Olivera Dulic - Braunfildi FINAL

Olivera Duli
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka
Seminarski rad
Doktorske studije, studijski program Arhitektura i urbanizam
Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Urbana sociologija i ekonomija
Departman za arhitekturu i urbanizam
Olivera Duli
Sadraj
I. Uvodna razmatranja ...................................................................................................... 3
II. O braunfild lokacijama .................................................................................................. 5 II.1. II.2. II.3. II.4. II.5. II.6. II.7. II.8. Pojam braunfild lokacija ........................................................................................... 6 Definisanje pojma braunfild lokacija u Evropskoj Uniji .............................................. 6 Tipovi braunfild lokacija ............................................................................................ 8 Kako nastaje braunfild? .......................................................................................... 10 Kriterijumi za procenu veliine problema ................................................................ 11 Zbog ega je braunfild izazovniji od grinfilda? ........................................................ 11 Proces regeneracije braunfild lokacija .................................................................... 11 Znaaj regeneracije braunfild lokacija .................................................................... 13
II.8.1. Socijalni efekti .................................................................................................. 14 II.8.2. Ekonomski efekti .............................................................................................. 15 II.8.3. Ekoloki efekti .................................................................................................. 15 II.8.4. Prostorni efekti ................................................................................................. 16 III. Braunfild lokacije u Republici Srbiji .......................................................................... 17 III.1. Pravni okvir recikliranja graevinskog zemljita u Srbiji ...................................... 20
III.1.1. Zakon o privatizaciji......................................................................................... 21 III.1.2. Zakon o porezu na dobit ................................................................................. 21 III.1.3. Zakon o planiranju i izgradnji ........................................................................... 21 III.1.4. Zakon o steaju............................................................................................... 22 III.1.5. Uredba o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija............................. 22 III.1.6. Zakon o javnoj svojini ...................................................................................... 22 III.2. III.3. Finansiranje razvoja braunfilda ........................................................................... 24 Ogranienja regeneracije braunfild lokacija u Srbiji ............................................. 25
IV. Braunfild lokacije u Vojvodini: mogunost realizacije ............................................. 27 IV.1. IV.2. IV.3. Kasarna Petar Drapin u Subotici..................................................................... 28 Ranirna stanica u Novom Sadu ........................................................................ 30 Lukas Globtrade u Rumi ..................................................................................... 32
strana 1
Olivera Duli
Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini Procena stanja u oblasti regeneracije braunfilda u Vojvodini na osnovu kritike
IV.4.
analize primera ........................................................................................................................... 33 V. Zakljuak...................................................................................................................... 34 VI. Popis ilustracija........................................................................................................... 36 VII. Popis literature ............................................................................................................ 37
strana 2
Olivera Duli
I. Uvodna razmatranja
Jedan od resursa koji e predstavljati osnov za razvoj gradova u budunosti je graevinsko zemljite, od ijeg naina korienja zavisi i kvalitet ivota svih stanovnika u gradskim podrujima. Braunfild lokacije zauzimaju znaajan deo graevinskog zemljita u gradovima, to su lokacije koje su nedovoljno iskoriene ili naputene, sa prateim objektima ili bez njih. Braunfildi su najee nastali od bivih vojnih i industrijskih kompleksa, naputenih lokaliteta komunalne delatnosti ili infrastrukturnih, skladinih i trgovakih lokaliteta koji zauzimaju atraktivna mesta u gradskim naseljima (PALGO Centar 2008). Oni predstavljaju negativne pojave u gradskoj strukturi jer doprinose stvaranju loeg okruenja, i vrlo esto su praeni zagaenjem zemljita i podzemnih voda. Evropski gradovi koji su suoeni sa problemom braunfilda uveliko primenjuju inovativni i kreativni pristup u regeneraciji lokacija ovog tipa, dok je u zemljama u tranziciji razvijen veliki broj projekata koji podravaju odrivi urbani razvoj kao jedan od kljunih faktora za ulazak u evropsku zajednicu. Problematika braunfilda postaje aktuelna sedamdesetih godina prolog veka meu politikim temama razvijenih zemalja i postepeno je postala sastavni deo agende odrivog ra zvoja. U naoj zemlji, zbog dugotrajnog procesa privatizacije, neka preduzea su se pretvorila u braunfilde zbog nedostatka jasnog pravnog statusa i neinvestiranja u tekue odravanje infrastrukture i objekata. Aktivno ukljuivanje u regeneraciju braunfilda podstie poveanje ekonomske aktivnosti gradova i celokupnog drutva, a istovremeno smanjuje pritisak na slobodne, neizgraene povrine koje su ozbiljno ugroene razvojem grinfild investicija. Pitanje regeneracije braunfilda neophodno je reavati multisektorski i interdisciplinarno, od nacionalnog, preko regionalnog, pa sve do lokalnog nivoa. Predmet istraivanja predstavljenog u ovom radu su braunfild lokacije i proces, znaaj i efekti njihove regeneracije. Pored toga, istraivaki rad se fokusira na braunfild lokacije u Srbiji i Vojvodini, uz multidisciplinarno ispitivanje mnogobrojnih faktora koji utiu na recikliranje graevinskog zemljita. injenice i zakljuci utvreni u teorijskom segmentu istraivanja kasnije su provereni na konkretnim primerima braunfild lokacija na teritoriji Vojvodine. Primarni cilj istraivanja je isticanje znaaja koji regeneracija braunfild lokacija ima za odrivo planiranje i ouvanje naih gradova, kao i za unapreenje drutveno-ekonomskih aktivnosti u zajednici. Takoe, se pojavila potreba za utvrivanjem mogunosti koje drutvenoj zajednici prua braunfild regeneracija, kao i za utvrivanjem potekoa i izazova sa kojima se zajednica sree ukoliko pristupi sloenom procesu revitalizacije lokacija ovog tipa. Sintezom sveukupnih saznanja iz oblasti regeneracije braunfilda moe se doi do kvalitetnijih rezultata u oblasti odrivog planiranja gradova i ouvanja gradske sredine i njenog
strana 3
Olivera Duli
identiteta. Rezultati ovog istraivanja, kao i zakljuci koji su na osnovu njih formulisani, imaju primenu u daljim istraivanjima ove problematike, a takoe su i konkretno primenljivi u oblasti revitalizacije naputenih lokacija. Tokom istraivakog rada sistematski je primenjeno nekoliko naunih metoda, koje su u skladu sa odgovarajuim fazama i ciljevima rada. Korienje navedenih metoda omoguilo je proveru naune zasnovanosti postavljenih hipoteza. U okviru teorijskih postavki istraivanja primenjen je istorijski metod za prouavanje pojma braunfilda, kao i za njegovo definisanje u razliitim prostornim okvirima. Metod komparacije korien je prilikom analize pojedinanih primera braunfild lokacija na teritoriji Vojvodine. Nauni metod analize primenjen je prilikom istraivanja teorijskih postavki regeneracije braunfilda. Steena uoptena znanja o braunfildima sintezno su primenjena na istraivanje statusa braunfilda u Srbiji, a potom i u Vojvodini. Metod analize i sinteze, kao dve stalno proimajue kategorije, upotrebljen je u okviru istraivanja primera braunfild lokacija na teritoriji Vojvodine, kako bi se mogli formulisati zakljuci istraivanja.
strana 4
Olivera Duli
II. O braunfild lokacijama

Naputeno zemljite u gradovima nastaje kao posledica transformacije ekonomskog sistema unutar drutvene zajednice. Potreba za proizvodima tradicionalne industrije umanjena je poetkom 80-ih godina XX veka, to je uslovilo pojavu naputenog zemljita, gubitak radnih mesta, ali i smanjenje broja stanovnika u neposrednoj blizini naputenog zemljita. Uporedo sa razvojem uslunog sektora, industrijski lokaliteti izmetani su ka perifernim zonama grada, to je, uz naputenu saobraajnu infrastrukturu, uticalo na poveanje broja braunfild lokacija u okviru nekadanjeg jezgra grada (Peri i Maruna, 2012). Problem braunfild lokacija je znaajan deo problema sa kojim se susree lokalna zajednica, ije otklanjanje dovodi do boljeg i prijatnijeg ivota gradskog stanovnitva. Veliki broj svetskih gradova susree se sa problemom neiskorienih i zaputenih povrina koje uglavnom zauzimaju atraktivne prostore na znaajnim lokacijama u okviru grada, a osim toga su vrlo esto i kontaminirane, ime se zagauje ivotna sredina. Slobodno raspoloivo graevinsko zemljite, tzv. greenfield, ogranieno je intenzivnim rastom gradova, te se gradska uprava sve vie orijentie na regeneraciju braunfild lokacija, pomou razliitih programa i strategija za njihovu obnovu (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Regeneracijom braunfild lokacija postie se ostvarljivost principa kompaktnog grada i efikasnije korienje gradske infrastrukture, posebno saobra ajne (Stojkov 2007). Braunfild lokacija predstavlja zemljite koje je ranije izgraeno i korieno, da bi usled ekonomsko-finansijskih ili normativno-politikih razloga, bilo naputeno (Stojkov, 2007). U zavisnosti od razliitih faktora, naputanje moe da bude: (a) funkcionalno bez aktivnosti koju je imala ranija funkcija na lokaciji, ali sa titularom vlasnika ili korisnika; (b) pravno u fazi likvidacije ili steaja, bez prava na korienje lokacije; (c) imovinsko usled neraienih imovinskih odnosa i (d) fiziko kada je lokacija naputena od strane biveg vlasnika ili korisnika, i preputena nadlenosti optinske uprave (Stojkov, 2007). Uzrok naputanja lokacije znaajan je faktor za razumevanje stvarnog problema odreenog braunfilda. Razvoj svetskih gradova zasniva se na principu zauzimanja slobodnih (grinfild) povrina, to za posledicu ima diskontinuitet u urbanoj strukturi, vizuelne prekide i agresivnost koji utiu na identitet sredine i zdravlje ljudi. Na osnovu toga, jasna je potreba za usmerenou ka postojeim, nedovoljno iskorienim povrinama, kako bi se unapredila ivotna sredina (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Za razliku od grinfild lokacija, naputene i nerazvijene lokacije dolaze sa rizikom kontaminiranog zemljita i trokovima ruenja i ienja (Gorman, 2003). Urbani ekonomski razvoj je kompleksan niz procesa rasta i promena ije je posledice nemogue predvideti ak i u neposrednoj budunosti, te je proces regeneracije braunfild lokacija esto sloen i nepredvidljiv (Bacon i dr., 2008).
strana 5
Olivera Duli
Problemom braunfild lokacija ekonomski razvijene zemlje bave se vie od trideset godina. Stoga, ovo viedecenijsko iskustvo drugih zemalja treba da nas odvoji od stranputice i ukae nam na pravi put ka ponovnoj upotrebi braunfild lokacija i reenjima regeneracije (Ferber i Nathanail, 2006). Trendovi odrivog planiranja i regeneracije gradova postali su aktuelni u zemljama u procesu tranzicije poetkom XXI veka. Ove zemlje pokuavaju da ukljue evropske modele urbane transformacije u proces regeneracije svojih gradova (Peri, 2013). Gradovi u Srbiji nalaze se na poetku obnove u ekonomskom, socijalnom i fizikom smislu (Stojkov, 2007). Regeneracija braunfild lokacija na njihovoj teritoriji treba da pomogne ekonomski, socijalni i prostorni razvoj, pre svega lokalne zajednice, a zatim i drave.
II.1.
Pojam braunfild lokacija
Termin braunfild se u literaturi po prvi put pominje sredinom 80-ih godina prolog veka, u dokumentu koji se bavi pitanjima industrije elika u Sjedinjenim Amerikim Dravama, gde se izraz ekpanzija braunfilda koristi kako bi se opisao proces modernizacije postojeih postrojenja (Yount, 2003). Nakon toga, termin su koristili planeri i urbanisti ukljueni u programe ekonomskog razvoja SAD. U to vreme, znaenje ovog termina ukljuivalo je samo zemljite koje je ranije korieno, bez pominjanja mogunosti kontaminacije (Yount, 2003). U proteklih tridesetak godina naglo je porasla drutvena svest o ouvanju gradske strukture i identiteta urbanih prostora, zbog ega braunfild lokacije i njihova revitalizacija postaju jedan od osnovnih zadataka urbanih planera. Braunfild lokacije, koje su u prolosti predstavljale jednoline prostorne komponente, imaju mogunost da regeneracijom postanu nosioci identiteta gradova i mesta socijalizacije stanovnika. Odrivi gradovi podrazumevaju zdrava susedstva, integraciju svih elemenata, uvaavanje raznolikosti potreba i omoguavanje interakcija na svim nivoima (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012).
II.2.
Definisanje pojma braunfild lokacija u Evropskoj Uniji
Braunfild lokacije su jedno od najznaajnijih planerskih pitanja irom Evrope. Zbog kombinacije ekonomskog, poljoprivrednog i industrijskog restruktuiranja, spekulativnog razvoja nekretnina i demografskih promena, sve drave poseduju veliki broj ranije korienih, zaputenih lokacija (Ganser i Williams, 2007). Poznato je da veina braunfild lokacija pripada industrijskom nasleu XX veka (Oliver i dr., 2005). Takoe, zagaeno zemljite je jo jedan od evropskih problema. Preko 200 godina industrijalizacije dovelo je Evropu do znaajnog zagaenja zemljita, zbog korienja razliitih opasnih supstanci u proizvodnim procesima. Iako ne postoji sveobuhvatni katalog braunfild lokacija, pretpostavlja se da u okviru sadanjih 27 drava lanica postoji oko 3,5 miliona lokacija ovog tipa, koje obuhvataju i oko pola miliona lokacija sa problemom izrazite kontaminacije tla, i kojima je potrebna remedijacija (Vanheusden, 2007). Donedavno, pitanje kontaminiranog zemljita nije bilo aktuelno, sve dok neke zemlje lanice nisu uvele legislativu o
strana 6
Olivera Duli
reavanju problema kontaminacije zemljita, uglavnom po ugledu na Sjedinjene Amerike Drave (Vanheusden, 2009). Prema podacima organizacije CABERNET (Concerted Action on Brownfield and Economic Regeneration Network), u okviru Evropske Unije koriste se razliite definicije pojma braunfild, to u velikoj meri oteava procenu ukupnog broja ovakvih lokacija i povrine koju zauzimaju. Definicija braunfilda koju predlae CABERNET mrea obuhvata sledee njegove karakteristike: (a) braunfildi su nastali kao posledica ranijeg korienja lokacije i okolnog zemljita; (b) naputeni su ili se ne koriste u dovoljnoj meri; (c) mogu imati stvarne ili pretpostavljene probleme kontaminacije; (d) nalaze se u urbanim podrujima i (e) zahtevaju intervenciju kako bi bili vraeni u upotrebu (CABERNET, 2013). Osnovni problem vezan za regeneraciju braunfilda u EU je nepostojanje sveobuhvatne definicije koju bi koristile sve zemlje lanice, te vrlo esto nije sasvim jasno na ta se misli kada se govori o braunfildima. Kada je Amerika Agencija za zatitu ivotne sredine (U.S. Environmental Protection Agency EPA) zapoela Inicijativu za ekonomski razvoj braunfilda, razvila je definiciju tog pojma. Prema toj definiciji braunfildi su naputeni ili nedovoljno iskorieni industrijski ili komercijalni objekti iji se razvoj ili obnova komplikuje stvarnim ili moguim zagaenjem ivotne sredine (Vanheusden, 2007). Nekoliko evropskih zemalja i regiona, npr. Flamansko podruje u Belgiji, prihvatile su slinu definiciju, sa tri kljune take, po kojima braunfild treba da bude: (a) naputena, beskorisna ili nedovoljno iskoriena lokacija; (b) industrijska ili komercijalna lokacija; i (c) lokacija koja je kontaminirana ili potencijalno kontaminirana (Vanheusden, 2007). Druge drave lanice koriste iru definiciju pojma braunfilda, npr. Velika Britanija, ili ne koriste ovaj pojam uopte, npr. Holandija. Na osnovu toga, moe se zakljuiti da postoji izraena potreba za jasnim definisanjem braunfilda u buduim planskim dokumentima po modelu CABERNET -a, uz eventualne korekcije na nivou optina koje imaju specifine lokacije (Stalna konferencija gradova i optina , 2011). Postoji jasna razlika u razumevanju pojma braunfilda izmeu zemalja zapadne Evrope i skandinavskih zemalja, koja se u velikoj meri odnosi na razliite prioritete naroda u svetlu dva kljuna statistika podatka: gustine naseljenosti i konkurentnosti trita (sl. 1) (Oliver i dr., 2005).
strana 7
Olivera Duli
Slika 1: Gustina naseljenosti i konkurentnost odabranih zemalja lanica EU
Zapadnoevroske zemlje su visoko konkurentne, i imaju skoro najvei broj stanovnika po kvadratnom kilometru na svetu. Kao posledica toga, broj grinfild lokacija dostupnih za budui razvoj je izuzetno mali, te se javlja potreba za maksimalnim iskoriavanjem potencijala regeneracije braunfild lokacija. Stoga, preovladavajui osnov za regeneraciju braunfilda u ovim zemljama moe biti nedostatak slobodnog zemljita za razvoj urbanih podruja. Za razliku od za padnoevropskih zemalja, u Skandinaviji ne postoji jasna definicija braunfilda, ali se ini da je pojam usko povezan sa problemom kontaminacije. Dakle, ove zemlje se uglavnom bave dekontaminacijom ranije korienog braunfild zemljita i uklanjanjem rizika po ljudsko zdravlje i okolinu. Zemlje koje se nalaze u treoj grupi (sl. 1), nemaju veliku gustinu naseljenosti kao zemlje zapadne Evrope, ali ni nisku gustinu naseljenosti i visoku konkurentnost kao skandinavske zemlje. Zbog toga, ove zemlje najvie mogu da dobiju stvaranjem konkurentnijih gradova kroz uspenu regeneraciju urbanih braunfild lokacija. Ova injenica je ve prepoznata i moe se videti inicijativa eke, Slovenije, Maarske i drugih zemalja, koje tee da ukljue koncept braunfilda u planiranje i razvoj svojih gradova (Oliver i dr., 2005). Na osnovu ovih parametara, moe se zakljuiti da Srbija pripada treoj grupi zemalja, stoga ona, kao i ostale zemlje unutar ove grupe, moe da ostvari veoma velik napredak kroz regeneraciju braunfild lokacija.
II.3.
Tipovi braunfild lokacija
Postoji nekoliko naina kategorizacije braunfild lokacija. injenica da sve braunfild lokacije nisu iste, izuzetno je vana, te je njihova klasifikacija neophodna, kako bi se utvrdio odgovarajui pristup regeneraciji lokacije. Osnovna sistematizacija je prema prethodnoj nameni, po kojoj se braunfild lokacije dele na: (a) industrijske, (b) vojne, (c) transportne i eleznike, (d) poljoprivredne, (e) drutvene (kole,
strana 8
Olivera Duli
bolnice, zatvori i sl.), (f) komercijalne (trni centri, kancelarije), (g) kulturne (domovi kulture, bioskopi) i (h) rekreativne (sportski tereni, parkovi, otvoreni prostori) (Ferber i Nathanail, 2006). Osim ove sistematizacije braunfilda, vano ih je klasifikovati i prema sledeim parametrima: (a) poloaj parcele, (b) imovinsko-pravni odnosi na konkretnoj lokaciji, (c) ekoloka situacija, (d) potrebna finansijska sredstva i (h) vremenski period potreban za regeneraciju (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Ove sistematizacije nisu dovoljno kvalitetne u procesu odreivanja prioriteta, jer ne ukazuju na ekonomsku atraktivnost braunfild lokacije. Zbog toga, najznaajnija klasifikacija vri se prema tzv. vajcarskoj formuli(CABERNET, 2013; Stojkov, 2007; Ferber i Nathanail, 2006).: Vrednost recikliranog zemljita (trokovi restauracije + trokovi transformacije) 0. Prema tome, braunfild lokacije moemo klasifikovati u sledee grupe (sl. 2): prvu grupu (A kategorija) ine lokacije koje se nalaze u centralnim delovima grada, gde je vrednost zemljita visoka, te se privatni investitori za njih najvie interesuju i nije potrebna pomo javnog sektora. Za lokacije koje se nalaze u ovoj kategoriji pobrinue se samo trite. Drugu grupu (B kategorija) ine lokacije u naputenim industrijskim zonama, ija je vrednost lokacije oko nule. Poto oekivani profit investitora nije zagarantovan, potrebna je pomo javnog sektora u vidu promene urbanistikih pravila, podrke u finansiranju, u saobraaju i infrastrukturi. Konano, u C kategoriju se u brajaju lokacije u vangradskim i seoskim podrujima, ija je vrednost neminovno ispod nule, te je uee javnog sektora najbitnije (Stojkov, 2007). Kao to se moe pretpostaviti, najvei broj braunfild lokacija u svetu, pa i u naoj zemlji, pripada C kategoriji, iji je proces revitalizacije najzahtevniji.
Slika 2: A-B-C model sistematizacije braunfild lokacija (prema (Ferber i Nathanail 2006)) .
A-B-C model sistematizacije braunfild lokacija definie subjekte koji e finansirati revitalizaciju odreene lokacije. Ovaj konceptualni model moe da pomogne institucijama
strana 9
Olivera Duli
odgovornim za regionalni razvoj i investicije tako to omoguava kreiranje strategija za suoavanje sa razliitim tipovima braunfild zemljita. Identifikujui tip lokacije, i uzimajui u obzir faktore koji utiu na kategoriju neke lokacije, javni i privatni subjekti mogu ispitati mogunosti regeneracije i strateke intervencije (Ferber i Nathanail, 2006). Korienjem ovog konceptualnog pristupa mogu se razviti site-specific1 strategije koje mogu biti veoma korisne. Odreeni broj optina u inostranstvu koristi ovaj model da preispita svoje lokalne strategije, kao i da proizvede neformalni inventar braunfild lokacija. U praksi se pokazalo da skoro 70% braunfild lokacija pripada C kategoriji braunfilda iji je ponovni razvitak otean, pa lokalne vlasti i investitori izbegavaju braunfilde iz ove kategorije zarad lokacija A i B klase (Regions for Economic Change, 2010).
II.4.
Kako nastaje braunfild?
Braunfild lokacije nastaju pod uticajem drutvenog i ekonomskog restruktu riranja celokupne zajednice. Trono zemljite, snieni standardi, dezintegracija drutva i stalni rast broja nezaposlenog stanovnitva imaju tetan ekonomski i fiziki uticaj na okruenje (Ferber i Nathanail, 2006). Ovi faktori negativno utiu na sve vrste unutranjih investicija, i razvoj usmeravaju ka grinfild lokacijama. Pojava braunfild lokacija takoe je usko povezana sa prelaskom sa industrijskog na post-industrijsko drutvo. Ovaj prelazak ne odnosi se samo na privredu i ekonomiju, ve utie i na prostorne odnose i donosi potpuno novi format ivljenja u urbanom prostoru. Kako bi se obezbedila nova ekonomska slika post-industrijskog drutva, potrebno je obezbediti manje prostora za proizvodnju, a vie za usluge i razonodu (Ferber i Nathanail, 2006). Procesi urbanizacije gradova direktna su posledica industrijske revolucije. Orijentacija ka industrijskoj proizvodnji podstakla je demografske promene, kao i nagli razvoj industrijskih podruja u gradovima. Ova podruja ukljuuju projektovanje radnikih etvrti, montanih poligona, ali i novih simbola javnog i kulturnog identiteta. Razvoj tehnolokih mogunosti uslovio je privredni razvoj drutva, a izazvao je pad u socioekonomskom i kulturnom segmentu drutvene zajednice. Nakon pada industrijske proizvodnje, dolo je do likvidacije odreenih komercijalnih subjekata i do degradacije industrijskih objekata, ime je stvoren preduslov za nastanak braunfilda. Osim toga, na nastajanje braunfilda uticale su u velikoj meri i inovacije u transportu, graevinarstvu i proizvodnji, kao i globalne klimatske promene koje rezultuju negativnim uticajem na ivotnu sredinu. Zbog svih ovih injenica javlja se potreba za radikalnim tranformacijama fizikih struktura u gradovima (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012).
site-specific podrazumeva projektovanje za lokaciju koja je unapred poznata, te je projekat konkretno prilagoen karakteristikama zadate lokacije
strana 10
Olivera Duli
II.5.
Kriterijumi za procenu veliine problema
Veina evropskih lokalnih zajednica tek nedavno poinje da razumeva problem svojih braunfild lokacija. Tokom perioda socijalistikog vladajueg sistema, ovaj problem nije izlaz io na videlo, dok su tokom postsocijalizma pitanja vezana za braunfild lokacije postavljana na pogrean nain (Ferber i Nathanail, 2006). Kao to je ranije istaknuto, ne postoji utvreni pristup razumevanju i klasifikaciji braunfilda, kao ni sistematsko pripremanje kataloga lokacija ovog tipa. Kao posledica toga, skoro je nemogue izvriti uporedne analize razliitih regiona kroz dokumente koji se ba ve problematikom braunfilda. Vano je napomenuti da nije dovoljno poznavati samo broj postojeih braunfild lokacija u zajednici, ve je neophodno razumeti i prioritete njihove ponovne upotrebe, s obzirom na injenicu da je broj braunfild lokacija mnogo vei nego koliina finansijskih sredstava dostupnih za regeneraciju, ali i za stalno funkcionisanje i odravanje.
II.6.
Zbog ega je braunfild izazovniji od grinfilda?
Braunfild lokacije za investitore predstavljaju svojevrstan izazov, zbog odreenih prednosti, ali i itavog niza rizika. Prednosti revitalizacije braunfild lokacija su: kvalitet lokacije, manji rizik od slabe posete (pogotovo za objekte meovite namene), stabilan rast vrednosti imanja, nii trokovi ulaganja zbog dostupne infrastrukture, finansijska podrka lokalne zajednice i dui ivotni ciklus istorijski znaajnih objekata (Stojkov, 2007). Sa druge strane, rizici razvoja braunfild lokacija su mnogo vei u poreenju sa grinfild lokacijama. Uobiajenim projektnim rizicima grinfild lokacija pripadaju: rizino trite nekretnina, rizik koncepta projekta, rizik stepena iskustva investitora, rizik faktora vremena, pravni rizici, rizici dobavljaa i rizici prihoda (PALGO Centar , 2008). Osim ovih rizika, pri razvoju braunfild lokacija pojavljuju se jo i: rizik ugroenosti okoline, rizik ekolokog zagaenja, rizik komplikovanih pravno-imovinskih odnosa, rizik poveanja vremena za realizaciju, rizik poveane cene projekta usled nepredvienih okolnosti i rizik kompleksnosti koordinacije i realizacije projekta (PALGO Centar, 2008). Na osnovu ovoga, jasan je razlog zbog ega se investitori radije odluuju za usmeravanje svojih sredstava ka grinfild lokacijama.
II.7.
Proces regeneracije braunfild lokacija
Krajem XX veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi, urbanisti u prvi plan postavljaju urbanu regeneraciju sanaciju postojeih objekata, ouvanje istorijskog naslea i ponovno korienje zastarelih struktura (Encyclopedia Britannica Ultimate Reference Suite, 2012). Osnovni cilj urbane regeneracije je odgovor na sloenu dinamiku savremenog ivota i pitanja revitalizacije ekonomskih, ekolokih, drutvenih i kulturnih funkcija (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Neki od faktora koji utiu na urbanu regeneraciju mogu biti: (a) drutveni - menjanje potreba i naina ivota i reavanje socijalnih problema, (b) ekoloki uzroci koji su uglavnom negativne prirode (degradacija
strana 11
Olivera Duli
ivotne sredine, ekoloki rizici itd.) i (c) politiki promena reima vlasti, izmena pravne legislative, novi instrumenti urbanog planiranja i sl. Regeneracija braunfilda je kljuni aspekt urbane regeneracije. U urbanim podrujima koja su degradirana potrebno je stvoriti novi ambijent koji e privui stanovnike i unaprediti kvalitet ivotne sredine, ime se postavlja jasna veza izmeu ekonomskog razvoja i fizike regeneracije. Odriva regeneracija braunfilda kombinuje tri nivoa odrivog urbanog razvoja: (a) ekonomski generisanje razvoja i zapoljavanje, (b) drutveni poboljanje ivota u urbanoj sredini i (c) ekoloki unapreenje ivotne sredine (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Regeneracijom zaputenih braunfild lokacija u gradovima dobijaju se novi ambijenti, ime se unapreuje karakter mesta i istie specifinost odreene lokalne sredine. Ciljevi regeneracije su razvoj novih mogunosti, podsticanje ekonomskog rasta zajednice, ekoloki napredak, kulturni prosperitet i promocija novih modela vrednosti (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012). Prema US Environmental Protection Agency, proces regeneracije braunfild lokacije sastoji se od etiri faze: (1) prethodnog razvoja; (2) obezbeivanja dogovora; (3) ienja i razvoja i (4) upravljanja imovinom. Svaka od ovih faza je odgovor na izazove sa kojima se susree ponovni razvoj lokacije uz ekoloku odgovornost, finansijske barijere, aspekte ienja kao i planiranje ponovne upotrebe lokacije (US Environmetal Protection Agency, 2006). Prema Brownfields Handbook proces regeneracije braunfilda je sloen i multidisciplinaran projekat koji zahteva integrisani pristup (Ferber i Nathanail, 2006). Ovaj proces se odigrava u devet faza: 1. Popravka lokacije obnova uslova na lokaciji koji priblino odgovaraju uslovima na grinfild zemljitu. Trokovi ovog poduhvata mogu biti veoma veliki i ukoliko oni ne odgovaraju investitoru, javni sektor mora da odigra kljunu ulogu. 2. Definisanje i priprema projekta ovaj segment ukljuuje analizu rizika, procenu lokacije, razvoj programa rada, obezbeivanje finansijskih sredstava i potrebnih dozvola i izbor i imenovanje izvoaa radova. Svi ovi zadaci moraju biti sprovedeni u dogovoru sa nadlenim organima, tako da na lokaciji radovi ne smeju da se sprovode bez odobrenja lokalne samouprave. U okviru ove faze, nadlena agencija za zatitu ivotne sredine mora da odredi standard za ienje lokacije. 3. Ruenje i ienje u okviru ove faze sporovodi se ruenje i uklanjanje objekata i drugih struktura, kao i uklanjanje podzemnih struktura. Osim toga, reavaju se specifini problemi zatite ivotne sredine (azbest, i sl.). Ovi procesi mogu rezultovati velikim trokovima, pogotovo ukoliko lokacija sadri podzemne strukture. Mora se osigurati sveobuhvatnost procene lokacije, kao i potpuno reavanje problema zagaenja ivotne sredine.
strana 12
Olivera Duli
4. ienje od kontaminacije u etvrtoj fazi procesa regeneracije braunfild lokacija vri se uklanjanje ili odlaganje zagaenog zemljita, ienje zagaene podzemne vode i uklanjanje otpada zaostalog od ranijeg poslovanja na lokaciji. Ukoliko je lokacija zagaena u velikoj meri, ovo e biti glavna komponenta trokova rekultivacije. Pored toga, proces ienja moe da traje i do nekoliko godina, to uglavnom ne odgovara investitorima. Vano je napomenuti da je potrebno koristi najbolje postojee metode i tehnike ienja lokacije. 5. Obnova i ureenje u ovoj fazi sprovodi se stabilizacija zemljita, ukoliko je ona ranije predstavljala problem, kao i pejzano ureenje lokacije (saenje drvea, trave, formiranje tla, i sl.). Kljuna aktivnost je stvaranje lokacije koja je vizuelno atraktivna, a samim tim i pogodna za prodaju ili iznajmljivanje. 6. Ponovni razvoj vri se sprovoenje zavrnih radova u transformaciji lokacije od nedovoljno iskorienog braunfilda do lokacije sa potpuno iskorienim ekonomskim potencijalom. Ponovni razvoj lokacije moe biti sproveden od strane privatnog ili javnog sektora, ili kroz javno-privatno partnerstvo. 7. Infrastruktura i usluge obuhvata izradu prilaznih puteva i parkinga, kao i postavljanje elemenata mobilijara. Takoe, vri se postavljanje kanalizacije, vode, gasa, struje i grejanja. Neke od ovih aktivnosti mogu biti sprovedene i u prvoj fazi procesa regeneracije. U zavisnosti od zakonskih obaveza, trokove mogu da pokrivaju lokalna samouprava i komunalna preduzea. 8. Izgradnja objekata vri se normalna izgradnja objekta, gde je vano pitanje da li e budui objekat koristiti javni sektor, ili se gradi za iznajmljivanje ili prodaju. 9. Rad i odravanje u okviru poslednje faze lokacija mora da ima podrku javnosti za marketing i prihod od zakupa, kako bi se izbegao neuspeh na tritu. Detaljno ralanjivanje procesa regeneracije braunfild lokacija sasvim jasno pokazuje da se radi o sloenom problemu savremenog drutva. Meutim, uz sistemsku akciju na regeneraciji braunfilda moe se doprineti urbanoj regeneraciji u znaajnoj meri. Proces regeneracije braunfild lokacija zadatak je ne samo javnog sektora, ve i pojedinaca koji ine lokalno stanovnitvo.
II.8.
Znaaj regeneracije braunfild lokacija
Urbani razvoj je olakan zbog tehniko-tehnolokog i naunog napretka civilizacije, mada se ini da taj napredak ima nedovoljno razumevanja za humanije potrebe pojedinca i prirode. Odrivi grad karakteriu raznolikost, novi oblici komunikacije i ponaanje grada kao organizma. Nedostatak slobodnog graevinskog zemljita esto dovodi do gubljenja identitetski prepoznatljivih celina koje postaju neprepoznatljive strukture ija forma i funkcija odgovara iskljuivo specifinim interesima i potrebama (Perovi i Kurtovi-Foli, 2012).
strana 13
Olivera Duli
Gradsko zemljite se ne posmatra kao deo neobnovljivih prirodnih resursa, meu koje ubrajamo vodu, minerale i zelene povrine. Braunfild lokacije direktno utiu na nekoliko medija (voda, zemljite, pa ak i vazduh), a takoe imaju i suptilan uticaj na ivotnu sredinu (ometaju infrastrukturnu efikasnost urbanih formi), pa ak i socijalni i ekonomski uticaj, koji je mnogo tee izmeriti jer se svrstava u dobrobiti regeneracije braunfild lokacija (Ferber i Nathanail, 2006). Prilikom regeneracije braunfild lokacija ponovo se koristi postojea gradska infrastruktura, ime se doprinosi smanjenom irenju gradova, urbanoj odrivosti i ouvanju kvaliteta ivota u urbanom prostoru. Revitalizacija degradiranih gradskih podruja pozitivno utie na ivotnu sredinu, ime se omoguava povratak stanovnitva u gradove (Vanheusden, 2007). Jedna od najvanijih odgovornosti lokalne zajednice je ostvarivanje odrivog i konkurentnog urbanog okruenja, koje se postie ogranienjem korienja grinfild lokacija i usmeravanjem investicija na ponovnu upotrebu ranije korienih podruja u gradovima. CABERNET je istakao da je revitalizacija velikog broja braunfild lokacija u Evropi znaajan segment unapreenja evropske globalne konkurentnosti na odriv nain (CABERNET 2013). Kako bi se poboljala odrivost gradova i poveala evropska konkurentnost, neophodno je regeneraciju braunfild lokacija uvrstiti u tematske strategije Evropske Unije.
II.8.1. Socijalni efekti

Postojanje braunfild lokacija u gradovima je odraz nemara i neaktivnosti gradske uprave za reavanje prostornih pitanja. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da braunfildi razaraju socijalno tkivo grada, njegov identitet, strukturu i kulturnu fizionomiju (Stojkov, 2007). Posmatrano sa socijalnog aspekta, regeneracija braunfild lokacija pozitivno utie na motivaciju stanovnika, na elju za stanovanje, rad i rekreaciju u odreenom susedstvu, ime se poboljava ukupna demografskosocijalna slika grada. Revitalizacija braunfild lokacija pozitivno utie na drutvenu zajednicu u urbanom podruju. Najznaajniji socijalni efekti revitalizacije braunfilda su: zapoljavanje u tradicionalnim industrijskim zonama i otvaranje novih radnih mesta; mogunost ostvarenja znaajnih projekata kulture koja po pravilu trae prostor u ve razvijenom gradskom tkivu; ouvanje arhitektonskog naslea, tj. objekata industrijske, vojne i komunalne namene iz ranijih kulturnih perioda; promovisanje socijalne jednakosti u braunfild zonama; nastanak uslova koji pozitivno utiu na okupljanje stanovnika na nekadanjim zaputenim lokacijama; poveanje nivoa bezbednosti graana;
strana 14
Olivera Duli
stvaranje kvalitetnije ivotne sredine; unapreivanje identiteta urbanog podruja (Stojkov, 2007).
Nastanak braunfild lokacija vrlo esto je povezan sa gubitkom radnih mesta i poveanjem stope nezaposlenosti. Zbog toga braunfildi ostavljaju negativan utisak u javnosti, koji se probudbljuje i samim izgledom lokacije. Ovaj utisak je oigledna prepreka regeneraciji braunfilda, koja utie na regeneraciju okruujueg susedstva.
II.8.2. Ekonomski efekti

Kao to je ve naglaeno, investiranje u grinfild lokacije mnogo kota lokalnu samoupravu, pogotovo sa ekonomskog aspekta. Trokovi ulaganja u infrastrukturu i sporo i nesigurno vraanje uloene investicije ine grinfild investiciju manje adekvatnim poduhvatom od regeneracije braunfilda. Recikliranje ranije korienog graevinskog zemljita bre dovodi do poveanja lokalnih prihoda i jaa poresku osnovicu (Stojkov, 2007). Kako bi se podstakli akteri regeneracije braunfilda, lokalna, pokrajinska, pa i dravna vlast moraju da obezbede: pristup veem broju izvora finansiranja, veu mogunost korienja javnih sredstava i olakice za privatni sektor koji kao investitor uestvuje u regeneraciji braunfilda. Na ekonomskom planu, regeneracija braunfild lokacija ima sledee efekte: poboljavanje razvoja ireg podruja u blizini braunfilda; poveanje vrednosti zemljita; smanjenje saobraaja i efektuiranje gradske infrastrukture; smanjenje ekonomskih gubitaka usled preteranog irenja gradskog tkiva (Stojkov 2007).
Jedan od glavnih pokretaa procesa regeneracije braunfilda je ekonomska isplativost pojedinih lokacija. Ona zavisi od velikog broja inilaca koji su vremenski promenljivi. Na ekonomski status lokacije mogu da utiu: direktni i indirektni trokovi regeneracije; predvieni prihodi lokacije; finansijski i pratei rizici; nacionalni i lokalni porezi i takse i svaki sporazum izmeu vlasnika zemljita i/ili optine i investitora (Ferber i Nathanail, 2006).
II.8.3. Ekoloki efekti

Kombinacija rasta broja stanovnika, urbanizacije i dalje tranzicije ka industrijski orijentisanoj privredi stavlja ogroman pritisak na resurse i ivotnu sredinu. Javlja se potreba da se ispune trenutni zahtevi stanovnita bez ugroavanja buduih generacija. Osnovni zadatak odrivog razvoja gradova je usvajanje novih tehnologija u graenju, transportu, recikliranju energije i vodoprivredi (Ferber i Nathanail, 2006). Post-moderni sistemi vrednosti pokazuju sve veu netrpeljivost prema opasnosti po ivotnu sredinu koja je prouzrokovana postojeim korienjem zemljita i planiranim razvojem gradova.
strana 15
Olivera Duli
Regeneracija braunfild lokacija podrazumeva i ulaganje u kvalitetniju ivotnu sredinu. Osnovni moto urbanog planiranja mora biti odriva urbana revitalizacija, koja ukljuuje ekoloku odrivost. Ovim nainom planiranja postie se ravnotea izmeu zatite i ureenja ivotne sredine, drutvene kohezije i stvaranja novih vrednosti u okviru postojeih oblika (Stojkov, 2007). Ekoloki efekti revitalizacije braunfild lokacija ukljuuju: eliminaciju zdravstvenih rizika; uklanjanje divljih deponija vrstog otpada; uklanjanje moguih zagaivaa podzemnih i povrinskih voda; eliminacija zagaivanja zemljita na lokaciji; poveanje koliine odgovarajueg zelenila (Stojkov, 2007).
II.8.4. Prostorni efekti

U teoriji i praksi prostornog planiranja tek odnedavno postoji proimanje sa principima ekonomike korienja prostora i sa funkcionisanjem trita nekretnina (PALGO Centar, 2008). Problem braunfild lokacije ne mora uvek predstavljati pretnju za lokalnu zajednicu. Sa prostornog aspekta braunfild moe biti i ansa, pogotovo onaj koji se nalazi u uem gradskom jezgru, koji podstie stanovnitvo za aktivnu brigu o gradskom prostoru. Ukoliko je koncept regeneracije braunfilda dobro osmiljen, moe pomoi otklanjanju nedostataka postojee urbane strukture (PALGO Centar, 2008). Iskorienjem naputene lokacije moe se poboljati urbani kvalitet naselja, kroz proirenje uline mree, stvaranje novih javnih povrina ili izgradnju objekata javne namene. Meu velikim brojem prostornih efekata regeneracije braunfilda, kao najznaaj niji izdvajaju se sledei: unapreenje gradske strukture; poboljanje nivoa iskorienosti zemljita; isticanje identiteta gradova, i ouvanje i revitalizacija arhitektonskog naslea ranijih generacija.
strana 16
Olivera Duli
III. Braunfild lokacije u Republici Srbiji

Proces deindustrijalizacije u gradovima Srbije podstaknut je globalnom ekonomskom i finansijskom krizom, to je dovelo do velikih teritorijalnih razlika u vidu koncentracije materijalnih kapaciteta u regionima Beograda i Novog Sada. Razlike u nivou razvoja regiona predstavljaju veliki problem, jer za posledicu imaju prostornu polarizaciju, specijalizaciju i fragmentaciju elemenata industrijske strukture u urbanom tkivu gradova, i du koridora i saobraajnica (Zekovi , 2009). Procesi privatizacije, steaja i restruktuiranja najintenzivniji su u obasti industrije, to donosi velike drutveno-ekonomske posledice, smanjenje broja zaposlenih i znaajan uticaj na prostorni disbalans u regionalnom razvoju Srbije. Koncepti decentralizacije i delimine demetropolizacije industrijske aktivnosti, koji su bili predvieni Prostornim planom Republike Srbije (1996), iz velikog broja razloga nisu sprovedeni. Pre svega, zbog nagomilanih drutveno-ekonomskih razvojnih problema u industriji, uticaja tranzicione recesije i trinih faktora, ali i opte makro-ekonomske politike, nedostatka regionalne politike, politike konkurencije i inovacija, kao i nedovoljnog uticaja institucionalnih okvira i drugih faktora (Zekovi, 2009). Braunfild lokacije u Srbiji predstavljaju znaajan problem na ijem se reavanju tokom proteklih godina nije dovoljno radilo u praksi. Kao posledica kombinacije masovne
deindustrijalizacije privrede i reformi sistema odbrane, veliki broj privrednih i vojnih objekata, kao i velike povrine graevinskog zemljita, ostali su potpuno ili nedovoljno iskorieni (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Ove lokacije istovremeno predstavljaju ekonomski, urbanistiki, socioloki, ekoloki i estetski problem. Najvea prepreka reavanju pitanja braunfild lokacija na teritoriji Srbije svakako je nedostatak sistematskog i organizovanog pristupa regeneraciji sa dravnog nivoa. Povremeni primeri dobre prakse javljaju se vie kao rezultat aktivnosti pojedinih gradova i optina, izazvanih konkretnim investicionim projektima znaajnim za lokalnu privredu (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Optine u Srbiji trpe nemilosrdne nalete investitora koji bi da grade industrijske, skladine ili komercijalne objekte na grinfild lokacijama. Zaustavljanje ili usporavanje ovakvih akcija neophodno je kako bi se sauvalo poljoprivredno zemljite, ali i postojea gradska struktura. Ideja kompaktnog grada, koja obuhvata eksploataciju postojeih zemljinih resursa, kao i uveani s tepen iskorienosti zemljita u umrtvljenim i slabo korienim naseljima, sve vie dobija podrku javnosti. Ova ideja je zasnovana na dva faktora: na oekivanju daljeg starenja stanovnitva u Srbiji, kao i na orijentaciji stanovnika ka centrima gradova (Stojkov, 2007). Broj i veliina naputenih lokacija na teritoriji Srbije mogu se smatrati poraavajuim. Pored toga, injenica da se ove lokacije posmatraju kao nuno zlo, za koje nema pomoi, predstavlja jo jednu poraavajuu okolnost, i veliku proputenu ansu srpskih gradova. Zapravo, braunfild lokacije
strana 17
Olivera Duli
imaju znaajnu mogunost poveanja privlanosti za domae i strane investitore, ukoliko se problemu njihovog reavanja pristupi na odgovarajui, sistematski nain. Kako navodi autor B. Stojkov, problem regeneracije braunfild lokacija zahteva vertikalnu i horizontalnu koordinaciju (Stojkov, 2007). Vertikalna koordinacija znai da problemu treba da se pristupi sa tri aspekta: na nivou prostornih strategija Republike, zatim regiona, i konano gradova tj. optina. Na nivou drave, strateka koncepcija sprovodi se kroz regulisanje nacionalne strategije i dravne legislative. Na nivou regiona, odnosno pokrajine, problem braunfild lokacija moe se regulisati kroz razliite strategije regionalnog razvoja koje bi privukle investitore, kao i preko drugih instrumenata regionalne nadlenosti. Konano, na nivou optina, ije akcije imaju najvei znaaj za reavanje problema braunfilda, mogue je stimulisanje preko urbanistikih planova, kao i preko odreenih fiskalnih mera i nove zemljine politike, koja e biti uspostavljena nakon fiskalne decentralizacije. Horizontalna koordinacija za reavanje problema braunfild lokacija obuhvata aktivnosti i saradnju partnera u izgradnji i ureenju optine (Stojkov, 2007). Partnerstvo javnog i privatnog sektora, kao i graanska inicijativa predstavljaju znaajan faktor u reavanju ovog problema. Kako bi se ostvarila regeneracija braunfild lokacija na teritoriji Srbije, neophodno je sprovesti sledee korake: usavravanje zakonskog okvira; pokretanje javno-privatnih partnerstava na projektima recikliranja naputenog zemljita; kompletna inventarizacija braunfilda na teritoriji itave zemlje; preispitivanje prostornih i urbanistikih planova, kao i strategija razvoja na optinskom i republikom nivou; preispitivanje poreskih i fiskalnih instrumenata koji podstiu investiranje u naputeno zemljite; promocija ideje urbane regeneracije i revitalizacije naputenih lokacija na teritoriji Srbije; obuavanje stanovnitva, putem medija i sredstava javnog informisanja, o prednostima ponovnog korienja zemljita; sprovoenje razliitih akcija i inicijativa iji je cilj odriva zajednica i kvalitetniji prostori za stanovanje, rad i socijalizaciju. Kako bi se sprovela sistematska akcija na regeneraciji braunfild lokacija, neophodno je utvrivanje njihovog trenutnog stanja. Dravne institucije imaju zadatak da obezbede budet, postave metodologiju izrade jedinstvenog katastra braunfild lokacija, a na gradovima i optinama je da taj posao obave. Kako je navedeno u publikaciji Reaktiviranje braunfilda u Srbiji (Stalna konferencija gradova i optina 2011), do sada su proputene dve prilike da se uradi inventarisanje braunfild lokacija. Prvo, kao deo procesa privatizacije preduzea, gde je pretpostavljeno da evidentiranje braunfilda u fazi privatizacije ne bi bio ni previe kompleksan, a ni finansijski zahtevan
strana 18
Olivera Duli
projekat. Drugu mogunost predstavljao je projekat za izradu Jedins tvenog katastra nepokretnosti, koji je finansirala Svetska banka (World Bank Group) (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Kao primer dobre prakse, izdvajaju se pojedini gradovi i optine koji su pripremili katalog ovakvih lokacija, koji je dostupan i za internet pretraivanje (Inija, Sombor, Kurumlija, Ruma itd.). Ovi podaci pripremljeni od strane lokalne zajednice ine ove gradove primamljivijim za potencijalna strana ulaganja. Na izradi baza braunfild lokacija radili su i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kao i USAID-ov Program podsticanja ekonomskog razvoja optina (USAID Srbija 2005). Ova baza lokacija dostupna je za pretraivanje preko interneta, i sadri najvanije podatke o naputenim lokacijama. Fond za podrku investicija u Vojvodini kreirao je detaljnu bazu za braunfild lokacije na teritoriji autonomne pokrajine. Ipak, kako istiu autori publikacije Reaktiviranje braunfilda u Srbiji, najkompletniji inventar braunfilda napravljen je od strane Vojske Srbije i Ministarstva odbrane (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Naputeni objekti koji su pripadali vojsci ine znaajan deo ukupnog broja braunfild lokacija na teritoriji zemlje, i kao takvi predstavljaju resurs koji je izuzetno znaajan kako u ekonomskom, tako i u prostornom pogledu. Iako ekonomski rast u Srbiji mora biti dinamiziran, broj privrednih investicija je i dalje nizak. Zbog toga, je preporuljivo primeniti viegodinje iskustvo drugih zemalja koje su svoje braunfilde vrlo uspeno transformisale u kulturne centre, javne objekte, obrazovne ustanove ili slobodne povrine. Kao to se moe primetiti, ovo nisu komercijalne delatnosti, te je potrebna znaajna intervencija drave. Meutim, iskustvo je pokazalo da ne treba ekati dravnu inicijativu, ve se uz organizovanu strategiju moe izvriti pritisak na zvanine institucije da se aktiviraju na reavanju ovog izuzetno znaajnog problema (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Najznaajnije sprovedene aktivnosti u oblasti regeneracije braunfilda u Srbiji su: izgradnja stambenog kompleksa na lokaciji nekadanje kasarne Stepa Stepanovi u Beogradu; marina Dorol u Beogradu; konverzija vojnog aerodroma u Laevcima u civilni aerodrom; prenamena prostora Beton hale u Beogradu (za ovaj projekat je sproveden veliki meunarodni konkurs); organizacija festivala Mixer u objektima preduzea itomlin.
Regeneracija braunfild lokacija nije jednostavan i kratkotrajan zadatak, to je kompleksan proces, u kojem uestvuje veliki broj strana sa razliitim interesima, i traje vie godina. Zbog toga su potrebne sistemski organizovane akcije koje e biti detaljno sprovoene na svim nivoima vlasti, od drave, pa do lokalnih samouprava, koje u ovom zadatku imaju najveu odgovornost. Prilikom identifikacije i analize braunfilda u optini preporuljivo je ukljuiti i preduzetnike, kojima e na taj nain biti prezentovane razvojne mogunosti prethodno urbanizovanih podruja. Njihovim
strana 19
Olivera Duli
ukljuivanjem od samog poetka procesa stvorie se uslovi koji e za preduzetnike znaiti manji rizik od ulaganja u braunfilde. Iako je proces regeneracije dugotrajan i naporan, rezultati koji se dobijaju su vie nego vredni uloenog truda. Osim dobrobita regeneracije na samoj lokaciji, postoji i znaajan uticaj na urbanu regeneraciju i ostale segmente prostora. Podie se kvalitet ivota u gradu, potvruju principi odrivog razvoja, uvaju se istorijski, graevinski i prostorni resursi i uspostavljaju se osnovi revitalizacije naslea i uvanja identiteta naih gradova.
III.1.
Pravni okvir recikliranja graevinskog zemljita u Srbiji
Strategija regeneracije braunfild lokacija mora da bude deo razvojne politike drave, te je veoma vano da ona bude povezana sa urbanim planiranjem i strategijom razvoja u nadlenosti lokalne samouprave. Nacionalna politika fokusira se na identifikaciju braunfilda i na potrebe za spoljnom intervencijom, ali svaka strategija ponovne upotrebe lokacije mora da sadri i lokalnu komponentu, kako bi mogla da ispita ire uticaje regeneracije na okolinu. Lokalne vlasti igraju kljunu ulogu u menadmentu regeneracije braunfilda, kao integrisani deo menadmenta prostornog razvoja na viim nivoima. Planski dokumenti su veoma vani, ali ne i jedini instrumenti aktivne regeneracije braunfilda (Ferber i Nathanail, 2006). Postoji snana potreba za sveoubuhvatnim pristupom koji integrie ekoloku, ekonomsku i socijalnu dimenziju regeneracije naputene lokacije u fukncionalnu urbanu strukturu. Optine mogu da igraju znaajnu ulogu u promovisanju regeneracije braunfilda pruajui politiki okvir integracije sektorske politike (fiskalne olakice, ekoloke takse i naknade, ogranienja, uputstva, naredbe i sl.). Koordinacija sektorske politike, ravnomerne raspodele sredstava i eksploatacija ovih resursa u vremenu i prostoru ima kljunu ulogu u planiranju prostornog razvoja, a pogotovo u oblasti korienja zemljita. Znaaj odrivog korienja zemljita kao i odrive obnove gradova implementiran je u najnovije pravne norme u Srbiji, poev od Ustava (2006) i pojedinanih zakona koji su usvojeni na osnovu Ustava, pa sve do serije strategija na republikom nivou, kao i strategija pojedinih optina (Stojkov, 2007). U evropskom kontekstu, principi odrivog ekonomskog i socijalnog razvoja, kao i zatite ivotne sredine i odrog upravljanja resursima sadrani su u Teritorijalnoj agendi (2007), Lajpcikoj povelji (2007), Lisabonskoj strategiji (2002) i Geteborkoj strategiji (2003) (Stojkov, 2007). Za razliku od evropskih dokumentima, u kojima se koristi pojam recikliranja graevinskog zemljita (urban land recycling), domai propisi tome jo uvek ne posveuju dovoljnu koliinu panje, ali ipak postoje pomaci u tom pravcu. Prema zakljuku konferencije Prevazilaenje prepreka u recikliranju graevinskog zemljita revitalizacija braunfild lokacija u Srbiji, postojei zakonski sistem predstavlja zadovoljavaju okvir za aktiviranje i revitalizaciju braunfild lokacija u Srbiji, mada se mnogi zakoni ne sprovode u odgovarajuoj meri (PALGO Centar , 2008). Takoe se istie i potreba za donoenjem novih zakona koji e optinama i gradovima dati vea ovlaenja, odgovornost i obaveze u procesu regeneracije braunfilda.
strana 20
Olivera Duli
Regeneracija braunfilda je oblast koja je nepotpuno pravno ureena, ali ipak prua mnogo mogunosti za akciju. Kompleksnu problematiku braunfilda u Srbiji reguliu sledei pravni dokumenti: Zakon o privatizaciji (2001); Zakon o porezu na dobit (2002); Zakon o planiranju i izgradnji (2009); Zakon o steaju (2009); Uredba o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija (2011). Zakon o javnoj svojini (2011) nekada Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (1995)
III.1.1.
Zakon o privatizaciji
Poetak procesa privatizacije u Srbiji odvijao se veoma dobro i delovao je vrlo ozbiljno, sve dok nisu ostala samo preduzea i sistemi koji su nekad bili ponosi socijalistike privrede, pretvorena u kompleksan problem za sve uesnike u privatizaciji. Mnoge gradove u Srbiji odravalo je funkcionisanje industrijskih postrojenja (Ni, Kraljevo, Kruevac, Zrenjanin, Kikinda...), ali je propast tih preduzea dovela do toga da ovi gradovi postanu pravi zarobljenici braunfilda, ruinirani u socijalnom, ekonomskom, ekolokom i estetskom smislu (Stalna konferencija gradova i optina , 2011). Zakon o privatizaciji, iako ponekad smatran kao nepovoljan za regeneraciju industrijskih braunfilda, ipak omoguava ozbiljnim kupcima da privatizuju atraktivne industrijske komplekse. Glavni problem nastao je u samoj primeni zakonskih odredaba, u kontroli loih vlasnika i u restruktuiranju sloenih industrijskih sistema.
III.1.2.
Zakon o porezu na dobit
Ovaj pravni dokument propisuje poreska osloboenja i olakice za velika ulaganja. to se tie vrste ulaganja, Zakon ne pravi razliku, mada se moe tumaiti da poreski podsticaji za zapoljavanje novih radnika, koji su po pravilu povezani sa grinfild investicijama, u blagoj meri favorizuje projekte na slobodnom zemljitu u odnosu na ulaganja u braunfild lokacije u procesu privatizacije.
III.1.3.
Zakon o planiranju i izgradnji
Zakon o planiranju i izgradnji donesen je 2009. godine, i smatra se jednim od najkontroverznijih propisa donetih u proteklih nekoliko godina. S jedne strane, hvaljen je od strane javnosti zbog namere da se urede segmenti koji se tiu prostornog i urbanistikog planiranja, graevinskog zemljita, izgradnje i legalizacije, dok je istovremeno kritikovan zbog zastoja u
strana 21
Olivera Duli
Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini (Stalna
izdavanju graevinskih dozvola i negativnih efekata po domau graevinsku industriju kroz ureivanje prostorno-planske i urbanistike politike.
konferencija gradova i optina, 2011). Pozitivan uticaj na regeneraciju braunfild lokacija ostvaruje se
Iako postoje odreeni problemi u primeni Zakona o planiranju i izgradnji, ovaj dokument bi ve na srednji rok mogao da pomogne broj regeneraciji braunfild lokacija na teritoriji Srbije, dajui veu pravnu sigurnost investitorima.
III.1.4.
Zakon o steaju
Oblast steajnih postupaka jedna je od najsloenijih u srpskom pravnom sistemu, prvenstveno zbog velikog broja preduzea u steaju ili pred steajnim postupkom, ali i zbog ranije prakse zloupotrebe ovog pravnog instituta, kao i zbog injenice da postupak vodi est razliitih organa (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Steajni postupak je dugotrajan i njegovi trokovi su visoki, dok je stepen naplate potraivanja na izuzetno niskom nivou. Za potencijalne kupce braunfild lokacija, ali i druge uesnike u procesu regeneracije, najznaajnije je da se steaj odvija to bre i uz to nie trokove, sve do faze unovenja steajne mase kroz prodaju imovine. Niz izmena koje su pratile Zakon o steaju omoguile su bre i jeftinije steajne postupke. Privatizacija iz steaja je uspean metod regeneracije braunfild lokacija, to se vidi na primerima subotikog Bratstva, prodatog slovakoj firmi Tetravagonka, zatim kompanije NITEX iz Nia koju je kupio italijanski Beneton, kao i na primeru preduzea FIAZ Ferode iz Prokuplja, kupljenog od strane jednog od najveih svetskih proizvoaa kablovskih setova i optikih vlakana, kompanije Leoni.
III.1.5.
Uredba o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija
U okviru ovog pravnog akta ne pominju se izriito termini grinfild i braunfild, ve se ona odnosi na investicione projekte sledee vrste: (1) zapoinjanje nove delatnosti; (2) proirenje postojee delatnosti; (3) diversifikacija postojeeg proizvodnog programa i (4) bitne promene u celokupnom proizvodnom programu postojee delatnosti (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Ovakvo definisanje projekata dovoljno je fleksibilno da obuhvati i ulaganja u revitalizaciju braunfild lokacija. Ova uredba omoguuje ravnopravan tretman svih investicionih projekata, bez obzira na vrstu ulaganja.
III.1.6.
Zakon o javnoj svojini
est godina nakon to se pojavio predlog ovog dokumenta, Zakon o javnoj svojini konano je usvojen i objavljen u Slubenom glasniku RS br. 72/2011. Prethodni zakon bio je suprotan
strana 22
Olivera Duli
modernim tekovinama regionalizma, oteavao je lokalnim samoupravama pristup izvorima finansiranja i negativno je uticao na celokupan ekonomski razvoj optina i gradova (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Najznaajniji aspekti za bru regeneraciju braunfild lokacija sadrani su u sledeim odredbama: Lokalne samouprave imaju pravo da stiu svojinu na nepokretnostima (objekti i graevinsko zemljite), kao i svojinu na prirodnim bogatstvima i dobrima opteg interesa; Gradovi i optine imaju pravo da samostalno upravljaju stvarima u svojini, da ih ustupe na korienje, kao i da raspolau njima (dogradnja, adaptacija, ruenje i sl.); Mogunost zasnivanja tereta na stvarima u svojini i zalonih prava u cilju ispunjenja obaveza; Automatski prenos svojine nad stvarima sa drave na lokalnu samoupravu, kao i obaveza drave da obezbedi sredstva onim optinama i gradovima koji ne mogu da vre svoju funkciju nakon prenosa svojine (Stalna konferencija gradova i optina, 2011). Odredbe ovog zakona jasno pokazuju da e proces regeneracije braunfild lokacija u budunosti biti olakan, ime e svi akteri regeneracije biti vie motivisani za sprovoenje akcija. Na osnovu svega iznesenog, moemo zakljuiti da je zakonski okvir koji se bavi tematikom braunfild lokacija u naoj zemlji zadovoljavajui. Iako postoje odreene manjkavosti koje su navedene za svaki pojedinani akt, ipak postoji dovoljno mogunosti za akciju. Ukoliko postoji dobra volja svih uesnika u procesu revitalizacije braunfilda, relativno sloen pravni sistem ne predstavlja nepremostivu prepreku.
strana 23
Olivera Duli
III.2.
Finansiranje razvoja braunfilda
Kad govorimo o finansiranju projekata revitalizacije braunfilda, vano je rei da se izvori finansiranja dele na: sopstvena, meovita i pozajmljena sredstva. Raspoloivi izvori finansiranja braunfilda predstavljeni su na sl. 3 (Stalna konferencija gradova i optina, 2011).
izvori finansiranja sopstvena sredstva meovita sredstva javno privatno partnerstvo pozajmljena sredstva
dravni budet
lokalni budet
donacije
krediti
obveznice
Slika 3: Raspoloivi izvori finansiranja regeneracije braunfild lokacija
Dravni i lokalni budet zajednice spadaju u spostvena sredstva finansiranja regeneracije. Osim toga, novac se moe obezbediti putem pozajmica, kredita i obveznica, koje uglavnom pruaju fondovi i organizacije Evropske unije. Jedan od najznaajnijih oblika finansiranja jesu javno-privatna partnerstva koja mogu doprineti reavanju socio-ekonomskih problema u srpskim lokalnim zajednicama. Sredstva iz dravnog budeta namenjena regeneraciji braunfild lokacija usmeravaju se preko vie ministarstava, dok se glavni deo novca plasira posredstvom Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Osim kroz nacionalni investicioni plan, sredstva za unapreenje lokalne infrastrukture raspodeljuju se i u okviru nekoliko donatorskih programa, koji se finansiraju iz budeta Evropske unije. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije ( SIEPA) pomae srpskim preduzeima da postanu konkurentnija na evropskom tritu, osim toga, ova agencija promovie mogunost ulaganja i prua pomo stranim investitorima da zaponu poslovanje u Srbiji. Potencijalni i postojei investitori mogu da koriste bazu graevinskih lokacija, koja broji 668 lokacija i moe se koristiti za izbor lokacije prilikom izgradnje poslovnih i proizvodnih objekata (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA 2013). Veina braunfild lokacija mora biti finansirana iz privatnih sredstava, jer fondovi na nacionalnom nivou nemaju dovoljno sredstava za tako neto. Problem sa kojim se sreu privatni kapital i privatni investitori je rizik razvoja braunfilda, i zbog toga javna intervencija moraju da pomognu u tom sluaju u najveoj meri. Ove javne intervencije treba da budu usmerene pre svega na nenovane vrste pomoi, kao to je: kreiranje pravnog okvira, pogodnih fiskalnih uslova,
strana 24
Olivera Duli
povoljnog korienja zemljita, objavljivanje informacija o zagaenju, neformalna pomo pri konsolidaciji zemljita, fleksibilnije izdavanje dozvola i sl. U sluaju optina koje nemaju povoljan strateki poloaj a imaju veliki broj braunfilda, potrebna je jaka lokalna inicijativa za reavanje problema, bez obzira ko je titular svojine na lokacijama (PALGO Centar, 2008). Kako bi se investitori podstakli da ulau u braunfild lokacije, mogue je primeniti nekoliko instrumenata koji povoljno utiu na regeneraciju braunfilda. Neki od tih instrumenata su: (1) kreiranje posebnih kataloga braunfild lokacija spremnih za investiranje ovo su ve primenile neke optine, (2) prilagoavanje zakona i normi za podrku recikliranju graevinskog zemljita, (3) podizanje svesti o pstojeem problemu i znaaju regeneracije naputenog zemljita, (4) isticanje braunfilda u strategijama prostornog i regionalnog razvoja i urbanistikim planovima, (5) podrka osnivanju javno-privatnih partnerstava (PALGO Centar, 2008). Iako je ekonomska situacija u Srbiji oteana u poslednjih nekoliko godina, delom zbog svetske finansijske krize, a zatim i zbog nedovoljno organizovanog dravnog budeta, moe se rei da postoji veliki broj mogunosti finansiranja revitalizacije naputenog zemljita u naim gradovima. Finansijsko pitanje braunfilda stoga nije najvei problem sa kojim se danas susreemo, pre je to nedostatak koordinisanih akcija usmerenih ka urbanoj regeneraciji, kao jednom od osnovnih ciljeva savremenog drutva.
III.3.
Ogranienja regeneracije braunfild lokacija u Srbiji
U procesu regeneracije braunfild lokacija uestvuje veliki broj razliitih uesnika (stejkholdera), te je njihova meusobna koordinacija vrlo sloen zadatak, jer je teko definisati i razumeti interese svakog uesnika. U sluaju zemalja koje su u prolosti imale drutveno-politiko ureenje slino srpskom, nakon reenja svojinskih odnosa nad zemljitem, najvei problem za regeneraciju predstavljaju pitanja interesne usaglaenosti i koordinacije zainteresovanih aktera u tom procesu (Peri i Maruna, 2012). Za reavanje ovih problema kljuna je komunikacija, razumevanje i poverenje meu uesnicima procesa. Ouvanje ivotne sredine namee se kao osnovni razlog regeneracije braunfilda u razvijenim zemljama, dok je u post-socijalistikom drutvu ekonomska dobit osnovna inicijativa za regeneraciju. Razumevanje kompleksnosti procesa regeneracije i shvatanje interesa i odnosa moi meu stejkholderima uslov je za uspenu regeneraciju graevinskog zemljita u Srbiji. Veliki problem u procesu regeneracije braunfild lokacija predstavljaju generalni urbanistiki planovi pojedinih optina, u kojima se stalno planiraju nove povrine namenjene izgradnji na obodima naselja. Zbog toga se pogorava situacija na postojeim braunfildima i pospeuje stvaranje novih. Osim toga, naruava se urbana struktura grada i onemoguuje proces urbane regeneracije. Ovaj problem lokalnih urbanistikih planova moe biti reen jedino podsticajima i smernicama koji dolaze sa nacionalnog nivoa.
strana 25
Olivera Duli
Postojanje velikog broja prepreka regeneraciji braunfilda ini ove projekte komplikovanijim, dugotrajnijim, skupljim i rizinijim u odnosu na grinfild investicije. Sve to odvraa potencijalne investitore, koji nisu spremni da se suoe sa rizicima koje sa sobom nosi regeneracija braunfilda. Pored apstraktnih problema (nedostatak razumevanja i strategije, nedovoljna institucionalna odgovornost), javlja se i problem nedostatka odgovarajuih alata koji bi omoguila apsorpciju braunfilda na tritu na odgovaraju nain. Lokalni sistem planiranja esto je nefleksibilan i misteriozan i kao takav zahteva ulaganje ogromnog napora za razumevanje i delovanje. Jedna od najozbiljnijih prepreka za regeneraciju braunfilda je laka dostupnost grinfild lokacija. U sutini, obezbeujui povezivanje infrastrukture i ignorisanjem naputenog zemljita, upravni organi na svim nivoima subvencioniu razvoj grinfild investicija, ime potkopavaju ponovnu upotrebu braunfilda i podravaju irenje gradova u pravcu autoputa. Zbog toga su braunfild lokacije izgubile poslove i investicije koje bi se u sluaju zabrane irenja, smetale na reciklirano zemljite. Konana i veoma znaajna barijera ponovnom korienju braunfilda jeste nedostatak tehnikih sredstava i profesionalnog znanja. Lokalne vlasti bi trebalo da ponude investitorima registar kontaminiranih lokacija, zajedno sa faktorima zagaenja, kako bi kupci nedvosmis leno znali stanje zemljita ime bi se omoguilo ranije utvrivanje naina ienja i sanacije. Takoe, postojanje podataka o jedininim trokovima sanacije lokacije vie je nego poeljno, jer bi se time mogli planirati trokovi te bi se spreile nerealne cene izvrenih radova. Pored toga, potrebna je podrka javno-privatnim partnerstvima ije prepreke nisu fiskalne ve su esto pitanja svesti o problemu, koordinacije i neadekvatni zakonski i administrativni okvir koji spreava pravilno kanalisanje postojeih resursa. Nezamislivo je oekivati da sve prepreke ponovnom korienju braunfilda mogu biti smanjene ili ukinute. Kljuna tema u cilju otklanjanja barijera za ponovno korienje braunfild lokacija je potreba za braunfild vostvom na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
strana 26
Olivera Duli
IV. Braunfild lokacije u Vojvodini: mogunost realizacije

Gradovi i urbana naselja na teritoriji Vojvodine karakteristina su po uravnoteenom urbanom razvoju, dobro razvijenoj urbanoj mrei i visokom nivou meusobne povezanosti zahvaljujui kvalitetnoj putnoj mrei i glavnim putnim pravcima. Proces urbane tranzicije u Vojvodini obeleen je polarizacijom i izraenim preseljenjem stanovnitva u gradove (pogotovo u Novom Sadu), to rezultuje disperzijom naseljenosti. Zbog preklapanja urbanih i ruralnih aktivnosti u naseljenim podrujima dolazi do prostornih konflikata, devastacije i prenamene poljoprivrednog zemljita visokog kvaliteta (Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine, 2012). Poljoprivredno zemljite trpi prenamenu zbog potreba stambene, ali i industrijske gradnje. Osim toga, unutar gradova stradaju slobodni i zeleni prostori, kao i javni prostori i zatiena kulturna dobra. Izgradnja bez kontrole i rastua urbanizacija permanentno ugroavaju prirodne i kulturne vrednosti vojvoanskih gradova i naseljenih podruja. Kao jo jedna posledica neplanske gradnje javlja se neusklaenost saobraajne mree i izgraenosti prostora, te su gradovi u Vojvodini suoeni sa stalnom saobraajnom prezagaenou, nedovoljnim protonim kapacitetima i nedostatkom prostora za mirujui saobraaj. Zbog zaputanja gradskog tkiva, dotrajale infrastrukture i neadekvatnog odlaganja otpada pojavljuju se nehigijenska podruja koja su jedan od velikih nedostataka prostornog razvoja Pokrajine. Nedovoljno razvijena ekoloka svest graana i lokalnih samouprava stvara ugroeno prirodno i urbano podruje. Graevinsko zemljite predstavlja znaajan razvojni potencijal koji u prethodnim periodima nije adekvatno valorizovan. Zbog nedovoljne svesti o znaaju graevinskog zemljita, potrebe za prostorom namenjenim novoj izgradnji stambenih i poslovnih objekata realizovane su proirivanjem graevinskog podruja naselja na njegove urbane predele, umesto korienjem unutranjih prostornih potencijala naseljenog mesta. Zbog neureenih svojinskih odnosa nad graevinskim zemljitem izgradnja je vrlo esto usmeravana na dravno zemljite, kao i na atraktivne lokacije uz drumsku infrastrukturu na prialzima naselja. Kao rezutat su nastale neracionalne prostorne strukture koje degradiraju karakteristine vojvoanske predele. Prema Regionalnom prostornom planu Autonomne pokrajine Vojvodine, osnovni cilj razvoja gradova i naselja je socijalno, ekonomski i ekoloki uravnoteen urbani r azvoj, koji razvija teritorijalnu povezanost na principima odrivog razvoja. Takoe, znaajni ciljevi su i aktiviranje kapaciteta gradova i urbanih naselja, povezivanje sa okruenjem, intenziviranje urbano-ruralne saradnje i umreavanje i grupisanje manjih teritorijalnih jedinica. U domenu graevinskog zemljita i pitanja njegovog recikliranja, najvanije je naglasiti da je jedan od operativnih ciljeva Prostornog plana ograniavanje fizikog irenja graevinskih podruja naselja, uz stimulisanje urbane obn ove, aktiviranje zaputenih lokaliteta (brownfield) i intenzivnije korienje ve definisanih povrina (Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine , 2012). Na osnovu
strana 27
Olivera Duli
ovoga moemo zakljuiti da je problem braunfilda na teritoriji Vojvodine ne samo prepoznat, ve su i nadleni organi spremni za poetak reavanja ovog znaajnog pitanja daljeg regionalnog urbanog razvoja. Prema tome, jasno je da mogunosti za investiranje u braunfild lokacije postoje. Uz odgovarajui planski osnov mogue je doneti odobrenje za delanje na braunfild lokaciji, kroz rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju, sanaciju i izgradnju. Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA 2013) na teritoriji Vojvodine postoji 110 braunfild lokacija koje su spremne za razvijanje poslovanja i unapreivanje dravne privrede. U zavisnosti od oblika prenosa prava, lokacije su svrstane u one koje su ponuene pod zakup, kupovinu, privatizaciju, zajedniko ulaganje i razliite opcije prema dogovoru. U okviru rada bie predstavljene i kritiki analizirane tri braunfild lokacije na teritoriji Vojvodine, kako bi se na konkretnim primerima jasno videle mogunosti koje prua regeneracija braunfild lokacija.
IV.1.
Kasarna Petar Drapin u Subotici
Vojni kompleks Petar Drapin nalazi se u istonom delu Subotice (sl. 4), u neposrednoj blizini saobraajnice M-22.1 Subotica-Pali, to lokaciji omoguava veoma dobru povezanost sa drugim pravcima i koridorima. Od samog gradskog centra kompleks je udaljen manje od 3 km. Ukupna povrina braunfild lokacije iznosi 21 ha, sa mogunou proirenja na vojne poligone to ini dodatnih 123 ha. Na ovom braunfildu nalazi se 26 objekata sa ukupnom povrinom od 8871 m2.
Slika 4: Lokacije na teritoriji Subotice koje su u prolosti pripadale Ministarstvu odbrane
Gradska vlast je bila zainteresovana da doe u posed ovog dela vojne imovine jo u novembru 2005. godine. Uz tehniku pomo USAID-ovog Programa podsticaja ekonomskom razvoju optina (USAID Srbija 2011) i dobru volju Ministarstva odbrane, Subotica se uspeno
strana 28
Olivera Duli
probila kroz umu zastarelih procedura i propisa. Konano, u februaru 2010, Grad je potpisao Ugovor sa Ministarstvom odbrane. USAID je podravao optine i gradove pomaui Ministarstvu odbrane, Republikoj direkciji za imovinu i Poreskoj upravi Ministarstva finansija da se postupak ubrza tako to e se definisati rokovi u administrativnoj proceduri i da se ustanovi metodologija procene vrednosti specifinih vojnih objekata. USAID je takoe pomogao lokalnoj samoupravi u pripremanju dokumentacije za dobijanje kredita, i posredovao je izmeu lokalne samouprave i Vojske Srbije da pregovore ree na obostranu korist. Sada su sve strane zadovoljne time to je uspostavljen savremen, efikasan i fleksibilan nain komunikacije izmeu drave i lokalnih samouprava. Subotica je prvi grad u naoj zemlji koji je izvrio konverziju vojne imovine iz dravnog u vlastitvo Grada. Jedan od glavnih prioriteta Grada Subotice je privlaenje stranih ulaganja i investicija, u cilju otvaranja novih radnih mesta. Prema Generalnom planu Subotica-Pali do 2020. godine braunfild lokacija kasarne Petar Drapin predviena za razvoj komercijalnih delatnosti tzv. iste industrije. Tokom 2012. godine, na javnom nadmetanju u Gradskoj kui privatno drutvo Tyrolian Real Estate iz Austrije kupilo je 4 ha na ovoj lokaciji, ime je gradska uprava otplatila 70 procenata vrednosti cele kupljene vojne imovine povrine 144 ha. Na osnovu potpisanog ugovora, investitor u je dat vremenski rok od pet godina da kupljenu povrinu privede nameni. Osnovni koncept regeneracije braunfilda nekadanje kasarne (sl. 5) podrazumeva osnivanje Industrijske zone, uz dodatno izmetanje i proirenje kapaciteta Biznis inkubatora, ime se malim privrednicima omoguava jo snanije pokretanje privatnog biznisa i podstie se preduzetnitvo. Pored toga, regeneracija ove braunfild lokacije omoguie preduslov za formiranje inovativnog centra i tehnolokog parka, kao i prostor za upravnu zgradu budueg Industrijskog parka. Postoji i interesovanje da deo prostora dobije namenu kvantake pijace.
Slika 5: Postojee stanje na braunfild lokaciji vojnog kompleksa u Subotici
Aktivnosti preduzete na ovom braunfildu predstavljaju u optem smislu dobar primer saradnje lokalne samouprave i institucija na dravnom nivou, uz pomo i usmeravanje od strane stranih agencija. S obzirom na injenicu da je period od ak osam godina bio potreban samo za reavanje pitanja vlasnitva nad zemljitem, kasarna Petar Drapin pokazuje nam da je proces
strana 29
Olivera Duli
regeneracije dugaak i mukotrpan. Dobri primeri prakse sa svetskog i evropskog nivoa obeavaju nam rezultate koji su vredni ekanja. Ukoliko se uzme u obzir podatak da je novom investitoru preostalo jo etiri godine za prenamenu kupljenog zemljita, ne mogu se donositi zakljuci o tome da li je celokupan proces regeneracije uspeno sproveden. Ipak, izuzetno je vana injenica da se situacija po pitanju recikliranja graevinskog zemljita u naoj zemlji menja na bolje, iako se trenutno ini da je promena nedovoljno dinamina.
IV.2.
Ranirna stanica u Novom Sadu
Pedestih godina prolog veka utvren je koncept razvoja Novog Sada, iji je kljuni faktor bilo planirano irenje grada ka jugu, tj. sadrajno i funkcionalno otvaranje grada prema reci Dunav (PALGO Centar 2008). Osnovna prepreka planiranom razvoju bila je eleznika infrastruktura koja je prolazila kroz grad, kao i industrija smetena u junom delu gradskog tkiva. Do kraja osamdesetih godina prolog veka ostvareno je preseljenje eleznice na sever, kao i izmeta nje industrije u novoformirane radne zone uz Kanal DTD i Dunav. Industrijski kapaciteti koji su ostali u gradu su uglavnom porueni, i na tim prostorima su izgraeni sadraji u skladu sa tadanjim planom. Manji broj objekata industrije ipak je ostao u gradu, prvenstveno na prostoru predvienom za sportskorekreativne namenu. Proces tranzicionih promena doneo je strukturne i vlasnike transformacije velikih preduzea u radnim zonama, to rezultuje problemom korienja zemljita, tj. njegovim neracionalnim korienjem. Objekat stare ranirne stanice (sl. 6) nalazi se izmeu Detelinare i Novog Naselja, u neposrednoj blizini dveju znaajnih saobraajnica, nedavno izgraenog Bulevara Evrope i Futokog puta. Ova braunfild lokacija zauzima 30 ha gradskog zemljita nadomak gradskog jezgra.
Slika 6: Objekat ranirne stanice u Novom Sadu (oznaen crvenom bojom)
strana 30
Olivera Duli
Kompleks koji se nalazi na ovoj lokaciji je u veoma loem stanju, i trenutno je van funkcije. Iako se primeuje da su objekti degradirani, nesumnjivo je da prostor poseduje sopstvenu poetiku (sl. 7) koja stvara specifian ambijent koji se ne sree esto u gradskom prostoru.
Slika 7: Naputeni objekti koji pripadaju ranirnoj stanici
Jo osamdesetih godina prolog veka potpisan je sporazum o iseljavanju ranirne stanice izmeu eleznice i tadanje gradske vlasti. Nova ranirna stanica funkcionie nekoliko godina unazad, mada joj nedostaju neki objekti, izmeu ostalog, i oni za popravku vagona i lokomotiva. Pitanje izmetanja ovog objekta je jedno od najznaajnih problema sa kojima su se susreli gradski planeri i lokalna samouprava. Kao i u prethodnom primeru braunfilda na teritoriji Vojvodine, uoljiv je dug vremenski period koji je potreban za sprovoenje bilo kakvih aktivnosti koje bi dovele do uspene regeneracije ovog, ali i drugih braunfilda. Prema planu JP Ubanizam Novi Sad, na ovoj braunfild lokaciji predviena je izgradnja velikog parka, umetnikog prostora, kao i trgovinskih, turistikih i ugostiteljskih objekata. Prema Generalnom urbanistikom planu stara loionica treba rekonstrukcijom da postane umetniki prostor, dok je za okolinu predvien park povrine 1,3 ha. Deo braunfild lokacije ka Futokoj ulici trebalo bi da bude korien za potrebe komunalnih slubi, odnosno gradskog saobraajnog preduzea i budue tramvajske stanice. Ovaj projekat prema sloenosti izvoenja prevazilazi gradnju Somborskog i Subotikog bulevara, a vrednost mu iznosi nekoliko desetina miliona evra. JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad (ZIG) oekuje poetak radova u narednih nekoliko godina. Kompleks ranirne stanice poseduje znaajan kvalitet u pogledu ambijentalnosti i kao takav on je veoma znaajna braunfild lokacija ijom regeneracijom bi se nemerljivo doprinelo kvalitetu urbane strukture. Zbog neposredne blizine novoprojektovanih saobraajnica, ova lokacija je postala jo interesantnija u proteklih nekoliko godina. Lokalna samouprava prepoznala je vrednost ovog braunfilda, to je jasno prikazano u Generalnom urbanistikom planu Novog Sada. Preostalo je pitanje finansiranja ove velike investicije, za ta bi trebalo da gradska vlast pomo potrai od razliitih fondova, kao i da pokua sklapanje javno-privatnog partnerstva, koje se u inostranim sluajevima pokazalo kao odgovarajue reenje za braunfilde ovog tipa. Pored toga, regeneracija ove lokacije sigurno bi se odvijala bre i bila uspenija ukoliko se u aktivnosti ukljue i sami graani.
strana 31
Olivera Duli
IV.3.
Lukas Globtrade u Rumi
Optina Ruma nalazi se u sredinjem delu Srema na obroncima Fruke Gore, pored autoputa i eleznike pruge Beograd-Zagreb, a od Beograda je udaljena 55 km. Sremska privredna komora priredila je tokom 2011. godine Bazu braunfild i ostalih investicionih lokacija u optini Ruma (Sremska privredna komora 2011). Ovom prezentacijom privredna komora ima nameru da objedini sve privredne potencijale u Sremu i da ih uini dostupnim stranim i domaim investitorima. Ukoliko privatna ili pravna lica poseduju imovinu na kojoj bi investitori mogli da razvijaju svoje poslovanje i ele da pronau kupca ili zakupca za nju, mogu da kontaktiraju privrednu komoru i njihova lokacija e biti uvrtena u katalog braunfilda. U okviru kataloga dostupni su privatni posedi, ali i dravna i drutvena imovina. Registracija za Bazu braunfild lokacija je potpuno besplatna, to u prvi plan stavlja jasnu nameru lokalne samouprave za reavanje problema braunfilda. Poslovni objekat Lukas Globtrade (sl. 8) nije naputen, i trenutno se koristi za trgovaku delatnost. Meutim, lokalna samouprava i privatni vlasnik oekuju investitore koji bi na ovom braunfildu organizovali proizvodnu delatnost. Ukupna povrina braunfilda iznosi 1500 m2, dok je povrina objekta 900 m2. Kompletna infrastruktura na lokaciji je ureena (elektrina energija, prikljuak ta gas, grejanje, voda, kanalizacija...). takoe, lokacija poseduje pristupnu saobraajnicu i parking prostor.
Slika 8: Lukas Globtrade u Rumi - primer braunfild lokacije koja nije naputena
Ovaj primer braunfilda razlikuje se od dva prethodna pre svega na osnovu imovinsko-pravne situacije na konkretnoj lokaciji. Dok prethodna dva primera karakterie komplikovano pitanje vlasnitva i njegovog prenosa, braunfild u Rumi je primer lokacije koja pripada privatnom licu. Osim toga, odgovarajua infrastruktura i postojei objekti u dobrom stanju karakteristike su koje izdvajaju ovaj primer u odnosu na braunfild u Subotici i braunfild u Novom Sadu.
strana 32
Olivera Duli
Braunfild Lukas Globtrade u Rumi odabran je kao reprezentativan primer jer je predstavljen u Bazi braunfild lokacija koju je priredila Sremska privredna komora. Moe se zakljuiti da je Sremski okrug spreman za ozbiljne aktivnosti povodom regeneracije braunfilda u Vojvodini.
IV.4.
Procena stanja u oblasti regeneracije braunfilda u Vojvodini na
osnovu kritike analize primera

Na osnovu istraivanja braunfild lokacija pre svega na globalnom, a zatim i na lokalnom nivou, moe se doneti zakljuak da su braunfild lokacije na teritoriji Vojvodine najee bivi industrijski i vojni kompleksi koji se nalaze uglavnom u atraktivnim gradskim naseljima. Ove lokacije predstavljaju negativne pojave u vojvoanskim gradovima i optinama jer doprinose stvaranju loeg okruenja. Evropski gradovi suoeni sa problemom braunfilda uveliko primenjuju inovativne pristupe u regeneraciji ovakvih lokacija. Vreme je da lokalne samouprave na prostoru Vojvodine primene smernice i zakljuke optina i drava koje su u ekonomskom smislu na daleko viem nivou od nae zemlje. Aktivnosti za regeneraciju braunfild lokacija u Vojvodini zahtevaju paljiv i konkretizova n pristup zasnovan na jakoj politikoj volji, od regionalnog do lokalnog nivoa. Postoji veliki broj podsticaja za strane i domae investicije koje vae i za braunfild lokacije. Ipak, uee braunfild investicija u ukupnim investicijama je veoma malo, najee usled nereenih imovinskih odnosa i visokih trokova ureenja lokacije (PALGO Centar 2008). Problem braunfilda prepoznat je na regionalnom nivou, i njegov znaaj istaknut je pre svega u Regionalnom prostornom planu Autonomne Pokrajine Vojvodine, te su zapoete i aktivnosti na njegovom reavanju. Lokalne samouprave pokazuju snanu politiku volju za unapreenje ekonomske, ekoloke i socijalne strukture gradova. Ipak ideja recikliranja graevinskog zemljita treba da bude javno promovisana kako bi se to vie stanovnika vojvoanskih gradova edukovalo i informisalo o prednostima regeneracije braunfilda.
strana 33
Olivera Duli
V. Zakljuak
Kao jedna od najveih posledica urbanizacije u naim gradovima pojavljuje se jednolinost i degradiranost urbane strukture, ija je posledica nestanak prepoznatljivosti mesta i gradova, koja je kljuna za odrivost lokalnog u globalnom kontekstu. Braunfild lokacije i njihova regeneracija su vani stimulatori odrivog razvoja i aktivno bavljenje ovim problemom poboljava odrivost urbanog prostora. Rasprostranjenost braunfild lokacija irom Vojvodine upuuje na neophodnost strateke akcije iji je krajnji cilj odrivi urbani razvoj vojvoanskih gradova i optina. Autonomna Pokrajina Vojvodina je u proteklih desetak godina suoena sa problemom neodgovarajue upotrebe graevinskog zemljita, koje se ranije (pogotovo u socijalistikom periodu) koristilo za industriju, vojsku, komunalne servise i eleznicu. Jo uvek nisu sagledane sve prednosti regeneracije braunfilda i jo uvek se eljno iekuju grinfild investicije. Kao to je navedeno u prostornim planovima, Vojvodina i Srbija tee evropskim vrednostima, kao sveobuhvatnom socijalno-ekonomsko-ekolokom modelu. Zbog toga, braunfildi su neizbean izazov koji zahteva potpuno novo angaovanje uprave i lokalnih samouprava na svim nivoima, kao i angaovanje planera i urbanista, pa ak i stanovnika. Kao rezultat odlaganja problema recikliranja zemljita istovremeno se odlae i stabilizacija, obnova i odrivi razvoj Pokrajine i Republike. Pojedine dravne institucije i neke lokalne samouprave prepoznale su problem braunfilda, i na osnovu toga su preduzete odreene akcije u vidu evidencije braunfild lokacija, a retke lokacije su ak i uspeno regenerisane i rekativirane. Pored toga, u periodu od proteklih pet godina usvojeni su vani propisi i odredbe koje omoguavaju laki tretman braunfilda u pravnom smislu. Meutim, ukupan rezultat svih aktivnosti na teritoriji Pokrajine i Republike ne moe se smatrati izrazito pozitivnim. Ako je jedan od ciljeva prostornog razvoja ponovno korienje to veeg broja naputenih lokacija kroz privatne, javne ili javno-privatne investicije, onda je taj cilj jo uvek prelazi srednji vremenski rok od 15 godina. Poev od 2000. godine u ukupnom broju inostranih investicija uee braunfild projekata ne prelazi deset procenata. Veliki broj propalih socijalistikih preduzea jo uvek nije pronala svoje kupce, efekti prodaje vojne imovine su tek nekoliko desetina miliona evra, to je nedovoljno s obzirom na broj i veliinu vojnih braunfilda u Vojvodini i Srbiji. Problem braunfild lokacija dostigao je ogromne razmere u proteklih desetak godina zbog efekata tranzicije, a upravo u tom periodu je on marginalizovan od strane dravne uprave i lokalnih samouprava. Braunfildi su specifina ansa, ali istovremeno i velika pretnja za nae drutvo, kojim se niko nije bavio zbog nepostojanja dravne strategije i nedefinisane nadlenosti za recikliranje graevinskog zemljita. Na nivou optina i gradova, braunfildi tek odnedavno postaju predmet akcionih planova i urbanistikih dokumenata, ali se implementacija ovakvih projekata usporava zbog finansijskih i kadrovskih ogranienja.
strana 34
Olivera Duli
Ukoliko problem braunfilda posmatramo na dravnom nivou, moe se istai da je neophodna izrada nacionalne strategije za regeneraciju braunfild lokacija i usvajanje jasne definicije ovog pojma. U okviru toga, neophodno je odrediti i nadlene institucije koje bi se bavile ovim problemom, kao i utvrditi postojee i mogue izvore finansiranja potrebnih sredstava. Dobri primeri pojedinih optina koje su pripremile bazu braunfild lokacija za investiranje treba da budu proireni na teritoriju cele drave. Uz to detaljniji katalog treba istai i tehnike podatke o lokaciji, opis trenutnog stanja i neizostavnu procenu stepena zagaenja. Pitanje zagaenosti lokacije skoro uopte nije razmatrano u naem drutvu, a ono je jedna od najznaajnijih komponenata ukoliko drava tei ukljuenju u Evropsku Uniju. Na nivou lokalne samouprave, neophodno je izabrati prioritetne lokacije za regeneraciju i utvrditi mogue izvore finansiranja. Takoe, neophodno je razvijanje kadrovskih i tehnikih kapaciteta u lokalnoj upravi. Kao pozitivna strana problema braunfilda u naoj zemlji moe biti istaknuta injenica da je prepoznata neophodnost uestvovanja u reavanju ovog pitanja, na svim upravnim nivoima. Pojam braunfild lokacija polako postaje poznat i korien termin u svim sredstvima komunikacije, to e vrlo brzo rezultovati poveanjem svesnosti svih stanovnika o odrivoj obnovi naih gradova. Dobri primeri u Evropi ali i u naoj zemlji treba da nas poue uspenim nainima regeneracije braunfild lokacija i novim mogunostima za drutvenu zajednicu koje se pojavljuju nakon zavretka sloenog procesa reciklae naputenog zemljita.
strana 35
Olivera Duli
VI. Popis ilustracija

Redni broj ilustracije Naziv ilustracije Gustina naseljenosti i konkurentnost odabranih zemalja lanica EU A-B-C model sistematizacije braunfild lokacija Raspoloivi izvori finansiranja regeneracije braunfild lokacija Lokacije na teritoriji Subotice koje su u prolosti pripadale Ministarstvu odbrane Postojee stanje na braunfild lokaciji Vojnog kompleksa u Subotici Izvor i datum preuzimanja ilustracije prilagoeno na osnovu: Oliver i dr. The Scale and Nature of European Brownfields CABERNET 2005 - International Conference on Managing Urban Land LQM Ltd. Nottingham, 2005. prilagoeno na osnovu: Ferber, Uve, Nathanail Paul. Brownfields Handbook Faculty of Civil Engineering, VSB Technical University of Ostrava. May 2006. www.fast.vsb.cz/lepob (poslednji pristup mart 28, 2013). prilagoeno na osnovu: Stalna konferencija gradova i optina Reaktiviranje braunfilda u Srbiji: Sistematski pristup ili ad hoc reenja? Stalna konferencija gradova i optina, 2011. http://www.skgo.org/pages/display/230 (poslednji pristup mart 17, 2013). preuzeto 25.5.2013 sa web-stranice: http://serbia.usaid.gov/upload/images/news_events/serbia/Militaryconversion-image.jpg preuzeto 26.5.2012 sa web-stranice: http://images3.kurir-info.rs/slika-900x608/subotica-kasarna-petardrapsin-prodaja-licitacija-1345196695-199088.jpg i http://www.blic.rs/data/images/2010-0708/55939_vosavojska012011-su-1-bv-uy-tekst-vikasarna_f.jpg?ver=1278616699 preuzeto 28.5.2013 sa web-stranice: http://wikimapia.org/7167573/sr/Ranzirna-stanica
Slika 1
Slika 2
Slika 3
Slika 4
Slika 5
Slika 6
Objekat ranirne stanice u Novom Sadu
Slika 7
Naputeni objekti koji pripadaju ranirnoj stanici Lukas Globtrade u Rumi - primer braunfild lokacije koja nije naputena
preuzeto 28.5.2013 sa web-stranice: http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=241444&page=67
Slika 8
preuzeto 30.5.2013 sa web-stranice: http://serbia-locations.rs/locations-eng/location.php?ID=265
strana 36
Olivera Duli
VII.
Popis literature
. Uvod u tematiku braunfilda. Stalna konferencija gradova i optina: Savez gradova i optina Srbije. 9 June 2011. http://www.ambero-icon.rs/wp-content/uploads/2011/07/PrezentacijaSKGO.pdf (poslednji pristup mart 21, 2013). Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA. http://siepa.gov.rs/sr/ (poslednji pristup: maj 26, 2013). Bacon Kevin L, Richard Dagenhart, Nancey Green Leigh, John Skach. The Economic Development - Urban Design Link in Brownfield Redevelopment. Economic Development Journal, 2008: 30-39. Bishop, Peter. Approaches to Regeneration. Architectural Design LXXXII, br. 1 (2012): 28-31. CABERNET. 2013. http://www.cabernet.org.uk/index.asp?c=1134 (poslednji pristup april 10, 2013). Dixon, Timothy. The Property Development Industry and Sustainable Urban Brownfield Regeneration in England. Urban Studies XLIV, br. 12 (novembar 2007): 2379-2400. Encyclopdia Britannica Ultimate Reference Suite. urban planning. 2012. Ferber, Uve, Paul Nathanail. Brownfields Handbook. Faculty of Civil Engineering, VSB - Technical University of Ostrava. May 2006. www.fast.vsb.cz/lepob (poslednji pristup mart 28, 2013). Ganser, Robin, Katie Williams. Brownfield Development: Are We Using the Right Targets? European Planning Studies XV, br. 5 (jun 2007): 603-622. Gorman, Hugh S. Brownfields in Historical Context. Environmental Practice V, br. 1 (2003): 21-24. Krzysztofik, Robert, Jerzy Runge, Iwona Kantor-Pietraga. Paths of Environmental and Economic Reclamation: The Case of Post-Mining Brownfields. Polish Journal of Environmental Studies XXI, br. 1 (2012): 219-223. Oliver, Lee, Uwe Ferber, Detlef Grimski, Kate Millar, Paul Nathanail. The Scale and Nature of European Brownfields. CABERNET 2005-International Conference on Managing Urban Land LQM Ltd. Nottingham, 2005. PALGO Centar. Oivljavanje braunfilda u Srbiji. Urednik Klara Danilovi, Borislav Stojkov, Slavka Zekovi, aklina Gligorijevi, Duan Damnjanovi. Beograd: PALGO Centar, 2008. Peri, Ana, Marija Maruna. Predstavnici drutvene akcije u procesu regeneracije priobalja - sluaj braunfild lokacije "Luka Beograd". Sociologija i prostor L, br. 1 (2012): 61-88.
strana 37
Olivera Duli
Peri, Ana. The Review of Planning Practice in Brownfield Regeneration - Some European Experiences. Joural of Applied Engineering Science XI, br. 1 (2013): 1-8. Perovi, Svetlana, Naa Kurtovi-Foli. Braunfild regeneracija - imperativ za odrivi urbani razvoj. Graevinar LXIV, br. 5 (2012): 373-383. Raco, Mike, Steven Henderson. Sustainable Urban Planning and the Brownfield Development Process in the United Kingdom: Lessons from the Thames Gateway. Local Environment XI, br. 5 (oktobar 2006): 499-513. Regions for Economic Change. Workshop on Re-using Brownfield Sites and Buildings. Urednik Peter Ramsden. Brussels, 2010. SIEPA. Mere za razvoj braunfild investicija. Palgo centar. 2006. http://www.palgo.org/files/brownfield/02%20SIEPA%20%20Mere%20za%20razvoj%20braunfild%20investicija.pdf (poslednji pristup: mart 19, 2013). Stalna konferencija gradova i optina. Reaktiviranje braunfilda u Srbiji: Sistematski pristup ili ad hoc reenja? Stalna konferencija gradova i optina. 2011. http://www.skgo.org/pages/display/230 (poslednji pristup: mart 17, 2013). Stojkov, Borislav. Ka recikliranju graevinskog zemljita u Srbiji. Glasnik srpskog geografskog drutva, 2007: 175-185. US Environmetal Protection Agency. Anatomy of Brownfields Redevelopment. US Environmetal Protection Agency. 2006. http://www.epa.gov/brownfields/overview/anat_bf_redev_101106.pdf (poslednji pristup: april 25, 2013). Vanheusden, Bernard. Brownfield Redevelopment in the European Union. Boston College Environmental Affairs Law Review XXXIV, br. 3 (2007): 559-575. Vanheusden, Bernard. Recent Developments in European Policy Regarding Brownfield Remedation. Environmental Practice XI, br. 4 (decembar 2009): 256-262. Yount, Kristen R. What are Brownfields? Finding a Conceptual Definition. Environmental Practice V, br. 1 (2003): 25-33. Zekovi, Slavka. Regional Competitiveness and Territorial Industrial Development in Serbia. SPATIUM, br. 21 (2009): 27-38.
strana 38

Olivera Dulic - Braunfildi FINAL

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Olivera Dulic - Braunfildi FINAL

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Olivera Duli

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Departman za arhitekturu i urbanizam

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

II. O braunfild lokacijama

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Pojam braunfild lokacija

Definisanje pojma braunfild lokacija u Evropskoj Uniji

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Slika 1: Gustina naseljenosti i konkurentnost odabranih zemalja lanica EU

Tipovi braunfild lokacija

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Kako nastaje braunfild?

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Kriterijumi za procenu veliine problema

Zbog ega je braunfild izazovniji od grinfilda?

Proces regeneracije braunfild lokacija

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Znaaj regeneracije braunfild lokacija

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

II.8.1. Socijalni efekti

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

II.8.2. Ekonomski efekti

II.8.3. Ekoloki efekti

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

II.8.4. Prostorni efekti

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

III. Braunfild lokacije u Republici Srbiji

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Pravni okvir recikliranja graevinskog zemljita u Srbiji

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Zakon o porezu na dobit

Zakon o planiranju i izgradnji

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini (Stalna

Uredba o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija

Zakon o javnoj svojini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Finansiranje razvoja braunfilda

Slika 3: Raspoloivi izvori finansiranja regeneracije braunfild lokacija

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Ogranienja regeneracije braunfild lokacija u Srbiji

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

IV. Braunfild lokacije u Vojvodini: mogunost realizacije

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Kasarna Petar Drapin u Subotici

Slika 4: Lokacije na teritoriji Subotice koje su u prolosti pripadale Ministarstvu odbrane

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Slika 5: Postojee stanje na braunfild lokaciji vojnog kompleksa u Subotici

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Ranirna stanica u Novom Sadu

Slika 6: Objekat ranirne stanice u Novom Sadu (oznaen crvenom bojom)

Mogunosti i izazovi regeneracije braunfild lokacija u Vojvodini

Slika 7: Naputeni objekti koji pripadaju ranirnoj stanici