kod wega voli{? Za{to?
73
Desanka Maksimovi}
BAKA
Neko voli da ima lutke i pajace, dobo{e i trube; neko voli ìve ku~i}e i mace, koke i golube. A ja bih volela od svega najvi{e da imam tri bake. Prva bi mi pri~ala pri~e svakojake i napamet pesme u~ila me lake.
Za{to je devoj~ica poèlela da ima tri bake?
Druga bi me branila kad me majka kara i ~itala umesto mene iz bukvara. I vazdan bi sa mnom igrala se tre}a igara {to ih se iz detiwstva se}a.
U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i dobo{, pajac i karati. Napi{i koliko ova pesma ima strofa. Koliko ima stihova?
Pogledaj sadràj ~itanke. Potraì ko je napisao koju pesmu. Poveì ime pisca i naziv pesme.
Stanko Rakita Miroslav Anti} Gvido Tartaqa Dragan Luki} Voja Cari}
Srce Sanke Prvi leptir Prole}e Qubi~ica Gozba
74
REÎ SA SUPROTNIM ZNAÊWEM

Ne{to je slabo, ne{to je jako!
Ne{to je gorko, ne{to je slatko!
Ne{to je hrapavo, ne{to je glatko!
Ne{to je te{ko, ne{to je lako!
Poveì re~i koje imaju suprotno zna~ewe.
Napi{i re~i sa suprotnim zna~ewem.
veseo vru} sit mra~an lep debeo
ruàn hladan svetao mr{av gladan tuàn
zdrav suv kratak pun spor vredan
divan
75
Podseti se re~i koje imaju sli~no zna~ewe.
u~enik tama
|ak
veseo
prijateq
kora~ati
Dragomir \or|evi}
NIGDE REDA NIGDE MIRA

Kad se ~astim Teglom meda Osvrnem se Gleda deda Kada ska~em Sa taraba Osvrnem se Gleda baba Kad se igram [ibicama Osvrnem se Gleda mama Kada bijem Mla|eg brata Osvrnem se Gleda tata Nigde reda Nigde mira Svako gleda Da sekira Pobe}i }u Bar do Qiga Moj ìvot je Moja briga
Prona|i u re~niku zna~ewe re~i taraba.
Zamisli da je ovaj de~ak pobegao u Qig. Kakvu je poruku ostavio svojim uku}anima?
Za{to je ovaj de~ak nezadovoqan?
[ta bi bilo s wegovima kod ku}e posle wegovog bega? Objasni kako razume{ stihove: Nigde reda / Nigde mira / Svako gleda / Da sekira.
76
E JE DIJ ^ DE OPE IZ KL I NC E
LEDENI SEVER
Pre vi{e hiqada godina Eskimi su do{li iz Azije u Kanadu. Na po~etku su koristili saonice koje su vukli psi, a ku}e su pravili od ledenih santi i koà. Po{to na severu nije bilo obradivog zemqi{ta, lovili su irvase i foke za hranu i ode}u. Danas love samo neki Eskimi, a ve}ina ih radi u kancelarijama i fabrikama.
Potraì u re~niku zna~ewe re~i santa.
Eskimi love ribu za hranu. Ovaj ~ovek kopqem lovi ribu kroz rupu u ledu.
Trqawe noseva je kod Eskima znak qubavi, kao poqubac.
Prona|i u nekoj enciklopediji kako izgleda iglo (ku}a Eskima) i nacrtaj ga.
U dana{we vreme mnogi Eskimi ìve u drvenim ku}ama i voze motorne sanke i automobile, a namirnice i lekove dopremaju avionima.
(Iz Velike enciklopedije za decu, ZmajAtlantis, Novi Sad, 1997, str. 452)
77
Qubivoje R{umovi}
ZA[TO A@DAJA PLAÊ

A`daja gorko pla~e, jer vre|aju weno a`daj~e. Rekli mu da je ru`no, pa majci do{lo tu`no. Nek je i gluvo i slepo, ono je majci lepo.
U re~niku pi{e {ta zna~e re~i a`daja i vre|ati. Potraì ih. [ta misli{, kako se a`daj~e ose}alo kada su ga vre|ali? Napi{i kako zami{qa{ a`daj~e.
Napi{i kako si se ose}ao kada je tebe neko uvredio.
Napi{i re~i koje se rimuju u pesmi.
Podvuci samo one re~i ~ije je zna~ewe sli~no zna~ewu prve re~i u nizu.

78
lep divan dobar krasan spasti osloboditi izbaviti pobe}i
MALO SLOVO
U~iteqica pita Nikolu: Za{to si ime Milica napisao malim slovom? Zar ne zna{ da imena qudi pi{emo velikim slovom? Znam, odgovori Nikola, ali to je ime moje sestre, a ona je sasvim mala.
Pored svakog slova imena Duwa napi{i re~i koje po~iwu tim slovom.
D U W A
U kvadrati}e upi{i svoje ime. Pored svakog slova napi{i re~i koje po~iwu tim slovom.
[ta se sve pi{e velikim slovom? (vidi stranu 47)

1. 2. 3.
Napi{i pravilno ove re~enice: NA[A DUWA VOLI KOMPOT OD DUWA.
U BA[TI TETKA RU@E CVETAJU RU@E.
79
Kornej ûkovski
PILE
@ivelo na svetu pile. Bilo je maju{no. Ba{ ovakvo. Jedanput je na [arenperku naleteo ma~ak i poterao je prema jezeru.
Ali, ono je mislilo da je veliko, pravilo se va`no i visoko je diglo glavu. Ba{ ovako. A ma~ak je bio ba{ ovakav.
Pile je imalo mamu, [arenperku. Mama je bila ba{ ovakva. Pile je ostalo samo pored plota. Odjednom ono vide uzleteo na plot petao, protegao {iju ba{ ovako: Ku-ku-riku! Zar nisam delija, zar nisam sila? Ona je mnogo volela pile i hranila ga crvi}ima. A crvi}i su bili ba{ ovakvi.
80
Piletu se to mnogo dopalo. I ono je protegnulo {iju ba{ ovako i iz sve snage zapi{talo: Pi-pi-pi-pi! I ja sam delija! I ja sam sila! Ali, saplelo se i tresnulo u baru, ba{ ovako.
O ~emu je pile razmi{qalo dok je gledalo petla?
U bari je sedela àba. Ugledala je pile i nasmejala se: Ha-ha-ha! Ha-ha-ha! A àba je bila ba{ ovakva.
Kako se ose}ala mama kada je pritr~ala piletu?
Tada je piletu pritr~ala mama. Saàlila se i pomilovala ga. Ba{ ovako. Prevod s ruskog: Qubomir Kqaki}
U re~niku prona|i {ta zna~i re~ {ija.
Napi{i {ta misli{ da je mama rekla piletu na kraju.
81
Jovan Jovanovi} Zmaj
MATI
Labudi}i mali Jo{ ne mogu znati Koliko im vredi Wina dobra mati. Ona brigu brine. Bdi o wima svima. Kraj sebe ih vodi, Na le|a ih prima. No}u ih pokriva Perjem svojih krila Da joj ne ozebe Porodica mila. Kad ih kogod dirne, Ne zna {ta je {ala, Ta za wih bi mati Glavu svoju dala. Materina qubav Nije prazna bajka Vi bar, deco, premi{qajte [ta vam vredi majka.
Potraì u re~niku {ta zna~i izraz dati glavu i re~ premi{qati.
Objasni {ta zna~e stihovi: No}u ih pokriva Perjem svojih krila
Izaberi strofu iz pesme koja ti se najvi{e svi|a. Objasni za{to. Materina qubav Nije prazna bajka
82
Narodna pesma
SLAVUJAK
Lepo peva slavujak u zelenoj {umici, na tananoj gran~ici. Otud idu tri lovca da streqaju slavuja. On se wima molio: Nemojte me streqati, ja }u vama pevati u zelenoj ba{tici, na rumenoj ruìci! Uhvati{e tri lovca i odne{e slavuja, metnu{e ga u dvore da im drage veseli. Ne}e slavuj da peva, nego ho}e da jada. Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge. Stade slavuj pevati: Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!
Kako se ose}ao slavuj u lugu? Podvuci u pesmi sve re~i sa umawenim zna~ewem.
Re~i sa umawenim zna~ewem
Re~i sa uve}anim zna~ewem
ku}a ru~ica pile cvet kwiìca
ptica ku}etina glava junak ru~etina
Kako se ose}ao slavuj u dvorima? Kakva je bila wegova pesma u lugu? Objasni {ta zna~e stihovi: Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!
83
RE^NIK O KU]I
Evo nekih re~i koje ozna~avaju delove ku}e (nastavi daqe):
vrata, prozor, krov, dimwak, stepenice, , , ,

Evo nekih re~i koje imenuju stvari iz kuhiwe (nastavi daqe):
, , , .
sudopera, ka{ike, tawiri, , , ,

Napi{i re~i koje ozna~avaju stvari iz kupatila.
, , .
Napi{i re~i koje imenuju stvari iz dnevne sobe.
, , , ,
84
, , , .
, , , ,
, , , .
Opi{i svoju ku}u. Neka ti pitawa koja slede pomognu u pisawu.
Naslov (Moja ku}a)
Gde se nalazi tvoja ku}a? Kako izgleda kraj u kojem se ona nalazi?
Kako izgleda tvoja ku}a? Koliko u woj ima prostorija? Koje su to prostorije? [ta se nalazi u sobama? Ko ìvi u tvojoj ku}i?
Opi{i kako izgleda tvoje omiqeno mesto? [ta tamo radi{? Za{to je to tvoje omiqeno mesto?
85

REÎ SA SUPROTNIM ZNAÊWEM vru}e hladno lepo ru`no sito gladno veselo tu`no duga~ko kratko o{tro tupo slano slatko jeftino skupo REÎ SA UMAWENIM ZNAÊWEM nos nosi} noga noìca REÎ SA UVE]ANIM ZNAÊWEM ma~ka ma~ketina kamen kamen~ina
Ovo je na stranama 75 i 83. Ovo je na strani 47. Ovo je na strani 79.
KADA SE PI[E
KADA SE PI[E
VELIKIM SLOVOM?
MALIM SLOVOM?
86
7.
[TA KO RADI
Budimir Ne{i}
ÛDO
Uzmem kredu ona pi{e; taknem cveti} zamiri{e; ja za`murim no} se stvori; pri|em vodi zaùbori; ja zapevam cvr~ak cvr~i; ja potr~im Sunce tr~i. Mora da sam li~nost slavna, jer po meni sve se ravna.
Za{to junak ove pesme misli da je slavna li~nost? Slede}e re~enice su pome{ane. U kruì}e stavi brojeve da bi re~enice pore|ao pravilnim redom.
Smisli jo{ neki stih sli~an ovima iz pesme.
Isprìla je pala~inke. Mama je zamesila testo. Vlada je prvi probao i rekao: Mmmm! Zagrejala je tigaw. Tawa ih je namazala xemom.
88
Du{an Radovi}
DVE RUKE
UÎTEQICA: Deco, stavite ruke na klupe... Svi... Petrovi}u, Qubice, Neboj{a... DRAGAN: Molim, u~iteqice, a za{to treba da stavimo ruke na klupe? UÎTEQICA: Ho}u da pogledam da li su ~iste, da li ste isekli nokte... DRAGAN: A da li da pokaèmo obe ruke, ili...? UÎTEQICA: [ta ili?... Koliko ima{ ruku? DRAGAN: Dve. UÎTEQICA: Pa {to onda pita{? Podvuci u tekstu upitne re~enice. DRAGAN: Pitam zato {to ja imam samo Kako }e{ ih pro~itati? jednu {kolsku ruku... UÎTEQICA: Samo jednu? DRAGAN: Jeste... Tom {kolskom rukom ja Prona|i i prepi{i iz teksta po jednu pi{em, crtam, okre}em listove... re~enicu: UÎTEQICA: A ona druga? DRAGAN: Ona druga je moja privatna ruka... Za klikere, za blato i uop{te obave{tajnu: za moje li~no igrawe! upitnu:
Re~i privatni i li~ni imaju vi{e zna~ewa, a {ta ovde zna~e potraì u re~niku. Za{to Dragan nije hteo da pokaè u~iteqici drugu ruku?
zapovednu:
Napi{i re~i sa uve}anim zna~ewem.
ta{na ki{a
Ovaj tekst je napisan tako da moè{ da ga odglumi{, kao i tekst Tuìbaba sa strana 68-69. Odglumi ga s nekim.
89
Bogdan Popovi}
APOTEKA
Mali Sima nagovara Olgu, svoju seku, da otvore zajedno novu apoteku. Olga ima kola~a i raznih bombona. Bolesnik }e biti Sima, apotekar ona. Apoteku smestili na sandu~i} mali: Poùrite kupci, Olga robu hvali. Nije dugo ~ekala, evo ide Sima, za tu robu kupaca uvek dosta ima. Prvo zub ga boleo, pa bolovi razni i sve malo-pomalo apoteku prazni. Al' se Olga doseti kud Sima navija, pa mu re~e: Izvinite, bolesna sam i ja.
Za{to je Olga re{ila da se razboli?
Prona|i i napi{i re~i koje se rimuju u pesmi.
seka
Napi{i re~i sa suprotnim zna~ewem.
apoteka
mali nov dug

90
bolestan
Pesmu Apoteka napi{i tako da moè da se glumi.
Smisli druga~iji naslov. îtaj pesmu i zami{qaj {ta }e ko da govori.
Sima: Seko, hajde da se igramo apoteke! Olga: Vaì! Moji kola~i bi}e nam lekovi. Sima: Olga: Sima: Olga: Sima: Olga: Sima: Olga:
Pogledaj crteè i smisli {ta govore Olga i Sima.
Svoju pri~u odglumi s nekim.
91
Narodna pri~a
LISICA I MI[
Jednog prole}nog dana razgovarali mi{ i lisica preko potoka: Mi{i}u, mi{i}u, za{to ti je tako prqav nosi}? Kopao sam zemqu, kaè mi{. A za{to si kopao zemqu? Pravio sam rupu. A za{to si pravio rupu?, pita lisica. Da se sakrijem od tebe, odgovara mi{. Lisica se po~e{a iza uva, pa re~e: Neka, neka, mi{i}u, ja }u te sa~ekati na ulazu i uhvati}u te. A ja u rupi imam sobu sa krevetom, pa }u tu i spavati. Kad ogladni{, mora}e{ da izi|e{, re~e lisica. Jest, da ja nemam u rupi magacin sa hranom. Podvuci u pri~i crvenom bojom sve re~i sa Onda }u ja raskopati tvoju rupu i izvadi}u umawenim zna~ewem. te napoqe, naquti se lisica. A ja }u, re~e mi{i}, na drugi izlaz i tu-tu-u i odoh!... Nastavi pri~u.
Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ magacin. Kakva je lisica u pri~i?
lukava
Kakav je mi{?
92
Pro~itaj jo{ jednom pri~u Lisica i mi{ i odgovori na pitawa: Kada se de{ava ova pri~a? Vreme radwe je: Na kom mestu se odvija radwa ove pri~e? Mesto radwe je: Koji su glavni likovi?
Seti se potvrdnih i odri~nih re~enica (sa strane 51) i ispuni tabelu:
Potvrdne re~enice
Odri~ne re~enice
Mi{i} ima prqav nosi}. Ja nisam pravio rupu. Lisica se po~e{ala iza uva. Mi{i} ne mora da iza|e iz rupe. Lisica ga nije uhvatila.
93
Boìdar Timotijevi}
[TA KO RADI U DOSADI

Trepavica trep}e: trep, trep, trep, ptica krilom lepe}e: lep, lep, lep. S krova ki{a kapqe: kap, kap, kap, barom gaze ~apqe: {qap, {qap, {qap. Zec po poqu tr~ka: trk, trk, trk, kow u {tali frk}e: frk, frk, frk. Samo mali Vice nema maramice, pa mora da {mrk}e: {mrk, {mrk, {mrk.
Potraì u re~niku {ta zna~i lepetati, a {ta frktati.
[ta ti je u ovoj pesmi zanimqivo? Re{i rebus:
Smisli i napi{i stihove sli~ne ovima iz pesme:
Tata tepih treska Dete rukom pqeska

94
, ,
, ,
. .
(rabir)
MALA ANKETA
Pitaj svoje dru{tvo {ta ko radi kad mu je dosadno. Neka svako izabere jedan od ponu|enih odgovora. Pored wihovih imena upi{i slovo koje su izabrali.
A) Idem napoqe B) îtam V) Gledam TV G) Gledam kroz prozor D) Ni{ta
Ime i prezime
?ta radim kad mi je dosadno
Ime i prezime
?ta radim kad mi je dosadno
Rezultati ankete:
A B V G D
odgovora odgovora odgovora odgovora odgovora
Iz ankete zakqu~ujem da najve}i broj mojih drugova i drugarica (ukupno im je dosadno Najmawi broj (ukupno ) kad . ) kad im je dosadno .
95
Vladimir Andri}
HLEB
Mnogo qudi treba da se trudi pre nego {to hleb zamiri{e i zarudi. Koji qudi? Ora~, ratar, seja~, ètelac, kombajner, mlinar, pekar, prodavac. Kako se trude? Oru, drqaju, seju, àwu, vrhu, mequ, mese i peku, prodaju.
Objasni kako dolazi do toga da hleb zamiri{e i zarudi.
Ko sve treba da se potrudi da bi hleb stigao u prodavnice?
Napi{i pri~u pod naslovom Kako nastaje hleb. Upotrebi re~i iz teksta Hleb koje ozna~avaju zanimawa i vr{ewe radwe. Pomeni jo{ neke poslove koji su va`ni za dobijawe hleba.
96
Stevan Rai~kovi}
CRTANKA
Daj mi dve-tri ~iste hartije al iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Daj mi ùtu boju da obojim proju pa }u wome zatim Sunce da pozlatim. I plava mi treba za komadi} neba ona }e da doda vodu radi broda. Daj mi posle plave zelenu zbog trave i zbog skoro trista na drvetu lista. Sad crvenu novu zbog crepa na krovu i zbog jednog lica i zbog lubenica. Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu a i posle wega zbog dve grudve snega. Daj mi boju crnu da nacrtam srnu da obojim ma~ku da udarim ta~ku.
îtaj pesmu i podvuci one re~i koje èli{ da ilustruje{. Sve crteè oboj onim bojama koje su zadate u pesmi.
97

PESMA
ûdo Budimir Ne{i}, strana 88 Apoteka Bogdan Popovi}, strana 90 [ta ko radi u dosadi Boìdar Timotijevi}, strana 94 Crtanka Stevan Rai~kovi}, strana 97
PRIÂ
Lisica i mi{ narodna pri~a, strana 92
TEKST ZA GLUMU
Dve ruke Du{an Radovi}, strana 89
, strana 91
naslov tvog teksta
tvoje ime
98
8.
LETO
STOJI, STOJI JER SE BOJI Ukraj vode Mi{a stoji, plivao bi, al' se boji. I roniti on bi hteo, kad bi znao, kad bi smeo.
Jovanka Hrva}anin
Desanka Maksimovi}
HVALISAVI ZEÊVI
Hvalili se ze~i}i u zelenoj travici. Jedan rek: Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka. Drugi rek: Majka da me ìva ne gleda, ne bojim se medveda. Tre}i rek: Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, kopca ni bauka. Uto ne{to {u{nulo negde ispod grana, razbegli se ze~evi na stotinu strana.
Koliko stihova ima ova pesma? U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i hvalisav, struk, kobac i bauk. Objasni {ta zna~i kad je neko hvalisav. Prona|i i zaokruì re~i: letovawe, kupawe, pewawe, sladoled, deca, hlad, more, reka, ~amac, plivawe, leto.
X ] I
[ta misli{, {ta je to {u{nulo negde ispod grana?
O N Z L E T O \
F K E A T P P N
S L A D O L E D
R P L I V A W E
E C K ^ A M A C
K U P A W E W A
A M O R E F E [
H L S A X
100
MOJA BIBLIOTEKA
Napravi ovde spisak nekih kwiga iz tvoje biblioteke. Spisak sredi po azbu~nom redu, prema prezimenu pisca. U re~niku }e{ na}i da re~ biblioteka ozna~ava zbirku kwiga. Bibliotekom zovemo i zgradu u kojoj je sme{tena velika zbirka kwiga i u kojoj se kwige ~itaju.
REDNI BROJ
PREZIME I IME PISCA
NAZIV KWIGE
101
Branko ]opi}
PRVI DAN U [KOLI

Re~e meni u~iteqica: Ustani, mali! Meni noge klecaju i ja buqim u wu, a ceo razred mi se okre}e. Kako se zove{? Branko! A prezime? ûdim se ja {ta to ona mene pita, {ta je to prezime. Kako se preziva{?, pita ona glasnije, misli, vaqda, da sam gluv. Ja }utim, ni da beknem. Pa kako te zovu?, re~e u~iteqica sad nekako umilno. Baja!, kaèm ja. A kako jo{? Kad se na mene naqute, zovu me Bjelov. A ~iji si? Mamin!, odvalim ja na op{ti smijeh cijelog razreda. îji si jo{? Djedov!, opet }u ja, a jedan dje~ak ustade i re~e: Molim, u~iteqice, on se zove ]opi}!
Kako se ose}ao Branko prvog dana u {koli?
Branko ]opi} je na{ veliki pisac. Napisao je mnogo lepih kwiga za decu i odrasle. Poznate su: Jeèva ku}ica, Pri~e ispod zmajevih krila, Doìvqaji ma~ka To{e i druge.
Zna~i, zove{ se ]opi}?!, pita u~iteqica i ~eka da ja potvrdim. Jok!, kaèm ja. Ne zovem se ja ]opi}, na{a ku}a se zove ku}a ]opi}a, i ceo zaselak. Idi bestraga!, na to }e u~iteqica. Kako si bistar, svaki razred }e{ dvije godine u~iti. Ajd', sjedi drvo na drvo! To je bio prvi razgovor i moj prvi dan u {koli. Ali u~iteqi~ino proro~anstvo, na moju sre}u, nije se ba{ ispunilo.
Zna~ewe re~i klecati, beknuti, umilno, zaselak i proro~anstvo potraì u re~niku.
102
Branko ]opi}
PJESMA \AKA PRVAKA

Zbogom, bako, mili rode, u {kolu me jutros vode, tamo }e me vazda tu}i, ìv ti ne}u do}i ku}i. Zbogom, jawe, sviloruno, ~oban ti je poginuo. Zbogom, kravo, mlije~na spravo, odnio je {alu |avo, pozdravi mi drago tele, poginu}u danas, vele, posledwe ti {aqem zbogom, osveti me tvrdim rogom. Zbogom, kowu, ritaju}i, nastrada}u ~itaju}i, unaprijed mi du{a zebe, vi{e jahat ne}u tebe, daj pomozi stradalniku, bjeà}emo ~ak u Liku.
Potraì u re~niku {ta zna~e re~i vazda i stradalnik. Lika je kraj u kojem je ro|ena Brankova majka. Kako je ovaj |ak prvak zami{qao {kolu?
[ta misli{ da zna~e re~i du{a mi zebe?
Uporedi ovu pesmu sa pesmom Au {to je {kola zgodna sa strane 34. Ispri~aj {ta si zapazio.
103
Branko ]opi}
SUNÊV PJEVA^
U topli letwi dan sjedi cvr~ak na ulazu svoje tamne rupe, svoje drage ku}ice, i pjeva svoju beskrajnu sun~anu pjesmu. Pjeva cvr~ak o tome kako se u rano svitawe, puno jutarwe rumeni, bude ptice i cvrkutawem do~ekuju sunce, pjeva o podnevu kad zlatna p{enica {umi i vrapci se sva|aju u zelenim kro{wama, o svjeèm ve~eru kad cvjetovi {ire krunice i o~ekuju rosu. Pri~a cvr~ak u pjesmi i to kako se mrav znoji vuku}i slamku mnogo puta ve}u od sebe, i to kako je ju~e jedna stra{no velika gove|a noga stala upravo ispred wegove rupe, a on je pobjegao duboko pod zemqu i srce mu je bilo mawe od makova zrna. Pored cvr~kove rupe wegov susjed, zlovoqni srditi hr~ak, nezadovoqan gun|a: Pjevaj samo, pjevaj, lakomislena glavo, presje{}e ti brzo tvoja pjesma. Zar ne vidi{ kako se crni oblaci diù iznad planine. Hej, hej, cvrk-cvrk, oblaci }e se razi}i i opet }e biti sunca pjevaju}i mu odgovara cvr~ak. Zbiqa, zbiqa, je li to istina? pripita{e ga sa grane vrapci upla{eni od nepogode. Hm, kakva istina! qutito im odgovori hr~ak. Naletje}e takva oluja koja }e bestraga odnijeti sve ìto s poqa i ja }u onda ~itavu zimu gladovati. A i vi ne}ete boqe pro}i, prokleti kradqivci. Pokupiste svu p{enicu, pa meni ba{ ni{ta ne}e ostati. Hej, hej, poslije oluje sunce uvijek veselije sija i nebo postaje qep{e od modrih razli~aka u poqu pjeva cvr~ak. Gle, modrih razli~aka! Kakva mi je to qepota u tim tvojim razli~cima, kad se oni ne jedu. Zar je lijepo ono {to se ne moè pojesti? gun|a hr~ak. Hvala ti, mali moj prijatequ slete do cvr~kove rupe jedna bri`na grlica hvala ti {to me hrabri{ lijepim vremenom, jer djeca su mi jo{ mlada, pa se bojim da ne nastradaju u oluji.
104
Dok su oni tako razgovarali, oblak ve} bije{e zaklonio sunce. Sijevnu prva zelenkasta stra{na muwa. Eto, kaèm ti ja zakuka hr~ak udari}e takve bujice i poplave, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu. A voda }e prodrijeti u moju rupu, ovlaì}e ìto koje sam qetos ukra... hm, ovaj ... skupio, i ono }e jo{ prije zime istrunuti... Jao, jao, propa{}e onda cio svijet. Kakve bujice, kakve poplave nasmija se raspjevani cvr~ak. I poslije najbujnije ki{e {eve }e se opet dizati u plavo nebo, wihova pjesma ispuni}e cijeli svijet, a zlatni masla~ak opet }e se radovati suncu, pijan od svoje qepote. Oh, oh, sun~ani pjeva~u, kako je veselo srce moje od tih tvojih rije~i zadihano uskliknu jedan mrav ùrno silaze}i niz vitku vlat p{enice. Znate, moja su bra}a daleko na putu, pa se sve bojim kakve nesre}e. Oh, oh, bude li tako kao {to ti kaè{, pokloni}u ti najzrelije i najve}e p{eni~no zrno. Planina se zamra~i, muwe u~esta{e i prve te{ke kapqe udari{e o zemqu. Jato ~voraka ùrno preletje nisko nad samim klasjem. Po~iwe smak svijeta zlurado progun|a hr~ak gledaju}i upla{eno vrapce {}u}urene u kro{wi stare kru{ke, usred poqa. Kad se ja ponovo vratim iz svoje rupe, vas vi{e ne}e biti u ìvotu i onda su sva ìta svijeta moja. To re~e i nestade ga pod zemqom. Oho-ho, oho-ho, ali }e nas osvijeìti ovaj pqusak zapjeva cvr~ak. Do vi|ewa, svi koji me poznajete i ~ujete, moram malko da sklonim glavu. I on se uvu~e u svoju rupu tek toliko da ga ki{na kap ne bi udarila u glavu, pa je ushi}en gledao kako blistave muwe paraju oblake. Uop{te, to je bila wegova slaba strana da je uìvao gledaju}i muwe. Sve }e se opet na dobro svr{iti kad to cvr~ak veli pomisli{e i vrapci, i mravi, i jedna {arena bubamara, skrivena pod listom ma}uhice.
105
Plaha qetwa ki{a za~as pro|e poqem, oblaci se razi|o{e, a sunce se razli poqima kao zlatna rijeka. Ugledav{i ponovo sunce, koje je ra|alo radost u wegovu srcu, cvr~ak prvi izi|e iz skloni{ta i zapjeva svoju najqep{u pjesmu u po~ast suncu. I svi osjeti{e da je to zanosna pjesma dobrom suncu, koje se ujutru diè iznad drve}a na brijegu. Za{umi p{enica talasaju}i se kao more, vrapci se radosno razlijeti{e na sve strane, osmijehnu se modri razli~ak, uvjeren da je wegov cvijet dio samog neba, pa ~ak i vje~ito zlovoqni hr~ak osjeti kako mu se po licu razlijeva blaènstvo i hitro pobjeè u rupu da to ne bi ko vidio. Na vlatu p{enice, iznad samog cvr~ka-pjeva~a, zadivqen je slu{ao jedan mrav zaboraviv{i trenutno kud ono bija{e po{ao.
Potraì u re~niku {ta zna~e re~i: rumen, srdit, lakomislen, presesti, razli~ak, vlat, ~vorak, zlurado, parati, slaba strana, ma}uhica i plah. Prona|i i podvuci jednom bojom ono {to govori cvr~ak. Drugom bojom podvuci re~i hr~ka. Uporedi hr~kove re~i sa cvr~kovim. [ta zakqu~uje{?
Opi{i kako izgleda slika: Sunce se razli poqima kao zlatna rijeka.
Koji se likovi pojavquju u ovoj pri~i?
Koji su likovi glavni?
Smisli i napi{i koje osobine ima cvr~ak.
Napi{i koje su osobine hr~ka.
106
USPAVANKE I PRAZNI^NE PESME

Uspavanke su narodne pesme koje se pevaju deci pred spavawe da bi lak{e zaspala. Evo jedne uspavanke. Nuna, nuna, nuna~a, slatka s medom poga~a, mesila je teta~a, pa svom ~edu davala, da bi ga uspavala.
Drugu uspavanku sam prona|i i prepi{i.
Prazni~ne pesme su narodne pesme koje se pevaju u vreme nekih va`nih praznika Boì}a, Uskrsa i drugih. Evo jedne boì}ne pesme.
Drugu prazni~nu pesmu sam prona|i i prepi{i.
Boì} {tapom bata: nosi suva zlata, od vrata do vrata. Na ~ija }e vrata dat blagoslov, zlata? Na na{a }e vrata prosut {aku zlata!
Prona|i u re~niku zna~ewe re~i batati, suvo zlato i blagoslov.
107
Petar Stoki}
SENICA I DRVO
U mome dvori{tu ìvi drvo. Wegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i hrapav. Na drvo slete senica. Ona je {arena i vesela i ima malo rumeno oko. Naro~ito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat ùte na wenim krilcima. [ta ho}e{?, upita drvo. Ho}u da se nastanim u tvom hladu, re~e senica pomirqivo. Ne moè!, namrgodi se drvo. Senica odlete. Sutradan je padala ki{a. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice. One su halapqive. Drvo ne moè da ih se oslobodi. Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta. Upomo}! Senice, upomo}!, povika drvo. Senica je dobra. ûla je drvo, pa je doletela i odmah se dala na posao. Kquc! Kquc! Sve je mawe gusenica. [arena senica je o~istila zelenu kapu, posle je o~istila kquni} i {arena perca. Drvo je tada upita: [to se ne nastani{ kod mene? Senica se malo ne}kala se}aju}i se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo na drvetu. Od toga dana ìve slo`no u mome dvori{tu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim percima.
U re~niku je obja{weno {ta zna~e re~i rumen2 i dukat. Potraì ih. Napi{i kako pomaè senica drvetu.
Kako pomaè drvo senici?
108
IZABERI SLIKU I NAPI[I PRIÛ
109
Jevrejska narodna pesma
DIVNO ÛDO
Imam jedno me~e, me~e, Svu mi zimu kesten pe~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako me~e Kesten pe~e. Imam jedno prase, prase, Crvene ga ~izme krase. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo! Imam jedno ma~e, ma~e, [to mi krpi stare hla~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!
110
Imam pa{~e Xeni, Xeni, îm prst dignem, ono {eni. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako {eni pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo! Imam jedno lu~e, lu~e, Za kosu me stalno vu~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako lu~e Kosu vu~e, Kako {eni Pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!
Koje ti se od ~uda iz ove pesme najvi{e dopada?
Nastavi ovu pesmu tako {to }e{ da smisli{ jo{ jedno ~udo.
Imam jedno Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako
Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i hla~e i {eniti.
Pravo, divno ~udo!

111
Hans Kristijan Andersen
PRINCEZA NA ZRNU GRA[KA

Bio jednom jedan princ koji je hteo da se oèni princezom, ali pravom pravcatom princezom. Tako je obi{ao ceo svet da bi je na{ao, ali mu se svud ispre~ilo ne{to na putu. Princeza je bilo mnogo, ali da li su to bile prave pravcate princeze, nije mogao nikako da doku~i, jer je uvek bilo ne~eg {to mu je smetalo. Vratio se ku}i sav poti{ten, jer je èleo da se oèni pravom princezom. Jedne ve~eri bilo je strahovito nevreme: sevalo je i grmelo, ki{a je pqu{tala, jednom re~ju bilo je uàsno. Tada neko zakuca na kapiju dvorca, a stari kraq po|e da otvori. A napoqu je stajala jedna princeza. Ali kako je izgledala od ki{e i ru`nog vremena! Voda joj je curela s kose i odela i slivala se u vrhove cipela, pa na pete opet izlazila a ona je tvrdila da je prava pravcata princeza! To }emo ve} doznati, pomisli stara kraqica, ali ne re~e ni{ta, ve} ode u spava}u sobu i stavi zrno gra{ka na dno posteqe; zatim uze dvadeset du{eka i stavi ih preko zrna gra{ka, a odozgo jo{ dvadeset perina od gu{~jeg perja. Tu je trebalo da preno}i princeza. Ujutru je zapita{e kako je spavala. O, vrlo r|avo, re~e princeza. Gotovo cele no}i nisam ni trenula. Ko zna {ta je bilo u toj posteqi? Leàla sam na ne~em tvrdom, tako da sam po celom telu modra i zelena. To je stra{no. Tako su se uverili da je ona prava princeza, jer je kroz dvadeset du{eka i dvadeset perina od paperja osetila zrno gra{ka. Toliko neàn nije mogao biti niko osim prave pravcate princeze! Kraqevi} je uze za ènu, jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu, a zrno odne{e u muzej, gde se i sada moè videti, ako ga neko nije uzeo.
Prona|i u re~niku zna~ewe re~i doku~iti, poti{ten i perina.
112
Objasni kako je kraqica proverila da li je princeza prava.
Koji je tvoj omiqeni lik iz bajke?
Za{to?
Smisli neki drugi na~in za proveru da li je princeza prava.
Re{i ukr{tenicu tako {to }e{ da upi{e{ re~i: posteqa, perina, kruna, zrno, princ, gra{ak, kraqica.
P R
Ovo je bajka. Po ~emu se bajke razlikuju od drugih pri~a?
R A
V A
I N C E Z A
113
ZMAJEVO DETIWSTVO
Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda. Imala je veliko ogwi{te sa gomilom drva. Pored ogwi{ta ìvela je i ma~ka sa ma~i}ima, a tu je i kuja Bela o{tenila svoje psi}e. Mali Jova je mnogo maèn i paèn od roditeqa koji su bili plemi}kog porekla. Morao je da iza|e na ulicu obu~en kao gospodi~i}, u rukavicama i sa slamnim {e{irom. Ali, on je vi{e voleo gacawe po barama bosih nogu, tr~awe, rvawe, pesme i igre sa decom iz ulice. Zato se ~esto vra}ao ku}i kaqav. U~ili su ga da ~ita jo{ pre polaska u {kolu. Bogati deda iz Sentoma{a donosio mu je poklone, a tetka Mika mu je pri~ala zanimqive pri~e. U ku}i je imao biblioteku izabranih kwiga. Wegov otac bio je gradski senator i pretplatnik na nova izdawa kwiga. U osmoj godini otac mu je kupio svesku u kojoj je trebalo da mali Jova pi{e svoje zabele{ke i pesmice. Na svesci mu je zapisao naslov: Stare pesme mladog stihotvorca. Svi su èleli da Jova postane pesnik. To se i ostvarilo. Jovan Jovanovi} Zmaj je ro|en u Novom Sadu 1833. godine. Bio je lekar. Napisao je mnogo lepih pesama za decu i izdavao je de~ji ~asopis Neven. Zbog toga danas neke ulice i {kole nose wegovo ime. Svake godine u Novom Sadu se odràvaju Zmajeve de~je igre.
U re~niku }e{ na}i {ta zna~i biti kaqav. Potraì i zna~ewe re~i stihotvorac.
Pro~itaj ovaj tekst. Prona|i i podvuci re~enice iz kojih se vidi kako se pesnik Zmaj u detiwstvu igrao s decom.
Napi{i nazive pesama ~ika Jove Zmaja koje si ~itao.
114
GLEDAO SAM SVET KROZ RUMENO STAKLO

Jednoga dana po podne krasno je vreme bilo. Otac mi je oti{ao svojim poslom. Mati mi samo na ~asak ode da pohodi neku bolesnu prijateqicu. Ja i Kata ostali smo doma. Ona je sedila na kujinskome pragu kqukaju}i guske. Ja sam ba{ na{ao par~ence rumenog stakleta. Stajao sam iza weni le|i i kroz to staklo prema svetlosti gledao. Kako je to divno, kad je sve na svetu rumeno i nebo, i oblaci, i golubovi na krovu i ona bela guska u Katinoj ruci i ona bela marama na wenoj glavi sve je to bilo rumeno. A ja sam se tome vanredno radovao, jer do onda jo{ nikada nisam svet kroz takove nao~are gledao.
U re~niku potraì {ta zna~e re~i pohoditi i vanredno. Jo{ jednom pa`qivo pro~itaj pri~u i podvuci re~enice koje opisuju kakav je svet kada se posmatra kroz rumeno staklo. Kada bi mogao da bira{, koje bi boje po tvojoj èqi bio svet?
Nacrtaj malog Jovu kako gleda kroz rumeno staklo.
115
[TA VOLIM
Volim zvezdu kad zablista. Volim reku kad je ~ista. Volim nebo kad se plavi. Volim cvetak mirisavi. Volim {umu. Volim goru. Volim blagu rujnu zoru. Volim ba{tu. Volim poqe. Volim qude dobre voqe. I slavuja kad izvija. I pupoqak kad izbija. Volim zumbul, |ur|ic, lale. Volim one ptice male. Volim oca, majku, strinu, bra}u, sestre, svu rodbinu. Volim svoju domovinu.
Pogledaj u re~niku {ta zna~e re~i rujan i izvijati.
Podvuci u pesmi re~i koje govore o onome {to i ti voli{.
Nastavi ovu pesmu tako {to }e{ napisati {ta jo{ ti voli{.
Volim
116
PA^JA [KOLA
Jeste l' ~uli, kumo Verujte, bez {ale Otvara se {kola Za pa~i}e male. Svi pa~i}i do{li, Na skamijam' stoje; Stari patak metn Nao~are svoje. U~io ih, u~io Od srede do petka, Al' se nisu odmakli Daqe od po~etka. Ni{ta vi{e ne nau~i Pa~urlija ta, Nego {to je i pre znala Ga, ga, ga, ga, ga!
U re~niku na|i zna~ewe re~i skamija. Na osnovu ove pesme napi{i pri~u koja }e se tako|e zvati Pa~ja {kola.
117
Qubivoje R{umovi}
DESET QUTIH GUSARA

Deset qutih gusara Do{lo u moj krevet Jedan pao s kreveta Ostalo ih Devet qutih gusara Jo{ ne znaju ko sam Jednog sam uspavao Ostalo ih Osam qutih gusara Ja ih o{tro gledam Jedan pao u nesvest Ostalo ih Sedam qutih gusara Pobeglo na brest Jedan pao na glavu Ostalo ih [est qutih gusara Zbrisalo u svet Jedan se izgubio Ostalo ih Pet qutih gusara Lete k leptiri Jedan pao u bunar Ostalo ih Gle ~etiri gusara Bes u wima vri Jedan puk od muke Ostalo ih Tri quta gusara A protiv wih ja Jednoga sam zviznuo Ostala su Dva quta gusara A pogled im ledan Jedan se okliznuo Jo{ ostao Jedan quti gusar Postao je medan Prosto se istopio Ostao U svakom pogledu Pro{la me je strava Sad je sve u redu Moè da se
Upi{i re~i koje nedostaju u pesmi.
Opi{i jednog od ovih qutih gusara.
Potraì zna~ewe re~i brest i medan u re~niku.
Koji je od ovih gusara najqu}i?
118
MOJ ADRESAR
Dolazi leto i raspust. Sigurno }e{ poèleti da se ~uje{ i vidi{ sa svojim dru{tvom. Zato je dobro da ima{ wihove adrese i telefonske brojeve. Ovde napravi mali adresar. Sredi ga po azbu~nom redu po~etnog slova prezimena.
Prezime i ime
Adresa
Broj telefona
119
SETI SE {ta smo nau~ili tokom ove godine...
vetar ve tar vetar Vetar je jak.
REÊNICE
UPITNA
[ VE A OB T NA AJ ZA PO VE DN
REÊNICE
POTVRDNA
ODRI^NA
120
VELIKIM SLOVOM SE PI[E
NA POÊTKU REÊNICE
LI^NO PREZIME IME
IME NASEQA
DVE TA^KE I ZAREZ UPOTREBQAVAMO KAD NABRAJAMO.
PESMA PRIÂ TEKST ZA GLUMU u pri~i postoje:

GLAVNI LIK MESTO RADWE VREME RADWE
REÎ SA SUPROTNIM ZNAÊWEM
REÎ SA UMAWENIM ZNAÊWEM
REÎ SA UVE]ANIM ZNAÊWEM
121
RE^NIK
A a`daja velika neman, obi~no vodena, sa vi{e glava i krilima, koja u bajkama pro`dire qude i ìvotiwe anketa istraìvawe, ispitivawe, prikupqawe raznih mi{qewa B batati lupati, udarati bauk zami{qeno zlo bi}e koje uliva strah beknuti izustiti re~, progovoriti biblioteka zbirka kwiga i zgrada u kojoj se kwige ~uvaju blagoslov izraàvawe èqe za ne~ijim uspehom i sre}om; ovde zna~i: blagostawe, sre}a brest granato listopadno drvo brus kamena alatka za bru{ewe, o{trewe i gla~awe V vazda(n) uvek, stalno vanredno izuzetno, posebno, mnogo vi`qast visok, tanak i vitak; gibak vlat {upqa stabqika trave vre|ati (nekoga) nanositi nekome uvredu i izazivati u wemu neprijatno ose}awe G gora {uma D dati glavu (izr.) ovde zna~i: dati ìvot, `rtvovati se dobo{ muzi~ki instrument po kojem se udara palicama, mali bubaw doku~iti razumeti, shvatiti dukat zlatan novac koji se nekada upotrebqavao i kao ènski nakit @ àketi} kratki kaput, obi~no de~ji, jakna Z zavrzlama zbrka, zabuna zaselak izdvojeno naseqe u sastavu sela zvrk ~igra, de~ja igra~ka koja se obr}e, vrti zlurado pakosno, zlobno, zlonamerno I izvijati pevati neku melodiju prelivaju}i glasom ispovedati se ovde zna~i: otvoreno govoriti ne{to o sebi, saop{tavati svoje misli i ose}awa K kaqav isprqan, ubrqan blatom karati grditi, prekorevati kvo~ka koko{ka koja leì na jajima ili je izlegla pili}e keziti se ceriti se, kreveqiti se, obi~no pokazuju}i zube kikotati se smejati se glasno i neobuzdano, zvonko kiselica kisela ~orba, boza, ali i vino lo{eg kvaliteta kisiti postajati pomalo kiseo, dobijati nakiseo ukus klecati popu{tati, savijati se u kolenu pri hodu ili stajawu klupko konac, pre|a ili vuna namotana u loptasti smotuqak kobac ptica grabqivica koja hvata koko{ke i mi{eve kozli} mladun~e koze, jare kresta mesnata, crvena zup~asta izraslina na glavi petla
122
krunica deo cveta koji ~ine cvetni listi}i, latice kup velika metalna ~a{a, pehar L lakomislen koji o va`nim, ozbiqnim problemima olako odlu~uje, lakouman, nepromi{qen, neozbiqan, nerazborit, nerazuman lepetati sna`no mahati, udarati krilima li~ni koji pripada odre|enom licu, sopstveni, vlastiti loptati se igrati se s nekim, dobacivati se loptom ili predmetom u obliku lopte M magacin skladi{te za sme{taj hrane i druge robe ma}uhica ukrasna biqka iz familije qubi~ica, dan-i-no} medan pun slasti, mio, drag N namerno sa odre|enom namerom, svesno O ogwica vrsta {umske i livadske biqke osuti se posuti se, pokriti se, obasuti se ne~im (ovde: cvetovima) P pajac sme{na lutka, lutak parati oblake (o muwama) u prenosnom zna~ewu: rezati, se}i oblake, praviti linije po nebu perina deo posteqine napuwen perjem na kojem se leì ili se wim pokriva plah koji se pojavquje, de{ava iznenada, neo~ekivano, nagao, èstok, bujan
pla{t vrsta ogrta~a bez rukava koji se ogr}e preko ramena i le|a poti{ten utu~en, snu`den, neraspoloèn pohoditi posetiti, oti}i nekome u posetu, obi}i nekoga praporac (obi~no u mnoìni) {upqa metalna loptica s kuglicom unutra koja zvecka pri protresawu; ovde ozna~ava kuglicu rose nalik na praporac premi{qati bri`qivo, temeqno razmi{qati, dobro razmatrati, smi{qati presesti imati nepriliku zbog svog postupka, lo{e pro}i, prisesti privatni ovde zna~i: li~ni, osobni, koji se odnosi na odre|enu osobu prija majka mlade ili mladoèwe prema roditeqima drugog bra~nog druga prozboriti progovoriti, re}i, kazati proro~anstvo predskazawe, ono {to je unapred re~eno da }e se dogoditi prostak prost, nevaspitan ~ovek koji ne ume lepo da se pona{a pu}purikati ispu{tati glas pu}-puru}, sli~an glasu prepelice R radoznao qubopitqiv, znatièqan, koji èli da saznaje i istraùje razli~ak korovska biqka plavih cvetnih glavica, ~esta na ìtnim poqima reagovati odgovoriti, odazvati se na utiske primqene spoqa rujan rumenkast, crvenkast rumen1 rumenilo, crvenilo rumen2 crvenkast, u tonovima crvene ili ruì~aste boje
123
S santa velika gromada ili plo~a leda koja plovi po vodi, a ve}i deo joj se nalazi ispod morske povr{ine skamija {kolska klupa iz starih vremena slaba strana (izr.) ono u ~emu je neko vrlo osetqiv, na {ta je slab, {to mu je strast slu~ajno neo~ekivano, nepredvi|eno, bez namere smet velika hrpa snega nanesena vetrom snaja sinovqeva, bratova ili unukova èna srdit koji se quti, srdi, qutit, gnevan stihotvorac pesnik, onaj koji stvara stihove stradalnik onaj koji strada i pati struk deo biqke iznad zemqe koji nosi na sebi list, cvet i plod; stabqika niske biqke stu{titi se natu{titi se, pokriti se crnim oblacima suvo zlato zlato bez primesa, ~isto zlato sukati doterivati, uvijati brkove T taraba ograda od letava ili dasaka, plot tas metalni predmet u obliku tawira, deo vage na kojem stoji roba koja se meri ili tegovi tepati 1. govoriti sli~no detetu koje tek po~iwe da izgovara prve re~i 2. ne`no se obra}ati nekome ti{tati izazivati bol, muku, te{ko}u, mu~iti tkati izra|ivati tkaninu na razboju ukr{tawem i sabijawem konaca, niti tovar teret koji se nosi tuìbaba onaj koji voli da tuàka, optuùje, prijavquje nekoga
] }u}oriti 1. cvrkutati 2. ~avrqati, }askati 3. {aputati U udenuti uvu}i, proturiti kroz ne{to uzano umilno umiqato, blago F frktati sna`no duvati kroz nos uz glasan {um H hvalisav koji se mnogo hvali{e, neopravdano di~i sobom hla~e pantalone C cvr~ati a. pu{tati glas cvr (o cvr~ku) b. javqati se glasom sli~nim cvr~awu cvr~ka cerekati se smejati se glasno i nepristojno ^ ~avrqati govoriti, pri~ati, }askati, brbqati, }eretati; uporedi: }u}oriti (2) ~vorak vrsta ptice peva~ice koja imitira glasove i uni{tava insekte po wivama i vinogradima ~udo ~udna, neobi~na pojava koja izaziva op{te ~u|ewe [ {eniti stajati na stra`wim nogama (obi~no o psu) {ija vrat {mrk gumeno crevo kojim se pod pritiskom izbacuje voda u mlazevima
124
SADR@AJ
UPUTSTVO SVAKO IMA GOVOR SVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
SVAKO IMA GOVOR SVOJ, Milica Bingulac . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 MI[IN PAS, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 GOVORIMO POKRETIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 TRI SUSRETA, Slobodan Lazi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 KOLIKO JE SATI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 SA MNOM IMA NEKA GRE[KA, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . .8 KAKO SE KO ZOVE, Semjon Kogan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 JA SAM ÛDO VIDEO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .10 JO[ NEKA ÛDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 PRIJATEQI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 MNOGO ZVUKOVA, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 ZAVRZLAMA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 RAZGOVOR NA SANKAWU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
ZIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
PADA SNEG, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 PAS I KU]A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 PRVI SNEG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 VO]NA SALATA (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 SANKE, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 OD SLOVA DO REÊNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 PETAO I BOJE, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 ZIMSKE TV VESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 BAJKA O LABUDU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2627 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28
125
DRUGARSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29
PESMA DRUGARSTVA, Dragomir Brajkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 [APUTAWE, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 TELEFONSKI RAZGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 BRODI], Vladimir Sutejev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3233 AU [TO JE [KOLA ZGODNA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . .34 IZABERI DRU[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 EN DEN DORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 REÊNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 GOLUB I PÊLA, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 LAV I MI[, po Ezopu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 DVA DRUGA, Lav Tolstoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42
PROLE]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43
QUBIÎCA, Stanko Rakita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 MOJ RO\ENDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 PROLE]E, Voja Cari} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 VELIKO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 KI[A, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 [AQIVA STRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 PRVI LEPTIR, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 POTVRDNE I ODRI^NE REÊNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 KOZA I SEDAM JARI]A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . .5254 PI[EMO SASTAV: MOJE OMIQENO DRVO . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 SLIKOVNICA, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 KAD PROLE]E DO\E, Boìdar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
LEPO PONA[AWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

LEPORU@NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 SLIKA IZ PARKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 GOZBA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62
126
PISMO KOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 NAMERNO I SLUÂJNO, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 REÎ SA SLI^NIM ZNAÊWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 RADOZNALI SUSED, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 DVE KOZE, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 TU@IBABA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6869 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
MOJA KU]ICA MOJA SLOBODICA . . . . . . . . . . . . .71

SRCE, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 PI[EMO SASTAV: ^LAN MOJE PORODICE . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 BAKA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 REÎ SA SUPROTNIM ZNAÊWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 NIGDE REDA NIGDE MIRA, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . .76 IZ DE^JE ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 ZA[TO A@DAJA PLAÊ, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .78 MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 PILE, Kornej ûkovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8081 MATI, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 SLAVUJAK, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 RE^NIK O KU]I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 PI[EMO SASTAV: MOJA KU]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86
[TA KO RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87

ÛDO, Budimir Ne{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 DVE RUKE, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 APOTEKA, Bogdan Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9091 LISICA I MI[, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9293 [TA KO RADI U DOSADI, Boìdar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . .94 MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 HLEB, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 CRTANKA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98
127
LETO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99
STOJI, STOJI JER SE BOJI, Jovanka Hrva}anin . . . . . . . . . . . . . .99 HVALISAVI ZEÊVI, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 MOJA BIBLIOTEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 PRVI DAN U [KOLI, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 PJESMA \AKA PRVAKA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 SUNÊV PJEVA^, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104106 USPAVANKE I PRAZNI^NE PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 SENICA I DRVO, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 IZABERI SLIKU I NAPI[I PRIÛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 DIVNO ÛDO, jevrejska narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . .110111 PRINCEZA NA ZRNU GRA[KA, Hans Kristijan Andersen . .112113 ZMAJEVO DETIWSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 GLEDAO SAM SVET KROZ RUMENO STAKLO, Jovan Jovanovi} Zmaj .115 [TA VOLIM, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 PA^JA [KOLA, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117 DESET QUTIH GUSARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .118 MOJ ADRESAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119 SETI SE [TA SMO NAUÎLI TOKOM OVE GODINE . . . . . . . . .120121 RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122124 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125128 TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129131
128
TEMATSKI SADR@AJ
UÎMO I VE@BAMO KWI@EVNOST pesma, stih 18, 100 pri~a, proza 19 stih, strofa 22, 74 glavni i sporedni likovi, vreme i mesto radwe 24, 27, 38, 93 razbrajalice 36, 48 tok pri~e, redosled doga|aja 38, 88 basna 40 rima 46, 78, 90 brzalice 62 tekst po kojem se glumi 69, 70 bajka 2627, 113, 133 uspavanke 107 prazni~ne pesme 107 UÎMO I VE@BAMO GRAMATIKU postavqawe pitawa 9 slovo, slog, re~, re~enica 23 obave{tajne, upitne, zapovedne re~enice 37, 66, 89 veliko slovo i malo slovo 47, 79 zarez i dve ta~ke 48 potvrdne i odri~ne re~enice 51, 93 re~i sa sli~nim zna~ewem 65, 70, 75, 78 re~i sa suprotnim zna~ewem 75, 90 re~i sa umawenim zna~ewem 56, 83, 92 re~i sa uve}anim zna~ewem 56, 83, 89 objasni zna~ewe re~i 66 PI[EMO koliko je sati? 7 jo{ neka ~uda 11 prijateqi 12 razgovor na sankawu 15 re~nik o zimi 25 prepi{i re~enice 37, 44 poruke 44, 76 ro|endanska pozivnica 45 vic 49 vukova lukavstva 54 moje omiqeno drvo 55 slika iz parka 61 pismo kozi 63
129
razgovor dve koze 67 tuìbaba 69 ~lan moje porodice 73 a`daj~e 78 re~nik o ku}i 84 moja ku}a 85 apoteka 91 nastavqamo pri~u 92 kako nastaje hleb 96 moja biblioteka 101 uspavanke i prazni~ne pesme 107 pri~a po slici 109 nastavqamo pesmu 111 {ta volim 116 pa~ja {kola 117 moj adresar 119 GLUMIMO govorimo pokretima 5 vicevi 49 tuìbaba 6869 dve ruke 89 apoteka 91 GOVORNA VE@BA izgovori na vi{e na~ina 8 izgovaraj glasno 13 pas i ku}a 19 bajka o labudu 2627 brodi} 33 slikovnica 56 dve koze 67 nigde reda, nigde mira 76 hleb 96 pjesma |aka prvaka 103 CRTAMO I BOJIMO oboj petla 24 sve}ice na torti 45 iglo 77 crtanka 97 ilustruj pri~u 115
130
RE[AVAMO {ta se krije iza sira 14 zagonetke 19, 36 rebuse 18, 34, 46, 62, 65, 94 premetaqke 22, 23 slova koja nedostaju 30 ukr{tenice 50, 72, 113 osmosmerke 67, 100 re|amo re~enice 88 ISTRA@UJEMO mala anketa omiqeni crtani film 39 mala anketa o dosadi 95 de~ja enciklopedija 77 SMISLI, ISPRIÂJ, NAPI[I govor pokreta 5 druga~iji naslov 14 zimske TV vesti 25 telefonski razgovor 31 imena za kozu, vuka i jari}e 54 kad prole}e do|e 57 radoznali sused 66 dve koze 67 cvr~ak i hr~ak 106 pa~ja {kola 117 SETI SE [TA SMO NAUÎLI slovo, re~, re~enica, ta~ka, upitnik, uzvi~nik 16 slovo, slog, re~, re~enica 28 pesma i stih, pri~a i proza 28 glavni lik u pri~i, mesto radwe, vreme radwe 28 re~enice: obave{tajne, upitne, zapovedne 42 veliko slovo 58, 70, 86 malo slovo 86 re~i sa suprotnim zna~ewem 86 re~i sa umawenim zna~ewem 86 re~i sa uve}anim zna~ewem 86 zarez i dve ta~ke 58, 70 potvrdna i odri~na re~enica 58, 70 re~i sa sli~nim zna~ewem 70 seti se {ta smo ~itali 98 seti se {ta smo nau~ili tokom ove godine 120121
131
ÎTANKA
za prvi razred osnovne {kole
drugo izdawe
autori Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Tihomir êlanovi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Jelena Gojak, u~iteqica, O[ Veqko Dugo{evi} u Beogradu Sla|ana Ili}, profesor Violeta Babi} Du{an Pavli} Neda Doki} Slobodan Miladinov Neboj{a Miti} Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:821.163.41+821(075.2) ÎTANKA : za prvi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Tihomir êlanovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. - 2. izd. Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Publikum). - 131 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Tira` 20.000. - Re~nik: str. 122-124.
ilustrovao re~nik izradila recenzenti
lektor grafi~ko oblikovawe
tipografsko oblikovawe priprema za {tampu izdava~
urednik za izdava~a {tampa tira` copyright
Violeta Babi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 20.000 Kreativni centar, 2005
ISBN 86-7781-352-7 1. Marinkovi}, Simeon COBISS.SR-ID 121907724
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u prvom razredu osnovne {kole za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-28/2005-06/03 od 21. januara 2005. godine.

Čitanka ,,kreativni Centar''

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Čitanka ,,kreativni Centar''

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

^ITANKA

za prvi razred osnovne {kole

SVAKO IMA GOVOR SVOJ

Napi{i kako Mi{in pas iskazuje radost.

Do vi|ewa! Ne}u vi{e da se igram. Ne znam.

Dosadno mi je. Do|i ovamo! Tu`i}u te u~iteqici!

Bravo! Ne mo`e! Ba{ me briga!

Dobar dan, pa~e!

Dobar dan, {tene! Dobar dan, pile! Av-av! Pi-pi!

Koga je sve de~ak pozdravio?

Upi{i re~ koja nedostaje u re~enici:

Ma~ka @aba Guska

mau, mau. kre, kre. ga, ga.

Krava Magarac Ovca

mu, mu. ia, ia. be, be.

SA MNOM IMA NEKA GRE[KA

Izgovori ovu re~enicu na vi{e na~ina:

veselo tu`no upla{eno

Eno ga pas. Eno ga pas. Eno ga pas.

[aqiva narodna pesma

JA SAM ^UDO VIDEO

U re~niku prona|i {ta zna~e re~i ~udo, sukati i tovar.

Koje bi ~udo ti najvi{e voleo da vidi{?

JO[ NEKA ^UDA

Kad padne kum na drum ~uje se

Kad lupi kup u }up ~uje se

Kad stigne xip u [tip ~uje se

Kad padne brus u |us ~uje se

Napi{i koji se zvuci ~uju u ovoj pesmi.

Napi{i koje se re~i iz pesme kriju iza sira.

SETI SE {ta smo nau~ili...

Na kraju re~enice mo`e da stoji:

ta~ka . upitnik ? uzvi~nik !

Napi{i {ta je jo{ belo kad padne sneg.

Izbroj koliko stihova ima pesma Pada sneg.

Ova pesma ima

U re~niku pi{e {ta je klupko.

Ovo je pri~a koja se zove Pas i ku}a. Ona je pisana u prozi.

Za{to su se deca radovala?

Za{to je zec bio zabrinut?

Da li je ovo pri~a ili pesma? Po ~emu to zakqu~uje{?

2. Operi jabuke. Zajedno sa odraslom osobom oqu{ti jabuke i iseci ih na komadi}e.

3. Neka ti ta osoba pomogne da oqu{ti{ pomoranxu i ise~e{ je na komadi}e.

4. Preko komadi}a vo}a pospi suvo gro`|e.

5. Sve malo prome{aj.

6. Salatu poslu`i u {irokim ~a{ama. Ne zaboravi ka{i~ice!

Prebroj stihove i strofe u ovoj pesmi.

Ova pesma ima Ova pesma ima

SLOVO SLOG RE^ RE^ENICA

z i m a zi ma zima Zima je hladna.

Od re~i sastavi re~enice. Pazi na veliko slovo i ta~ku.

GLAVI LONAC SNE[KO

Dopuni odgovore na pitawa o pri~i:

Glavni lik ove pri~e je: U pri~i se pomiwu i ovi likovi:

Na Kopaoniku celog dana pada sneg. Putevi su zavejani.

Zaokru`i sve re~i koje imaju veze sa zimom. (Ima ih osam.)

Ovde napi{i jo{ neke re~i koje imaju veze sa zimom.

Koji je glavni lik u ovoj bajci?

Drugi likovi su:

SETI SE {ta smo nau~ili...

SLOVO SLOG RE^ RE^ENICA

vetar ve tar vetar Vetar je jak.

Ovo je na strani 24.