Helenska kultura

Epoha helenizma poela je, kako se danas uzima, pojavom Aleksandra Velikog a zavrila 30. godinom pr.Kr. kada su Rimljani pokorili posljednju helenistiku dravu. Razne su definicije helenizma. Po jednim helenizam je heleniranje, grecizacija Orijenta, irenje helenske kulture na Istok. Po drugima to je nastavak razvitka grke kulture ili modificiranje grke kulture u novim uvjetima.Helenistiki je polis imao na Istoku administrativnu strukturu klasinog grkog polisa. Bule, demos (narodna skuptina) i magistrati (arhonti i dr.) ivotarili su u polisu kontrolirani od kraljevskog namjesnika (epistates). Seljake mase starosjedilaca, laos, obraivale su zemlju, i to : zemlju u dvorskoj reiji (basilike chora - kraljevska zemlja) i zemlju u svojoj reiji. Osim toga onu zemlju koju je kralj ustupao grdovima (politike chora), hramovima (hiera ge), velikaima (ge en doreia - darovana zemlja) i vojnim zajednicama (kleruchike ge) ako je sami vojnici nisu obraivali. U Egiptu je bilo malo polisa, dok ih je u dravi Seleukida bilo mnogo.

Ilijada
Skoi na - : navigacija- , pretraga -

Ahilej i Patroklo

Ilijada (gr. ) je junaka epska pesma. Zajedno s Odisejom, Ilijada je jedan od dva antika srbska epa koja se pripisuju Homeru, navodno slepom jonskom ili eolskom pesniku. Ta se dva epa danas smatraju najstarijim delima grke knjievnosti, a moderni filolozi ih datiraju u period 8. ili 7. veka stare ere. Pretpostavlja se da su ta dva epa nastala u grkim kolonijama u Maloj Aziji. Oblik u kome je Ilijada dola do nas dobila je u 6 veku stare ere u Atini u vreme Pizistrata (vladao Atinom sa prekidima od 560. st. e. do 527. st. e.). Pizistrat je ustanovio Panatenejske sveanosti o kojima su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atikoj redakciji pripremljena su dravna izdanja tih pesama. Pitanje o autorstvu, mestu i vremenu nastanka Ilijade i Odiseje ini deo tzv. homerskog pitanja.

Ilijada (15.693 heksametra) je podeljena u 24 knjige. Tu su podelu izvrili filolozi aleksandrijske kole, ali nisu vodili rauna o sadraju pojedinih delova. Tako je esto rastavljeno ono to pripada zajedno, a sastavljeno ono to ne ini jednu sadrajnu celinu. Delitelj je pazio samo na to da budu 24 knjige i da u svakoj od njih ne bude vie od 1000 stihova. Spev opisuje dogaaje iz desete i poslednje godine trojanskoga rata, ahejskoga rata protiv Ilija, to je drugo ime grada Troje. Pesnik nije obradio dugo vremensko razdoblje, nego je ograniio grau prikazavi dogaaje koji su se dogodili tokom 51 dana u desetoj godini rata. Osnovni motiv Ilijade je srdba jednog od najboljih ahejskih junaka, Ahileja. Taj motiv, zajedno sa motivom Zevsove odluke da Ahejci pretrpe niz poraza i tako osveti povreena Ahileja (poto Tetida izmoli Zevsa da osveti njezina sina), daje jedinstvo ovom epu i unutranju povezanost radnje. Troja ili Ilij je grad iz perioda mikenske kulture u severozapadnoj Maloj Aziji, u oblasti koju su Heleni nazivali Troada. Njeni ostaci su pronaeni sedamdesetih godina 19. veka prilikom arheolokih iskopavanja koje je preduzeo Heinrich Schliemann. On je ispod breuljka Hisarlik pronaao tragove devet naselja, jedno povrh drugog. Za drugo naselje odozdo smatrao je da je Troja. Schliemannu se prikljuio i njegov rad nastavio nemaki arheolog Wilhelm Dorpfeld koji je ustanovio da je Homerova Troja esto naselje odozdo. To naselje se u svemu poklapalo sa Homerovim opisom Troje. Ostatke tog naselja Dorpfeld je uporedio sa Schliemannovim arheolokim nalazima pri iskopavanju Mikene i Tirinta i tom prilikom utvrdio da se oni u potpunosti poklapaju te da je Troja bila grad iz perioda mikenske kulture. Sadraj Ilijade je preuzet iz pria o trojanskom ratu. U starini se u istorinost tog rata nije sumnjalo. Verovatno je bio u pitanju znatan dogaaj poto je za njega prionuo veliki broj mitova, posluivi kao graa za veliki broj epova. Postoji nekoliko prethomerskih ciklikih epopeja sa tematikom iz trojanskog rata Kiparska pesma, Etiopida, Ilijada mala, Razorenje Troje, Povraci. Ovi cikliki epovi nisu sauvani. O njihovom sadraju nalazimo obavetenja u proznim izvodima Gramatike hrestomatije nekog Prokla, zatim u tzv. Ilijskim ploama.

Helena, Evelyn de Morgan, 1898

Sadraj/

1 Sadraj o 1.1 Knjiga I o 1.2 Knjiga II o 1.3 Knjiga III o 1.4 Knjiga IV o 1.5 Knjiga V o 1.6 Knjiga VI o 1.7 Knjiga VII o 1.8 Knjiga VIII o 1.9 Knjiga IX o 1.10 Knjiga X o 1.11 Knjiga XI o 1.12 Knjiga XII o 1.13 Knjiga XIII o 1.14 Knjiga XIV o 1.15 Knjiga XV o 1.16 Knjiga XVI o 1.17 Knjiga XVII o 1.18 Knjiga XVIII o 1.19 Knjiga XIX o 1.20 Knjiga XX o 1.21 Knjiga XXI o 1.22 Knjiga XXII o 1.23 Knjiga XXIII o 1.24 Knjiga XXIV 2 Eksterni linkovi

Sadraj [uredi - ]
Knjiga I [uredi - ]

Pesnik na poetku zaziva Muzu da mu peva o srdbi Ahilejevoj i o porazima koji su zbog nje stigli Ahejce pod Trojom. Zatim prelazi na pripovedanje dogaaja zalazei odmah in medias res: u ahejski tabor dolazi Apolonov svetenik Hris da otkupi kerku koju su Ahejci bili zarobili i dali je kao poasni dar svome voi kralju Agamemnonu. Agamemnon ga osorno primi i ljutito odbije njegovu molbu. Povreeni Hris zamoli Apolona da kazni Ahejce. Apolon za kaznu poalje kugu na ahejsku vojsku, te nastane grozan pomor i ljudi i ivotinja. Da bi umirio boga, Ahilej sazove skuptinu Ahejaca u kojoj vra Kalhant na podsticaj Ahilejev izjavi da se Apolon razljutio na Ahejce zato to su uvredili Hrisa. Ahilej tada pozove Agamemnona da vrati Hrisu kerku, a Agamemnon nakon vrlo otre svae s Ahilejem izjavi da je spreman to uiniti, ali da e u zamenu uzeti najmiliju Ahilejevu robinju Briseidu, koju je Ahilej bio dobio od Ahejaca kao nagradu za svoje junatvo. Premda se tome estoko usprotivio stari i mudri junak Nestor, kralj Pilosa, Agamemnon ipak izvri svoju pretnju i naredi da se iz atora Ahilejeva odvede lepa Briseida. Ahilej raspaljen tom nepravdom odlui da vie nee pomagati u ratu ni Agamemnonu ni njegovoj vojsci. Tu mu odluku odobri i majka, morska boginja Tetida, kojoj se junak potuio na uvredu, i ujedno mu obeava da e ga osvetiti. Tetida octlazi na Olimp Zevsu i potui mu se zbog uvrede nanesene njenom sinu,

a Zevs joj obea da e Ahejci dotle biti nesretni u boju dok se ne pomire s Ahilejem i dok mu ne daju punu zadovoljtinu za uvredu. Meutim, to nije po volji boginji Heri, eni Zevsovoj, koja voli i titi Ahejce, i ona se zbog toga stane estoko prepirati sa Zevsom; to uzbuni i raalosti sve ostale bogove, ali ih napokon razveseli Hefest.
Knjiga II [uredi - ]

Da bi Zevs odrao obeanje koje je dao Tetidi i osvetio nepravdu nanesenu Ahileju, alje Agamemnonu San. On u Nestorovom liku pristupa Agamemnonovu leaju i nagovara ga da to pre zametne boj jer e osvojiti Troju. U zoru saziva Agamemnon stareine u skuptinu. Tu im otkriva svoj san i govori o potrebi da se to pre spremi vojska za napad. No pre toga hoe da iskua raspoloenje naroda. Zato im nee rei ta je upravo sanjao, nego e im rei da je najbolje za Ahejce da se vrate kui jer nee nikada zauzeti Troju. Mislio je da e Ahejci smatrati sramotom povlaiti se od Troje, a da je nisu zauzeli. To e ih, mislio je Agamemnon, jo jae podstai na borbu. Stareine se slau s Agamemnonovim predlogom. Nakon toga sazivaju narod u skuptinu, gde Agamemnon spominje tekoe i podsea ih na decu i ene koje ih kod kue ekaju. Na kraju im predlae da pou kui jer im nije sueno da zauzmu Troju. Protiv njegovog oekivanja narod pone kliktati od veselja, te svi pojure ka laama da se spreme za dugo eljeni povratak u domovinu. Po nagovoru Atene Odisej, pun ogorenja i boli, zaustavlja svojom reitou narod koji se vraa u skuptinu. Narod se umiruje, svi su zauzeli svoja mesta, samo se jo buni Tersit koji otrim reima napada Agamemnona. Kad je Odisej surovo uutkao Terzita, nastane u skuptini grobna tiina. Odisej podstie narod na hrabrost govorei da e im ipak uspeti osvojiti Troju. Nakon njega govori Nestor, koji nagovara narod da se strpi i ustraje u borbi, a Agamemnona podstie da sprema narod za borbu. Agamemnon nareuje da svi dobro pripreme oruje i konje, a preti kukavicama i onima koji budu izbegavali borbu. Nakon otrih njegovih rei Ahejci se razilaze ka laama i ponu spremati ruak. Agamemnon zakolje bika u ast Zevsa i moli da im dade razoriti Troju. Stareine se kod Agamemnona aste mesom i vinom. Tada ustaje Nestor i poziva sve da se prihvate ratnoga posla. Voe se razilaze i ureuju vojsku. Pesnik se sprema na brojenje heroja i naroda Helade i Azije koji uestvuju u trojanskom ratu. On smatra to vrlo tekim poslom i zato u opirnom obliku zaziva zanosno u pomo sve Muze. Sledi popis u kojem se broje lae, plemena i voe koji su s Agamemnonom doli pod Troju. Iz tog nabrajanja vidi se da je bilo 1.186 laa na kojima su se Ahejci dovezli pod Troju. U isto vreme spremaju se u boj i Trojanci te se broje i njihove voe i ete.
Knjiga III [uredi - ]

Kad su se obe vojske sa svojim voama poreale, primaknu se jedna drugoj. Tada Paris (Aleksandar) izazove na borbu najbolje ahejske junake. Menelaj ga ugleda i sav srean prihvati borbu. im Paris ugleda Menelaja, pobegne meu Trojance. Brat Hektor ga zato otro izgrdi. Paris tada zamoli Hektora neka predloi Ahejcima da se pomire s Trojancima, a on e izii na dvoboj s Menelajem, pa koji od njih pobedi, njemu neka pripadne Helena. Hektor iznosi taj predlog, koji obe vojske radosno prihvate. No Menelaj zatrai da doe sam Prijam koji e se zakleti vrstom verom da e se ugovor tano izvriti. Hektor poalje u Troju dva glasnika da pozovu Prijama i dovedu ivotinje koje e zaklati kao rtvu u ast bogovima svedocima zadate vere. U meuvremenu stigne Heleni Irida i pozove je da doe pogledati dvoboj izmeu njenog sadanjeg i preanjega mua. Ona, obuzeta eljom za ranijim muem, domovinom i majkom, ode do Skejskih vrata i popne se na kulu, gde se ve nalazio starac Prijam s drugim trojanskim stareinama. Kad oni ugledaju Helenu, pozove je Prijam da im pokae pojedine ahejske junake i kae njihova imena. Dok ona broji i pokazuje ahejske

junake, dou glasnici Prijamu te on ode kolima na bojno polje. Tu im izae u susret Agamemnon. Tada zakolju rtvu i izvre sveanu zakletvu prema kojoj treba da Helena pripadne pobedniku pa da se zavri rat. Paris i Menelaj zaponu borbu. Menelaj bi bio ubio Parisa da ga ne spasi Afrodita. Ona ga obavije maglom i prenese u njegovu kuu. Agamemnon tada objavi pobedu Menelajevu i zatrai da se sve izvri onako kako je zakletvom utvreno. Grobna tiina koja zavlada meu Trojancima reiti je dokaz da je Agamemnon pravo rekao.
Knjiga IV [uredi - ]

Bogovi na Herin podsticaj odluuju da Troja mora pasti. Boginja Atena siavi s Olimpa na zemlju u liku Laodoka, sina Trojanca Antenora, nagovori Likijca Pandara, glasovitog strelca, koji slui u trojanskoj vojsci, neka ustreli Menelaja pa e se tako jo vie proslaviti. Pandar, posluavi boginju, odapne, krei ugovor, strelu na Menelaja, ali ga ne rani smrtno, pa mu lekar Mahaon brzo zavije ranu. Kako je time ugovor ipak prekren, ponu se obe vojske spremati da udare jedna na drugu. Pre bitke obie Agamemnon ahejske ete te neke junake, kao Idomeneja, Ajanta i Nestora, koji su ve stajali u prvim redovima spremni za borbu, hvali, a druge, kao Menesteja, Odiseja i Diomeda, zbog njihove sporosti i mlitavosti prekoreva. Nakon toga obnovi se boj, u kojem padne velik broj junaka i s jedne i s druge strane. Trojance podstiu na junatvo od bogova Ares i Apolon, a Ahejce uz ostala boanstva naroito bodri Atena.
Knjiga V [uredi - ]

Boj se nastavlja svom estinom; na ahejskoj se strani najvie istie junak Diomed, Tidejev sin, kojega u borbi rani Pandar, ali zamalo pade i sam od Diomedove ruke. Diomed teko rani nakon toga Eneju, sina Afroditina, koji je pokuao zatititi telo svoga prijatelja Pandara, a bio bi ga i ubio da nije sama Afrodita pritekla u pomo svome sinu. Ali Diomed navali i na nju dok je bila zabavljena oko sina, i rani je, pa boginja odleti nakon toga na Olimp, a ranjenoga Eneju izvue iz bitke Apolon i odnevi ga u Troju pozove boga Aresa da se umea u boj: Ares poslua i pohita u pomo Trojancima, a za kratko vreme vrati se u boj i Eneja, potpuno io i zdrav. Ahejci se junaki bore, a najvie Diomed. Meutim, i njega Hektor uskoro toliko potisne natrag da su boginje Hera i Atena prisiljene da se zauzmu za Ahejce. Dovezavi se u Trojansku ravnicu, Hera stane hrabriti Ahejce, a Atena poe upravljati Diomedovim bojnim kolima. Nagovoren od boginje, Diomed rani kopljem Aresa, koji je u toj bici pomagao Trojancima. Ranjen Ares odmah se vrati na Olimp, gde ga Zevs izlei; malo zatim dolaze natrag i boginje Hera i Atena.
Knjiga VI [uredi - ]

U estokoj borbi ubiju Ahejci mnogo trojanskih junaka. Oni bi bili Trojance potisnuli u grad da nije vra Helen, Prijamov sin, rekao Hektoru i Eneji neka zadre i ohrabre narod, a zatim neka Hektor poe u Troju i kae majci Hekabi da poe s trojanskim enama u hram boginje Atene i ponese joj na dar najlepi plat. Tom prilikom neka se sve ene pomole boginji i obeaju joj sveane rtve ne bi li se smilovala i zatitila Trojance od velikog pokolja. Hektor poslua brata Helena, ohrabri Trojance i poe u grad. U meuvremenu izau meu obe vojske s trojanske strane Glauk, a s ahejske Diomed da se ogledaju u dvoboju. Pre borbe prepoznaju se njih dvojica kao unuci dvojice nekadanjih junaka koji su bili dobri prijatelji. Zato oni nee da se meusobno bore, nego se dogovore kako e izbegavati meusobnu borbu, i u znak prijateljstva zamene oruje. Diomed je kod zamene proao bolje jer je za svoje

medeno dobio zlatno oruje Glaukovo. Eto i Hektora kod majke s Helenovom porukom. ene pou u hram, a Hektor potrai Parisa. Kad ga nae, stane ga grditi i terati u boj. Dok se Paris orua, poe Hektor svome domu da vidi milu enu i nejaka sinia jer je slutio da ih vie nee videti. No ene ni sina ne nae kod kue, ali sazna da je ona sa sinom pola na kulu kod Skejskih vrata. Hektor se uri i upravo kad hoe da izae kroz Skejska vrata na bojno polje, doe mu u susret ena s dvorkinjom, koja nosi njegova sina. Kad se Hektor oprostio sa enom i detetom, dolazi i Paris, te oni polaze u boj sa eljom da odbiju od Troje Ahejce i spase grad.
Knjiga VII [uredi - ]

Hektor i Paris vrativi se na bojite stanu ljuto goniti Ahejce. Tada Helen savetuje brata Hektora da izazove najbolje ahejske junake na mejdan. Hektor to uini, ali se ahejski junaci dugo premiljaju; napokon se ipak kao prvi digne Menelaj i izjavi da je spreman da izae Hektoru na mejdan, ali mu to zabrani Agamemnon bojei se da mu brat ne bi poginuo. Onda se digne najednom devet junaka, a reb odlui da se od njih ima Ajant, sin Telamonov, ogledati s Hektorom. Ajant izae i sastane se s protivnikom; razvije se otra i duga borba, koja potraje sve do noi, ali konano dvoboj zavri neodluno. Tada se protivnici rastanu kao pravi junaci obdarivi obilato jedan drugoga. Drugi dan dolazi do kratkog primirja, i obe vojske pale svoje mrtve, a Ahejci, osim toga, opau svoje lae opkopom i zidom. Tada se spusti i no toga drugog dana; umorne se vojske stanu gostiti, a Zevs pone strahovitim gromovima parati nebo.
Knjiga VIII [uredi - ]

Ilijada, VIII, 245-253, u rukopisu s kraja 5. ili poetka 6. veka n. e., Bibliotheca Ambrosiana, Milano

Zevs sazove bogove u skuptinu i zabrani im svako uestvovanje u borbi; zatim se na svojim kolima odveze na brdo Idu i odande ujutro motri bitku dosudivi Ahejcima poraz. Hera uzalud nastoji privoleti Posejdona da uprkos zabrani Zevsovoj pomogne Ahejcima, koje su Trojanci ve potisnuli sve do njihovih utvrda. Uskoro ipak uspe Agamemnonu ohrabriti Ahejce, i oni odbiju od sebe Trojance, od kojih mnoge poubija svojim strelama junak Teukar. Ali premo Ahejaca potraje samo kratko vreme jer ih Trojanci stanu ponovo potiskivati. Tada se boginje Hera i Atena spreme da pou u pomo Ahejcima, ali ih Zevs opazi i po Iridi im odmah parui da to nikako ne ine. Kratko vreme nakon toga vrati se na Olimp sam Zevs i otro ukori te dve boginje, a Ahejcima zapreti jo veim porazima za sutradan. Pred no se borba zasvri, i Hektor naredi Trojancima da prenoe na bojnom polju i da pale vatre, to oni i uine.

Knjiga IX [uredi - ]

Agamemnon potajno sazove u vee ahejske voe te im otkrije svoju nameru da se okane daljeg ratovanja i otplove natrag kui, ali ga od te sramotne odluke odvraaju junaci Diomed i Nestor. Nakon toga voe se ponovo skupljaju u Agamemnonov ator na veeru te nastave veanje. Po Nestorovom savetu, odluuje Agamemnon da poalje Ahileju poslanike ne bi li se okanio srdbe i pritekao u pomo Ahejcima. Od Nestora izabrani poslanici Fenik, Odisej i Telamonov sin Ajant odlaze Ahileju pa ga mole i nagovaraju obeavajui mu da e mu Agamemnon dati i Briseidu i druge sjajne darove ako se prestane ljutiti. Ahilej primi poslanike vrlo ljubazno, ali odluno odbije njihovu molbu i otkloni Agamemnonove darove, ak zapreti da e sutradan otploviti svojoj kui u Ftiju. Tada se Odisej i Ajant vrate u ahejski tabor, a Fenik, nekadanji vaspita Ahilejev, ostaje kod njega. Kad je Odisej, vrativi se neobavljena posla, izvestio Ahejce o poruci Ahilejevoj, svi se strano prepadnu, ali ih Diomed hrabri i podstie da budu vrsti i da nastave borbu.
Knjiga X [uredi - ]

Agamemnon ne moe od brige spavati pa zajedno s bratom Menelajem pone buditi ahejske voe i obie s njima strae. Onda oni odluuju da poalju nekoga kao uhodu u trojanski tabor. Za taj se opasan poduhvat ponude dobrovoljno junaci Diomed i Odisej. U isto vreme izlazi iz trojanskoga tabora neki Trojanac Dolon, naveden Hektorovim obeanjima, da uhodi ahejsku vojsku. Uhode ahejske sastaju se na putu s uhodom trojanskim; ovaj videi smrtnu opasnost stane da bei, ali ga ona dvojica uhvate. Tada im Dolon, od straha da ga ne bi ubili, prikae taan razmetaj trojanskih eta i oda im mesto na kojem se utaborio traki kralj Rezos, poznat zbog svojih prekrasnih konja. Kad je sve to izneo, ubije kukavnog izdajnika Diomed. Zatim nastave njih dvojica put u trojanski tabor i, naiavi najpre na Traane, ubiju kralja Rezosa i dvanaest vojnika, a nakon toga, opomenuti od Atene da se due ne zadravaju u neprijateljskom taboru, odvedu znamenite Rezosove konje u ahejski tabor.
Knjiga XI [uredi - ]

Naoruavi se sjajnim orujem, Agamemnon izvede rano ujutro vojsku u boj, a isto tako izae u boj Hektor i ostali trojanski voe. Agamemnon se bori neobinom hrabrou i poubija mnotvo trojanskih junaka dok napokon i sam ranjen neprijateljskim kopljem ne ostavi bojite. Tada se Hektor, koji je pred naletom Agamemnonovog besa uzmakao sve do gradskih bedema, vrati u borbu i ponovo ohrabri Trojance. Odisej, Ajant i Diomed hrabro se bore i junaki odbijaju pritisak Trojanaca, ali uskoro Odisej i Diomed budu ranjeni te se moraju povui ka laama; Odiseja tom prilikom jedva izbave Menelaj i Ajant da ga ne uhvate Trojanci. Paris, koji je ve ranio Diomeda, rani Mahaona i Euripila. Nestor u svojim kolima odvozi Mahaona s bojita; kad su prolazili pored Ahilejeve lae, ugleda ih junak, ali ne znajui ko se to s Nestorom provezao poalje druga Patrokla ka Nestoru da vidi. Nestor zamoli Patrokla neka nagovori Ahileja da pomogne Ahejcima ili barem neka sam navue Ahilejevo oruje te tako zaplai neprijatelje. Na povratku ka Ahileju sretne Patroklo ranjenoga Euripila pa ga odvede u njegov ator i tu ga pokua izleiti.
Knjiga XII [uredi - ]

Trojanci se priblie zidu koji su Ahejci podigli za odbranu svojih lada i pokuaju na kolima prei opkop, koji se nalazio ispred zida, da tako dopru do samih lada i zapale ih. Videi teinu toga poduhvata, Trojanac Polidamant savetuje svojim drugovima da siu s kola i da

tako pokuaju provaliti. Trojanci posluaju Polidamanta, siu s kola te navale podelivi se na pet grupa. Tako se ponovo razvije estoka borba. Tada se pokae Trojancima nepovoljan znak: orao leti sa zmijom koja ga ugrize pa je on ispusti i zmija padne upravo pred Trojance. Taj znak protumai Polidamant kao nesreu za Trojance, ali Hektor pobija njegovo tumaenje i podstie Trojance da nastave boj. Ahejci ogoreno brane svoje utvrde, a najvie se istiu dva Ajanta i Teukar. Na trojanskoj se strani naroito odlikuju junaci Glauk i Sarpedon, kojima napokon poe za rukom da srue pretprsje na zidu. Ahejci uprkos tome nastave boj jednako hrabro dok Hektor golemim kamenom ne probije vrata na zidu i tako svojima otvori put do laa.
Knjiga XIII [uredi - ]

Trojanci preavi zid stanu nemilo sei Ahejce koji bi tada bili ljuto stradali da bog Posejdon, alei Ahejce, ne doe u pomo te u liku vraa Kalhanta podstakne oba Ajanta i druge junake da se odupru Trojancima. Oba Ajanta uz pomo jo nekih drugih junaka u sredini bojnog reda uspeju odbiti Hektora od laa da ih ne zapali. U nastavku borbe, koja postaje sve ea, od svih se ahejskih junaka najvie odlikuje Idomenej koji sa svojim saborcem Merionom ubije nekoliko trojanskih junaka, a druge rani. Trojance koji ve stadoe beati ohrabri opet Hektor, i to po nagovoru Polidamantovom te ih povede natrag u napad. Tako se obnovi ljuta bitka i obe vojske u borbenom zanosu ponu dizati stranu i zagluujuu viku.
Knjiga XIV [uredi - ]

Preplaen vikom, Nestor izade iz svoga atora u kojem je dotada leio ranjenoga Mahaona da vidi ta se to na bojitu dogaa. U susret mu dou ranjeni Agamemnon, Odisej i Diomed, koji su takode izali da vide boj. Videi kako Trojanci napreduju i potiskuju Ahejce, Agamemnon se raalosti i pone opet pomiljati na beg od Troje. S tom se njegovom namerom nikako ne slau prisutni junaci Odisej i Diomed tvrdei da se, naprotiv, valja junaki boriti i podsticati vojsku da ne klone duhom. Sada se u tom tekom poloaju zauzme za Ahejce Hera. Da bi odvratila Zevsov pogled od bojita i tako oslobodila Ahejce od trojanske sile, Hera namami Zevsa na goru Idu, gde on u njenom naruju slatko zaspi. U to vreme doe Ahejcima u pomo Posejdon i ohrabri ih, tako da su novim snagama odluno navalili. Meu njima naroito se istie sin Telamonov Ajant, koji golemim kamenom pogodi Hektora te se Hektor onesvesti od udarca i njegovi ga drugovi iznesu iz boja. Odsutnost Hektorovu iskoriste Ahejci te stanu oslabljene Trojance potiskivati od laa.
Knjiga XV [uredi - ]

Kad se Zevs probudio, opazi kako Ahejci uz pomo Posejdonovu teraju pred sobom Trojance. Ljutit zbog toga on otro prekori Heru i naloi joj da smesta dozove s Olimpa Iridu i Apolona. Hera ode na Olimp, gde nae sve bogove na okupu te poalje Apolona i Iridu ka Zevsu na Idu. im su stigli, Zevs ih smjesta poalje na bojite: Iridu da Posejdonu javi neka se odmah ukloni iz boja i ne pomae vie Ahejcima, a Apolona da Hektora ozdravi od njegove rane te ga ponovo ohrabri da povede Trojance natrag u boj. Irida i Apolon smesta izvre Zevsov nalog te Hektor voen Apolonom poleti opet u boj i pobije mnotvo Ahejaca, a drugi se razbee i uzmaknu natrag do lada. Opazivi krajnju opasnost u kojoj se nalaze Ahejci, Patroklo se od Euripila vraa Ahileju da ga zamoli neka sada i on pritekne u pomo. Meutim, Trojanci ve odluuju da zapale lae, ali Telamonov sin Ajant, naoruan golemom kijaom, jedini jo od Ahejaca odbija neprijateljsku silu i ubije dvanaest Trojanaca koji su se ve pribliili s ognjem da ga bace na lae.

Knjiga XVI [uredi - ]

Videi teak poloaj ahejske vojske, Patroklo moli druga Ahileja da ga pusti u pomo Ahejcima. Ahilej mu dopusti da na elu Mirmidonaca poe u boj i dade mu svoje oruje, ali mu ujedno preporui da se smesta vrati, im odagna Trojance od laa. Trojanci, ugledavi Patrokla u oruju Ahilejevom okruenog Mirmidoncima, pomisle da je to glavom Ahilej i vrlo se preplae. Patroklo sa svojom etom hrabro navali i rastera zbunjene Trojance te ubije u sukobu nakon estoke borbe likijskoga vou Sarpedona, sina Zevsova, a onda pobedonosno poleti prema gradu i pokua se popeti na bederne, ali ga sprei sam bog Apolon. Isti taj bog pone nagovarati Hektora da doeka Patrokla; Hektor poslua, a Patroklo ubije Hektorovog saborca Kebriona i jo neke junake. Napokon Apolon oduzme Patroklu svu snagu i skine s njega oruje te ga Euforb najpre teko rani, a Hektor nakon toga ubije.
Knjiga XVII [uredi - ]

Euforb pokua da skine oruje s lea Patroklova, ali njega ubije Menelaj. Hektoru ipak uspe da skine to oruje, ali i on uzmakne kad se na viku Menelajevu pojavio Telamonov sin Ajant da zatiti le. Hektora zbog kukavtine izgrdi Glauk, te se Hektor u pratnji mnogih drugih junaka, naoruan Ahilejevim orujem skinutim s Patrokla, vraa da otme telo Patroklovo, koje brane najbolji junaci ahejski na elu s Menelajem. Sada se oko mrtvog Patroklovog tela zametne strana borba, koja potraje prilino dugo. Trojanci svom silom hoe da ugrabe telo, a Ahejci ne daju. Za Patroklom ne ale samo ljudi nego plau i konji Ahilejevi koji su ga u boj vozili. Kad su ve Ahejci malaksali, poalje Menelaj na podsticaj Ajantov Antiloha k Ahileju, da mu javi Patroklovu smrt, a sam s Merionom digne Patrokla te ga nose ka laama jer ih odostraga brane oba Ajanta od neprijateljskog napada.
Knjiga XVIII [uredi - ]

Kad Ahilej sazna za Patroklovu smrt i otimanje svoga oruja, pone glasno jadikovati. Njegova tualjka dopire u more do njegove majke Tetide. Ona, puna briga i alosti, dolazi sinu i kad uje ta se dogodilo, obeava mu novo oruje koje e izraditi Hefest. Usput ga opominje neka ne ulazi u bitku dok mu ona ne donese novo oruje. Tetida tada odlazi na Olimp da moli Hefesta, a Trojanci se zajedno s Hektorom estoko bore da odvuku Patroklovo mrtvo telo. Po Herinom nalogu dolazi Irida Ahileju i podstie ga neka prestrai Trojance jer e inae odvui Patroklovo telo u Troju. Ahilej se pokazuje pri opkopu i zavikne tri puta snanim glasom. Preplaeni Trojanci pobegnu, a Ahejci donose Ahileju mrtvog Patrokla. Polidamant savetuje Trojance da se preko noi povuku u grad, ali ga Hektor otro prekoreva te oni ostanu na bojnom polju. Mirmidonci zajedno s Ahilejem oplakuju Patrokla. Hefest, dirnut Tetidinom molbom, prihvata se posla i zapone izraivati novo oruje. Najpre iskuje prekrasan tit, a zatim blistavi oklop, krasan lem na kojem je bila zlatna perjenica, i nazuvke od kalaja. Tada poloi sve pred Tetidu. Ona poleti sa snenoga Olimpa nosei sinu sjajno oruje. Opis tita (stihovi 478-608) u sva je vremena pobuivao veliko divljenje. Homer je taj tit, i s obzirom na raspored grae, oblik i slike koje zapremaju njegovu veliku gornju povrinu, tako podrobno i tano opisao da nije bilo teko kasnijim i novim umetnicima napraviti crtee koji se s njegovim opisom potpuno poklapaju. Pesnik nam ne prikazuje gotov tit, nego nam crta tit u njegovu postajanju. Vidimo boanskoga umetnika kako pristupa s kletima i ekiem svome nakovnju i kako pod njegovim finim udarcima izlazi slika za slikom, jedna lepa od druge, te ga pri njegovom poslu ne ostavljamo dok nije sav posao dovren. Na kraju je delo

gotovo i mi mu se divimo kao pravom umetnikom delu. tit se sastojao od pet slojeva - pet okruglih, malo eliptinih ploa nejednake veliine, ali koncentrinih, poloenih jedna na drugoj po veliini tako da je najvea bila najdonja, a najmanja najgornja. itava se videla samo najgornja ploa, a od drugih video se samo iroki obod. Razume se da su ukrasi bili nainjeni na onim delovima ploa koji su se videli. Najgornja ploa, koja je u borbi najvie izloena udarcima, inila je tzv. pupak na titu, a bila je od medi. Isto je tako bila od medi i najdonja, koja je davala titu oslonac i vrstinu. Druga i etvrta ploa bile su od cinka, a srednja od zlata. Time se postiglo i sreno stupnjevanje boja. tit je okruivao rub koji je morao biti vrlo vrst, pa se zato i sastojao od tri sloja metala.
Knjiga XIX [uredi - ]

Ujutro rano donese Tetida Ahileju novo oruje i ponovo ga podstakne da se izmiri s Agamemnonom. Ahilej tada sazove Ahejce u skuptinu te im izjavi da se vie ne ljuti na Agamemnona i da eli odmah poi u boj da osveti druga Patrokla. Agamemnon pak pred svim Ahejcima javno prizna svoju pogreku i ponudi Ahileju darove koje mu je ve obeao po poslanicima Odiseju, Ajantu i Feniku. Ali Ahilej u tom asu ne mari mnogo za darove, nego zahteva da odmah krenu u boj. Odisej mu jedva uspe dokazati da to nikako ne moe biti odmah jer je vojska gladna te treba prvo da rua. Tada Agamemnon nareuje da se donesu obeani darovi, a Ahilej ih primi i otpremi u svoj ator gde ene upravo nariu za Patroklom. Osim darova vraa Agamemnon Ahileju i Briseidu koja, ugledavi mrtvog Patrokla, stane za njim naricati zajedno s Ahilejem. Vojska sada rua, ali Ahilej nee da jede sve dok ne osveti Patrokla; da ne bi junak odvie oslabio, krepi ga boginja Atena. Navukavi novo oruje, popne se Ahilej na svoja bojna kola i tada mu njegov konj Ksant ljudskim glasom prorekne da e za kratko vreme umreti.
Knjiga XX [uredi - ]

Kad su obe vojske bile poreane za boj, Zevs, sazvavi skuptinu bogova, daje doputenje da svaki bog poe u pomo kojoj vojsci hoe da se na taj nain oslabi velika sila Ahileja koji bi mogao toga dana preko sudbine osvojiti Troju. Bogovi tada ponu s Olimpa silaziti u boj i u slavu njihova silaenja nebo grmi i zemlja se trese. Ahejcima idu u pomo bogovi Hera, Atena, Posejdon, Hermes i Hefest, a Trojancima Ares, Apolon, Artemida, Leta, Ksant i Afrodita. Pre poetka bitke Apolon ohrabri Eneju da izae Ahileju na mejdan. U borbi bi Ahilej bio ubio Eneju da ga nije izbavio Posejdon, obavivi ga gustom maglom, jer je njemu sudbinom odreeno da jednom vlada Trojancima. Tada Ahilej stane ubijati druge Trojance te meu ostalima padne od njegove ruke sin Prijamov Polidor. elei da osveti brata, sukobi se s Ahilejem Hektor, ali bi i njega Ahilej ubio da ga nije izbavio Apolon. Onda pone Ahilej nemilo ubijati Trojance, te se celo bojno polje napuni leevima i orujem.
Knjiga XXI [uredi - ]

Trojanci se pred razbesnelim Ahilejem nagnu u divlji beg: jedni udare prema gradu, a drugi prema reci Ksantu (Skamandru) i od tih se veliki broj utopi u vodi. Ahilej ipak ulovi dvanaest ivih Trojanaca i odredi ih za posmrtnu rtvu u ast Patroklu, a sina Prijamova Likaona i vou Peonjana Asteropeja ubije. Bog reke Ksanta, razljutivi se na Ahileja to goni Trojance u njegovu vodu i puni je leevima, opomene junaka da to vie ne ini. Ahilej ga poslua i izae iz vode, ali se zamalo opet vrati natrag. To silno razljuti boga te on razlije vodu da talasima zahvati junaka. Uskora poraste voda i u oblinjem Simoentu pa se Ahilej nae u velikoj opasnosti da ga talasi progutaju. Tada se junaku smiluje bog Hefest, koji svojom

vatrom otera vodenoga boga i tako se Ahilej spasi. Nakon toga stanu se i drugi bogovi meu sobom boriti pojedinano: Ares, Atena, Afrodita; Hera i Artemida; Apolon i Posejdon; Hermes i Leta. Zasitivi se borbe, vrate se bogovi na Olimp, osim Apolona, koji krene prema gradu. Ahilej i dalje progoni poljem Trojance te se nameri na Antenorova sina Agenora, kojega bi bio ubio da ga ne izbavi Apolon; onda se Apolon pretvori u Agenora i stane beati, a Ahilej udari za njim (ne znajui koga goni); tu priliku iskoriste Trojanci i povuku se u grad, a Prijam tada naredi da se gradska vrata zatvore.
Knjiga XXII [uredi - ]

Od svih Trojanaca jedini Hektor doeka Ahileja, koji se vraa poto je video da onaj koga je on gonio nije bio Trojanac Agenor, nego Apolon. Otac i majka Hektorova stoje na trojanskim bedemima te dovikuju sinu neka se i on zakloni u grad, aii junaku ponos ne doputa da se u tom asu kukavno povue. Tada se priblii Ahilej, a Hektor, videvi Ahileja iz blizine, silno se prepadne i stade beati te Ahilej pojuri za njim. Budui da je Hektoru sueno da toga dana pogine, pretvori se Atena u njegova brata Dejfoba i nagovori ga da prestane beati i sukobi se s Ahilejem. Tako se junaci sukobe u odlunoj borbi u kojoj Atena svojom prisutnou pomae Ahileju, a Hektora zavarava groznom varkom. Napokon Ahilej savlada i ubije Hektora, koji se hrabro borio, skine mu odoru pa ga privee za svoja bojna kola tako da mu je glava doticala zemlju, i tako ga dovue kroz trojansku ravnicu ka laama. Smrt svoga junaka Hektora oplakuju svi Trojanci, ali najvie od svih jauu, gledajui s bedema, Hektorov otac, majka i ena.
Knjiga XXIII [uredi - ]

Mirmidonci se zajedno s Ahilejem okupe oko odra Patroklova te opet stanu naricati za svojim mrtvim drugom, a nakon toga ih Ahilej sjajno pogosti. U noi se Ahileju ukae u snu dua Patroklova i zatrai da ga dostojno pokopa. Sutradan dovezu Ahejci na nalog Agamemnonov silu drva, naine lomau i stave na nju Patroklovo telo. Ahilej pored drugih rtava zakolje dvanaest Trojanaca i njihova tela baci na lomau da izgore zajedno s Patroklom. Drugi dan saberu kosti Patroklove i stave ih u aru, a naine i grob. Posle toga priredi Ahilej bojne igre u ast Patroklu i daje da se iz njegovog atora iznesu lepi darovi za sve one koji budu uestvovali u nadmatenju. Takmie se sami najbolji junaci; za utrkivanje na kolima dobiju darove Diomed, Antiloh, Menelaj, Merion, Eumel i Nestor; za borbu pesnicama Epej i Eurijal; za rvanje sin Telamonov Ajant i Odisej; za utrkivanje Odisej i Ajant, sin Ojlejev; za rvanje orujem Diomed i Telamonov sin Ajant; za bacanje diska Polipet; za streljatvo Merion i Teukar; za bacanje koplja Agamemnon i Merion.
Knjiga XXIV [uredi - ]

Hektorovo telo se vrada u Troju, rimski bareljef u mramoru, detalj sa sarkofaga

Ahilej nakon zavrenih bojnih igara u ast Patrokla jo nekoliko dana ali za svojim poginulim drugom te svako jutro povlai telo Hektorovo oko Patroklovoga groba. To pogrivanje junakovog trupla konano dodija bogovima i Zevs alje Tetidu ka Ahileju neka mu kae njegovu (tj. Zevsovu) volju da mora predati Prijamu telo njegovog sina Hektora. Istovremeno alje Zevs svoju glasnicu Iridu Prijamu da mu javi neka ponese otkupninu i poe Ahileju da iskupi Hektorovo telo. Dvanaestoga dana posle Hektorove smrti Prijam odlazi predvee na kolima punim darova s glasnikom Idejem u ahejski tabor. Kad je izaao iz grada, doe mu u susret bog Hermija te ga provede kroz ahejsku vojsku, a da ga niko nije primetio. Doavi neopaeno u Ahilejev ator, Prijam ponizno zamoli junaka da mu preda Hektorovo telo i da primi darove. Ahilej poali starca, primi otkupninu i daje mu ono to je traio; povrh toga jo ga i poasti i Prijam tek rano u zoru krene natrag u Troju pod vodstvom Hermijinim vozei telo svojega sina. Trojanci izlaze u susret i gorko tuguju nad svojim prvim junakom; zatim sveano izloe telo, nad kojim uz unajmljene narikae posebno dirljive tualjke izriu Andromaha, Hekaba i Helena. Dvanaestoga dana spale junakov le na lomai, a nakon toga je kod Prijama prireena gozba u ast i spomen Hektoru.

Eksterni linkovi [uredi - ]

U Wikimedijinom spremniku nalazi se jo materijala vezanih uz temu: Ilijada

HandHeldClassics The Iliad, Interlinear Greek/English The Iliad: A Study Guide Classical images illustrating the Iliad. Repertory of outstanding painted vases, wall paintings and other ancient iconography of the War of Troy. Iliad via RSS Iliad in Ancient Greek from the Perseus Project, with hyperlinks to mythological and grammatical commentary The Iliad translated by Thomas Hobbes

Trojanski ciklus Kiprija | Ilijada | Etiopida | Mala Ilijada | Razorenje Ilija | Povratak | Odiseja | Telegonija Kategorije:

Antika Grka Epovi Starogrka knjievnost

Navigacijski meni

Napraviti novi nalog/ Prijavi me - lanak/ Rasprava/ itaj Uredi Pregled historije

Poetna strana/ Izabrani lanci/ Nedavne izmjene / Sluajna stranica /

interakcija -

Pomod/ Pijaca/

Alatke-

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 01:24, 19 sijeanj- 2013. Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike lic

Odiseja
Skoi na - : navigacija- , pretraga - Za ostala znaenja v. Odiseja (razvrstavanje).

Poetak Odiseje Odiseja (gr. ) je junaka epska pesma. Zajedno s Ilijadom, Odiseja je jedan od dva antika grka epa koja se pripisuju Homeru, navodno slepom jonskom ili eolskom pesniku. Ta se dva epa danas smatraju najstarijim delima grke knjievnosti, a klasini filolozi ih datiraju u 8. ili 7. vek pne.Pimpek Pretpostavlja se da su ta dva epa nastala u grkim kolonijama u Maloj Aziji. Oblik u kome su Ilijada i Odiseja dole do nas dobile su u 6. veku pne. u Atini u vreme Pizistrata (vladao Atinom sa prekidima od 560. pne. do 527. pne.). Pizistrat je

ustanovio Panatenejske sveanosti o kojima su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atikoj redakciji pripremljena su dravna izdanja tih pesama. Pitanje o autorstvu, mestu i vremenu nastanka Ilijade i Odiseje ini deo tzv. homerskog pitanja. Odiseja (12.110 heksametara) podeljena je u 24 knjige. Tu su podelu izvili filolozi aleksandrijske kole, ali nisu vodili rauna o sadraju pojedinih delova. Tako je esto rastavljeno ono to pripada zajedno, a sastavljeno ono to ne ini jednu sadrajnu celinu. Delitelj je pazio samo na to da budu 24 knjige i da u svakoj od njih ne bude vie od 1000 stihova. Spev je nazvan prema njegovom glavnom junaku Odiseju. Nakon desetogodinjeg trojanskog rata Odisej luta deset godina po svim morima i doivljava mnoge opasne pustolovine. Izgubovi u brojnim opasnostima sve drugove, vraa se na Itaku, gde se uz pomo sina Telemaha osveuje proscima koji su nastojali isprositi ruku njegove verne ene Penelope i na gozbama upropaavali njegovo imanje. Okosnicu epa, dakle, ine Odisejev povratak i osveta proscima. Ti su motivi obogaeni sintetikim i dramatskim prikazom ranijih junakovih desetogodinjih lutanja, a pripoveda ih sam Odisej na dvoru feakoga kralja Alkinoja (912. pevanje). Osim toga, u ep je umetnut i motiv o sinu koji ide u potragu za ocem (14. pevanje). Pesnik je u moralnom pogledu produbio priu o Odiseju time to je s pustolovnim putovanjima povezao motiv o povratku mua koji izbavlja svoju porodicu iz nevolje. Kompozicija Odiseje prepletenija je od one u Ilijadi, to je utvrdio jo Aristotel, koju u Poetici 1459b kae: "Svaka mu je (Homeru) naime od pesama sastavljena: Ilijada jednostavna i puna trpnje, a Odiseja prepletena i mirna". Sve su epizode u slubi osnovna motiva, a jedinstvo je izraeno u strastvenoj elji junaka da se vrati domovini i svojoj porodici. Radnja 'Odiseje traje prema jednima 41 dan, a prema drugima 40 dana. Tu se, naravno, ne raunaju Odisejevi doivljaji koji traju deset godina, a pripoveda ih sam Odisej na Alkinojevom dvoru.

Knjiga I [uredi - ]

Pesnik, zazvavi Muzu da mu peva o Odiseju, pripoveda kako su bogovi u svojem veu, na podsticaj Atenin, zakljuili da se Odisej vrati ve jednom svojoj kui. Dok su drugi junaci ve kod kue, Odiseja zadrava nimfa Kalipsa na svojem ostrvu Ogigiji. Hermes treba Kalipsi da odnese zapovest Zevsovu da ga pusti kui. Atena, prijateljica Odisejeva, odlazi na Itaku u liku Menta, tafskoga vladara. Telemah je ljubazno primi i poasti. Dok se prosci u palati goste i sluaju pevaa, Atena i Telemah razgovaraju po strani. Atena ga pita ta se to dogaa u kui. Telemah joj opie sve jade koje prosci zadaju njegovoj kui, pa mu Atena savetuje da sazove za sutranji dan narodnu skuptinu i na njoj zapreti proscima, a zatim da otputuje u Pilos k Nestoru i u Spartu k Menelaju ne bi li neto doznao o svome ocu. Kako je gost nenadano ieznuo, nasluti Telemah da je astio boga. Telemah odmah nastupi odluno: najpre prema majci koja hoe da zabrani pevau da peva o tunom povratku Ahejaca, a proscima najavi skuptinu pa e uskoro videti da dolazi kraj njihovom banenju u njegovoj kui. Ne da se smesti pogrdnim reima prosaca Antinoja i Eurimaha. Prosci se do noi zabavljaju igrom i pesmom, a zatim se raziu svojim kuama. I Telemah odlazi na spavanje. Odisej je kralj grkog ostrva Itake u Jonskom moru. Od svih Grka on je najvie lutao pri povratku kuci. Sa svojih dvanaest brodova krenuo je iz Troje, ali ga je jaki vetar odmah odvukao prema severu na, traku obalu. Tamo je sa svojim ljudim provalio u kiktonski grad

izmar. Pobili su muskarce a ene i blago podelili. Odisej je nameravao da otplove istog dana, ali su se njegovi ljudi usprotivili tome. Tada Kikonci koji su uspeli da se izvuku napadaju Odisejeve ljude koji bee laama. Ipak ih dosta umire. Posle toga nekoliko dana mirno plove, ali ubrzo im severna oluja nanosi velike stete jedrima i samim laama. Nije im preostalo nita drugo nego da veslaju do obale i poprave jedra kada stignu na sigurno. Kada su zavrili sa popravkama, dva dana kasnije, krenuli su ka domovini, ka jugu. Kod rta Meleja upali su u buru sa juga, i vetar ih je nosio devet dana ka Itaki. Desetog dana doli su na obalu Latofaga, ostrva gde se ljudi hrane lotosovim plodom. Taj plod imao je zloudnu arobnu moc. Ko god je probao taj lotos, nije eleo da se vrati kui, ve da ostane u toj zemlji. Odisejevi ljudi su probali plod, ali Odisej nije. Teskim mukama uspeva svoje uplakane ljude ukrcati na brodove i odvesti ih kui.
Knjiga II [uredi - ]

Sazvavi sutradan Itaane u skuptinu, poali im se Telemah na prosce koji mu sramote kuu i bestidno zatiru imovinu, te zamoli narod da mu u toj nevolji pomogne i da proscima zabrani da i dalje tako rade. Antinoj, jedan od prvaka meu proscima, odvrati da je svemu tomu kriva Penelopa jer nee da se za nekoga od njih uda ili vrati svome ocu Ikariju. Telemah mu odgovori i otvoreno naredi da prosci odu iz njegove kue. U tom se asu pojave u visini dva orla i stanu se meusobno boriti. Starac Haliterzo protumai to kao lo znak za prosce, ali mu se prosac Eurimah stane na to smejati. Tada Telemah zatrai brod, kojim bi se odvezao u Pilos i u Spartu da trai oca, ali mu se prosci stanu rugati. Tada Mentor podseti Itaane kako je Odisej bio dobar kralj, a oni mu ni toliko nisu zahvalni da bi zabranili proscima da rasipaju njegovo imanje. Ta izjava raspali Liokrita, i on raspusti skuptinu. Telemah i ne postigavi nita, ode k moru i pomoli se Ateni koja odmah doe k njemu u obliku Mentora i obea mu da e pribaviti lau i da e ga pratiti na putu. Telemah se tada vrati kui i naredi slukinji Eurikleji da mu spremi hrane za put, i ujedno joj zabrani da ita o tome govori Penelopi. Atena, meutim, u obliku Mentora izmoli od Noemona brod i skupi drugove iz naroda te se svi zajedno s Telemahom isplove uvee iz luke na more u pravcu Mesenije.
Knjiga III [uredi - ]

Telemah i Mentor (tj. Atena), doavi u Pilos u Meseniji, nau narod i kralja Nestora na morskoj obali gde upravo prinose rtvu Posejdonu i goste se. Nestor vrlo lepo doeka sina svoga nekadanjega ratnog druga, ali mu o ocu njegovu ne zna nita kazati; umesto toga mu pripoveda ono to je on sam doiveo na povratku od Troje i koji su se od ahejskih vojvoda ve vratili svojoj kui. Spomene mu izmeu ostaloga i traginu smrt kralja Agamemnona, koji je na povratku poginuo od ruke svoje ene Klitemnestre i osvetu Orestovu te ga uputi da poe u Spartu k Menelaju koji se tek nedavno vratio kui nakon dugotrajnog lutanja po raznim morima i zemljama. Atena uvee ostavi drutvo i odleti u obliku orla, ali je Nestor prepozna i obea joj prineti rtvu. Telemah prenoi u Nestorovoj kui, a drugo jutro odveze se zajedno s Nestorovim sinom Pizistratom k Menelaju u Spartu. Prvu no na putu prenoe u gradu Feri kod Diokla, a druge veeri stignu u Spartu.
Knjiga IV [uredi - ]

I kod Menelaja nameri se Telemah na sveanost: upravo se slavi dvostruka svadba sina i keri Menelajeve. Menelaj doeka Telemaha i Pizistrata vrlo prijateljski i ugosti ih. Za vreme veere razveseli Helena, ena Menelajeva, goste koji su se bili jako rastuili i zaplakali kada su iz usta Menelajevih uli tunu sudbinu Odisejevu. Drugi se dan Telemah potui Menelaju

na nevolje svoje kue te ga upita za sudbinu svoga oca. Menelaj mu zna vrlo malo kazati o Odiseju, ali mu opirno pripoveda svoje doivljaje posle propasti Troje; izmeu ostaloga mu ispria kako se u Egiptu sastao s prorokim morskim bogom Protejem koji mu je prorekao sudbinu i otkrio ono to su na povratku od Troje doiveli ostali ahejski junaci, posebno Ajant Lokranin i Agamemnon, a za Odiseja mu kae da boravi na Kalipsinom ostrvu. Meutim, prosci, saznavi za odlazak Telemahov, ponu se savtovati o tome kako e ga na povratku ubiti da im vie ne smeta; to javi Penelopi glasnik Medon, a kraljicu ta vest dvostruko zaboli jer jo nije uopte ni znala da joj je sin otiao na put. Penelopa stane naricati i moliti se boginji Ateni da joj izbavi sina, a boginja poalje Penelopi povoljan san koji je utei. Istu no izabrani prosci vrebaju na otoku Asteridi na Telemaha da bi ga na povratku kui ubili.
Knjiga V [uredi - ]

Bogovi se po drugi put sastaju u vee na kojem Atena opet spominje Odisejeve nevolje. Hermes prima od Zevsa zapovest da prenese Kalipsi odluku bogova. On se spusti iznad Pijerije na more te doleti poput galeba do otoka Ogigije. Kalipsa ga prijazno primi i upita zato je doao. Kad joj Hermes prenese Zevsovu zapovest, nimfa se tui na okrutnost bogova, ali se ipak pokorava. Potrai Odiseja i kae mu odluku bogova. Odisej joj ne veruje i trai od nje da mu zakletvom potvrdi da je istina ono to kae. Kalipsa poasti Odiseja i jo jednom pokua da ga zadri kod sebe, ali bez uspeha. Odisej izgradi splav i krene na put. Po mirnom je moru dospeo tako daleko da je osamnaestoga dana ugledao pred sobom ostrvo Feaana Sheriju. Posejdon se upravo vraa od Etiopljana i opazi na morskoj puini oluju, te bi Odisej propao da mu nimfa Leukoteja nije dala arobni veo pomou kojega e isplivati na feako ostrvo. Odisej se dugo premilja. Kada mu talas razbije splav, opae veo oko sebe i baci se u more. Posejdonu se uini da je junaka ve dovoljno kaznio pa se vrati u svoje dvorove u Egu. Odisej se jedva izvue iz vode i ispliva go i vrlo izmuen na Sheriju.
Knjiga VI [uredi - ]

Charles Gleyre, Odiseja i Nausikaja

Atena nagovara u snu Nausikaju, kerku feakoga kralja Alkinoja, da ujutro moli oca da joj spremi kola kako bi pola s dvorkinjama na vodu prati rublje. Nausikaja poslua savet, i otac joj udovolji elju. Kad su devojke obavile svoj posao, pozabave se loptom. Za vreme igre padne Nausikaji lopta u more: devojke kriknu, a Odisej se probudi. Kada se on pojavio go iza grma, devojke se prestraene razbee, samo Nausikaja ostane. Odisej joj opie svoj poloaj i zamoli je odeu da se ogrne. Nausikaja mu kae ko je ona i meu kakve je ljude doao; nee mu nedostajati ni odee ni iega drugog to treba putniku pribegaru. Zatim Nausikaja

naredi devojkama da strancu daju odeu i ulja za mazanje tela. Kad se Odisej oprao i obukao, postao je lep kao bog. Nausikaja mu daje jelo i pie. Na odlasku kui upuuje Odiseja da je do grada prati za kolima i da u Ateninom gaju malo prieka, a odande e lako nai Alkinojev dvor. Opie mu i put do njega. O zalasku sunca dou do Atenina gaja pred gradom. Odisej ostane ovde i pomoli se boginji.
Knjiga VII [uredi - ]

Kratko vreme nakon povratka Nausikajina doe Odisej pod zatitom Ateninom, koja ga je obavila gustom maglom da ga niko ne primeti, bez ikakvih zapreka i nevien u sjajnu palatu u kojoj je boravio kralj Alkinoj sa enom Aretom. Kad je stupio unutra, nae u velikoj dvorani kralja i kraljicu u drutvu najodlinijih Feaana. Odisej se odmah savije kraljici Areti uz kolena i stane je moliti da mu dade lau kako bi se mogao vratiti kui. Alkinoj ga srdano doeka i obea mu da e ga odvesti u njegovu domovinu. Za vreme veere prepozna Areta odelo na Odiseju i zapita ga ko je on i otkuda mu to odelo. Odisej, ne rekavi ko je, ukratko odgovori da putuje od Kalipse, i prikae ta je sve pretrpeo od Kalipsina ostrva do Sherije i kako se sastao s Nausikajom. Nakon toga ponovi Alkinoj svoje obeanje i svi pou na poinak.
Knjiga VIII [uredi - ]

Francesco Hayez, Odisej ganut pesmom Demodokovom, 1813-1815

Alkinoj saziva u skuptinu Feaane i predlae da opreme i odvedu kui tuinca koji je k njima doao. Poziva feake plemie da prisustvuju u njegovoj palati gozbi koju e pripremiti u stranevu ast. Na gozbi peva slavan peva Demodok o Odisejevoj i Ahilejevoj svai. Kad je to Odisej uo, stane plakati, ali pokrije glavu da ga ne bi neko opazio. Nakon gozbe sprema se omladina na feake ratne igre. Najpre se ogledaju momci u tranju, zatim u rvanju, skakanju i bacanju koluta. Odiseja izaziva na borbu Eurijal, te Odisej stupa meu takmiare i pobedi sve u bacanju koluta. Tada stane boanski peva Demodok pevati ljubavnu zgodu Aresa i Afrodite, a omladina uz tu pesmu plee kolo. Odisej se divi vetini plesaa. Nakon toga poziva Alkinoj plemie da daju strancu darove. Feaki plemii alju kui po darove, koje sakupe u Alkinojevom dvoru. Alkinoj posebno daruje Odiseju krasan koveg, pun krasnih darova zlata i odee. Robinje spremaju Odiseju toplu kupku. On se okupa, preobue i tada se oprata s prelepom Nausikajom, kerkom Alkinojevom, govorei joj da je nikada nee zaboraviti jer ga je ona spasila. Odisej polazi tada meu mukarce koji piju vino i sedne na stolac uz kralja Alkinoja. Gozba se nastavlja, a Demodok peva o drvenom konju pomou

kojega su Ahejci prevarili Trojance i osvojili Troju. Odisej se rasplae od miline jer je peva spominjao u pesmi i njegove zasluge. Alkinoj ga sada pita za rod, ime i rodni kraj.
Knjiga IX [uredi - ]

Odisej na gozbi kod Feaana slavi pesmu, kae svoje ime i domovinu, a zatim pripoveda kako je po odlasku iz Troje doplovio s dvanaest laa u zemlju Kikonaca i razorio njihov grad Izmar. Kad mu drugovi nisu hteli dalje ploviti, Kikonci su ih oterali na lae. Zatim ih bura baci k Lotofazima, a odavde doplove do kiklopskoga ostrva. Odisej povede sa sobom dvanaest drugova da razgleda zemlju. Lutajui po ostrvu, dou do peine kiklopa Polifema, sina Posejdonova. Oni uu u peinu. Kada se kiklop vratio s ispae, ovnove i jarce ostavi napolju u visokom oboru, a stado za muzenje utera u peinu da ga pomuze. Na vrata peine navali golemi kamen. Nakon obavljena posla pojede dva Odisejeva druga. Isto uini i sledee jutro pre nego oto de na ispau, a ulaz u peinu zatvori kamenom. Preko dana pripremi Odisej sve potrebno da oslepi kiklopa. Uvee pojede gorostas jo dva Odisejeva druga. Odiseju poe za rukom da vinom opije kiklopa i, dok je on pijan spavao, izbije mu Odisej s preostalim drugovirna jedino oko iz glave. Sutradan umakne Odisej lukavo sa svojim drugovima iz peine te pobegnu na lau. S puine se javi Polifemu, a ovaj baci golem kamen za njim i skoro pogodi lau. Polifem se moli svome ocu Posejdonu da kazni lukavca Odiseja.
Knjiga X [uredi - ]

Plovei od kiklopske zemlje, doe Odisej sa svojim drugovima do ostrva na kojemu je kraljevao bog vetrova Eol. On se saali nad sudbinom Odisejevom i daje mu veliku vreu u kojoj su bili svezani svi nepovoljni vetrovi, pa je blagi Zefir, koji je jedini ostao nevezan, mirno terao lau prema Itaci. Kad su se ve pribliili Itaci, otvore znatieljni drugovi Odisejevi, dok je on sam tvrdo spavao, tu vreu mislei da je u njemu silno blago, a nepovoljni vetrovi u tom asu izlete i doteraju lau natrag k Eolu. On sada otera i Odiseja i njegove drugove jer vidi da su to ljudi koje bogovi mrze i oni krenu prema zapadu. Malo zatim dou k ljudoderima Lestrigoncima koji im unite sve lae osim jedne i pobiju dosta drugova. Tom jedinom laom i sa 44 druga doplovi Odisej do ostrva Eeje gde mu arobnica Kirka pretvori u svinje 22 druga koje je s Eurilohom napred poslao. Odiseju pritekne u pomo bog Hermes, koji mu daje neku arobnu travu kao protivlek za Kirkine arolije. Pomou te trave savlada Odisej Kirku i prisili je da drugovima pretvorenim u svinje povrati ljudski oblik. Kod Kirke ostane Odisej godinu dana, a onda zamoli da ga otpremi kui. Kirka mu savetuje da poe u podzemni svet i tamo pita vraa Tiresiju o svojoj budunosti. Kad se spremao na taj put, umre mu u Kirkinom dvorima drug Elpenor.
Knjiga XI [uredi - ]

Od Kirke nanese vetar Odiseja k narodu kimerskome, koji je ivio na meama mora i Okeana. Tu nae Odisej ulaz u podzemni svet i prinese rtve, a njihovom krvlju napuni jamu koju je iskopao. Tada se stanu okupljati mnogobrojne due umrlih, ali Odisej ne da nijednoj srknuti krvi od rtve dok se ne napije vra Tiresija. Najpre doe dua umrloga Odisejeva druga Elpenora kojemu obea da e mu telo sahraniti; onda doe majka Odisejeva Antikleja i napokon Tiresija. Ovoga Odisej pusti da pije, i on mu onda kazuje ta ga jo eka u budunosti. Nakon toga pusti junak svoju majku da pije pa od nje dozna sve to se dogodilo u kui na Itaci posle njegova odlaska. Onda ugleda mnoge stare junakinje: Tiru, Antiopu, Alkmenu, Epikastu, Hloridu, Ledu, Ifimedeju, Fedru, Prokridu, Arijadnu, Meru, Klimenu, Erifilu. I due mnogih negdanjih junaka dou da piju krv; doe Agamemnon koji mu ispria

ubistvo svoje i svojih, Ahilej, Patroklo, Antiloh i Ajant, sin Telamonov. Osim njih video je Odisej ovdje i sudiju Minosa, lovca Oriona, muenike Titija, Tantala i Sizifa, koji u podzemnom svetu trpe kojekakve .kazne, a napokon i Heraklov lik. Videvi njih, a s ponekima zametnuvi i razgovor, vrati se Odisej iz tih krajeva na gornji svijet. Rimski pesnik Vergilije prikazao je u VI pevanju svoje Eneide put glavnog junaka Eneje u podzemni svet i njegove doivljaje u carstvu senki toano po uzoru Homerova prikaza Odisejeva silaska u podzemlje, drei se pritom svoga uzora ak i u mnogim pojedinostima.
Knjiga XII [uredi - ]

Doavi natrag iz podzemnog sveta na ostrvo Eeju do arob nice Kirke, pokopa Odisej telo Elpenorovo, a Kirka mu objavi koje ga jo nevolje ekaju na putu i dade mu potrebna uputstva o tome kako e im se moi ukloniti: kako da proe mimo Sirena i brodovima opasnih hridi, kako da se ukloni Scili i Haribdi, pa da na ostrvu Trinakiji ne dira u stada i goveda Helijeva. Vesela srca isplovi nakon toga junak na more i, sluajui savet Kirkin, proe sretno pokraj Sirena i morskih hridi; ali kad doe do Scile i Haribde, estoricu mu drugova proguta Scila. Drugovi ga zatim nateraju te se iskrca na otok Trinakiju, gde je bog Helije imao svoja goveda i ovce. Nepovoljni im vetrovi ne dadoe dugo da ostave to ostrvo i, kad drugovima ponestane hrane, zakolju oni nekoliko Helijevih goveda premda im je Odisej to zabranio. Doznavi za to, Helije tui Zevsu Odisejeve drugove i zatrai od njega da ih kazni. Kad su ve plovili od Trinakije, Zevs ih za kaznu udari gromom, te se svi podave u moru osim Odiseja, koji na ostacima razbijenoga broda tek nakon devet dana ve sasvim iscrpljen doplovi nekako do Kalipsina otoka Ogigije.
Knjiga XIII [uredi - ]

Kad je Odisej ispripovedao svoje doivljaje, ponovo ga feaki prvaci, koji su ga sve vreme s divljenjem sluali, obdare darovima, a Alkinoj ga takoe ponovo poasti. Predvee drugoga dana Odisej se oprosti s Feaanima i ue u lau, a ona poput strele preleti preko mora i stigne do Itake. Feaki veslai ostave Odiseja koji tvrdo spava na itakoj obali i otplove smesta natrag kui, ali im Posejdon na povratku u neposrednoj blizini Sherije pretvori lau u kamen, na to ga oni stanu rtvama ublaivati. Odisej, probudivi se, ne prepozna svoj zaviaj jer ga je Atena obavila maglom. Tada doe k njemu sama Atena u obliku mladog pastira i kae mu gde se nalazi, ali joj on ne veruje ni onda kad mu se ona oitovala ko je. Ali kad Atena raspri maglu, prepozna Odisej svoju domovinu te joj se silno obraduje. Nakon toga sakrije Atena feake darove u oblinju peinu i nagovara Odiseja da pobije prosce svoje ene, a da ga ne bi prepoznao svinjar Eumej i ostali znanci, pretvori ga u prosjaka.
Knjiga XIV [uredi - ]

Odisej poe k vernom svinjaru Eumeju, koji nikako ne moe zaboraviti svoga gospodara. Ne prepoznavi, naravno, Odiseja, Eumej lepo doeka neznana prosjaka, pozove ga u svoju kolibu i poasti svinjetinorn i vinom. Tu zametnu razgovor o Odiseju, i svinjar nikako ne veruje strancu koji mu uporno tvrdi i kune se da e se Odisej uskoro vratiti. Na pitanje Eumejevo ko je, pripoveda Odisej izmiljenu priu o sebi te utvrdi da je ve pre kod Tesproana uo da e se Odisej skoro vratiti kui, ali mu svinjar opet ne veruje te nee da pristane na opkladu koju mu Odisej nudi. Uto dou Eumejevi momci s pae sa svinjama, i Eumej odmah zakolje prase Odiseju za veeru. Posle veere odu svi na spavanje, a Odisej

opet uz izmiljenu priu o sebi izmoli od Eumeja plat da bi se njim pokrio jer je no neobino hladna. Eumej nakon toga izae iz kolibe da spava napolju uvajui svinje.
Knjiga XV [uredi - ]

Telemaha, koji boravi kod Menelaja u Sparti, opominje Atena u snu da se ve jednom vrati na Itaku i daje mu tana uputstva o tome kojim putem treba da ide da bi izmakao zasedama prosaca. Drugo jutro odveze se Telemah, dobivi od Menelaja i Helene lepe darove, zajedno s Pizistratom iz Sparte prema Pilosu. Kao i na dolasku, opet prenoe u Feri, a drugi dan stignu u Pilos. Ovde Telemah poalje Pizistrata kui, a na brod uzme sa sobom Teoklimena, vraa iz Argosa, koji je zbog ubistva nekoga oveka pobegao od kue, te napokon preicom sretno doplovi u domovinu. U to vreme Eumej i Odisej razgovaraju o polasku u grad, pa Eumej opirno pripoveda kako su ga Feniani ugrabili njegovu ocu, kralju u Siriji, i prodali ga Laertu. Sutradan ujutro doveze se Telemah sa svojim drugovima do Itake; drugovi se odvezu ravno u grad, a on sam ode drugim putem k Eumeju.
Knjiga XVI [uredi - ]

Kod svinjara Eumeja nalazi se Odisej, preruen u starog prosjaka, te pomae svinjaru oko pripremanja doruka. Tada iznenada dolazi na vrata Odisejev sin Telemah. Svinjar skoi na noge, iz ruku mu ispadnu posude, poe u susret Telemahu i stane ga razdragano ljubiti veseo to se sreno vratio s puta. Telemah ga pita da li se njegova majka Penelopa udala i ostavila kuu dok je on izbivao. Svinjar ga umiruje kad mu saopti da njegova majka i dalje trpi velike boli zbog obesti prosaca. Odisej ustaje sa stolice da ustupi mesto mladom gospodaru, ali to ne doputa Telemah. Kad su zaloili malo mesa i vina, stane Telemah pitati za stranca. Eumej ga obavetava da je stranac s Krita, a doao je tesprotskom laom i trai zatitu kao pribegar. Svinjar hoe da prepusti stranca Telemahu, ali on odbija da primi stranca u svome domu jer se boji da bi ga bezobrazni prosci uvredili, a on mu ne bi mogao pruiti zatitu kao pravom pribegaru. elja je Telemahova da stranac ostane kod Eumeja, a on e mu od kue poslati odeu i hranu. Odisej prosjak doznaje na lukav nain podatke o raspoloenju naroda koji jo voli Odiseja i njegovu porodicu. Telemah se jada strancu na prosce koji hoe da ubiju i njega samoga. Po nalogu Telemahovu odlazi svinjar Penelopi s porukom da joj se sin sreno vratio iz Pilosa. Atena pretvara Odiseja u njegov pravi lik i savetuje mu da se otkrije sinu. Odisej se otkriva sinu i stane se s njime dogovarati o nainu kako e kazniti prosce. Telemah se boji da njih dvojica nee moi izvesti taj poduhvat, ali ga Odisej umiruje govorei mu da e im pomoi Zevs i Atena. Tada daje sinu uputstva. U meuvremenu doplovi u grad laa Telemahovih drugova koji alju Penelopi poruku o Telemahovom povratku. Za kratko vreme stie i laa prosaca koji nisu uspeli uhvatiti i ubiti Odisejeva sina. Zato se okupe na dogovor, gde odlue da se ree Telemaha jer smeta njihovim opakim planovima. Penelopa saznaje njihovu nameru, silazi meu prosce i otro izgrdi Antinoja. Uvee se vraa Eumej.
Knjiga XVII [uredi - ]

Drugi dan ve rano ujutro poe Telemah u grad i pripoveda ukratko majci Penelopi gde je sve bio i ta je od Menelaja uo. Njegov gost Teoklimen, kojega je sa sobom doveo, prorie tada Penelopi skoranji povratak Odisejev. Malo posle krenu u grad Eumej i Odisej. Pred gradom

se sastanu s kozarom Melantejem, koji Odiseja izgrdi i udari ga nogom u bedro. Kad ve dou pred kraljevski dvor, prepozna pas Argos u starom prosjaku svoga gospodara te ugine od prevelike radosti. Uavi u kuu, stane Odisej obilaziti prosce koji se upravo obilato goste i traiti od njih hrane. Svi mu redom daju neto, samo ga prosac Antinoj surovo napadne i udari. Za tu pogrdu prokune Penelopa Antinoja te pozove prosjaka k sebi da joj kae nije li moda neto uo o njenom muu, a Odisej joj obea da e doi uvee. Kad se primakla no, Eumej se vrati na polje k svinjama, a Odisej ostane u dvoru.
Knjiga XVIII [uredi - ]

U dvor Odisejev doe neki prosjak iz grada po imenu Ir. Zatekavi tu ve jednoga drugog prosjaka (tj. Odiseja), pokua ga silom oterati iz kue. Odisej se tome odluno usprotivi i zbog toga doe meu njima do otre svae. Napokon, na elju prosaca koji pobedniku obeaju za nagradu dobru veeru, stanu se njih dva rvati. Odisej za kratko vreme savlada Ira te ga polumrtva baci pred vrata, a proscu Amfinomu prorie skoranji dolazak gospodarev i njegovu osvetu. Penelopa doe opet meu prosce i prekori sina to je dopustio da doe do te borbe, a prosce lukavo navede da joj daju svadbene darove, pruajui im nadu da e se udati. Posle toga nastave prosci gozbu kasno u no, a Odiseja izgrdi najpre slukinja Melanta, a onda i prosac Eurimah. Napokon se na otru Telemahovu opomenu raziu svi u svoje kue na spavanje.
Knjiga XIX [uredi - ]

Odisej i Telemah sakriju oruje da ga prosci ne mogu nai kad im zatreba. Zatim Odisej razgovara s Penelopom koja ga, dakako, ne poznaje, a on je vara govorei joj da je Krianin, sin Deukalionov, a brat Idomenejev; pre 20 godina lepo je doekao Odiseja kad ga je oluja nanela na Krit. Osim toga kae Penelopi da je u zemlji Tesproana uo da e se Odisej uskoro vratiti kui. Tada Penelopa naredi Eurikleji da strancu opere noge. Eurikleja odmah prepozna Odiseja po oiljku na nozi, ali je odisej zamoli da to nikome ne kaze i ona zamjeni vodu i ne rece ni rijec.naime odiseju je u mladim danima taj oziljak napravio vepar zarivsi mu zube u meso iznad desnog koljena. Penelopa kae da e se sutradan prosci nadmetati u streljanju, te da e poi za onoga koji pobedi. Zatim poe na spavanje, a i Odiseja poalje na poinak.
Knjiga XX [uredi - ]

Odisej ne moe dugo zaspati te pun gneva slua razuzdane razgovore pokvarenih slukinja i razmilja kako e se jednom za sva bezakonja ljuto osvetiti. Napokon zaspi i u snu dobije od Zevsa dva povoljna znamenja iz kojih razabire da e mu naum poi za rukom. Ve rano ujutro pone se spremati gozba, a Telemah ode u skuptinu. Nakon toga doe Eumej sa svinjama, a Filetije s kozama da prosci imaju dovoljno klanica za gozbu. Filetije ljubazno pone razgovarati s neznanim prosjakom i iskreno aliti za Odisejem koji se tako dugo ne vraa, oito pokazujui time svoju vernost prema starom gospodaru. U to vreme prosci razgovaraju o tome kako e ubiti Telemaha, ali ih uplai nepovoljno znamenje, te oni odu opet u Odisejevu kuu na gozbu, na kojoj je prisutan i Odisej. Za vreme jela Ktezip, jedan od prosaca, baci kravlju nogu na Odiseja, ali ga ne pogodi. Onda Atena pomuti proscima um i oi, a Teoklimen im prorie skoru propast; prosci mu se zbog toga stanu smejati i napokon ga oteraju iz kue. Penelopa, meutim, sve vrlo dobro uje ta prosci govore jer sedi blizu dvorane gde se oni goste.

Knjiga XXI [uredi - ]

Penelopa donese Odisejev luk i nagovara prosce da se nadmeu: ako neko zapne luk i odapne strelu kroz uha od 12 sekira, za njega e ona poi. Prosci se uzalud mue jer nijednom od njih ne polazi za rukom da napne luk. Zato nareuju da se naloi vatra i donese loj da se luk ugreje i namae ne bi li se mogao lake napeti. Odisej se, meutim, otkriva svinjaru Eumeju i govedaru Filetiju i osigura sebi njihovu pomo. Naredi im da pozatvaraju vrata da nijedan prosac ne bi mogao pobei kad ih pone ubijati. Kad ni Eurimah nije mogao nategnuti luk, odlae se, na Antinojev savet, nadmetanje za drugi dan. Tada Odisej zamoli da njemu dopuste okuati snagu. Prosci se naljute, ali mu konano dopuste poto ih opomene Penelopa. Odisej lako nategne luk i prostreli svih 12 sekira.
Knjiga XXII [uredi - ]

Odisej ubije najpre Antinoja i otkriva svoje ime. Eurimah pokuava da doe do pomirenja, a kad u tome ne uspeva, poziva prosce na zajedniki napad. Odisej i njega ubija. Amfinom skoi pred Odiseja s maem, ali ga Telemah pogaa kopljem. Kozar Melantej donese potajno proscima oruje iz sobe gde je bilo oruje sakriveno, a Telemah ju je zaboravio zakljuati. Kad je poao po drugi put po oruje, Eumej i Filetije ga uhvate i zaveu. Pod Agelajevim vodstvom prosci dvaput navaljuju, ali bez uspeha, dok koplja etvorice tano pogaaju. Sada se javlja boginja Atena s egidom i preplai prosce, a Odisej i njegovi ubijaju prosce kao to vuk ubija ovce. Liod uzalud moli za milost. Na Telemahovu molbu Odisej oprata pevau Femiju i glasniku Medontu; svi drugi stradaju. Odisej zatim pozove Eurikleju da mu imenuje slukinje koje su bilo kako zgreile. One moraju oistiti dvoranu, a potom nareuje da se poveaju u dvoritu. I Melanteja stigne kazna. Kad je Odisej sumporom okadio kuu, Eurikleja pozove devojke, odane kui, da pozdrave Odiseja.
Knjiga XXIII [uredi - ]

Eurikleja potri k Penelopi s veselom veu da je Odisej pobio prosce. Ona ne veruje da je to Odisej, no ipak odlui poi dole da vidi. U dvorani je Penelopa sudrljiva prema Odiseju. Telemah je za to prekoreva, ali ga Odisej umiri. Odisej priredi zabavu s pesmom i igrom da se u gradu ne bi dosetili da su prosci pobijeni. Kad se Odisej okupao, Atena ga uini opet jakim i lepim, ali Penelopa jo uvijek ne veruje. Kad joj kae tajnu o njihovom branom krevetu, tada tek poveruje da je to Odisej i predaje se veselju. Sada se zagrle i odu na poinak. Ve je zora, ali Atena produi no da mogu pripovedati svoje doivljaje. Odisej joj ukratko ispripoveda ta je sve doiveo otkako je krenuo od Troje. Ujutro ode Odisej sa sinom Telemahom, govedarom i svinjarom da vidi oca Laerta. Ovo je knjiga Penelopina jer je itava posveena Penelopi i jer se napokon smiruje srce verne ene. Ve se pribliava kraj Odiseje: glavni se junak vratio svojoj kui, vratio se svojoj vernoj eni i naao porodini mir i sreu.
Knjiga XXIV [uredi - ]

Due poubijanih prosaca povede Hermes u Had, i tu se one, osim ostalih, namere na Ahileja i Agamemnona. Agamemnonu, koji se silno udi to toliki broj mladih ljudi dolazi istovremeno u Had, pripoveda dua prosca Amfimedonta kako se Odisej vratio kui i njih prosce sve poubijao. uvi ta se dogodilo, Agamemnon stane slaviti Odisejevu sreu i Penelopinu vernost. U isto vreme doe Odisej ocu Laertu, koji ivi povueno izvan grada u

nekom vonjaku, i pone s njim, a da ga starac nije prepoznao, razgovarati o sinu njegovu Odiseju. Videi kako starac silno pati i ali za sinom, Odisej mu se otkrije i ispria mu kako je poubijao prosce, a Laert se tome veoma obraduje. Zatim odu otac i sin u kuu gde je ve spremljen ruak, kojemu prisustvuje i verni sluga Dolije zajedno sa svojim sinovima, i Odisej se s njima srdano pozdravi. Meutim, im se po gradu proulo da je Odisej prosce poubijao, sakupe se Itaani u skuptinu, u kojoj ih Eupit stane nagovarati da se osvete i ubiju Odiseja. Jedan deo graana odmah pograbi oruje i krene za Odisejem premda ih Medon i Haliterso od toga odvraaju. Odisej s vernim svojim drugovima izae u boj, i u borbi otac njegov Laert pogodi i smrtno rani Eupita. Time se boj ujedno i zavri jer boginja Atena u obliku Mentora zaustavi borce i izmiri Odiseja s njegovim narodom.