Hamlet u sukobu sa sobom i svetom oko sebe

On se bori da odgovori i svojoj savesti i svojoj dunosti, bori se, i umiruii pobeuje. Mrani, srednji vek Zapada, bremenit sukobima vere, morala, potenja i lai, siromanih i bogatih, licemerja i primitivizma, satiranja i ubijanja, surove borbe za mo i vlast, da bi u sledeem trenutku tog zemaljskog pakla neki novi silnik jo surovije ispisao novi krug. U tom zaleu surovih strasti, bratoubistva i preljuba, izdaja i podvala, u bujuci dogaanja, stvarala se suprotnost svemu elja za redom, potenjem, promiljenou i ljubavi. I ma kako neznatna i tragina, vie pojava nego lik, vie pravda bogova koji su ga stvorili i vodili, ovekoveie njegovu kob. Mladi Kraljevi u doma strica kralja, prejako osea gubitak oca, slutnju da tu nije njegov dom, daleki nagovetaj da tragedija tek poinje. Ne eli da vidii sve to, pripreman za neki prirodan red gde se presto dobija nasleem, a pravedno vlada. U bujici dvosmislenosti, prijatelja iz mladosti spremnih za izdaju, on nalazi sebe, ali naslee i dunosti nalau da i dalje bitie tu. Moda mu je Horacije samo prijatelj, sa njim se prvo susree. On mu uz mnogo mistike nagovetava istinu o smrti oca. Nespreman za taj nain ivota, ne uspeva da jasno prepozna svoja oekivanja i postupke. U beznau i besmislu, pogoen gubitkom oca, moralnim padom majke, surovim ponaanjem strica, elje za osvetom, ljubavi i bolnog prezira prema majci, odluuje da se titi ludilom. On je poeta, nije krvnik, u njemu postoji odlunost, elja za ljubavlju i obaveza osvete. On postaje bolno svestan istine da je Klaudije otrovao kralja zbog prestola, moi vlasti ili brane postelje, ni sam nije siguran. On zna da je tim saznanjem potpisao presudu sebi, prineo sebe na oltar dunosti. U njemu nema jasne mrnje prema stricu, i ma kakos e zaklanjao ludilom, osea da mu sprema zamke. Ne plai se. Odbacuje od sebe sve to ga moe sputavati. Ne zamera Ofeliji na neuzvraenim oseanjima, a kroz majinu izdaju i pad oprata se od svoje ljubavi, sa izgovorenom kletvom. Tragedije slede, a sve to kida tanane niti pesnikih elja i oseanja i boli mnogo. Mora ostati jak, nee oplakati smrt Ofelije, nee se kajati za Polonija, zahvalije Bogu to je izbegao strievu zamku na brodu ali nee aliti poginule drugove koji su uestvovali u tome. Samo e znati. Prihvata dvoboj sa Leartom, svestan podvale. Zna samo da stric mora umreti. Nije ispio au vina koju mu je namenio kralj, ispila je majka, i neunitivom majinskom ljubavlju upozorila Hamleta na otrov. Moda je shvatio i oprostio. I majina smrt, oseaj bola ali i otrov koji se sa maa razliva njegovim telom, sve se u njemu poravnalo, sve dolo na svoje mesto. Sukobi i nepravde su reeni. A on, umirui Kraljevi, u suzama poslednjeg prijatelja Horacija vidi svoj odraz postojanja. I skoro sa radou odlazi u svoj mir.