Professional Documents
Culture Documents
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
I. ПРАВИЛА И ЊИХОВИ ОСНОВИ
Приредили
МИТАР ПЕШИКАН
ЈОВАН ЈЕРКОВИЋ
МАТО ПИЖУРИЦА
МАТИЦА СРПСКА
1994
Рецензенти
ПАВЛЕ ИВИЋ
ДРАГО ЋУПИЋ
ДОБРОТВОРИ,ДАРОДАВЦИ,ПРИЛОЖНИЦИ
ПИСМО 1-6 17
Настанак и међусобни однос европских писама. Називи
словних система и назива . .. .. . .. . ... .. . 1 17
Примена писама на нашем језичком простору у про-
шлости. Писање бројева .................... . 2 21
Мењања и прилагођавања азбуке. Латиница. Ћирилица.
Новије реформе ћирилице .... . 3 23
Развитак типова писма .......... . 4 32
Главни видови данашњег писма 5 35
Основне норме нашега писма . . 6 37
Прилог
ПРАВИЛА И ЊИХОВИ
ОСНОВИ
писмо
2 Праnопис (ек.)
18 Писмо т. 1
:::
tr ~~ ~
1:" 1:"5 5
A~A~4 ~A Р{-П~П --?П
"..
- r- ..
к
"
1 2 3
"'"
Jf.
4
€
5
-
6
,.,.
3
7
-О
н
8
"'"
9,...
q
I К М Н ~ П
....
-с
"
10 20 30 40 SO 60 70 80 90
-
..... "...
- .-
р т
V 4 ~V
0020030040050060070080090
- .... "" "" "'" '= Р!Ј """" "'" """ """ "'='
А А
~П ~П ~~ ~{[Њ ~~~
1000 2000 11 12 ... 21 22 ... 221 ...
2. Староhирuлски систем бројева. Једнак је и византијски систем, осим
знака за 900-
т. 2 Писмо 23
а А алфа - а t 1 јота
Р Р ро r
Е Е епсилон - е V N ни - п <рф Ф фи ph
~ Z зета - z ~ ';:;'
...... кси - Х
Х Х хи ch
11 Н ета ё О О омикрон- О
'v 'р пси ps
81З-8 тхета th I
1t П пи р ј
ro Q омега 5
_ _ -1I _
------------------------ - ----_.-
с с ( О\) -u
а t t - ha, he, hi ...
а\) \ Е\) - au, eu
4. Специјалне
примене
И оу 1 U
оу
латинице
Ђ Ы е у
е k.. ж о е у о
Q
ь ъ ь ъ
а а
п , т :к р :, t
,
ц :ч
,
:ћ
,
, : с :с :с '
s: §:'
Ј
ф, с: ш:
- - - - - - - - - - - - - - - ,- - - - -1- - - - -
С/Ш' х _
f:
..l' _ _ _
"
s:
, _ _ _ _ _ -, _ _ _ _ _
х,Ь
1- - ___ 1____ - - -
I
3, ж' 3,ж, I I I
h
.
z: z:, z' Ь,У
"
s : џ :ђ ,
, :3 3 :;3 ,,
б д ,Г
, ь d :g
М Н
,'Њ m п :п
л :љ
р r
,.
в
:Ј v ј
а Ь с d е а Ь с с с а Ь с ех су
f g h i Ј d dz d е f d dx dy е f
k 1 m п о g h i ј k g h i ј k
р q r s t 1 lј m п пј 1 ly m п пу
u v w х у о р r s. s о р r s sx
z <.~) t u v z z t u v z zx
(в) Оп шта, стандардна и телеnринтерск:а латиница
26 Писмо т. 3
стуфхцчш
5. Ћирuлица Ј--е Ю 1-~ 1-т
оп шта, осо
u
бита српска
и историјска
Ьћјљњџ ЯЭЩU
t\БВГД€
Ж3НКЛМ SЪ
нопрст
'""ео
V )СЦЧШ ео I
Ђ~ЉП1Ь1и~ Rr~tv
5в. Ћuрuлuца - цртеж у
старинско.М стилу сла
вјанице (курент).
30 Писмо т. 3
3 Правопис (ек.)
34 Писмо т. 4
Виgови реза
~~/ЈПhI'Ш!fIJ
"Ј lIии 7
шЈlrliJ.'1Ј!d1Ј83
fJVllfIYJ (Ј
fГQ
ЛИНЕАРНО
Граgац ија величиНа ( техн и ч но )
цицеро гармонд петит нонпарел
~~~~шrn~~~~~D
~~~;~~~~~~~O
~~~~~~~OO~
7. Распоред српске huјJUлuце на mасmаmури
а А ђ Ъ ј Ј нН с С хХ
б Б е Е к 1{ њЊ т Т цЦ
в В жЖ лЛ о О ћЋ ч Ч
r Г з З љЉ пП у У џ џ
;:{ д иИ мМ Р Р Ф ф шШ
а А dD g G 1 L о О t Т
Ь В dzDz hH lј Lj Р Р uU
с С
v
dD i 1 rnМ r R v V
v
С С е Е ј Ј nN s S z Z
z z
v v
с с f F k I( njNj S S
аА 1)Ћ ј Ј нн с С хХ
ББ е Е кК њЊ т Т цЦ
вВ жЖ лЛ о О ћЋ чЧ
2 Г 3 З љЉ пП уУ џџ
дд иИ .мМ рР фФ шШ
аА dD gG lL 00 tT
ЬВ diDi ћН lj Lj рР иИ
се dD i 1 тМ rR vV
се еЕ јЈ nN sS zZ
v v
се fF kK nј Nj sS zZ
8. СРnС1СохрваmС1Се азБУ1Се
т. 6 Писмо 39
аЈбl9 f-жжзuј
f{l{л.љ.ЛllНЊ~ftf(;
27 ј2 Гзд , g2 Ж, Жг U И2 n7 UzПn
--
'
\
заштuтиш
, ----
Рl Рг fJ; 1; т 2 Ш 3 У, Уг уз Х 1 Х2 ~3 зашшuшuш
*
Из свега реченог истичу и нека мерила и норме српске
ћирилице у односу на писма и системе који је допуњавају у нашем
систему опште комуникације (краће: на конфунктивна писма и
допунске графије), тј. на грчко писмо и латиницу, арапске бројке
и акцентована слова. Главне норме односе се на књишки нормал
грађанске азбуке и слична општа писма.
Г.ХОМ. В Н
г.син. А ВГ Е М ОПР т ФХ
Мр. АБВГДЕЖЗИКЛМНОПРСТУФХЦЧШ+Ј ЉЊЋЋЏ
л. син. А Е М О Т Ј
Л.ХОМ. В Н РС Х
т. 6 Писмо 45
изузев помоћних.
4 Правопис (ек.)
50 Велико слово т. 14i
5 Правопис (ек.)
66 Велико слово т. 29g
језичкој логици.
14. Главне групе властитих имена као неспорне позиције великог слова:
а. Људска имена (сви чланови формуле), верска и митолошка имена:
Петар Петровиh Њеzош, Јехова, Јуnитер, Каин.
Ь. Етноними и житељска имена: Словени, Арапи, Ресавци, Новоса-
ђани (Словен, Араnчад и сл.).
с. Географска имена: Европа, Романија, Цетиње, Славuја.
d. Небеска тела и њихови системи: Марс, Сиријус, Зодијак.
е. Индивидуална имена животиња: Јабучило, Шарац, Брундо.
f. Празници: Пасха, Божиh, Бајрам, Ђурђевдан.
g. Установе и сл.: Ермитаж, Одеон, Јуzonетрол, Сnартак.
ћ. Гласила и ауторска дела: Политика, Сеобе, Илијада, Мачевање
(слика).
i. Уникатни објекти: Партенон, Девич, Бuљарда, Титаник.
15. Сва имена задржавају велико слово и у присв. придеву на -ов, -ин:
Марков, Змајев, Сатурнов, Титаников, Венерин.
16. Уже властито име у ширем: Западна Морава, Јужна Америка, Летопис
Матице српске.
17. Опште правило: опште речи унутар имена (ван првог места) пишу
се малим словом, осим у случајевима који се изричито изузму из овог
правила.
а. Рат двеју ружа, Оnијумски рат, Кримски рат, Бурски рат, Друzи
светски рат, Седмоzoдишњи рат; описни називи: турско-аустриј
ски рат Ј 687-99, ирачко-ирански рат; доба светских ратова.
Ь. Сељачка буна, Први устанак, Октобарска револуција, Француска
револуција, Осамнаести бример. Описни називи: устанак 1804.
zодине, алжирска револуција.
с. Метонимијска имена: Ватерло, Бородино, Термоnuле, Сутјеска
(битке). Опи~ни називи: битка код села Бородина, битка на
Ватерлоу.
т. 40 Велико слово 79
31. Имена и називи животиња: коњ Муња, Јабучило, пасЛеси; али: шаров
и Шаров, зависно од примене.
32. Земља, сунце и месец:
а. Само малим словом: наш месец, Марсови месеци, систем са два
сунца; млад месец, пун месец; полумесец.
Ь. Двојако СУНЦЕ и МЕСЕЦ као небеска тела: Сиријус, Веш и Сунце
- залазак сунца.
33. Звања уместо имена: микадо, шах, вожд, папа; боље малим словом и
фирер, дуче, Kayдuљo.
34. Бића из религиозног и митолошког појмовника:
а. Зевс, Аполон - сатир, нu.мфа, анЬео.
Ь. Јехова, Бт, Алах. Могућност општег значења речи БОГ.
с. Избледело или затрто значење: убио је боza у њему.
d. врт, Ьаво, сотона - Луцифер, Велзевул.
е. БО20родица, БО20мати, Госпа; Велика 20сnоЬа, Велика 20сnојина,
Света тројица, Свето тројство, Дух свети, Свети дух.
Уводна објашњења
6 Правопис (ек.)
82 Спој ено и одвојено писање т. 42
7 Правопис (ек.)
98 Спојена и одвојено писање Т. 52
цртицом или спој ено , јер ступају у још тешњу везу с именом.
Наиме, форманти аш, беz обично се акценатски потпуно обједињују
с претходним именом, а често губе и информативно значење,
претварајући се у експресивно или пригодно проширење имена.
Ако се име завршава самогласником, онда се он губи испред
форманта aza, те долази и до гласовног срастања: Myjaza, Суљаzа,
Авдаш, Мустафаza. Завршеци aza и беz обично губе значење
изразитог титулисања, па ако је пригодна титула потребна, она се
каткад домеће и испред имена: "куне јој се бег Алилбег", "бег
Иванбег, јуначко кољено", "ој чујеш ли, аго Асан-аго". За ова два
форманта реално влада дублетизам спојеног и полусложеничког
писања. Треба поштовати изражајни обичај тамо где се створио;
нпр. само спојено се пише Скендербеz (и за Кастриота и за
Црнојевића), такође Иванбеz (за Ивана Црнојевића); за друге
историјске личности биће обичније полусложеничко писање, нпр.
Хусеин-беz Градашчевиh, Смаил-аza Ченzиh. Иначе се тежи пра
вилу да се цртица пише за стварно титулисање, а да се за експре
у изворном Језику.
цама.
бљени у истом смислу, него као спој у коме један придев одређује,
допуњава или модификује други (те се приближавају категорији
приказаној горе под 58d); на пример, књижевflоисторијски (књи
жевflоисторијска литература) схвата се као 'историјски на књи
жевни начин', тј. књижевна обрада историјске тематике. Каткад
се по принципу напоредности или подређености диференцирају
сложенице и полусложенице истог склопа: књuжевflо-језички 'књи
жевни и језички' (нпр. књuжевflо-језички факултетски одсек), и
књижевflојезички 'који се односи на књижевни језик' (књижевflоје
зичка правила); историјСКО-2еО2рафСlсе студије ('историјске и гео
графске') и историјСКО2еО2рафски 'који се односи на историјску
географију'; nолитичко-еКОflо.мски (нпр. nолитичко-еКОflо.мска
подршка) и nолитичкоеКОflо.мски (према nолитичка еконо.мија).
(3) Састављено се каткад пишу и спојеви који се могу схватити
као напоредни (и превести односно објаснити придевима повезаним
везником и), али се узимају нераздељено, као целина, нарочито
ако чине уобичајену лексичку јединицу: друштвеflоnолитички
(друштвени и политички, али заједно и повезано), flациОflаЛflООСЛО
бодилачки и flародflоослободилачки, flаУЧflостРУЧflи, flаУЧflотех
flички, робflОflовчаflи (робflОflовчаflа привреда) и др. Цртица се у
оваквим случајевима може писати ако наглашавамо посебност
компонената (нпр. "то није само политичко него друштвено-поли
тичко питање").
(4) Састављено се пишу и неки спојеви кад представљају тешњу
смисаону целину него уобичајени полусложенички спојеви истород
них придева: hирило.методски или hирило.методијевски (нпр. за
разлику од каflт-лаnласовско схватање, дучиh-шаflтиhевски
стих); српскохрватски (хрватскосрnски) кад се односи на зајед
нички језик одн. језичку заједницу; босаflскохерце20вачки кад се
Босна и Херцеговина узимају као целина, а зависно од значења
СПОЈ ено се може писати и косовско.метохијски, алзасколореflски,
шлезви2холштајflски, баденвирте.мбершки. Макар и писали с цр
тицом Аустро-Ушрска (в. т. 49f1) , придев од тог имена редовно
пишемо спојено: аустРОУ2арски (у П је Аустро-Ушрска, али
аустроушрска флота). С друге стране писаћемо полусложенички
кад се саставнице узимају у посебном значењу: срnско-хрватски-
108 Спојена и одвојено писање т. 58f(4)
8 Правопис (ек.)
114 Спојена и одвојено писање т. 61с
у уводном делу овог поглавља (т. 45). Спој ено и одвојено писање
у великој мери зависи од успостављеног обичаја и конвенције,
нормирања. Основни регулатор у последњих тридесет година била
је норма П, које су се придржавали и наши велики описни речници
(шестотомник Матице српске - испрва и Матице хрватске - и
недовршени велики речник Српске академије, РМС и РСА), само
што их је у неким појединостима грађа навела на извесна одступања
од П. у стварности - у нашој литератури и у јавној речи - у доста
примера постоји правописни дублетизам. У нормативним обрадама
и расправама (ПП и МО) препоручено је тридесетак поправки
начина писања у П. Њих се придржава и овај приручник, с тим
што је по истим мерилима додато још неколико корекција, раније
нерасправљених или недовољно расправљених. Констатујуhи
реална двојства, која се засад не могу искључити из норме, и овде
и у речнику једном виду писања по правилу дајемо извесну предност,
оцењ ујуhи да такво писање треба да преовлада у правописном
обичају, али не искључујуhи ни другу могућност. Предност се даје
негде изричито (у несумњивијим случајевима), а негде тиме што
се такво писање наводи као прво. Ипак се у овој материји и трајно
мора рачунати с непотпуно уједначеним писањем и признавати
право писаца да истакну било посебност саставница било јединство
израза" те да према томе примене растављено или састављено
писање.
извечери на несрепу
издалека, издаље наовамо: од јануара наовамо
издно (предл.) на одмет (П наодмет)
изједна наоко; држати на оку
изјутра на пакост (П наnакост): то нам ради на
измалена, измала пакост
сусрет с бока
натајно с 2лаве СП З2лаве): да чудно ли с главе
наташте, наште срце погибосмо (Његош)
наузнак с јесени; исп. с пролеhа
на уштрб (П науштрб) с леfjа
начас; на часак (боље него П начасак), сместа иј. смјеста ('одмах')
на трен, на тренутак с миром, с муком
у ковитлац у појас
у корак (П укорак) , под корак, корак у уnрекрст иј. уnријекрст
корак у прсте (П уnрсте): бројати, рачунати,
у коштац (П укоштац) знати (као) у прсте
укратко у раскорак (боље него П ураскорак)
УКРУ2: ишао је укруг успут (боље него П уз пут): рекао је то
улево иј. улијево некако успут, путовао је а успут и
y.мuмo2peд трговао
унакрст у страну
Уводна објашњења
41. Три врсте спојева и три начина писања: спој ено , полусложеничко и
одвојено.
42. Видови колебања у начину писања: видео спот / видео-спот / видео
спот; отада / од тада; фотомонтажа / фото-монтажа; бруто
тежина / бруто-тежина.
43. Слојеви сложеница: ЦРН02лав, Владимир; блаzослов, првосвештеник;
2е02рафија, земљоnис; тајмаут, nлеј-оф.
44. Одлике сложеница:
а. Непроменљивост прве саставнице: Сланкамен, Сланкамена.
Ь. Несамостални форманти:
(1) други формант: водоЉ УБ, ловоКРАДИЦА, биоЛОГИЈА;
(2) први формант: СВИЛОnреља, ТЕРМОцентрала, ДУБОдоли-
на, ЕВРОсnорт.
с. Тежња обједињавању акцента: ледоломац, Бањалука.
d. Утицај редоследа саставница: планина Шара ." Шар-nланина.
е. Типични структурални модели, тежња краТКОЋИ прве саставнице:
мрколиnа, зеленzора.
Битнија правила
53. Удвајање саставница: поп и рок музика, поп-рок музика (не: "поп-рок
-музика"), рок nевачи и nевачице.
54. Титуле испред имена:
а. Одвојено лексички непроменљиве титуле: кир Јања, кир Јањин.
Ь. Одвојено или с цртицом оказионално непроменљиве титуле и
придевци: Поп Лукина (Поn-Лукина) (улица).
55. Титуле иза имена:
а. Спој ено или с цртицом аш и ба: Суљага, Смаил-аza, Скендербег,
Хусеин-бег; с цртицом: Омер-паша.
Ь. У песмама: Јован-капетана и Јован капетана.
56. Цртица уз презимена:
а. Домаћа двојна презимена: Аница Савић-Ребац, Вук Стефановић
Караџић.
Ь. Страна презимена обично одвојено: Ван Гoz, каткад с цртицом:
Тулуз-Лотрек, Салтиков-Шчедрин.
с. Боље црта него цртица: Бојл-Мариотов закон (коаутори).
d. Без цртице: Јанковић Стојана.
е. Спојено: Хаџиристић, МахмудбеlOвић.
57. Вишечлана геогр. имена:
а. Бањалука (Бања Лука), Даниловград и Данило в Град.
Ь. Без цртице: Клермон Феран, Адис Абеба. С цртицом збирни појам:
Шлезвиг-Холштајн.
с. Херцег Нови (Херцег-Нови), Котор Варош (Котор-Варош).
d. Шар-nланина (или Шара); Грмеч планина (Грмеч-nланина).
е. Десnотовац - село или Десnотовац село (не цртица).
58. Придевске сложенице и полусложенице:
а. Неспорно спој ено писање: риЬокос, беozрадски, nрестар.
Ь. Присв. придеви као и зависни падежи именица: Лао Цео в, zaзда
Николин (zaзда-Николин).
с. Изведенице од двојних имена: донкихотски, херцегновски.
d. Изведенице од одредбених синтагми: сnољноnолитички.
е. Спојеви напоредних придева као полусложенице:
(1) сучељени појмови: руско-турски речник;
(2) раздељени појмови: шумадијско-војвоf)ански lOвори.
f. Спој ено писање напоредних придева:
(1) глуво нем;
(2) разликовање: књuжевнојезички (: књижевни језик) - књи
жевно-језички (: књижевност и језик);
(3) смисаоно целовити спојеви: друштвеноnолитички;
(4) тешња веза него у другим сличним спојевима: ћириломе
тодски, српскохрватски (језик);
(5) индоевроnски, аН2лоа.мерички.
g. Боје: та.мнозелен; црно-бели дрес, али је оправдано црнобели
телевизор, црно бел и филм.
h. Прилог + придев: мнozоnоштовани, горенаведени (али: већ lOре
наведени).
i. Понављање цртице ако се понавља исти однос: немачко-италијан
еко-јапански савез, али: немачко-аН2лофранцуски фронт (1914).
59. Полусложеничка удвајања и парни спојеви:
а. Именице: бер и бер и, тамта.м; разни хокус-nокуси; ракета земља-
п
124 Спојено и одвојено писање т. 64
(1) ё - ије (дуго јат, у ек. дуги, а у ијек. два начелно кратка
слога): цвет - цвИјещтако и ријеч, нијем, двије, бријесm, сијено,
цвијеће, сијева, лијечен; млеко - млијеко, тако и свијећа, мијена,
лијеnа, nијесак, бијелац, сијевати, цијенио; корён - коријен, сл. и
увијек, донијещ nрелијеn итд.
насљедник, сњеzовит.
ист. заn.
9 Правопис (ек.)
130 Иј екавица и екавица Т. 68
СУ2ласнuк х
Сугласник ј
nрuлuјеnuтu) .
10 Правопис (ек.)
146 Гласови: једначење по звучности Т. 7бс
-
п и Ь настали су од т и д такође и старим (прасл.) и новим
(шток.) јотовањем (а иј. јотовање nерати, Ьевојка, као ни трnље
ти, 2рмљети итд. није прихваhено у књ. језику). Другим видовима
умекшавања настало је п у nеnи (од nекти, прасл. прерада сугл.
групе), моnи, врnи итд., такође п и Ь у nоnи, nоЬем (од nојти,
nојдем, шток. иновација), наnи, наЬем и сл. Примери јотовања:
Ь. Насупрот овоме, односи -ки, -2и, -хи према -ци, -зu, -си у
једнини именица на -а врло су неуједначени и нестабилни. Замена
сугласника једва да се може оценити као главно правило, јер су
одступања од њега узела великог маха и често се потпуно укорени
11 Правопис (ек.)
162 Гласови: групе шm жд Т. 87а
него и у изговору.
Односи Л u О
(1) део иј. дио (ван обичаја иј. дијел); предео иј. nредио (необ.
nредел иј. nредјел); раздео иј. раздио (необ. иј. раздјел); удео иј.
удио (необ. иј. удјел); одел иј. одјел (одео иј. одио) - в. т. 68d. Уз
ове речи с некадашњим јатом можемо додати и позајмицу анђео,
168 Гласови: односи л и о т. 91а(1)
Неnостојано а
12 Правопис (ек.)
178 Речи из класичних језика т. 97с
(ТРАНСКРИПЦИЈА)
Начелни приступ
страну реч или израз (нпр. лат. sui generis, фр. c'est la vie). На
задржавање стране графије каткад је аутор принуђен тиме што
није успео да сазна како је треба прочитати и преозвучити, као у
овом примеру:
Општа:
а б Б Г дежзиклм
Н О П Р стуфхцчш
Српска: Руска:
ђћј љњџ ёйщъыьэюя
Македонска: Белоруска:
, .
tKJ љњџs ёiйуыьэюя
Бугарска: Украјинска:
ЙЩЬЪЮЯ €i 1 йщюяь
Русинска:
r€lЙЩЮЯЬ
nоложајuма као ја, ју, а слово Й као ј, док је бело руско у блиско
нашем в. И руско и бело руско Ы, Э, Ё преносимо као и, е, јо (ово
последње с претходним Л, Н даје љо, њо). Слова Е:, 1 (украјинска
и русинска) имају вредност је, ји. Слово Щ из источнословенских
језика и русинског преносимо као ШЧ, али из бугарског као шт.
Слово Ь (танко јер, "меки знак") служи као знак мекоће претходног
сугласника, а у руском језику каткад сигнализује и изговор ј испред
наредног самогласника (3ахарјин и сл.). И руско Ъ (дебело јер,
"тврди знак") указује на ј испред наредног самогласника (сјезд,
nодјезд) , али у бугарском језику има гласовно значење (в. ниже,
т. 106Ь). Слово Г нема исту гласовну вредност у ћириличким
језицима, него у украјинском, белоруском и русинском изговору
означава струјни (фрикативни) сугласник, звучни парњак сугла
сника Х, те је на неки начин на средини између 2 и х; из украјинског
и белоруског преносимо га као 2 (сагласно писму, Гри20риј а не
"Хрихориј"), док је у транскрипцији русинских имена уобичајено
х (за 2 једнако нашем Русини имају посебно модификовано слово).
Македонско S, К, t преносимо као дз, ћ, ђ, а нашим 11 преносимо
не само македонско џ него и графију ДЖ из других језика.
13 Правопис (ек.)
194 Транскрипција: словенски језици т. 106а
I
!
I
198 Транскрипција: арапски Т. 110
поз. А О Е 1 U
јаке (1) ei ои ј; ај ји;
КАТЕ ROSE STEVE МlКE HUМE
а; о: ј; и;
U [ји:] као ју: Сју (SUE) , Хју (HUGH), Хјум (HUME), тако каткад
и EU, EW, OU: Јуџин (EUGENE), Метју (MATTHEW),
Хјустон (HOUSTON); са претх. N као њу: Њујорк (NEW
YORK).
U [и:] као у: Џуди
(JUDY), Труди (TRUDY), Луси (LUCY), тако
и Ендру (ANDREW).
U [а] као а: Хамфри (HUMPHRY), Гај (GUY) , Хадсон (HUDSON),
тако и Да2лас (DOUGLAS), ЈаН2 (YOUNG).
U [g] об. као у: Ма2НУС (МAGNUS), Маркус (MARCUS), Едмунд
(EDMUND), тако и Плu.мут (PLYМOUТH), Јармут (YAR-
MOUТH).
AR[egr] као ер или ар: Мери (MARY), Клера или Клара (CLARA),
0нmерио или 0нmарио (ONTARIO), Сара (SARAH);
ER, EAR [igr] као ир: Ири (ERIE, језеро), Клири1-lZ хауз (CLEA-
RING HOUSE, установа);
IR [aigr, air] као ајр: Ајра (IRA), Ајрин (IRENE);
OR [o:r] као ор: Флора (FLORA), Кора (CORA);
UR [jugr] као јур: Хјурон (HURON), Бјури или трад. Бери (BURY).
Кратки наглашени вокали испред [r] понашају се као и испред
других сугласника: Карол или Керол (CAROL), Дорис (DORIS),
Џери (JERRI).
у ненаглашеном [gr] обично се вокал испред R транскрибује
према писму: Хилари (HILARI), Mapzapem (MARGARET), Емери
(EMERY), rpezopu (GREGORY), Марџори (MARJORY). Замена
-ер- примењује се, међутим, и за UR: Ке1-lmербери (CANTERВU
RY), Солзбери (SALISBURY, где је редуковано 1 остало без
замене), изузетно и за AR: Размер и (ROSEMARY), веров. под
утицајем имена Мери (MARY).
14 Правопис (ек.)
210 Транскрипција: италијански т. 121
тврди сугласник: КА КО KU КЕ
палатални сугласник: КУА КУО KYU KI
- а сличну ситуацију имамо и код R М В Р G Н.
Међутим, за три палатална сугласника имамо посебне графије:
СН (према Т за тврди сугласник), SH (према S) и Ј (према D или
Z). У руској транскрипцији је и овде - као и за претходне случајеве
- примењен уобичајени руски систем показивања мекоће помоhу
истих сугласничких графема које се употребљавају и за тврде
суглаСН}'Iке, с тим што се диференцирање постиже помоhу самогла
сничких слова (ка-кя, ко-кё, та-тя, со-сё, су-сю итд.).
Друга је упадљива одлика јапанског консонатизма да се F и TS
не јављају као самостални гласови, него стоје у допунском односу
према Н односно Т, као њихове варијанте условљене следеhим U,
214 Транскрипција: јапански т. 123а
BD G Z ZH Ј
р Т К С СН Q (Р S SH Х)
но.
'БјуЫmi2, Кут Ћју или 'Буljат, Кут Ћу (ЛUЛАNG,
KONG QIU)? Питање је заправо хоћемо ли горње правило о
писању предсамогласничког i
као ј примењивати дословно или
ћемо испуштати ј иза меких сугласничких Ij и п. Има разлога за
ово друго: и у нашим речима ј испада иза h и Ij (инстр. жеljу, нопу);
задржавање ј води тешким сугласничким скуповима, погађајући и
слог ЛАNG 'река', који је врло чест у кинеској топонимији (било
би "Чангђј анг", "Хејлунгђј анг" итд.); испуштањем ј, опет, ништа
се не губи у диференцираности слогова, јер напоредо са слоговима
типа ЛАNG не постоје други типа "JANG", с којима би се они
први изједначили.
131. СјаН2, Сју, Шансји или СјаН2, Сју, Шанси (XIANG, XU,
SHANXI)? Изван спора је да у прва два случаја кинеско Х (само
или са наредним неслоговним 1) треба преносити као сј, јер је то
глас сличан пољском или нашем дијалекатском меком с (8). Међу
тим, у П је са доста разлога предвиђено да се такав пољски глас
испред и (слоговног) преноси код нас са с, а не с;а сј као у другим
положајима. 'Могли бисмо то, у интересу лакшег изговора, предви
дети и за кинеско Х: Шанси, 'БаН2си (сагласно овом и претходном
правилу, а без њих би било "Ћјангсји").
Посебно треба истаћи неоправданост писања замене "хс" за
овај кинески сугласник. Тај симбол је преузет из условне енгл.
транскрипције и нема никаквог системског оправдања, те га треба
потпуно одстранити из наше праксе.
S, SS, в као с, осим ниже изузетих случај ева (уп. т. 142): Клаус
(КLAUS), ЛесиН2 (LESSING), Гаус (GAUB).
S међусамогласничко као з: Роза (ROSA), Мозел (MOSEL).
S између R, L, М, N и самогласника као з: Херзе (HERSE), Елза
или Елзе (ELSE), Кремзер (KREMSER), Макензен (MACKEN-
SEN).
Sпочетно предвокалско као с или као з (в. т. 142).
Sиспред звучних сугласника и сонаната као з или као с: Дрезден
(DRESDEN), Потсдам (POTSDAM), Шлезви2 (SCHLES-
WIG), Фасмер (VASMER), Освалд (OSWALD).
SCH као ш: Шuлер (SCHILLER), Шуберт (SCHUBERT).
SP, ST на почетку речи и дела сложенице као шn, шт: Шnандау
(SPANDAU), Штајн (STEIN), Ајнштајн (EINSTEIN).
TSCH, TZSCH као ч: Кречмер (KRETSCHMER), Ниче (NIE-
TZSCHE).
TZ kao ц: Нецер (NETZER), Вецлар (WETZLAR).
о- као и: Кри2ер (KRo-GЕR), Минхен (Mo-NCHEN).
V као в или као ф, об. према изговору: Виктор (VIKTOR),
Валентин (УALENTIN, VALLENТIN) (изг. [у]); Ева (ЕУА),
Давид (DAVID) (изг. [у] и [f]); Хановер (НANNOVER) (изг.
[f]; ФО2ел (VOGEL), Фолксnартај (VOLKSPARTAI) (изг. [f]);
W као в: Вајмар (WEIМAR), Лудви2 (LUDWIG).
Х као кс: Маркс (MARX).
Z као ц: Лајnци2 (LEPZIG), Цирих (Zo-RICH).
Обезвучавање сугласника на крају речи не утиче на тран
скрипцију.
155. Због свега тога руски језик није нам био само непосредни
извор за стварна руска имена него и посредник у уобличавању
других имена са историјског простора некадашње Русије и Совјет
ског Савеза, укључујуhи словенске земље Украјину и Белорусију,
чији су људи давали велики допринос ризници руске језичке култу
ре. То је историјска и културна чињеница, која се не може на
природан начин брисати из нашег језика; донекле је то слично
грчком посредништву у јеврејским именима, латинском у грци
змима и грчким именима и енглеском у именима и терминима из
ЛЯ, ЛЮ, НЯ, НЮ (изг. л'а, л'у, н'а, н'у) као ља, љу, ња, њу:
Љадов, Гаља, Људиново, Вања, Ањуmа. Тако и ЛЬЯ, ЛЬЮ,
НЬЯ, НЬЮ (изг. типа л'ја): Уљанов, Иљушuн, Малања.
ЛЕ, ЛИ, НЕ, НИ као ле, ли, не, ни или ље, љи, ње, њи где је
уобичајено - в. ниже под д. Ако је између ових слова још Ь,
по системском правилу пишемо љ, њ: Иљuн, Арсењев (изг.
-л'ји-, -н'је-), али одступа уоб. патроним Илиh.
ЛЁ, НЁ (и кад се у руском пише упрошћено, без надредног знака
изнад Е) као љо, њо: Рубљов (РУБЛЁВ, РУБЛЕВ), Плеmњов.
Ипак, под утицајем упрошћеног писања, усвојено је Аљехин,
Кишињев (уместо системског "Аљохин", "Кишињов"). И гра
фије ЛЬЁ, НЬЁ ако се нађу у именима треба преносити као
љо, њо.
234 Транскрипција: руски т. 156Ь
ЧЁ, ШЁ, ЖЁ, ЩЁ као чо, шо, жо, шчо: Лuхачов, Хрушчов и сл.,
и овде са уоб. одступањима: Ржев (град).
Ё, ЬЁ у другим позицијама као јо: Се.мјон, Фјодор, Јолкuно,
м,атрјона, Шевuрјов; Муравјов (МУРАВЬЁВ). Примери од
ступања: Орел (град), Поте.мкuн, Соловјев (наш историчар,
из руске емиграције).
Я, Ю у другим позицијама (невезаним за Л, Н) као ја, ју (и кад се
тако изговарају и кад означавају мекоћу претх. сугласника):
Јаков, Ју.машев, Рјурик, Вјатка (ријека), Тјутчев. Тако и ЬЯ,
ЬЮ: Третјаков, Аzaфја, Татјана, Де.мјан (за ЬЮ немамо
примера).
Е на почетку имена и иза самогласника, такође иза Ь и Ъ - као
је: JeBzeHuja, Андрејев, Чаадајев; Лаврентјев, Прокофјев.
И иза Ь, каткад и иза самогласника (у суфиксима додатим основама
на [ј]) - као ји: 3ахарјин, Тu.мофејuч, Јере.мејuч.
Э као е: Едуард, Ерих (у именима страног порекла).
Ь кад није иза Л, Н или испред самогласника нормално не утиче
на транскрипцију. Слово Ъ пише се само на крају неких
префикса, као знак да се испред наредног вокала изговара ј:
ПОДЪЯЧЕВ (Подјачев).
Й као ј: Андреј, Бајкал (изоставља се на крају придев ских имена
на -ый, -ИЙ: ЖУКОВСКИЙ - Жуковскu, за женске особе
ЖУКОВСКАЯ - Жуковска).
Щ као шч: Шчедрuн, Селuшчев, Шчеnкuн, Верешчаzuн, Хрушчов.
Није прихватљиво залагање појединих слависта да Щ замењу
јемо гласовно ближим шh, зато што је шч ушло у обичај и
зато што је погодније као општија источнословенска замена,
с обзиром на посредништво руског језика.
d. Руско л' и н', како смо видели горе под Ь, замењујемо нашим
љ и њ не само испред а, у, о (ЛЯ, ЛЮ, ЛЁ, НЯ, НЮ, НЁ = ља,
љу, љо, ња, њу, њо), него и испред сугласника и на крају речи,
транскрибујуhи ЛЬ, НЬ у љ, њ. Руско Л и Н представљају меке
сугласнике и испред Е и И, али тада као главно правило узимамо
да се Л и Н преноси без измене. У складу су с тим правилом
примери Нева, Јенисеј, Лена, Канин, Смоленск, Велuкuје Лукu,
Нелuдово, Алексеј, Александар, Ботвuнuк, Глuнка, Ленскu, Лео
нид, Леонов, Лuлuјентал, Лuтвuнов, Вознесенскu, Невски, Неми
ровuч-Данченко, Нечајев, Никита, Нuколај, Плеханов, Селuшчев
и др. Али исто тако су обични примери у којима се Л и Н
умекшавају испред Е и И, или се у једном слогу исте речи
умекшавају, а у другом не. Некад се ти примери групишу у типове
или категорије, а некад су појединачне лексичке природе.
(1) Пишемо љ и њ кад их повезујемо с нашим љ и њ.
Најбројнији су овакви примери кад иза Л, Н следи формант ев, јер
то повезујемо с нашим односом ев/ов (Жuваљев, Радаљев : Жuва
нов, Радмuлов), па зато руско ЛЕВ, НЕВ углавном редовно
преносимо као љев, њев: Bacuљeв, BacuљeвcKи, Јаковљев, Коваљев
ска, Корољев, Пољевој, Собољевскu, Туnољев, Брежњев, Коњев,
ТУР2ењев и др.
(2) И кад није испред ев, пишемо љ, њ кад год га у језичком
осеЬању можемо повезати с нашим љ, њ или са основама на љ, њ:
Нuжњu Нов20род (као блuжњu, средњи), Земљеведенuје (часопис,
према земља), BacuљeHKo, Москаљенко, Корољенко (према Bacuљ,
Москаљ, КОРОЛЬ 'краљ').
(3) Формант НИН у руским презименима доследно преносимо
као -њин: Мињин, Сусањин, Карењин, Бакуњuн, Буњuн, Лењuн,
Паnањuн, Калuњuн, Вороњин, Добрuњuн, БУЛ2аЊUН, тако и Рахма
њинов. Вероватно ово подстиче дисимилациона тежња - да се
избегну два блиска н. Можда због тога имамо и Черњенко,
Ивањенко, иако је -енко изворно украјински наставак, а у украјин
ском Е не изазива умекшавање претходног сугласника.
(4) Постоји и низ појединачних лексичких случајева у којима
је код нас уобичајено љ или њ: Оње2а, Дњеnар, Дњестар, Менде
љејев, Љермонтов, Њекрасов, Дењикин, Аљехин.
Пада у очи да се прилика за умекшавање испред Е, И не
искоришhава близу меког сугласника или два пута у истој речи. У
нашем језичком осеЬању постоји дисимилациони отпор према
могуhим ликовима типа Њижњи, Њељидово, Јењисеј, Сињељњико
во, Раскољњиков, Љењин, Каљињин, Јељенкин, Иљиh; тај отпор
чини да нам је прихватљивије Северјанин него Северјањин, иако је
-њин иначе усвојено. Зато се не могу прихватити неки предлози да
руско л', н' редовно преносимо као љ, њ. Боље је, дакле, задржати
као начело норму П да се Л, Н не мењају испред Е, И - али уз
наведена одступања, јер не треба прекрајати веЬ усвојени узус.
236 Транскрипција: руски т. 157
16 Правопис (ек.)
242 Транскрипција: холандски т. 165
2. В О К а л и з а м
Ь. Консонантизам
крипциони проблеми.
Отворени транскрипциони проблеми већег домашаја своде се
углавном на два питања: да ли шпанско Z преносити као з (по
писму) или с (по изговору) И да ли шпанско 1 кад је неслоговно и
у суседству са сугласником преносити као и или као ј; ово друго
првенствено се односи на положај 1 испред вокала (Сијера Невада,
Дијеzо, Сантија20, Асунсион или Сје-, Дје-, -тја-, -сјо-) , што је
врло често у именима, док се 1 иза само гласника а испред сугласника
ретко среће (Сикеирос или Сикејрос). Има и неких недоумица око
неслоговног U иза немог Н, али су везане за мали број имена.
т. 174 Транскрипција: шпански 249
*
180. Закључна је препорука свим издавачима да обавежу своје
сараднике, а нарочито ауторе и редакторе уџбеника и приручника,
на доследно поштовање изложених транскрипционих правила. То
је једини начин да се уведе ред и постојаност у писање туђих имена
и сузбије хаотична произвољност, која је и досад нанела доста
штете нашој језичкој култури. За језике који су остали необрађени
главно је правило: држати се облика који су ушли у наш изражајни
обичај. Никакву измену уобичајених облика, из било којег језика,
не треба уводити у јавне текстове док се не верификује у лингви
стичким установама и сагласно с Матицом српском.
ИНТЕРПУНКЦИЈА
Тачка
Пред собом у сали види саме девојке и жене. Лепе, страшно лепе, све младе.
И познате однекуд.
т. (тачка), 2. (господин, и 22. - господа), бр. (број), св. (свеска или свети),
КЊ. (књига), С. или стр. (страница), 2. или 20д. (година), д. или дин. (динар);
и др. (и друго), и сл. (и слично), О. м. или О. мј. (овог месеца, овог мјесеца),
С. р. (својом руком, својеручно), т. 2. (текуће године); итд. (и тако даље),
нпр. (на пример, на примјер), тј. (то јест), тзв. (такозвани), јд. (једнина),
ркn. (рукопис, рукописни), стсл. или старосл. (старословенски), сх. или
срnскохрв. (српскохрватски), блр. (белоруски, бјелоруски), слч. (словачки),
слнч. (словеначки), РСН. (русински); Ћ. lакшиh, А. П. Чехов, Г. Милановац,
Н. Сад.
додат. Обрасци:
Говорио је тихо и разговијетно [без зареза].
Говорио је тихо(,) али разговијетно [необавезан зарез].
Говорио је тихо, разговијетно [обавезан зарез].
Можеш купити цвеће и неко пиhе [без зареза].
Можеш купити цвеће или неко пиhе [обично без зареза].
Можеш купити цвеће, неко пиhе [обавезан зарез].
Можеш узети неко одабрано (не мора бити скупо) и лепо упаковано цвеће,
или пак какво боље пиhе [или с цртом уместо зареза].
17 Правопис (ек.)
258 Интерпункција: зарез т. 187d
Вранче, ти си био пун снаге и воље. - Стојте, галије царске! - Амо руку,
јуначе, пружи жуљну.
Боже сачувај, ни на памет ми то није пало. - Код нас је и боже помози, како
је по другим крајевима. - А ако се, не дај мајко божја, кућа запали!
Она то, природно, не може прихватити. - Нећемо се, без сумље, упуштати у
тај посао.
Истина, није само он закаснио, него и ја. - Прекасно смо, нажалост, сазнали
за ту могућност. - Није, уосталом, ни тада било прекасно. - Она се, наравно,
наљутила на то.
такође:
Слушала је његову опширну, каткад нејасну и збркану причу.
-Она га је усрдно, на махове са жаром наговарала.
али не:
али:
Гражданицу је увео руски цар Петар Велики. - Метал иридијум има велику
примену у електротехници.
Листови имају обичај да објаве излазак сваке такве књиге, и то је добар обичај.
Стално нешто чита из своје струке или записује неке изводе и запажања. -
По читав дан седи или лежи.
Вратите ми бисаге(,) или ћу учинити што сам наумио. - Позови га сам(,) или
му по некоме јави да дође. - Не пази на часовима(,) нити учи код куће - па
откуд ће знати?! - Дете спопаде букву(,) па поче вуhи тамо и овамо. - Брат
изађе пред сестру(,) те је ухвати под руку и уведе је у кућу. - И ти можеш(,)
и коњ ти може - али ти Бог не да. - Или каменом о лонац(,) или лонцем о
камен - тешко лонцу свакојако. - Нити се зна ко пије(,) нити ко плаhа.
Она као да гледа а не види, слуша али јој не допире до свијести, као да све
посматра из неке даљине. - Кад је лепо време, неко се вози а неко иде пешке,
па је гужва у возилима мања.
- односне: Ко брзо суди, брзо се и каје. - Коме закон лежи у топузу, трагови
му смрде нечовјеством [нечовјештвом]. - Чије су овце, тога је и планина. -
Што се не хће [не хтје] у ланце везати, то се збјежа у ове планине.
- nоредбене: Какав ми је гост дошао, онакав му и пешкир дајем. - Како
простреш, онако hеш и лежати. - Као да се и сам смрзнуо, на небу је стајао
мјесец на једном мјесту. - Колико је низбрдица, толико је и узбрдица.
- месне: Где има дима, има и ватре. - Куда је вода једном текла, опет ће протеhи.
- временске: Кад се мачка умива, слути на лепо време. - Кад дијете нарасте
повелико, оно навали да иде у свијет. - Како спазише странце, сви им потрчаше
у сусрет. - Чим тамо дођу, они ће се теби јавити. - Док дете не заплаче, мати
га се не сећа.
- намерне: Да би скинуо сумњу са себе, покушавао је и сам да открије правог
кривца. - Како не би утекао, заглаве врата клином.
- nоzoдбене: Да је сваки дан Бадњи дан, не би било дубова. - Ако то неком
кажеш, страдаhеш и ти и твој друг. - Кад бих свима одговарао, ништа друго
не бих могао радити.
- доnусне: Иако је мир био склопљен, опет су вршили препаде. - Мада се већ
ухватио сумрак, разабиру се између дрвећа куће.
- uсказне (ретко у инверзији): Да си порастао, то видим; али јеси ли што школе
учио?
Ушао је да заузме добро место у сали. 3ато је ушао да заузме добро место
у сали. - Ушао је знатно раније, да заузме добро место. Ушао је знатно раније,
хтео је да заузме добро место.
Вратио се јер није био узео кишобран. 3602 т02а се вратио што није био
узео кишобран. - Вратио се због кише, јер није био узео кишобран. Вратио
се због кише, није био узео кишобран.
Гурнула га је да се једва одржао на ногама. Тако га је гурнула да се једва
одржао на ногама. - Гурнула га је неочекивано снажно, да се једва одржао на i
ногама. Гурнула га је неочекивано снажно, једва се одржао на ногама.
Чуо је вику кад се враћао из града. Чуо је вику онда кад се враћао из
града. - Чуо је вику око подне, кад се враћао из града. Чуо је вику око подне,
тада се враћао из града.
Изашао је иако је падала киша. - Изашао је као и сваког дана, иако је
падала киша. Изашао је као и сваког дана, није га задржала киша.
Гледаhу пренос ако га буде. - Гледаhу свакако пренос, ако ме нешто
изненадно не омете. Гледаhу свакако пренос, неће ме ваљда нешто изненадно
омести.
Узео би собу студент ког сам ти јуче представио. Узео би собу онај студент
ког сам ти јуче представио.- Узео би собу онај мој студент, који је врло миран
подстанар. Узео би собу Милован, који је врло миран подстанар. Узео би собу
Милован, он је врло миран подстанар.
Застао је на превоју на ком је јесенас имао удес. Застао је на превоју где
је јесенас имао удес. Застао је на оном превоју на ком је јесенас имао удес. -
Застао је на највишем превоју, на ком је (где је) јесенас имао удес. Застао је
на Црном преслу, на ком је (где је) јесенас имао удес. Застао је на Црном
преслу, ту је јесенас имао удес.
Прича коју си испричала мени, није довољно јасна. - Прича коју си испричала,
мени није довољно јасна.
(а) Онај ко зна неће се збунити. - Оно што треба кући не износи се на пијацу.
- Све што сија није злато.
(б) Тамо гдје је село без паса, лако је ићи без штапа. - Свуда где нема мачке,
мишеви коло воде. - Онако како посијеш, тако ћеш и жњети.
18 Правопис (ек.)
274 Интерпункција: зарез т. 196
Црта
Примери:
Наишле су разне недаће - женина болест, неродна година, одлазак сина у
војску. - Требало је да се решим на једно од двога - или да раскрстим са
Маргеритом, или да озбиљно прекинем са својим скрупулама. - Острво се
купало у зеленилу свих нијанса - у маслинама, смоквама, кукуруз у , чемпресима
и ловору.
276 Интерпункција: црта т. 197с
Где ја стадох, ти продужи; још смо дужни - ти одужи. - Мјесец крије звијезде
јасне, ноn и струка - гвожђе сјајно.
На његовом столу нашли смо: два не отворена писма, неке рачуне, нотес са
адресама, роковник, јучерашње новине, три стручне књиге, једну празну свеску
и писаћи прибор.
3аzрада
Он троши много (али своје новце) и нико нема права да над њима бди и да га
зато прекоријева.
Наводници
Уnumнuк и узвuчнuк
19 Правопис (ек.)
290 Интерпункција: упитник и узвичник, цртица т. 214Ь
Стојте, галије царске! - Падајте, браћо! Плин'те у крви! Остав'те села нек
гори плам! - Гините, браћо! Јунаци! Људи!
Цртица
Силни оклопници, без мане и страха ... ,ви јурнусте тада у облаку праха.
* Кад је више фуснота, боље је писати подигнуте ситне бројке него звездице.
Ь. С и т н е б р о ј к е пишу се као експонентне (подигнуте) и
индексне ( спуштене ). Поред употребе у разним скраћеничким
симболима и стручним графијама, подигнуте бројке (као и звезди
це) указују на напомене испод текста (фусноте, подбелешке).
Доста је обично и писање скраћеница м2, мЗ, км2 И сл. (у значењу
'квадратни метар', 'кубни метар', 'квадратни километар').
Правила и препоруке
не: с-купити, з-гомилати, с-плав или сп-лав, младо-ст, бици-кл, Сар-тр, Њу-тн,
Чар-лс; паса-о, Франсо-а - него: ск:у-nи-mи, сnлав, nо-сао итд. [образац АО]
20 Правопис (ек.)
306 Подела речи на крају реда т. 233
СК ЗГ ШК ЖГ
СТ ЗД ШТ ЖД
СП ЗБ ШП ЖБ
кв гв тв дв - св зв ШЕ жв хв - цв чв
КР ГР ТР ДР ПР БР вр МР СР ЗР - ХР фр цр -
кл ГЛ ТЛ ДЛ ПЛ БЛ ВЛ МЛ СЛ ЗЛ ШЛ жл хл ФЛ цл чл
кљ ГЉ ТЉ ДЉ ПЉ БЉ ВЉ МЉ СЉ ЗЉ ШЉ жљ ХЉ ФЉ цљ чљ
КЈ ГЈ ТЈ ДЈ ПЈ БЈ ВЈ МЈ СЈ ЗЈ шј жј ХЈ ФЈ ЦЈ чј РЈ ијек.
СМЗМ ШМЖМ
СН ЗН ШНЖН
СЊ ЗЊ ШЊЖЊ
СЦ - ШЦ-
ШЋЖЋ
ШЧ ИО
плус - спојиво без ограничења (не ваља раздвајати, а у свим даљим случајевима
даје се најпре мања па све већа предност раздвајању);
плус-мuнус - полуспојиво (ни спајање се не коси са системским складом);
минус-плус - такође полуспојиво (са нешто више системских сметњи);
звездица - слабо спојиво (не ваља спајати, иако то допуштају обавезна
правила);
минус - неспојиво (обавезно је раздвајати и по нормативном минимуму, који
толерише одступања од горњих упутстава);
празно окце (белина) - још изразитије неспојиво·(сугласници супротне звучно
сти, обавезно се раздвајају кад се наиђе на такво писање);
знак о - небитно за овај поступак (удвајање истог сугласника, системски
могућно само на саставу сложеница).
Меј!>ила не важе око границе делова сложенице (т. 232а).
т. 235d Подела речи на крају реда 311
к г т Д п б 8 М С 3 Ш Ж х Ф ц ч џ Ii ђ Р л љ ј н њ
8 + + + + - - Q - + + + + + - + + ;': - - - -
;', ;': + +
р + + + + + + + + + + ± ;': О
Л + + + + + + + + + + + + + + ± ± - - о -
љ + + + + + + + + + + + + + + ± .± - - - - о
ј + + + + + + + + + + ± ± + + + ± - ± - - - - о
њ +" 1= - - <;.': + + + + - - - - - - - - о
Ц - - - - + + о -
Ii оЈ: + О
ђ + о
ч <;.': + - о
џ
* о
3
;': ;':
;":
О
О
- - -
- - - -
-
ш ;': ,/, О - - - - - -
ж о
х ;': -:,": О
-
Ф
* - .0
Понављање тачке:
Уписао се давно Uош крајем 1986). - Уписао се давно Uош крајем 1986.
г.). -Није му била јасна та скраhеница ("разг."). [Ба]
Војска која иде по земљи царевој - где падне у којем селу - друга која за
њом иде да не падне у истом селу (сличном одредбом село се штити и од
узастОnНО2 ноnења номада).
Војска која иде по земљи царевој - где падне у којем селу - друга која за
њом иде да не падне у истом селу. 4
или:
. .. да не падне у истом селу4.
ЛиЧl-lа имена
тична сметња. Разни наноси донели су доста имена која раније нису
била у обичају, а нека и даље делују врло необично (Июр, Саша,
Сања, Данијела, Виолета, Брuжита, Жаклина, Жана итд.). По
стали су врло чести надимци на -и, и мушки и женски (Мики, Боби,
Зоки, Габи итд.). Такви облици ако су мушки уносе тип деклина
ције који раније није постојао, а женски сасвим губе променљи
вост, што оптерећује реченицу. И ови надимци и разна раније
само домаћа тепања (Беба, Цица, Цаца и др.) продиру већ у
употребу као јавна имена. - Све то није предмет нормирања, али
се у целини може рећи да тако нагла промена нашег именослова
није у складу с његовом природом и законитостима које су преовла
ђивале у њему.
Презимена
21 Правопис (ек.)
322 Имена и њихове норме
простору.
Анти, Анта (име којим су грчки и апсолвент (ген. мн. -ната), аIlIСОЛ
римски писци називали један део венткиња, апсолвирати
трирати 94Ь(2)
aplГo супа (предност одв. пис.), т. архонт, ген. мн. архоната, т. 94Ь(2),
50Ь (1) 98Ь
Арђеш (рум. Arge~), т. 152 арчити, не него харчити
uче2а (а не "и без каквих", "ни без Белзебуб или ВеЈПзевуЈП, Т. 34d
каквих"), т. 6lf(3); без сумње, без Бели (пас), Т. 14е
шале, т. 62Ь Бешшо (поток), Т. 14с
безазоран (од без-зазоран), -рна, т. Белкасем (ар.), Т. 110е
81а бело- (ек.): белобрад, белобрк, бе
безакошш (од без-законик), вок. Л02лав, беЛО20рuца, беЛО2раб, бе
-иче, мн. -ици, т. 81а
ЛО2рuв, беЛО2руд, беЛОНО2, бело
Безансон (франц. Веsащ;оп), т. 164
кожан, бело кос, уп. Т. 49а
безбедан, -дна, безбедност (инстр.
-ошћу, ретко и -ости), безбедно Бело ОРИЗОН'ЈГе (порт. Belo Horizon-
С'ЈГан, -сна (не "безбедоносна ситуа te), Т. 149
ција" и сл.), ек. БеЈПорусија (ек.), Бјелорусија (и
без беЈПаја, Т. 62а(5) јек.), Т. 49f; белоруска имена, В. т.
безбједан, -дна, безбједнос1Г (инстр. 106d
-ошћу, ретко и -ости), безбједно Белостенец, Белостенца (кајк.), т.
С'ЈГан, -сна (не "безбједоносна си 105d
туација" и сл.), ијек. Бен (Бен Бела), преоблика основ-
Безборо'ЈГКО, Т. 76f(2) ног Ибн (ар.), Т. 110е
Безвјеров (чеш. Bezverov), Т. 173 Бен fурион, Т. 56Ь
беЗВУ1lJlан, -чна бенкица, Т. 85d
без двојбе, Т. 62Ь Бенковац, -вца, бенкова1lJlКИ, Бен
беЗЛИС'ЈГан, -сна, Т. 82а(2), 82Ь КОВ'IIанин, МН. -чани, БеНКОВ1IJIан
безлобан, -бна ка, дат. -ки
бијес (ијек.), бес (ек.), одвојено пи !Бистрица или -ице (чеш. Bysti'ice),
сање предлога у устаљеним изра т. 172
зима: до б(иј)еса, из б(иј)еса, т. бистроок
62а(5) битаНlГа, дат. -нги, ген. мн. -нги и
бијесњети (бијесним; бијешњах) и -нга; битангин, 85а, 86с
бјесњети (бјесним; бјешњах), ијек. бити, будем, буду, будући, буди,
т. 68ј бејах (ек.), бијах (ијек.), поред
БИIШНИ -ија, -ију инстр.-ијем, мн. бех-беше, беху (ек.), бјех-бјеше,
-ији, -ија итд. (костим, према бјеху (ијек.); бих, би, би, бисмо,
имену острва), т. 28а бисте, бише (у потенцијалу би);
!Биксио (итал. Вјхјо), т. 122 бивши, био-била; не: "ја би до
!Билбао, Билбаоа (обичније него шао", "ми би путовали" итд.
Билбаа) бити (ударати), бијем, бију, бијући,
!Билећа, Билеће, !Билећанин, !Биле- бијах, бих-би, бисмо, биј, бијмо,
ћанка, дат. -ки, билећки (из)бивши, био-била, бијен (не
!Билефелд (нем. Bielefeld), т. 143 бјен нити бивен); тако и изведени
!Били (енгл. ВiПу), т. 116, 118 глаголи као избити, побити, убити
билион, уп. милион и сл.
брах, беријах и берах, брах-бра, брзометка, дат. -етки и -ци, ген. МН.
брао-брала, (у)бравши, бран; тако -етки и -етака, Т. 86Ь(3)
и од слож. глагола као набрати, брзоходан, -дна, Т. 58d
сабрати, убрати и сл. БРIl!rа, дат. бризи, Т. 86d
Братнјану (рум. Bratianu), т. 152 БРIl!r3ДIl!СТlшња, Т. 82а(1)
братимљење, т. 79 бридаl{, бритка, бритка, Т. 75
братоубнлачки,братоубнлаиптво,т. Брнжита, франц. (грам. прилагођа-
82с(2) вање), Т. 103е
братство,ген.мн.братстава,т.81d Бријансон (франц. Вгiащоп), Т. 164
брюшјалан, -лна бријаТII! (се), бријем (се) (не бријам
браца, ген. браце, брацнн и брацо, се итд.), бријуhи (се), бриј (се)
ген. браца и браце, брацов и бра БРIl!јеr (мн. брегови, песн. и бријези,
цнн (хип. од брат); тако и Браца, бријега, бријезима), бријежак
Брацо (име одмила) (-шка, МН. бријешци-бријежака),
БрачоЛIIШН (итал. Bracciolini), т. 122 брнјежан (ијек.), уп. Т. 66а
брашнав и брашњав бријезоња (и Бријезоња) (ијек., во
брдаипце, -шца, т. 79 шарен по челу)
брl)ШНIIШ (дат. -ки), брН)анкин, т. 85а, бријест (мн. бријестови и брестови),
86Ь(7) БРIl!јестаI{ (ген. -ска), БРIl!јешће (и
бреr, бреЖaI{ (-шка, мн. брешци, јек.), Т. 6811; уп. брест
брежака), брежаll (ек.); ек. и ијек. бријестак, -ска, МН. -сци, бријестака
бреrовнт, бреrовнтост, бреrуља, (ијек.), Т. 82а(1)
бреrушща, бреrуша, брежнна, Бријуд (франц. Brioude), Т. 164
брежуљак, брежуљаст и брежуљ Брнидза (мађ. Brindza), Т. 139
IШСТ, брежуљчић, брешчиll1, Т. 66а Бриндизи (итал. Brindisi), Т. 122
бреза, брезаст, брезик, бреЗIl!ца, Брисел, Брисела (Bruxelles), геогр.
брезје, брезов, Брезовац (геогр.), британски лав (ум. Британија), Т.
Брезовица (геогр.), ек. и ијек., Т. 20е
66а БритаНСIШ острво (Британски
Брезњица или -нце (чеш. Bfeznice), оток), понекад само: Острво (о
Т. 172 ток), ум. БритаНllја, Велика Бри
брејIщеllС, Т. 76е танија, Т. 20е
брест, бреСТaI{ (ген. -ска, МН. -сци), Брлић-Мажураlшћ (непром.), двој-
брешће (ек.); брестзк, брестю{, но Ж. презиме, В. Т. 56а
брестовнк, брестов, брестовача, Бродњица (паљ. Brodnica), Т. 147
брестовюш (ек. и ијек.) бродоrрадилиипни, т. 82а(2)
Брест (франц. Вгеst), Т. 162 бродски, Т. 76а
брестак, -ска, МН. -сци, брестака Броl)ињски (паљ. Brodzinski), Т. 147
(ек.), Т. 82а(1) Броз-Ивековићев рјечник, Т. 56с
Брест Ј][итовск, Брест Литовска, Т. бројати (бројим, број, бројмо, број-
57Ь (касније само Брест) те, бројао, бројан) и бројити (бро
Бретања (трад., франц. Вгеtаgпе), јим, број, бројио, бројен); тако и
Т. 163 (грам. прилагођавање, Т. набројати и набројlПИ, IIребројати
103е) и IIребројити и сл.
346 БРОЈКА - BCG
вок. вјешче, ген. мн. вјештаца, т. се, узнети се, воздизати, ваздиза-
352 ВОЗИТИ - ВРЕДАН
ти, уздизати и сл., о стил. дифе вотка, дат. вотки, ген. МН. вотки, Т.
Војин (према Воја и Војо, ген. Воје) за враzа, с враzом, Т. 62а(5); уп.
Војислав, т. 73а(1) ђаво
Војка (име), дат. Војки; Војка вражић (дем. и ХИП. од враг), В. Т.
(геогр.), дат. Војки, т. 86с 85d
војничић (дем. и хип. од војник), т. вражица (од враг), уп. Т. 85d
85d вражји (вражији), Т. 74d
војнички, т. 82с(2) вранац, -нца (вино), Т. 29f
војно-: војноzе02рафскu, војнои вранац (вран коњ) и Вранац (по
сторuјскu, војнообав(ј)еutтајни, себно име коња), Т. 31
војНОПОЛlllПUЧКU, војнотехнички; вранока, дат. -ки (овца), Т. 86с
ВојН02еоzрафски завод, Војнои врањашш (коло), дат. -ки (-ци), Т.
сторuјски институт, Војномеди 28е; Врањанка (становница Вра-
цинска академија ња), дат. -ки
Војов (према Војо, ген. Воја) врапчији (врапчји), Т. 74d
Војтјех (чеш. Vojtech), т. 173 вратарка, дат. -ки, Т. 86Ь(7)
Војћех (пољ. Wojciech), т. 147 врачар (вок. -ару и -аре, инстр. -ем
вок., скраћ. 'вокатuв' и -ом), врачарев и врачаров
вол, в. во врачари'JIИН (према врачарица), Т.
Волга, дат. Волги, т. 86с; волшки 85Ь
Волгоград (рус., т. 156а; не "Валга- враџбина, Т. 75
грат", т. 102) Врбас, врбаски, Врбашанин, Врба-
волији (волија, волије), комп. према шанка (дат. -ки)
глаголу волети (вољети), заст. и Врбаска бановина, Т. 26Ь
скоро потиснуто Врбашки (презиме), уп. Врбас
воловски И волујски (према во) врвети (ек.), имперф. врвљах;
волт (ген. МН. волта и волти) врвјети (ијек.), имперф. врвљах,
Волтин лук, Т. 28с врвио-врвјела; не врвити
Волоljа (рус. уоб.), Т. 156с врвљење (у ек. и ијек.)
Волочок, Волочока (рус., а не "Во- Вргинмост, вргомоски, Вргомошћа
лочка"), Т. 105d нин, Вргомошћанка (дат. -ки)
Волт (енгл. Walt), Т. 118 вргнути, вргнем, вргох, вргнух,
23 Правопис (ек.)
354 ВУРДЕН - ГАСТАЛД
гледалац, -аоца, вок. -аоче, мн. -ао- го (хс. гол), гола, голо, КОМП. 20ЛU-
ци, -алаца, т. 91с(1) ји, Т. 91а(2)
гледаЛИШIIIИ, т. 82а(2) гоблеlll, не гобелен
Гледис (енгл. Gladys), т. 116, 118 говедар (вок. -ару и -аре, инстр. -ем
глеДИШIIIИ, т. 82а(2) и -ом), говедарев и говедаров
гликоза и глукоза говедо, -еда, говедина (не говеђи
глиста, ген. мн. глиста, т. 94с(1) на), гове1l)и; говече, -ета
глорификовати (глорифицирати) год., скраћ. '20дина'
глосаријум и глосариј (врста речни- ГОДИlllу-две (ек.), ГОДИlllу-двије (и
ка) јек.), Т. 59Ь
глотологија, глотолошки -годишњак: nедесетnетО20дuш-
глув и глух, комп. глувљи (од глув) , њак, седамдесетnетО20дuшњак
глуши (од глух), т. 70Ь, 71 или 75-20дuшњак, Т. БОс
ГЛУВОIII(иј)ем и ГЛУХОIII(иј)ем, т. -годишњи: двадесетnетО20дuшњu,
58f(1) стоседамдесетnетО20дuшњu, Т.
глукоза и гликоза БОс
.ГЛУМИЧИIII (према глумица), т. 85Ь -годишљица: двадесетnетО20дuш
глух, в. глув њuца, 25-zoдuшњuца, стоседамде
ГЛУХОIII(иј)ем и ГЛУВОIII(иј)ем, т. сетnетоzoдuшњuца, 175-zoдuш
58f(1);уп. и глув њuца или сто седамдесет пета
ГJIYmи (комп. од глух), в. глув zoдuшњuца, Т. БОс
1'lIIати, обично у слож., као: догнати, Гоја (шп. Goya), Т. 179
заГПlати, из(а)ГПlати, IIIреГlllати, саг гол, В. го
lIIати, УГПlати - догнам (заст. доже гол (у спортским играма); 20л-ауm,
нем и дожденем), догнај (заст. до- Т.50е
ГОЛЕН - ГОСПОЋИЧИН 357
голен (ген. голени, инстр. -ењу и горети (горим, горех, горах, горе
-ени), голенак (-нка, мн. -нци, -на hи, горео-горела), гореље (ек.)
ка), голеница, голеннчни, голе I'оричин (према Горица)
њача (ек.) горјети (горим, горјех, горах, горе
голет (голети, инстр. -ећу и -ети), hи, горио-горјела), горење (ијек.);
не голијет; голетан, -тна Т.67а
I'олијат (библ. име); голијат (јак
I'орле (хол. Goirle), т. 169
горљи; Горњи Милановац (геогр.),
човек), голијатски
Горњи град (део Загреба), 2Орњи
голијен (голијени; инстр. -ењу и
2рад (горњи, виши део града уоп
-ени), голијенак (-нка), гољеница, ште), 20рња Босна
гољенични, гољењача (ијек.) I'oрњицки (пољ. G6rnicki), т. 147
I'ОЈШ оток, т. 21е горљо- (спој. пис.): 20рњовароищ
I'олооточанин, мн. Голооточани нин, zорњоварошанка (дат. -ки),
(некадашњи "становници" Голог горњоградски, zорњоселац, -лца,
отока, тј. логораши), т. 28f 20рњоселски итд.
Т.59С 81d
гореименовани, горенаведени, горе I'oспоJl}ица (роман), в. т. 14h
lJ[оменути, али: већ 20ре наведени, госпоljичин (према госпођица), т.
T.58h 85Ь
358 ГОЛЕТ - ГОСПОЋИЧИН
-ени), голенак (-нка, мн. -нци, -на hи, горео-горела), горење (ек.)
ка), голеница, голеНИЧIJIИ, голе ГОРИЧИIJI (према Горица)
њача (ек.) горјети (горим, горјех, горах, горе
голет (голети, инстр. -ећУ и -ети). hи, горио-горјела), горење (ијек.);
не голијет; голетан, -тна т.67а
Голијат (библ. име); голијат (јак Горле (хол. Goirle), т. 169
човјек). голијатски горњи; Горњи Милановац (геогр.),
голијен (голијени; инстр. -ењу и Горњи 2рад (дио Загреба), 20рњи
-ени), голијенаl{ (-нка), гољеница, 2рад (горњи, виши дио града уоп
гољенични, гољењача (ијек.) ште), 2Орња Босна
Голи OTOI{, т. 21е ГОРЊИЦI{И (пољ. G6rnicki), т. 147
Голооточанин, мн. Голооточани горњо- (спој. пис.): 20рњовароша
(некадашњи "становници" Голог нин, 20рњовароиюнка (дат. -ки),
отока, тј. логораши), т. 28f 20РЊО2радски, 20рњоселац, -лца,
голуб (мн. голуБОВI;I-голуБова и го 20рњоселски итд.
д. (поред дин.), скраћ. :Динар', т. давалац, -аоца, вок. -аоче, мн. -ао-
нац (-нца, ВОК. -нче), Далматинпш додати, додам (ређе додадем и до
(дат. -ки); даJJIматинац (пас), Т. 28е даднем), додадох и додах, додај,
Даље н (кин. Dalian, град), Т. 134 додао-додала, додавши, додат и до
нице (њих двојица, долазе двојица, осамдесет (и) три, Т. 60аЬ; двје
двојица дРУ20ва и сл., погрешно је стоти (двијестотинити)
"двојица градова"); дво-: двozлав, дводuнарка (дат. -ци
двоје за жива створења (мушко и и -ки) , дводихалице (мн.), двоно
женско: двоје Jvtладих, према им. жац (-шца, МН. -шци), двом(ј)есеч
с. рода: двоје јаради, двоје јарuћа) , ник, двооблuчан, двочuнка (дат.
непром. или са множинском про -ци и -ки) итд.
меном (ген. као ном.; дат./инстр./ двобраздан, -дни, двобраздњак (мн.
лок. двома); -здњаци), Т. 82а(3)
двоје уопште но (две ствари о ко двогодац, двогоца, МН. двогоци-дво
дјевер (вок. дјевере, ми. дјевери-дје удно: удно поља, подно nотока
вера и дјеверови-дјеверова), дјеве (али: пао на дно и сл.)
ровати, дјеверичиh, дјеверична, ДњеlJlар, Дњепра (уоб., рус. Днепр),
дјеверуша; цјешо, т. 66Ь(3), ијек. т. 156d(4); уп. и т. 105d (иепосто
цјевојка, дат. -јци; цјевојчин, т. 86Ь јано а)
дјед (мн. дједови и песи. дједи; дје Дњестар, Дњестра (уоб., рус.
дов), цједа (дједин), дједо (хип., т. Днестр), т. 156d(4); уп. и т. 105d
66Ь3), цјеДИНСТЈ80, цједовина, цје (непостојано а)
довски (ијек.) до (уз прилоге за време): докад,
Дједице (чеш. Dectice), т. 173 докада и до када; досад, досада и
дјејСТЈ80, в. под дејство до сада; дотад, дотада и до тада;
цјелимично и цјешпмнце (дјеломи доонда и до онда; домалоnр(иј)е и
це), цјеШlIмичан, дјелимичност (и до малоnр(иј)е, домалочас и до
јек.) малочас, т. 62а; до, одвојено пи-
ДО - ДОЛИЈЕТАТИ 365
довратак, -тка, мн. довраци, -така, доле (ек.), доље (ијек.); долеlЈЮТIIlIИ
т.8Љ сани (и доле IIIОТlllисаии, када се
доврх, тако и други предлози са прилог жели нагласити), дољеllllОТ
-врх, т. 62Ь lIIисани (и доље IIIОТllИсани) (до
дога, дат. доги, т. 86с вољно је потписани, без доле-,
догматизам, -зма, мн. -зми, -зама, доље-), т. 58h
т. 94Ь(1) доле-горе (ек.), доље-горе (ијек.)
догматика, дат. -ци, т. 86с долетати (ек.), долећем и долетам,
ДОПJIaТИ, в. гнати долећу и долетају, долећући и до
догодине (али: на годину) , т. 62Ь летајући, долећи и долетај; тако и
до гола (скидати, свлачити), т. 62Ь залетати се, надлетати, налетати,
драга, дат. -зи (залив, долина, ува ри; постоји и драти, дерем, а фор
ла): Мошhенuчка Дращ, насеље, мант дер шири се и на инф. основу,
т. 85а, 86Ь отуда дерати, дерем (в.); значења
Драга, дат. -ги (име); ДраПIIII, т. су разнолика (активна и са се), и
85а, 86Ь(4) има разлика међу варијантама.
Драган Село (предност одв. пис.), дрешити (ек); уп. и одреиштu (0-
т.57с дрешен), раздрешuтu (раздре
Драгић, т. 85d(3) шен), ек.
Драгичин (према Драгица), т. 85Ь држ - не дај, Т. 59d
драгољуб (цвеће), т. 28d Дривеник - станица или Дривеник
драгстор, т. 76е станица (боље него Дривеник-ста
Дракон (не Драконт), т. 97с(2); дра ница), Т. 57d
конски: драконске казне дријемати, дријемам (дријемљем),
драп (прид. непром): драn блуза, дријемеж (и ређе дријем), ијек.
драn шешuр, драn дугме, т. 50а дријен (мн. дријенови и дренови),
драти, в. дерати дријенак, дријење (ијек.), В. Т. 66Ь
Драувен (хол. Drouwen), т. 169 дријешити (дријешен), уп. и одрије
Драч (трад.), т. 109 шити (одријешен), раздријешити
дрво (ген. дрвета и дрва); мн. дрва (раздријешен), ијек.
(дрвени огревни материјал и сл.) Дрим (Велики), трад., Т. 109
и дрвета (дрвеће) дробљење, Т. 79
дрводеља, дрводељац, дрводељство дрога, дат. -ги, Т. 86с
(ек.); дрвоцјеља, дрводјељац (т. дрозак (дрозга, МН. дрозгови), дем.
68g), дрводјељство (ијек.) дрошчиh
дрвосеча (ек.), дрвосјеча (ијек.) -др ом формант сложеница: аеро
древце блажен е цјевице (бот.), 28d дром, хиnодром, аутодром, ви
дрезга, дат. -зги, т. 86Ь(2), ген. мн. деодром, Т. 48а
-зги и -зга, т. 94с(3) другачији и друкчији
Дрезден (нем. Dresden), т. 143; уп. другде (ек.), другдје (ијек.)
и 76f(1) Други балкански рат, Т. 27а
дрезина и дресина (не терезина, тре Други рејон, Т. 2Љ
сина) Други св(ј)етски рат, Т. 27а
дремати, дремам (дремљем), дре Други устанак и Други српски уста-
меж (и ређе дрем), ек. нак, Т. 27Ь
дремежљив и (обичније) дремљив, Друго царство, Т. 20е
дремован; дремнути, дремуцкати друкчији и другачији
(ек. и ијек.) друштвеноПlОЛИТИЧКИ, Т. 58f(3)
дрен, дренак, дрење (ек.); дреник, друштво (од друж-ство), ген. МН.
дрениh,дренов,дреновина,дрено друштава, Т. 82с(3)
вица,дреновача (геогр. Дреновица дрхтати, дршћем, дршћи, дршћући
и Дреновача), дрењак, дрењина и дрхтим, дрхти, дрхтећи (ређе
(ек. и ијек.) дрхћем, дрхћи, дрхћући); некњ. је
дрети (ек.), дријети (ијек.), дерем, дрктати, дрхтјети; тако и надр
деру, дерући, дери, др ех-др е (ек.) хтати се, IJlOдрхтати итд.
24 Правопис (ек.)
370 Е - ЕКСПЕРИМЕНТИСАТИ
е за грч. А1 (лат. ае): Езоn, демон, ЕlГипат, Египта (геогр.), али ЕIГИПТ
т. 98Ь; в. и ај мит., 94Ь(1), 98а
е за грч. 01 (лат. ое): Едиn, економ, ЕIГИСТ (не Ајгист), т. 98а
т.98Ь еlГоизам, -зма, т. 94Ь(1)
е (обично) за грч. Ё - (Деметра, еlГоист(а), мн. -исти, егоистичан,
реторика), т. 98Ь; уп. и и -чна, еIГОИСТИЧКИ, егоистичност,
Елза или Елзе (нем. Else), т. 143 Ерос (не Ерот) (мит.), т. 97с(2);
Елзи (енгл. Elsie), т. 118 еРО1Гика (дат. -ци), еРОТН'lаJII, -чна
Елијар, т. 73с ерудицнја; ерудит(а), мн. -ити
еЛИlJlса, еЛИlJIтичан, -чна, еЛИIJIСОНД -ес, -ос и -ус, наставци античких
жБУIIII, мн. -ови (обичније него џбун) железница, желеЗlllичар (вок. -ару
ЖЕЛЕТИ - ЖУПАНЧИЋ 373
-ару и -аре, присв. -арев и -аров), ЖUРО конто, ЖUРО наЛО2 итд.
Т.8БЬ 8БЬ(1)
ЖУРIIШЛИС'ПП'lња, т. 82а(1) жуlllШ, дат. -ћки, т. 8БЬ(1)
Жута реиш (ек.), Жута ријека (и- Жуlliко (пас), т. 14е
закаснео, -ела (ек.), закаснио, за Замор а (шп. Zamora), т. 175, 179
касњела (ијек.); закаснелост (ек.), заморка (дат. -ки)
закасњелост (ијек.) Замошћ (пољ. Zamosc), т. 147
закачка, дат. -чки, ген. мн. -чака, и замрети (ек.), замријети (ијек.), в.
-чки, т. 86Ь(1) мрети
376 ЗАМУКНУТИ - ЗАСЈЕДАТИ
тор., т. 26Ь) , Зеmски дом (име де, знао, знала, (по)знавши, заст.
зграде) (по)знав, знан (знат); тако и у
зечји (зечији), т. 74d СЛОЖ. познати, признати, сазнати
зидар (вок. -ару и -аре, инстр. -ем и итд. осим ТРП. (познат, признат,
-ом), зидарев и зидаров не -ан)
Зија (пере.), т. 112с значка, дат. -чки, ген. МН. -чака и
Змај Јовнна (улица), т. 54Ь (и Змај зрети (ек. и ијек.), прозрем и про
-Јовина П). зрим, прозру (П И прозрё), прозри,
Змареља (итал. Smareglia), т. 122 прозрех-прозре, прозрео-прозрела
индекс, ген. мн. индекса, т. 94Ь(3) инсект (инсекат), -кта, мн. инсекти-
индивидуа.rnизам, -зма, индивидуа -инсеката, т. 94Ь(2)
.rnист(а), мн. -сти, индивидуа.rnист ИНСlIlекцијски, т. 74Ь
киња Iшста.rnирати, уп. -ирати
исечак, -чка, мн. -чци, ген. исечака Ист Ривер (канал), т. 21с
(ек.) исукати, в. засукати
исјечак, -чка, мн. -чци, исјечака (и Исус Навин (хс. Јозуа), т. 100f
јек.) исусова шака (бот.), в. т. 28d
ИСКИIllети, ИСКlшјети, в. кипети Исхак (трад.) и Есхак (перс. име),
искористити, искоришћен (искори т. 112i
штен), искоришJliење (искориште Исхан (алб. Ishan), т. 108 (одсту
ње), искоришJliавати (искоришта пање од об. преношења алб. SH
вати, искоришћивати), т. 87 као ш)
искоса, т. 62Ь исход, т. 76с
искрај (предл.) исцељење (ек., не исцелење), т. 79
искрвавити, искрвавим (окрвавити ищјељење (ијек., не исцјелење), т.
кога), искрварити, искрварим (из 79
губити много крви, ређе у првом ИСЦР"СТИ и исцр"ити, в. црпсти
итд., скраћ. 'и тако даље', т. 225h имамо нормално -И1lJIИН: Милuчuн,
Јуен Шикај (кин. Уиаn: Shikai), т. јушюр, јуниорка, дат. -ки, јуниор
134 СЮII
којеко (хс. којетко), -ог(а), т. 61а зор, колор филм, колор фотоzра
којекоји, којекојег(а), т. 61а фија итд.
КОЛОР АДа - КОНЦЕРН 395
диск контејнер
КОМl!шнија контингент (не контигент)
КОМПIензовати и КОМllензирати, т. континент (континенат), -нта, ген.
100Ь мн. -ната, т. 94Ь(2)
КОМlIликовати, т. 100Ь контра-: контраадмирал, КОН-
Iюмплименат и комплимент, -нта, траакција, контрареволуционар,
ген. мн. -ната, т. 94Ь(2) контрареволуција; цртица у сти
КОМlIоновати, т. 100Ь лист. удвајању: контра-контраре
КОМIIОСТНИ, т. 82а(2) волуционар, т. 49d
ко му драго, т. 61с контрастан, -стна, в. т. 82а(2)
комуникациOlШ (комуникацијски), контроверза, контроверзан
краљ: краљ Петар, краљ Никола, креlJ[ак (ек. и ијек.) комп. креnкији
краљ Томислав, т. 19Ь (и У случају и креnчи; прил. l{реlJ[КО (комп.
изостављања имена само малим крепкије и крепче); такође ек. и
словом, т. 39d) ијек.: креIJ[КОСТ, инстр. -ошћу (-0-
Краљевина Данска, в. Данска сти), креПlкоliа, креIJ[ОСНИК, креПlО
Краљево, краљевачки, Краљевча сиица, креlJ[остаи, -сна, т. бба
иии, Краљевчанка (дат. -ки) kpelJ[-lJ[аПlИР, креПl-сатеи
кречар (вок. -ару и -аре, инстр. -ем (трад., итал. Cristoforo Colombo),
и -ом), кречарев и кречаров т. 122
Кречмер (нем. Kretshmer), т. 143 Крит, I{РИТСКИ, Крићанин, Кри
крешендо (а не "крешчендо" - итал. ћанка (хс. Крета и сл.), т. 100f
crescendo), т. 122 критеријум (критериј), т. 96с(2)
крештати, крешталица, крештавац крити, кријем, кријуhи, криј, крих
(ек. и ијек.), уп. кријешт- (ијек.) -кри, кријах, крио-крила, кривен
Кригер (нем. Kruger), т. 143 (необ. је крит); тако и покрити,
Крива Паланка, т. 21а прекрити, сакрити и сл.
Криви ]рог (рус. Крывой Рог), грам. критиковати (и с друкчијим значе
прилагођавање, т. 157Ь (уп. и под њем критизирати), т. 100Ь
cd) Крка, дат. Крки, т. 86с
криво-: крuвов(ј)ерац (-рца, вок. крлетка (дат. крлетки и ређе крле
-рче) , кривов(ј)ерка (дат. -ки) , ци)
кривов(ј)еран, кривов(ј)ерје, кри Крњо (топ, појединачна персонифи
вов(ј)ерство; кривоклетство, кација), т. 29f
крuволовство, кривОНО2, крuво кроатизам, -зма, мн. -зми, -зама, т.
Кулен Вакуф, Кулен Вакуфа, пред кучка, дат. -чки, ген. мн. -чака, т.
фолијацији) 94Ь(1)
ламППlПОН
ЈП, скраћ. 'ловац' (у шаху), т. 229с
ЈПаlllгедок геогр. (франц. Languedoc,
лабавити (у прел. и непрел. значе
покр.), т. 164
њу: чинити лабавим и постајати
лане и лани, лаљски (не лански)
лабав); уп. олабавео, олабавио
ЈПанион (франц. Lannion), т. 164
ЈПабинска република, т. 20е ЈПанча (итал. Lancia), т. 122
лабораторија (лабораториј и лабо ланчи!lt (дем. од ланац), т. 85d
раторијум), т. 96с(2) ЈПаlllџоу(кин.Lапzhоu,град),т.134
лабурист(а), мн. -сти, лабуристкиља ЈПаокоон (не Лаокоонт), т. 97с(2)
лав, лављи; Ричард Лављеz Срца, т. ЈПао Це (трад. кин.), т. 133
19е ЈПао Цеов, т. 58Ь
ЈПав (рус. Лев, ген. Льва), трад., в. лаоnцеовски (Лао Це), т. 58с
т. 105f ЈПа ЈРошфуко (франц. La Rochefou-
лавиринт (хс. лабиринт), ген. мн. cauld)), т. 162
-ината, т. 94Ь(2) ласан, -сна, в. т. 82Ь(1)
ЈПавоазје (франц. Lavoisier), т. 164 ласо, м. (мн. ласа, с.)
(не Лавуазје) ласта, ген. мн. ласта, т. 94с(1)
ЈПавов (геогр.), трад., т. 105f ластавИ'1н!It (птић ластавице), уп. т.
лада (аутомобил), в. т. 29f 85d
ЈПадислав (трад. за угар. владара, ластавичји (ластавичији), т. 74d
ма!). Lasz16), т. 140 ЈПап!Ши, јд. ЈПатин и ЈПатинин, ЈПатин
лажаnц, лашца (мн. лашци-лажаца), ка, нар. ЈПатинија и ЈПатинлук, у
лашчев (обичније лажљивац, ла етн. значењу; латини, лаТИIII итд.
ле, ШИ! (а не ље, љи), као опште лепити, лепак, леппило, леппещш
26 Правопис (ек.)
402 ЛЕТОНИЈА - ЛИ СЈЕНЊЕН
ЛIукас (енгл. Lucas), т. 116 ЛУlГка, дат. -тки, ген. мн. -така, т.
(-ичин), љекарка (дат. -ки) , ље љеlГО, љеlГНИ (љетњи), љеlГИ (прил.),
каРПlа ('апотека'), љекарница ('а- љеlГОС, љеlГОШЊИ, љетина, љеlI'lIJ!И-
-ЉЕЋИ - МАДА Ч 405
мечка, дат. -чки, ген. мн. -чака и Милић (име и презиме, акц. нејед
-чки, т. 86Ь(1) нак), Милићевиlli (презиме од
мечкица, т. 85d(1) Милиh)
мешајица (ек.),Т. 73а(2) милица (цвеће), т. 28d
мешати, мешавина, мешалица, ме- милицијски, т. 74Ь
шанац, мешовитост (ек.) МИЛИlЦионар (вок. -ару и -аре, инстр.
Ми-l0 (хеликоптер Ми-1О), т. 29g -ем и -ом), милиционарев и мили
мигавац, -вца и жмигавац, -вца ционаров
27 Правопис (ек.)
418 НАЛИЈЕТАТИ - НА ПРСТЕ
око (ген. МН. очи и очију) ком, о чем (заст. и хс. кому, њего
около (предл. и прил.); околни, вому, новому), в. Т. 89d
околност; около-наоколо омега (дат. омеги); омега сат, OMeza
окор(ј)ели, окор(ј)ети, В. под ко- часовник, Т. 51Ь
рети Омер (ар.), Т. 110Ь(5)
окоштавати (необ. окошhивати) Омер"ашиi1, Т. 5бе
окрек (ек., бот.), окријек (ијек.) Омир (заст., с ослонцем на визант.
Оксфорд, оксфордски изговор, сад Хомер), Т. 100f
октаедар, -дра, МН. -дри, -дара, Т. о. мј., скраћ. 'овozамјесеца', Т. 225Ь
94Ь(1) омлитавити; омлитавели, омлитаве
ње), т. 79 94Ь(1)
опрека (дат. -ци) организациони (организацијски), Т.
опростити, опроштен (и опрошћен), 74Ь
опроштење, опраштати, т. 87, орден: орден за храброст, орден
87Ь(7) рада, орден nодвезuце, орден за
опруга (дат. -зи) слуга за народ nрвoz реда (или 1
опсена, опсенар, опсенарка (дат. реда), орден белoz орла с .мачевима
-ки), опсенарство (ек.); опсјена, итд. и (у истицању служб. назива)
опсјенар, опсјенарка, опсјенар Орден за храброст итд., Т. 29е
ство (ијек.) Орел (рус., град), Т. 156Ь
опсерваторија (опсерваториј, оп оријент (исток), Оријент (источне
серваторијум), т. 96с(2) земље и народи, Предња Азија),
432 ОРИЈЕНТАЛИЗАМ - ОСТАЈЕН
пони, понија; nони бицикл, пони Португалац, -лца, ВОК. -лче, МН.
бицикла, т. 50Ь(2) -лци, -лаца, уп. Бразилац
поноћ (не поноће), поноћи Португалка, дат. -ки, ген. МН. -ки,
поодавно и по одавна Т. 86Ь(6)
поодмаћи и поодмакнутн, в. маћи Порфирогенет и Порфирогенит
поочим порцелан и иорцулан, порцелански
презрио, В. зрио
денути, дести
презути, В. изути
пред јутро, уп. пред зору
преимуliство, ген. МН. преимућста
предл., скраћ. 'предлог' (грам. тер-
ва, Т. 82с(1)
мин) преиначити, Т. 73а
предлагачицин, т. 85с преисторија (период у развитку
предлагачки, т. 82с(2) људског рода до појаве првих писа
предлог (ек.); ијек.: предлог (при них споменика), преисторијски
једлог), т. 68Ь(1) (хс. прехисторија и сл.); уп. преди-
предметак, -тка, мн. предмеци, -та сторија
ка, т. 8Љ прејести се, В. јести
предност (инстр. -ошћу и -ости), ек. прекид (ек. и ијек.), Т. 68Ь(1)
и ијек., Т. 68Ь(3) прекипети, прекипјети, В. кипети
пред HOJli, уп. пред зору прекјуче (прекјучер), прекјучера-
предњонепчани (не предњенепчани) шњи (прекјучерањи)
пред ОСIIШТ, уп. пред зору преклане и преклани
прелом (ек.); ијек.: прелом (прије- пре рез (ек. и ијек.), мало вероватан
лом), Т. б8Ь(1) лик пријерез, В. Т. б8Ь(1)
преломити, В. сломити Преров (чеш. Prerov), Т. 172
Прелоуч (чеш. Prelouc), Т. 172 пресбиро, пресбироа, пресбироу,
прелудиј и прелудијум (и мање об. инстр. пресбироом, МН. пресби-
прелид, према франц.), уп. Т. рои, Т. 7бс, 7бе
9бс(2) пресвета богомати Марија, Т. 19d
прељуб (ек. и ијек.), Т. б8Ь(1) пресв(иј),етли: nресв(иј)еmли 2Осnо
премаз (ек. и ијек.), Т. б8Ь(1) дар Милощ, Т. 19с
премален, Т. 58а пресек (ек.); пресјек (ијек., у оп
премастан, -сна, Т. 82а(2), 82Ь штем значењу), Т. б8Ь(2); уп. при
премер (ек.), премјер (ијек.), Т. јесјек
б8Ь(1) пресељење (не преселење)
преместити (ек.), премјестити (и пресипати, В. сипати
29 Правопис (ек.)
450 ПРИРАСТАК - ПРО РЕД
прирастак, -ска, мн. -сци, прираста МН. -ка, проводаџикин, Т. 74с (пи
ка, т. 82а(1) сање ј), 85а, 86Ь(7) (к : ч, ц)
природно-математичке науке, т. проврео, проврети, проврио, В.
т. 94Ь(2) 94Ь(1)
протестни, т. 82а(2) псеудо-: nсеудоклаСULјuзам, nсеудо
противреформација (хс. протуре наука итд., али: Псеудо-Арuсто
формација), т. 27g тел, Псеудо-Скuлакс (тобожњи
противречан, противуречаlll, про Аристотел, тобожњи Скилакс, тј.
тив(у)реЧIIIОСТ итд. (ек.) непознати аутори чија су дела по
противрјечаlll (противречан), поред грешно приписивана Аристотелу
противурјечан (протурјечан), про одн. Скилаксу), т. 49Ь
тиврјечити (противречити), поред ЈШсеудо-Аристотелов, т. 58а
противурјечити (протурјечити), психа, дат. -ХИ, т. 86с
противрјечје (противречје), поред психолингвистика, т. 49а
противурјечје (протурјечје), про психологија, т. 48а
тиврјечност (противреЧIllОСТ), по ЈШсков (рус.), т. 156а
ред противурјечност (протурјеч ЈШсковска губернија, т. 26Ь
ност), ијек. т. 68ј (вар. проту псовати, псујем, псовка (дат. псов-
потврђује се у хрв. изворима) ци)
протува (протуха, дат. -хи), т. 70Ь ЈШТТ, скраћ. 'ПOL~mIa, телеграф u
проф., скраћ. 'професор', т. 225с телефон', т. 227с
професионалка, дат. -ки, професио- птичар (вок. -ару и -аре, инстр. -ем
налкин, т. 85а, 86с и -ом), птичарев и птичаров
професорка, дат. -ки, т. 86Ь(7) птичји (птичији), в. т. 74d
ЈШрофесорска колонија (део Београ- публицистика (дат. -ци), публ и-
да), т. 2Љ цист(а), мн. -сти, публицисткиња
проха, в. проја пудар, пударев и пударов
разреди ти ('учинити ретким'), ек. рапорт, ген. МН. рапорта (необ. ра
-разредии: дворазредни, четворо пората), Т. 94Ь(3)
разредflи, nеторазредни (боље раса нити се (од раз-санити), раса-
него петороразредни), другора ним се, Т. 81а
зредни, трећеразредни расвета (ек.), расвјета (ијек.)
разредиик, разредница, разредии расељење, Т. 79
чин расећи, расек (ек.)
разредски расизам, -зма, расист(а), МН. -сти,
разређивати ('распоређивати', у ек. расисткиња
77а(1) т. 94Ь(1)
рашчетворити, рашчетворим, т. регтајм, т. 76е
77а(1) редак (ретка, мн. реци-редака)
рашчешати, рашчешем, т. 77а(1) редак (-тка, комп. ре!Ји) , ретко
рашчешљавати, рашчешљавам, т. (прил., комп. ре!Је), ек.
77а(1) редакција, редакцијски, редакцио
рашчистити, рашчишhен, рашчи ни, редактор, редактор ка (дат. јд.
шhавати (рашчишћивати), т. 87, -ки)
87Ь(7); уп. и т. 77а(1) редитељка (дат. -ки)
рашчланити, рашчланим, т. 77а(1) редослед (ек.), редоелијед (редос
рашчовек (ек.), рашчовјек (ијек.), љед) (ијек.)
т. 77Ь(1) редукција, редукциони и редукциј
раШЧУlJlавати, рашчупавам, т. 77а(1) еки
Рона (трад., франц. Rh6ne) , т. 103е, рука (дат. руци, ген. мн. руку), ру
163 чица, т. 85d, 86d
рондо, -а (муз.); друго је РОIJIДО, -оа рукица (у тепању, поред нормалног
и РОlJlдела ('округли засад') ручица), т. 85d (2)
ронилац (-иоца, мн. рониоци-рони руковалац, -аоца, вок. -аоче, мн.
су- (у хс. системска одлика): субо Савов (према Саво, ген. Сава)
рац, сувласник, cyzpabaHUH, судео саврх, сврх, т. 62Ь
ник (ек.), судионик (ијек.), суи Савска бановина; бановина Савска
zрач, сукривац, сународник, суна и Прu.морска, т. 35а
следник (ек.), сунасљедник (ијек.), Савски венац (део Београда), т. 2lb
суодzоворан, сустанар и сл. с главе: да чудно ли с zлаве nоzибо-
сабити, в. бити смо (Његош), т. 62Ь
сабор; Трећи васељенски сабор, саrнати, в. гнати
26аЬ 82с(2)
сањалачки, сањалаштво, т. 82с(2) сахат (обичније сат); сахат-кула
с. в., скраћ. 'sub уосе', т. 226Ь
сањар (вок. -у), сањарка (дат. -ки)
св., скраћ. 'свети' и 'свеска', т. 225Ь
Сао Пауло (не "Сао Паоло", порт.
свагдашњи (свагдањи)
Sao Paulo), т. 149 и 150bd свагде (ек.), свагдје (ијек.)
саосеliати, сеосеliајност (ек.), сао свадба, ген. мн. свадаба и свадби, т.
сјеliати, саосјеliајност (ијек.); в. 75
са- свакад и свакада
СапlOРО (из Сапороа, у Сапороу) сваки, сваког(а), т. 61а
Сапфо (Сафо) и Сапфа (грч. ж. свако (хс. сватко),сваког(а),т. 61а
име), Сапфин, т. 97с(3), lО3е сваковрстан, -сна, сваковрсно
30 Правопис (ек.)
466 СКА3АЉКА - СЛЕМЕ
-ски: с се у овом наставку губи иза мн. -зама (реч из старосл. и уоп
11, ч, ш: младићки, јуначки, нишки, ште трад. словенског јез. насле
в. т. 82с ђа), т. 94Ь(1)
ски (ген. скија) , обичније скијање, Славија (београдски трг), т. 14с
скијаштво; скије, јд. скија; ски славистика (-ци), славист(а), мн.
лифm, ски маратон, ски од(иј)ело -сти
-шт- или -шћ- или оба паралелно, стотинка (дат. -ци, ген. мн. стотин
али најчешће с превагом једног од ки)
њих (уп. нпр.: пуштен, чашlliен, стотка, дат. -тки, ген. мн. -тки, т.
ћИЈПибар (заст. ћехлубар и ћелибар), lliушка (дат. -шци, ген. мн. ћушака)
У-УДВОЈЕ 481
увис, удаљ, акц. увис, удаљ (боље удати се, в. под дати
него у спорт. изразу "у вис", "у Удба (УДБ), скраћ., т. 228а
даљ "); у висину, у даљину, т. 62Ь удвоје, т. 60е
. 31 Правопис (ек.)
482 УДВОРИЧИН - УКР АЈИНКА
фашизам, -зма, фашист(а), мн. -сти, феудализам, -зма, мн. -зми, -зама,
фаШИС'JГI{иња т. 94Ь(1)
ФБИ (FIВ:n:), скраh. т. 227Ь фешта, ген. мн. фешта, т. 94с(1)
Феба (не Фојба), т. 98а Фпща, ген. Фиде, поред ФИДЕ (FI-
фебруар, фебруарски; Фебруарска DE), непром., т. 228а
револуција Фидија (грч. Pheidias), т. 97а
федерализам, -зма, т. 94Ь(1) Физешабоњ (мађ. Fuzesabony), т.
Федеративна Народна Република 139
Југославија (истор.), т. 20а физика, дат. -ци, т. 86с; скраh. фuз.
ФИ3ИОЛ. - ФОРТЕПИЈАНО 487
х:шс (не апс) , ха][lсана, хапсити, хап (ген. -савца, вок. -савче), хвалиша
шеник итд.
холестерин вост
цар; цар Лазар, ген. цара Лазара, у цврчак (-чка, МН. цврчци-цврчака),
песмама и цар Лазара (цар-Лаза Т. 79, 86а
ра), т. 54Ь CGS систем (допуmтено и СGS-си
Цариброд, царибродски, Царибро стем), Т. 51с; уп. и 227Ь
ђанин, ЦариброJljанка (дат. -ки) цев, цеваница, цеваст, цевчица, це-
цело-: целовечерњи (нпр. филм), це (народ); (фиг.) циганин и сл.; ци
локупан, -пна итд. (ек.) гани (ситан град, соља, солина), т.
целов и целив (ек.) 14Ь; ЦИП'анка (бот.), т. 28е
целовит, целовитост (ек.) цигла (не цигља)
целулоид -ција и -тија, в. т. lOOd
целцат, целцит (цео целцат, цео цијановодоник, цијановодонични
целцит), ек. цијев, цијевка (дат. -вки и -вци) ,
цељење (ек.) ијек.
цемент; nортланд цемеюn, т. 50Ь(1) циједити, цијеl) (ген. цијеl)а и ције
цена, ценити (имперф. цењах; трп. l)и, инстр. цијеl)ом М., цијеl)у и
прид. цењен), ценик, ценовник; цијеl)и ж.), цијеl)еље (ијек.)
ценкати се и цењкати се (ек.) цијел, в. цио
центар, -тра; Центар за рехабили цијелац (ген. цијелца); цијелити,
тацију (скр. Цеюnар) , Центро цијељење (ијек.)
кооn (предузеhе) цијена, цијенити (имперф. цијењах,
центаур, в. кентаур трп. прид. цијењен), цијењење (не
центиметар (скр. ЦМ) и санти метар цијенење), ијек., в. т. 66Ь
(СМ) (поред скр. ст) цијепити, цијепљење (ијек.)
централизам, -зма, т. 94Ь(1), цен цијукати, цијучем
тралист(а), мн. -сти, централизо циклоп, IЩИКЛОJII, в. киклоп
вати (-ирати; уп. т. lООЬ) цикцак (прид. непром): цикцак кре-
цењење (ек.) тање, цикцак линија, т. 50а, 59а
цео (не цел), ек. цинкографија, т. 48а
цеJllещш (према изумитељу), т. 28а lЩинцарин, мн. Цинцари, т. 14Ь
lЩепеш (рум. Tepe~), т. 152 lЩинцар-Марковиlli (презиме); тан-
цепидлачити, цепидлака (дат. -ки), дем Цветковић - Цинцар-Марко
цепидлачки (ек.) вuћ, т. 199а
цепити (ек.) цно (цијел) , цијела, цијело (ијек.),
цепка (дат. цепки, ген. мн. цепки и т. 91е
цепака), цепкати (ек.) ционизам, -зма, ционист(а), мн. -сти
цепљење (ек.) lЩипар, в. Кипар
цептети (цептим, цептео-цептела), ципелар (вок. -ару и -аре, инстр. -ем
ек.; цептјети (цептим, цептио-цеп и -ом), ципеларев и ципеларов
тјела), ијек. IЩИJllријан (пољ. Cyprian), т. 147
церада и цир ада IЩИJllријан (слч. Cyprian), т. 159
lЩербер, цербер, в. Кербер цирада и церада
-бијели (дресови) ијек., т. 58g црпка (дат. црпки и црпци, ген. мн.
црвено острво (ум. Куба), т. 20е црпки и црпака)
црвеносмеђ, т. 58g црпсти, црпем (црпу, црпећи, цр
црвенперка, дат. -ки, ген. мн. -пе пао-црпла, црпен); вар. црпити,
рака и -перки, т. 78 црпим (црпе, црпећи, црпио-црпи
црвењ-, в. под црвенети ла, црпљен); тако и ИСЦРПСТИ и
црево, цревце, цревни (ек.); цревар, исцрпнти, ПIоцрпсти И ПОЦРIШТИ;
пана, црепар, црепара, црепарни цртанка (дат. -ки и -ци, ген. мн.
ца,црепаст,црепи~,црепуља,цре -нки, необ. -нака)
пуљар, уп. т. 66а цртач (инстр. -ем), цртачев; цртачи
цријево, цријевце, цријевнн (ијек.) ца, цртачнцин, т. 85с
цријеПI (мн. црепови), цријепња (и цртеж (инстр. цртежом)
јек.) цсл., скраћ. 'црквенословенски', т.
I.I{риквеница, цриквеиички, Црикве 225f
НИЧaDIИН, Цриквеничанка (дат. Сп, скраћ. за бакар, т. 229с
-ки) цуретак, -тка (мн. цуреци-цуретака)
Црна !Гора (земља), Црна гора (пла цурити (у ек. и ијек., боље него
нина); Стара Црна Гора цурети, цурјети), цурио-цурила
Црна река (река и предео), т. 21е; I.I{yруга (јап. Tsuruga), т. 123с
црноречки, I.I{рноречанин, Црно I.I{yруока (јап. Tsuruoka), т. 123с
реч анка (дат. -ки) сС., скраћ. 'confer' (аналогно уп.,
црнац, црнкиња, црнче; амерички исп.), т. 226Ь
Ч. - ЧЕСТ 497
32 Правопис (ек.)
498 ЧЕСТЕРТОН - -ЧИЦИН
ри), -е, -а (нпр. четворе очи); грам. чиљети (ијек., не чилити), чилим,
систем је као под ДВА (в.), уз чиле, чилеhи, чиљех, чиљах, чи
смањену променљивост осн. броја лио-чиљела; тако и ишчиљети
(од пет надаље она сасвим нестаје) чинилац (чиниоца, мн. чиниоци-чи-
и зб. на -ро (код виших бројева нилаца)
још се смањује); в. и посебно че ЧИlшвети (итал. Cinquetti), т. 122
творо, четворо- чио (необ. чил), чила, чило, т. 91е
четиристо, четири стотине: четuрu чист (комп. чистији, не чишћи)
сто седамдесет (и) осам (осморо/ чистити, чишћеll, чишJliење, т. 87,
осмеро, осморица, осми), четири 87Ь(7); уп. рашчистити
стотине седамдесет (и) осам, т. ЧИСТlШ, дат. -ки, ген. мн. -КI1, т.
60аЬ 82а(1)
четка (дат. четки, ген. мн. четака), читалац, -аоца, вок. -аоче, мн. -ао-
Ч:убак (ч у пере. именима), т. 112а Ч:УЧУI{ Стана, Чучук Стане итд. (ис
Ч:убура (део Београда), т. 14с тор.), т. 54а
што шта (ген. шточег и што чега) .шчећин (пољ. Szczecin), т. 147
.штразбург (према нем.), т. 76f(1); шчешљаТII
п издање
МАТИЦА СРПСКА
ISBN 86-363-0296-Х
1994
808.61-1
ПЕШИКАН, Митар
Правопис српскога језика: екавско издање (П издање) / приредили Митар
Пешикан, Јован Јерковиh, Мато Пижурица. - Нови Сад : Матица српска,
1994 (Београд: Војна штампарија). - 504 стр. ; 24 ст.
Тираж 5000. - Садржај с насл. стр.: Ј. Правописна правила; П. Речник уз
правопис.
ISBN 86-363-0296-Х