Ideoloka prisvajanja i negiranja Dostojevskog

Milenko Srekovi (Veliko Krmare kod Kragujevca, 1982). A !olven". #$mail% milenko&'reedom'ig(".ne" ))) Habent sua fata libelli *injenica da u knji+evnim delima ,jodora Mi(ailovia -o!"ojev!kog (1821$1881) o!"oji veliki .roj knji+evni( likova koji /a!"u aju odre0eni ogled na !ve", uverenje koje !e u veoj ili manjoj meri okla a !a ve de'ini!anim i o!"ojeim ideolo1kim ili religio/nim konce cijama, od njegovi( dela na ravilo je ogodno "lo /a ra/novr!na ideolo1ka ri!vajanja ili negiranja -o!"ojev!kog a !ve u ru(u ne ri!"ra!ne anali/e i in"er re"acije. Kri"iar!ki ri!"u delima -o!"ojev!kog do odre0enog erioda /avi!io je od uglavnom vanknji+evni(, dru1"veni( ojava, i imao je nameru da .ude u"icajan na dru1"veno$ oli"iku !redinu u kojoj je .io erci iran. 2vde emo oku1a"i da damo u ro1eni (ronolo1ki regled "akvi( rime"no i!kon!"rui!ani( in"er re"acija i na/naimo nji(ove !u1"in!ke odlike. 3!"ovremeno, oku1aemo da uoimo cr"e knji+evni( o!"varenja -o!"ojev!kog koje !u re!udne da njegove romane ! a!u .ala!"a "endencio/no!"i, am'le"a, koje mogu da o! ore ona "umaenja koja u delima -o!"ojev!kog ronala/e ek! lici"nu ideolo1ku nameru i agi"aciju, a i uka/aemo na neke od oni( kri"iara koji !u me0u rvima -o!"ojev!kom ri!"u ali ne /anemarujui "akve odlike njegove knji+evno!"i. Kratak hronoloki pregled nekih interpretacija Dostojevskog 44-o!"ojev!kog !u naroi"o /a +ivo"a (valili u jednom, re"e+no na/adnjakom krugu a olemiki na adali revolucionarni i !ocijali!"iki u.lici!"i i kri"iari44.(1) 3/ "og ra/loga, ri rila+enju ranoj li"era"uri o -o!"ojev!kom, mora !e ima"i u vidu ideolo1ki "a.or kojem ri ada kri"iar. 5jelin!ki(1811$1868) je rvi koji je i!ao o -o!"ojev!kom i najavio oe"ak !"varanja jednog "alen"ovanog mladia koji je u vreme o.javljivanja !voje rve knjige imao 27 godine. 2d !amog oe"ka -o!"ojev!ki je vrednovan i/ jedne norma"ivne er! ek"ive. 8ridr+avanje naelima 9ogoljeve 1kole, koje je !am kri"iar /a!"u ao, do rinelo je o(valnoj oceni Bednih ljudi, kao 1"o je i od!"u anje od "i( naela donelo nega"ivnu kri"iku Dvojnika. 8o i/la!ku i/ /a"oenja i ovra"ku !a rogon!"va i/ Si.ira, Ponieni i uvreeni .ivaju "umaeni od !"rane -o.rolju.ova(187:$18:1). ;jegova kri"ika akcena" !"avlja na !ocijalnu !"ranu i (umani/am -o!"ojev!kog, "e o!"alim, !la.im !"ranama romana, koje kri"iar ne ro u1"a da navede, kao 1"o !u nedovoljna mo"ivi!ano!" ojedini( o!"u aka junaka, uni'ormno!" je/ika kojim !e !lu+e junaci, i"d, i ak ne /amera revi1e. Sal"ikov$<edrin -o!"ojev!kom daje me!"o me0u naji/u/e"nijim i!cima, ali ne ro u1"a da done!e manje$vi1e ne ri!"ra!nu ocenu njegovi( mana.(2) Vr(unac ideolo1ke olemike na!"aje !a "ek!"om An"onovia (187=$1918), i/

na rednjakog "a.ora, koji je o.javljen 1881, nakon !mr"i -o!"ojev!kog i!"e godine, kao odgovor na (valo! eve kon/erva"ivni( krugova. ;a ada !e navodna reakcionarno!" i religio/na "endencija 445rae Karama/ova44. Slinim o"e/ima na rednjake !"rane, !u ro"!"avljaju !e oku1aji reakcije da od -o!"ojev!kog na rave kul" 44.o+jeg roroka44. 8oe"kom >> veka -o!"ojev!ki .iva a ologe"!ki "umaen od !"rane .rojni( religio/ni( mi!lilaca ? @o/anova, Mere1kov!kog, 5ulgakova, <e!"ova, Andreja 5jelog, Solovjeva, V. 3vanova, 5er0ajeva ? i kori1en u .or.i ro"iv revolucionarnog okre"a. 8o!e.no je do rineo !"varanju nji(ove religio/ne konce cije ume"no!"i. 8o neu! e(u ru!ke revolucije 19A=$19A:. !"voreno je 44 ovoljno "lo /a i/o aeno "umaenje ro"ivreni( idejni( i e"iki( o!"avki u romanima -o!"ojev!kog, naroi"o u Blim du!ima i 5rai Karama/ovim44(7), i na!"u a revla!" reakcionarni( ri!"u a -o!"ojev!kom, "/v. do!"ojev1"ine. Mak!im 9orki 19A=. u "ek!"u 442 malogra0an1"ini44 -o!"ojev!kog i Col!"oja na/iva 44ne rija"eljima +ivo"a44 i i"a !e da li je i/vo0enje na !ceni 445rae Karama/ova44 do rinelo ora!"u !amou.i!"ava u Mo!kvi. (6) 5olj1eviki re+im u @u!iji je o"i!nuo -o!"ojev!kog u /a.orav, a u "ada1njoj 1"am i !e o njemu !melo i!a"i !amo u nega"ivnom kon"ek!"u.(=) Cek !e 1e/de!"i( godina >> veka ojavljuju /naajna i!"ra+ivanja -o!"ojev!kog, me0u njima i 5a("inova knjiga Problemi poetike Dostojevskog, knjiga <klov!kog Za i protiv i 9ro!manova .iogra'ija -o!"ojev!kog. 2!im "akvi( rouavanja, -o!"ojev!ki drugde i dalje .iva 44 oli"i/ovan44. -voumljenja njegovi( likova o o ravdano!"i /loina !ma"raju !e oukom -o!"ojev!kog da !e na vla!" ne !me dola/i"i u"em /loina, od ime !e !ma"ra oru+ani o.raun !a vladajuom kla!om, a ak ni /.og redvi0enog .udueg (umanijeg ure0enja dru1"va. Knjievnost ili pamflet Sudei rema njegovom dnevniku, u kojem ovremeno i/no!i !voje knji+evne lanove, -o!"ojev!ki je e!"o imao nameru da njegova dela .udu ne1"o vi1e od knji+evno!"i, da no!e oruku koja e .i"i neka vr!"a /akljuka o okonanoj ideolo1koj olemici i !uko.u uverenja. Me0u"im, "a njegova namera e!"o .iva i/vi"o erena rirodom medija kro/ koju on +eli da je o!"vari. ;aj.olji rimer /a "akvu !ud.inu njegovi( knjiga je e!ma koju je -o!"ojev!ki na i!ao a koja je u erena ro"iv revolucionarnog okre"a. 3!"u "u njegovu e!mu, !ami revolucionari !u ri(va"ili i kori!"ili je kao neku vr!"u !o !"vene (imne. Mo+e li !e "akav u!ud njegovi( dela o.ja!ni"i ! eci'inom vr!"om medijuma kro/ koji on rovlai !voju ideolo1ku nameruD -a li, kada !e idejno !"anovi1"e na0e u okolno!"ima ume"nikog dela, ono menja !voj !mi!ao i 'unkcijuD ;ajuoljivija odlika romana -o!"ojev!kog !u .rojni likovi kao /a!"u nici odre0enog idejnog !"anovi1"a, u veoj ili manjoj meri /aokru+ene konce cije !ve"a i olo+aja oveka u njemu. 44Eikovi, u1"eni na !lo.odu i/ unu"ra1njeg -o!"ojev!kovog !ve"a, ro0eni "amo, ra!ejani u dugakom lancu od revolucionara do mranjaka, odma( oinju da govore !vojim gla!om, o"imaju !e i/ ruku, doka/uju !vako !voju "e/u44.(:) 3dejno ola/i1"e likova je o!novni mo"ivacioni elemen", koji !e naje1e !menjuje ili re lie !a mo"ivacijom o!"u ka likova koja na!"aje od dej!"vom odre0eni( dru1"veni( ili !i(olo1ki( okolno!"i. F/mimo /a rimer Zloin i kaznu. F.ija li @a!koljnikov /.og !voji( idejni( u.e0enja ili !u njegova idejna u.e0enja neka vr!"a racionali/acije njegovog dru1"veno .e/i/la/nog olo+aja koji ga rimorava na u.i!"voD -a li je mo"iv !iroma1"vo ili idejno u.e0enjeD(G) 2vakva in"erakcija i/me0u idejni( u.e0enja i okolno!"i u kojima !e lik na1ao kod -o!"ojev!kog je nera/mr!iva. Fkoliko .i !e i"aocu ume"nikom kon!"rukcijom name"alo olako ra/re1enje "e in"erakcije, i ako .i jedna mo"ivacija o"i!nula drugu, ideolo1ka namera .i !e ja!nije ocr"avala, ali na u1"r.

ume"nike vredno!"i romana. Cakvu redukciju !mi!la, ume!"o -o!"ojev!kog, vr1ili !u .rojni in"er re"a"ori njegovog dela. HHKod -o!"ojev!kog u romanima drugog ra/do.lja e!"o !e daje dvo!"ruka, a ak i "ro!"ruka mo"ivacija radnje% naj re !e ria doga0aj i daje !e rvo odgone"anje mo"iva junakovi( radnji, /a"im !e mo"ivacija odvrgava anali/i i /amenjuje !e drugom. 2dno!i i/me0u junaka daju !e odma( u nekoliko lanovaI ! orovi junaka i/me0u !e.e i unu"ra1nji ra/dor junaka daju !vojevr!no !ve"lucanje mo"iva radnje. F romanima Eava Col!"oja o!"oji /vanina ! olja1nja mo"ivacija koju ! rovode nega"ivni junaciI nju !kida !am au"or, koji daje !voje jedino odgone"anje nji(ovog ona1anja, o" uno drugaijeg od rvo.i"nog ver.alnog o.ja1njenja. Kod -o!"ojev!kog ima o nekoliko mo"ivacija i nijedna od nji( !e ne u"vr0uje kao i!"ini"a44. (8) @omani !a /a le"ima koji !u u o!novi moralne rirode, ogodno !u "lo /a in"er re"aciju koja, kori!"ei !e idejnim elemen"ima dela i nji(ovim kon'lik"om, Jui"avaK i/ve!no navodno dominan"no ideolo1ko o redeljenje koje "re.a da va+i /a krajnji !mi!ao delaI njegovu J orukuK. 3n"er re"a"or ve una red o/naje !mi!ao dela, ono 1"o "re.a da doka+e, a njegova ak"ivno!" !e !vodi na riku ljanje onoga 1"o i na! "re.a da navede na i!"i /akljuak. Krajnji !mi!ao dela, naravno, nije nu+no kakva moralna ouka, i!"o "ako, mo+e !e doka/iva"i da delo ili o!"u ci likova ek! liciraju i!"ini"o!" kakve n r. o!"!"ruk"urali!"ike "eorije. -elo u "om !luaju o!"aje ovod "eore"i!anja o neemu i/van dela.(9) Svaki lik kod -o!"ojev!kog /a!"u nik je odre0ene idejne konce cije koja u !cenama olemike dola/i u !uko. !a konce cijama drugi( likova. 2!novu ume"nike 'orme u delima -o!"ojev!kog, rema Vik"oru <klov!kom(1A), red!"avlja J! orK, .or.a ideolo1ki( gla!ova. -o!"ojev!ki unu"ar 'ikcionalnog !ve"a romana kreira o ri1"a !uko.a na kojima oku lja veinu !voji( likova. Fkoliko .i !e au"or o redelio /a jednu od !u ro"!"avljeni( !"rana njegova knji+evna "vorevina o!"ala .i "endencio/na i .ila .li/u am'le"a. -o!"ojev!ki u veini !luajeva nije naneo 1"e"u ume"nikim odlikama !voji( dela /arad ideolo1ke oen"e, oruke dela, ali !u ume!"o njega "o uinili njegovi in"er re"a"ori. 3 "o je .ilo veoma lako o!"varljivo, ! o./irom na "o da !e !ve!" kri"iara !amo "re.alo odredi"i ideologiji jednog od junakaI "vrdi"i da kro/ "og i "og knji+evnog lika rogovara !am -o!"ojev!ki. Ledno .iogra'!ko "umaenje moglo .i da na0e argumen"e /a ovakvo "vr0enje n r. u dnevniku -o!"ojev!kog, na onim me!"ima gde je on i/no!io !voje lanove /a i!anje knji+evni( dela. Me0u"im, i da u! emo da doka+emo da au"or rogovara kro/ !voj lik, odno!no da je lik !amo neka vr!"a /a!"u nika !"avova !amog au"ora, !"anovi1"e da je !mi!ao ume"nikog dela i!"o 1"o i !"av au"ora je redukcioni!"iko, /anemaruje ! eci'inu rirodu ume"nikog medijuma i kr1i o!novna naela knji+evne me"odologije. Kod 'ilo/o'!kog rouavanja knji+evni( dela, "amo gde je a+nja u!merena na ideje kojima .ara"aju junaci, naje1e !e /a.oravlja na kon"ek!"ualnu u!lovljeno!" ideja, kao i nji(ovog /naenja. 3deje !e i!"r+u i/ celine dela i o!ma"raju ne/avi!no od kon"ek!"a u koje !u !me1"ene. Poistoveivanje nekog od junaka dela sa Dostojevskim

;aje1e kori1en o!"u ak dodeljivanja validi"e"a !vojoj in"er re"aciji ! rovo0en je au"ori"a"ivnim "vr0enjem da jedan od likova /a ravo /a!"u a !"av !amog -o!"ojev!kog. 2no 1"o lik ro oveda unu"ar 'ikcionalnog !ve"a "ako0e je i namera, oruka dela. Cako Eav <e!"ov "vrdi da je @a!koljnikovljeva odela ljudi na 44o.ine44, /a koje va+e ovo/emalj!ki /akoni i koji !lu+e /a uku re rodukciju ljud!kog ma"erijala, i 44neo.ine44, koji mogu da kr1e /akone kojima !u o"injeni kon/erva"ivci, /a ravo 44mi!ao o" uno originalna i u celini ri ada -o!"ojev!kom44.(11) 8olemiku !a idejama "akvi( junaka kakvi !u 3van Karama/ov, @a!koljnikov, ili Kirilov, koja !e gradi u romanima -o!"ojev!kog, -o!"ojev!ki je !"varao i/ nu+de, jer !e i !am "rudio da "akve ideje o"i!ne i da !e.i ne ri/na da one u!"vari ri adaju njemu. <e!"ov i/ "oga i/vodi /akljuak kako je -o!"ojev!ki .io neka vr!"a 44nieovca re ;iea44, 44koji je rvi u" reko @a!koljnikova rogla!io ideju 44na"oveka44.(12) -a .i !e do1lo do ovakvog /akljuka "re.alo je u!"vrdi"i kako -o!"ojev!ki rogovara kro/ @a!koljnikova, a !ama /amr1eno!" 44 i"anja o i/vorima 44nieov!ke44 'ilo/o'ije junaka -o!"ojev!kog i i1evog odno!a rema njoj44, 44!"vara 1irok ro!"or /a ra/novr!na roi/voljna "umaenja i 'al!i'ikovanja u !avremenoj !"ranoj knji+evno!"i44.(17) Bahtin 5a("inovom "umaenju -o!"ojev!kog mo+emo nai i/ve!ne mo"ive u ! oljnjim, vanume"nikim okolno!"ima. Me0u"im, .e/ o./ira na moguu ! oljnju u!lovljeno!" njegove in"er re"acije, 5a("in je na !voj nain uka/ao u" ka onim in"er re"acijama koje e !e u/dr+ava"i od kon!"rui!anja ideolo1ke oruke -o!"ojev!kog. 5a("in nigde ne o! orava i/ve!ne ideolo1ke i ro aga"or!ke ( ro ovednike) na/ore -o!"ojev!kog, oigledne u njegovoj u.lici!"ici i njegovom dnevniku, me0u"im, !ama riroda ume"nikog medijuma kojim !e -o!"ojev!ki !lu+i, kao i i/ve!na inova"ivno!" koju -o!"ojev!ki uno!i u romane!knu 'ormu, rema 5a("inu, -o!"ojev!kog ! a1avaju od lo1e knji+evno!"i. 5a("in je !ve!"an da od ola/ne "ake gledi1"a in"er re"a"ora /avi!i !ud o delu -o!"ojev!kog. 2n ka+e% 44Sa "ake gledi1"a kon!ekven"no$monolo1kog vi0enja i !(va"anja rika/ivanog !ve"a i monolo1kog kanona kon!"rukcije romana, !ve" -o!"ojev!kog mo+e i/gleda"i kao (ao!, a kon!"rukcija njegovi( romana ? kao nekakav konglomera" ra/norodni( ma"erijala i ra/lii"i( rinci a o.likovanja. Ledino u !ve"lo!"i o!novnog ume"nikog /ada"ka -o!"ojev!kog koji !mo u ravo 'ormuli!ali, mo+e o!"a"i !(va"ljiva du.oka organ!ka ove/ano!", do!ledno!" i celovi"o!" njegove oe"ike44.(16) 8ored "oga, "vrdi i da je 44!ve!" kri"iara i i!"ra+ivaa o!"ala do dana dana1njeg odre0ena ideologiji junaka -o!"ojev!kog44.(1=) 3/me0u erioda ovean!"va u kojem je 5a("in +iveo i !"varao, kao i erioda koji je "ema i/ve!nog .roja njegovi( "ek!"ova, naime, !rednjeg veka, u kojem on ronala/i i/ve!ne "endencije koje !u !e "okom milenijuma "ran! onovale u li"era"uru, o!"oje i/ve!ne analogije. 5a("in je !voje "eorije o je/iku i li"era"uri ra/vio unu"ar "rauma"!kog i oli"i/ovanog i!"orij!kog kon"ek!"a% +iveo je u @u!iji i/me0u 189=. i 19G=, u eriodu koji je o.ele+en in"en/ivnom oli"ikom .or.om i "iran!kim normali/ovanjem ljudi. Sa ru!kom revolucijom 191G, /vanina ideologija, koju !u /a!"u ali o!vajai vla!"i, o!"ala je !ve ri!u"na i jedina do/voljena. 5a("in je !ma"rao da kada ideologija i nain ra/mi1ljanja o!"anu or"odok!ni, oni o!"aju "o"ali"arni i re re!ivni. B.og "oga je .io /ain"ere!ovan /a ojave odrugivanja /vaninoj ideologiji i njenim ra"eim .inarnim nainima ra/mi1ljanja koji !u o!na+ivali narodno o"injavanje "iran!kim !"ruk"urama vla!"i. Vei deo njegovi( "eore"i!anja o knji+evnim delima ovu injenicu ima /a !voju re" o!"avku. Karneval

;aj.i"nija odlika karnevala, u ije oreklo i !u1"inu ovde ne mo+emo ula/i"i, njegovo je 44!u ro"!"avljanje !vemonim !ocijalno$(ijerar(ij!kim odno!ima nekarneval!kog +ivo"a44. -akle, /a vreme karnevala (ijerar(ij!ki odno!i me0u ljudima ne o!"ojeI gu.e !e !va redodre0enja odno!a me0u ljudima koja roi/ila/e i/ !"ale+a, olo+aja, u/ra!"a, imovnog !"anja. F karnevalu ue!"vuju i oni koji !u u nekarneval!kom eriodu dru1"veno ovla1eni, i oni koji !u o"injeni. 8o!e.na !e a+nja ridaje onim ojavama i redme"ima na kojima u !vakodnevnom +ivo"u (ijerar(ija oiva ? !ve"i "ek!"ovi, kruni!anje i !l, koji .ivaju ro'ani!ani i kojima !e ue!nici rugaju i od!mevaju. 449lavna karneval!ka igra je!"e lakrdija1ko kruni!anje i ka!nija de"roni/acija karneval!kog kralja44.(1:) 8ojam karneval ne "re.a me1a"i !a ojmom revolucije ((ijerar(ij!ko$ukidajue), jer !e nakon karnevala (ijerar(ij!ki odno!i o e" u! o!"avljaju a ravno ravno!" re!"aje. Vremenom !u !e ka"egorije karnevala "ran! onovale u li"era"uru, a o!e.no u 44dijalo1ku liniju ra/vi"ka romane!kne ume"nike ro/e44.(1G) Bahtin o romanu Dostojevskog 5a("in rila/i knji+evnim delima -o!"ojev!kog i/ jedne !"ruk"uralne er! ek"ive, oku1avajui da o!ve"li nji(ova imanen"na o.ele+ja. Cakav ri!"u , a "o je !luaj i kod 5a("ina, naje1e !e ne kori!"i neim 1"o !a/najemo i/van !amog dela, n r. !"avovima au"ora koje je on i/no!io u !vom dnevniku ili nekoj 'ilo/o'!koj ra! ravi, a 1"o je !voj!"veno onim 1"o !e naje1e na/iva .iogra'!kim ri!"u om, odvr!"om ! ek"ra "/v. ! olja1nji(, vanume"niki( ri!"u a rouavanju knji+evni( dela. Me0u"im, ri de'ini!anju onoga 1"o je 5a("in na/vao 44monolo1kim44 romanom, ija je !"ruk"ura 44monolo1ki44 organi/ovana !"ruk"ura, on "akvoj vr!"i romana ronala/i ideolo1ke re" o!"avke (dakle ne1"o vanume"niko) u ideali!"ikom moni/mu, /a koji je mno1"vo !ve!"i ne1"o em irij!ko. F 44monolo1kom44 romanu "u0a "aka gledi1"a, "u0a !amo!ve!", u"em odre0eni( ume"niki( o!"u aka !e ili od.acuje, ili 44o redmeuje44. F "ako organi/ovanom knji+evnom o!"varenju !ve je odre0eno !amo jednoj "aki gledi1"a, "aki gledi1"a !amog au"ora. Svaki +anr, !ma"ra 5a("in, o!ve"ljava i/ve!ni !loj .iaI "ako i monolo1ki roman o!ve"ljava ono 1"o je u oveku oko1"alo, au"oma"i/ovano, /avr1eno, ili, rema na1em i"anju 5a("ina, kon/erva"ivno i reakcionarno. 8oli'onij!ki roman, iji je "vorac, rema 5a("inu, u ravo -o!"ojev!ki, !a/vuje je vi1e ra/lii"i( !amo!ve!"i i "aaka gledi1"a, u kojem je !vaka "aka gledi1"a ravno ravna !a drugimaI me0u njima ne o!"oji (ijerar(ija, ni"i jedna "aka gledi1"a, jedna !amo!ve!", dominira nad drugima, ve !e one nala/e u odre0enom !"anju 44.e/vla1a44, "e !e me0u njima u! o!"avlja jedan dijalo1ki odno!. ;i au"orova "aka gledi1"a nema dominan"nu ulogu u delu, ve je ona !amo jedna od ravno ravni( !"anovi1"a. -akle, ne o!"oji jedna dominan"na "aka gledi1"a koja .i .ila re!udna o krajnji !mi!ao dela.(18) 8oli'onij!ki roman kao +anr je !a/najni in!"rumen" kojim !e o!ve"ljavaju !amo!ve!", najdu.lji !lojevi .ia, ona !"rana ljud!kog .ia koja nije o redmeena. Apsolutizacija mnogoglasja i eti ki relativizam F "ek!"u 44@a/oaranje i !lom @odiona @a!koljnikova44 V. Kir o"in govori kako 44a !olu"i/acija mnogogla!ja nei/.e+no vodi e"ikom rela"ivi/mu% ako !u !vi gla!ovi

ravno ravni, nije li onda ra!"rgnu"o!" @a!koljnikova i/me0u Mri!"a i ;a oleona !amo .li!"avo ve+.anje u logici, re"orici i !o'i!"iciD F !ve"u mnogogla!ja nema odre0ene granice i/me0u /loina i ka/ne...44.(19) 2vakvo i"anje 5a("ina ! eci'ino je o "ome 1"o /anemaruje 5a("inovo "vr0enje da je njegova in"er re"acija i!"ra+ivanje imanen"ni( odlika knji+evno!"i -o!"ojev!kog, da !u 44vi1egla!je44 i 44ravno ravno!" gla!ova44 odlika !ame !"ruk"ure knji+evnog dela, da !u ume"niki o!"u ci "i koji !"varaju vi1egla!je u delu. Kir o"in 5a("inov o i! !"ruk"ure knji+evnog dela o!ma"ra kao !ave" /a i"anje -o!"ojev!kog, !ave" kako da !e re!udi ideolo1ki ! or junaka ("j. da !e uo 1"e ne re!u0uje), kako da !e odredi idejna 44 oruka44 -o!"ojev!kog. Kir o"in, rema nama, u "ome ne gre1i. 5a("inov oku1aj o i!a knji+evne !"ruk"ure, ored oni( dru1"veno$ oli"iki( okolno!"i koje !mo naveli, ima i "u nameru ? da na! u ideolo1ki ! or drugi( uvede na jedan ne ri!"ra!an, anar(i!"iko$ demokra"!ki nain, koji !vakom iniocu daje ravno ravne 1an!e. Kir o"inova gre1ka je u "ome 1"o on 5a("inovu "endenciju oi!"oveuje !a e"ikim rela"ivi/mom, ne re o/najui dovoljno 5a("inovu ideolo1ku odlogu. Kada 5a("in govori o ravno ravno!"i gla!ova i ukidanju (ijerar(ije, on od "im mi!li da, .e/ o./ira na "o da li je i!"ina na !"rani oni( !"avova koje .i odr+ali na rednjaci, ili, ak, reakcionari, "o im ne daje /a ravo da na o!novu !voje i!"ini"o!"i grade novu (ijerar(iju vla!"i nad drugima. Kir o"inova o "u+.a 5a("ina da ro oveda rela"ivi/aciju moralni( vredno!"i !amo je o "u+.a koja ra"i anar(i!"ika uenja verova"no od nji(ovog na!"anka, koja je i dovela do "oga da !e re 44anar(ija44 od i/vornog /naenja 44.e/vla1e44, u !mi!lu ne o!"ojanja vla!"i, u/ima kao !inonim /a (ao!, nered i de!"rukciju. (2A,21) Sam 5a("in ka+e da ne vidi nikakvu o"re.u da govori o "ome 44kako oli'onij!ki ri!"u nema nieg /ajednikog !a rela"ivi/mom (i!"o koliko ni !a dogma"i/mom). Cre.a rei da i rela"ivi/am i dogma"i/am odjednako i!kljuuju !vaki ! or, !vaki ravi dijalog, inei ga ili !uvi1nim (rela"ivi/am), ili nemoguim (dogma"i/am). 8oli'onija ak kao ume"niki me"od le+i na !a!vim drugoj ravni44.(22) Bahtinove interpretativne regule 5a("inova ra/ma"ranja oe"ike -o!"ojev!kog mogu !e i"a"i kao o i! i anali/a knji+evni( dela -o!"ojev!kog i !"il!ki( o!"u aka kojima !e on u njima kori!"ioI nji(ove rirode, orekla, 'unkcije, i"d, ali i kao !olidna ola/na o!nova /a i"anja -o!"ojev!kog koja nee re/ul"ira"i u re"eranom krivo"vorenju !mi!la njegovi( dela. ;eke 5a("inove o!"avke o!e.no mogu !e i"a"i kao regule koje na! ! reavaju da u in"er re"a"ivnom /a(va"u o0emo u"em oni( ranije navedeni( o!"u aka ideolo1kog krivo"vorenja !mi!la. 3 !am 5a("in kri"ikuje .rojne "umae -o!"ojev!kog koji !u rene.regavali imanen"ne odlike njegovi( romana i /anemarivali nji(ovu 44 oli'onij!ku44 !"ruk"uru. 3deolo1ko "umaenje dela /anemaruje ravno ravno!" !u ro"!"avljeni( ideolo1ki( !"rana koje /a!"u aju junaci knji+evni( dela, odluuje !e /a jedno od nji( i rogla1ava ga /a !mi!ao dela. ;ajvei je roma1aj "akvi( in"er re"a"ora, rema 5a("inu, /anemarivanje ! eci'ine rirode ume"nikog medijuma, rila+enje romanima -o!"ojev!kog kao da !e radi o 'ilo/o'!koj ra! ravi, i 44'ilo/o'!ka monologi/acija44, "j. o.ja1njavanje knji+evni( dela -o!"ojev!kog na o!novu ideja koje je on /a!"u ao u !"varnom +ivo"u. Fkoliko !e na i/ve!na 5a("inova /a a+anja i"a ne kao na o i! !"ruk"ure knji+evni( dela -o!"ojev!kog, 1"o ona naj re imaju nameru da .udu, ve kao na !"avove koje "re.a u!voji"i re in"er re"iranja njegovi( dela, "a vr!"a 4 redu.e0enja4, koja o"i!kuje neka druga redu.e0enja, kojima !u odlegli neki drugi in"er re"a"ori, o"vara nove er! ek"ive "umaenju. Fkoliko, na rimer, u!vojimo 5a("inov !"av da oli'onij!ki orijen"i!ani au"or, dakle, -o!"ojev!ki, !"vara di!"ancu i/me0u !e.e i knji+evni( likova koji unu"ar 'ikcionalnog !ve"a /a!"u aju "aku gledi1"a koju je i !am au"or /a!"u ao u !"varnom !ve"u, 1"o au"oru

44monolo1kog44 romana, rema 5a("inu, ne u! eva, u/dr+avaemo !e da u likovima kakav je n r. Aljo1a Karama/ov i1i"avamo "aku gledi1"a koja .i dominirala nad o!"alim !"anovi1"ima. 8rema 5a("inovom rece "u, i !ame ideje -o!"ojev!kog !"u aju u dijalog !a idejama koje /a!"u aju o!"ali junaci, i !ame .ivaju dovo0ene u i"anje, ro.lema"i/ovane, "e im unu"ar in"er re"acije ne "re.a dodeljiva"i nikakav rivilegovaniji !"a"u!.(27) Cime !e i/.egava redukovanje mno1"va 44ne!liveni( gla!ova44 na jedan ideolo1ki /ajedniki imeni"elj. Me0u"im, i/ !vog !"ra(a od kanoni/ovanja jedne redukovane in"er re"acije -o!"ojev!kog, ili .ilo kojeg drugog au"ora, i njenog o"encijalnog re"varanja u au"ori"e" i/ kojeg .i (ijerar(ija cr ela !voj legi"imi"e", 5a("in /a.oravlja da ukoliko !u !ve ideolo1ke !"rane ravno ravne, onda !e u ravni ideja, !amo!ve!"i, ili "ake gledi1"a, i ne mo+e "ra+i"i krajnje /naenje dela. Kod 5a("ina !e HH ro.lemi !"ruk"ure romana daju van ro.lema re1avanja /naenja !i+ea, ne kao /a i!i onog 1"o !e doga0a, nego kao anali/a !u1"ine ojava kro/ ono 1"o !e de1ava44.(26) 8roi/ila/i da .i !e a+nja morala o.ra"i"i na kom o/icioni nivo "ek!"a, ali "u je ve o"e+ana moguno!" krijumarenja !o !"veni( oli"iki( uverenja u knji+evnu "eoriju, "e 5a("ina "o uno ne /anima. Ledini i/la/ .i .io da !e, ukoliko ve uo 1"e moramo da dokuujemo krajnji !mi!ao dela, ravno ravno!" romovi!ana u odno!u rema /a!"u ljenim !amo!ve!"ima u romanu, i rona0ena kao imanen"na !"ruk"ura !amog dela, rene!e na ravno ravno!" ra/lii"i( go"ovi( in"er re"acija. 3li da /anemarimo 5a("inovu "eoriju. !usnote" 1) 8e"ar Mi"ro an, ogovor /a /.ornik Dostojevski u svetlu ruske kritike, riredio 8e"ar Mi"ro an, 32 Slovo lju.ve, 5eograd, 1981, !"r. 288. 2) 3/me0u -o!"ojev!kog i Sal"ikov$<edrina !e godinama vodila olemika koja je de"aljno rouena u, rema roceni V. <klov!kog ne .a1 u! eloj knji/i S.5or1ev!kog edrin i Dostojevski. -o!"ojev!kog je <edrin e!"o !a"iriki rika/ivao, i/me0u o!"ali(, i u !vom a!o i!u tadbinski zapisi. 7) 8e"ar Mi"ro an, ogovor /a /.ornik Dostojevski u svetlu ruske kritike, riredio 8e"ar Mi"ro an, 32 Slovo lju.ve, 5eograd, 1981, !"r. 296. 6) 2 "ome Eeonid 9ro!man ka+e% JS"varalaki u! on, koji "raje !ve do kraja ( i1evog +ivo"a), ne daje odgovarajua do!"ignua na olju i1eve oli"ike mi!li, koja ne re!"aje da !e !mrauje i da !ve vi1e naginje .or.enoj reakciji. Co onekad !eni o!lednji eriod i1eva +ivo"a "ako "u+nim i !umranim "onovima da ograniava onaj kul" le o"e kome je on do kraja ("eo da o!"ane veran. F "om ogledu lanak 9orkog karamazov!tini ima mnogo "ani(, neo.orivi( rimeda.a o i!cu Zlih duha i "aramazovihK. ;avedeno rema% 9ro!man, Eeonid, Dostojevski, SKB, 5eograd, 19G6, !"r. 6=9. =) Eenjin je o -o!"ojev!kom ri(va"ao !ud Mak!ima 9orkog a Zle duhe o!u0ivao, iako je o!e.no i!"icao nji(ov 44na ad44 na 5akunjina, !a kojim !u u vreme i!anja romana Mark! i #ngel! vodili .or.u (9ro!man, !"r.666).

:) A.V.Eunaar!ki, Dostojevski kao mislila# i umetnik, u% /.orniku Dostojevski u svetlu ruske kritike, riredio 8e"ar Mi"ro an, 32 Slovo lju.ve, 5eograd, 1981, !"r. 2A8. G) <klov!ki ka+e kako je udvojeno!" u/roka i/vr1enja u.i!"va o!eao i !am -o!"ojev!ki, "e je u !vojoj .ele+nici /a i!ao kako o.ave/no "re.a uni1"i "u neodre0eno!" i da 44ovako ili onako44 o.ja!ni i"avo u.i!"vo (!"r. 19A). 44Kole.anja u i/.oru mo"iva /loina au"oru !u naj re !me"ala, a o"om, o1"o nije re1io !voja kole.anja, uveo je o! oravanje mo"iva u !amu !"ruk"uru romana44(<klov!ki, !"r. 2A7). 8) <klov!ki, Vik"or, Pro et $ontra, 9ra'i!, 5eograd, 198G, !"r. 188 9) 3 !"ruk"urali/am !e dvoumio i/me0u "oga da li !"ruk"ure ume"nikog dela ronala/i u !amom delu, ili i( u njega rojek"uje. 1A) <klov!ki, Vik"or, Pro et $ontra, 9ra'o!, 5eograd, 198G. 11) B.ornik @u!ka religij!ka 'ilo/o'ija i ,.M. -o!"ojev!ki, riredio ;ikola Milo1evi ("ek!"ovi Eava <e!"ova i V.V.@o/anova), 8ar"i/an!ka knjiga, 5eograd, 1982. !"r.:9. <e!"ov govori kako !e -o!"ojev!ki N4u veoj ili manjoj meri !kriva i/a i/mi1ljeni( imena junaka !voji( romana44(!"r.2A). 3li kako N4i/me0u onoga 1"o ka+e 3van Karama/ov i onoga 1"o ka+e !am -o!"ojev!ki nema nikakve ra/like44(!"r.G=). 5e/ "akve remi!e, koja !e kod <e!"ova o!kudno argumen"uje, njegova "eorija .i .ila jo1 manje u.edljiva. 12) Banimljivo je da !u !e oko ;iea, ! ime mo+e da !e oredi jedino ra1ireno!" re/ira rema o/logla1enom Makijaveliju, i! lela .rojna ovakva, naje1e ojedno!"avljenja ove/ivanja !a onim 1"o mu re"(odi, i !a onim na 1"a je on navodno u"icao, oev od neki( o!"$!"ruk"urali!"iki( "eorija, a !ve do naci!"ike "eorije o ra!noj !u eriorno!"i. 17) 9.M.,ridlender, Dostojevski i %& 'ie, u B.orniku -o!"ojev!ki u !ve"lu ru!ke kri"ike, riredio 8e"ar Mi"ro an, 32 Slovo lju.ve, 5eograd, 1981, !"r. 267. Cek!" je reu/e" i/ knjige Dostojevski i svetska knjievnost, o.javljene u Mo!kvi, 19G9. godine. 8ovod ra/ma"ranja "ek!"a je o.javljivanje 19GA. godine ;ieovi( i/voda ri i"anju Zlih duhova, koje, rema au"oru, odrivaju44jednu "radicionalnu o!novu mal"ene cele !avremene .ur+oa!ke li"era"ure o -o!"ojev!kom44. 16) 5a("in, !"r. =8. 1=) 5a("in, !"r. 1A1.

1:) 5a("in, !"r. 188. 1G) 5a("in, !"r. 18G. 18) 5a("in o" uno ignori1e ,lo.era i njegovu "e+nju /a !"varanjem romana u kojem .i ! roveo !voju konce ciju ovlaenja au"or!kog !"anovi1"a i/ 'ikcionalnog !ve"a romana i rika/ivanje /.ivanja i/ er! ek"ive knji+evni( junaka omou "e(nike do+ivljajnog govora. Veoma malo govori o !linim nara"ivnim "e(nikama koje i"aoca o!lo.a0aju .ala!"a !ve/najueg ri ovedaa i dominan"ne "ake gledi1"a. Fme!"o "oga, 5a("in ! ominje *erni1ev!kog i njegovu !linu "e+nju ka jednom i!"o o.jek"ivnom romanu (5a("in, !"r.126). 19) ;avedeno rema% Kon!"an"in Kedrov Hrabrost Dostojevskog, u% B.orniku -o!"ojev!ki u !ve"lu ru!ke kri"ike, riredio 8e"ar Mi"ro an, 32 Slovo lju.ve, 5eograd, 1981, !"r. 2G=. 2A) Kro o"kin, 8e"ar, redu, ("" %OOPPP.kon"ra$ unk".in'oOindeQ. ( DmoduleR!u.jec"!S'uncRvieP ageS ageidR:1 21) 3 !am -o!"ojev!ki je e!"o !ma"ran /a /a!"u nika neke vr!"e (ri1an!kog anar(i/maI vidi% ;ikola Milo1evi% ogovor knji/i ;. 5er0ajeva Duh Dostojevskog. 22) 5a("in, !"r. 12G.$128. 27) Mada ovakav ri!"u nema ra/loga ograniava"i !amo na "/v. 44 oli'onij!ki44 roman. 26) <klov!ki, !"r.221