ekspir Hamlet Datiranje, izvori 1600 1601.

1. godina Hamlet je najdua ekspirova drama, moda ia hermene utikog bavljenja ekspirovim delom Drugo kvarto izdanje se nekad uzima za osnovu te ksta. Pitanje vaan aspekt teksta. Drama pre postavlja pitanja, nego to na njih odg ovara. Poinje pitanjem koje trai lozinku: Who's there? Pria je druga vana re. Nain da se izae na kraj sa pitanjima koje postavlja egzistencija. o Razabrati se u svetu kroz priu o Narativno posredovanje kolaborativna fantazija (?) pitanje: Who's the re? upueno je i nama. Up. pitanje koje bog postavlja Adamu: Gde si Adame? Adam tr eba sam sebi da odgovori gde je sada, nakon novog iskustva. Hamletom se ovo pita nje postavlja publici. Politiki zaplet. Kriminalistika pria. Tragedija osvete (up. Kida) o Duh koji trai osvetu o Makijavelizam dvora o Ludilo (Seneka, Kid) o Meunar odna politika o Drama u drami Hamlet se, meutim, ne moe svesti na tragediju osvete . On je i filozofska drama. Lirsko-refleksivna takoe (v. monologe). Poem unlimite d. ekspirova dram podrazumeva razliite tokove, nije strogo koncipirana kao organsk a celina, kao u klasicizmu. Otud imamo sukob interpretacija. Tekst je po sebi de stabilizovan neprestanim izmicanjem smisla (igre rei, stalno imamo duplo dno, iro niju...) Kontekstualna ironija u toku drame se kae nekoliko stvari koje podrivaju shvatanje Fortinbrasa kao idealnog vladara. Scene stoje jedna drugoj nasuprot. Tekst izmie jednoznanosti, ostavlja aspekt nedokuivosti, utoliko je zanimljiviji za interpretaciju. Frojd razrada Edipovog kompleksa. Lakan o nainima percepcije sve ta kroz Hamleta. Hamlet je intrigantan za mnoge humanistike discipline. Po Bredli ju, tragedija proizlazi iz karaktera. Sam Hamletov karakter je enigma. Moemo ga p osmatrati kao lucidnu ludu/humoristu (cinian smeh, distanca od sveta). Meutim, upa dljiv je njegov oaj u percepciji sveta. Velika raznovrsnost ivotnih prilika obuhvae n je ovom dramom. IZVORI - Legenda je stara, u mnogim varijacijama se Hamlet zove Amlet... - Istor ija Danske Seksta Gramatikusa o Motiv bratoubistva o Motiv incesta o Osveta o Lu dilo 1

o Preusmeravanje pisma o Zamena maeva Ovo je ipak mnogo surovija pria od ekspirove, Hamlet je prikazan kao ovek od akcije. Belfore (?) insistiranje na melanholiji ( obrada) Prahamlet pominje se samo u komentarima pozorinih repertoara. Autor je mo gao biti i Kid... Ne pisca naziva engleskim Senekom Motiv ubistva trovanjem kroz uho iz italijanskih izvora. Klaudijev makijavelizam blizak italijanskom shvatanj u real-politike. - MELANHOLIJA (v. Delo, septembar '55 tematski broj o melanholiji) VIESTRUKI ZAPL ET - F. Fergason Hamlet kao viestruki zaplet. Koje uporedne prie postoje u Hamletu i koji paralelni motivi? - Parovi otac sin: o Hamlet duh o Hamlet Klaudije o La ert Polonije. Pria o Poloniju se uliva u glavni zaplet. Ipak, ona predstavlja odv ojen motivacijski tok koji obezbeuje vane paralele. (Kod Ofelije se dogodi ono o em u Hamlet samo misli ona je vrsta njegovog negativnog odraza). o Fortinbras njego v otac o Fortinbras njegov stric o Pir (Neoptolem) Ahilej Pir je osvetnik koji n ema dileme. Svi ovi odnosi oeva i sinova imaju ulogu u osvetljavanju glavnog odno sa. I IN 1. scena Mali ritual smena strae. Misterija mraka, neizvesnost. Verbalni iluzionizam. Tiina , mrak, hladnoa. Razgovor se vodi oko neeg nedefinisanog: Je l' se javilo ONO? Pot om: ona pojava... Nikako ne saznajemo ta je to. eka se Horacio on je uen, govori la tinski; on je takoe skeptik. I Horacio i Hamlet se koluju na protestantskom univer zitetu problem istilita katolici ga priznaju, a protestanti ne. Duh se moe vratiti jedino iz istilita. Moda zato Horacio i Hamlet ne veruju u njegovu pojavu? Opis sta nja u dravi. Niz pitanja. Horacio daje odgovor na njih i nama pria pozadinu dogaaja koji e uslediti. Prvi put ujemo o Fortinbrasu vreo i strasti neobuzdane avanturis ta, zanima ga rat rata radi. 2. scena Na dvoru, prisutne su svi glavni likovi Klaudije daje svoju verziju, reviziju pr olosti. Daje zainteresovanu interpretaciju. Nastoji da izmiri protivrenosti stvarn og stanja retorikim 2

I sredstvima izglauje sve to bi predstavljalo problem. Nudi priu koja e se lako prihva titi i sa kojom e se moi iveti svaka ideologija poiva na tome. Nasuprot Klaudiju, Ha mlet iznosi na videlo protivrenosti i tamo gde je naizgled sve logino. Klaudije se esto pojavljuje kao ugledan, civilizovan ovek, kao neko ko ume sa drugima i supti lno manipulie njima. On pokuava da diplomatski rei sukob sa Fortinbrasom. Da li je Klaudije uzurpator? Nije li sin trebalo da nasledi oca? Danska je bila izborna m onarhija. Zasad se ipak ne postavlja pitanje Klaudijevog prava da bude na presto lu. Glavno je pitanje incesta. Hamlet uvek deluje kao da je sam, stoji u opozici ji prema arolikoj slici dvora sa intrigama, maskama, prividom. Hamletov monolog S amoubistvo Gaenje na svet koji je izvan sopstva. Melanholik implicira, projektuje poeljnu harmoniju na svet, prvobitna predstava je idealizovana. Utoliko pada u oa j, beznae, melanholiju, pasivnost. Humorista, koji isto to zna, ruga se svetu. Ma jin greh i odnos prema enama slabost, poreenje sa ivotinjom bez razuma iracionalna i instinktivna reakcija. Ova ogorenost enom, sopstvenom majkom, kasnije e se projekt ovati na Ofeliju. Ispitivanje razliitih mogunosti u saomdeljenju i artikulisanju s opstvenih protivrenosti dijalog sa samim sobom. Polifona, decentrirana, policentr ina subjektivnost. Oscilacija odlunosti i neodlunosti. Odnos Klaudije stari Hamlet. Stalno se produbljuju protivrenosti. U originalu, Hamletov govor zvui kao siktanj e. Obraa se srcu: al' svisni srce, moram utati. Otvorio je sve svoje sadraje, ali i h je ponovo zatvorio. U drami imamo toliko Hamletovih monologa jer on zapravo ne ma sa kim da pria (up. Prospero). Ponovo e se otkriti kad ostane sam. (Hermeneutik a sumnje Nie, Marks i Frojd Sadrana subverzija mogunost proivljavanja alternativne e gzistencije u iluziji. Dejstvena subverzija moe izazvati i poriv da se to realizu je. Provokacija da se promene stvari...) Viteki je velikoduan prama prijateljima. im drugovi odu, poinje da sumnja, da postav lja pitanja. Pita se nije li duh varka, avo... 3. scena oprotaj brata i sestre -

Poetak paralelnog zapleta Laert upozorava sestru da ne bude previe slobodna u odno su sa Hamletu. ((Razlozi su socijalni, licemerni ast...)) Ofelija je u stanju da ukae na licemerje feudalnog sveta. U poetku ona zaista jeste samosvesna i odvana. K asnije e pristati da bude instrumentalizovana. Polonije daje savete deci da budu uzdrani i promiljeni. On trai izvesnost trai jednakost izmeu rei i pojave (Hamlet je, naprotiv, dekonstrukcionista) 3

Ovde je Polonije jo uvek oprezan i odgovoran otac, ali e se kasnije pretvoriti u k arikaturu politiara odnosi interesa. Ofeliji kae: ponudi sebe po veoj ceni ulazimo u sferu dvosmislenosti i oboje se igraju smislom. Ipak, Polonije se vraa svojoj o bazrivosti. Polonijeva deca slue kao vrsta ogledala reflektora koji osvetljavaju Hamletov lik 4. scena Hamlet je frustriran neznanjem ne podnosi napetost neznanja, a istovremeno nikom nije jasnije nego njemu koliko je konano znanje nedostino. - Nalazi se na granici izmeu ivota i smrti onostrano se samo sluti, ali se ne da artikulisati, uobliiti u znanja dostupna ljudima. - Lav Vigotski drama na granici smrti. - Horacio je gl as opreza trai odgovor svakoj pojavi, ne zadrava se u enigmama protivrenosti. Takoe je odluna, radoznao i reen da sazna ta iza pojave duha stoji. Duh - Kod ekspira se v ezuje za senekinsku tradiciju u elizabetinskoj drami. Predstavlja konvenciju u t ragediji osvete. ak je vrsta pozorinog stereotipa. - Duh bi takoe mogao biti tumaen kao Hamletova psiholoka projekcija (Bredli). - Vigotski Duh uobliava Hamletov susr et sa smru. Moe Hamleta da dovede do saznanja tajne smrti. - Religijski po katolic izmu duh je iz istilita. Po protestantizmu duh dolazi iz pakla. Ove dva stanovita s e meaju. Hamlet sumnja da bi duh mogao biti avo koji ih iskuava. II IN 2. scena - Razgovor sa Polonijem - Razgovor sa Rozenkrancom i Gildensternom o Op scenost, dvosmislenost o Cinizam o Svet postaje poten moda je kraj blizu - Danska je tamnica - Doputa relativizam suda - Rozenkranc pokuava da laska Hamletu. Monolo g o glumcu i monolog o Fortinbrasu uokviruju sredinji deo drame. U oba monologa, Hamlet sebe poredi sa nekim konkretnim drugim. - Fikcija, poezija, drama moe da s tvari uini intenzivnijima nego to one jesu. III IN nosi kljune momente u drami Smrt kako blaen san prijatno stanje ta ako je smrt san prepun nekakvih ... Avgusti nov tekst o slobodnoj volji Smrt je nepoznanica i to neznanje moe da izazove stra h. Dokle ide naa volja da li moemo da raspolaemo ivotom i smru? Strah zbunjuje. Zbunj ena je i naa volja za samoubistvom. 4

Da li ovek moe da odluuje? Svest je ta koja straljivce pravi od svih nas. Nie za odlu ost je potreban veo iluzije. Ogoljavanje te granice bivstvovanja nam onemoguuje o dluku. - Pre miolovke, Klaudije odluuje da Hamleta skloni iz Danske. - Polonije os taje pri svojoj teoriji. Ovde je on ve karikatura. Miolovka - uvod - Prethode save ti glumaca - ekspirova teoriaj pozorita. Gotovo klasicistika odmerenost. - Mera jed na od tema koje dominiraju. Pitanje je, sa druge strane, koliko ekspirovo pozorite ima mere? - Filip Sidni i Ben Donson zagovaraju ovu klasicistiku umerenost. - eksp ir ovde kritikuje i parodira amaterizam. - U dronjke cepati neku strast znai da f ascinantne rei zazvue trivijalno ako ih govori glumac koji ih nije proiveo (tako os etljiv tekst su, recimo Lirovi monolozi). - Pitanje ukusa u recepciji nesofistic iranoj publici i treba dati sve prenaglaeno. - Veza izmeu radnje i rei - Mimeza pod raavanje prirode. Pozorite treba da bude u skladu sa onim to se u prirodi moe videti . I mimeza je kod ekspira problematina fantastika, prevazilaenje ontolokih granica ( Bura, San letnje noi, duhovi i vetice...) - Hamlet u svom govoru izraava poetiku eks pirovog doba, ali ne i ekspirovu autopoetiku! Kao uen ovek blii je Filipu Sidniju. H amlet i Horacio. Pohvala Horaciu (up. na poetku kad Hamlet trai da mu se straari ob raaju kao prijatelji) zanemarivanje socijalnih razlika. - Hamleta fascinira Horac ijeva pribranost, sposobnost da se prime i dari i udari sudbine (gotovo stoika uz drljivost). - Razum vrsta kontrole. Horacijeva racionalnost je korozivna, podriva svako stabilno mesto. Ostali likovi bivaju voeni strastima, ali ne i Horacije. M iolovka - Hamlet Klaudijev greh vidi kao lisicu koja se krije pred lovcima, a svo j tekst vidi kao neto to treba da je izmami iz jazbine. Posebno su vani Hamletovi m onolozi i Hamletov jezik nain na koji se poigrava, na koji tretira jezik. Svaki p ut kad mu se pojavi mogunost da napravi alu kojom e se grubo poigrati sagovornikom, on to iskoristi. Nikada je ostaje ravnoduan pred mogunou da se poigra jezikom. Opsc eno nothing = enske genitalije. Ofelija: I think nothing. Hamlet: Lepa je to misa o nai se meu enskim nogama. Ofelija shvata da je preterao i povlai se. I Hamlet se p ovlai sam za sebe kae da je lakrdija. Dobija zalet u cinizmu. Kralj ne reaguje na p antomimu, uspeva da se kontrolie sve dok ne uje rei. Nema slika se jo i izdri, ali se na izgovorenu re ne moe ne odgovoriti. Jedino Ofelija pita ta predstava znai. 5 -

Jetkost u Hamletovom odnosu prema enama, ogorenost i estina se uvek zavri kad Ofelij e. Hamlet je duboko povreuje. Ona mu nije ravan sagovornik gotovo da su tek groba ri blii njegovom humoru i igrama reima. Svako njegovo obraanje Ofeliji izvrnulo je smisao njenog utivog odgovora. Problematika drame u drami. Maske pojaavaju utisak fantazije, stepen iluzije. Stepenovanje fikcije. I preko ove drame se prolost uta pa u sadanji trenutak. Posredstvom fikcije postaje delatna u sadanjem trenutku! Klaudije e prepoznati nain na koji je ubistvo izvreno, ali sinovac ovoga puta uliva otrov u uho rtvi najava osvete! - Kralj vie ne moe da izdri, ritual je razbijen. Hamlet se pojavljuje euforian rima koja vue na folklor, poigravanje simbolom jelen a probodenog strelom = ovek sa neistom saveu. Ono to je oekivao ostvarilo se. Na kraju monologa o glumcu, traio je da njegova RE neto postigne. - Hamlet uvek uhvati dvos truku mogunost znaenja i bira onu koja mu odgovara. Sagovorniku ostaje ili uvreda ili praznina sa kojom je zna ta da ini. - Hamletov jezik paradoksi i ironija. Prav i iste obrte kao i lude. Funkcija lude je u ovoj drami ostvarena kroz Hamletov j ezik. (Kune se u svoje orue za krau. Up. u Kako vam drago devojke se kunu u brade. ..) - Rozenkranc i Gildenstern sviranje frule... - Hamletovo sloeno sopstvo fluid no, protivreno... - Na kraju postaje konkretan: ne moete svirati na meni... - Polo nije dvorsko dodvoravanje, potpuna bezoblinost, bez karaktera krajnje granice kar ikature koju Hamlet od njega pravi. - Hamletova polifonija sebe osea kao nekog ko bi krv mogao piti... Ali drugi glas trai da se obuzda, da ne dozvoli svom duhu d a bude okrutan prema majci. - Noevi rei rei kao delatno sredstvo. Hamlet i dela pom ou rei. Performativna mo rei. Klaudije u drugom svetlu - Ima bar jedan dodatni glas savesti u kojem sebe optuuje. - Dat je itav vrlo sloen monolog ne moe da se moli. Hamlet ga ne uje. - Klaudijev monolog je slian Magbetovim monolozima: o Samosvesni zloinac kome se suprotstavlja savest dva glasa o Svest o odgovornosti prema brat u, ali i potreba da se zadobijeno zadri o Bog najvie mrzi upornost u grehu (Vijon) o Klaudije hoe boga velikodunijeg nego to je to hrianski bog. Hoe boga koji bezuslovn o prata. o Svestan je da NE moe da se pokaje, da drugi glas nije dovoljno jak. o G ovor se zatvara bez odgovora, tek u njegovom delovanju vidimo da je pristao uz k orist, uz interes. - Hamlet bi ovde mogao da ga ubije. Sve se deava u minimalnom vremenskom razmaku, a opet se Hamletova raspoloenja brzo smenjuju: od euforije i e lje da pije krv do nemoi da Klaudija ubije na molitvi. 6

Nije upitanju samo kalkulacija koju sam Hamlet navodi on je mnogo kompleksniji. Ovo je moda jo jedno uzmicanje pred sobom. Opet se udaljava od ina jer ne moe da ubi je. HAMLETOVI MONOLOZI 1. I, 2 scena o samoubistvu, povratku u Vitenberg 2. I, 5 scena O sve ete neba... Odluuje da poslua duha, da sa table pamenja izbrie sva znanj a. Odlunost. Kasnije e se ispoljavati upravo razliiti slojevi njegove svesti! 3. Po reenje sa glumcem 4. sredinja lirsko-filozofska cezura drame, nita se ne deava, naa s e koncentracija usmerava na Hamletove misli. Biti il' ne biti... 5. II, 3. scena neposredno posle miolovke. Test je pozitivno razreen, nema vie nedoumica. Euforija krv bi mogao piti... 6. III, 3. scena dok je Klaudije na molitvi. Opet se izraav a protivrenost Hamletovog karaktera 7. Monolog o Fortinbrasu kroz monologe moemo p ratiti sve protivrenosti Hamletovog karaktera i sve slojeve njegove svesti. Hamle t u kraljiinoj sobi - Polonije je iza zavese. - Vrlo napete replike izmeu Hamleta i majke. Hamlet insistira na ambivalentnosti okolnosti. - Otac stric - Reen je da majci prui ogledalo (ogledalo je est motiv, metaforiki se pojavljuje i u delu o gl umcu glumac je ogledalo). Ogledanje u reima. - Bez ikakvog dvoumljenja ubija Polo nija jo jedna odlika Hamletovog karaktera. - Treba razmiljati i o ODLAGANJU. Ovde odlaganja nema, dela bez razmiljanja, nema antiteza. Ne ali mnogo Polonija prezire njegovu revnost, spremnost da se bude instrumentalizovan. Za razliku od slanja Rozenkranca i Gildensterna u smrt, ovde nema predoumiljaja. - Majci kae: Lomiu vam srce... Kada ona pouava da ga upozori na to da mu je majka, on joj porie sve kvali tete. Postoji gradacija u negativnoj kvalifikaciji njenih postupaka. - Stalno ga uznemirava dvostrukost ljudske prirode poredi oca i strica. Optuuje je za elju, z a pohotu, za neukroenu plimu krvi to ne moe da razume i da prata enama. Zapravo, ako to donekle i moe da razume, da prihvati taj argument tela, ne razume kako da ni kod starije ene, kakva je njegova majka, ne jenjava ta strast. ta onda oekivati od mladosti? - Makijaveli i Montenj doprinose relativizaciji vrednosti u renesansi (viteki kodeks, vrste obaveze izmeu gospodara i vazala, mukarca i ene; neposrednost o dnosa sa bogom...) - Neki kritiari u Hamletu vide izraz aljenja za tim prolim vreme nom. Hamlet se divi Fortinbrasovoj jednodimenzionalnom moralu. Elizabetino doba je doba tranzicije izmeu renesanse i modernog doba. Hamlet ali za stabilnim odnosi ma, pa i polnim. Nekoliko godina ranije, postupak njegove majke bio bi tretiran kao incest. Meutim, ovde se dozvoljava kao politika nunost. Nostalgija za stabilnim vrednostima srednjeg veka. - Pojavljivanje duha. ta god da je duh on e opominjati i ukazivati na majino uenje. Hamlet stalno pati da je tup za svoju stvar. I ovde g a duh opominje na taj otupeli smer. 7

Problematizovanje vienja kraljica ne vidi duha, ne ulazi u tajnu, nije posveena. O na ne moe da prie onoj granici ivota i smrti. Ona koja misli da vide sve, ne vidi n ita. (Gloster e videti tek kad oslepi, Lir e znati tek kad poludi...) PROBLEM LUDIL A duevna poremeenost ili pretvaranje? Biti svirep da bi dobar bio... Zlo je poelo, a gore jo eka. Kada vie meu Hamletom i majkom nema tajni, ona pita ta da radi. Mesto je interesantno psihoanalitiarima Hamlet odgovara: samo ne ovo to vam zborim ja... Nabraja u potvrdnom imperativu. Upriliuje sebi scenu Klaudijeve i Gertrudine int ime... Zabranio joj je da govori bilo kome da Hamlet nije lud i da ima plan. Slua j e uiniti da svoju smrt zameni smru Rozenkranca i Gildensterna. Meutim, ovde (posle ubistva Polonija), on nagovetava da eli da ih se otarasi. Prezire njihovu vernost , odanost kralju. Polonije je deo plesa smrti Hamlet poredi ivog Polonija sa mrtv im. IV IN heterogen, kao u svim ekspirovim tragedijama. -

Ofelijino ludilo; ta se desilo na lai... Uurbanost kralj eli da zataka injenicu da je dvorski savetnik ubijen Hamlet razgovara sa Rozenkrancom i Gildensternom na svoj cininomanipulatorski nain. Naziva ih sunerom koji upija kraljev lik. Hamlet razume mehanizme makijavelistikog iskoriavanja ljudi. Hamlet nije neko ko bi se tako ponaa o, ali sve razume (ovo to on govori mogao ib da govori Riard III). Kraj razgovora: Hamlet: Telo je s kraljem, ali kralj nije s telom. Kralj je stvar... nitavna. Kr aljevo dvostruko telo: 1. prirodno 2. politiko telo nasleuje se kao svojstvo kralj a koji je u direktnoj vezi sa bogom, kao izaslanik. Ovaj kralj nije pomazanik, t o svojstvo bivanja kraljem Klaudije ne poseduje. Otuda on nije sa svojim politiki m telom on je zato nitavan. Hamletov politiki status: o Kako ga opisuje Ofelija... o Saznajemo da ga voli gomila, ali on to ne koristi, nema svojstvo politiara. La ert e odmah pokupiti ljude da bi osvetio oca, on pridobija masu. Polonije na veeri ... Govor lude, karnevala... I opet ples smrti. Groteskno prikazivanje smrti (mo rbidna hrana), izjednaavanje, utopijski momenat smrti. Karnevalsko u Hamletu je j o jedna linija koja se moe pratiti. Sledea scena - Ravnica u Danskoj po kojoj se kree Fortinbras. - Karakterizacija Fo rtinbrasa data je kroz govor drugog lika ratovanje radi ratovanja, samosvrhovito delanje. Ratovi deluju krajnje besmisleno ako se stave u ovakvu perspektivu. Ha mletov monolog 8

ponovo cezura, ponove se Hamlet usredsreuje na sebe. Poredi se sa drugim delatnim ovekom. Opet za sebe kae da je dul nitavnost. Ponovo se izraava njegova fascinacija ovekovom mogunostima. Boansko u oveku Piko dela Mirandola. Samorefleksija, samoispi tivanje Da li je miljenje samo izgovor za nedelanje? Izgovor za kukaviluk? Sve se razjasnilo, a on je jo uvek paralisan. Hamlet ne moe da izae na kraj sa nedoumicama . Ima li u njemu ui? Zato trpi? Moda mu nedostaje boansko astoljublje (vitetvo)? Njego a misao sve relativizuje! Vidi da se Fortinbras bori ni zbog ega. Iako vidi da je to besmisleno, da pare zemlje za koje se bori ne moe da primi ni sve leeve vojnika koji e tu poginuti. Ali je ipak fasciniran delanjem! Fascinira ga sam poriv, odl unost, odvanost koje on ne moe da dostigne iako ima mnogo smislenije razloge i pote ncijalno manje gubitke. Ostaje u nerazreenim protivrenostima, ali zavrava ponovo pr ividnom odlunou.

Scena u kojoj se pojavljuje poludela Ofelija ((up. Himenu iz Sida)) - Kako ona g ovori? Njen je govor 's pola smisla'. Oblikom neodreenosti goni sluaoce na misli ( to je hermeneutika, govor defskog proroita) - Ironija je oigledna. - Hamlet je luci dna luda, ali kod Ofelije dolazi do potpunog rastrojstva. To rastrojstvo ima neeg poetskog u sebi. - Ofelija je izraz lirskog. Vigotski govori o molitvenosti, rtv enosti njenog lika. - Hamlet govori filozofske rasprave o smrti. Hamletova racio nalnost je korozivna, dok je kod Ofelije sve fluidno, neodreeno, nedoreeno, na gra nici neiskazivog. Ljubav i smrt su se spojile u neto to se samo na ovaj nain moe izr ei. - Lakan razlikuje: 1. sferu imaginarnog projekcija idealne mogunosti 2. simbol iko je naa realnost ono o emu imamo jasna znaenja 3. realno, ono o emu ne moemo da go orimo smrt. - ene su blie neodreenom, feminini fluid koji dolazi iz sfere neizreciv og, najbitnijeg. Poezija govori tim ambivalentnim govorom i prisiljava nas da jo j odgovorimo. Filozofija razjanjava, misli u pojmovima, kao sistemsko i sistemats ko miljenje. Poezija zamagljuje stvari, ali utoliko vie goni da se njima bavimo. Ofeliju najvie uznemiruje: o Frustrirajua ljubav prema Hamletu o Smrt oca Kada su se te dve stvari spojile, dolazi do ovog njenog govora. Pesmice koje e vrte oko dragog i umrlog mukarca. - Frustrirana seksualnost misli se o tome ka emu se devo jka kree. Pesme su na ivici grube erotike, nije nelogino da sada po njenoj svesti krue takve misli. Politika drama - Klaudije mora da kalkulie, da izae iz spleta okol nosti koji je nepovoljan za njega samoga. Poinje politika drama. Dolazi Laert praen ruljom. Hamlet 9

nije koristio tu mogunost upotrebe naroda. (Zato Hamlet nije hteo da ide pred javn i sud?) Sada se stvara nova politika tenzija. Laert je spreman i na politiku akcij u i na lini in. Osvetnik, mamuza sopstvenu ast. Kralj je druga vrsta politiara, maki javelistiki diplomata. Hamlet je eleo da se ovako ponaa, ali to nije uinio. Klaudije je ovde sofisticiraniji od Laerta, i on doputa razliite mogunosti, ali t kao da ne dopire do Larta. Oni ipak dolaze do nekog razumevanja. Ponovo se pojavljuje Ofe lija. Svakom daje odgovarajui cvet. Osim to govori fluidno, koristi i simboliku cv ea. ak vie ni ne pokuava da sebe izrazi reima, ona je izvan rei i utoliko je blia poet kom. Na kraju, molitveni ton koji Vigotski ita iz nje. Drugi tok, podzaplet o Pol oniju i njegovoj porodici ovde vidimo rasplet tog toka: o Mrtav otac o Mrtva erka o Sin osvetnik Kralj i Laert sada vrlo konkretno govore. Laert odluuje da e se os vetiti. Organizuje se dvoboj. U ispitivanju Laerta kralj dolazi do uvenog Laertov og odgovora: on ib oevog ubicu i u crkvi zaklao! Paralela sa Laertom je najdosled nije izvedena. Kralj odobrava tu Laertovu krvoednost. Naavi opravdanje, izlae svoju strategiju. Kraljica govori o Ofelijinoj smrti. Smrt je u skladu sa Ofelijinim iv otom i likom. Ofelija je est motiv u slikarstvu 19. i poetka 20. veka. Sve je tanun o i krhko kada je o njoj re. Vila je druga slika Ofelije. Njena smrt se prikazuje kao polupogibija polusamoubistvo . Nije odluan put u samoubistvo, ila je ka tome, ali ne nuno svesno. V IN Grobari - Plebejsko, karnevalsko izjednaavanje. Rutina i trivijalnost posla smrt je za njih obina stvar. - Ironini su. - Plebejsko insinuiranje gospoda sebi moe da dozvoli i samoubistvo. Ne vae za sve ista pravila iako se Ofelija ubila, sahranju ju je po hrianskim pravilima. - Da grobari nastavljaju Adamov zanat aluzija na sav remenu pesmicu u plebejskim bunama: Dok je Adam Kopao, a Eva prela, ko je bio vl astelin? Izjednaujui, utopijski momenat. - Karnevalsko, groteskno: neustruavanje od neposrednog prilaza, da se o svemu govori. Grobari pevaju i kopaju grob. Hamlet se tome udi. Horacije to objanjava navikom. Ples smrti - Hamlet nabraja razne vrs te ljudi dvoranin, politiar, advokat, velikozakupnik... koji svi bivaju izjednaeni u smrti. (Sve smo ovo proli sa Vijonom) Razgovor Hamleta sa grobarima - Naiao je na sebi ravnog sagovornika u cepidlaenju. - Grobar daje podatke koji nam pomau da se vremenski orjentiemo u drami. - Kada groba govori o Hamletu ala za ekspirovu pub liku kae da su u Engleskoj svi ludi, pa se tamo nee ni primetiti Hamletovo ludilo. 10

Melanholik i luda. o Melanholik ozbiljno shvata smrt, patos i patetika. o Luda j e izmaknuta, celu stvar posmatra iz humoristike perspektive. Ovaj govor vodi susr etu sa lobanjom jedne lude, o kojoj Hamlet ima sentimentalna seanja, emotivan odn os. Blizu smo vrhunca ovog plesa smrti. Hamlet je rastao uz ludu. Moda je od Jori ka i nauio takav nain razmiljanja, takav pogled na svet? ena poriv da se bude lepa od onoga to je priroda dala. Vrhunac smrt Aleksandra i Cezara. Ovaj razgovor prekid a pogrebna povorka. Hamlet shvata za koga se kopa grob. Laert previe naglaena tuga , afektirana. To vrea Hamletovu tananu osetljivost. Borba u grobu kao pantomima u predstavi o ubistvu Gonzaga. Dramaturki prethodi stvarnom dvoboju na kraju trage dije. Hamlet govori Horaciju o borbi u svom srcu. Priziva brzinu i lakoumnost da nadvladaju planove duboke. Neto spolja odreuje nae inove. Sve vreme je mislio o seb i kao o suverenom biu. Ovde doputa mogunost da nije on taj koji treba da razrei. Ovo objanjava njegov postupak sa Rozenkrancom i Gildensternom. Ne osea griu savesti pr ema njima. Sada vrlo konkretno govori o Klaudiju kao o iru i zlu. Sam sada uoava s voju paralelu sa Laertom, koju mi sve vreme pratimo. Scena sa Ozirikom - Slina scenama sa Polonijem, Rozenkrancom i Gildensternom. - N aziva ga najpogrdnijim imenima i istie njegovu bezlinost. Nelagoda pred dvoboj i n a poetku je slutio i slutnja se potvrdila. Senzibilni Hamlet pored inteltektualca . Ima neto od Ofelijine fluidnosti, hipersenzitivnosti. Ako je neto izvan nae moi ko ntrole, kako se odnositi prema tome? Pristajanje na ivot kao neto... Samo treba bi ti spreman. Prihvatiti ono to treba da bude i ono to je izvan mene, sticaj okolnos ti. Dvoboj - Hamlet pripisuje svom ludilu uvredu koju je naneo Laertu. Jednom od mnot va svojih stanja on pripisuje nepromiljenu uvredu Laerta. Montenjevska nefiksiran a, promenljiva svest. - I kraljlica je, ispijanjem pehara, na granici ivota i smr ti. Saoptava da je otrovana. - Laert govori da je kralj svemu kriv. - I kraljica, kao pasivno bie, i kralj, kao glavno delatno bie, odlaze zajedno u smrt. Kao da j e kralj sam pripremio sopstvenu smrt, doneo je sve rekvizite. Pria - Hamlet trai d a se kao odgovor na sve dogaaje u Elsinoru ponudi pria. eli da se kroz priu produi nj egovo bivstvovanje. 11

Umirui Hamlet ostaje pri onome to se na poetku pojavilo kao alternativa. Trpljenje savetuje Horaciju, ali tako da ga oplemeni priom. U najirem smislu i umetnost i fi kcija i istorija koje daju odgovor na enigmu vremena. Pria kao nezavisno tkivo. M oda jedini optimistini momenat na kaju drame. Enigma: o Mogunost da se kroz priu proe kroz nespoznatljivosti o Delatnost Fortinbrasova o utanje Koliko se priom moe adek vatno saoptiti iskustvo? Moe li se oekivati da e Fortinbrasova Danska biti bolja od Klaudijeve? Drama ostavlja pitanja! Mnoge stvari su u njoj i artikulisane u obli ku pitanja. Tekst mnogo vie pokree pitanja, nego to nudi odgovore. REZIME: Hju Grejdi (Hugh Grady) insistira na sloenoj svesti, na sloenosti Hamletov e subjektivnosti. ekspir, Montenj i Makijaveli. Jednoznanost obaveze. Drama o perc epciji sebe i sveta vie nije drama o osveti. Ispitivanje nefiksiranog, polivalent nog, mnogoglasnog subjekta. Osnovni problemi u drami 1. ODLAGANJE usporavanje, udvostruavanje motiva 2. PROTI VRENOSTI - Unutar samog junaka - Likove vidimo ih perspektive drugih likova - Ham let nam se neposredno otvara - Drama ima dvostruki zaplet: a. Politika drama b. D rama protivrenog subjektiviteta 3. LUDILO - Horacije UPOzorava da duh moe odvesti Hamleta u ludilo - Hamlet upozorava prijatelje da e uzeti na sebe dranje udaka - Ge rtrudi govori da je samo iz lukavstva lud - Laertu se izvinjava ludou - Cinino ludi lo, hiperinteligentan stav Eksplicitno su date mogunosti da se ludilo tumai na raz liite naine 4. JEZIK - Kao to i njegova svest oscilira, tako uspeva da proizvede re sa 'duplim dnom'. Njegove rei se nude dvostrukom tumaenju. Otuda efekten igre reima , humor kojim izmie sagovornicima. - Elementi filozofskog govora - Sklonost ka dv osmislicama u govoru korespondira sa sklonou u miljenju u antitezama. 5. MONOLOZI 1 2

13