Izvor. ekokuce.

com

Metode gradnje balama slame

Bale slame su visoko izolacioni prirodni graevinski materijal, proizvod poljoprivrednog otpada. Za mnoge, lokalno su dostupne i jeftine. Proces dizajniranja i izgradnje je zbog jednostavnosti dostupniji ljudima koji imaju malo ili nemaju nikakvo iskustvo u gradnji, i koji bi verovatno bili iskljueni da su u pitanju konvencionalni graevinski materijali. U ovom tekstu moete pronai osnovne metode gradnje balama slame.

1. Metoda noseih zidova od bala slame Nebraska metod

Kod ove metode, bale slame su konstrukcijski okvir, ne postoji drugi, i one nose celu teinu krova. Slau se jedna na drugu, kao veliki graevinski blokovi, trakama se privruju za temelj i jedna za drugu, i za drvenu krovnu gredu na vrhu zgrade. Prozori i vrata se smetaju unutar same konstrukcije i privruju se za bale kako se zid podie. Ovo je najjednostavnija metoda za gradnju kua od slame jer zahteva vrlo malo prethodnog znanja i iskustva u gradjevini. Idealna je za samostalne graditelje, vlasnike buduih objekata zbog jednostavnosti, pristupanosti, lakoe dizajniranja i niske nabavne cene slame. U gradnji slamom se lako postiu zakrivljeni i kruni oblici uz malo dodatnih trokova. Nebraska metoda je jedna od najbrih metoda. Treba obratiti panju da slama ostane suva tokom celog procesa gradnje, to moe biti problematino kod veih graevina. Takodje, povrina otvora za prozore i vrata ne sme biti vea od 50 posto povrine bilo kojeg zida. Ova metoda gradnje je veoma zastupljena, posebno u Velikoj Britaniji i Irskoj. Meutim, zbog problema sa suvoom slame, uglavnom se koristi za prizemne objekte, a za vee se koristi metoda laganih konstrukcijskih okvira sa noseim zidom od bala.

2. Metoda laganih konstrukcijskih okvira sa noseim zidom od bala slame

Ideja ove metode je da se sauvaju dobre strane graenja balama slame, a ipak omogui konstrukcija krova pre nego to se izgrade slamnati zidovi, da bi se na taj nain pruila zatita od vremenskih nepogoda tokom procesa gradnje. Koristi se drveni okvir koji je toliko lagan da ne moe stajati sam, ve mu trebaju privremene potporne grede i pomoni materijali kako bi bio stabilan dok slama ne preuzme ulogu noseih zidova. Slama je vie od drvenog okvira bitna za vrstou graevine, i nosi teinu podova i krova. Drvene grede se postavljaju u uglove objekta, i sa obe strane okvira prozora i vrata. Kada se bale slame postave, mora se izvriti njihovo zbijanje radi dodatne stabilnosti objekta. Takoe, za dodatnu stabilnost, bale treba sa spoljanje strane privrstiti letvama i motkama koje se uvruju na baznu i zidnu gredu samog kostura objekta kada se sleganje zidova zavri. Gradi se tako da se zidna greda i krov dre 100mm iznad konane visine zida od slame tokom njegove izgradnje, kako bi se nakon sklanjanja potpornih greda moglo izvriti kompresijsko zbijanje zidova od slame. Ovakav nain gradnje je komplikovaniji od Nebraska metode, i zahteva vee tehnike vetine kako bi se struktura odrala stabilnom tokom postavljanja slame.

3. Metoda popunjavanja, metoda drvenog okvira, metoda balvana i stubova

U ovoj metodi teinu krova nosi drveni, elini ili betonski kostur, a bale slame slue za popunjavanje izolacionih pojaseva i blokova izmeu stubova. Strukturni koncepti ove metode se zasnivaju na principima konvencionalnih naina gradnje, i nema potrebe za ispitivanjem nosivosti bala slame da nose teinu krova jer to radi okvirni kostur. Zbog toga je upravo ova metoda omiljen izbor arhitekata. Prednosti su to se krov moe konstruisati pre postavljanja slame i time se objekat zatiti od vremenskih nepogoda. Kostur kue i stubovi se ne moraju konstruisati na mestu gradnje. Takoe, ova metoda prua veu stabilnost za okvire vrata i prozora. Izgradnja je dosta komplikovanija od Nebraska metode, i zahteva vetine u obradi drveta ili metala, zavisno od ega je okvir objekta. Zahteva i velike koliine drvene grae to ostavlja posledice po ivotnu sredinu.

4. Metoda zidanja sa balama slame

Ovde se bale slame koriste isto kao i cigle u konvencionalnom nainu gradnje. Bale se postavljaju vertikalno, a beton se zaliva izmeu njih i dri ih zajedno formirajui stubove izmeu svake bale. Objekat se spolja i iznutra malterie cementom, to moe da izazove osetljivost na vlagu. Ova metoda je vrlo uspena, ali se danas retko koristi zbog poznavanja jednostavnijih metoda gradnje. Takoe, iziskuje naporan rad i koristi se puno cementa koji nije dobar za ivotnu sredinu.

http://sviuselo.wordpress.com/