Professional Documents
Culture Documents
HAMLET ХАМЛЕТ
By
SCENE II: A room of state in the СЦЕНА ДРУГА: Свечана дворана у замку.
castle.
[Enter KING CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, (Улазе Краљ, Краљица, Хамлет, Полоније,
HAMLET, POLONIUS, LAERTES, Лаерт, Волтиманд, Корнелије, лордови
VOLTIMAND, CORNELIUS, Lords, and и пратња.)
Attendants.]
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Иако је сећање на смрт нашег драгог брата
Though yet of Hamlet our dear brother’s death
Хамлета још увек свеже, те нам приличи
The memory be green, and that it us befitted
да у тузи носимо своја срца
To bear our hearts in grief and our whole
kingdom и да наше цело краљевство
To be contracted in one brow of woe, буде наборано у једно чело бола,
ипак се разум толико изборио са природом
Yet so far hath discretion fought with nature
да са разложном тугом мислимо на њега и
That we with wisest sorrow think on him,
Together with remembrance of ourselves.уједно се сећамо и себе.
Стога смо нашу некадашњу сестру, сада нашу
Therefore our sometime sister, now our queen,
краљицу, наследницу наше јуначке земље, -
The imperial jointress to this warlike state,
као са пораженом радошћу,
Have we, as ‘twere with a defeated joy,—
With an auspicious and a dropping eye, са једним веселим, а једним сузним оком,
са весељем на сахрани и погребном песмом
With mirth in funeral and with dirge in marriage,
на свадби, делећи равно сласт и бол. –
In equal scale weighing delight and dole,—
узели за жену. При томе нисмо бранили ваше
Taken to wife: nor have we herein barr’d
боље савете, који су у овој ствари слободно
Your better wisdoms, which have freely gone
изречени. За све вам хвала.
With this affair along. For all, our thanks.
Сада долази оно што већ знате: млади
Now follows, that you know, young Fortinbras,
Holding a weak supposal of our worth, Фортинбрас, потцењујући нашу вредност,
или мислећи да је због недавне смрти нашег
Or thinking by our late dear brother’s death
брата наша држава пред распадом,
Our state to be disjoint and out of frame,
охрабрен сном о својој надмоћности,
Colleagued with the dream of his advantage,
успео је да нас узнемири поруком
He hath not fail’d to pester us with message,
Importing the surrender of those lands у којој тражи да му се врате оне земље
које је његов отац изгубио по свим правима у
Lost by his father, with all bonds of law,
корист нашег најхрабријег брата.
To our most valiant brother. So much for him.
Толико о њему. Сада о нама и овом састанку.
Now for ourself and for this time of meeting:
У овоме је ствар: написали смо писмо
Thus much the business is: we have here writ
To Norway, uncle of young Fortinbras,— краљу Норвешке, стрицу младог
Фортинбраса,- који, немоћан и болестан,
Who, impotent and bed-rid, scarcely hears
једва зна за намеру свог синовца- да сузбије
Of this his nephew’s purpose,—to suppress
његов улазак овде; тим пре што се сва та
His further gait herein; in that the levies,
војска пописује и допуњава од његових
The lists and full proportions, are all made
поданика. И ми сада шаљемо
Out of his subject: and we here dispatch
вас, добри Корнелије и вас, Волтиманде, као
You, good Cornelius, and you, Voltimand,
носиоце овог поздрава старом Норвежанину,
For bearers of this greeting to old Norway;
Giving to you no further personal powerне дајући вам већу личну моћ
да преговарате с краљем него што допушта
To business with the king, more than the scope
Of these delated articles allow. опсег ових већ наведених ставова.
Збогом, и нек ваша журба похвали вашу
Farewell, and let your haste commend your duty.
ревност.
CORNELIUS & VOLTIMAND: In that and all КОРНЕЛИЈЕ и ВОЛТИМАНД: У томе и у
things will we show our duty. свему показаћемо своју ревност.
KING CLAUDIUS: We doubt it nothing: КРАЉ: Нимало не сумњамо:
heartily farewell. Срдачно вам збогом.
[Exeunt VOLTIMAND and CORNELIUS.] (Излазе Волтиманд и Корнелије.)
Hamlet -7-
And now, Laertes, what’s the news with you? А сада, Лаерте, шта је ново с вама?
You told us of some suit; what is’t, Laertes? Споменусте нам неку молбу; шта је то,
You cannot speak of reason to the Dane, Лаерте? Не можете узалуд разумно причати
And loose your voice: данском краљу.
what wouldst thou beg, Laertes, Шта би то могао молити, Лаерте,
That shall not be my offer, not thy asking? што ти не бих понудио и без молбе?
The head is not more native to the heart, Глава није сроднија срцу,
The hand more instrumental to the mouth, ни рука услужнија устима,
Than is the throne of Denmark to thy father. него што је престо Данске твоме оцу.
What wouldst thou have, Laertes? Шта би хтео, Лаерте?
LAERTES: My dread lord, ЛАЕРТ: Господару, ваш допуст и наклоност
Your leave and favor to return to France; да се вратим у Француску.
From whence though willingly I came to Иако сам одатле радо дошао
Denmark, у Данску, да покажем своју дужност у вашем
To show my duty in your coronation, крунисању,
Yet now, I must confess, that duty done, ипак сада, морам признати, извршивши ту
My thoughts and wishes bend again toward дужност, моје мисли и жеље чезну за
France Француском.
And bow them to your gracious leave and Понизно молим ваш милостив допуст и
pardon. опроштај.
KING CLAUDIUS: Have you your father’s КРАЉ: Имате ли дозволу свог оца?
leave? What says Polonius? Шта каже Полоније?
LORD POLONIUS: He hath, my lord, wrung ПОЛОНИЈЕ: Он је, господару, од мене
from me my slow leave истргао спору дозволу
By laborsome petition, and at last ревносном прошњом, и најзад му потврдих
Upon his will I seal’d my hard consent: жељу својим безвољним пристанком.
I do beseech you, give him leave to go. Молим вас, дајте му дозволу да иде.
KING CLAUDIUS: Take thy fair hour, Laertes; КРАЉ: Изабери свој час, Лаерте;
time be thine, Време је твоје,
And thy best graces spend it at thy will! искористи га најбоље што знаш!
But now, my cousin Hamlet, and my son,— А сада, мој рођаче Хамлете, и мој сине –
HAMLET: [Aside] A little more than kin, and ХАМЛЕТ: (за себе) Мало више од рођака, а
less than kind. мање од сина.
KING CLAUDIUS: How is it that the clouds КРАЉ: Како то да су над вама још увек ти
still hang on you? облаци?
HAMLET: Not so, my lord; I am too much i’ ХАМЛЕТ: Није баш тако, краљу мој; ја сам
the sun. одвише на сунцу.
QUEEN GERTRUDE: Good Hamlet, cast thy КРАЉИЦА: Добри Хамлете, одбаци своју
nighted color off, ноћну боју, и пусти да ти око гледа на краља
And let thine eye look like a friend on Denmark. као на пријатеља.
Do not for ever with thy vailed lids Немој непрестано оборена ока
Seek for thy noble father in the dust: тражити свог узвишеног оца у прашини.
Thou know’st ’tis common; all that lives must Знаш да је то уобичајено, све што је живо
die, мора умрети,
Passing through nature to eternity. пролазећи кроз природу у вечност.
HAMLET: Ay, madam, it is common. ХАМЛЕТ: Да, госпођо, уобичајено је.
QUEEN GERTRUDE: If it be, КРАЉИЦА: Ако је тако,
Why seems it so particular with thee? зашто теби то тако чудно изгледа?
HAMLET: Seems, madam! nay it is; ХАМЛЕТ: Изгледа, госпо? Не, него јесте.
I know not ‘seems.’ Ја не знам шта значи «изгледа».
’Tis not alone my inky cloak, good mother, Ни овај мој црни огртач, добра мајко,
Nor customary suits of solemn black, ни уобичајена свечана црнина,
Nor windy suspiration of forced breath, ни ветровит уздисај стегнутог даха,
No, nor the fruitful river in the eye, не, ни у оку потоци од суза,
Nor the dejected ‘havior of the visage, ни утучен израз лица мог, заједно
Together with all forms, moods, shapes of grief, са свим начинима, бојама и облицима туге
Hamlet -8-
That can denote me truly: не могу ме стварно изразити.
these indeed seem, Ово заиста «изгледа»,
For they are actions that a man might play: јер све би се то могло глумити.
But I have that within which passeth show; Али унутар мене је нешто изван глуме;
These but the trappings and the suits of woe. све ово је само рухо и опрема туге.
KING CLAUDIUS: ’Tis sweet and КРАЉ: Нежно је
commendable in your nature, Hamlet, и похвално у вашој природи, Хамлете,
To give these mourning duties to your father: то што одајете овај дуг жалости своме оцу.
But, you must know, your father lost a father; Али морате знати да је ваш отац изгубио свог
That father lost, lost his, and the survivor bound оца, овај опет свог, а наследник је дужан
In filial obligation for some term по синовљевој обавези да одређено време
To do obsequious sorrow: but to persever даје посмртну жалост. Али истрајати
In obstinate condolement is a course упорно у жаљењу, то је пут
Of impious stubbornness; ’tis unmanly grief; безбожне тврдоглавости и немушка туга.
It shows a will most incorrect to heaven, То одаје вољу што пркоси небу,
A heart unfortified, a mind impatient, слабо срце и нестрпљив дух,
An understanding simple and unschool’d: и разум врло прост и непросвећен.
For what we know must be and is as common Јер кад знамо да нешто мора бити и да је
As any the most vulgar thing to sense, обична, најпостија ствар,
Why should we in our peevish opposition зашто бисмо то у свом зловољном
Take it to heart? Fie! ’tis a fault to heaven, противљењу узимали к срцу? Пих!
То је грех спрам неба,
A fault against the dead, a fault to nature, грех спрам покојника и грех спрам природе
To reason most absurd: whose common theme расуђивати тако апсурдно, чија је стална тема
Is death of fathers, and who still hath cried, смрт отаца и она опомиње
From the first corse till he that died to-day, од првог леша до тог што је данас умро:
‘This must be so.’ We pray you, throw to earth «Тако мора бити». Молимо вас, баците на
This unprevailing woe, and think of us земљу тај неплодни јад и сматрајте нас
As of a father: for let the world take note, за оца. Јер, нека запамти свет,
You are the most immediate to our throne; ви сте најближи нашем престолу
And with no less nobility of love и ја вас волим не мање великодушном
Than that which dearest father bears his son, љубављу од оне коју најдражи отац осећа за
Do I impart toward you. For your intent свог сина. Што се тиче ваше намере да се
In going back to school in Wittenberg, вратите на школовање у Витенберг,
It is most retrograde to our desire: то се веома коси с нашом жељом,
And we beseech you, bend you to remain па вас молимо да се покорите да останете
Here, in the cheer and comfort of our eye, овде, у радости и удобности нашег ока,
Our chiefest courtier, cousin, and our son. као наш први дворјанин, рођак и наш син.
QUEEN GERTRUDE: Let not thy mother lose КРАЉИЦА: Немој да твоја мајка узалуд
her prayers, Hamlet: моли, Хамлете.
I pray thee, stay with us; go not to Wittenberg. Молим те, остани с нама, немој ићи у
Витенберг.
HAMLET: I shall in all my best obey you, ХАМЛЕТ: Послушаћу вас што најбоље могу,
madam. госпођо.
KING CLAUDIUS: Why, ’tis a loving and a КРАЉ: Но, то је већ леп и пријатан одговор.
fair reply:
Be as ourself in Denmark. Madam, come; Будите, као што смо ми, у Данској.
This gentle and unforced accord of Hamlet Госпо, ходи. Овај љубазни и ненаметнути
Sits smiling to my heart: in grace whereof, Хамлетов пристанак весели моје срце. У част
No jocund health that Denmark drinks to-day, тога све ће здравице што данас пије краљ
But the great cannon to the clouds shall tell, велики топ однети у облаке,
And the king’s rouse the heavens all bruit again, а небо ће се одазвати на краљев пир
Re-speaking earthly thunder. Come away. понављајући земаљски гром. Хајдемо.
[Exeunt all but HAMLET.] (Излазе сви осим Хамлета.)
HAMLET: O, that this too too solid flesh would ХАМЛЕТ: О да се ово чврсто, пречврсто
melt месо стопи,
Hamlet -9-
Thaw and resolve itself into a dew! распадне и претвори у росу!
Or that the Everlasting had not fix’d Или да Вечни није издао свој
His canon ‘gainst self-slaughter! O God! God! закон против самоубиства! О Боже! Боже!
How weary, stale, flat and unprofitable, Како тегобно, бљутаво, празно и бескорисно
Seem to me all the uses of this world! изгледа мени сав рад овог света!
Fie on’t! ah fie! ’tis an unweeded garden, Фуј на све то, фуј! То је неоплевљен, све
That grows to seed; things rank and gross in запуштенији врт; у њему расту само ружно и
nature отровно биље.
Possess it merely. That it should come to this! Да дође до овога!
But two months dead: nay, not so much, not two: Мртав тек два месеца: не, не толико, ни два:
So excellent a king; that was, to this, Такав изврстан краљ који је спрам овога био
Hyperion to a satyr; so loving to my mother као Хиперион у односу на сатира. Тако је
That he might not beteem the winds of heaven волео моју мајку да не би дао да јој небески
Visit her face too roughly. ветрови одвећ грубо дођу до лица.
Heaven and earth! Небо и земљо!
Must I remember? why, she would hang on him, Морам ли да се сећам? А она, она је зависила
As if increase of appetite had grown од њега, као да је њена глад расла од онога
By what it fed on: and yet, within a month— чиме се хранила. Али ипак, за месец дана –
Let me not think on’t—Frailty, thy name is Не смем мислити на то – Слабости, име ти је
woman!— жена!-
A little month, or ere those shoes were old Тек кратки месец, или пре него што су се
With which she follow’d my poor father’s body, похабале ципеле у којима је пратила тело мог
Like Niobe, all tears:—why she, even she— јадног оца, као Ниоба, сва у сузама- она, чак
и она!-
O, God! a beast, that wants discourse of reason, О Боже! Стока којој недостаје разума
Would have mourn’d longer—married with my би дуже жалила – удала се за мог
uncle, стрица,
My father’s brother, but no more like my father брата мог оца, али не више налик на мог оца,
Than I to Hercules: within a month: него ја на Херкула. За један месец!
Ere yet the salt of most unrighteous tears Пре него што је со најлажнијих суза
Had left the flushing in her galled eyes, напустила њене црвене и огорчене очи,
She married. O, most wicked speed, to post она се удала. О, најподлије журбе, бацити се с
With such dexterity to incestuous sheets! таквом окретношћу у родоскрвну постељу!
It is not nor it cannot come to good: То није и не може изаћи на добро.
But break, my heart; for I must hold my tongue. Али свисни, срце моје, јер морам држати
језик за зубима.
[Enter HORATIO, MARCELLUS, and (Улазе Хорацио, Марцело и
BERNARDO.] Бернардо.)
HORATIO: Hail to your lordship! ХОРАЦИО: Поздрав вашем господству!
HAMLET: I am glad to see you well: ХАМЛЕТ: Драго ми је што видим да сте
Horatio,—or I do forget myself. добро. Хорацио – ако се добро сећам.
HORATIO: The same, my lord, and your poor ХОРАЦИО: Главом и брадом, господару мој,
servant ever. ваш бедни слуга увек.
HAMLET: Sir, my good friend; I’ll change that ХАМЛЕТ: Господине, мој добри пријатељ;
name with you: Променићу вам то име.
And what make you from Wittenberg, Horatio? Откуд ви из Витенберга, Хорацио?
Marcellus? Марцело?
MARCELLUS: My good lord— МАРЦЕЛО: Мој добри господару-
HAMLET: I am very glad to see you. Good ХАМЛЕТ: Веома ми је драго што вас видим.
even, sir. Добро вече господине.
But what, in faith, make you from Wittenberg? Али заиста, откуд ви из Витенберга?
HORATIO: A truant disposition, good my lord. ХОРАЦИО: Беспосличарско расположење,
добри мој господару.
HAMLET: I would not hear your enemy say so, ХАМЛЕТ: Не бих волео да ваш непријатељ
Nor shall you do mine ear that violence, то каже, нити ћете ви чинити мом уху то
To make it truster of your own report насиље правећи га повереником ваше
Hamlet - 10 -
Against yourself: сопствене сведоџбе против самог себе.
I know you are no truant. Знам да нисте беспосличар.
But what is your affair in Elsinore? Али каквог посла имате у Елсинору?
We’ll teach you to drink deep ere you depart. Научићемо вас да сушите чаше пре него што
одете.
HORATIO: My lord, I came to see your father’s ХОРАЦИО: Господару, дошао сам да видим
funeral. сахрану вашег оца.
HAMLET: I pray thee, do not mock me, fellow- ХАМЛЕТ: Молим те, не исмевај ме, школски
student; друже.
I think it was to see my mother’s wedding. Дошао си, мислим, на свадбу моје мајке.
HORATIO: Indeed, my lord, it follow’d hard ХОРАЦИО: Заиста, кнеже, дошла је убрзо.
upon.
HAMLET: Thrift, thrift, Horatio! ХАМЛЕТ: Штедња, штедња, Хорацио!
the funeral baked meats Хладни колачи са сахране изнети су на
Did coldly furnish forth the marriage tables. свадбене столове.
Would I had met my dearest foe in heaven Више бих волео да сам на небу срео свог
Or ever I had seen that day, Horatio! најгрђег душманина, него што сам доживео
тај дан, Хорацио.
My father!—methinks I see my father. Мој отац! - Мислим да видим мог оца.
HORATIO: Where, my lord? ХОРАЦИО: Где, господару мој?
HAMLET: In my mind’s eye, Horatio. ХАМЛЕТ: У оку свог ума, Хорацио.
HORATIO: I saw him once; he was a goodly ХОРАЦИО: Једном сам га видео, био је то
king. диван краљ.
HAMLET: He was a man, take him for all in all, ХАМЛЕТ: Био је човек, све у свему узевши,
I shall not look upon his like again. сличнога више нећу видети.
HORATIO: My lord, I think I saw him ХОРАЦИО: Мој господару, мислим да сам
yesternight. га видео синоћ.
HAMLET: Saw? who? ХАМЛЕТ: Видео? Кога?
HORATIO: My lord, the king your father. ХОРАЦИО: Господару, краља, вашег оца.
HAMLET: The king my father! ХАМЛЕТ: Краља, мог оца!
HORATIO: Season your admiration for awhile ХОРАЦИО: Одложите за трен своје чуђење
With an attent ear, till I may deliver, и нек вам ухо буде пажљиво док вам,
Upon the witness of these gentlemen, уз сведочење ове господе,
This marvel to you. откријем то чудо.
HAMLET: For God’s love, let me hear. ХАМЛЕТ: Тако ти Бога, говори.
HORATIO: Two nights together had these ХОРАЦИО: Две ноћи узастопце су ова
gentlemen, господа,
Marcellus and Bernardo, on their watch, Марцело и Бернардо, стражарећи
In the dead vast and middle of the night, у мртво, пусто доба поноћи
Been thus encounter’d. A figure like your father, имали овакав сусрет. Неки створ као ваш
Armed at point exactly, cap-a-pe, отац, сав у оклопу, од главе до пете,
Appears before them, and with solemn march јављао се пред њима и свечаним кораком,
Goes slow and stately by them: thrice he walk’d тихо и достојанствено прошао је крај њих.
By their oppress’d and fear-surprised eyes, Трипут је шетао пред њиховим уплашеним и
Within his truncheon’s length; згранутим очима, на раздаљини дужине
whilst they, distilled његовог скиптра.
Almost to jelly with the act of fear, А они, скоро слеђени од страха, стајали су
Stand dumb and speak not to him. This to me неми не ословивши га.
In dreadful secrecy impart they did; Ово су ми саопштили у страшном поверењу
And I with them the third night kept the watch; и ја сам с њима стражарио трећу ноћ.
Where, as they had deliver’d, both in time, Свака њихов реч се потврдила. Појава је
Form of the thing, each word made true and дошла, као што су рекли, у истом облику и у
good, исти час.
The apparition comes: I knew your father; Знао сам вашег оца; ни ове руке нису више
These hands are not more like. налик једна другој.
HAMLET: But where was this? ХАМЛЕТ: Али где се то десило?
Hamlet - 11 -
MARCELLUS: My lord, upon the platform МАРЦЕЛО: На тераси, кнеже, где смо
where we watch’d. стражарили.
HAMLET: Did you not speak to it? ХАМЛЕТ: Нисте га ословили?
HORATIO: My lord, I did; ХОРАЦИО: Ја јесам, кнеже;
But answer made it none: yet once methought али не хтеде да одговори. Ипак, једном ми се
It lifted up its head and did address учинило да је подигао главу
Itself to motion, like as it would speak; и покренуо се као да хоће да говори,
But even then the morning cock crew loud, али баш тада кукурикну јутарњи петао
And at the sound it shrunk in haste away, и на тај звук он хитро умаче
And vanish’d from our sight. и изгуби нам се из вида.
HAMLET: ’Tis very strange. ХАМЛЕТ: То је веома чудно.
HORATIO: As I do live, my honor’d lord, ’tis ХОРАЦИО: Као што сам жив, мој уважени
true; кнеже, истина је.
And we did think it writ down in our duty И мислили смо да нам дужност налаже
To let you know of it. да вас упознамо с тим.
HAMLET: Indeed, indeed, sirs, but this troubles ХАМЛЕТ: Тако је, тако је, господо, али то ме
me. буни.
Hold you the watch to-night? Чувате ли стражу ноћас?
MARCELLUS & BERNARDO: We do, my МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: Да, господару.
lord.
HAMLET: Arm’d, say you? ХАМЛЕТ: У оклопу, кажете?
MARCELLUS & BERNARDO: Arm’d, my МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: У оклопу,
lord. господару.
HAMLET: From top to toe? ХОРАЦИО: Од главе до пете?
MARCELLUS & BERNARDO: My lord, from МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: Господару, од
head to foot. главе до пете.
HAMLET: Then saw you not his face? ХАМЛЕТ: Онда му нисте видели лице?
HORATIO: O, yes, my lord; he wore his beaver ХОРАЦИО: О, јесмо, кнеже, подигао је свој
up. визир.
HAMLET: What, look’d he frowningly? ХАМЛЕТ: Да ли је изгледао намрштен?
HORATIO: A countenance more in sorrow than ХОРАЦИО: Израз лица више тужан него
in anger. гневан.
HAMLET: Pale or red? ХАМЛЕТ: Блед или црвен?
HORATIO: Nay, very pale. ХОРАЦИО: Не, врло блед.
HAMLET: And fix’d his eyes upon you? ХАМЛЕТ: И очи је упро у вас?
HORATIO: Most constantly. ХОРАЦИО: Врло чврсто.
HAMLET: I would I had been there. ХАМЛЕТ: Волео бих да сам био тамо.
HORATIO: It would have much amazed you. ХОРАЦИО: То би вас веома пренеразило.
HAMLET: Very like, very like. Stay’d it long? ХАМЛЕТ: Врло вероватно, врло вероватно.
Је ли дуго остао?
HORATIO: While one with moderate haste ХОРАЦИО: Док би неко умереном брзином
might tell a hundred. избројао до сто.
MARCELLUS & BERNARDO: Longer, МАРЦЕЛО и БЕРНАРДО: Дуже, дуже.
longer.
HORATIO: Not when I saw’t. ХОРАЦИО: Не кад сам га ја видео.
HAMLET: His beard was grizzled—no? ХАМЛЕТ: Брада му је била проседа, зар не?
HORATIO: It was, as I have seen it in his life, ХОРАЦИО: Била је, као што сам је видео за
A sable silver’d. његовог живота. Сребрнасто-мрка.
HAMLET: I will watch to-night; ХАМЛЕТ: Стражарићу ноћас.
Perchance ‘twill walk again. Можда ће се опет јавити.
HORATIO: I warrant it will. ХОРАЦИО: Јемчим да хоће.
HAMLET: If it assume my noble father’s ХАМЛЕТ: Ако поприми облик мог
person, племенитог оца,
I’ll speak to it, though hell itself should gape обратићу му се, па нек се и пакао отвори
And bid me hold my peace. I pray you all, и нареди ми да ћутим. Све вас молим,
If you have hitherto conceal’d this sight, ако сте досада тајили тај привид,
Hamlet - 12 -
Let it be tenable in your silence still; нек буде и даље постојан у вашој ћутњи,
And whatsoever else shall hap to-night, и шта год се ноћас десило,
Give it an understanding, but no tongue: дајте томе разумевања, али не и језика.
I will requite your loves. So, fare you well: Узвратићу вашу љубав. Сад, збогом:
Upon the platform, ‘twixt eleven and twelve, На тераси између једанаест и дванаест,
I’ll visit you. посетићу вас.
All: Our duty to your honor. СВИ: Наша дужност на служби вашој части.
HAMLET: Your loves, as mine to you: ХАМЛЕТ: Ваша љубав, као и моја вама:
farewell. збогом.
[Exeunt all but HAMLET.] (Излазе сви оим Хамлета.)
My father’s spirit in arms! all is not well; Дух мог оца у оклопу! Није све како треба;
I doubt some foul play: would the night were Сумњам на неку гадост. Волео бих да је ноћ
come! већ ту!
Till then sit still, my soul: foul deeds will rise, До тада, мируј, душо моја.
Though all the earth o’erwhelm them, to men’s Откриће се гадна дела, ма их крила земља
eyes. цела!
[Exit.] (Излази.)
SCENE III: A room in Polonius’ house. СЦЕНА ТРЕЋА: Соба у Полонијевој кући.
[Enter LAERTES and OPHELIA.] (Улазе Лаерт и Офелија.)
SCENE II: A hall in the castle. СЦЕНА ДРУГА. Велика дворница у замку.
[Enter HAMLET and Players.] (Улази Хамлет и неколико глумаца)
HAMLET: Speak the speech, I pray you, as I ХАМЛЕТ: Молим вас, изговорите тај говор
pronounced it to you, trippingly on the tongue: онако како сам вам ја показао, да вам готово
but if you mouth it, as many of your players do, I клизи са језика. Али ако будете жвакали, као
had as lief the town-crier spoke my lines. што чине многи ваши глумци, онда ће ми то
бити исто тако пријатно као да сам
општинском добошару дао да говори моје
стихове.
Па немојте сувише ни тестерисати ваздух
Nor do not saw the air too much with your hand, рукама, овако; него будите у свему умерени.
thus, but use all gently; for in the very torrent, Јер и у самој бујуци, бури, или, да тако
tempest, and, as I may say, the whirlwind of кажем, вихору страсти, морате имати и
passion, you must acquire and beget a показати мере, која ће то ублажити. О, како
temperance that may give it smoothness. O, it ме вређа до дна душе кад чујем каквог пле-
offends me to the soul to hear a robustious ћатог, разбарушеног клипана како у дроњке
periwig-pated fellow tear a passion to tatters, to цепа неку страст, да би пробијао уши
very rags, to split the ears of the groundlings, најјевтинијој публици у позоришту, која није
who for the most part are capable of nothing ни за шта друго него за неразумљиве
but inexplicable dumbshows and noise: пантомиме или за галаму.
Волео бих да ишибам таквог дрипца који
I would have such a fellow whipped for жели да превазиђе и самог Термаганта: такав
o’erdoing Termagant; it out-herods Herod: pray је дрипац надиродио Ирода. Молим вас,
Hamlet - 45 -
you, avoid it. избегавајте то.
First Player: I warrant your honor. ПРВИ ГЛУМАЦ: Ја јамчим за то вашој
светлости.
HAMLET: Be not too tame neither, but let your ХАМЛЕТ: Али не будите ни сувише кротки,
own discretion be your tutor: suit the action to већ нека вас учи ваше рођено осећање мере:
the word, the word to the action; with this special удесите радњу према речи, а реч према
o’erstep not the modesty of nature: for any thing радњи, и нарочито се старајте да никада не
so overdone is from the purpose of playing, прекорачите границе природе. Јер свака таква
whose end, both at the first and now, was and is, претераност промаши циљ глуме, чији је
to hold, as ‘twere, the mirror up to nature; to задатак, у почетку и сад, био и јесте, да буде,
show virtue her own feature, scorn her own тако рећи, огледало природе: да врлини
image, and the very age and body of the time his покаже њено сопствено лице, пороку његову
form and pressure. Now this overdone, or come рођену слику, а самом садашњем поколењу и
tardy off, though it make the unskilful laugh, бићу света његов облик и отисак. Сад, ако се
cannot but make the judicious grieve; the у томе претера, или не дотера, незналице ће
censure of the which one must in your allowance се можда смејати, али ће паметнима бити
o’erweigh a whole theatre of others. врло мучно. А суд ових, ако допустите, мора
O, there be players that I have seen play, and претегнути читаво позориште првих.
heard others praise, and that highly, not to speak О, гледао сам игру неких глумаца, и слушао
it profanely, that, neither having the accent of друге да их хвале, и то врло много, који, па да
Christians nor the gait of Christian, pagan, nor се не изразим простачки, нису имали ни
man, have so strutted and bellowed that I have нагласка крштене душе, ни хода крштеног, ни
thought some of nature’s journeymen had made некрштеног, ни човечјег; него се то шепурило
men and not made them well, they imitated и урлало да сам помислио да је какав
humanity so abominably. надничар природе направио људе, а није их
направио добро, тако су наказно подражавали
човечанство.
First Player: I hope we have reformed that ПРВИ ГЛУМАЦ: Ја се надам да је то код нас
indifferently with us, sir. углавном поправљено.
HAMLET: O, reform it altogether. And let ХАМЛЕТ: О, поправите сасвим. И нека они
those that play your clowns speak no more than што играју ваше будале не говоре више него
is set down for them; for there be of them that што је за њих написано. Јер међу њима има и
will themselves laugh, to set on some quantity of таквих који ће се сами смејати да би тиме
barren spectators to laugh too; though, in the натерали на смех и известан број будаластих
mean time, some necessary question of the play гледалаца иако је баш тада. можда, у питању
be then to be considered: that’s villanous, and какав важан тренутак радње. То је ружно, и
shows a most pitiful ambition in the fool that код будале која се тим служи показује
uses it. Go, make you ready. сажаљења достојну амбицију. Идите;
спремите се.
[Exeunt Players.] (Глумци одлазе.)
[Enter POLONIUS, ROSENCRANTZ, and (Улазе Полоније, Розенкранц и Гилденстерн.)
GUILDENSTERN.]
How now, my lord! I will the king hear this Но, господине! Хоће ли краљ да чује овај
piece of work? комад?
LORD POLONIUS: And the queen too, and ПОЛОНИЈЕ: И краљица такође, и то одмах.
that presently.
HAMLET: Bid the players make haste. ХАМЛЕТ: Реците глумцима нека пожуре.
[Exit POLONIUS.] (Полоније излази.)
Will you two help to hasten them? Хоћете ли му и вас двојица помоћи да их
пожури?
ROSENCRANTZ & GUILDENSTERN: We РОЗЕНКРАНЦ и ГИЛДЕНСТЕРН:
will, my lord. Хоћемо, кнеже.
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Излазе Розенкранц и Гилденстерн)
GUILDENSTERN.]
HAMLET: What ho! Horatio! ХАМЛЕТ: Ехеј, Хорацио!
Hamlet - 46 -
[Enter HORATIO.] (Улази Хорацио.)
HORATIO: Here, sweet lord, at your service. ХОРАЦИО: Ево ме, добри кнеже; на служби
сам.
HAMLET: Horatio, thou art e’en as just a man ХАМЛЕТ: Ти си најправеднији човек,
As e’er my conversation coped withal. Хорацио, са којим сам се икад дружио.
HORATIO: O, my dear lord,— ХОРАЦИО: Мој драги кнеже!
HAMLET: Nay, do not think I flatter; ХАМЛЕТ: Не, не мисли да ласкам,.
For what advancement may I hope from thee јер каквој бих се надао награди од тебе
That no revenue hast but thy good spirits, што немаш другог прихода до ведар дух
To feed and clothe thee? Why should the poor be што те храни и одева? И зашто би се сиротом
flatter’d? ласкало?
No, let the candied tongue lick absurd pomp, Нек заслађен језик лиже глупи сјај,
And crook the pregnant hinges of the knee а колено свија свој услужни зглоб
Where thrift may follow fawning. Dost thou тамо где корист следује ласкању.
hear? Чујеш ме?
Since my dear soul was mistress of her choice Откад ми мила моја душа поста господар свог
And could of men distinguish, her election избора, и откада уме људе делити, њен избор
Hath seal’d thee for herself; for thou hast been је пао на тебе; јер ти си био човек
As one, in suffering all, that suffers nothing, што сносећи све не трпи ништа.
A man that fortune’s buffets and rewards Човек што је примао и ударе и дарове
Hast ta’en with equal thanks: and blest are those судбине с једнаком хвалом. И благословен тај
Whose blood and judgment are so well код кога разум и страст тако стоје
commingled,
That they are not a pipe for fortune’s finger да није само фрула на којој би судбина могла
To sound what stop she please. Give me that свирати шта хоће.
man
That is not passion’s slave, and I will wear him Дај ми човека што није роб страсти,
In my heart’s core, ay, in my heart of heart, и носићу га у дну свог срца, у срцу срца
As I do thee.—Something too much of this.— свога, као тебе. —Али доста о томе. —
There is a play to-night before the king; Вечерас ће се пред краљем одиграти
One scene of it comes near the circumstance представа; једна је сцена у њој врло слична
Which I have told thee of my father’s death: околностима о којима ти причах поводом
I prithee, when thou seest that act afoot, смрти мог оца. Молим те, кад видиш да се
Even with the very comment of thy soul изводи тај чин, ти с пуном пажњом духа
Observe mine uncle: if his occulted guilt посматрај мог стрица. Ако његов скривени
Do not itself unkennel in one speech, грех не буде откривен једним говором,
It is a damned ghost that we have seen, онда је дух, ког видесмо, нечастив,
And my imaginations are as foul а претпоставке моје су црне
As Vulcan’s stithy. Give him heedful note; као Вулканова ковачница. Пази оштро,
For I mine eyes will rivet to his face, а ја ћу упрети свој поглед у његово лице,
And after we will both our judgments join па ћемо заједно удружити своје опаске
In censure of his seeming. за суд о његовом изгледу.
HORATIO: Well, my lord: ХОРАЦИО: Добро, кнеже.
If he steal aught the whilst this play is playing, Ако украде ишта, док се игра глума,
And ‘scape detecting, I will pay the theft. и ја не приметим, платићу целу штету.
HAMLET: They are coming to the play; I must ХАМЛЕТ: Долазе да играју. Морам се
be idle: правити луд.
Get you a place. Заузми једно место.
[Danish march. A flourish. Enter KING (Дански марш. Звук труба. Улазе Краљ,
CLAUDIUS, QUEEN GERTRUDE, POLONIUS, Краљица, Полоније,Офелија, Розенкранц,
OPHELIA, ROSENCRANTZ, GUILDENSTERN, Гшгденстерн,друга Господа и стража
and others.] са буктињама.)
KING CLAUDIUS: How fares our cousin КРАЉ: Како је сада наш синовац Хамлет?
Hamlet?
HAMLET: Excellent, i’ faith; of the ХАМЛЕТ: Изванредно добро, вере ми: на
chameleon’s dish: I eat the air, promise- камелеоновој храни; једем ваздух, кљукају ме
Hamlet - 47 -
crammed: you cannot feed capons so. обећањима. Тако не бисте могли гојити ни
копуна.
KING CLAUDIUS: I have nothing with this КРАЉ: Ја немам ништа са тим одговором.
answer, Hamlet; these words are not mine. Хамлете; те речи нису моје.
HAMLET: No, nor mine now. ХАМЛЕТ: Не, сад више нису ни моје.
[To POLONIUS.] (Полонију.)
My lord, you played once i’ the university, you Господине, ви кажете да сте некад, на
say? универзитету, играли?
LORD POLONIUS: That did I, my lord; and ПОЛОНИЈЕ: Играо сам, господару; и
was accounted a good actor. сматрали су ме за доброга глумца.
HAMLET: What did you enact? ХАМЛЕТ: А шта сте приказивали?
LORD POLONIUS: I did enact Julius Caesar: I ПОЛОНИЈЕ: Приказивао сам Јулија Цезара:
was killed i’ the Capitol; Brutus killed me. био сам убијен на Капитолу; Брут ме је убио.
HAMLET: It was a brute part of him to kill so ХАМЛЕТ: Његова је улога била брутална.
capital a calf there. Be the players ready? Убити тако капитално теле! - Јесу ли глумци
готови?
ROSENCRANTZ: Ay, my lord; they stay upon РОЗЕНКРАНЦ: Јесу, кнеже. Чекају вашу
your patience. заповест.
QUEEN GERTRUDE: Come hither, my dear КРАЉИЦА: Драги Хамлете, ходи овамо;
Hamlet, sit by me. седи крај мене.
HAMLET: No, good mother, here’s metal more ХАМЛЕТ: Нећу, добра мајко: овде је
attractive. привлачнији метал.
LORD POLONIUS: [To KING CLAUDIUS] O, ПОЛОНИЈЕ (краљу): О-хо! Чујете ли ово?
ho! Do you mark that?
HAMLET: Lady, shall I lie in your lap? ХАМЛЕТ (спусти се код Офелијиних ногу):
[Lying down at OPHELIA’s feet.] Смем ли да легнем у ваше крило?
OPHELIA: No, my lord. ОФЕЛИЈА: Не, господару.
HAMLET: I mean, my head upon your lap? ХАМЛЕТ: Хтео сам рећи, смем ли наслонити
главу на ваше крило?
OPHELIA: Ay, my lord. ОФЕЛИЈА: Можете, господару.
HAMLET: Do you think I meant country ХАМЛЕТ: Мислите ли да сам мислио што
matters? ружно?
OPHELIA: I think nothing, my lord. ОФЕЛИЈА: Ја не мислим ништа, господару.
HAMLET: That’s a fair thought to lie between ХАМЛЕТ: Лепа је то ствар лежати међу
maids’ legs. девојачким ногама.
OPHELIA: What is, my lord? ОФЕЛИЈА: Шта, кнеже?
HAMLET: Nothing. ХАМЛЕТ: Ништа.
OPHELIA: You are merry, my lord. ОФЕЛИЈА: Ви сте весели, кнеже.
HAMLET: Who, I? ХАМЛЕТ: Ко, ја?
OPHELIA: Ay, my lord. ОФЕЛИЈА: Да, кнеже.
HAMLET: O God, your only jig-maker. What ХАМЛЕТ: О, боже мој, ја сам само један
should a man do but be merry? for, look you, лакрдијаш. Шта би човек могао боље радити
how cheerfully my mother looks, and my father него да буде весео? Јер, погледајте како
died within these two hours. весело изгледа моја мајка, а мој отац је умро
нема ни два сата.
OPHELIA: Nay, ’tis twice two months, my ОФЕЛИЈА: Не, има двапут по цва месеца,
lord. кнеже.
ХАМЛЕТ: Већ толико! Онда нек ђаво носи
HAMLET: So long? Nay then, let the devil црнину; ја ћу се обући у самуровину.
wear black, for I’ll have a suit of sables. O Господе! Умро пре два месеца, па још није
heavens! die two months ago, and not forgotten заборављен? Онда има наде да успомена на
yet? Then there’s hope a great man’s memory великог човека преживи његов живот за
may outlive his life half a year: but, by’r lady, he читаво пола године. Али, Богородице ми,
must build churches, then; or else shall he suffer онда он мора зидати цркве, јер ће иначе бити
not thinking on, with the hobby-horse, whose заборављен, као дрвени коњ са мајске
маскараде,
Hamlet - 48 -
epitaph is чији је епитаф:
‘For, O, for, O, the hobbyhorse „Јер ој, јер ој;
is forgot.’ Заборављен је дрвени коњ."
[Hautboys play. The dumb-show enters.] (Обоа. Улазе лица једне пантомиме: краљ и
[Enter a King and a Queen very lovingly; the кра-љица изражавају покретима љубав; она
Queen embracing him, and he her. She kneels, загрли њега и он њу. Она клекне пред њега,
and makes show of protestation unto him. He као да га уверава о својој љубави. Он је
takes her up, and declines his head upon her подигне и спусти главу на њено раме; легне
neck: lays him down upon a bank of flowers: she, на цветни бедем. Она га оставља кад види да
seeing him asleep, leaves him. Anon comes in a је заспао. У том се појављује неки човек, који
fellow, takes off his crown, kisses it, and pours скине краљу круну, пољуби је и наливши
poison in the King’s ears, and exit. The Queen отрова у краљеве уши, излази. Краљица се
returns; finds the King dead, and makes враћа, и кад опази мртвога краља, гестовима
passionate action. The Poisoner, with some two изражава бол. Тровач се враћа са две или три
or three Mutes, comes in again, seeming to неме личности, представљајући се да жали
lament with her. The dead body is carried краља заједно са њом. Затим износе леш.
away. The Poisoner wooes the Queen with gifts: Тровач проси краљицу, дајући јој поклоне.
she seems loath and unwilling awhile, but in the Изгледа као да се она с почетка гнуша ове
end accepts his love.] понуде и да је против тога; али на крају
[Exeunt.] прихвата његову љубав. Најзад излазе.)
OPHELIA: What means this, my lord? ОФЕЛИЈА: Шта значи ово, кнеже?
HAMLET: Marry, this is miching mallecho; it ХАМЛЕТ; Богме, то је потајно недело, а
means mischief. значи несрећу.
OPHELIA: Belike this show imports the ОФЕЛИЈА: Можда овај призор представља
argument of the play. заплет игре.
[Enter Prologue.] (Улази Пролог.)
HAMLET: We shall know by this fellow: the ХАМЛЕТ: То ћемо дознати од овог момка.
players cannot keep counsel; they’ll tell all. Глумци не знају да чувају тајну. Они ће све
испричати.
OPHELIA: Will he tell us what this show ОФЕЛИЈА: Хоће ли нам казати шта значи
meant? ово што смо видели?
HAMLET: Ay, or any show that you’ll show ХАМЛЕТ: Хоће, а и све друго што бисте му
him: be not you ashamed to show, he’ll not ви показали да види. Немојте се ви стидети да
shame to tell you what it means. му покажете, а он се неће стидети да каже
шта је то.
OPHELIA: You are naught, you are naught: I’ll ОФЕЛИЈА: Ви сте рђави, ви сте рђави,
mark the play. кнеже. Хоћу да слушам комад.
Prologue: For us, and for our tragedy, ПРОЛОГ: Клањајући се пред милошћу свију,
Here stooping to your clemency, молимо за пажњу стрпљиву и тију,
We beg your hearing patiently. за нас и за нашу трагедију.
[Exit.] (Излази.)
HAMLET: Is this a prologue, or the posy of a ХАМЛЕТ: Је ли то пролог или запис на
ring? каквом прстену?
OPHELIA: ’Tis brief, my lord. ОФЕЛИЈА: Кратко је, кнеже.
HAMLET: As woman’s love. ХАМЛЕТ: Као женска љубав.
[Enter two Players, King and Queen.] (Улазе два глумца: краљ и краљица.)
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
Full thirty times hath Phoebus’ cart gone round Триест пута Феб је обишао у лету
Neptune’s salt wash and Tellus’ orbed ground, Нептунов вал и сфере нашем свету,
And thirty dozen moons with borrow’d sheen а позајмљени сјај месеца сјаше
About the world have times twelve thirties been, пуних тридесет лета изнад земље наше,
Since love our hearts and Hymen did our hands откако нам даше свету везу јаку
Unite commutual in most sacred bands. у срцима љубав, а руке у браку.
Hamlet - 49 -
Player Queen: ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА:
So many journeys may the sun and moon Још толико бројимо пут који обиђе,
Make us again count o’er ere love be done! пре но наша љубав своме гробу сиђе.
But, woe is me, you are so sick of late, Али авај! Тебе тишти нека мора;
So far from cheer and from your former state, ниси више вес'о, као све доскора.
That I distrust you. Yet, though I distrust, Стрепим за тебе; али због мог страха
Discomfort you, my lord, it nothing must: ти својој стрепњи не поклањај маха.
For women’s fear and love holds quantity; Страх и љубав жене другови су верни,
In neither aught, or in extremity. обоје ништавни, или неизмерни.
Now, what my love is, proof hath made you
know; Љубав ти доказах милоштама својим,
And as my love is sized, my fear is so: и колко те волим, толико се бојим,
Where love is great, the littlest doubts are fear; велику љубав ситне сумње плаше;
Where little fears grow great, great love grows с нашим страхом расту и љубави наше.
there.
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
‘Faith, I must leave thee, love, and shortly too; Скоро те већ морам оставити, драга;
My operant powers their functions leave to do: осећам да живот напушта ми снага.
And thou shalt live in this fair world behind, Ати ћеш вољена бити, поштована
Honor’d, beloved; and haply one as kind у овоме свету; и једнога дана
For husband shalt thou— добићеш можда нежног мужа....
Player Queen: O, confound the rest! ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА: Ћути!
Such love must needs be treason in my breast: Издајом срца љубав ми не мути.
In second husband let me be accurst! Проклета ако узмем другог мужа;
None wed the second but who kill’d the first. која уби првог, другом руку пружа.
HAMLET: [Aside] Wormwood, wormwood. ХАМЛЕТ (за себе): Пелен, пелен.
Player Queen: ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА:
The instances that second marriage move Други брак још само ниска корист спрема,
Are base respects of thrift, but none of love: ал' љубав у њему свог удела нема.
A second time I kill my husband dead, Свога мртвог мужа други пут убијам
When second husband kisses me in bed. кад се око другог у постељи свијам.
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
I do believe you think what now you speak; Верујем да мислиш што си рекла сада,
But what we do determine oft we break. ал' одлука наша понајчешће пада.
Purpose is but the slave to memory, Намера се као роб сећања јавља;
Of violent birth, but poor validity; на рођењу јака, затим слаба здравља,
Which now, like fruit unripe, sticks on the tree; ко зелени плоди она је на грани;
But fall, unshaken, when they mellow be. а кад сазру, они падну необрани.
Most necessary ’tis that we forget Човек заборавља - удес је то тужан -
To pay ourselves what to ourselves is debt: да исплати дуг свој, што је себи дужан.
What to ourselves in passion we propose, И што у свом жару наумимо страсно,
The passion ending, doth the purpose lose. кад жар прође, то је учинити касно.
The violence of either grief or joy Свака радост, туга, у напону страсти
Their own enactures with themselves destroy: и рођено своје дело упропасти;
Where joy most revels, grief doth most lament; а највећа радост и дубок бол где је.
Grief joys, joy grieves, on slender accident. радост зачас плаче, бол се часом смеје.
This world is not for aye, nor ’tis not strange Свет није вечан: што се људи чуде
That even our loves should with our fortunes ако с другом срећом друга љубав буде?
change;
For ’tis a question left us yet to prove, Јер да ли - ту треба одговора дати –
Whether love lead fortune, or else fortune love. љубав срећу или срећа љубав прати?
The great man down, you mark his favorite flies; Падне ли силни, љубимац се скрива;
The poor advanced makes friends of enemies. успе ли сиромах, злотвор му драг бива.
And hitherto doth love on fortune tend; До данас је љубав следовала срећи;
For who not needs shall never lack a friend, јер богат ће увек пријатеља стећи;
And who in want a hollow friend doth try, а ко у нужди куша друга злога,
Hamlet - 50 -
Directly seasons him his enemy. у злотвора одмах тај претвара тога.
But, orderly to end where I begun, Али кад сам почо, да свршим у реду:
Our wills and fates do so contrary run воља нам и судба разним путем греду,
That our devices still are overthrown; те намере наше увек се измене;
Our thoughts are ours, their ends none of our мисао је наша, ал' не мете њене.
own:
So think thou wilt no second husband wed; Сад мислиш да нећеш другога узети,
But die thy thoughts when thy first lord is dead. ал' ће с мртвим мужем и та мисо мрети.
Player Queen: ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА:
Nor earth to me give food, nor heaven light! Не дала ми земља хране, небо зрака;
Sport and repose lock from me day and night! не имала мира од дана ни мрака;
To desperation turn my trust and hope! нек пред сваку моју наду очај стане;
An anchor’s cheer in prison be my scope! будућност ми била ћелија апсане;
Each opposite that blanks the face of joy све недаће које лице среће кваре
Meet what I would have well and it destroy! нек ми сваку жељу гоне и сатаре;
Both here and hence pursue me lasting strife, пратила ме вечна казна кроз времена -
If, once a widow, ever I be wife! кад, удова једном, опет будем жена!
HAMLET: If she should break it now! ХАМЛЕТ: Ако сад прекрши заклетве!
Player King: ГЛУМАЧКИ КРАЉ:
’Tis deeply sworn. Sweet, leave me here awhile; То је тешка клетва. Остави ме мало.
My spirits grow dull, and fain I would beguile Дух ми је уморан. Мени је сад стало да се
The tedious day with sleep. сном окрепим.
[Sleeps.] (Легне.)
Player Queen: Sleep rock thy brain, ГЛУМАЧКА КРАЉИЦА: Сан ти мира дао;
And never come mischance between us twain! а међу нас никад не ушао дух зао.
[Exit.] (Излази.)
HAMLET: Madam, how like you this play? ХАМЛЕТ: Како вам се, госпођо, допада ова
представа?
QUEEN GERTRUDE: The lady protests too КРАЉИЦА: Чини ми се да та госпа сувише
much, methinks. обећава.
HAMLET: O, but she’ll keep her word. ХАМЛЕТ: О, она ће одржати реч.
KING CLAUDIUS: Have you heard the КРАЉ: Знате ли ви садржај тог комада? Да
argument? Is there no offence in ‘t? нема у њему каквог злочина?
HAMLET: No, no, they do but jest, poison in ХАМЛЕТ; Не, не! Они се само шале; трују се
jest; no offence i’ the world. од шале. Нема вам ту ни сенке злочина.
KING CLAUDIUS: What do you call the play? КРАЉ: Како зовете тај комад?
HAMLET: The Mouse-trap. Marry, how? ХАМЛЕТ: Мишоловка. Како то, запитаћете?
Tropically. This play is the image of a murder Па у пренесеном значењу. Комад приказује
done in Vienna: Gonzago is the duke’s name; his једно убиство у Бечу: кнез се зове Гонзаго,
wife, Baptista: you shall see anon; ’tis a његова жена Батиста. Видећете одмах;
knavish piece of work: but what o’ that? your зликовачка посла. Али шта мари? То се не
majesty and we that have free souls, it touches us тиче нас, вашег величанства и мене; наша је
not: let the galled jade wince, our withers are савест мирна. Кога сврби, нек се чеше; наша
unwrung. шија је читава.
[Enter LUCIANUS.] (Улази Лукијан.)
This is one Lucianus, nephew to the king. То је неки Лукијан, краљев синовац.
OPHELIA: You are as good as a chorus, my ОФЕЛИЈА: Ви сте, господару, драгоцени као
lord. какав хор.
HAMLET: I could interpret between you and ХАМЛЕТ: Могао бих бити тумач између вас
your love, if I could see the puppets dallying. и вашег драгана ако бих видео како се
забављају лутке.
OPHELIA: You are keen, my lord, you are ОФЕЛИЈА: Ви боцкате, кнеже, ви боцкате.
keen.
HAMLET: It would cost you a groaning to take ХАМЛЕТ: Стало би вас кукњаве док бисте
off my edge. ми отупели врх.
Hamlet - 51 -
OPHELIA: Still better, and worse. ОФЕЛИЈА: Све боље и горе.
HAMLET: So you must take your husbands. ХАМЛЕТ: Таквим морате сматрати своје
Begin, murderer; pox, leave thy damnable faces, мужеве. Почни, убицо! Мани се тих
and begin. Come: ‘the croaking raven doth одвратних гримаса, и почни. Хајде већ;
bellow for revenge.’ гракћући, гавран виче: освета!
LUCIANUS: ЛУКИЈАН:
Thoughts black, hands apt, drugs fit, and time Црни смер, рука, отров, час згодан толико.
agreeing;
Confederate season, else no creature seeing; Помаже доба. Не види ме нико.
Thou mixture rank, of midnight weeds collected, Ти, кобна смешо од поноћних трава,
With Hecate’s ban thrice blasted, thrice infected, што Хеката трипут кле и учарава,
Thy natural magic and dire property, покажи сад моћ чини у пуној снази,
On wholesome life usurp immediately. здрав живот одједном узми и зарази.
[Pours the poison into the sleeper’s ears.] (Сипа отров у уво заспаломе краљу.)
HAMLET: He poisons him i’ the garden for’s ХАМЛЕТ: Отрује га у врту да му отме
estate. His name’s Gonzago: the story is extant, државу. Његово је име Гонзаго. Та прича
and writ in choice Italian: you shall see anon постоји, и писана је одабраним италијанским
how the murderer gets the love of Gonzago’s језиком. Одмах ћете видети како убица
wife. задобија љубав Гонзагове жене.
OPHELIA: The king rises. ОФЕЛИЈА: Краљ устаје!
HAMLET: What, frighted with false fire! ХАМЛЕТ: Шта, уплашен привидним
пожаром!
QUEEN GERTRUDE: How fares my lord? КРАЉИЦА: Шта је мом мужу?
LORD POLONIUS: Give o’er the play. ПОЛОНИЈЕ: Прекините представу!
KING CLAUDIUS: Give me some light: away! КРАЉ: Осветлите ми! Хајде!
All: Lights, lights, lights! СВИ: Буктиње, буктиње, буктиње!
[Exeunt all but HAMLET and HORATIO.] (Излазе сви осим Хамлета и Хорација.)
HAMLET: Why, let the stricken deer go weep, ХАМЛЕТ: Нек рањен јелен сузе лије:
The hart ungalled play; нек игра јелен здрав!
For some must watch, while some must sleep: Док један спава, други бдије -
So runs the world away. такав је живот сав.
Would not this, sir, and a forest of feathers— if Шта велите, господине мој? Зар ми ова песма,
the rest of my fortunes turn Turk with me—with са шумом перјаница и с две розете у виду
two Provincial roses on my razed shoes, get me a ружа из Дамаска на мојим ципелама на
fellowship in a cry of players, sir? пређице не би донела чланство у каквој
глумачкој дружини у случају да се моја
преостала срећа буде понашала према мени
као Турчин? А, господине?
HORATIO: Half a share. ХОРАЦИО: Без сумње, с половином добити.
HAMLET: A whole one, I. ХАМЛЕТ: Са целом, уверен сам.
For thou dost know, O Damon dear, Јер ти, о Дамоне драги, знаш
This realm dismantled was да је с краљевства овог отеран
Of Jove himself; and now reigns here Јупитер сам; а сада влада баш
A very, very—peacock. прави, правцати - паун!
HORATIO: You might have rhymed. ХОРАЦИО: Зар то није требало да се
римује?
HAMLET: O good Horatio, I’ll take the ghost’s ХАМЛЕТ: Добри мој, Хорацио, дајем
word for a thousand pound. Didst perceive? хиљаду фунти да је свака реч духа истинита.
Јеси ли приметио?
HORATIO: Very well, my lord. ХОРАЦИО: Сасвим добро, господару.
HAMLET: Upon the talk of the poisoning? ХАМЛЕТ: Чим је пала реч о тровању?
HORATIO: I did very well note him. ХОРАЦИО: Одлично сам уочио.
HAMLET: Ah, ha! Come, some music! come, ХАМЛЕТ: А-ха! Дајте мало музике! Овамо
the recorders! те флауте!
For if the king like not the comedy, Јер ако краљ не воли комедију,
Hamlet - 52 -
Why then, belike, he likes it not, perdy. онда је, јамачно, не воли, ију!
Come, some music! Овамо музику!
[Re-enter ROSENCRANTZ and (Улазе Розенкранц и Гилденсшерн.)
GUILDENSTERN.]
GUILDENSTERN: Good my lord, vouchsafe ГИЛДЕНСТЕРН: Допустите ми једну реч,
me a word with you. добри господару.
HAMLET: Sir, a whole history. ХАМЛЕТ: И читаву причу, господине, ако је
по вољи.
GUILDENSTERN: The king, sir,— ГИЛДЕНСТЕРН: Краљ, господару...
HAMLET: Ay, sir, what of him? ХАМЛЕТ: Но, господине, шта је с њим?
GUILDENSTERN: Is in his retirement ГИЛДЕНСТЕРН: Повукао се у своје одаје
marvellous distempered. необично узрујан.
HAMLET: With drink, sir? ХАМЛЕТ: Од пића, господине?
GUILDENSTERN: No, my lord, rather with ГИЛДЕНСТЕРН: Не; биће од гнева, кнеже.
choler.
HAMLET: Your wisdom should show itself ХАМЛЕТ: Ви бисте паметније урадили да о
more richer to signify this to his doctor; for, for томе известите његовог лекара. Јер ако бих
me to put him to his purgation му ја дао на чишћење, то би га можда бацило
would perhaps plunge him into far more choler. у још већи гнев.
GUILDENSTERN: Good my lord, put your ГИЛДЕНСТЕРН: Али, добри мој кнеже,
discourse into some frame and start not so wildly уредите мало свој разговор, и не удаљујте се
from my affair. толико од онога што треба да вам кажем.
HAMLET: I am tame, sir: pronounce. ХАМЛЕТ: Питом сам већ, господине.
Кажите.
GUILDENSTERN: The queen, your mother, in ГИЛДЕНСТЕРН: Краљица ваша мати, која
most great affliction of spirit, hath sent me to је у великој душевној утучености, послала ме
you. је к вама.
HAMLET: You are welcome. ХАМЛЕТ: Ви сте ми добро дошли.
GUILDENSTERN: Nay, good my lord, this ГИЛДЕНСТЕРН: Не, добри кнеже; та
courtesy is not of the right breed. If it shall учтивост није баш од најбоље врсте. Ако
please you to make me a wholesome answer, I желите да дате здрав одговор, ја ћу извршити
will do your mother’s commandment: if not, наредбу ваше мајке; ако не, вашим
your pardon and my return shall be the end of опроштајем и мојим повратком
my business. окончаће се и мој посао.
HAMLET: Sir, I cannot. ХАМЛЕТ: Ја не могу, господине.
GUILDENSTERN: What, my lord? ГИЛДЕНСТЕРН: Шта, господару?
HAMLET: Make you a wholesome answer; my ХАМЛЕТ: Да вам дам здрав одговор: мој дух
wit’s diseased: but, sir, such answer as I can је болестан. Али одговор који бих могао дати
make, you shall command; or, rather, as you say, стоји на расположењу вама, или тачније, као
my mother: therefore no more, but to the matter: што кажете, мојој матери. Зато доста о том,
my mother, you say,— па на ствар. Моја мати, кажете....
ROSENCRANTZ: Then thus she says; your РОЗЕНКРАНЦ: Дакле, она каже да је њу
behavior hath struck her into amazement and ваше понашање зачудило и задивило.
admiration.
HAMLET: O wonderful son, that can so ХАМЛЕТ: О, дивни сине, који умеш тако
astonish a mother! But is there no sequel at the задивити своју мајку! - Али зар нема ништа
heels of this mother’s admiration? Impart. што следује томе дивљењу моје матере?
Говорите.
ROSENCRANTZ: She desires to speak with РОЗЕНКРАНЦ; Она жели да говори с вама у
you in her closet, ere you go to bed. својој соби пре но што одете на спавање.
HAMLET: We shall obey, were she ten times ХАМЛЕТ: Послушаћемо, ма била десет пута
our mother. наша мајка.
Have you any further trade with us? Имате ли још што да ми кажете?
ROSENCRANTZ: My lord, you once did love РОЗЕНКРАНЦ: Кнеже мој, ви сте ме некад
me. волели.
Hamlet - 53 -
HAMLET: So I do still, by these pickers and ХАМЛЕТ: Ја вас и сад волим, тако ми ових
stealers. оруђа за крађу.
ROSENCRANTZ: Good my lord, what is your РОЗЕНКРАНЦ: Добри мој кнеже, шта је
cause of distemper? You do, surely, bar the door узрок вашем растројству? Одбијајући да своје
upon your own liberty, if you deny your griefs to јаде поверите својим пријатељима, ви свакако
your friend. пречите пут својој властитој слободи.
HAMLET: Sir, I lack advancement. ХАМЛЕТ: Господине, мени треба
унапређење.
ROSENCRANTZ: How can that be, when you РОЗЕНКРАНЦ: Како, то кад имате реч
have the voice of the king himself for your самога краља да ћете га ви наследити на
succession in Denmark? престолу Данске?
HAMLET: Ay, but sir, ‘While the grass ХАМЛЕТ: Да, али „до зелене траве" -
grows,’—the proverb is something musty. пословица је мало застарела.
[Re-enter Players with recorders.] (Улазе глумци са фрулама.)
O, the recorders! let me see one. To withdraw А, фруле! - Дајте да видим једну. Ви желите
with you:— why do you go about to recover the да будем с вама мало насамо. Што ви
wind of me, as if you would drive me into a toil? непрестано облетате око мене, да ми
нањушите траг, као да хоћете да ме натерате
у клопку?
GUILDENSTERN: O, my lord, if my duty be ГИЛДЕНСТЕРН: О, господару, ако је моја
too bold, my love is too unmannerly. ревност одвећ дрска, онда је и моја љубав
сувише непристојна.
HAMLET: I do not well understand that. Will ХАМЛЕТ: Ја то не разумем добро. Хоћете ли
you play upon this pipe? да свирате на овој фрули?
GUILDENSTERN: My lord, I cannot. ГИЛДЕНСТЕРН: Не умем, кнеже.
HAMLET: I pray you. ХАМЛЕТ: Ја вас молим.
GUILDENSTERN: Believe me, I cannot. ГИЛДЕНСТЕРН: Верујте ми, не умем.
HAMLET: I do beseech you. ХАМЛЕТ: Преклињем вас.
GUILDENSTERN: I know no touch of it, my ГИЛДЕНСТЕРН: Али ја не умем ни да је
lord. држим, кнеже.
HAMLET: ’Tis as easy as lying: govern these ХАМЛЕТ: То је лако, као лагати. Прстима и
ventages with your lingers and thumb, give it палцем хватајте ове рупе, устима дувајте у
breath with your mouth, and it will discourse њу, и она ће дати од себе најречитију музику.
most eloquent music. Look you, these are the Ево видите, ово су рупе.
stops.
GUILDENSTERN: But these cannot I ГИЛДЕНСТЕРН: Али ја не умем да то
command to any utterance of harmony; I have доведем у склад, немам вештину за то.
not the skill.
HAMLET: Why, look you now, how unworthy ХАМЛЕТ: Па видите какву тричаву ствар
a thing you make of me! You would play upon правите ви од мене. Ви хоћете на мени да
me; you would seem to know my stops; you свирате, хоћете да сазнате за мој кључ; хоћете
would pluck out the heart of my mystery; да ми из срца ишчупате тајну; хтели бисте да
you would sound me from my lowest note to the учините да одјекнем од најнижег тона до врха
top of my compass: and there is much music, своје скале. А ево овог малог инструмента у
excellent voice, in this little organ; yet cannot коме је диван глас и обиље тонова, па га ви
you make it speak. ‘Sblood, do you think I am ипак не можете натерати да проговори! До
easier to be played on than a pipe? Call me сто ђавола, мислите ли ви да се на мени може
what instrument you will, though you can fret лакше свирати него на једној фрули?
me, yet you cannot play upon me. Назовите ме којим хоћете инструментом; ви
ме можете пипати, али не можете свирати на
мени.
[Enter POLONIUS.] (Улази Полоније.)
God bless you, sir! Бог вас благословио, господине!
LORD POLONIUS: My lord, the queen would ПОЛОНИЈЕ: Кнеже, мој, краљица би желела
speak with you, and presently. да говори с вама, и то одмах.
Hamlet - 54 -
HAMLET: Do you see yonder cloud that’s ХАМЛЕТ: Видите ли ви онај облак који
almost in shape of a camel? готово има облик камиле?
LORD POLONIUS: By the mass, and ’tis like a ПОЛОНИЈЕ: Богами, заиста је налик на
camel, indeed. камилу.
HAMLET: Methinks it is like a weasel. ХАМЛЕТ: Чини ми се да личи на ласицу.
LORD POLONIUS: It is backed like a weasel. ПОЛОНИЈЕ: Леђа су му као у ласице.
HAMLET: Or like a whale? ХАМЛЕТ: Или на кита?
LORD POLONIUS: Very like a whale. ПОЛОНИЈЕ: Врло је сличан киту.
HAMLET: Then I will come to my mother by ХАМЛЕТ: Онда ћу одмах отићи матери? (За
and by. They fool me to the top of my bent. I себе.) Ови ме терају да глумим будалу до
will come by and by. крајње границе мог стрпљења. (Гласно.) Доћи
ћу одмах.
LORD POLONIUS: I will say so. ПОЛОНИЈЕ: Ја ћу јој то казати.
HAMLET: By and by is easily said. ХАМЛЕТ: Одмах је лако рећи.
[Exit POLONIUS.] (Полоније излази.)
Leave me, friends. Идите, пријатељи.
[Exeunt all but HAMLET.] (Излазе сви осим Хамлета.)
Tis now the very witching time of night, Аветно доба поноћи је сад,
When churchyards yawn and hell itself breathes кад гробље зјапи,
out а пакао развејава заразу светом.
Contagion to this world: now could I drink hot Сад бих могао пити врелу крв
blood, И чинити такве грозоте,
And do such bitter business as the day да се дан стресе кад погледа то.
Would quake to look on. Soft! now to my Али тихо! Хајдмо сада мајци!
mother.
O heart, lose not thy nature; let not ever О, срце, ти се не изроди; нека у моје
The soul of Nero enter this firm bosom: затворене груди никад не провали Неронов
Let me be cruel, not unnatural: дух. Свиреп ћу бити, неприродан не;
I will speak daggers to her, but use none; из мојих уста ножеви ће ићи, али у руци мојој
нек не буду.
My tongue and soul in this be hypocrites; Језик и душа нек су лицемерни.
How in my words soever she be shent, Ма колико моје кидале је речи,
To give them seals never, my soul, consent! ти, душо, ипак такво дело спречи.
[Exit.] (Излази.)
SCENE II: Another room in the castle. СЦЕНА ДРУГА. Друга соба у замку.
[Enter HAMLET.] (Улази Хамлет.)
HAMLET: Safely stowed. ХАМЛЕТ: На сигурном је.
ROSENCRANTZ & GUILDENSTERN: РОЗЕНКРАНЦ и ГИЛДЕНСТЕРН
[Within] (споља):
Hamlet! Lord Hamlet! Хамлете! Господару!
HAMLET: What noise? who calls on Hamlet? ХАМЛЕТ: Каква је то бука? Ко зове
O, here they come. Хамлета? Аха, ево долазе.
[Enter ROSENCRANTZ and GUILDENSTERN.] (Улазе Розенкранц и Гилденстерн.)
ROSENCRANTZ: What have you done, my РОЗЕНКРАНЦ: Шта сте учинили с мртвим
lord, with the dead body? телом, кнеже?
HAMLET: Compounded it with dust, whereto ХАМЛЕТ: Помешао га с прахом,
Hamlet - 64 -
’tis kin. коме је род.
ROSENCRANTZ: РОЗЕНКРАНЦ:
Tell us where ’tis, that we may take it thence Реците нам где је, да га узмемо
And bear it to the chapel. и однесемо у капелу.
HAMLET: Do not believe it. ХАМЛЕТ: Немојте веровати у то.
ROSENCRANTZ: Believe what? РОЗЕНКРАНЦ: У шта?
HAMLET: That I can keep your counsel and not ХАМЛЕТ: Да ћу послушати ваш савет,
mine own. а не свој.
Besides, to be demanded of a sponge! what Уосталом, допустити да вас испитује један
replication should be made by the son of a king? сунђер! Какав би одговор требало да да син
једног краља?
ROSENCRANTZ: Take you me for a sponge, РОЗЕНКРАНЦ: Сматрате ли ви мене за
my lord? сунђер, господару?
HAMLET: Ay, sir, that soaks up the king’s ХАМЛЕТ: Да, господине - који упија у себе
countenance, his rewards, his authorities. But краљев лик, и његове награде, и његове
such officers do the king best service in the end: налоге. Уосталом, такве слуге најбоље и
he keeps them, like an ape, in the corner of his служе једном краљу. Он их држи као што
jaw; first mouthed, to be last swallowed: when мајмун држи орах у ћошку своје вилице, он
he needs what you have gleaned, it is but их најпре узме у уста, да их ту чува, и да их,
squeezing you, and, sponge, you shall be dry најзад, прогута. Кад му треба оно што сте ви
again. накупили, он вас само стегне, и ви сте опет
суви, мој сунђеру.
ROSENCRANTZ: I understand you not, my РОЗЕНКРАНЦ: Ја вас не разумем, кнеже.
lord.
HAMLET: I am glad of it: a knavish speech ХАМЛЕТ: Мило ми је: пуст разговор у
sleeps in a foolish ear. лудим ушима спава.
ROSENCRANTZ: My lord, you must tell us РОЗЕНКРАНЦ: Кнеже, ви нам морате
where the body is, and go with us to the king. казати где је тело и поћи с нама краљу.
HAMLET: The body is with the king, but the ХАМЛЕТ: Тело је с краљем; али краљ није с
king is not with the body. The king is a thing— телом. Краљ је ствар -
GUILDENSTERN: A thing, my lord! ГИЛДЕНСТЕРН: Ствар, господару?
HAMLET: Of nothing: bring me to him. Hide ХАМЛЕТ: Никаква! Водите ме к њему.
fox, and all after. Сакриј се, лисицо, па сви у лов!
[Exeunt.] (Излазе.)
SCENE III: Another room in the СЦЕНА ТРЕЋА. Друго одељење замка
castle. (Улазе Краљ и пратња.)
[Enter KING CLAUDIUS, attended.] КРАЉ:
KING CLAUDIUS: Послах да га траже, и да нађу леш.
I have sent to seek him, and to find the body. Колика опасност што тај човек иде слободно!
How dangerous is it that this man goes loose! Ипак, не смемо на њега применити строгост
Yet must not we put the strong law on him: закона. Јер њега воли неразумна гомила, а
He’s loved of the distracted multitude, она воли не својом памећу, већ очима.
Who like not in their judgment, but their eyes; А где је тако, ту се увек цени казна злочинца,
And where tis so, the offender’s scourge is а не злочин сам.
weigh’d,
But never the offence. To bear all smooth and Да би све испало згодно и повољно,
even,
This sudden sending him away must seem Његов нагли одлазак треба да изгледа као
Deliberate pause: diseases desperate grown смишљен корак. Очајна болест се лечи
By desperate appliance are relieved, очајним леком, или никако.
Or not at all.
[Enter ROSENCRANTZ.] (Улази Розенкранц.)
How now! what hath befall’n? Како, шта се десило?
Hamlet - 65 -
ROSENCRANTZ: Where the dead body is РОЗЕНКРАНЦ: Где је скривено мртво тело,
bestow’d, my lord, краљу,
We cannot get from him. нисмо могли од њега сазнати.
KING CLAUDIUS: But where is he? КРАЉ: А где је он?
ROSENCRANTZ: Without, my lord; guarded, РОЗЕНКРАНЦ: Напољу, под стражом,
to know your pleasure. господару. Чека на вашу заповест.
KING CLAUDIUS: Bring him before us. КРАЉ: Доведите га пред нас.
ROSENCRANTZ: Ho, Guildenstern! bring in РОЗЕНКРАНЦ: О, Гилденстерне! Уведите
my lord. кнеза!
[Enter HAMLET and GUILDENSTERN.] (Улазе Хамлет и Гилденстерн.)
KING CLAUDIUS: Now, Hamlet, where’s КРАЉ: Сад, Хамлете, где је Полоније?
Polonius?
HAMLET: At supper. ХАМЛЕТ: На вечери.
KING CLAUDIUS: At supper! where? КРАЉ: На вечери. Где?
HAMLET: Not where he eats, but where he is ХАМЛЕТ: Не тамо где он вечера, већ где
eaten: a certain convocation of politic worms are њега вечерају. Некакав збор црва сад је баш
e’en at him. Your worm is your only emperor for на њему. Једино се црви хране царски. Ми
diet: we fat all creatures else to fat us, and we fat хранимо све животиње да нахранимо себе;
ourselves for maggots: your fat king and your али себе хранимо за црве. Угојени краљ и
lean beggar is but variable service, two dishes, мршави просјак само су разна јела, само су
but to one table: that’s the end. два јела на истој трпези; то је крај.
KING CLAUDIUS: Alas, alas! КРАЉ: Авај!Авај!
HAMLET: A man may fish with the worm that ХАМЛЕТ: Човек може пецати црвом који је
hath eat of a king, and cat of the fish that hath јео од неког краља, и јести рибу што је појела
fed of that worm. тог црва.
KING CLAUDIUS: What dost you mean by КРАЉ: Шта хоћете тиме да кажете?
this?
HAMLET: Nothing but to show you how a king ХАМЛЕТ: Ништа друго сем да вам покажем
may go a progress through the guts of a beggar. како краљ може проћи кроз црeва једног
просјака.
KING CLAUDIUS: Where is Polonius? КРАЉ: Где је Полоније?
HAMLET: In heaven; send hither to see: if your ХАМЛЕТ: На небу. Пошаљите да га виде.
messenger find him not there, seek him i’ the Ако га ваш гласник не нађе тамо, онда га ви
other place yourself. But indeed, if you find him сами потражите на оном другом месту. Али
not within this month, you shall nose him as you ако га не нађете за месец дана, ваш нос ће га
go up the stairs into the lobby. осетити кад се степеницама пењете на
галерију.
KING CLAUDIUS: Go seek him there. КРАЉ (слугама): Идите, потражите га тамо.
[To some Attendants.]
HAMLET: He will stay till ye come. ХАМЛЕТ: Он ће чекати док ви не дођете.
[Exeunt Attendants.] (Слуге излазе.)
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
Hamlet, this deed, for thine especial safety,— Хамлете, ово дело жалимо
Which we do tender, as we dearly grieve дубоко ради твоје безбедносгги
For that which thou hast done,—must send thee о којој бринемо. Морам те уклонити одавде с
hence највећом журбом.
With fiery quickness: therefore prepare thyself; Зато се спреми.
The bark is ready, and the wind at help, Готов ти је брод,
The associates tend, and every thing is bent а ветар повољан, друштво већ чека.
For England. Све је већ спремно за пут у Енглеску.
HAMLET: For England! ХАМЛЕТ: За Енглеску!
KING CLAUDIUS: Ay, Hamlet. КРАЉ: Јесте, Хамлете.
HAMLET: Good. ХАМЛЕТ: Добро.
KING CLAUDIUS: So is it, if thou knew’st our КРАЉ: И јесте добро, кад би разумео нашу
purposes. намеру.
Hamlet - 66 -
HAMLET: I see a cherub that sees them. But, ХАМЛЕТ; Видим једног херувима, који је
come; for England! Farewell, dear mother. скроз прозире. - Али хајдемо. У Енглеску!
Збогом драга мајко!
KING CLAUDIUS: Thy loving father, Hamlet. КРАЉ: Твој отац, што те воли, Хамлете!
HAMLET: My mother: father and mother is ХАМЛЕТ: Моја мајка! Отац и мајка су човек
man and wife; man and wife is one flesh; and so, и жена; човек и жена су једно тело; и ето,
my mother. Come, for England! дакле, моја мајка. – Хајдемо, у Енглеску!
[Exit.] (Излази.)
KING CLAUDIUS: Follow him at foot; tempt КРАЉ: Сад у стопу за њим! Намамите га у
him with speed aboard; лађу хитно.
Delay it not; I’ll have him hence to-night: Не одлажите. Желим да иде још ноћас.
Away! for every thing is seal’d and done Идите. Све што треба да се преда је готово и
That else leans on the affair: pray you, make запечаћено.
haste. Молим вас, хитајте!
[Exeunt ROSENCRANTZ and (Розенкранц и Гилденстерн излазе.)
GUILDENSTERN.]
And, England, if my love thou hold’st at aught— А ти, Енглеско, ако умеш да ме цениш
As my great power thereof may give thee sense, по мојој моћи коју си осетила–
Since yet thy cicatrice looks raw and red јер ране од данског мача су ти још свеже,
After the Danish sword, and thy free awe те вољан вазал ти је страх - немој презрети
Pays homage to us—thou mayst not coldly set нашу моћну поруку.
Our sovereign process; which imports at full, А порука у тим писмима је:
By letters congruing to that effect, убити Хамлета што пре. Уради то, Енглеско,
The present death of Hamlet. Do it, England; јер као грозница он ми буни крв,
For like the hectic in my blood he rages, а ти ме мораш излечити.
And thou must cure me: till I know ’tis done, И док крај не видим овом предузећу,
Howe’er my haps, my joys were ne’er begun. крај радости радост осетити нећу.
[Exit.] (Излази.)
Let in the maid, that out a maid девојка уђе, али девица више
Never departed more. отуд не изиђе.
KING CLAUDIUS: Pretty Ophelia! КРАЉ: Мила Офелија!
OPHELIA: Indeed, la, without an oath, I’ll ОФЕЛИЈА: Заиста, и без заклетве, ја ћу је
make an end on’t: завршити:
[Sings.] (Пева.)
By Gis and by Saint Charity, Исуса ми и Богородице, ах,
Alack, and fie for shame! срамно је то и јадно.
Young men will do’t, if they come to’t; Младићи то раде кад имају с киме –
By cock, they are to blame. петла ми, то је гадно.
Quoth she, before you tumbled me, Она ће: Реко си да ћеш ме узети,
You promised me to wed. пре него ме доби, о срама!
So would I ha’ done, by yonder sun, А он одговара: Тако ми сунца,
An thou hadst not come to my bed. то би и било да ниси дошла сама.
KING CLAUDIUS: How long hath she been КРАЉ: Откада је она овако?
thus?
OPHELIA: I hope all will be well. We must be ОФЕЛИЈА: Ја се надам да ће све бити добро.
patient: but I cannot choose but weep, to think Морамо бити стрпљиви. Али не могу да не
they should lay him i’ the cold ground. My заилачем кад помислим да ће га положити у
brother shall know of it: and so I thank you for хладну земљу. Мој брат ће дознати то; и тако,
your good counsel. Come, my coach! Good ја сам вам захвална на добром савету.
Hamlet - 70 -
night, ladies; good night, sweet ladies; good Ходите, моје кочије. Лаку ноћ, госпође; лаку
night, good night. ноћ, миле госпе; лаку ноћ, лаку ноћ.
[Exit.] (Излази.)
KING CLAUDIUS: Follow her close; give her КРАЉ: Идите за њом, молим вас, и чувајте је
good watch, I pray you. добро.
[Exit HORATIO.] (Хорацио одлази.)
O, this is the poison of deep grief; it springs Да, то је отров дубоке туге, а извор јој је смрт
All from her father’s death. O Gertrude, њеног оца. О, Гертруда,
Gertrude, Гертруда,
When sorrows come, they come not single spies кад беде навале, не иду посебно ко уходе,
But in battalions. First, her father slain: него целим четама. Најпре њен отац убијен,
Next, your son gone; and he most violent author па затим ваш син оде, он, главни виновник
Of his own just remove: the people muddied, свог праведног изгнанства; свет узбуњен,
Thick and unwholesome in their thoughts and нездрав, груб у шаптањима и
whispers, свом мишљењу о Полонијевој смрти.
For good Polonius’ death; and we have done but А ми смо лудо урадили што га сахранисмо
greenly, кришом.
In hugger-mugger to inter him: poor Ophelia Јадна Офелија,
Divided from herself and her fair judgment, одвојена од себе и свога разума,
Without the which we are pictures, or mere без којега смо просте слике, звери.
beasts:
Last, and as much containing as all these, Најзад је опасно, колико све то заједно,
Her brother is in secret come from France; што је њен брат дошао тајно из Француске:
Feeds on his wonder, keeps himself in clouds, храни се чудом, држи се тајанствен;
And wants not buzzers to infect his ear а дошаптачи већ му трују слух отровном
With pestilent speeches of his father’s death; причом о очевој смрти;
Wherein necessity, of matter beggar’d, и нужда, оскудна у правом предмету,
Will nothing stick our person to arraign неће се либити да нас оптужује од ува до ува.
In ear and ear. O my dear Gertrude, this, О, драга Гертруда, ово ми,
Like to a murdering-piece, in many places ко картеч, даје више рана
Gives me superfluous death. него што би било доста за моју смрт.
[A noise within.] (Вика иза сцене.)
QUEEN GERTRUDE: Alack, what noise is КРАЉИЦА: Ах, каква је то вика?
this?
KING CLAUDIUS: Where are my Switzers? КРАЉ: Где су ми Швајцарци?
SCENE VI: Another room in the castle. СЦЕНА ШЕСТА.Друга соба у замку.
[Enter HORATIO and a Servant.] (Улазе Хорацио и слуга.)
HORATIO: What are they that would speak ХОРАЦИО: А ко су ти што желе да говоре са
with me? мном?
Servant: Sailors, sir: they say they have letters СЛУГА: Морепловци, господине. Кажу да
for you. имају нека писма за вас.
HORATIO: Let them come in. ХОРАЦИО: Нека уђу.
[Exit Servant.] (Слуга излази.)
I do not know from what part of the world Ја не знам с ког бих краја света био
I should be greeted, if not from Lord Hamlet. поздрављен, сем од кнеза Хамлета.
[Enter Sailors.] (Улазе морнари.)
First Sailor: God bless you, sir. ПРВИ МОРНАР: Бог вас благословио,
господине.
HORATIO: Let him bless thee too. ХОРАЦИО: Нека и тебе благослови.
First Sailor: He shall, sir, an’t please him. ПРВИ МОРНАР: Хоће, господине, ако му
There’s a letter for you, sir; it comes from the буде воља. Ево једног писма за вас,
господине. Шаље вам га посланик који је
Hamlet - 74 -
ambassador that was bound for England; if your отишао за Енглеску – ако је ваше име
name be Horatio, as I am let to know it is. Хорацио, као што сам извештен да јесте.
HORATIO: [Reads] ‘Horatio, when thou shalt ХОРАЦИО (чита): „Хорацио, кад прегледаш
have overlooked this, give these fellows some ово писмо, постарај се да краљ прими ове
means to the king: they have letters for him. људе; они имају писма за њега.
Ere we were two days old at sea, a pirate of very Нисмо ни два дана били на мору, кад се
warlike appointment gave us chase. некаква гусарска лађа, ратнички врло добро
опремљена, даде у потеру за нама.
Finding ourselves too slow of sail, we put on a Увидевши да пловимо сувише споро, били
compelled valor, and in the grapple I boarded смо принуђени на храброст, и у гужви ја
them: on the instant they got clear of our ship; so продрем на њихов брод. Али у истом часу,
I alone became their prisoner. они се ослободи-ше и ја сам остадох њихов
заробљеник.
They have dealt with me like thieves of mercy: Поступали су са мном као милосрдни
but they knew what they did; I am to do a good разбојници; али су знали шта су радили;
turn for them. Let the king have the letters I have морам им се достојно одужити. Гледај да
sent; and repair thou to me with as much speed краљ прими писмо које му шаљем, и пожури
as thou wouldst fly death. к мени брзином са којом би бежао од смрти.
I have words to speak in thine ear will make thee Имам да ти шапнем на уво речи од којих ћеш
dumb; yet are they much too light for the bore of занемети. Али су оне ипак и сувише лаке
the matter. These good fellows will bring thee према тежини саме ствари. Ови добри људи
where I am. Rosencrantz and Guildenstern hold довешће те где сам. Розенкранц и
their course for England: Гилденстерн путују за Енглеску. О њима
of them I have much to tell thee. Farewell. имам много да ти причам. Збогом.
‘He that thou knowest thine, HAMLET.’ Онај за кога знаш да је твој, ХАМЛЕТ."
Come, I will make you way for these your Ходите, даћу вам упутства за писма.
letters;
And do’t the speedier, that you may direct me Пожурите што брже да ме водите
To him from whom you brought them. оном од кога сте писма донели.
[Exeunt.] (Оду.)
SCENE VII: Another room in the СЦЕНА СЕДМА. Друга соба у замку.
(Улазе Краљ и ЛАЕРТ.)
castle.
[Enter KING CLAUDIUS and LAERTES.]
КРАЉ: Сад ваша свест нека потврди моју
KING CLAUDIUS: Now must your conscience
невиност.
my acquaintance seal,
Нек ме ваше срце прими за пријатеља
And you must put me in your heart for friend,
кад сте чули да онај
Sith you have heard, and with a knowing ear,
што вам уби дичног оца
That he which hath your noble father slain
и мени самом ради о глави.
Pursued my life.
ЛАЕРТ: То је сад јасно. Али реците -
LAERTES: It well appears: but tell me
зашто нисте спрам тако злих,
Why you proceeded not against these feats,
убилачких дела, поступили тако како сте,
So crimeful and so capital in nature,
ради безбедности, својом мудрошћу и свим
As by your safety, wisdom, all things else,
осталим били позвани да чините?
You mainly were stirr’d up.
КРАЉ: Ох, из два нарочита разлога,
KING CLAUDIUS: O, for two special reasons;
који за вас могу бити ништавни,
Which may to you, perhaps, seem much
unsinew’d,
али за мене су врло јаки. Краљица његова
But yet to me they are strong. The queen his
мајка скоро сва живи од његових погледа.
mother
Што се мене тиче –
Lives almost by his looks; and for myself—
била то врлина или моје проклетство –
My virtue or my plague, be it either which—
она је за мој живот везана и душом,
She’s so conjunctive to my life and soul,
Hamlet - 75 -
That, as the star moves not but in his sphere, као свака звезда својом сфером,
I could not but by her. The other motive, те ја не могу без ње. Други разлог је то што
Why to a public count I might not go, нисам желео да идем пред јавни суд,
Is the great love the general gender bear him; јер свет га веома воли;
Who, dipping all his faults in their affection,
Would, like the spring that turneth wood to у своју љубав мане му утапа,
stone, ко извор што претвара дрво у камен;
Convert his gyves to graces; so that my arrows, и оков на њему сматрао би неправдом
Too slightly timber’d for so loud a wind, и моје стреле, лаке за тај јак ветар,
Would have reverted to my bow again, опет би се вратиле свом луку
And not where I had aim’d them. не погодивши никад нанишањен циљ.
LAERTES: And so have I a noble father lost; ЛАЕРТ: Тако остах без племенитог оца,
A sister driven into desperate terms, а сестра ми срушена очајем –
Whose worth, if praises may go back again, она што врлином - ако прошло смем хвалити
Stood challenger on mount of all the age - беше на врху овог доба као изазивач
For her perfections: but my revenge will come. својим савршенством. Али освета ће доћи!
KING CLAUDIUS: Break not your sleeps for КРАЉ: Зато не губите сан,
that: you must not think и немојте мислити
That we are made of stuff so flat and dull да смо створени од тако просте, тупе грађе
That we can let our beard be shook with danger да бисмо пустили опасност да нам чупа
And think it pastime. браду, а ми да мислимо да је то шала.
You shortly shall hear more: Чућете ускоро још више.
I loved your father, and we love ourself; Ја сам волео вашег оца, а волим и самог себе.
And that, I hope, will teach you То ће вам, надам се, помоћи,
to imagine — да би замислили —
[Enter a Messenger.] (Улази гласник.)
How now! what news? Шта је сад? Каква новост?
Messenger: Letters, my lord, from Hamlet: ГЛАСНИК: Господару, писма од Хамлета:
This to your majesty; this to the queen. једно вашем величанству, а друго краљици.
KING CLAUDIUS: From Hamlet! who brought КРАЉ: Од Хамлета? Ко их је донео?
them?
Messenger: Sailors, my lord, they say; I saw ГЛАСНИК: Морнари, кажу, краљу.
them not: Нисам их видео.
They were given me by Claudio; he received Дао ми их је Клаудио,
them а он их је примио од доносилаца.
Of him that brought them.
KING CLAUDIUS: Laertes, you shall hear КРАЉ: Лаерте, чућете их. –
them. Leave us. Остави нас.
[Exit Messenger.] (Гласник одлази.)
[Reads.] (Чита.)
‘High and mighty, You shall know I am set „Високи и моћни! Знајте да сам го пао на ва-
naked on your kingdom. To-morrow shall I beg ше краљевство. Сутра ћу молити за
leave to see your kingly eyes: when I shall, first допуштење да видим ваше краљевско лице. И
asking your pardon thereunto, recount the онда ћу вам, замоливши вас најпре за
occasion of my sudden and more strange return. опроштај, испричати прилике и удесе мога
‘HAMLET.’ изненадног и врло чудноватог повратка.
ХАМЛЕТ."
What should this mean? Are all the rest come Шта значи ово? Јесу ли с Хамлетом
back? сви дошли натраг?
Or is it some abuse, and no such thing? Или је то лаж, а у ствари ништа?
LAERTES: Know you the hand? ЛАЕРТ: Познајете ли руку?
KING CLAUDIUS: ’Tis Hamlets character. КРАЉ: Хамлетова је. –
‘Naked! „Го". –
And in a postscript here, he says ‘alone.’ У напомени каже „сам".
Can you advise me? Шта ти кажеш на то?
Hamlet - 76 -
LAERTES: ЛАЕРТ:
I’m lost in it, my lord. But let him come; Ја се ту губим. Али, нека дође,
It warms the very sickness in my heart, то загрева надом бол у моме срцу
That I shall live and tell him to his teeth, да ћу доживети да му кажем у лице:
‘Thus didest thou.’ „Ти си то урадио!"
KING CLAUDIUS: If it be so, Laertes— КРАЉ: Ако је тако, Лаерте –
As how should it be so? how otherwise?— а како би могло бити другачије?
Will you be ruled by me? Хоћете ли да ме послушате?
LAERTES: Ay, my lord; ЛАЕРТ: Хоћу, мој краљу,
So you will not o’errule me to a peace. само ако ме не гоните на мир.
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
To thine own peace. If he be now return’d, На твој сопствени мир. Ако се он сада,
As checking at his voyage, and that he means избегнувши пут, вратио, и више и не мисли
No more to undertake it, I will work him на њега, ја ћу га навести на један подвиг,
To an exploit, now ripe in my device, који је баш сад сазрео у мојој мисли,
Under the which he shall not choose but fall: а под којим мора пасти неизбежно.
And for his death no wind of blame shall Због његове смрти тада неће дунути ни дашак
breathe, прекора ;
But even his mother shall uncharge the practice а сама његова мајка неће приметити ову
And call it accident. замку и назваће је случајем.
LAERTES: My lord, I will be ruled; ЛАЕРТ: Мој краљу, слушаћу вас радо,
The rather, if you could devise it so а још радије, ако бисте удесили ствар тако
That I might be the organ. да ја будем оруђе.
KING CLAUDIUS: It falls right. КРАЉ: Сасвим се слаже.
You have been talk’d of since your travel much, Од вашег одласка причало се много
And that in Hamlet’s hearing, for a quality о вама, и то баш пред Хамлетом,
Wherein, they say, you shine: your sum of parts поводом вештине у којој, кажу,
Did not together pluck such envy from him блистате. Цео збир ваших врлина
As did that one, and that, in my regard, није код њега измамио толико зависти
Of the unworthiest siege. ко та што је, мислим, најнижег реда.
LAERTES: What part is that, my lord? ЛАЕРТ: Која је то вештина, господару?
KING CLAUDIUS: КРАЉ:
A very riband in the cap of youth, О, проста трака на капи младости,
Yet needful too; for youth no less becomes али ипак потребна. Јер њој пристаје
The light and careless livery that it wears безбрижна, лака ношња
Than settled age his sables and his weeds, као зрелом добу кожуси и бунде,
Importing health and graveness. Two months намењене здрављу и озбиљности.
since, Пре два месеца беше овде
Here was a gentleman of Normandy:— неки нормандијски племић.
I’ve seen myself, and served against, the French, Ја сам посматрао Французе и био против њих;
And they can well on horseback: but this gallant они су веома вешти на коњу; али тај племић
Had witchcraft in’t; he grew unto his seat; као да је знао неке чини, он је урастао у седло
And to such wondrous doing brought his horse, и правио таква чуда с коњем
As he had been incorpsed and demi-natured ко да је једно тело, полубиће
With the brave beast: so far he topp’d my с лепом животињом;
thought, оним што је изводио
That I, in forgery of shapes and tricks, надмашио је све моје замисли,
Come short of what he did. све радње и облике које сам замишљао,.
LAERTES: A Norman was’t? ЛАЕРТ: Норманђанин, рекосте?
KING CLAUDIUS: A Norman. КРАЉ: Норманђанин.
LAERTES: Upon my life, Lamond. ЛАЕРТ: У живот да је Ламонд.
KING CLAUDIUS: The very same. КРАЉ: Главом он.
LAERTES: ЛАЕРТ:
I know him well: he is the brooch indeed Добро га познајем. Он је заиста
And gem of all the nation. украс и драгуљ целог народа.
Hamlet - 77 -
KING CLAUDIUS: He made confession of КРАЉ: Он ми је тада много причао о вама
you, и одао вам толико признања
And gave you such a masterly report у вежби и вештини одбране,
For art and exercise in your defence а особито у мачевању,
And for your rapier most especially, да је узвикнуо: то би био призор
That he cried out, ’twould be a sight indeed, кад би вас неко могао надмашити!
If one could match you: the scrimers of their Клео се да борци његове земље
nation,
He swore, had had neither motion, guard, nor немају ни покрета, ни пажње,
eye, ни ока,
If you opposed them. Sir, this report of his кад сте ви против њих. Тај његов извештај је
Did Hamlet so envenom with his envy Хамлета толико отровао завишћу
That he could nothing do but wish and beg да је само желео и бога молио
Your sudden coming o’er, to play with him. да дођете, да се огледате с њим.
Now, out of this,— Сад, из тога следи, —
LAERTES: What out of this, my lord? ЛАЕРТ: Шта следи, господару?
KING CLAUDIUS: Laertes, was your father КРАЉ: Лаерте, је л' вам отац био драг?
dear to you?
Or are you like the painting of a sorrow, Или сте само једна слика туге,
A face without a heart? лице без срца?
LAERTES: Why ask you this? ЛАЕРТ: Зашто питате?
KING CLAUDIUS: Not that I think you did not КРАЉ: Не зато што мислим да нисте
love your father; волели свог оца, већ зато
But that I know love is begun by time; што знам да је љубав плод околности;
And that I see, in passages of proof, што знам примере
Time qualifies the spark and fire of it. да време стиша њен жар и огањ.
There lives within the very flame of love У пламену саме љубави већ има
A kind of wick or snuff that will abate it; пепела, гара који је слаби,
And nothing is at a like goodness still; и ништа није увек исто добро.
For goodness, growing to a plurisy, Кад доброта сама нарасте обиљем,
Dies in his own too much: that we would do она од мре већ сопствене пуноће.
We should do when we would; for this ‘would’ Када хоћемо да радимо, треба
changes радити онда кад хоћемо; јер
And hath abatements and delays as many то „хоћемо" се мења и одлаже,
As there are tongues, are hands, are accidents; и слаби толико колико има руку, прилика или
And then this ‘should’ is like a spendthrift sigh, језика. И тад то „треба" је расипан уздисај
That hurts by easing. But, to the quick o’ the што олакшањем озлеђује.
ulcer:— Сад, у срце чира:
Hamlet comes back: what would you undertake, Хамлет долази. Шта бисте учинили да
To show yourself your father’s son in deed покажете да сте син свога оца –
More than in words? али више делом него само речима?
LAERTES: To cut his throat i’ the church. ЛАЕРТ: Заклао бих га у цркви.
KING CLAUDIUS: No place, indeed, should КРАЉ: Заиста, никакво место
murder sanctuarize; не треба да спречава убиство,
Revenge should have no bounds. а освета не сме имати граница.
But, good Laertes, Али, добри Лаерте,
Will you do this, keep close within your ако то желите, будите скривени у својој
chamber. одаји.
Hamlet return’d shall know you are come home: Чим се Хамлет врати, знаће да сте ту.
We’ll put on those shall praise your excellence Ми ћемо наћи некога да пред њим
And set a double varnish on the fame двоструко више велича вашу вештину
The Frenchman gave you, bring you in fine од оног Француза у својој похвали,
together тако вас сукобити; па се тад
And wager on your heads: he, being remiss, опкладити у ваше главе. Небрижљив
Most generous and free from all contriving, као што је, племенит, неук у превари,
Will not peruse the foils; so that, with ease, неће испитати мачеве, и тако ћете лако,
Hamlet - 78 -
Or with a little shuffling, you may choose с мало лукавства, изабрати
A sword unbated, and in a pass of practice незатупљени мач, и осветити се мучким
Requite him for your father. ударцем за смрт свог оца.
LAERTES: I will do’t: ЛАЕРТ: Урадићу тако.
And, for that purpose, I’ll anoint my sword. И за тај циљ ћу намазати мач.
I bought an unction of a mountebank, Од једног травара купио сам неку смртоносну
So mortal that, but dip a knife in it, маст, у коју кад само замочите нож,
Where it draws blood no cataplasm so rare, те њим пустите крв - ни најређи мелем,
Collected from all simples that have virtue справљен од свих чудотворних трава
Under the moon, can save the thing from death под месецом, од смрти не спасава
That is but scratch’d withal: I’ll touch my point оног ко буде огребен. Том кугом
With this contagion, that, if I gall him slightly, додирнућу врх мог мача, да кад га
It may be death. убодем мало то буде његова смрт.
KING CLAUDIUS: Let’s further think of this; КРАЉ: Размислићемо и даље о томе;
Weigh what convenience both of time and means одмерићемо најбољи начин, час,
May fit us to our shape: if this should fail, који ће бити згодни за наш смер. Ако бисмо
And that our drift look through our bad се преварили, да се кроз нашу игру провиди
performance, наш план,
‘Twere better not assay’d: therefore this project боље би било и не покушати. Због тога тај
Should have a back or second, that might hold, план мора имати потпору, или неки други,
If this should blast in proof. Soft! let me see: што би успео, ако први пропадне. Чекајте, да
We’ll make a solemn wager on your cunnings: размислим. Направићемо свечану опкладу за
I ha’t. вашу победу... Сетио сам се:
When in your motion you are hot and dry— кад будете загрејани борбом, жедни –
As make your bouts more violent to that end— због тога правите што жешће ударце –
And that he calls for drink, I’ll have prepared па он затражи да пије, имаћу нарочит пехар
him спремљен за њега,
A chalice for the nonce, whereon but sipping, из кога кад само сркне,
If he by chance escape your venom’d stuck, ако неким случајем избегне ваш отровни
Our purpose may hold there. убод, наша замисао ће бити већ остварена.
[Enter QUEEN GERTRUDE.] (Улази Краљица.)
How now, sweet queen! Како сте, краљице мила?
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
One woe doth tread upon another’s heel, Једна жалост ступа другој у стопу,
So fast they follow; your sister’s drown’d, тако брзо следе једна другу.
Laertes. Лаерте, ваша сестра се утопила.
LAERTES: Drown’d! O, where? ЛАЕРТ: Утопила? Где?
QUEEN GERTRUDE: КРАЉИЦА:
There is a willow grows aslant a brook, Крај потока је једна врба, што
That shows his hoar leaves in the glassy stream; у воденом огледалу огледа своје сиво лишће.
There with fantastic garlands did she come Она је ту дошла са необичним венцем од
Of crow-flowers, nettles, daisies, and long коприве, од шебоја, божура, кандилке,
purples
That liberal shepherds give a grosser name, којој пастири дају ружно име,
But our cold maids do dead men’s fingers call а наше хладне девојке је зову „мртвачки
them: прсти":
There, on the pendent boughs her coronet weeds Ту, док се пењала на надвијене гране да на
Clambering to hang, an envious sliver broke; њих обеси цветни венчић, пуче једна неверна
When down her weedy trophies and herself гранчица; а она паде са накитом цветним
Fell in the weeping brook. Her clothes spread у сузни поток.
wide; Њени раширени скути
And, mermaid-like, awhile they bore her up: донекле је носише као вилу.
Which time she chanted snatches of old tunes; За то време је певушила напеве старих
As one incapable of her own distress, песама: као да је несвесна своје сопствене
Or like a creature native and indued несреће, или као да је створење рођено и
Unto that element: but long it could not be вично за тај елемент. Али то се брзо десило;
Hamlet - 79 -
Till that her garments, heavy with their drink, јер натопљено одело отежа и јадну
Pull’d the poor wretch from her melodious lay несрећницу одвуче од њене песме
To muddy death. у блатњаву смрт.
LAERTES: Alas, then, she is drown’d? ЛАЕРТ: Авај, онда се она утопила!
QUEEN GERTRUDE: Drown’d, drown’d. КРАЉИЦА: Утопила се, да, утопила.
LAERTES: ЛАЕРТ:
Too much of water hast thou, poor Ophelia, И одвећ ти је воде, јадна сејо,
And therefore I forbid my tears: but yet зато ја своје сузе уздржавам.
It is our trick; nature her custom holds, Па ипак, то су наше навике. Природа држи
Let shame say what it will: when these are gone, своје обичаје, па ма шта хтео говорити стид,
The woman will be out. Adieu, my lord: са сузом излази и жена у мени. Збогом, мој
I have a speech of fire, that fain would blaze, краљу. Речи огњене желе букнути,
But that this folly douts it. ал' их је та слабост угасила!
[Exit.] (Оде.)
KING CLAUDIUS: Let’s follow, Gertrude: КРАЉ: Хајдемо за њим, Гертруда,
How much I had to do to calm his rage! колико се мучих да му стишам бес,
Now fear I this will give it start again; а сад опет стрепим да га то не распали.
Therefore let’s follow. Зато хајдемо за њим.
[Exeunt.] (Одлазе.)
Second Clown: Why, he had none. ДРУГИ ГРОБАР: Ех, није руковао!
First Clown: What, art a heathen? How dost ПРВИ ГРОБ АР: Шта! Да ти ниси
thou understand the Scripture? The Scripture незнабожац? Како ти разумеш Свето писмо?
says ‘Adam digged:’ could he dig without arms? Свето писмо каже: Адам је копао. А је ли
I’ll put another question to thee: if thou могао копати без руку и оруђа? Задаћу ти
answerest me not to the purpose, confess друго питање. Ако ми не одговориш како
thyself— ваља, признај да си...