Helsinski Odbor Za Ljudska Prava

GODINJI IZVETAJ : SRBA 2010
HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRB I
LJUDSKA PRAVA : ODRAZ INSTITUCIONALNE NEMOI
HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
Godinji izvetaj : Srbija 2010
Ljudska prava : odraz institucionalne nemoi
BEOGRAD, 2011
Godinji izvetaj : Srbija 2011 LJUDSKA PRAVA ODRAZ INSTITUCIONALNE NEMOI
izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
za izdavaa Sonja Biserko
oblikovanje i slog Ivan Hraovec
tampa Zagorac, Beograd
Ova publikacija tampana je zahvaljujui pomoi Civil Rights Defenders ISBN 978-86-7208-179-4 COBISS.SR-ID 183821836
CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.22010 316.4(497.11)2010 323(497.11)2010 ODRAZ institucionalne nemoi : godinji izvetaj : Srbija 2010 / [priredio] Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. - Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2011 (Beograd : Zagorac). 624 str. ; 23 cm Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. 1. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (Beograd) a) Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (Beograd) - 2010 b) Srbija - Drutvene prilike 2010 c) Srbija - Politike prilike - 2010
Sadraj
I UVOD Zakljuci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Ravnotea nemoi i nedostatak vizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 II NACIONALIZAM VS. EVROPEIZACIJA Istrajnost nacionalistike opcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Parada ponosa: kultura nasilja i ofanziva desnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Lov na Mladia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 III REFORMA PRAVOSUA Najvea prepreka na putu ka EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Imovina steena kriminalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Ratni zloini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Organizovani kriminal u Srbiji: zakonski okviri, pojedinani sluajevi, sporazumi, suenja i presude . . . . . . . . . . . . . . . . 149 IV MEHANIZMI DRAVNE PRINUDE Profesionalizacija vojske najvei uspeh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Policija: zapaeni rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Obavetajno-bezbednosne slube: bez sutinske promene . . . . . . . . . . . . 213 Privatne bezednosne agencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Izdaci za slube bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 V PARLAMENT I NEZAVISNA TELA Skuptina Srbije: politika pijaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 Nezavisna regulatorna tela: postepena armacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 Odnos drave i civilnog sektora: podozrivost i tenzije . . . . . . . . . . . . . . . 275 VI DRAVA I VERSKE ZAJEDNICE Pravna regulativa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
VII PRIVREDA Godina promaenih oekivanja i konfuzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 VIII MEDIJI U funkciji politike i biznisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 IX DISKRIMINACIJA Diskriminacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Manjine: proces konstituisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 Romi: daleko od reenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401 Poloaj osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413 LGBT populacija i dalje najugroenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421 Poloaj starih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427 Deca: porodino i vrnjako nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431 Poloaj ena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435 Ekonomska i socijalna ugroenost: bez izlazne strategije . . . . . . . . . . . . . 443 Zatvorski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 X REGIONALNI IZAZOVI Zaostajanje Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467 Sandak: stalna tenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487 XI SRBIJA I SVET Nerazumevanje meunarodnog konteksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523 Rusija: podgrevanje hladnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539 Susedi: nepromenjene aspiracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555 Bosna i Hercegovina: ratni plen od koga se teko odustaje . . . . . . . . . . . 563 Hrvatska: veiti rival i izvor frustracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575 Crna Gora: uspena godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583 Makedonija: pod stalnim pritiskom suseda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593 Slovenija: posrednik u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601 Kosovo: dijalog vodi u zaokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603
I UVOD
I UVOD
Zakljuci i preporuke
Neoekivano duga ekonomska kriza pokazala je sve slabosti politike, ekonomske i drutvene postojeeg sistema koji nije obavio sutinsku transformaciju i raskid sa celokupnim Miloevievim nasleem. orsokak u koji je Srbija ponovo ula povod je za ozbiljnu zabrinutost, pre svega za ouvanje minimuma dostignute demokratizacije, a potom i za nastavak politike prikljuenja EU. 58% podrke graana EU integracijama najnii je procenat do sada. Problem je u velikoj meri u tome da je iz komunikacije sa javnou o procesu pridruivanja iskljuen konkretni interes graana i on je sveden na nejasnu dravno birokratsku proceduru koja se odvija daleko i bez uticaja samih graana. Proces evropskih integracija se sistematski svodi na formalna pitanja koja se tiu zakonodavstva, procedura i birokratskih uslovljavanja. U nainu na koji se proces predstavlja javnosti ne postoji veza sa konkretnim interesima pojedinaca. Socijalne tenzije, trajkovi, drastini primeri individualne nemoi izazvane siromatvom svakodnevno potresaju celo dutvo. Graani su potpuno izgubili poverenje u dravne institucije i politike partije koje ne pokazuju sposobnost da ekasno ree nagomilane probleme. U skoro svim drutvenim slojevima posle vie od dve decenije permanentnog devastiranja (osim kratkog perioda inieve vlade) izgubljen je svaki oseaj nade i optimizma. Viedecenijsko srozavanje akademskih instituacija, naunih instituta, univerziteta, strunjaka i liberalno orijentisane inteligencije sada pokazuje svoje najdrastinije posledice. Trite ideja gotovo da ne postoji, a oni koji bi imali konkretne predloge za prevazilaenje drutveno ekomonske krize konstantno su opstruirani i stavljeni na margine ne samo javnog ivota, ve i institucionalno. Srednja klasa, koja bi trebalo da bude nosilac drutvnih promena, gotovo da ne postoji. Najvei broj strunjaka ivi gotvo u materijalnoj bedi osim ako su na visiokim pozicijama u dravnim institucijama ili upravnim odborima preduzea.
srbija 2010 : uvod
S druge strane, konzervativni, antievropski blok, svojom populistikom demagogijom, monopolie nezadovoljstvo pauperizovanih gradjana koji nemaju nikakav oseaj nade. On ne nudi nikakav sadraj za reenje problema. Taj blok je jo izuzetno jak i vri opstrukciju breg pomeranja Srbije prema EU, posebno njenog raskidanja sa Miloevievim nasleem. Mitinzi opozicije pokazuju da ni ona nema ponudu niti energiju potrebnu za zaokret u drutvu. U zemlji vlada balans nemoi koji pogoduje cvetanju retrogradnih pojava i grupa. Zato sadanja blokada zemlje zahteva novu mobilizaciju i novi pristup problemima svih aktera na politikoj i drutvenoj sceni. Srbija je napravila odredjene iskorake uglavnom zahvaljujui naporima EU i njenoj politici uslovljavanja. Tako je uspostavljena intenzivnija komunikacija na politikom nivou u regionu, ali to nije praeno i u ekonomskoj sferi uprkos oiglednoj potrebi da region krene putem stvarne saradnje. Uspostavljanje ekonomske saradnje u regionu se namee kao dvostruko vaan cilj kako u pogledu ekonomskog oporavka privrede, tako i u pogledu eu integracija. Implementacija standarda i novog sistema vrednosti je stvar politike volje i odgovornosti, kulture, tolerancije i pluralizma. Meutim, dve decenije pogubne politike devastirale su demokratske potencijale u regionu. Zbog toga je potrebna hrabrija, matovitija i razradjenija strategija EU, umesto sadanje koja saradjuje samo sa vladama zanemarujui ekonomske i socijalne potrebe drutava. Gradjanima Srbije neophodna je nova nada kao motiv za sutinske promene i oivljavanje liberalno orijentisanih elita na svim nivoima drutva (tehnika i drutvena inteligencija, mali preduzetnici, mladi). Ta nada mogla bi da bude dodeljivanje kandidature za Evropsku uniju ali pod uslovom da tokovi novca namenjenog za pridruivanje budu to transparentiji, a ne novi izvor bogaenja za korumpirane elite.
Vladi Srbije
Neophodno je to pre ukloniti glavnu prepreku za kandidaturu u EU hapenje Ratka Mladia i Gorana Hadia je zato imperativ; Da sutinski radi na poboljanju saradnje sa svim zemljama u regionu, ne samo zato to je to uslov za kandidaturu, ve i za nor,malizaciju regiona; Da snanije krene u borbu protiv korupcije. Na tom pitanju mogu se najbre mobilisati graani za participaciju u reormskim procesima i I na izborima, jer postoji svest i znanje da je korupcija jedan od sutinskih problema; U okviru politike prema manjinama, prioriteti su angaovanje na implementaciji strategije za unapreenje poloaja Roma i deblokiranju formiranja Nacionalnog saveta Bonjaka; Preduzeti meri da se smiri situacija u Sandaku i da se drava ne mea u donose dve islamske zajednice; Obezbediti adekvatna nansijska sredstva zatitniku graana Republike Srbije i drugim nezavisnim regulatornim telima kako bi nesmetano obavljali funkciju Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM); Implementacija preporuka regulatornih tela i posebno podrka radu poverenika za zatitu ravnopravnosti; Traiti ubrzanu reformu obrazovanja. Istovremno preko alternativnog sistema obrazovanja mora se pomoi mladim generacijama da se upoznaju sa nekim vrednostima neophodnim za njihovo bolje uklapanje u proces evropeizacije. Uspostavii mehanizam koji bi prouavao preporuke UN Komiteta za ljudska prava donete u predmetima po pojedinanim predstavkama i mere koje drava mora da usvoji i sprovede: takodje treba uzeti u obzir i preporuke Saveta Evrope i Evropske komisije; Nastaviti napore usmerene na veu zastupljenost ena na dravnim funkcijama, ukljuujui i najvanije supstativne funkcije sa stvar-
10
srbija 2010 : uvod
nim nadlenostima. Takoe obezbediti jednak tretman mukaraca i ena ukljuujui i jednake plate za sline pozicije. Unaprediti poloaj Romkinja u drutvu s obzirom da su one najugroenije. Poseban naglasak treba staviti na prevazilaenje stereotipa o ulozi ene u drutvu. Nastaviti borbu sa porodinim nasiljem i osnivati Centre za pomo rtvama nasilja sposobne da pruaju neophodnu medicinsku, psiholoku i pravnu pomo kao i sigurne kue za rtve nasilja ukljuujui i decu. Sve rtve krenja ljudskih prava moraju da budu adekvatno obeteene. Obezbediti postojanje eksanog sistema nadgledanja policijskog pritvora kao i adekvatne uslove u objektima u kojima se takav pritvor sprovodi. Savet za tampu treba hitno da profunkcionie kako bi unapredilo potovanje naela novinarske etike i profesionalnih standarda u radu medija. Drava treba na [to koherentniji nain da pridje transformaciji medija i da to pre usvoji medijsku strategiju. Preduzeti dalje korake u cilju poboljanja tretmana zatvorenika i uslova u zatvorima u skladu sa Paktom i Minimalnim pravilima UN za postupanje prema zatvorenicima. razmotriti iru primenu alternativnih sankcija koje ne podrazumevaju boravak u zatvoru. Obezbediti strogo potovanje nezavisnosti sudstva. Nosioci pravnih funkcija koji nisu reizabrani 2009 godine moraju da imaju pristup proceduri u kojoj e se proces njihovog reizbora temeljno pravno razmotriti. Razmotriti preduzimanje daljih pravnih i drugih reformi kako bi poveala ekasnost sudstva i sudskog procesa. Preispitati sistem pravne pomoi kako bi se besplatna pravna pomo pruila u svakom sluaju kada interes pravde to zahteva. Omoguiti svim gradjanima Srbije steknu lina dokumenta, naroito onim koja nikada nisu registovana ili kojima lina dokumenta nisu nikada izdata. To se pre svega odnosi na romsku populaciju.
11
Obezbedi pristup adekvatnom stanovanju, socijalnoj pomoi i drugim uslugama svim rtvama donedavnih konlikata ukljuujui i Rome. Obezbediti jednak tretman svih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Omoguiti i zatiti slobode medija, nezavisnih organizacija civilnog drutva ukljuujui nevladine organizacije i medije. Identikovati i adekvatno krivino goniti i kazniti za krivina dela protiv medija i aktivista cvilnog drutva poinioce krivinih dela protiv slobode medija i aktivista civilnog drutva; Ojaati napore na eliminaciji stereotipa i nasilja prema Romima ukljuujui i kampanje dizanja svesti i promocije tolerancije i potovanja razliitosti. Usvojiti mere koje bi promovisale pristup Roma razliitim uslugama i mogunostima na svim nivoima ukljuujui, ako je to potrebno, odgovarajue posebne mere privremenog karaktera. Nastaviti s naporima usmerenim ka punoj zatiti i jednakom tretmanu pripadnika nacionalnih manjina. Obezbediti bolju predstavljenost nacionalnih manjina u nacionalnim i lokalnim telima. Ubrzati procese decentralizacije i regionalizacije, kao preduslovu demokratizacije drutva. To je u interesu Vojvodine i cele Srbije; Obezbediti treninge za policiju o zakonu protiv diskriminacije, posebno o LGTB populaciji koja dnevnodovljava diskriminaciju i ikaniranja; Unapreivati saradnju sa svim vladama u regionu iji bi cilj bilo osiguravanje slobodnog kretanja ljudi, razmene ideja i roba. U tom smislu treba nastaviti dijalog sa Kosovom iji e krajnji rezultat biti reenje praktinih problema gradjana. Suprotno ovom cilju bio bi svaki zahtev za podelom Kosova ili revizijom Dejtonskog sporazuma.
12
srbija 2010 : uvod
Civilnom drutvu
Parlament Srbije doneo je set zakona koji su zaokruili pravni okvir kada je re o ljudskim pravima. Za njihovo sprovoenje nema politike volje a ni sredstava. U tom smislu neophodna je aktivna kampanja civilnog drutva za usvajanje novog sistema vrednosti to je sloen proces i zahteva upoznavanje graana sa sutinom novog vrednosnog okvira. Pored kampanje neophodna je edukacija raznih segmenata drutva jer dravne institucije nisu u mogunosti da same obave taj posao; Aktivno uee u saradnji sa parlamentom u uspostavljanju civilne kontrole bezbednosnih struktura; Aktivnije angaovanje civilnog drutva na dijalogu Beograd-Pritina i uspostavljanju odnosa izmeu Kosova i Srbije kako bi se stvorila solidna osnova za normalizaciju odnosa i saradnju .Civilni sektor je ve imao vanu ulogu i razvijene odnose; Kako bi civilno drutvo bilo prisutno u javnosti neophodno je izboriti se za vee prisustvo u medijima a pre svega u programima javnog servisa. Aktivno uestvovati u socijalnom dijalogu sa dravom; Osnaiti sindikate za sutinske socijalne reforme;
13
Meunarodnoj zajednici
Da bi se zaustavili negativni trendovi i aspiracije pojedinih nacionalnih krugova, treba to pre dati status kandidata Srbiji ali i svim zemljama regiona, a uslovljavanje treba da bude usmereno pre svega na one koji opstruiraju reformske procese na unutranjem i regionalnom planu. Davanjem statusa kandidata svim zemljama zapadnog Balkana pristupni fondovi postali bi dostupni, to bi potaknuto mobilisanje gradjana za preuzimanje odgovornosti u reavanju egzistencijalnih problema. Samo to moe spreiti novi talas socijalnog radikalizma. EU mora kreativnije evropske ideje i koncept pribliiti svakom gradjaninu. Samo tako se moe oekivati njihov istinski angaman u evropeizaciji regiona. Neophodna je vea saradnja sa civilnim sektorom kako bi autentine evropske snage u drutvu doprinele stvaranju povoljne klime za promovisanje evropskih ideja.
14
15
Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

Nekoliko znaajnih dogaaja obeleilo je 2010. godinu i, u tom smislu uticalo na pomeranje Srbije ka Evropskoj uniji (EU). Precizno miljenje Meunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova iznenadilo je srpsku elitu koja je oekivala formulaciju koja bi pogodovala razliitim inetrpretacijama. To je dovelo i do zajednike rezolucije EU-Srbija o Kosovu u Generalnoj skuptini UN, to je Srbiji popravilo meunarodni poloaj u tom trenutku, jer se smatralo da je odustala od daljih komplikacija povodom tog pitanja. To je dovelo i do drugog vaanog dogaaja prihvatanje aplikacije Srbije za lanstvo u EU, u Briselu. U skladu sa tim, krajem 2010 (decembar), Beogradu je prosleen Upitnik Evropske komisije, koji trasira mapu puta, odnosno ispunjavanje neophodnih uslova, na osnovu kojih bi krajem 2011. godine Srbija i zvanino mogla da postane kandidat za lanstvo u EU. S obzirom na odsustvo politikog konsenzusa o lanstvu u EU to je svojevrsni istorijski iskorak na utiranju puta ka EU. Unutar srpske elite pokrenuta je na stranicama Politike debata o lanstvu u NATO za i protiv. Srbija je vodila intenzivnu regionalnu politiku na politikom nivou koja nije bila adekvatno praena i na drugim nivoima. U Skuptini Srbije usvojena je Deklaracija o Srebrenici, a predsednik Tadi je prvi put otiao u Vukovar i izvinio se za zloine koji su poinjeni na Ovari. Sluaj Daraka aria pokrenuo je pitanje kriminala i korupcije, ali se stalo na pola puta. Meutim, Srbija je i tokom prole godine pokazala da ne uspeva da eliminie nacionalistiku vizuru u reavanju svojih problema, posebno kad je re o regionu. Iako je Crna Gora jo pre pet godina napustila nekadanju dravnu zajednicu, a Kosovo u meuvremenu proglasilo nezavisnost, Srbija jo uvek nije nala pravo mesto u regionu, jer ne prihvata novu realnost i svoje prioritete i dalje oslanja na poraenu politiku i ciljeve. Javna debata je optereena neproduktivnim raspravama o Kosovu, kao i ambivalentnim odnosom prema Bosni i Hercegovini, pre svega, ali i Hrvatskoj. Spoljna politika odraava dezorijentaciju na unutranjem planu,
16
srbija 2010 : uvod
jer se ogromna energija i resursi troe na izgubljene bitke. Posebno je karakteristina dihotomija u pogledu odnosa prema evroatlanstkim integracijama i Rusiji. To nije novi problem, ali se posebno oitovao nakon raspada Jugoslavije. Nerealne aspiracije prema regionu su se od samog poetka jugoslovemske krize oslanjale na podrku Rusije. To se pokazalo kao nezrelom i nepromiljenom strategijom, jer se nije imao u vidu promenjeni meunarodni kontekst. Nastavak takve politike pokazuje odsustvo valjane analize meunarodne i regionalne situacije, a time i stvarne vizije o budunosti Srbije. Odsustvo te jasne vizije u velikoj meri utie i na uidnost identita srbijanskog drutva koji je krhko determinisan i stalno se menja u zavisnosti od onog to sugeriu elite: od evropske pripadnosti, do veoma nejasne neutralnosti, od pripadnosti evroazijskom politikom prostoru, do samoizalacije kao izrazu nesposobnosti prihvatanja nove realnosti u svetu i u regionu. Polazei od svega reenog, i ljudska prava treba staviti u dati kontekst, odnosno odrediti koliko su ona stvarno prioritet drave i drutva. Upravo su ljudska prava jedna od najbolnijih taaka tranzicionih zemalja poput Srbije, jer se na njima prelama suprotnost izmeu formalne univerzalnosti demokratskih prava, (koja pripadaju svim dravljanima) i nesposobnosti drave da ih adekvatno primeni, ali i nespobnosti pojedinaca da ih ostvare. Re je o razlici izmeu dravljana de iure i praktinih sposobnosti dravljana de facto . Oigledno je da pojedinci ne raspolau sposobnou i mehanizmima da valjano realizuju svoja prava u datim drutvenim, politikim i ekonomskim okolnostima. Parlament nije usvojio sve zakone koji su vani za poboljanje zakonskog okvira za zatitu ljudskih prava. To se pre svega odnosi na krivini zakon, zakon o parninom postupku, zakon o izvrenju presuda i zakon o notarima. Nedostaje i promovisanje ve postojeih zakona i upoznavanje graana sa njihovim pravima i kako da ih ostvare. Drava je sve manje sposobna i sve manje voljna da svojim graanima obezbedi egzistencijalnu sigurnost. Regulatorna tela koja treba da kontroliu rad dravnih organa u tom pogledu jo uvek su limitiranih mogunosti, pogotovo kad je re o unutranjosti.
17
Stanje ljudskih prava u Srbiji je, prvenstveno odraz politike i drutvene klime, a potom i nepovoljne socijalne i ekonomske situacije. Dominacija nacionalizma kao prevlaujue ideologije i gotovo neometano delovanje radikalnih desnih grupacija utie na odravanje negativnih stereotipa o manjinama, posebno Romima i nekim susedima (Bonjacima, Hrvatima i Albancima). To uzvratno, utie na visok stepen njihovog nepoverenja, ali i na njihovu percepciju o vlastitoj bezbednosti. Drava je donela niz mera i akcionih planova koji imaju za cilj poboljanje polaaja pojedinih grupacija (Roma, invalida, dece i sl), mutim, za njihovo sprovoenje je neophodna i vea osetljivost itavog drutva, kao i adekvatna materijalna osnova za njihovu realizaciju. Generalno, zakoni koji se odnose na regulisanje oblasti ljudskih prava u svim domenima se ne sprovode ili je to veoma selektivno. Mali broj sistemskih preporuka nezavisnih tela (na primer, ombudsmana) se uzimaju u obzir. Javni tuilac retko reaguje na pojave krenja ljudskih prava. Diskriminacija uglavnom nije prioritet drave. Istrani postupci policije su prekomerno dugi i neproduktivni. Sudski postupci su takoe, neopravdano dugi. Stav drave i njenih organa prema diskriminaciji se menja sporo i uglavnom kao posledica meunarodnih pritisaka i delovanja pojedinih lokalnih grupa. Stalno praenje stanja ljudskih prava lokalnih i meunarodnih organizacija doprinelo je napretku u zaokruivanju pravnog okvira i postepenom menjanju generalnog stava. Srbijansko drutvo i politika elita negiraju postojanje diskriminacije, pogotovo kad je re o stavovima i delovanju radikalnih desniarskih grupacija. Ne postoji adekvatna javna debata o diskriminaciji i radikalizaciji javnog diskursa, osim u delovima civilnog sektora. Reforma sudstva jo nije adekvatno profunkcionisala kad je re o duini postupaka, to je jedna od najveih prepreka u reavanju problema graana pred sudovima. To su ujedno i najbrojnije primedbe graana nezavisnim regulatornim telima i organizacija za ljudska prava. Za bolje i ekasnije uspostavljanje drutvene atmosfere koja bi poivala na toleranciji i jednakosti svih, neophodni su profesionalni i slobodni mediji. Naalost, mediji su uglavnim u funkciji politike i biznisa. Nekanjivost vezana za zloine u ratovima iz devedestih, kao i sveprisutna korupcija jo uvek
18
srbija 2010 : uvod
doprinose atmosferi arbitrarnog odluivanja i ponaanja prema ugroenim grupacijama u drutvu. Stanje ljudskih prava u regionu, Srbiji posebno, paljivo prate relevantne meunarodne organizacije ali i pojedine vlade. Evropska komisija ocenjuje da je pravni okvir za zatitu ljudskih prava uglavnom uspostavljen i istie da je Srbija potpisala ili ratikovala sve znaajnije meunarodne instrumente za zatitu ljudskih prava. Konstatuje takoe napredak u svim oblastima, ali istie potrebu za daljim usklaivanjem legislature sa evropskim standardima. Podstie dalju edukaciju o mjunarodnim standardima za ljudska prava i posebno njihovu implementaciju. Izveataj takoe, poziva Vladu da se angauje na suzbijanju svih vrsta nasilja.1 Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija2 je razmatrao (mart 2011) Drugi periodini izvetaj Republike Srbije o stanju ljudskih prava i tom prilikom doneo niz napomena koje se odnose na stanje ljudskih prava u Srbiji. Izmeu ostalog, preporuuje obezbeivanje sredstava za ombudsmana, kako bi se obezbedila adekvatna zatita ljudskih prava graana Srbije, nezavisnost sudstva, vea zastupljenost ena na dravnim funkcijama, bolja zatita manjina, posebno Roma i slino. U godinjem izvetaju o ljudskim pravima u svetu, Stejt department (SAD), kada je re o Srbiji, istie ziko maltretiranje u pritvoru od strane policije, neekasna i predugaka sudjenja, intimidaciju novinara, branitelja ljudskih prava, i svih drugih koji su kritini prema vladi, ogranienja u slobodi izraavanja i religiji, korupciju u izvrnoj, pravnoj i zakonodavnoj vlasti, nepotpunu saradnju sa Hakim tribinalom (Hadi i Mladi), nasilje protiv ena i dece, nasilje i diskriminacija manjina posebno Roma, LGTB populacije i trgovinu ljudima.3 U izvetaju se posebno pohvaljuje uspeno odravanje Parade ponosa, kao i adekvatno ponaanje vlasti, posebno policije.
1 Serbia 2010 Progress Report. 2 Telo ustanovljeno Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima (PGP.) 3 http://www.state.gov/g/drl/rls/hrrpt/2010/eur/154449.htm.
19
Spora tranzicija i konsolidacija drave

Srbija je raspoluena izmeu dva paralelna procesa: konsolidacije drave i tranzicije u viepartijski sistem i trinu privredu. Oba procesa idu sporo. Viepartijski sistem postoji formalno, ali praksa i dalje odraava autoritarnost drutva. Razvoj ostvaren u prethodnoj Jugoslaviji je poniten ili se ponitava, u ime novih vrednosti. Antikomunizam je paravan za arhaine nacionalne ideologije. Veliki je otpor stvaranju novog sistema vrednosti, pluralizaciji i tritu. Kriza u kojoj se zemlja nalazi posledica je moralne propasti i u ekonomskoj sferi. Totalni raspad institucija do ega je dolo u poslednje tri decenije, kao i pohlepa pojedinaca i grupa koji su privatizovali sve dravne rasurse, zahvaljujui bliskosti sa reimom, proizvelo je ekonomsku katastrofu i demoralizaciju drutva. U takvim ekonomskim uslovima demokratija nije mogua. Ekonomsko raslojavanje jo nije do kraja kristalisalo nove aktere i drutvene slojeve koji e ubudue dominirati drutvom. Rastakanje celokupnog drutvenog i ekonomskog bia Srbije (a i regiona) onemoguilo je bilo kakav razvoj. Posle dvadeset godina postsocijalizma na delu je retradicionalizacija i refeudalizacija drutva. Bez uvida u te fenomene nije mogue razumeti sadanja dogaanja. U politikoj sferi, na delu je partitokratija, svaka politika stranka se zatvorila i aktivira se samo u vreme kampanje. Viepartijski sistem u Srbiji kako, Ivica Dai, ministar policije, tano kvalikuje kao kasni pubertet meu kojim postoji mala ideoloka razlika4 je nefunkcionaslan. Do politikog odluivanja ne dolazi u parlamentu, ve unutar privatizovanih stranaka, to znai da parlament, takorei nema nikakvu politiku mo. Zbog odsustva prave opozicione stranke, politiki ivot sve vie gubi na dinamici. Srbija nije zatvorila dravno pitanje, to onemoguava njenu konsolidaciju kao drave. Pri tome, proces tranzicije je otean brojnim opstrukcijama to usporava reforme. Kosovo se koristi kao instrument za ostvarivanje aspiracija za koje nema neophodnih meunarodnih uslova.
4 TV B92, Utisak nedelje, 17. april 2011.
20
srbija 2010 : uvod
Kosovsko pitanje se svakodnevno na nov nain formulie, uvek sa istim ciljem: podelom. Sve ee se i zvanino istie da reenje srpsko-albanskog istorijskog konikta ne moe biti scenario u kome e Srbija priznati jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova. Istie se da istorijski dogovor Albanaca i Srba mora da bude legalizovan prihvatanjem i Albanaca i Srba . Mada se smatra da je jo rano izai sa konkretnim reenjem, ova teza je u sutini zagovaranje podele Kosova na liniji ranijih predloga Dobrice osia o pravu i srpskog i albanskog naroda na ujedinjenje.
Politiki kontekst: regresivne tendencije

Politiki spektar Srbije jo nije prolisan na jasnim konceptima za koje bi se graani operdeljivali. I one partije koje imaju programe, u praksi ih ne realizuju. Problemi koji se pojavljuju na putu ka EU odbacuju se kao nebitni ili se tretiraju veoma povrno. S druge strane, stranke kao to su DSS i SRS sutinski su protiv evropskih integracija, jer smatraju da to ometa ostvarivanje nacionalnih ciljeva. Srpska nacija, kako istie istoriar edomir Anti, nije integrisana niti je mobilisana oko svojih nacionalnih ciljeva, u meri u kojoj je to sluaj sa njenim susedima.5 SNS se javno deklarie za evropsku opciju dok svoj imid gradi na socijalnom nezadovoljstvu. Meutim, SNS takoe nema nikakav program. Mutim, odlaskom SNS sa pozicije radikalne desnice, pojavili su se novi pretendenti za popunjavanje tog prostora. Re je o nevladinim organizacijama kao to su Dveri i Nai koje su omeene klerikalnim i nacionalistikim ambicijama. Te nove partije ulaze u politiki prostor DSS i SRS i imaju znaajnu podrku slinih grupacija iz Rusije. Dolazak naprednjaka na vlast smatra se manje-vie zavrenom priom. Kritiari sa obe strane dogmatskog spektra sutinski provociraju taj proces, kao svojevremeno dolazak Slobodana Miloevia. Jedni otvoreno navijajui, a drugi sa tezom kad odemo na dno, opametiemo se . Tomislav Nikoli nema ozbiljan odgovor ni na jedno pitanje na kome mu raste popularnost. Ne raspolae ni kadrovskim kapacitetom za ozbiljne reforme za koje se deklarativno zalae. Takoe, nema nikakav program
5 Politika, 4. april 2011.
21
osim preuzimanja vlasti. Preuzimanje vlasti na socijalnom radikalizmu sluti na faizaciju. Njegova potencijalna koalicija okuplja sve konzervativne krugove kojih ima u svim partijama, od Demokratske stranke do Socijalistike partije Srbije; zatitni znak im je oslanjanje na Rusiju, a potencijal sve desniarske snage u zemlji. To e opasno podeliti Srbiju, na nain koji se jasno manifestovao 10. oktobra 2010, kada se na ulice Beograda izlilo nasilje povodom Parade ponosa. To je bilo prvo javno odmeravanje snaga. Drava je reagovala, jer je i sama bila ugroena. SNS i DSS predstvaljaju isti ideoloki blok, s time to je SNS sa svojim populizmom prohodnija stranka. DSS, odnosno Vojislav Kotunica je ideolog tog bloka i na njega se gleda kao na naslednika Dobrice osia. Te pekulacije su u opticaju ve neko vreme, a oituju se tretmanom Kotunice unutar tog bloka, pre svega unutar kruga oko osia. SNS je njihov projekat sa idejom da to bude izborna baza Vojislava Kotunice. DSS ima vie kadrova i ve postoji program stranke, posebno ekonomski. Osim toga, obe stranke dele bliskost sa Rusijom, u kojoj vide glavnog partnera Srbije (i Rusija i EU), a obe su protiv ulaska u NATO. Nikoli takoe ima istu politiku u odnosu na vladajuu koaliciju. Vojislav Kotunica tvrdi da je aktuelna vlast pogubna za Srbiju, da su poljuljane dravne institucije, naruen teritorijalni integritet zemlje, da je usvajanjem Statuta Vojvodine stvorena drava u dravi, a predloenom regionalizacijom nastavlja se proces dezintegracije Srbije iznutra. Pokuaj Tomislava Nikolia da organizovanjem masovnih mitinga, kako bi iznudio prevremene izbore nije uspeo. Njgov trajk glau koji je imao za cilj destabilizaciju zemlje zaustavljen je uz intervenciju ruskog ambasadora. Miting SNS odran 16. aprila 2011. godine pokazao je i sve njihove slabosti, kao i nesposobnost procene situacije i raspoloenja graana.
Pravni sistem
Adekvatna reforma sudstva je kljuna garancija za potovanje ljudskih prava. Istovremeno, reforma sudstva je delikatan i dug proces koji u velikoj meri utie i na pregovore Srbije sa EU o kandidaturi.
22
srbija 2010 : uvod
Reforma pravosua, formalno zapoeta u maju 2006, usvajanjem Nacionalne strategije pravosudne reforme, ne samo da nije zaokruena ve je (p)ostala jedna od najveih prepreka pribliavanja Srbije Evropskoj uniji. Najvei problem je svakako, (ne)reizbor sudija i tuilaca, te neusklaenost pravosudnih propisa sa standardima EU. Mada je dugooekivana reorganizacija sudova okonana, zbog smanjenog broja nosilaca pravosudnih funkcija njihov rad je znatno usporen, a prerasporeivanje predmeta rezultiralo je dugim ekanjem na presude i optom konfuzijom. Reformu sudstva su pratila brojna relevantna meunarodna tela, posebno Savet Evrope i Evropska komisija. Evropska komisija je u svom ekspertskom izveatju potvrdila da je postupak reizbora pokazao znaajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparetnosti i pouzdanosti celokupnog procesa. Savet Evrope je od poetka ukljuen u sve faze reforme o emu je kontinuirano izvetavao. Nadia uk, zamenik efa kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istie da CoE svoj izvetaj o sudstvu nije bazirao na kritikama ve na kratkoronim i dugoronim preporukama imajui u vidu sve to je uinjeno od vremena kada je usvojena Nacionalna strategija za reformu sudstva 2006 .6
Skuptina: mali pomak

Zakon o Narodnoj skuptini Srbije, donet krajem februara 2010. godine, po prvi put u istojrii modernog parlamentarizma obezbeuje nansijsku nezavisnost parlamenta i pojaava nadzornu ulogu zakonodavnog doma. Uveden je i novi protokol za poslanike ime je dodatno skuptinski ivot upristojen, mada je i pre ovog zakona uveden red u skuptinu ekasnom primenom Poslovnika, oduzimanjem rei i prilinim novanim kaznama. Meutim, poverenje graana u skuptinu je i dalje veoma nisko. Prema jednom istraivanju7 ugled i rejting parlamenta kree se oko 15
6 http://www.coe.org.rs/eng/news_sr_eng/?conid=1921. 7 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=06&nav_ category=206&nav_id=422515.
23
odsto i nii je od rejtinga Evropske unije, vojske, crkve, pa ak i od Vlade Srbije i Hakog tribunala. Skuptina Srbije je u poslednje tri godine usvojila brojne zakone i propise radi usklaivanja s evropskim zakonodavstvom, ali je neophodno bolje praenje primene tih propisa, to e se obezbediti i boljom komunikacijom izmeu predlagaa zakona i parlamenta. Blanko ostavke ve godinama uruavaju i kredibilitet poslanika i same skuptine. To je i glavna prepreka u samostalnom ponaanju i delovanju poslanika. Skuptina Srbija, takoe, mora vie panje da posveti preporukama nezavisnih regulatornih tela nego do sada i da ukazuje na probleme na koje ukazuju.
Vojska i policija
Reforme u Vojsci i u celom sistemu odbrane daleko su odmakle u odnosu na ostale segmente drutva. Stoga i nije udno da u Vojsku Srbije u 2010. godini, prema istraivanju agnecije Balkan Monitor, ima poverenje ak 73 posto punoletnih graana Srbije. Meutim, objektivno dometi reformi u Vojsci Srbije i sistemu odbrane nisu jo ozbiljno podstakli proces uspostavljana demokratske kontrole nad Vojskom, bezbednosnim i obavetajnim slubama. Posebno treba imati u vidu brojne, jo uvek nerazjanjene, nasilne smrti pripadnika Vojske i ulogu Vojske u stradanju i skrivanju dokaza o odgovornosti Ministarstva odbrane za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja. Upostavljanje pune demokratske i civilne kontrole i dubinske personalne promene u Vojsci i bezbednosnim slubama su preduslov za promene u Srbiji. Zakonski okvir za funkcionisanje policije i Ministarstva unutranjih poslova zaokruen u 2009. Ministarstvo unutranjih poslova, usvojilo je i nekoliko stratekih dokumenata kojima e se u narednom periodu usmeravati rad Ministarstva. Percepcija graana o delovanju policije se znaajno promenila u pozitivnom smislu zbog zapaenih rezultata na planu suzbijanja kriminala i uvanja javnog reda. U nekoliko situacija (na primer, odravanje Parade ponosa, poseta amerikog dravnog sekretara Hilari Klinton) policija je pokazala visok nivo profesionalnosti i sposobnosti
24
srbija 2010 : uvod
da odri javni red i mir. Policija, meutim, jo uvek nije dovoljno senzibilizirana u pogledu standrada ljudskih prava posebno nekih grupacija (LGTB).
Ekonomska i socijalna situacija

Makroekonomska politka voena je u okviru programa koji je podrao Meunarodni monetarni fond kroz Stand-bz aranman (SBA). Delegacija Monetranog fonda je dva puta posetila Srbiju kako bi dogovarala korienje tog kredita. Deo mera koji je dogovoren tim aranmanom sprovoen je tokom 2009, i 2010. godine uz izvesne korekcije. Meutim, Srija nije sprovela i predviene sveobuhvatne strukturalne reforme koje bi pokrenule privredu i omoguile odriv rast.8 Politiari su, voeni pragmatinim interesom, 2010. godinu poeli optimistinim najavama koje su bile preterane. Ignorisanje realnosti i nedostatak politike volje da se krene u ozbiljne reformske zahvate diskreditovalo je Vladu i dovelo je do opteg nepoverenja prema politikim elitama. Sve to vodi nezadovoljstvu, povienim tenzijama u drutvu i situaciji koja deluje bezizlazno. Socijalna situacija realno doprinosi pesimizmu i politikom dezangaovanju graana. Problem socijalne i ekonomske politike je tim vei to se njime ozbiljno ne bavi nijedna politika opcija. Niko ne obraa panju na posledice ekonomske krize i devastaciju privrede uzrokovane ponajvie katastrofalnim privatizacijama. Korupcija je i dalje jedna od najveih konica za ukupan razvoj zemlje.9 Nezavisna regulatrona tela kao to su Savet za borbu protiv korupcije i Agencija za borbu protiv korupcije rade uglavnom pod politikim pritiskom.
8 European Commission, Serbia 2010 Progress Report. 9 Vladimir Goati, predsednik Transparency Srbija navodi da u Srbiji visoka politika korupcija jednostavno nije procesuriana, jer je politika nomenklatura jo uvek dovoljno snana da sprei delovanje antikorupcijskih tela. Izvor: http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6398614,00.html.
25
Suoavanje sa prolou
Bez obzira na injenicu to, osim hakog i drugi specijalni sudovi sankcioniu masovne zloine, srpska elita nije pokazala spremnost da se angauje na moralnoj obnovi drutva. Upravo taj deo preuzimanja odgovornosti nedostaje Srbiji iako je od ratova i zloina prolo gotovo dve decenije. Polazeci od pretpostavke da se procesi suoavanja s prolou odigravaju u krugovima vodeih elita, indikatvna je nespremnost srpske elite da intelektualno i praktino bude javni nosilac kulture seanja, koja podrazumeva kritinu reeksiju nedavne prolosti i na taj nain, ustvari spreava stvranje moderne srpske nacije. Posleratni intektualni diskurs u Srbiji jos uvek je fokusiran na ujedinjenje i osloboenje svih Srba, to predstavlja realnu prepreku za njenu budunost kao drave i za normalizaciju odnosa u regionu. Narodna skuptina je usvojila deklaraciju o Serbrenicii 30. marta 2010. godine kojom se najotrije osudjuje zloin izvren nad bonjakim stanovnitvom u Srebrenici jula 1995. godine na nain utvren presudom Meunarodnog suda pravde, kao i sve drutvene i politike procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva moe postii upotrebom oruane sile i zikim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izraavajui pri tom sauee i izvinjenje porodicama rtava zbog toga to nije uinjeno sve da se sprei ta tragedija .10 Meutim, to nije bilo dovoljno da se zaustavi trend poricanja zloina u Srebrenici pogotovu u akademskim krugovima koji strateki rade na relativizaciji tog zloina tako to, pre svega, smanjuju broj rtava i taj zloin tretitraju samo kao ratni zloin, a ne genocide, kako je kvalikovan u presudi Meunarodnog suda pravde. Drava ne preduzima nikakve mere u suzbijanju tog trenda niti primenjuje kaznene mere prema institucijama i licima koji poriu zloin u Srebrenici. Srbija odlae ispunjavanje svojih obaveza prema Hakom tribunalu, pre svega, odlaganjem hapenja Ratak Mladia i Gorana Hadia. Sudei po ponaanju relevantnih dravnih institucija postoje samo dve mogunosti: da vlast zna ili moe da zna gde je Mladi, ali ne eli da ga uhapsi, ili
10 http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=477&t=O.
26
srbija 2010 : uvod
ne zna gde je. Ako je o ovom drugom re, Srbija je u jo veem problemu zbog nekompetencije koju demonstrira ve 10 godina. Uvek se naknadno saznaje o prebivalitu Mladia. Kljuno pitanje je dakle: da li e Mladi biti uhapen kada postane jasno da je to apsolutni uslov da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju, ili je nehapenje Ratka Mladia u funkciji da se zaustavi put Srbije u EU. Odnosno, da li e srpska politika elita kad shvati da nema alternative uhapsiti Mladia na slian nain kao to je uhapsila Karadia. Suenje Radovanu Karadiu, najznaajniji proces koji se vodi pred Hakim sudom, imao je medijsku panju samo tokom prve godine suenja. Karadi je potroio godinu dana na dokazivanju da je imao poseban sporazum sa Riardom Holbrukom koji ga, kako je navodio, oslobaa procesa u Hagu. Kako u tome nije uspeo, inters medija je nestao i sveo se samo na selktivno informisanje koje ne daje sliku ta se zapravo deava u sudnici i za ta je sve optuen Radovan Karadi. Suenje Vojislavu eelju je imalo veu medijsku pokrivenost, pre svega jer se preko tog suenja obesmiljava rad Hakog tribunala. eeljeve medijski uspene lingvistike akrobacije pred sudom stvorile su utisak da je on nadigrao i profesionalno nadvisio Tribunal. Zbog takvog ponaanja eelju je po drugi put sueno za nepotovanje suda (22. februara 2011). Optube protiv eelja za nepotovanje suda tiu se navodnog krenja zatitnih mera koje je naloio Meunarodni sud nakon to je u knjizi iji je on autor, obelodanio informacije o 11 zatienih svedoka, ukljuujui njihova imena, zanimanja i mesta prebivalita. albeno vee je 19. maja 2010. godine potvrdilo kaznu od 15 meseci zatvora zbog obelodanjivanja imena i drugih linih podataka o zatienim svedocima u jednoj drugoj knjizi iji je eelj autor. Meunarodni sud smatra integritet svedoka i poverljivih materijala kljunim elementima vladavine prava. Nekoliko lica koja su pokuala da ometaju sudske postupke, objavljujui poverljive informacije krivino je gonjeno. Sud je 5. jula 2010. odbio zahtev eelja da se nansira njegova odbrana, jer nije podneo informaciju o svom imovinskom stanju i zato sto se brani sam.
27
Ostala suenja pred Hakim tribunalom gotovo da nisu ni zabeleena u medijima, kao, na primer, suenje Momilu Periiiu ili Jovici Staniiu. To sve ukazuje da Haki tribunal nije imao, ili ima samo ogranien uticaj na stavove graana o ratovima iz devedesetih. Po pravilu, vie panje je medijski psoveeno sluajevima drugih naroda Hrvata i Albanaca pre svega. Presuda Anti Gortovini doekana je sa oduevljenjem i likovanjem. Po prvu put se javno govorilo o objektivnosti Hakog tribunala.
Revizija istorije Drugog svetakog rata

Sudska rehabilitacija Dragoslava Mihailovia je najeklatantniji primer revizije Drugog svetskog rata, kao i odnosa drave Srbije prema antifaizmu. Nije re samo o politikoj revalorizaciji etnikog pokreta koji je bio kolaboracionistiki, ve i podrci velikosrpskoj ideologiji koju je taj pokret zastupao. Osim toga, rehabilitaciju Mihailovia treba sagledavati i u aktuelnom konteksu, od devedesetih do sada. Zloini koji su poinjeni tokom devedesetih u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj poinjeni su upravo na tragu velikosrpskog projekta iji je zastupnik bio Draa Mihailovi. Ta rehabilitacija moe komplikovati odnose u regionu, jer simbolizuje opstanak velikosrpskog projekta. Na unutranjem planu moe imati posebne reperkusije u Sandaku, gde su tokom Drugog svetskog rata etnici poinili teke zloine nad Bonjacima. Rehabilitacija etnikog voe jasno pokazujue da u Srbiji nije uspostavljen vrednosni sistem koji je neupitno prolie kao antifaistiku zemlju. Srbija je samu sebe iskljuila iz antifaistike koalicije jo tokom premijerskog mandata Vojislava Kotunice. Smiljeno je marginalizovana uloga partizana, a glorikovana uloga etnika, a u kolskim udbenicima etnitvo se tumai kao antifaistiki pokret s desne strane . To je istorijski falsikat, a veoma mlake reakcije javnosti na taj falsikat takoe svedoe o stanju duha u drutvu, posebno u njegovoj eliti.
28
srbija 2010 : uvod
Srbija i susedi
Odnos Srbije prema susedima je vrlo ambivalentan to pokazuje i prologodinja veoma dinamina komunikacija na politikom nivou. Bez obzira na intenzitet susretanja na najviem nivou, bilans je ipak nepovoljan, jer nerazreni problemi iz prolosti veoma optereuju normalizaciju. U sutini jo uvek preovlauje miljenje da granice u regionu jo nisu denitivne . Na udaru je posebno BiH, jer zvanina politika Beograda pothranjuje i podrava status quo, koji u krajnoj liniji srpska strana vidi kao projektovanu podelu. Regionalna saradnja na nivou tuilastva za ratne zloine bez obzira na neka relevantna ostvarenja, nije jo uspela da odnose postavi na vrste osnove poverenja i uvaavanja. Sluajevi Gani, Jurii, Purda, Divjak i uta kua ukazuju na to da je Beograd zaokruivanje istine o ratovima devedestih sada preneo i na pravni teren preko koga nastoji konkretno ilustrovati da je re o graanskom ratu, u kome su Bosanci i Hrvati poeli sukob protiv JNA. Ovi sluajevi idu na relativizaciju odgovornosti, meutim, ta strategija Beograda pokazala se providnom i neuspenom, jer je u svim navedenim sluajevima re bila o iznuenim priznanjima (Purda), ili situacijama koje su bile rezultat tenzija koje je stvorila JNA i srpske snage (Dobrovoljaka ulica i Tuzlanska kolona). Predstojei popis stanovnitva u regionu ogolio je i neke pretenzije da se, na primer, Crna Gora i dalje percipitra kao privremena tvorevina. Tim povodom Ministarstvo za dijasporu donelo je Strategiju ouvanja i jaanja odnosa matine drave i dijaspore i matine drave i Srba u regionu. Ta strategija je izazvala burne reakcije u regionu, jer se percipira kao aspiracija Srbije da ureuje odnose unutar samostalnih drava.
Manjine: ogledalo demokratizacije

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina bili su prilika da se na demokratski nain rei pitanje legitimiteta saveta, dok su predstavnici vlasti u izborima videli priliku da se manjine potpunije integriu u ivot drutva, ali i da se Srbija potvrdi kao regionalni lider u oblasti manjinskih
29
prava. Pokazalo se, meutim, da su izbori za nacionalne savete naili na protivrene ocene u javnosti. Predstavnici vlasti su isticali da se treba ponositi injenicom to je izborni proces tekao besprekorno, da su manjine, uestvujui na izborima, pokazale politiku zrelost, a Srbija svoju multikulturalnost i multinacionalnost.11 Za razliku od njih, predstavnici manjina su isticali da u organizaciji izbora nije bilo dovoljno ozbiljnosti i da su izbori ostavili gorak ukus u ustima i gr u stomaku. Dravna manjinska politika je u Sandaku doivela slom. O ugroenosti Bonjaka ne govori samo muftija Moamer Zukorli, nego i njegovi oponeti. Ignorisanje poziva na dijalog naruava kredibilitet Vlade i autoritet predsednika Republike, za koga je nekoliko navrata reeno da je izneverio sva obeanja koja je Bonjacima dao. Stvara se utisak da Srbija nije u stanju da se konstituie kao stabilna zajednica koja putem vladavine prava obezbeuje jednak status svim graanima i etnikim manjinama. Nije realno oekivati da se preko noi ree svi nagomilani drutveni problemi, jer je za to neophodan irok front za drutvene promene. Politiki akteri jo uvek nisu na nivou da dogvorom deniu drutvene strateke ciljeve. U nedostatku dogvora, deluju neformalni centri moi koji razaraju drutvo i institucije.
Srbija treba da se jasno odlui za lanstvo u EU kroz proces pribliavanja ali i ispunjavanjem uslova za dobijanje statusa kandidata. Neizvesno je koliko e taj proces trajati i u velikoj meri zavisi od politikih odluka, odnosno politikog konsezusa kojim bi bila zamenjena strategija ili opcija kojom je Srbija pokrenula ratove na teritoriji bive Jugoslavije.
11 Izbori za nacionalne savete (ne)regularni, www.dw-world.de/dw/article.
30
31
II NACIONALIZAM VS. EVROPEIZACIJA
32
33
Istrajnost nacionalistike opcije

Dilema kolika ili kakva drava u srpskoj politikoj misli traje od poetka XIX do kraja XX veka. Poetkom osamdesetih godina na dnevni red je stavljeno srpsko nacionalno pitanje kao odgovor na dalju konfederalizaciju Jugoslavije u novim uslovima. Srbija je teila recentralizaciji to nije bilo mogue, pa se za Srbe ponovo postavilo pitanje izbora izmeu dve istorijske alternative: srpsko pitanje kao kulturno i civilizacijsko ili kao dravno pitanje.12 Prevladala je druga opcija koja je podrazumevala irenje dravne matice do zamiljenih etnikih teritorija. Ni nakon promena 2000. godine nije dolo do bitno drugaijeg promiljana na odgovor kakva ili kolika drava. Nastavljen je isti program drugim sredstvima. U meuvremenu je usvojena neto izmenjena retorika ali su pretenzije ostale iste. Prilagodjena strategija odnosi se na sever Kosova, Republiku Srpsku i Crnu Goru ija se nezavisnost tretira kao privremeno stanje. Najvii srpski zvaninici sve ee i javno sugeriu reenja o podeli Kosova i Bone. Tako na primer, Vuk Jeremi je 2009. godine za Washington Times rekao u vezi sa Bosnom da se prestanemo pretvarati da je to drava13. Zbog tih pretenzija srpska drava jo nije konsolidovana niti je postignut politiki konsenzus u vezi sa evroatlantskim integracijama. Da bi se odrala ta antizapadna orijentacija kontinuirano se plasiraju teorije zavere i istie uloga spoljnopolitikog inioca koji navodno diktira i bezuslovno namee zahteve srpskog narodu. Evropsko trite i sama Evropska unija se percipiraju kao trajni neprijatelji dravnog projekta, jer globalizacijski faktori rue nacionalne okvire. Miljenje Meunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti, pristanak Srbije na zajedniku rezoluciju o Kosovu sa EU u Generalnoj skuptini UN, kao i odbijanje londonskog suda
12 Olga Popovi-Obradovi Srbija pred izborom: Kakva ili koliko drava u kakva ili kolika drava, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2008 13 Washington Times, 24. april 2009.
34
srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija
da isporui Ejupa Gania na zahtev Srbije, sve to svedoi da se srpski nacionalni program suoio sa odlunou EU i SAD da se onemogui prekrajanje Balkana. A nemaki ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele prilikom posete Beogradu je jasno dao znanje da je mapa Zapadnog Balkana zavrena .14 Zato su proevropska vlada i ostali akteri koji zastupaju evropsku opciju stalna meta osporavanja i pokuaja ruenja. Oni zastupaju pribliavanje Rusiji (na tetu evropskih integracija). Meutim, i vladajua koalicija je u svojevrsnoj izofreniji po tom pitanju. To najbolje ilustruje Strategija Vlade Srbije o Srbima u dijaspori i regionu, koja je izazvala otre reakcije u regionu. Rusija i veze sa odredjenim konzervativnim krugovima bitno utiu na delovanje desnice u Srbiji. Uticajni akteri velikodravne ideologije (koju izraava desnica i navodna levica) mogu se podeliti na nekoliko bliskih grupacija ali se ipak razlikuju po nekim akcentima: Najtvra struja je okupljena oko nekadanjih vrhova vlasti (Kotunica, DSS), zatim oko opozicije SRS i narodnjakog bloka DSS-NS. Oni su bliski akademiji i crkvi (naroito vladici Artemiju, struji koja se otro protivi ekumenskom dijalogu i koja je duboko konzervativna i povezana sa ruskom pravoslavnom crkvom). Njima bliski mediji i glasnogovornici okupljeni su oko listova Veernje Novosti, Svedok, Tabloid, Peat i sajta Nova srpska politika misao. Druga struja je isto toliko uticajna. Iako se ele predstaviti kao legitimni pregovarai sa evropskim zvaninicima i kao opcija koja radi na pristupanju EU, njihova realna politika je suprotna tome, posebno uzimajui u obzir njihovo prijanja izjanjavanje. To se pre svega odnosi na Srpsku naprednu stranku, delove slubi bezbednosti koje su odgovorne za pronalaenje hakih optuenika, na veze sa Republikom Srpskom (stalno prisustvo Dodika i izjave Vuka Jeremia o Bosni). Ova struja je takoe bliska Rusiji, a mediji koji ih propagiraju su tokom prole godine bili naroito Pravda, Nova srpska politika misao i Nin. Meutim, granica izmeu ove struje i ultra desne na elu sa Kotunicom jako je porozna, ali ona je popustljiva i za konzervativniji deo Demokratske stranke.
14 Bilten Helsinkog odbora za ljudska prava Zaokret u spoljnoj politici, neuspela instrumentalizacija Kosova Izvor: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/HB-Br68.pdf
35
Merilo za ove desniarske opcije (koje u javnosti skoro da ine jedinstven blok) je njihova ideoloka bliskost i nekada otvorena saradnja sa ekstremno desniarskim organizacijama kao to su Obraz, Pokret Nasi-1389 i Dveri srpske. Mediji su i dalje jedan od glavnih mehanizama kontrole javnog mnjenja i u tom smislu ta opcija se jo percipira kao srpski nacionalni interes. Mediji su pod neformalnom kontrolom centara moi a ta kontrola je sve vea i uspenija15, to onemoguava otvaranje prostora i drugim alternativama. Prema izvetaju organizacije Reporteri bez granica za 2010. godinu, Srbija se nalazi na 85. mestu od 178 zemalja, u pogledu slobode izraavanja. U odnosu na 2009. godinu Srbija je pala za 23 mesta kada je bila na 62. mestu.16
Promocija nacionalizma glavne osobine i akteri

Prema jednoj tipologiji nacionalizam se tumai kroz osnovnu podelu na istoni i zapadni tip nacionalizma. Zapadni nacionalizam je racionalan i graanski (Velika Britanija, Francuska, Sjedinjene Drave, Holandija, vajcarska...) a istoni kao organski i iracionalan (Nemaka, istonoevropske zemlje, Rusija i azijske zemlje). Te razlike meu njima su uslovljene socijalnom strukturom nacionalnih pokreta. Zapadne su karakterisali nacionalni zahtevi 3. stalea koji su se ticali ekonomije i politike. Na Istoku nije meutim bilo razvijene te svesti pa je uglavnom inteligencija usmeravala svoju panju ka zahtevima iz oblasti kulture i kulturne tradicije.17 Ili, jednostavnije reeno, postoje graanski i desniarski koncept nacije, koji se oslanjaju na razliitu tradiciju. Zadnjih godina u Srbiji se sve vie revitalizuje antikomunistika vizija prolosti (moda je njen
15 Sa konferencije za novinare Beogradskog centra za ljudska prava, 30. mart 2011(http://www.mc.rs/ljudska-prava-u-srbiji-2010.4.html?eventId=7920). 16 Prema: Ljudska prava u Srbiji godinji izvetaj za 2010, Beogradski centar za ljudska prava 17 Prema: Jovanovi, . (2007): Zato je Srbija sama? u okviru projekta Kultura mira, identiteti i meuetniki odnosi u Srbiji i na Balkanu u procesu evrointegracije: Filozofski fakultet u Niu
36
najbolji predstavnik Dravna komisija za otkrivanje istine o smrti Drae Mihailovia). Radi prikaza slinosti i razlika kod desniarskih usmerenja politikog centra i opozicije (samo uslovno uzeta podela), sledi pregled izjava (tokom zadnjih nekoliko godina) lidera politikih stranka, analitiara, novinara, intelektualaca i ostalih linosti iz javnog ivota. Ove izjave su reprezentativne za prikaz kontinuiteta desniarske idelogije kod njenih glavnih aktera. Osnovne karakteristike desniarskih ideologija su: antizapadnjatvo, etniki motivisan govor mrnje kroz negiranje prava manjina u zemlji (ali i prema susedima Albancima, Bonjacima i Hrvatima), okrenutost Rusiji, negiranje zloina i slavljenje ratnih razaranja (misli se pre svega na Srebrenicu i govor o Ratku Mladiu). Podravanje stavova SPC je konstanta, posebno ako se radi o govoru Amlohija pre odravanje Parade ponosa u Beogradu koja je bila prole godine najvei test za dravu u borbi za ljudska prava.18 Antizapadnjatvo je najvie dominantno kod tvre struje desnice. Postoji vizija nemoralnog Zapada i njihovih saveznika drugosrbijanskih evropejaca, ali i Vlade Srbije. Kritika se usmerava na izjednaavanje Vlade Srbije sa interesima Zapada. Ovo je naroito bilo upadljivo tokom odravanja Parade ponosa u Beogradu.19 Zatim, Srbi se javljaju kao rtve: Tako se produkuju stare teze o Zapadu koji je uvijek skloniji rimokatolikim Hrvatima nego pravoslavnim Srbima a da je Srbija Deurni krivac na Balkanu: Zapad nam ve postavlja ultimatum Kosovo ili EU, zbog ega sam uveren da e pitanje
18 Tako su naslovi u samo jednom broju lista Peat bili sledeiVOJVODINA Ukidanje srpskih obelejaNACIONALNI SAVETI Protiv SrbijeMUAMER ZUKORLI Ekstremista ili evropski muftijaOVK Svi zloini australijskog hirurgaMAARSKA Budimpeta trai reviziju granicaREPUBLIKA SRPSKA Banjaluka sve dalje od Beograda (PEAT, 11.jun 2010). 19 Na sajtu Nova srpska politika misao objavljuju se proglasi desniarske organizacije Dveri srpske: Hoemo Srbiju po meri njenih graana i naroda, a ne po meri bezimenih briselskih inovnika EU i SAD ... Jedino srpske integracije nemaju alternativu (http://www.nspm.rs/politicki-zivot/pokret-za-zivot-srbije.html).
37
Kosova biti jo tee od hakog. Moemo u EU, ali samo celoviti (Vojislav Kotunica).20 Uz ideologiju antizapadnjtva ide uvek i kritika morala o kulturorolokim i nacionalnim osobinama (opisuju se kao da prirodno obuhvataju celu naciju ali ne i sve dravljane u istoj dravi). Moral se shvata i kao deo genetskog koda ili naslea koji se moe prenositi biolokim putem pa je samim tim i nepromenjiv (list Peat, 26. mart 2010). Moralna kritika je legitimna (i levica i liberalna opcija je koriste) s tom razlikom to se kod desnice uvek posmatra kao prirodno dat, organicistikim teorijama. Tako se duhovnost Istoka suprostavlja pragmatizmu tj. nemoralu Zapada. Povodom usvajanja Deklaracije o Srebrebnici u Parlamentu Srbije istie se: Inae, ovaj in skuptine Srbije je svakako duboko nemoralan ne samo i zbog tekstualnog, ali jo vie zbog kontekstualnog potcjenjivanja brojnih srpskih rtava nego i zbog instrumentalnog tretiranja srebrenikih (muslimanskih rtava) i od strane zapadnjaka koji su izdali nalog da se ovakva Deklaracija usvoji, a i od strane onih koji su taj nalog ovdje sproveli. Rijeju, ovdje se ne radi, niti se jednoga trenutka radilo o moralu!.21 U moralnoj kritici koju koristi desnica prisutno je uvek i etniko suparnitvo: Ali kako to da su se (i kada se to zbilo?) Hrvati, bosanskohercegovaki muslimani i iptari kvalikovali u civilizovani Zapad, za razliku od nas?22 Argumentacija o ugroenosti sopstvene nacije ne retko dobija na snazi ako se poziva na problem bele kuge (pitanje biolokog opstanka srpskog naroda je na vrhu prioriteta) ili na unitavanje genetskog koda. Dalje, ugroenost se percipira i dalje u poznatoj matrici da je ceo svet protiv Srba pa se istie: Pozivi SAD-a da preuzme vostvo u Bosni koje su izneli veiti Pedi Edaun i Riard Holbruk, kao i razni tink-tenkersi, nestrpljivi da obnove slavne dane Klintonove antisrpske jake diplomatije, pomognute vojno svi dele istu veru: Srbi bilo da su u Beogradu, Repu-
20 Novi standard, 26. februar 2010. 21 Peat, 9. april 2010. 22 aslav D. Koprivica, Peat, 9. april 2010
38
blici Srpskoj, ili preostali Srbi na Kosovu jo nisu nauili lekciju, i ponovo ih treba nauiti.23 List Peat objavljuje u kontinuitetu sadraje koji ponajvie sadre govor mrnje, diskriminaciju prema manjinskim grupama, posebno etnikim. Tako su tokom 2010. godine kao i prethodne godine u fokusu bili Sandak, Srpska Pravoslavna crkva i pitanje statusa Republike Srpske. Jedno istraivanje medija na prostoru Jugoistone Evrope iz 2002, pokazuje da se matrica izvetavanja nije bitno promenila: U ogromnoj veini tekstova, skoro 90 odsto njih, etnike teme i akteri predstavljaju se politiki . To znai da se etnike razlike medijski interpretiraju uglavnom kao da su potencijalni izvori politikih razlika i sukoba. Veliku medijsku panju privlae kriminalne aktivnosti, a vrlo malu sve druge kulturne, sportske, profesionalne, svakodnevni ivot. Etnike teme najee se i plasiraju u politikim blokovima. U stabilnijim i demokratskijim uslovima izvetavanje o manjinama je raznovrsnije, a forme diskrimanacije su manje vidljive, pa su esto sportske ili rubrike o kriminalu indikativnije za istraivanje nego naslovna ili politike strane (...) Ako tri i po puta vie tekstova ima diskriminativan naslov nego ukupni sadraj, oigledno je da se novinari i urednici svesno odluuju da uvredu ili iskljuivost istaknu u naslov .24 Islamofobija je stalni elemenat u ideologiji desnice. Pojavljuje se ili u vidu globalne pretnje, po emu je srpska desnica bliska evropskoj ili amerikoj I islam i savremeni Zapad su u stvari imperije koje tee globalnoj hegemoniji ili kao otpor prema muslimanima i Bonjacima u zemlji Nacionalni saveti formirani su u trenutku najeih akcija Maarske za ujedinjenje svih Maara i reviziju granica, u vreme dok traje politika, ekonomska i kulturna ofanziva Turske na Balkanu.25 Ukazivanjem na globalnu pretnju pojaava se utisak o znaajnosti srpskog naroda kao duhovno nadmonog: Pravoslavni narodi Istone Evrope, koji jo uvek zadravaju karakteristike celovitih drutava koja se
23 Peat, Islam, Zapad i Pravoslavlje, 29. mart 2010. 24 Istraivanje Etnike manjine u tampi Jugoistone Evrope: Isticanje razlika, Vreme, 1. avgust 2002.
25 Peat, 11. jun 2010.
39
baziraju na zajednikom jeziku, etnicitetu, teritoriji i religiji, ostaju jedna od retkih autentinih konzervativnih snaga na svetskoj sceni. Reeno pojednistavljeno ali istinito, pravoslavni Istok jo jednom se naao stenjen u kripcu izmeu dve imperijalistike nasilnike ideologije, koje bi bile srene da smrve balkansku civilizaciju.26 Pitanje Kosova je konstanta u ideologiji desnice, koja uvek ide uz ovinizam prema albanskom stanovnitvu: Na Kosmetu je ve pola veka prisutan albanski teror ija je ideologija albanizam, a forma terorizam. To je intrizino motivisani terorizam, koji je najopasniji jer traje dok se njegovi ciljevi ne ostvare ili dok mu se koreni ne unite ... Amerika hoe da ostavi Evropi veoma neuralgino podruje, koje e se vrlo teko kontrolisati, a koje uvek moe da se aktivira. Amerikanci dobro znaju da se teroristi sa Kosmeta nee zadovoljiti ni sa samostalnim Kosovom i Metohijom. Oni e i dalje teiti za ekspanzijom, militarizmom sa pretenzijom prema teritorijama susednih zemalja. Oni zapadnu Makedoniju ve nazivaju istono Kosovo, a jugoistok Srbije severno Kosovo ili Dardanija, imaju pretenzije i prema Crnoj Gori. Moja je procena da e oni nastojati u prvoj fazi da naprave veliko Kosovo ukljuujui pomenute teritorije, a u drugoj fazi bi, verovatno, ili u neki federalni odnos sa Albanijom.27 Istie se da Taijevo nezavisno Kosovo voli Ameriku i tamo neete videti drugih zastava do amerike, albanske i kosovske .28 Rado Ljui, istoriar i funkcioner Srpske napredne stranke je izjavio: Srbi su zaboravili da drave nastaju i nestaju u ratovima, isto tako i dravne teritorije. (...)Pusta je farsa da emo vratiti KiM mirnim putem. Ne zagovaram novi rat, ali oseam obavezu da kaem svom narodu da je tako bilo i da e tako ostati. Da nije tako, ne bi SAD izgradile baze na Kosovu .29 Albanci se, osim toga, konstantno kriminalizuju, a izjave o njima iskljuivo su u tom smeru poput sledee: Ako emo da priamo o iptarima,
26 Isto. 27 Prof. Radoslav Gainovi nauni savetnik u Institutu za politike studije u Beogradu za Geopolitiku, Glas javnosti, 27. jun 2007. 28 http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/da-li-imamo-razlogada-se-radujemo-izvestaju-dika-martija.html 29 Press, 23. avgust 2010.
40
ima ih u Trogiru, imaju zlatare, pekare, poslastiarnice...Varaju, lau, vercuju, diluju, pucaju obraunavaju se na svoj nain. Oni su sve samo nisu poteni, vredni i dobri .30 Nakon proglaenja kosovske nezavisnosti nacionalistika retorika se pojaala,31 i matrica se nije promenila. Izvetaj Dika Martija o trgovini organima posluio je da se nanovo kriminalizuje ceo albanski narod. Istie se da je Balkan zahvaljujui albanskoj maji postao jedinstven poligon u Evropi gde su politika, organizovani kriminal i terorizam na istom zadatku stvaranju druge albanske drave u Srbiji. Uspostavivi spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci teroristikog delovanja osnaili su svoju politiku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovnitvo, kao i na politike subjekte.32 Tvrdi se da za Haima Taija postoje vrsti
30 Pravda, 26. januar 2011. 31 Vuk Jeremi izjavljuje 2008: Naa vlada vodie doslednu politiku kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nikada nee odustati od borbe za ouvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje ... u Srbiji ne postoje znaajna neslaganja, jer takvu politiku podravaju apsolutno sve partije, kako vladine, tako i opozicione. Jeremi izjavljuje 2011. godine da je Kosovo na Jerusalim i da su protekle tri godine pokazale da ne psotoji alternativa kompromisnom reenju, do koga se moe doi samo pregovorima. 27. mart 2011, http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/vuk-jeremickosovo-je-nas-jerusalim.htmlBorisav Pelevi, lan SNS 2008. godine izjavljuje o Kosovu: S priom o podeli Kosova nijedan normalan Srbin se ne moe sloiti. Zato to bi svi Srbi juno od Ibra, odnosno juno od severne Kosovske Mitrovice ostali izolovani i na milost i nemilost iptara. ta da radimo s naim kulturnim spomenicima i svetinjama poput Peke patrijarije, Deana, Graanice...U tom sluaju bi oni ostali u takozvanoj iptarskoj tvorevini Republike Kosovo(....) Mislim da Tadi priprema javnost da se EULEX javno prizna i da se radi na podeli KiM.(Danas, 19. oktobar 2008) Tokom protesta 2008 generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vui optuio je mnoge medije i politiare koji se zalau za nezavisnost Kosova da su odgovorni za nerede u Beogradu, jer su svakodnevno provocirali graane: Dobro je da nema stradalih i tee povreenih. Ovo je nauk za one koji su svakodnevno provocirali ljude u Srbiji i koji ih i dalje provociraju. I oni su krivi, jednako kao i oni koji su uestvovali u bilo kakvim izgredima. (Beta, 21. februar 2008) Tomislav Nikoli, tada funkcioner SRS, izjavio je sledee: U ime svih graana Srbije obeavam da se neu smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije. Nije mogao ni Hitler da ga uzme, nee moi ni ovi sadanji. Mi to dugujemo sebi i naoj deci. (Beta, 21. februar 2008) 32 Marko Lopuina, Veernje novosti, 27. decembar 2010.
41
dokazi o njegovom neposrednom uleu u brojnim likvidacijama33 i to je najvanije izjave poput naravno da nije normalno da se moe na takvom temelju i etnikom ienju graditi zajedniki ivot i promovisati evropske vrednosti34oteavaju normalizaciju odnosa Albanaca i Srba. Izvetaj Dik Martija je posluio stvaranju atmosfere da suivot Albanaca i Srbi nije mogu, to neminovno podrazumeva podelu Kosova. Bilo je i drugaijih izjava strunjaka koji su negirali mogunost da je uta kua mogla posluiti za transplataciju organa. Zoran Stankovi, ministar zdravlja, je izjavio:uta kua, koliko sam video, nije imala mogunost da se u njoj neko bavi transplantacijom, ali je vrlo mogue da su taj objekat koristili kao zatvor u kojem su drali zarobljenike. Da bi transplantacija organa bila uspena potrebni su sterilni uslovi za rad, oprema i dobro obueni lekari. Pre same intervencije potrebno je uraditi tipizaciju organa.35
Suoavanje sa prolou
Neprihvatanje nove realnosti odnosno novih drava u regionu tesno je povezano i sa interpretacijom nedavne prolosti. Zato je saradnja sa Hakim tribunalom vaan indikator odnosa prema prolosti i suoavanju. Osim toga saradnja sa tribunalom je i jedan od glavnih uslova za sticanje kandidature EU. O uslovu za sticanje statusa kandidata za ulazak u EU, eksplicitno je govorio glavni haki tuilac Ser Bramerc u oktobru 2010: Nije na meni, nego na politiarima, da izaberu sredstvo pritiska. Do sada je to bilo uslovljavanje Srbije i to je delovalo, ali nije na meni da savetujem .36 Meutim, u zemlji se vodi permanentna kampanja kojom se promoviu i Ratko Mladi i Vojislav eelj. Dodik o Radovanu Karadiu: Nismo u komunikaciji i govorim principijelno. No, stojimo mu na raspolaganju u svakom smislu i u skladu sa zakonima Republike Srpske .37
33 http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/4435-taijeve-ruke-krvave-do-ramena 34 Isto 35 Veernje novosti, 15. decembar 2010. 36 Veernje Novosti, 6. oktobar 2010. 37 Izvor: http://www.slobodna-bosna.ba/vijesti.aspx?ID=19272 27. mart 2010.
42
Za predstavnike antievropske orijentacije, ak i kad prihvate drugaiju retoriku, hapenje Mladia najbolje odslikava njihovu stvarni odnos. O hapenju Mladia, Tomislav Nikoli je na promociji stranke u beogradskoj Areni kritikovao Vladu Srbije da je vie novca izdvojila za informacije o hakom beguncu Ratku Mladiu nego to je dala za pomo Kraljevu koga je pogodio zemljotres prole nedelje .38 Nekoliko dana kasnije Nikoli je izjavio sledee: Jeste, ispunio bih obaveze! A da li mogu da ga uhapsim, ne znam. I Tadi bi kao kola posle ruka uhapsio Mladia, pa ga ne hapsi. Zato to moda nije tu .39 Ova izjava jasno ukazuje na veoma ambivalentan stav o hapenju Mladia. Lider naprednjaka imao je suprotne stavove pre samo nekoliko godina. Izjave su bile poput kako se Mladi i Karadi ne smeju hapsiti (jun 2005), kako, ako Mladi eli njegov savet, mora da nastavi da se krije (takoe jun 2005), te da vie nikoga od Srba ne bi izruio u Hag (april 2008). U decembru te iste 2008. godine Nikoli je bio ponosan to su ga na CNN izjednaili s Mladiem.40 Teko je od njega oekivati stvarnu promenu stava mada se stalno lansira stav da bi on bio kooperativniji od Borisa Tadia i da bi sigurno odmah predao Mladia. Kao najjaa stranka SNS bi sigurno mogla snano delovati na vladajuu koaliciju da uhapsi Mladia. Meutim, to se nikada nije desilo.
Rezolucija o Srebrenici
Posebno su burne bile reakcije nakon to je Skuptina Republike Srbije izglasala Deklaraciju o osudi zloina u Srebrenici: Usvajanje Deklaracije o Srebrenici duboko je nemoralno ne samo zbog potcjenjivanja brojnih srpskih rtava nego i zbog instrumentalnog tretiranja srebrenikih (muslimanskih) rtava. Mit o Srebrenici je sazdan na brojci od oko 8.000 nevino ubijenih, a kada se ukae na to da niti ih je ukupno bilo 8.000, niti ih je veina ubijena, budui da je veina poginula u borbama, tada se probjeite pronalazi u isngiranom zgraavanju, ija su prava pozadina ljubav
38 Politika, Neemo u EU bez ponosa, 8. novembar 2010. 39 Kurir, 11. novembar 2010. 40 Isto.
43
prema privilegijama, odsustvo savjesti i zjapea neukost i neprosvjeenost srpske politilke i njoj bliske drutvene elite.41 Istie se dalje Ako naelno moralno gledano nema naih i tuih, ve su, kako kae moralni uzus, i kao to to deklarativno ponavlja moralni Zapad, sve rtve iste, tada ni teorijski ni praktino ne postoji ovakva vrsta obaveze.42 Slobodan Samardi (DSS): Ova deklaracija e jo vie sniziti cenu samopotovanja Srbije na putu ka EU i namenjena je spoljnoj upotrebi. Tempirana je pred konferenciju u Madridu o Dejtonskom sporazumu i vodi gaenju RS.43Lider SS Tomislav Nikoli u intervjuu za Press objanjava da su naprednjaci odluili da ne glasaju ni za, ali ni protiv deklaracije o Srebrenici zato to DS nije hteo da prihvati njihove sugestije. On se nada da ga zbog ovakvog stava, nee kritikovati EU, ali ni graani Srbije: Ja sam sad kao u onom tamnom vilajetu: Ako uzme, kajae se, ako ne uzme, kajae se! Ako glasamo za deklaraciju koju su nam drugi servirali, moda bi nam neko iz EU rekao: Bravo, sad neemo da vam pravimo nikakve probleme, biete ravnopravni sa DS-om u nekim segmentima pribliavanju EU . Ali, ta bi rekli graani? Rekli bi: Kome vi to sluite ako nita vae ne moe da bude prihvaeno! Da smo glasali protiv, mnogi graani bi nam rekli bravo, ali bi neko iz Evrope mogao da nam kae: Kakva ste vi to stranka kad neete da osudite zloin?!44 Posle najave da e Skuptina Srbije da razmatra Rezoluciju kojom bi se osudili zloini u Srebrenici, desniarske organizacije su poele javno da se oglaavaju protiv te inicijative. Srpski Sabor Dveri je uputio apel srpskoj javnosti i poslanicima pod nazivom Srpske rtve nisu manje vane . Apel su za samo 24 asa potpisali 71 intelektualac (Milan Ivanovi, Marko Jaki, Rado Ljui, Zorica Kuburovi, Mirjana Bulatovi, Milo Kneevi, Neboja Bakarec, Velibor Domi, Srdja Trifkovi) i 52 NVO iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore. Po njima ova rezolucija poniava srspke rtve i srpsko nacional-
41 aslav D. Koprivica, Peat, 9. april 2010. 42 Isto 43 Danas, 31.mart 2010. 44 Press, 31. mart 2010.
44
no dostojanstvo. Ljubia Risti kae da je jedini cilj rezolucije da se osujeti svako traganje za istinom ta se desilo u Srebrenici.45 Organizacija Nai upozorava da bi usvajanjem Rezolucije o Srebrenici Srbi bili proglaeni genocidnim narodom, i da bi svi Srbi bili optueni za genocid iako dogadjaj u Srebrenici nije razjanjen do kraja. Oni smatraju da tokom rata u BiH jeste poinjen jedan veliki genocid ali nad srpskim stanovnitvom. Oni tvrde da Srbi nisu poinili masovna ubistva muslimana.46 Tvrde da su dokazi u Srebrenici lairani i preuveliani i da su zapravo Srbi stradali a ne poinili genocid.47 Srpski Narodni Pokret 1389 je podelio poslanicima broure koje predstavljaju Rezoluciju o osudi najstranijeg zloina koji su poinili Srbi od 13-15 avgusta 1806. godine na Miaru . Oni ovime ukazuju kako je lako igrom rei izokrenuti borbu za oslobodjenje u predlog osude najstranijih zloina. Oni kau da je smisao akcije da se pokae besmislenost osuda zloina u kojima su, navodno, uestvovali Srbi.48 Ovakva zamena teza usmerena je na negiranje da su Srbi inili zloine. Pred samo usvajanje deklaracije SNP 1389 je delio taj tekst u vie gradova u Srbiji ispred javnih toaleta da pokae da taj tekst ima vanost toalet papira . Oni tvrde da su u Potoarima sahranjeni ratni zloinci, silovatelji, koljai49 Elena Boi-Talijan (Generalni sekretar SRS) istakla je da je Rezolucijom o Srebrenici Srbiji natovarena odgovornost i krivica za genocid koji nije poinjen. Ova Rezolucija je drastian primer falsikovanja novije srpske istorije. U Srebrenici je poinjen zloin ali ne i genocid jer nijedna ena nijedno dete nisu ubijeni ali je zato ubijeno 3.000 Srba od ega 2.500 civila po naredbi Nasera Oria.50 Ovakve izjave ljudi koji bi trebalo da predstavljaju gradjane su naroito opasne jer odbijaju da priznaju injenice i svu krivicu svaljuju na druge strane.
45 Pravda, 23-24 januar 2010 46 Pravda, 25. februar 2010. 47 Peat, br. 111/2010. 48 Pravda, 10. mart 2010. 49 Pravda, 31. mart 2010. 50 Kurir, 1. april 2010.
45
Istovremeno, desniarske organizacije su pokrenule inicijativu o priznanju i osudi genocida nad jermenskim narodom. Ova ideja je potekla od Milorada Dodika, a podrao ju je Stefan Karganovi. U tekstu objavljenom u Peatu on tvrdi da je priznanje katastrofe koju je jermenski narod pretrpeo tokom Prvog svetskog rata u istonim zabitima Otomanskog carstva moralna obaveza njihove brae po stradanju Srba. Ovaj apel pojavio se u trenutku kada je intentzivirano prisustvo Turske na Balkanu. Stalno odlaganje hapenja Ratka Mladia i Gorana Hadia objektivno ide na ruku onima koji su protiv evroatlantskih integracija jer se time usporava dobijanje kandidature za lanstvo. To je pre svega iz razloga jer bi kandidatura stavila taku na teritorijalne pretenzije.
Odnos prema LGTB: jasan pokazatelj

Osobine srpske desniarske ideologije iz perioda devedesetih (etniki ovinizam, militarizam, antikomunizam, klerikalizam) danas se prilagoavaju novim trendovima desnice koja djeluje i u Evropi pa se pored imigranata, crnaca i Roma (u obliku otvorenog ili prikrivenog rasizma), mrnja usmjerava i prema LGBT populaciji.51 U pozivima na lin LGBT populacije je prednjaila Srpska pravoslavna crkva, ali i politiari koji se kao i 2009. godine nisu ograivali od tih stavova. Tomislav Nikoli, na primer, je rekao:Moja crkva pravi razliku izmeu seksualno normalnih i nenormalnih .52
51 Savremeni moderni ideoloki argon (sveopte pozivanje na pravnu dravu, podelu vlasti i demokratiju) neretko uspeno zamagljava dublje ciljeve politikih pokreta i oteava oteava prepoznavanje osnovnog usmerenja. Desni ekstremizam takoe se uspeno prilagoava tekuoj politikoj retorici i ispoljava na razliite, esto prikrivene naine, a gotovo po pravilu odrie svaku vezu sa nepopularnim faizmom. Ideoloka retorika nove ekstremne desnice je modernizovana i danas je obuzdavaju tendencije globalizacije noene interesima multinacionalnog kapitala, za razliku od stanja izmeu dva svetska rata kada se desni ekstremizam podudarao sa monim imperijalistikim reakcijama nacionalno homogenog krupnog kapitala (Kulji, T. (2002): Prevladavanje prolosti, Helsinki odbor za ljudska prava, str.124.). 52 Izgovoreno poetkom 2009, u toku rasprave o zakonu o zabrani diskriminacije.
46
Pre nego to je odlueno da li e se Parada ponosa odrati 2010. godine Gej strejt alijansa i CeSID su uradili istraivanje prema kome 56% gradjana smatra da je homoseksualnost opasna po drutvo, da je 5% spremno da primeni nasilje dok je 20% spremno da podri ili makar opravda nasilje nad LGBT osobama.53 CeSID je uradio jo jedno istraivanje neposredno pred Paradu i rezultati su poraavajui za Srbiju. 10% gradjana podrava nasilje nad homoseksualcima a ak 70% smatra da je homoseksualnost bolest. Polovina gradjana smatra da drava treba da radi na suzbijanju homoseksualizma.54 Priprema za organizaciju je poela sa potpisivanjem peticije koja podrava odravanje Parade. lanovi foruma Stormfront su objavili na svom sajtu imena svih potpisnika peticije koja podrava odravanje Parade Ponosa. Komentari na sajtu pozivaju na lin tih ljudi. LGBT aktivisti kau da ih ove pretnje ne plae, jer ovaj imaju podrku najvieg dravnog vrha ali da je borba za LGBT prava i dalje opasna i rizina.55 Odbor za odbranu i bezbednost Skuptine je podrao odravanje Parade. Neki poslanici vladajue koalicije su izjavili da e prisustvovati Paradi jer se ne sme dozvoliti da neke manjinske ekstremne grupe i ovaj put odnesu pobedu.56 Meu onima koji su je javno podrali Paradu bili su Ministri Dai i ipli. Podrku Paradi dao je i predsednik Tadi. Veina politiara uporno tvrdi da su protiv diskriminacije i da ele da zatite sva prava svih gradjana ali njihov odnos prema LGTB je generalno negativan.57 Dragan Markovi Palma je bio protiv odravanja jer je za njega to bolest i ne treba da se pokazuje deci kako se dva mukarca ljube i da je to velika sramota za Srbiju. On misli da drava treba da podrava one koji protestvuju sa pravim razlozima (male plate, nemanje posla) a ne jer su seksualno izopaeni i da drava ne treba da troi ogromne pare na obezbdjivanje takvih protestaTakodje
53 Danas, 3-4 juli 2010. 54 Politika, 09/09/2010 55 Danas, 23. juli 2010. 56 Danas, 22. juli 2010. 57 Kurir, 10. april 2010.
47
Dok politiari vladajue koalicije usmeno podravaju Paradu, SPC nije htela da komentarie odravanje Parade ponosa jer su izrekli svoje stavove vie puta. Tako su 2009. godine rekli da se protive pravu na javno izraavanje seksualne orijentacije ili bilo koje druge line sklonosti, pogotovo ugoliko ono vredja pravo gradjana na privatnost i porodini ivot. U Patrijariji u Beogradu istiu da je to saoptenje i dalje na snazi.58 SPC je saoptila da se odluno protivi organizovanju gej parade ali je istovremeno upozorila da je svako nasilje za Crkvu uvek nedopustivo. Vie crkvenih predstavnika je izjavilo kako su uesnici gej parade grenici.59 Samo nekoliko dana nakon to je obelodanjen datum odravanja Parade ponosa, na internet sajtovima su se pojavile pretnje organizatorima, kao i grati u Beogradu. A iz Obraza su ponovo stigle pretnje sa istom porukom kao i 2009 ekamo vas . Mladen Obradovi kae da e se Obraz boriti svim silama i sredstvima da se ni ove godine ne odri ta nakazna manifestacija . Na stadionu OFK Beograda su se pojavili plakati i pretei grati uesnicima Parade ponosa.60 Povodom ovih pretnji Gej lezbijski info centar (GLIC) je traio hapenje Mladena Obradovia iz Obraza jer je vie puta javno najavio obraunavanje sa uesnicima Parade ponosa. On je takodje rekao da e za sve to se bude dogodilo odgovornost snositi organizatori Parade ponosa . On ovime pokuava da odgovornost sa nasilnika prebaci na organizatore. On je prole godine ve bio mesec dana u zatvoru zbog poziva na nasilje. GLIC je takodje traio da se reaguje na diskriminatorske izjave Palme koji je vredjao dostojanstvo LGBT osoba i pozivao na krenje njihovih ljudskih prava.61 Na Facebook-u je otvorena grupa pod nazivom Srbijom e krv liti, gej parade nee biti . Ima oko 14.000 lanova i otvoreno se poziva na spreavanje odravanja Parade ponosa.62
58 Politika, 9. septembar 2010. 59 Press, 9. oktobar 2010. 60 Kurir, 2. oktobar 2010; Press,7. septembar 2010; Danas, 10. septembar 2010. 61 Politika, 11. septembar 2010. 62 Kurir, 25. septembar 2010.
48
Da bi se pripremili i odgovorili na ovakve pretnje, osnovan je organizacioni odbor za Paradu ponosa u kome uestvuju MUP, Ministarstvo pravde, Javno Tuilatvo, obudsman, Grad Beograd i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ipak bez obzira na jako visok stepen bezbednosne organizacije, organizatori su savetovali uesnicima da dodju na vreme i bez ikakvih obeleija Parade. Posle 11 asova svi prilazi parku Manje e biti blokirani. Takodje im se savetovalo da dolaze glavnim ulicama.63 Iako je bilo mnogo pretnji i poziva na nasilje prema uesnicima Parade, Lazar Pavlovi, predsednik Gej strejt alijanse, je rekao da ove godine ima neuporedivo manje pretnji.64 Amlohije Radovi je apelovao na uesnike gej parade de prestanu sa nasilnikom propagandom koja ih dovodi u opasnost izazivanjem drugih da se nasilno ponaaju. On smatra da njihova prava nisu ugroena. On takodje misli da gej paradiranje ulicama Beograda i bilo kojim drugim ulicama predstavlja nasilje i kao takvo je nedopustivo.65 Iz ovog apela se jasno vidi da desniarske organizacije i Crkva imaju potpuno istu retoriku i nain razmiljanja u kome oni nikada nisu krivi ve smatraju da nasilje ustvari izazivaju rtve tog nasilja. Sprski sabor Dveri je organizovao uz dozvolu policije je 9. oktobra protest porodinih ljudi protiv odluke reima da u Beogradu dozvoli Paradu ponosa. Oni smtraju da vlast treba da otkae sramnu i nepotrebnu gej paradu jer se trivijalnom preoblemu te manjinske skupine posveuje vie panje nego stvarnim problemima u zemlji. Oni pripadnike LGBT zajednice nazivaju jedna agresivna manjinska grupa .66 Na Porodinoj etnji organizovanoj od strane Dveri je bilo oko 2.000 ljudi koji su uzvikivali uvredljive poruke o gej populaciji. Oni su pozvali snage bezbednosti da tite suverenitet i teritorijalni integritet zemlje a ne da uvaju gej paradu.67 Mladen Obradovi iz Obraza kao poklonik porodinih vrednosti najavio je da e na sve mogue naine pokuati da sprei Paradu srama . Prvo
63 Novosti, 1. januar 2010. 64 Politika, 5. oktobar 2010. 65 Press, 8. oktpobar 2010. 66 Danas, 1. oktpobar 2010; Press, 8. oktobar 2010. 67 Blic, 10. oktobar 2010.
49
e pokuati da objasne da takvo paradiranje nije dobrodolo u Srbiji a ako na silu pokuaju da ire nemoral doi e do posledica koje niko nee moi da kontrolie.68 Istovetan odnos prema LGTB populaciji imaju i brojni intelektualci, univeryitetski profesori, kao i asopisi u kojima se oglaavaju: Peat, Nova srpska politika misao, te brojni asopisi desniarskih nevladinih organizacija, kao brojni portali, sajtovi, forumi i blogovi iste orijentacije. lanove Obraza koji su bili u pritvoru branio je akademik Kosta avoki, zahtevajui da budu puteni na slobodu i da im se omogui valjana odbrana: Takozvana gej parada nije bila sportska priredba, a ni javni skup, kojem u naelu svako moe da prisustvuje bez poziva. Ta parada je bila privatni skup (...) Osumnjeni se mogu teretiti za druga dela to je remeenje javnog reda i mira, gde je mnogo blaa kazna, ali nikako za nasilniko ponaanje na javnom skupu koga nije bilo .69 Ve nekoliko godina sluaj neonacistike organizacije Nacionalni stroj nalazi se pred Ustavnim sudom koji jo nije odluio o njihovoj zabrani. Mnoge od tih organizacija polako ulaze u legalan politiki ivot, preregistracijom organizacija u politike partije i kandidovanjem na lokalnim izborima (sluaj Dveri i uee pokreta NAI na listi Nove Srbije na izborima u Aranelovcu). Takoe, radikalna desna organizacija Dveri, tj. pojedini projekti nansiraju se iz dravnog budeta (prema: Insajder, 11. novembar 2010: Nasilje uz blagoslov)
68 Kurir, 10. oktpobar 2010. 69 http://www.nspm.rs/hronika/kosta-cavoski-clanoveobraza-pustiti-da-se-brane-sa-slobode.html
50
Rehabilitacija Drae Mihailovia

Usmerenja desniarskih ideologija u Srbiji idu sve vie ka relativizaciji faizma, sa antikomunistikim elementima. U tom smilsu levo liberalani civilni sektor koji insistira na temama suoavanja sa prolosti se neopravdano karakterie kao ostatak komunistike ideologije.70 Istovremeno se promovie ravnogorski pokret i golootoani (1948 informbiro), to je ustavri negacija Titove Jugoslavije, posebno one koja se oslanja na ustav iz 1974. godine. Dravna komisija za otkrivanje istine o smrti Drae Mihailovia je instrumentalizovana u tom smeru. edomir Anti kao lan komisije opisao je ulogu komisije kao podsticanje u suoavanju sa prolosti: Loginiji postupak bi bio da drava putem strune komisije oceni da li je pravni sistem bio legalan, i ako nije, da rehabilituje sve one koje je likvidirao takav reim, a ne da rehabilitovani budu jedino oni koji imaju nekog zainteresovanog, bilo rodbinu ili nekog drugog, ko bi sudu podneo zahtev za tim .71 Tokom 2011. godine cilj je da se otkrije istina koja e navodno dovesti do istorijskog pomirenja Srba i rehabilitacije onih koji su pogubljeni .72 Slobodan Homen, dravni sekretar u ministarstvu pravde, najavio je poetkom 2011. godine i donoenje Zakona o rehabilitaciji: Kao kljuno, postavlja se pitanje od kog datuma e zakon tretirati oteene. Ako bi se raunalo od 6. aprila 1941, kada je poeo rat u Jugoslaviji, to bi znailo da Srbija mora da isplati naknadu i za zloine koje su poinili okupatori. Ako bi se, pak, raunalo od maja 1945, kada je zemlja osloboena, zakon ne bi pokrivao hiljade ljudi streljanih odmah po osloboenju Beograda, u oktobru 1944. Zato e, verovatno, kae Homen, biti naena kompromisna formulacija da zakon vai od osloboenja, pa e svaki sud uzima70 Vojislav Kotunica u intevjuu za Novi standard, 26. februar 2010: Kako doivljavate viegodinje napade predstavnika tzv. druge Srbije, koji u vama vide neku vrstu politikog kiobrana za ubice Zorana inia? Ne mogu imati ozbiljan odnos prema neemu to je neistina. Razlika izmeu mene i drugosrbijanaca jeste u tome to ja njima ne osporavam pravo na drugaije miljenje. To je njihov odnos prema demokratiji, ali i nastavak mentaliteta kakav je postojao u komunizmu. 71 Borba, 5. maj 2009. 72 Isto
51
ti za poetni datum trenutak osloboenja tog mesta. Ovim zakonom bie obuhvaeni i golootoani i svi ostali kojima su uskraena ljudska prava do 2001 .73 Antifaistike organizacije istiu da je rehabilitacija Drae Mihajlovia neprihvatljiv in kojim bi drava indirektno potvrdila uee u njegovim zloinima. Time bi se opravdala njegova saradnja sa okupatorom, zloini koje je on inio protiv svog naroda kao i njegova borba protiv pokreta za slobodu. Istie se da je Draa osudjen na streljanje na osnovu linog priznanja.74 Ipak podnosioci zahteva oekuju da e presuda iz 1946. godine biti ponitena i da e Draa Mihailovi biti rehabilitovan i da e mu biti vraena sva gradjanska prava koja su mu oduzeta. Oni tvrde da je on streljan bez pravosnane presude posle montiranog procesa i da on nije bio ratni zloinac i saradnik okupatora ve patriota, borac za slobodu i vodja antifaistikog pokreta.75 Ovime se nastavlja tendencija da se da pokae da su etnici bili heroji i antifaisti.76 Proces za rehabilitaciju je jednostran, tj. ne uestvuju dve strane. Sudsko vee treba da odlui da li da dozvoli nekadanjem uesniku Narodnooslobodilake Vojske koji tvrdi da ima neposredna saznanja o aktivnostima po linim nalozima Mihailovia da uestvuje u procesu. Podnosioci zahteva za rehabilitaciju se protive ovome jer kau da se ovim postupkom ne utvrdjuje krivina odgovornost ve se taj postupak pokree zbog osoba koje su osudjene u politikim i ideolokim procesima.77 Ali zato podnosioci ove inicijative nemaju nikakav problem da na roitu svedoi Ameriki pilot u Drainu korist. Tog pilota i jo oko 500 drugih je Drain pokret skrivao od Nemaca i prebacio za Italiju.78 Sudija je prihvatio svedoenje amerikog pilota i on je pred sudom izjavio da svoj ivot duguje Drai. On tvrdi da su on i ostali spaseni piloti ponudili da svedoe i na originalnom sudjenju 1946. ali da je to odbijeno pod izgovorom da su krivina dela koja
73 Veernje novosti, 18. janur 2011. 74 Pravda, 10. septembar 2010. 75 Pravda, 16. septembar 2010; Blic, 16. septembar 2010. 76 Kurir, 1. juli 2010. 77 Politika, 17. septembar 2010. 78 Blic, 29. septembar 2010.
52
je izvrio tokom rata toliko teka da svedoenje u njegovu korist ne moe nita da promeni . Sudija je rekao da e na sledeem roitu sasluati i veterana NOB-a koji se protivi rehabilitaciji kako bi odluio da li da ga prihvati kao suprotnu stranu .79 Revizija prolosti, a time i rehabilitacija faistike ideologije, sprovodi se tako to se anatemie druga Jugoslavija kao iskljuivo totalitarna i antidemokratska. Time se stvara prostor za promociju i normalizaciju radikalnih desnih ideologija, partija i grupa. Antikomunizam je spreio realan kritiki odnos prema drugoj Jugoslaviji, to je posluilo kao paravan za bujanje desnice. Takodje je izostao i kritiki osvrt na te nove ideologije desnice koje se tretiraju kao demokratske. Tako se zatvorio prostor za ozbiljan dijalog unutar drutva o nasledju prve i druge Jugoslavije, kao i Miloevievom nasleu. Miloeviev reim se tretira kao komunistiki pa se tako amnestira nova vlast od odgovornosti za rat i ratne zloine. Takva konstrukcija prolosti i seanja na devedeste utie i na proces suoavanja unutar same Srbije.
79 Politika, 30. oktobar 2010.
53
Parada ponosa: kultura nasilja i ofanziva desnice

Srbiju ve due vreme destabilizuje organizovani kriminal, ekstremno velikosrpstvo u militaristikim organizacijama i razjareni navijai koji deluju kao udarna pesnica te grupacije. Odravanje Parade ponosa 10. oktobra 2010. godine u Beogradu bio je dugo je najvljivan dogaaj, praen razliitim komentarima i procenama. Pokuaj da se parada odri jo pre godinu dana je propao zbog opstrukcije desniarskih grupa i nespremnosti ministra policije da garantuje sigurnost. Ovogodinja Parada je takoe bila okarakterisana kao dogaaj visokog rizika, ali se policija ipak odvaila da prihvati odgovornost za bezbednost. Oko 5000 policijaca je obezbeivalo sve vanije institucije u gradu, strane ambasade (posebno SAD) i deo grada gde su se skupili uesnici Parade. Meutim, ovaj dogaaj je iskorien i za demonstracije protiv proevropske orijentacije Vlade, njenog spoljnopolitikog zaokreta i protiv evropske perspektive. Nasilje na ulicama Beograda se irilo veoma organizovano i bilo je dobro pripremljeno. injenica da je meu sto povreenih bilo 80 policajaca, kao i to da su devastirane prostorije Demokratske stranke i Socijalistike partije Srbije, svedoi da je to bio i napad na poredak i, pre svega, na evropsku orijentaciju Vlade. Oigledno je da iza svega stoji ozbiljna organizacija. Policijski izvetaji ukazuju na to da je 60 odsto nasilnika dolo iz unutranjosti i da su delovali u veoma organizovanim timovima sa ciljem da napadnu specine institucije i simbole. Kao i uvek instrumentalizovani su mladi ljudi, pre svega navijai, koji su nasilje iskoristili ne samo za destrukciju, ve i za pljaku. U pozadini nasilja koje se izlilo na beogradske ulice 10. oktobra nalaze se isti organizatori koji stoje i iza paljenja ambasada nakon proglaenja nezavisnosti Kosova. Osim dela Srpske pravoslavne crkve koji ozbiljno preti da podeli SPC, u pozadini se kriju i mnogi drugi razne desniarske grupe, politiki i drugi akteri. Indikativan je i intervju Amlohija
54
Radovia, uoi Parade ponosa. Osim to homoseksualnost kvalikuje kao smrtni ovekov greh, on izmeu ostalog navodi da organizovanje tzv. parade ponosa na prostorima nailazee evro-amerike civilizacije predstavlja i predznak njene propasti .80 Srbijansko drutvo je homofobino, a drugaija seksualna orijentacija se tretira kao bolest i drutveno neprihvatljiv oblik ponaanja. Promena takvog shvatanja je samo jedna od vrednosti koje Evropa oekuje od Srbije. Meutim, nasilje je pokazalo i mnogo dublji oblik netolerancije. Ono je pokazalo da srbijansko drutvo jo nije dotaklo temu ratova devedesetih, kao ni radikalni nacionalizam koji jo uvek ozbiljno ugroava normalizaciju Srbije. Kultura nasilja je drutveni obrazac na kome se odrastale brojne generacije. Stepen vandalizma, za koji se koristi svaki povod, u datom politikom kontekstu jeste stalni pokuaj destabilizacije i dravnog vrha i zemlje. Stoji i injenica da Vlada nije na vreme reagovala na pripremu nasilja, pogotovo to je veliki deo demonstranata bio doveden iz unutranjosti. Odgovornost za neadekvatnu analizu lei, pre svega, na BIA to, istovremeno otvara i pitanje strukture BIA i odnosa snaga unutar te institucije. Sutinsko pitanje je, zato se huligani koji u ciklusima prave ovakve nerede, nisu hapsili kako bi se spreilo nasilje na beogradskim ulicama. Tema nekanjivosti huligana pokrenuta je u emisiji B92 Insajder koju ureuje i vodi Brankica Stankovi jo prole godine. Umesto adekvatne reakcije sudstva, Brankica Stankovi je dobila brojne pretnje zbog ega se nalazi pod stalnom policijskom zatitom.81
80 Peat, 7. oktobar 2010. 81 Suenje ubicama Brisa Tatona je takoe jedan od pokazatelja atmosfere u kojoj se deavala Prada ponosa. To suenje se neopravdano odugovlai. Od aprila 2010. godine jo uvek nisu sasluani svi svedoci tuilatva, a roita se odlau zbog nepojavljivanja svedoka (za nepojavljivanje svedoka su previene novane kazne do 100.000 dinara a mogue je i njihovo privoenje). Na roitu zakazanom za 2. septembar 2010, nije se pojavilo est od sedam svedoka. Pojavio se samo medicinski tehniar koji je bio na Obilievom vencu. Predsednica Sudskog vea Mirjana Ili je izjavila da bi pre njegovog sasluanja trebalo uti doktorku Hitne pomoi Mirjanu ubri, ali ona se zbog godinjeg odmora nije pojavila na pretresu. Nisu se pojavila ni trojica francuskih dravljana, prijatelja Brisa Tatona, jer im nije uruen poziv, kao ni svedoku arku Milekiu, jer se nalazi na nepoznatoj adresi.
55
Nacionalistika opozicja na elu sa bivim premijerom Vojislavom Kotunicom mirno je posmatrala nasilje na ulicama i mogle su se uti samo rei podrke nasilnicima. Ipak najvie zabrinjava injenica to mladi stasali nakon smene reima 2000, nisu doprinele smirenju tenzija. Naprotiv, jo jednom se potvrdila teza druge generacije, prema kojoj je, od samih uesnika ratnih zbivanja jo radikalnija generacija koja dolazi iza njih. Mladen Obradovi, predsednik Obraza, istie da dravni organi mogu doneti odluke da nas izbriu iz registra udruenja graana, ali time ne dobivaju nita, iz prostog razloga to je djelovanje Obraza daleko sloenije. Obraz nadilazi okvire bilo kog propisa kojim raspolae ovdanji reim. Samim brisanjem iz registra naa organizacija nee biti uguena, ona e nastaviti postojati .82
Drava u odbrani Parade

Parada ponosa, osim to je bila i prva uspena parada u Srbiji, bila je i manifestacija homofobinosti srbijanskog drutva, a reakcije veine graana pokazale su i duboku patrijarhalnost i konzervativnost svojstvenu itavom regionu. Drava je jasno dala na znanje da e obezbediti ovogodinji skup u emu je i uspela, jer je skup obezbeivalo 5600 policajaca. Izjave predstavnika vlasti bile su u skladu sa tom odlukom, jer su bili pod velikim pritiskom EU i SAD da se Parada odri. 83
Zatieni svedok A2 se takoe nije pojavio, a sudu je dostavljen izvetaj policije u kome se navodi da su stupili u kontakt sa svedokom, ali da je rekao da je na privremenom radu u Crnoj Gori i da se u Beograd vraa poetkom novembra. 82 Peat, 17. septembar 2010. 83 Paradu ponosa su prisustvovali u znak podrke: ministar Svetozar ipli, edomir Jovanovi (LDP), ef delegacije EU u Srbiji Vensan Deer, ef misije OEBS Dimitrios Kipreos, ambasador Saveta Evrope u Srbiji Konstantinos Jerokostopulos, lanica Evropskog parlamenta Maraja Kornelise, predstavnici nekoliko politikih partija. Snanu podrku skupu LGBT populacije dao je ministar unutranjih poslova Ivica Dai koji je u julu izjavio: Kao politiar koji se zalae za evropske vrednosti i demokratiju podravam Paradu ponosa, a kao ministar unutranjih poslova duan sam da obezbedim sigurnost njenih uesnika (RTS, 10. jul 2010).
56
Sama povorka 10. oktobra je protekla bez incidenata. Oko 800 uesnika proetali su centralnim ulicama Beograda do Studenstskog kulturnog centra (SKC) gde se manifestacija zavrila. Policija je satima pokuavala da kontrolie napade navijaa i desniara. Procenjuje se da ih je bilo oko 6000. Osim policajaca, na udaru je bilo sedite Demokratske stranke koja je gorelo, demolirano je i sedite Socijalistike partije Srbije, kamenovana kancelarije Liberalno-demokratske partije, polupani prozori na zgradi RTS, a razbijani su i izlozi, autobusi i parkirana vozila. Tog dana, nakon divljanja po gradu desniari su zapalili baraku u romskom naselju kod Belvila na Novom Beogradu. Ukupna teta se procenjuje na oko milion eura. Bilo je vie od 120 povreenih, od ega 80 policajaca i dva uesnika same parade. Istog dana policija je privela 249 osobe, meu kojima 54 maloletnih. Od privedenih punoletnih osoba, zadrana je 131 osoba. Ove slike su bacile u senku odravanje Parade. Pre poetka etnje, ulazi tj. punktovi prilaza parku Manje (centar Beograda) su bili strogo kontrolisani. Ve na samom poetku, oko 10 sati, bilo je jasno da policija nije kontrolisala sve centralne ulice (to je bilo i oekivano s obzirom da su se prve vee grupe navijaa i faista skupljale sa svih strana od Autokomande do Terazija). Zbog toga, mnogi nisu ni uspeli da stignu na vreme do parka Manje koji se oko 11 sati, iz unapred predvienih bezbednosnih razloga zatvarao. Zato su neki ostali na ulici, jer ih andarmerija nije putala na skup. Jedini identikovan napad na uesnike same parade desio se nakon skupa. Povreen je jedan vajcarski dravljanin koji je zadobio potres mozga i jedan lake povreen uesnik. Mediji su javili da je vajcarski dravljanin stradao, jer se u restoranu javno deklarisao kao homoseksualac84. Naime, napad se desio u restoranu Majdan na Zvezdari kada su dvojica napadaa ula u restoran, napali grupu i pretukli dvojicu uesnika parade. Oni su se pojavili samo minut nakon to je grupa napustila policijsko vozilo koje je razvozilo uesnike sa skupa i kada su oni uli u restoran da bi se sklonili sa ulice.85
84 Blic, Zasuli su nas kiom kamenica i cigli, 13. oktobar 2010. 85 Nakon zavretka parade u SKC je bila najavljena urka, ali zbog straha da e doi do sukoba dolo je do ubrzane evakuacije. Plan je bio da se uesnici skupa razvoze policijskim vozilima do bezbednih lokacija reeno je da e
57
Drava je pre odravanja Parade uhapsila lidere desniarskih grupa, kako bi spreila njihovo delovanje. Mladen Obradovi, lider klerofaistike organizacije Obraz, uhapen je u nedelju, pre poetka etnje. Osim njega, osumnjieni su jo Milo Popovi (22), Marko Lazarevi (27), Duan Ili (36) i Dobrica Radonji (18). Voe Skinhedsa koje su se nale na istom zahtevu za sprovoenje istrage su Igor Marinkovi (33), Nikola Vidovi (32) i Sran Savovi (33). Svi sem Obradovia terete se da su bacali kamenice na pripadnike policije i njima preti kazna do 12 godina zatvora. Mladen Obradovi je, prema navodima tuilatva, pozivima sa dva mobilna telefona i slanjem mobilnih poruka ostalim osumnjienima zajedno sa njima organizovao napade. Kod njega je pronaen i spisak osoba koji su lanovi Obraza i njihove voe u gradovima po Srbiji (uglavnom iz Vojvodine), a koji su trebali predvoditi organizacijom napada u Beogradu. Izvor iz MUP kae da je: Obradovi bio glavni operativac na terenu, iji je cilj bio da na ulice Beograda izvede to vie svojih pristalica iz cele Srbije. Oigledno je, meutim, da on nije na vrhu piramide upravljanja ovom i ostalim desniarskim organizacijama, i da su one pod kontrolom nekih osoba, organizacija i institucija koje deluju iz senke . 86 Postavlja se pitanje, zbog ega policija i bezbednosne slube nisu ranije reagovale na pripreme nasilja. Pogotovo to su uptravo voe Obraza i pokreta SNP NAI 1389 izjavljivali da edoi do posledica koje niko ne bi mogao da kontrolie, ili zbog plakata ekamo vas i Beogradom krv e liti, gej parade nee biti ?! Drava nije pozvala na odgovornost lanove Srpskog pokreta 1389, Obraza, Nai i ostalih desniarskih organizacija za pozivanje na lin LGBT
to radi bezbednosti biti stanice policije u raznim delovima grada. Meutim, veina uesnika nije odvezena do policijskih stanica ve samo da pojedinih destinacija u gradu. Mediji su tu informaciju objavili na televiziji, jer se itav dogaaj pratio. To je, naravno, povealo rizik od napada s obzirom da je u tim trenucima policija i dalje pokuavala da zaustavi napade kontraskupa. 86 Prema poslednjim informacijma, Vii sud u Beogradu je 10. novembra produio pritvor Mladenu Obradoviu na jo mesec dana. Njemu se na teret stavlja krivino delo nasilnikog ponaanja na javnom skupu. Viem sudu u Beogradu, zbog izazivanja nereda pre i u toku odravanja Parade ponosa privedene su 124 osobe. Pritvor od mesec dana odreen je za 118 lica.
58
populacije tokom priprema za prajd 2009. godine. Isti ljudi koji su oznaeni kao kolovoe nereda, ni 2010. godine nisu pozvani na odgovornost zbog pretnji smru. A Ustavni sud koji treba da raspravlja o zabrani ovih organizacija jo uvek nije doneo odluku (od septembra 2009 kada je podnet zahtev za zabranu ovih organizacija).
Organizacija nasilja
Na ulicama Beograda huligani su nastupali homogeno, kretali su se organizovano, ili u napad na policiju po preciznim komandama. Noene su cigle, gas maske, povreeni su odlazili u privatne ambulante kako ih ne bi prijavljivali policiji,87 u grupi se znalo ko su voe, a ko prima informacije i na vezi je sa saradnicima rasporeenim po celom gradu. Odlina logistika i koordinacija navijaa i desniara koji su 10. oktobra izali sa namerom da rasture gej paradu, svedoi u prilog politike pozadine skupa. Lider LDP, edomir Jovanovi, otvoreno je optuio politike partije desnice (SNS i DSS) da stoje iza nereda: Policija vrlo dobro zna ko je organizovao prekjueranje dogaaje u Beogradu iza pokreta Nai, 1389, Obraz i slinih stoje podivljali delovi struktura bezbednosti, antihaki lobi i pojedine parlamentarne stranke.88 Zbog ove izjave Aleksandar Vui je optuio Jovanovia da je portparol i sluga reima.89 Ministarka pravde Sneana Malovi, rekla je da je divljanje huligana na beogradskim ulicama bilo dobro organizovano i sinhronizovano: Parole koje su uzvikivane i napadi na sedita stranaka ukazuju na to da je nasilje bilo politiki inspirisano. Nedopustive su izjave pojedinih predstavnika Pravoslavne crkve, nekih politiara, ali i prilozi pojedinih medija kojima su poveavane tenzije uoi same manifestacije .90
87 Blic, 11. oktobar. 2010. 88 Blic, 12. oktobar 2010. 89 Kurir, 13. oktobar 2010. 90 Blic, 11. oktobar 2010. Jedna zabeleena scena: Kako je javio TV Studio B, kordon policije propustio je iz Takovske grupu od pedesetak protivnika Parade ponosa, na ijem je elu bio svetenik i sproveo ih do raskrsnice Resavske i Bulevara kralja Aleksandra. Tu im se pridruila vea grupa momaka iz parka Tamajdan od kojih su mnogi imali kapuljae i marame preko lica. Zatim su
59
O samoj logistici napada svoja tumaenja ponudili su iz bezbednosnih slubi i vlade. Iz Bezbednosno infromativne agencije (BIA) rekli su da je agencija dva dana unapred, tj. 8. oktobra dostavila direktoru policije Miloradu Veljoviu njihova saznanja o punktovima koji e biti napadnuti u vreme Parade ponosa 10. oktobra i koliko e napadaa biti. U toj proceni, prema tom izvoru, bilo je sve toliko precizno, kao da je napisana 11. oktobra: Vie od 90 odsto stvari koje su se desile su iznete u toj informaciji unapred . Direktor policije je odgovorio da su sa tim informacijama bili upoznati i da su reagovali po njima postavljajui policiju na tim lokacija.91 Meutim, ministar odbrane Dragan utanovac izjavio je nedelju dana kasnije da, sumnja da je drava znala da e 10. oktobra biti napadnuto sedite DS, kada su meta bili predsednik Srbije Boris Tadi, Vlada Srbije i evropski put drave . O samoj reakciji policije koja nije bila suvie otra prema napadaima, utanovac je napomenuo: Srbija ima dovoljno policije, ali nije imala odreene ruke da reaguje represivno, nego iskljuivo ukoliko doe do sukoba, zbog ega je bilo povreenih policajaca.92 Zoran Dragii, docent na Fakultetu za bezbednost, ocenio je da je jasno da nema govora o spontanim izlivima bilo kakvog besa: Napadnute su sve vrednosti na kojima drutvo poiva i koje nam Ustav garantuje. Ko iza svega stoji i zato se to dogaa, pitanje je pre svega za Bezbednosno-informativnu agenciju, a kako oni rade svoj posao, zakljuite sami .93 Prema reima kriminologa Dobrivoja Radovanovia, lideri desniara su poznati i nema objanjenja za ponaanje nadlenih: Lideri su identikovani, u pitanju su osobe s dosijeima, i taj problem treba reavati. Stvari su vrlo jednostavne. To zna i drava, a zato nita ne preduzima ne znam. Moemo samo pretpostaviti da bi bili ispostavljeni mnogi rauni .
zasuli kamenicama pripadnike andarmerije koji su prolazili s druge strane. andarmerija u prvom trenutku nije reagovala, ali je kasnije postavila kordon ispred Ministarstva ekonomije u Bulevaru (Vreme, 14. oktobar 2010). 91 Blic, 14. oktobar 2010. 92 B92, Tanjug, 21. oktobar 2010. 93 Blic, 17. oktobar 2010.
60
Reakcije predstavnika vlasti i meunarodne zajednice na nasilje

Na samoj Paradi bilu su prisutni i predstavnici vlasti i neki meunarodni predstavnici u Beogradu (EU, OEBS, Savet Evrope), kao i nevladinih organizacija, koji su se obratili prisutnima. ef delegacije EU u Srbiji Vensan Deer izjavio je da je re o veoma vanoj manifestaciji i podsetio da Srbija ima dobro zakonodavstvo u pogledu zatite ljudskih prava, i prava na versko i seksulano opredeljenje. Svetozar ipli, ministar za ljudska prava, je istako: Ovde smo da bismo pokazali da ne postoji nijedan problem zbog kojeg bilo koji graanin Srbije ne moe da bude slobodan i iskae svoju slobodu . Organizacije za borbu prava LGBT populacije zatraili su od Vlade izradu i implementaciju Nacionalne strategije za borbu protiv homofobije, nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama.94 Majda Puaa (Queer Beograd) je naglasila da su prvi prajd 2001. godine rastruli klerofaisti, predvoeni svetenikom Srpske pravoslavne crkve, i da za to niko nije odgovarao. Marko Karadi, bivi dravni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava istakao je, da je ovo ipak tuan dan koji pokazuje da graani drugaije seksualne orjentacije svoja ustavna prava mogu da uivaju samo ako 5000 policajaca brine o njima.95 Predsednik Srbije Boris Tadi je povodom nereda izjavio da je drava potpuno spremna da se obrauna sa vandalima i huliganima koji ugroavaju bezbednost graana Srbije. Obezbediemo ostvarivanje ljudskih prava za sve bez obzira na njihovu razliitost i nikakvi pokuaji da im se sloboda uskrati nasiljem nee proi96 Vlada Srbije poruila je da
94 Grupa nevladinih organizacija za zatitu ljudskih prava postavila je Vladi Srbije neka od tih pitanja. U njihovom saoptenju ona se navode: zato branitelji ljudskih prava nisu bili zatieni pre odravanja Parade ponosa i kako je dolo do upada u prostorije ena u crnom i napada na njihove aktivistkinje i aktiviste; zbog ega je Mladen Obradovi iz Obraza uhapen tek na dan odravanja Parade ponosa; zbog ega se policija u prvim satima Parade ponosa nije branila od napada huligana; da li Vlada odobrava izjave delova politike elite koji krivicu za veliki broj povreenih policajaca i ogromnu materijalnu tetu prebacuju na uesnike i organizatore parade. 95 B92, 10. oktobar 2010. 96 Blic, 11. oktobar 2010.
61
se u Srbiji brani pravo na slobodno izraavanje, i da nasilje ne moe biti nekanjeno. Oglasili su se i dravni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen koji je podsetio da za poinjena dela sledi kazna od osam godina zatvora: Odgovor drave zbog nereda i napada na policiju i imovinu bie estok. itav grad je dobro pokriven kamerama. Neki od izgrednika su ve privedeni, ali se neemo zaustaviti dok svi ne budu izvedeni pred lice pravde. Prema nekim naim prvim saznanjima, na ljude koji su se zatekli u zgradi DS-a u Krunskoj pucano je iz vatrenog oruja .97 Iz Republikog tuilatva, porueno je da e pravni poredak, javni red i mir i sigurnost graana biti sauvani kao i da su svi kljuni incidenti snimljeni, i da e video snimci nasilja sluiti kao dokaz u krivinim postupcima koji e uslediti.98 Ve istog dana ula su se razliita tumaenja iz Vlade i opozicije o pozadini nereda. Generalni direktor RTS Aleksandar Tijani je izjavio: Plaim se samo da ovo nije generalna proba za neto ozbiljnije .99 Gradonaelnik Beograda, Dragan ilas, povodom nereda je izjavio da je Beograd demoliran i uniten i da je policija reagovala u meri u kojoj je mogla zato to su grupe koje su razbijale grad bile veoma dobro organizovane. On je istovremeno ocenio da Parada ponosa nee doneti nita dobro onima koji su je organizovali: bez obzira kakva prava imaju, da ne organizuju manifestacije koje dovode do ovakvih stvari .100 Svetski mediji (zapadni najvie) su Paradu ponosa u Beogradu najavljivali upravo kao test spremnosti Srbije da postane otvoreno i moderno drutvo i kao spremnosti Vlade da odlunije krene ka evropskim integracijama. Britanska TV mrea BBC je istakla da je: homoseksualnost jo tabu u Srbiji i da dananja parada predstavlja test napretka zemlje od netolerantnih i nasilnih 1990-ih godina .101
97 Isto 98 Tomo Zori, portparol Republikog tuilatva (B92, 10.oktobar 2010). 99 RTS, 11. oktobar 2010. 100 Blic, ilas: Parada nee doneti nita dobro organizatorima (elektronsko izdanje, 10. oktobar 2010). 101 Britanski Indipendentnaglasio je da je Parada odrana u Beogradu pokazala da zvanini stavovi poinju da se usmeravaju na pravu stranu, samo kada je
62
Portparolka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Eton izjavila je da su srpske vlasti podrale paradu ponosa u Beogradu i preduzele mere da se osigura bezbednost, to EU ocenjuje kao potvrdu slobode izraavanja i odbacivanje svake diskriminacije.102 Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, otro je osudio nasilje tokom odravanja Parade ponosa, rekavi da je iz Beograda u svet poslata izrazito loa poruka, koja moe negativno da utie na odluku Holandije o daljem napretku Srbije na putu ka EU: Poruka koja stie iz Beograda moe samo negativno da utie na odluku holandske vlade i parlamenta o daljim koracima Srbije u evropskim integracijama .103
Nasilje na stadionu u enovi

Samo dva dana nakon odravanja Parade ponosa srpski navijai su 12. oktobra 2010. godine organizovali slian scenario i u enovi, na fudbalskoj utakmici nacionalnih timova Srbije i Italije. To nasilje je, pre svega, odraz situacije unutar Fudbalskog saveza Srbije, ali je istovremeno bila i svojevrsna poruka Vladi i svetu. Srpskoj vladi je to bila poruka da ne kontrolie grupe koje su sposobne da izvezu veto organizovano nasilja preko granica. Fudbalska utakmica kvalikacija za Evropsko prvenstvo izmeu Italije i Srbije je odmah bila prekinuta. Navijai iz Srbije su pre poetka utakmice napali golmana reprezentacije Vladimira Stojkovia. Prema informacijama RTVB92, navijai su organizovano krenuli iz Beograda, a
Evropa budna dok je dopisnik Fajnenel tajmsa iz Beograda izvestio da je srpska prestonica bila poprite najveeg nasilja od paljenja amerike ambasade u februaru 2008. godine, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost. 102 Beta, 11. oktobar 2010. Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava u Beogradu pozdravila je profesionalizam i uzdranost koju su MUP Srbije, policijske slube pokazale 10. oktobra: Uesnici Parade ponosa uivaju ista prava izraavanja, okupljanja i slobode od bilo kakve diskriminacije, kao i svi drugi graani Srbije, i ohrabreni smo injenicom da im je omogueno da uivaju ta prava (RTS, 11. oktobar 2010). 103 RTS, 11. oktobar 2010.
63
stigli su do autobusa s reprezentativcima neposredno pred polazak fudbalera na stadion. Njih 30 su doli do autobusa sa igraima, 5-6 ih je ulo unutra i ubacilo baklju, napalo golmana. Ostali igrai su ih zaustavili. Posle sukoba sa italijanskom policijom na ulicama enove navijai su nastavili sa divljanjem na tribinama. U rukama su imali testere i ipke, a nosili su i transparent Kosovo je Srbija. Me je najpre kasnio, a zatim je i prekinut nakon 7 minuta igre. Incident je na stadionu u enovi izazvala grupa navijaa na elu sa Ivanom Bogdanovim za koga se pretpostvalja da je voa nereda. Meutim, da li je Bogdanov sa upadljivo nacistikim nastupom (oznake na odei, slika lobanje, tetovaa sa brojem 28 koja oznaava neonacisticku grupu Blood and Honour, salutiranje) samo voa ili i organizator nereda jo uvek nije razjanjeno. Bogdanov je inae jedan od voa navijaa Ultra bojs, ekstremne navijake grupe FK Crvena zvezda. Republiki javni tuilac Slobodan Radovanovi jo je u oktobru 2009, izdvojio podgrupe navijaa Crvene zvezde, Partizana i Rada koje su registrovane u MUP i podneo Ustavnom sudu zahtev za njihovu zabranu. On je navijakim podgrupama, koje su vrile krivina dela, oznaio Ultra bojs, Belgrejd bojs, Alkatraz, Anti Romi, Ludaci Padinska Skela, ocenivi da ih ima nekoliko desetina. Radovanovi je tada istakao da postoji visok stepen odlunosti svih dravnih organa da se nasilju u sportu suprotstave na najekasniji nain, a prvi korak je ukidanje podgrupa i zabrana najekstremnijim pripadnicima prisustva na utakmicama. Postupak je jo pred Ustavnim sudom. Iste veeri, nakon nereda, italijanska policija uhapsila je 19 ekstremnih navijaa, meu kojima i Ivana Bogdanova. 104 Ministarstvo unutranjih poslova Srbije ponudilo je pomo policiji Italije i iz Ministarstva je saopteno da policija i doekuje na granicama navijake grupe i provereva da li meu njima ima onih koji su uestvovali u neredima. Ministar
104 Voa ekstremnih navijaa iz Srbije Ivan Bogdanov, sasluan je pred sudom u enovi, gde je rekao da su neredi na stadionu bili usmereni protiv Fudbalskog saveza Srbije, koji, prema njegovim reima, ne dozvoljava igraima Crvene zvezde da igraju u reprezentaciji. On je jo jednom ponovio izvinjenje Italiji zbog nereda, ispriavi da je u enovu doao dan pre utakmice i da je tokom sukoba izgubio kontrolu nad situacijom (Tanjug).
64
Ivica Dai izjavio je da policija sa nadlenim tuilatvom ispituje sve u vezi sa pozadinom deavanja u enovi kao i detalje o nansiranju grupa huligana.105 Prema pisanju lista Politika, veina navijaa je prema informacijama iz policije na utakmicu u enovu otputovala individualno, osim nekih grupa koje su organizovano otile iz Kragujevca, Valjeva i Nia. O njima su uredno dostavljeni podaci italijanskoj policiji, a iz MUP je saopteno da ih italijanske kolege nisu kontaktirale u vezi sa organizovanim dolaskom navijaa iako je to uobiajeno. 106 Sline izjave o odgovornosti italijanske policije mogle su se uti i od samog ministra: Ministar unutranjih poslova Srbije Ivica Dai potvrdio je da je italijanska policija napravila veliki propust jer nije spreila napad na gostujuu reprezentaciju u enovi, niti nerede na utakmici107 Politika tvrdi (iz izvora bliskih vlasti) da je organizacija nasilja u enovi plaena novcem osumnjienog za verc kokaina i pranje novca, a istraga vodi ka voi jednog kriminalnog klana. Prema toj verziji vie od 200.000 eura je bilo plaeno za vie od 60 huligana, za organizaciju, put, opremanje i izazivanje nereda . Druga verzija o kojoj takoe pie Politika, tumai nerede kao posledicu stanja u Fudbalskom savezu Srbije.108 Boris Tadi je kazao da nijednog trenutka ne smemo zaboraviti da organizovani kriminal koristi ekstremne navijake grupe za destabilizovanje drave koja majake efove tera u zatvor. U toj borbi Srbija e bez sumnje pobediti.109 Analitiar Zoran Dragii ocenio je da postoji upravljanje tim ekstremnim grupama: Veze slubi zaduenih za bezbednost drave i ekstremnih
105 Prema informacijama od 6. novembra, sud u enovi odbacio je zahtev za putanje na slobodu etvorice od osam srpskih navijaa koji su uhapeni posle nereda na utakmici Srbija-Italija. Advokati su molbu za putanje na slobodu podneli prole nedelje, a etvorica pomenutih navijaa su optuena za pruanje otpora slubenom licu. 106 Politika, 14. oktobar 2010. 107 Intervencija italijanske policije mogla je da bude mnogo bolja. Nije trebalo dozvoliti da se na stadion ulazi sa raznim prirunim sredstvima (Politika, 14. oktobar 2010). 108 Politika, 16. oktobar 2010. 109 Press, 17. oktobar 2010.
65
navijakih grupa postoje jo od sredine prolog veka .110 Navodi da se nasilje tokom Parade ponosa i nereda u enovi, desilo da bi parapolitiko podzemlje poslalo poruku vlastima i da treba istraiti izvor nansiranja tih grupa. Ali ne misli da novac za njih potie od jednog od voa kriminalnog klana, Darka aria. Sa druge strane, predsednica Saveta za borbu protiv korupcija, Verica Bara, smatra da je Homenova tvrdnja delimino tana re je o sprezi tajkuna, politikih partija i kriminala koja ne dozvoljava da se formiraju dravne institucije: Ti neredi pokazuju da su domae institucije problematine i da ne rade u skladu sa zakonom, ve pod pritiskom, pa posle decenije od promena nema izvesnosti da se mogu stabilizovati i potovati. Dokaz mojih tvrdnji je i gaenje antimonopolske komisije .111 Najeu kritiku sprege politike i fudbala dao je Milan Krkobabi, zamenik gradonaelnika Beograda: Politiari, pre nego to zaustite da bilo ta kaete o nasilju i o huliganima, napustite uprave klubova! Liite ih svoje zatite! Da nije uvredljivo, bilo bi smeno, uporno licemerno lamentiranje politikih partija nad Beogradom i huliganima, i sve to dok elni ljudi upravo tih istih partija sede u upravama klubova i direktno koe promenu zakona. Ministar unutranjih poslova Srbije Ivica Dai izjavio je da e se srpska vlada obraunati sa ekstremno desniarskim grupama, koje pokuavaju da destabilizuju vlast u zemlji, i da njihova snaga nije dovoljno velika da ugrozi dravni poredak. Dai je u intervjuu amerikoj agenciji Asoiejted pres rekao da oni koji su protestovali protiv gej parade u Beogradu i navijai koji su prekinuli fudbalsku utakmicu protiv Italije u enovi, pripadaju istim ekstremistikim grupama.
110 Dragii: Parapolitiko podzemlje poslalo poruku vlastima, 18. oktobar 2010 ( http://www.vesti-online.com) 111 Bara smatra i da novi sastav antimonopolske komisije nije izabran u parlamentu, ve pod pritiskom tajkuna: U tu komisiju je sada ula profesorka Pravnog fakulteta koja je u vreme kada je antimonopolska komisija ustanovila monopol Delte po preuzimanju lanca C market bila jedan od autora studije kojom se dokazuje da Mikovieva kompanija nije monopolista (Tajkuni i kriminalci vladaju Srbijom, 19. oktobar 2010, http://www.vesti-online.com).
66
Politika pozadina
O politikoj pozadini priprema za razbijanje gej parade iznete su brojne tvrdnje. Nesumnjiva je ideoloka podrka Srpske pravoslavne crkve, stranaka DSS, SNS, SRS, NS, listova Peat, elektonskog izdanja NSPM, pojedinih tabloida, analitiara bliskih opoziciji112. Re je o istom scenariju koji je 2008. godine doveo do paljenja amerike ambasade, a 2009. do smrti Brisa Tatona. Odgovore na pitanja zato nema napenja Ratka Mladia i kome odgovara usporavanje evropskih integracija i uruavanje institucija, treba traiti u pozadini ovih incidenata.113 Ideologija ultradesniarskih i faistikih organizacija u Srbiji se svodi na elemente klasinog faizma (antijevrejstvo, antikomunizam, rasizam, mrnja prema Romima, drugim etnikim narodima), ali i u veini sluajeva obuhvata glorikovanje ratnih zloinaca, promociju etnitva, Dimitrija
112 Nova srpska politika misao i list Peat vrlo esto prenose iste tektove. Oni su uglavnom prepuni neistina, zastarelih teorija i poziva na nasilje. Prenosimo citat:Sa stanovita opstanka oveka kao vrste, a time i ljudskog drutva uopte, ali i obaveza koje imamo kao moralna bia, neprihvatljiv je svet u kome bi svi ili veina bili homoseksualci, bez obzira na koji nain se do takvog sveta dolo ... Prava drugih manjina nisu samo manjinska, ve i ljudska, dok je pravo homoseksualaca na takvo seksualno opredeljenje samo manjinsko, a ne ljudsko, jer se sa stanovita ljudskog roda ono ne moe opravdati. Ono je opravdano i moe se tolerisati samo dotle dok je opredeljenje manjine; onog trenutka kada gej-pokret pone da promovie homoseksualnost kao naelno neproblematian stav, takva pretenzija mora biti osporena, a eventualno postajanje homoseksualnosti drutveno preovlaujuom, suzbijeno (NSPM, Homoseksualnost i Parada pon.osa pogled sleva (I)). 113 Indikativan je primer ubijenih vojnika u kasarni Topider i kasarni Leskovac 2004 2005 : U kasarnama u Leskovcu je u periodu 2004 2005, troje vojnika je navodno izvrilo samoubistvo. CEAS je o tim sluajevima nairoko pisao u izvetaju. Za sva tri predmeta u okviru sluaja Leskovac, jasno je da su tvrdnje da su se sami ubili vie nego nategnute. Nikad nisu sasluani vetaci koji su radili obdukcije i ekshumacije. Vojnik Ivanovi se za ivota hvalio da je vozio Mladia i sadanjeg zamenika naelnika G VS Mladena irovia.To niko nikad nije ni demantovao ni ispitao, niti sasluao oca pokojnog Srana Ivanovia koji to uporno ponavlja i dokazuje. Niko nikad nije sasluao Sranove drugove iz vojske i najgore niko nije odgovarao ni za Topider ni za ova ubistva. Makar za nesumnjive organizacione propuste. Drava ni ne pokuava da se sa tim izbori, to nam govori da ima neki dil sa tim strukturama. To je poraavajue ( Jelena Mili, CEAS, Monitor online Treniranje pua, 22. oktobar 2010).
67
Ljotia i Srpske pravoslavne crkve. Njihova misija se onda vidi kao borba protiv neprijatelja srpskog naroda: manjina (sekti, tj. malih verskih zajednica specino kod Obraza; etnikih manjina i zagovornika kosmopolitizma kod svih), borbu protiv kulture smrti (tj. LGBT prava kod Dveri i svih ostalih), borbu protiv osoba koje su zagovornici univerzalnih ljudskih prava ( vienih u domaim NVO i medijskoj kui B92 kod svih) itd. Ponaanje celokupne javnosti u vezi sa Paradom, kao i kulminacija stavova uoi i nakon odravanja povorke, ukazuju na zakljuak koji je karakteristian za sline situacije irom sveta da gej parade u svetu uvek slue ujedinjenu desniarskih snaga u zemlji. Njihove osnovne teze o uzrocima nasilja su: odgovornost se pripisuje organizatorima parade; vlast je kriva za nasilje; re je o deci i mladima, a ne o klerofaistima. Najvee opozicione partije su odgovornost za nasilje prebacile na vlast ve samim tim to su dozvolile organizovanje parade. Isticana je i teza o udvoritu Evropskoj uniji, zloupotrebi volje graana. Srpska napredna stranka (SNS) je osudila nasilje, ali istie da odgovornost za incidente snosi i vlast koja je kriva to je proizvela ogroman broj nezadovoljnih ljudi u Srbiji. U NS se slau da je vlast odgovorna i plae se da ovi dogaaji mogu biti iskorieni kao alibi za obraun sa neistomiljenicima. Aleksandar Vui je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da ti mladi ljudi ele promene u ovoj zemlji, jer nemaju nikakvu perspektivu. Istiii u prvi plan nezadovoljstvo mladih ljudi, jer nemaju perspektivu je pokuaj skretanja panja sa sutine. Re je o infantilizaciji ozbiljnih politikih sukoba i namera da se prebacivanjem iskljuive odgovornosti na same izvrioce nasilja koji jesu mahom maloletna lica, aboliraju planeri nasilja. lanovi SNP Nai 1389 su u apcu, tokom noi 28. oktobra 2010, oskrnavili abaku sinagogu, u ulici Vlade Jovanovia. Sa zgrade su uklonjeni svi jevrejski simboli, kao i spomen ploa koja slui kao podseanje na abaku jevrejsku zajednicu. Zgrada je izgratirana natpisima SNP1389 i SRBIJA SRBIMA.
68
Reakcije desnice
Nacionalistiki blok je jasno stao u odbranu nasilnika i njihovog ruilakog divljanja na ulicama Beograda. Njihovi mediji su redom komentarisali odgovornsot vlade, za nasilje, opravdavali nasilje kao izraz nezadovoljstva stanjem u zemlji i slino. Slobodan Antoni kao stalni komentator nedeljnika Peat se obruio na vladu i predsednika Republike Borisa Tadia i njegovu kapitulacije pred Etonkom . Tom kapitulacijom, kako istie, Srbija je od drave postala vazalna teritorija. Optuio je Tadia i drutvo da su postali nasilnici, koji nasuprot volji naroda upravljaju ovom zemljom. Oni su sasvim prestali da budu odgovorni nama i poeli sasvim da odgovaraju nekom drugom .114 Urednitvo Peata takoe istie da je odgovornost za nemire u srpskom drutvu na onima koji su eleli da na silu organizuju gej paradu, protiv volje veina naroda: Ovo je bilo dalje poniavanje i rastakanje drave Srbije, i neko za to mora da odgovara. A to je nesumnjivo aktuelni reim!115 Na socijalnoj mrei Facebook su se umnoile brojne hejt grupe koje pozivaju na lin uesnika Povorke (mnoge od njih broje i vie od 10.000 lanova). Branko Stamenkovi, rukovodilac Odeljenja za visokotehnoloki kriminal Vieg javnog tuilatva u Beogradu, kae da MUP utvruje injenino stanje na razliitim internet prezentacijama. Objanjava da su do sada od policije dobili nekoliko izvetaja koji govore o kojim licima i krivinim delima se radi. Poslednje to je ulo u proceduru jeste identikacija okrivljenog Andreja Hadi Milia. Pretio je da e 10. oktobra napasti policajce i dravne institucije. Sasluan je i odreen mu je pritvor. Registrovane klerofaistike organizacije, Obraz, NAI i SNP 1389 (sada ujedinjeni u SNP NAI 1389), istrajno su pozivali na razbijanje gej parade. Od dana kada je najvaljena, sve do dana odranja, objavljivane su pretnje na sajtu ovog pokreta. Pokret NAI 1389 je isto tako bio aktivan i na ulicama Beograda i irom Srbije. MUP je najavio da e sve pretnje biti blagovremeno sankcionisane. Lideri ovog pokreta, poznati javnosti,
114 Peat, 13. oktobar 2010. 115 B92, 13. oktobar 2010.
69
citirani u medijima i dostupni nadlenim organima uhapeni su pre odraavanja same parade.
Podrka SPC desniarskim grupama

Uloga SPC nije bila samo ideoloka. Sociolog religije Mirko orevi izjavio je da odgovornost SPC za nasilje na ulicama postoji, jer se crkva nikad nije jasno distancirala od ekstremistikih organizacija: Meu huliganima su se mogla videti i svetena lica. Najupadljiviji je bio Dragan Davidovi, bivi monah Antonije iz Crne Reke. Iako nije vie monah, i dalje nosi mantiju, on je deo struje koja podrava sklonjenog vladiku Artemija. U crkvi ima nekoliko struja i puno je otpora patrijarhovim stavovima . 116 Nesumnjivo je da je govor Amlohija Radovia, pre odravanja skupa, bio puna podrku i podsticaj hrianskim vernicima koji su bili na ulicama dan uoi 10. oktobra. O direktnoj vezi SPC i klerofaistike organizacije Obraz, kao i njihovoj zajednikoj umeanosti u nerede 10. oktobra, svedoi izjava lidera Obraza za emisiju Insajder TVB92, pod nazivom Nasilje uz blagoslov . On je izjavio da se delatnost ove organizacije ne deava bez podrke SPC. 117 Neki drugi izvori daju precizniju sliku o ueu svetenih lica u neredima: Crkva Svetog Marka je otvorila svoja vrata za batinae koji bi beali od andarmerije i oni su u nju po potrebi ulazili. Moj lini utisak je da je crkva Svetog Marka jue sluila kao neka vrsta taba.118 Jovan Bajford, socijalni psiholog na engleskom Otvorenom univerzitetu, tvrdi da je Obraz nastao u okviru pravoslavne misionarske kole tokom devedesetih godina, kao i da su sa lanovima Obraza povremeno saraivali predstavnici Demokratske stranke Srbije.119
116 B92, Insajder, 15. novembar 2010. 117 Radio Slobodna Evropa, 11. oktobar 2010 (http://www.slobodnaevropa.org/content/ Dan_posle_ulicnog_rata_Flert_sa_ekstremnom_desnicom_/2187475.html ). 118 B92, Insajder, 15. novembar 2010. 119 Tanjug,13. oktobar 2010. Prema dosadanjim saznanjima istranih organa, Obraz i Obradovi ranije nisu dobijali znatnije sume novca. Meutim, u poslednje vreme, uoi nereda, dolo je do znaajnijeg priliva sredstava toj organizaciji, sumnjaju u tuilatvu.
70
U medijima se otvorila i polemika o nansiranju ovih organizacija. Nai izvori ne iskljuuju mogunost da Obraz ima materijalnu podrku srodnih ekstremnih organizacija, i to iz Rusije .120
Uloga ruskih desniarskih grupa

Povezanost ruske i srpske desnice je vana pozadina svake nasilne akcije u Srbiji. O saradnji profaistikih organizacija iz Srbije i Rusije postoje dokazi koji dolaze upravo iz tih organizacija. Helsinki odbor za ljudska prava objavio je krajem 2009, sledee: Pripadnici klerofaistike organizacije Obraz, koja nesmetano deluje od 1992. godine, i Srpskog narodnog pokreta 1389, odravaju bliske kontakte sa ruskim faistikim organizacijama kao to su ruski Obraz i ruski Nacionalni stroj. Obe organizacije se esto kvalikuju kao patriotske.121 Ne krije se i podrka i prisustvo ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina na manifestacijama Obraza . Rusija je do sada zabranila vie od 160 razliitih gej manifestacija, a protiv slinih deavanja bio je i gradonaelnik Moskve Jurij Lukov koji je spreio odravanje parade u Moskvi. Imao je podrku ekstremnih nacionalistikih organizacija (neke od ruskih desniarskih organizacija: Velika Rusija, Pokret protiv ilegalne imigracije, Severno bratstvo, Nacionalna boljevika partija). Razbijanje ovogodinjeg gej protesta od strane policije kao i hapenje vie od 20 aktivista svedoi o porastu nacionalizma, kao i o podudarnosi sa nekim retrogradnim stavovima ruske vlade. Blic je objavio informaciju da e srpsko tuilatvo uskoro pokrenuti istragu o tome ko nansira Obraz i sline organizacije: Celu Srbiju su oblepili plakatima, a to dosta kota. U neredima u nedelju angaovali su motocikliste koji su snimali policiju, a koristili su i druge metode rada za koje je potreban novac, to jest materijalna podrka. Sve to dosta kota i bie ispitano odakle novac jer su meu uhapenima maloletnici ili mlae punoletne osobe bez stalnih primanja kau u tuilatvu .122
120 http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/HB-Br52.pdf. 121 Blic, 14. oktobar 2010. 122 http://globus.jutarnji.hr/hrvatska/hrvatski-neonacisti-su-tigrovi-od-papira?onepage=1.
71
Istraiva neonacistikih pokreta i aktivnosti u zemljama Srednje i Jugoistone Europe, izmeu ostalog, i srpske scene, Gregor Mejer, istie: U mnogo sluajeva ekstremna je desnica uspena, jer joj se nitko ne protivi. Jer, ako je veina drutva apatina, onda e idioti sve nadglasati, pa e normalni ljudi poeti slijediti idiote. No treba imati na umu i to da ekstremna desnica ima najvie uspjeha kad vladajua politika kasta izgubi kredibilitet, kad postane korumpirana i cinina. Tada je desnim ekstremistima vrlo lako uvjeriti dio ljudi da je njihova politika pravo rjeenje .123 Za socijalni bekraundu ovih pokreta moe se rei da je posledica ekonomske krize. Amerika agencija za strateka istraivanja Stratfor, ocenjuje da postoji opasnost, da umesto jaanja institucija, politike snage pribegnu kompromisima: Privreda je pred kolapsom. Prosena plata je sada nia nego u susednoj Albaniji, koja je za Srbe sinonim za kolaps civilizacije. To je ono to je pogodno tlo za ekstremizam. Najvea opasnost za Srbiju nije uruavanje drave, nego mogunost da neke politike snage u zemlji vrsto odlue da je jednostavnije napraviti kompromis sa ekstremistima nego nastaviti mukotrpan put na jaanju drave uprkos meunarodnim i domaim preprekama .124
Izmene Krivinog zakonika

Jedan od prvih poteza Vlade bila je izmena zakona. Slobodan Homen je u decembru 2009. godine naveo da je borba protiv nasilja i huligana apsolutni prioritet Vlade Srbije i da su usvojeni predlozi izmena Zakona o spreavanju nasilja na sportskim terenima, Zakona o prekajima i Krivinog zakonika, koji predviaju pootravanje kaznene politike i ubrzanje sudskih postupaka. Prema tim izmenama Krivinog zakonika, za krivina dela poinjena u grupi predviene su kazne od dve do osam, a za kolovou od tri do 12 godina zatvora. Takoe, klubovi e morati da o svom troku kupe opremu i omogue video-nadzor na stadionima koji e u svakom trenutku biti dostupan policiji i tuilatvu.
123 Blic, 17. oktobar 2010. 124 Skuptina Srbije o izmenama Krivinog zakonika, 20. oktobar 2010, izvor http://glassrbije.org/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1
72
Najnovije izmene Krivinog zakonika sa amndamnima LDP, usvojene su po hitnom postupku. Njima se predvia da maksimalno trajanje pritvora u skraenom postupku bude 30, umesto dosadanjih osam dana. Za izmene je glasalo 130 poslanika. Ministarka pravde Sneana Malovi je naglasila da drava nee tolerisati nikakav oblik nasilja i da e odluno reagovati i nastaviti ekasnu borbu protiv nasilja na svim javnim skupovima i sportskim priredbama. Malovieva je rekla da su izmene Zakona predloene po hitnom postupku kako bi se izbegle dalje tetne posledice po bezbednost zemlje, rad dravnih organa i ostvarivanje prava graana. U toku poslanike rasprave o ovim izmenama, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad anak, izrazio je miljenje da se ne treba baviti egzekutorima, odnosno huliganima, ve se moraju otkriti nalogodavci, ideolozi i nansijeri.125 Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan rekla je da izmene Zakonika o krivinom postupku mogu da doprinesu borbi protiv organizovanog kriminala, ali i borbi protiv nasilja na stadionima i na ulicama. Kako je Trivanova objasnila, bitno je da se tuilatvu i policiji omogui dui vremenski rok za istragu, pogotovo to se tu ne radi o pojedincima ve o organizovanoj grupi, koja tako mora biti tretirana, odnosno da bi se otkrilo ko su njihovi nansijeri i nalogodavci.126 Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinovi smatra da su predloene izmene Zakonika rigorozne, jer se problem sa huliganima, ekstremnim grupama i pojedinim NVO ne moe reiti pojaavanjem dravne represije: U izvetaju Evropske komisije o stanju u Srbiji za 2010. god. nigde neete nai da su sutinski problem drave navijai i huligani ve visok stepen korupcije, to to nije donet zakon o redstituciji imovine, a ni hvatanje dva preostala haka optuenika nisu glavni problem u evropskim integracijama Srbije.127 ef Poslanike grupe Nove Srbije Velimir Ili predloio je, tokom rasprave da predstavnici parlamentarnih stranaka posete osobe pritvorene u neredima 10. oktobra: Ministarka pravde Sneana Malovi prihvatila
125 Isto 126 Isto 127 Blic, 22. oktobar 2010 (elektronsko izdanje).
73
je na predlog da se poseti zatvor i omladina uhapena 10. oktobra i da se vidi u kakvom su stanju i kakav je tretman prema njima . Prema Iliu roditelji brinu za decu, ne mogu da ih nau, i da se informiu ta je sa njima .128 Izmene i dopune zakona stupile su na snagu istog dana kada je odran fudbalski derbi izmeu Crvene zvezde i Partizana. Derbi je bio ocenjen kao skup visokog rizika. Bezbednosne mere su bile na najviem moguem nivou, sa 5000 policajaca. Utakmica je protekla bez incidenata. Naruavanja javnog reda i mira nije bilo, jer je policija uoi poetka utakmice pronala vie kontejnera punih kamenica i u Policijsku upravu Beograd dovela 34 osobe za koje utvruje eventualnu odgovornost. Ministar untranjih poslova Ivica Dai izrazio je zadovoljstvo to je derbi protekao bez incidenata i ocenio ispravnom odluku da utakmica ne bude odloena kako je prvobitno bilo najavljivano.129
Kultura nasilja karakterie javnu i drutvenu scenu vie decenija i posledica je ratne politike iz devedesetih godina prolog veka, nekanjivosti i nespremnosti za distanciranje od te politike. Nasilje prema neistomiljenicama i reformskim snagama u drutvu bilo je prevlaujue sve dok je politikom scenom dominirala politika orijentacija koju simbolie Vojislav Kotunica lino, zatim partije desnog spektra i neformalne strukture i institucije koje imaju kljunu ulogu u formulisanju srpskog nacionalnog interesa. Drava, odnosno, aktuelna vlast dola je na udar ovih snaga kada je napravila zaokret u spoljnoj i unutranjoj politici. Taj zaokret ogleda se u podnoenju kandidature Srbije za lanstvo u EU, kao i zajednikoj rezoluciji o Kosovu EU i Srbije u Generalnoj skuptini UN. Miljenje Meunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova bio je kljuni trenutak koji je Srbiju okrenuo ka EU.
128 Blic, 24. oktobar 2010. 129 Danas, 29. oktobar 2010.
74
Jo uvek fragilni konsenzus o proevropskoj orijentaciji je na udaru srpske desnice uz veliku podrku ruske desnice. Zato je neophodna podrka vladinoj orijentaciji kako EU tako i ostalih meunarodnih organizacija. Meunarodna zajednica treba da podri i autentinu proevropsku orijentaciju unutar drutva (civilni sektor), kako bi se ojaao njen uticaj i podrka proevropskoj orijentaciji. Nasilje koje se uestalo manifestuje u Srbiji je ozbiljno upozorenje Vladi, drutvu, ali i meunarodnoj zajednici da je frustracija drutva ogromna i da su poruke koje se alju sa takvih manifestacija radikalne i antievropske. To nalae ozbiljno bavljenje vrednosnim sistemom drutva, radikalnu reformu sistema obrazovanja i aktivno uee medija u promovisanju novog sistema vrednosti.
75
Lov na Mladia
Preko sluaja Mladi prelama se celokupna drutvena stvarnost Srbije: njen odnos prema prolosti, reformama (bezbednosnog sektora), pravdi i najzad, prema susedima. Navodna drama oko njegovog hapenja je predstava u kojoj svi uestvuju. To to Ratko Mladi jo nije uhapen i isporuen Hagu jedan je od kljunih razloga zbog kojih Srbija toliko kaska u procesu prikljuenja EU. Njegovo hapenje je bilo i ostae jedan od glavnih uslova za dobijanje kandidature. Sluaj Ratka Mladia se zato uvek aktuealizuje u kontekstu saradnje Srbije sa Hakim tribunalom. Strategija te saradnje, kada je re o Beogradu, je veoma osmiljena i dozirana i svodi se na to da se, s jedne strane, zadovolji meunarodna zajednica, a s druge, da se ne razotkrije odgovornost drave Srbije za rat i ratne zloine, posebno u Bosni i Hercegovini. Takav pristup se neminovno odraava i na kvalitet saradnje. Beograd je, na primer, uvek izruivao pojedince, poput Slobodana Miloevia, ili Radovana Karadi, ali ne i dokumente koji bi bili relevantni za njihov proces. Kada je o Karadiu re, on je na neki nain rtvovan, jer ne predstavlja dravu Srbiju. Cilj je da se odgovornost ne proiri na Beograd, ve da ostane na Karadiu, odnosno na Republici Srpskoj. Sluaj Mladi ogoljava strategiju Beograda prema Hakom tribunalu koja je dosta uspeno sprovedena, pre svega u minimiziranju odgovornosti Beograda. Za Hrvatsku gotovo da i nije bilo prave optunice, a kada je re o Bosni odgovornost je prebaena na bosanske Srbe, ukljuujui i odgovornost za genocid nad Bonjacima. U zavrnici, Beograd je uspeo da nametne zloine ostalih strana u sukobu kao glavnu temu i u drugi plan potisne sutinu brutalnog rata na teritoriji bive Jugoslavije. Donekle mu je to uspelo i zbog centralnog geografskog poloaja na Balkanu, zbog ega je EU u svojoj strategiji prema Zapadnom Balkanu relativizovala odnos prema dogaajima iz devedesetih.
76
Ratko Mladi je, sa jedne strane, simbol najstranijeg zloina, a s druge, vetine Beograda da dodatno diskredituje Haki sud kao instituciju iji je zadatak, izmeu ostalog, da uspostavi i moralne norme u regionu. injenica je da Haki tribunal do sada nije imao vei uticaj na kreiranje novih vrednosti u Srbiji. Miloevievo suenje je u srbijanskoj javnosti interpretirano kao farsa u kojoj je Miloevi izlazio kao pobednik zbog ega je na kraju, kako istiu srpski mediji, i bio ubijen u Hagu. Suenje eelju, uz pomo iz Beograda dovedeno je do apsurdne take, dok se suenje Karadiu odvija bez vee medijske panje. Suenje Momilu Periiu, Frenkiju Simatoviu i Jovici Staniiu gotovo da uopte nije zabeleeno u srbijanskim medijima. O tim suenjima znaju samo oni koji pomau i nekoliko nezavisnih novinara i nevladinih organizacija. Ni svetski mediji nisu pokazali vei interes za rad Tribunala. U jednom trenutku cirkulisala je i teza da Mladi nije iv, u emu je porodica imala posebnu ulogu. Ona je preko porodinog advokata traila da se proglasi mrtvim, jer navodno ve due vreme nemaju nikakav konrakt sa njim. Meutim, prema reima tuioca Vladimira Vukevia, ne postoje bilo kakve indicije za takvu tvrdnju. On istie da odluka o poveanju nagrade za informaciju koja bi dovela do lociranja i hapenja Ratka Mladia i Gorana Hadia (tokom 2010, nagrada za Mladia je sa milion poveana na 10 miliona dolara, a za Hadia na pet miliona) pokazuje koliko nam je stalo do potovanja dostojanstva rtava ratnih zloina i posveenost spreavanju nekanjavanja krivinih dela ratnih zloina .130 General Ninoslav Krstic je verovatno najblii istini kad kae da e Mladi biti hapen slino kao i Karadi, odnosno da se nee znati ko ga je uhapsio. Jer, transparentnost bi otvorila pitanje politike pozadine i itave mree koja ga je krila svih ovih godina. Mladi je, kako istie, vie problem reformi bezbednosnih struktura nego on lino. Kljuni problem je nespremnost za te refeorme, to omoguuje postojanje paralelnih centara moi. Krsti smatra da je jedna grupa obavetajno-bezbednosnih ljudi znala gde se krije Karadi. Poto je veliki deo dokaza koje je on imao uniten, tek onda je uhapen . Krsti smatra da se slian scenario dogaa i sa Mladiem. ini se sve da se eventualni dokazi o nekim ljudima koji su
130 Pravda, 16. novembar 2010.
Lov na Mladia
77
bili umeani u zloine sklone .131 Re je o, kako istie, pripadnicima ondanjih delova domaih i stranih obavetajnih slubi To su pripadnici obavetajnih slubi. Da li su oni u vlasti danas, pitanje je. Do 2002. godine naa sluba je tano znala gde se on nalazi. Da li moete prtpostaviti da sluba izgubi nekoga oveka. Ni Karadia slube nisu nikada izgubile. eka se pogodna situacija u zemlji da bi Mladi bio uhapen .132 Takav odnos prema Hakom tribunalu, za sada, ide na ruku Beogradu jer se, tako se ini, prolost stavlja u drugi plan. Od ukupno 46 hakih optuenika Srbija je do sada Tribunalu u Hagu prosledila 44. Ni u jednom sluaju javnost nije reagovala ili opstruirala hapenje optuenika, osim nekolicine ljudi iz njihovog najblieg orkuenja. Njihova suenja nisu imala vei uticaj na percepciju srbijanskog drutva kada je re o Tribunalu. Glavni tuilac Ser Bramerc je najavio da e njegov naredni (junski) izvetaj o saradnji Srbije s Tribunalom biti negativan ukoliko saradnja ne bude unapreena. On sve manje ima razumevanja za odlaganje Mladievog hapenja. Svoje nezadovoljstvo je preneo i evropskim parlamentarcima, poetkom 2011. godine. Bramerc je u razgovoru sa njima, prema nezvaninim informacijama, izneo niz konkretnih primedbi na rad srpskih slubi. Njegov naredni izvetaj imae kljunu ulogu u dobijanju statusa kandidature za EU. Sluaj Mladi, izmeu ostalog, pokazuje i realan odnos snaga izmeu razliitih centara moi. Obavetajna zajednica nije u celosti pod kontrolom drave, ili je samo delomino. Sve dok je tako hapenje Mladia e biti, pre svega, odraz tih odnosa, odnosno nemoi drave da sutinski krene u reformu bezbednosnog sistema Srbije.
Bramerc: Mladi ostaje problem

Izvetaji Sera Bramerca kljuni su za Srbiju i njene napore da to pre dobije kandidaturu za lanstvo u EU. Bramerc je do tokom 2010, bio izuzetno blagonaklon u svojim izvetajima, kako bi se Srbiji odobrio Sporazum o pridruivanju. Taj pristup podravale su SAD, Velika Britanija i
131 isto 132 Veernje novosti, 6. oktobar 2010.
78
Nemaka. Glavni oponent bila je i ostala Holandija, koja je popustila pod amerikim pritiskom da se srbijanskoj vladi i Borisu Tadiu omogui Sporazum o asocijaciji bez uslovljavanja hapenjem Mladia i Hadia. Novi pritisak na Holandiju je izvren kada je Srbiji trebalo odobriti podnoenje kandidature. Poseta Bramerca uoi odobravanja srpske kandidature i podnoenja izvetaja Savetu bezbednosti 6. decembra 2010. godine imala je neto drugaiji ton. Naime, Bramerc je izjavio da saradnja sa Srbijom u poslednjih est meseci posustaje i da problem ostaje hapenje Mladia. Pri tome je istakao da nije na njemu nego na politiarima, da izaberu sredstvo pritiska. Do sada je to bilo uslovljavanje Srbije i to je delovalo, ali nije na meni da savetujem .133 On je tada izjavio da je glavna radna hipoteza da se Ratko Mladi i Goran Hadi kriju u Srbiji, iako operativne aktivnosti nisu skoncentrisane samo na Srbiju. On istie: Ako je Mladi do sada bio uspean u skrivanju, sigurno za to postoje razlozi. On je profesionalac, zna kako da se krije i da preduzima kontramere. Jasno je da nije sam i da uiva podrku drugih lica i to je u sreditu istrage . Njegovo distanciranje u ovom sluaju, kako istiu neki izvori, vezano je za njegova oekivanja da pree u Meunarodni krivini sud, pa eli da sauva nivo profesionalnosti i nezavisnosti u procenjivanju Mladievog sluaja. Bramerc je indirektno izneo svoje nezadovoljstvo ponaenjem Beograda, jer su oekvanja nakon hapenja Karadia bila mnogo vea. On istie da je teko sumirati evoluciju saradnje i njen kvalitet u jednoj sintagmi kao to je puna saradnja. To je bio proces sa mnogo nedostataka u prolosti i napredaka u novije vreme. Imamo dve oblasti, kao to je ukupna svakodnevna saradnja, i tu smo zadovoljni, ali i pitanje hapenja. Posle hapenja Karadia bili smo veoma optimistini, ali nova hapenja se nisu desila .134 Bramerc je rekao da u potrazi za Mladiem ima jo nereenih pitanja, da je to siva zona . Preciznije, da nita nije crno-belo, da je pitanje izuzetno kompleksno, jer se Mladi veoma dobro krije.135
133 Press, 15. novembar 2010. 134 Isto 135 Veernje novosti,
Lov na Mladia
79
Beograd se poslednjih meseci, posebno uoi sednice Saveta bezbednosti trudio da verbalno zadovolji oekivanja Sera Bramerca. Tuilac Vladimir Vukevi je oekivao pozitivan izvetaj u Njujorku, jer, kako je izjavio, Tuilatvo vrlo konkretno sarauje sa Hakim tribunalom na odreenim predmetima ratnih zloina. Takoe, predstavnici Tuilastva iz Haga prisustvuju sastancima akcionog tima, uz potpun uvid u svaki operativni korak. Zatim, prema Vukevievim reima, Beograd potuje i Bramercove preporuke, koje su se odnosile na to da se poveaju resursi i multidisciplinarnost u potrazi za Mladiem .
Mladievi dnevnici
Mladievi dnevnici koji su obeleili odnose Beograda sa Hakim tribunalom u 2010. godini bili su u funkciji stvaranja atmosfere o pozitivnom raspoloenju Beograda da isporui Mladia. Zato su Mladievi dnevnici i dobili toliki publicitet u srbijanskim medijima ti dnevnici oko ijih se esto irelevantnih sadraja estoko pekulisalo, ipak neto otkrivaju: Srbija u sutini nije ni spremna ni sposobna da u skorije vreme isporui Mladia Hagu. Indikativno je i to da Beograd nikad do sada nije objavljivao dokumente koje alje u Hag. Kao to je poznato, ak je pravio dogovore sa Tuilatvom o zatamnjivanju odreenih dokumenata (poput transkripata sa sednica Viskog saveta odbrane) u cilju zatite nacionalnih interesa . Velika praina koja se digla oko Mladievih dnevnika, i to jo pre nego to su prihvaeni kao dokazni materijal, inicirana je iz Beograda. Ovakvim politikim marketingom trebalo je pokazati kako Srbija sarauje sa Hagom, u emu se uspelo glavni tuilac Bramert podneo je pozitivan izvetaj o saradnji sa Srbijom Savetu bezbednosti. Objavljeni delovi iz Mladievog dnevnika teko da mogu biti relevantni za bilo koji sluaj, posebno ne za revizuju tube Bosne i Hercegovine protiv Srbije pred Meunarodnim sudom pravde. U vreme pada Srebrenice (juli, 1995), Mladi ne belei nita to inkriminie njega lino, ili pak Srbiju. Obelodanjeni delovi se uglavnom odnose na elju Hrvata da dele Bosnu (o emu je do sada bilo dosta materijala),
80
o est stratekih ciljeva (o kojima Tuilastvo ima dokazni materijal koji je korien u raznim sluajevima), o Karadiu i Miloeviu i njihovoj ulozi u planiranju i izvravanju zloina. Deo koji se moe smatrati delom koji najvie inkriminie (iz juna 1995), s odnosi se na Jovicu Staniia efa Dravne bezbednosti i jednog od najbliih Miloevievih saradnika koji na jednom sastanku obeava da e dovesti jo ljudi iz ida . Ti ljudi iz ida su korpioni kojima je sueno u Beogradu. U presudi nema ni naznake o njihovoj povezanosti sa MUP Srbije i tretiraju se kao grupa koja je vezana za Republiku Srpsku. Najsporniji, u vezi sa Mladievim dnevnicima je nain na koji su naeni. Zvanino je saopteno da je oko 3500 stranica Mladievih beleaka iz 18 radnih belenica, voenih izmeu 1991, i 1996, zaplenjeno prilikom pretresa stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara 2010. Neobino je da su posle tolikih pretraga Mladieve kue ti dnevnici i video matreijal naeni posle toliko vremena i brojnih pretraga, ba u kui koja je navodno, pod stalnom prismotrom. U farsi oko hapenja Mladia uestvuje i Savet za saradnju sa Hakim tribunalom, koji stalno poruuje da e potraga za Mladiem biti nastavljena. Rasim Ljaji, predsednik Saveta, svojevremeno je izjavio da e dati ostavku na mesto koordinatora Akcionog tima za saradnju sa tribunalom u Hagu, ukoliko Mladi ne bude uhapen i izruen do kraja 2009. godine (to je i uinio).136 i Vladimir Vukevi, tuilac za ratne zloine, je svojevremeno davao sline izjave, poput one, Odgovoran sam ovjek i ako Mladi i ostali ne budu u dogledno vrijeme u Hagu, svakako u se povui sa mjesta koordinatora Akcionog tima .137 Mladievi dnevnici su dobro izreiran sluaj, emu su podrku dali i neki novinari i neke nevladine organizacije tvrdnjama da su dnevnici autentini. Dobrica osi, tvorac miljenja na politikoj i intelektualnoj sceni Srbije, je izjavio da je borba za istinu o prolosti, borba za istinu u bosanskom ratu, otpor markalizaciji i srebrenizaciji bosanskog rata i saznanja istine o njemu koju su sakrile velike sile i ti islamski faktori. Mislim da je RS poslednja odbrana srpske istine, srpske demokratije i srpskog
136 Blic, 24. septembar 2009. 137 Dnevni avaz, 11. novembar 2007.
Lov na Mladia
81
prava na opstanak .138 Ova izjava svakako odraava i odnos ovog kruga ljudi prema hapenju Ratka Mladia koji se direktno povezuje sa genocidom u BiH.
EU podrka vladi Srbije

Evropska komisija je pogurala sluaj Srbije kod lanica EU, a tefan File se zaloio za to da holandski parlamentarci podre prosleivanje srpske kandidature EK. Podvukao je, meutim, da e saradnja s Tribunalom biti uslov za pozitivno miljenje o aplikaciji i da Srbija mora da ispuni sve kriterijume pre otpoinjanja pregovora: Nai ciljevi su jasni, EK je posveena zahtevanju pune saradnje sa Hagom u cilju evropskih integracija Srbije, ali sada je potrebno iskombinovati uslovljavanje i smisao za politiku .139 File smatra da se time ohrabrila Srbija da naini preostale korake i zavri saradnju sa tribunalom. Sada je 10 godina otkako je Srbija okrenula stranicu istorije. Svaka zemlja koja eli u EU ima jednake uslove koje mora da ispuni, ali i svaka ima svoj paket koji nosi . Podsetio je da je Beograd donoenjem zajednike rezolucije u UN sa svih 27 drava EU napravio vaan iskorak.140 Savet ministara EU je jednoglasno odluio da se srpska kandidatura za lanstvo u EU prosledi Evropskoj komisiji i istovremeno doneo zakljuak da je puna saradnja sa Tribunalom u Hagu osnovni uslov za lanstvo u EU i da za svaki dalji korak Srbije u prikljuivanju EU mora biti prethodno doneta jednoglasna odluka ministara EU o tome da postoji puna saradnja sa Tribunalom. Doris Pak, lan Evropskog parlamenta, kao i obino, jasnija je u porukama Srbiji. Ona iste da bi neuspeh u hapenju i izruenju Ratka Mladia i Gorana Hadia mogao u bliskoj budunosti zamrznuti proces evropskih integracija Srbije, ali na odreeno vreme. Ubeena sam da Beograd i Evropska unija treba da ponu pregovore o evropskim integracijama Sr-
138 Veernje novosti, 2. septembar 2010. 139 Isto 140 Politika, 7. oktobar 2010.
82
bije. Ovaj proces, zajedno sa pretpristupnom pomoi (IPA) olakae Srbiji nastavak reformi.141 Britanski strunjak Donatan Ajal izjavio je da vodee evropske zemlje sve vie veruju u nunost evrointegracija Srbije, a da pitanje pronalaska hakog begunca Ratka Mladia ne predstavlja prepreku kao pre nekoliko godina: Nisam siguran da Mladi danas predstavlja tako znaajan instrument u zaustavljanju Srbije na putu ka Evropi. Pre svega zbog injenice da postoji sve snanije uverenje u najvanijim evropskim prestonicama da je evropska integracija Srbije nunost sama po sebi .142 Ajal je istakao i da mnoge zapadne prestonice vrsto veruju da su predsednik Boris Tadi i vlada u Beogradu potpuno reeni da uhvate i isporue optuenike za ratne zloine, a da su, s druge strane, i evropske zemlje uloile mnogo truda da normalizuju odnose sa Srbijom i pomognu joj da se integrie u evropski klub: Zato ne verujem da u Evropi postoje ikakve sumnje da je sadanja vlada umeana u skrivanje i pomaganje Mladiu i u tom smislu verujem da se moe oekivati mnogo balansiraniji izvetaj (glavnog tuioca Hakog tribunala Sera) Bramerca .143 Ajal je istakao da je prolo vreme kada je Srbija predstavljala opasnost i pretnju po region i da je generalna politika linija kojom se zemlja sada, i u budunosti kree, jasna i predvidiva. On je ocenio da evropska integracija regiona predstavlja najubedljiviju strategiju koja e voditi njegovom stabilizovanju i jedini nain da se sprei da te zemlje ostanu permanentno krhke i ranjive .144
Reakcije Beograda
U kampanju za hapnje Mladia se aktivno ukljuio i predsednik Tadi, koji tvrdi da hapenje Ratka Mladia kao najvaniji dravni prioritet postoji tek od 2008. godine, od dana kada je formirana aktuelna Vlada Republike Srbije: Kao to je svima poznato, Mladi nije obian begunac, ve
141 Danas, 26. oktobar 2010. 142 Tanjug, 21. novembar 2010. 143 Isto 144 Isto
Lov na Mladia
83
vojnik sa ozbiljnim ratnim iskustvom. Prema naim informacijama, ljudi koji su ranije uestvovali u skrivanju Ratka Mladia su bivi i penzionisani ociri ije je iskustvo u obavetajnim i bezbednosnim strukturama takoe poprilino. I svi oni za koje se dokae da su pomagali u skrivanju Mladia bie najstroe kanjeni. Aktivnosti vezane za pronalaenje Mladia i otkrivanje mree pomagaa, koordiniemo sa naim evropskim partnerima. Zajedno sa njima pokuavamo da damo odgovor na tehnike skrivanja koje primenjuje Mladi.145 Tadi istie da e se vlada posle uspenog zavretka saradnje sa Hakim tribunalom baviti politikom pozadinom uzroka zbog kojih on nije uhapen svih ovih godina i ko je sve za to odgovoran. Istako je i to da sa aljenjem moe da konstatuje da tokom ovih 15 godina nije uvek postojala politika volja da se on uhapsi. Do 2000. godine nije se ak ni skrivao, a tek 2002. godine donet je Zakon o saradnji sa Hakim tribunalom. Prethodne vlade, naalost, ovom pitanju nisu pridavale potreban znaaj.146 Vladimir Vukevi, tuilac za ratne zloine, istie da je hapenje preostalih begunaca prioritet, ali ne zbog pritisaka, ve zbog nas samih: To je na zadatak broj jedan, bez obzira na sve. Slaemo se sa Bramercom da je njihova mrea skrivanja izuzetno jaka, ali i zanimljiva .147 Rasim Ljaji, ef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Tribunalom, smatra da je svaka dalja politika pritisaka u sutini kontraproduktivna i da je ona, moda u jednom periodu imala smisla i logike, na samom poetku saradnje, ili kada je bila u zastoju. Bramercovu konstataciju da su begunci u domaaju srpskih vlasti Ljaji komentarie na sledei nain: Ne znam ta znai ta sintagma u domaaju srpskih vlasti. Da li to tuilac smatra da mi znamo gde su, ili da su u Srbiji, ali da mi ne znamo kako da ih uhapsimo . On smatra da je Bramerc tom izjavom zaao na teren politike.148 Rasim Ljaji dao je ostavku na funkciju koordinatora, zbog, kako je istako, moralnih razloga, jer nije uhapen Ratko Mladi.149 Takoe je
145 Blic, 20. oktobar 2010. 146 Isto 147 Blic, 7. oktobar 2010. 148 Isto 149 Dnevni avaz, 14. novembar 2010.
84
naglasio da je manje-vie odnos javnosti poslednjih godina nepromenjen, zatim da je pogreno licitiranje bilo kakvim datumom kada je u pitanju hapenje Mladia i dodao da je oekivao da e se ogroman trud koji smo uloili isplatiti prole godine . Ocenio je da je u Mladievom sluaju potrebno i malo sree, kao i da je Mladiev tim sada vrlo suen i vrlo mali broj ljudi uestvuje u njegovom skrivanju i zna gde se on nalazi . On kae da je re o ljudima koji su tu iz uverenja i ideala, a ne zbog neke koristi. Imajui u vidu njegov psiholoki prol, nain dosadanjeg skrivanja koji smo rekonstruisali, oito je da za njegovo skrivanje nisu potrebna velika nansijska sredstva. Vei novac bio je potreban ranije, kada je uza sebe imao 47 ljudi, ali sada je taj broj ljudi sveden na minimum .150 Odgovornost za nedostupnost Mladia i Hadia vlada prebacuje na prethodnu vladu. Vladimir Vukevi, tuilac za ratne zloine, potvrdio je da je Rade Bulatovi kao direktor Bezbednosno-informativne agencije nudio tuilatvu za ratne zloine pregovore o predaji Ratka Mladia 2006, odnosno pre formiranja Akcionog tima za okonanje saradnje sa Hakim tribunalom. Tuilatvo je na ponudu Bulatovia odgovorilo pozitivno, ali su pregovori propali nakon to se Bulatovi sreo sa Kotunicom.151 Bulatovi informacije o kretanju Mladia koje je dobijao iz Tuilatva Hakog tribunala nije koristio kako bi se omoguilo hapenje. U godinjem izvetaju Hakog tribunala, koga je 2009. godine pred Generalnom skuptinom Ujedinjenih nacija u Njujorku predstavio predsednik suda Patrik Robinson, izmeu ostalog navedeni su i delovi ocene Tuilatva o saradnji sa Srbijom. U tom delu se saoptava da su Savet za nacionalnu bezbednost Srbije i Akcioni tim za potragu za beguncima sproveli sloene i iroke akcije potrage za dvojicom optuenih. Ali i da vladine slube trenutno podrobno analiziraju prikupljene informacije, ukljuujui i one koje su ranije bile dostupne, ali po kojima nije bilo postupano .152 Oigledno je da vladine slube zaduene za potragu i hapenje Mladia tokom premijerskog mandata Vojislava Kotunice nisu postupale po informacijama iz Tribunala, o emu je govorila u svojoj knjizi Lov i Karla
150 Isto 151 Blic, 17. oktobar 2010. 152 Isto
Lov na Mladia
85
del Ponte. Ona je u knjizi otkrila detalje razgovora s Vojislavom Kotunicom tokom posete Beogradu posle hapenja Zdravka Tolimira 31. maja 2007. godine: Kotunica mi je rekao da e za Srbiju biti tee da uhapsi Mladia nego to je za Hrvatsku bilo da uhapsi generala Antu Gotovinu jer ga srpske vlasti ne poznaju. Mladia ne poznajemo. Nikada ga nismo videli. On je iz Bosne. Ne zna se gde se nalazi .153 Kotunica je tada, kako navodi Del Ponteova, uveravao haku delegaciju da e poslednja faza saradnje s Tribunalom, posle hapenja biveg generala Tolimira, biti laka. Vukevi istie da je mnogo toga izmenjeno otkako Bulatovi nije na mestu efa BIA. Navodi da je u sastav Akcionog tima od odlaska Bulatovia ukljuen i ef predstavnitva Hakog tribunala u Beogradu Dejan Mihov i jedan istraitelj iz Haga: Oni od tada rade sa nama i svakodnevno su upoznati sa svim akcijama. Osim toga, Akcioni tim je u direktnoj vezi putem video linka sa Bramercom. Oni su svedoci velikog broja pretresa, akcija potrage za nansijerima, kao i provera da li su podaci dobijeni u vreme Radeta Bulatovia korieni na pravi nain .154
Srpska napredna stranka i saradnja sa Hakim tribunalom

U kampanju hapenja Mladia ukljuio se i Tomislav Nikoli da bi se, s jedne strane, predstvaio kao prihvatljiva opozicija, ali, sa druge, i da diskredituje vladu. Nikoli nije nikada ozbiljno promenio svoj stav o Hakom tribunalu i zajedno sa DSS spada u tzv. politicku pozadinu koja spreava njegovo hapenje. Jedan od visokih funkcionera njegove partije je general Boidar Deli koji je bio svedok odbrane u sluaju Miloevi. Za njega postoje ozbiljne indicije da je i sam trebalo da bude u Hagu jer, izmeu ostalog, postoje i video materijali koji pokazuju Delia kako na tenku ulazii u jedno albansko selo. Inae je bio glavokomandujui u Pritini za vreme NATO intervencije. Njegove dnevnike beleke su ule kao dokazni materijal u sluaju Miloevi. On kae da nikad ne bi izruio Mladia Hakom
153 Isto 154 Isto
86
tribunalu, taman kad bi bio i ministar odbrane Srbije, jer je to politiki sud u kom je svakom Srbinu to se tamo nae nemogue dokazati nevinost. A to to Nikoli kae da bi izruio generala Hagu njegova je lina stvar i miljenje, na koje ima pravo .155 Nikoli sa cinizmom istie da bi ispunjavao obaveze prema Hakom tribunalu da je na vlasti, ali dodaje: A da li mogu da ga uhapsim, ne znam. I Tadi bi kao kola posle ruka uhapsio Mladia, pa ga ne hapsi. Zato to moda nije tu .156 Nikoli koristi svaku priliku da kritikuje Vladu Srbije, pa tako istie da je vie novca izdvojila za informacije o hakom beguncu Ratku Mladiu nego to je dala za pomo Kraljevu koga je pogodio zemljotres prole nedelje .157 Njegovi stavovi o Hakom tribunalu su poznati. U vie navrata je poruivao da veruje kako se Mladi i Karadi ne smeju hapsiti (jun 2005), kako, ako Mladi eli njegov savet, mora da nastavi da se krije (takoe jun 2005), te da vie nikoga od Srba ne bi izruio u Hag (april 2008). U decembru te iste 2008. godine Nikoli je bio ponosan to su ga na CNN izjednaili s Mladiem. Zanimljivo je da je Srpska narodna stranka potpisala Sporazum o saradnji sa vladajuom ruskom partijom Jedinstvena Rusija. U sporazumu se istie da e se dve partije konsultovati i razmenjivati informacije o aktuelnoj situaciji u Rusiji i Srbiji, bilateralnim i meunarodnim odnosima, upoznavae jedna drugu sa svojim iskustvom u oblasti partijske organizacije, kontrolno-revizionog rada, obuavanja i pripreme kadrova.158 Istie se i bliskost partija koja je zasnovana na njihovom zajednikom shvatanju vanosti punopravne integracije ruskog i srpskog naroda u evropski kulturni, socijalni, pravni i ekonomski prostor159. U tom kontekstu treba sagledavati i odnos Rusije prema Hakom tribunalu. Prilikom prve posete Moskvi Sera Bramerca (Karla del Ponte nikada nije primljena zbog svog prethodnog angamana protiv ruske maje),
155 Vesti online, 27. novembar 2010. 156 Kurir, 11.novembar 2010. 157 Politika, 8.novembar 20010. 158 Beta, 27. oktobar 2010. 159 Isto
Lov na Mladia
87
Rusija je traila rasputanje tog suda.160 ivadin Jovanovi, bivi ministar inostranih poslova SRJ, istie da je Rusija i zvanino traila da se zatvori Haki tribunal, jer polazi od toga da nije institucija pravde, ve institucija politike, i to politike koja se zasniva na pritisku i ucenjivanju Srbije.161 DSS i radikali ne odustaju od svojih tvrdih stavova. Milo Aligrudi, potpredsednik DSS, istie da je to politiki sud, a ne pravni. Jo od vremena vlade Vojislava Kotunice mi saraujemo s tim sudom u meri u kojoj nas na to meunarodne norme obavezuju i na nain na koji se ne naruava dostojanstvo optuenih .162Srpska radikalna stranka je na mitingu podrke svom lideru Vojislavu eelju u Novom Sadu poruila da Srbija nije Boris Tadi, Srbija je Ratko Mladi .163
Poveanje nagrade
Na predlog Akcionog tima Vlada Srbije je povisila iznos nagrade za informaciju koja bi dovela do hapenja hakih optuenika. Ta odluka treba da podstakne graane da, uglavnom iz patriotskih razloga, ukazuju na potencijalne tragove koji bi vodili do otkrivanja skrovita Mladia. Poveanje nagrade sa milion na 10 miliona dolara oigledno je poruka svetu da je Srbija kao drava spremna da stavi taku na sluaj Mladi. Takoe, to je poruka i Mladievim jatacima, koje bi vea suma eventualno ohrabrila da ga prijave i posebno, tuiocu Seru Bramercu Ovako visoka nagrada bi mogla da privue i lovce na glave . Njih je ve bilo u Srbiji, to je otkriveno posle nestanka Gorana Hadia. Tuilatvo hakog suda objavilo je tajno snimljene fotograje biveg predsednika tzv. Republike Srpske Krajine kako nesmetano naputa svoju porodinu kuu u Novom Sadu. Tadanji portparol Karle del Ponte Florans Artman potvrdila je da je Tuilatvo angaovalo specijalce koji po Srbiji tragaju za optuenicima. Florans Artman je precizirala da je uglavnom re o osobama iz zapadnoevropskih zemalja koje su specijalizovane za obavetajni rad.
160 Politika, 14. novembar 2010. 161 Isto 162 Isto 163 Blic, 12. novembar 2010.
88
Nestanak Hadia je bio kljuni dokaz nesaradnje Srbije sa Hagom, zbog toga to je utvreno da je neko iz dravnih organa dojavio Hadiu da e biti uhapen. Posle detaljne istrage, utvreno je da je neko iz tadanjeg Ministarstva inostranih poslova bio Hadieva krtica . Re je o lanu SPO. BIA je uvela i posebnu telefonsku liniju sa brojem 9191, na koju svako moe da prijavi informaciju. Pre toga, informacije o skrivanju i kretanju Ratka Mladia srpske vlasti su dobijale od Hakog tribunala koji je, pak, do tih podataka dolazio upravo preko angaovanih specijalaca. Tribunal je informacije dobijao i od pojedinaca iz Srbije, ali su bile netane. Tribunal je takoe esto optuivao srpske vlasti da informacije o skrivanju optuenika ne proverava, zbog ega je tokom 2003. godine, tadanji premijer Zoran ivkovi, prema sopstvenom priznanju, pozvao pripadnike amerike Centralne obavetajne agencije (CIA) da prisustvuju akcijama koje izvode slube bezbednosti. Agenti CIA, kako je ivkovi izjavio za Politiku, u decembru 2005. godine, boravili su u Beogradu i nadzirali jednu od potraga policije za Radovanom Karadiem koja je izvedena na Beanijskoj kosi u Beogradu. Kasnije se ispostavilo da je dojava o skrivanju Karadia bila lana i da je prosleena srpskim vlastima samo da bi se operativci CIA uverili da naa zemlja ini sve kako bi uhapsila optuenike.
Blekvotersi jure Mladia!

Agenti najvee amerika privatne bezbednosne kompanije Xe, poznatije kao Blekvoter, navodno su se ukljuile u poteru za Ratkom Mladiem nakon to je raspisana nagradu od deset miliona dolara. Bezbednosna kompanija Blekvoter osnovana je 1997. godine i sada je najvea od tri privatne kompanije sa kojima posluje amerika vlada. Oko 90 odsto poslova Blekvotersa u vezi je sa uslugama vladama drava irom sveta. Blekvoter je vodio operacije u Iraku za Stejt dipartment, a iraka vlada je kompaniji prole godine oduzela dozvolu za rad, poto su izvetaji zabeleili ak 14 incidenata u kojima su uestvovali njihovi vojnici. U tim incidentima poginulo je deset civila, a sedam je ranjeno. Blekvoter je jo
Lov na Mladia
89
2007. godine promenio ime u Xe kako bi se ime kompanije distanciralo od angamana u Iraku .164 Domai strunjaci za bezbednost istiu da ukljuivanje Blekvotersa u poteru za Mladiem od Srbije moe lako da napravi Divlji zapad, to bi moglo ugrozi bezbednost graana. Boa Spasi, privatni detektiv i nekadanji funkcioner Slube dravne bezbednosti, kae da e visoka nagrada privui i vei broj stranih lovaca na glave, a prema njegovim informacijama jedan broj njih je ve krenuo sa operacijama.165 Vojni analitiar Veljko Kadijevi kae da je nenormalno dopustiti strancima da vitlaju orujem po naoj teritoriji i jure oveka koji je, ipak, na graanin . Istie da uvek postoji mogunost da doe do sukoba kada vam doe neko sa orujem. Blekvotersi su ozbiljna vojska koja je bila u Iraku, gde su imali problema zbog stradanja civila i korupcije, zbog ega su i promenili ime. Ova drava ima dovoljno bezbednosnih slubi i odbrambenih snaga koje su u stanju da ree problem koji predstavlja kao svoj prioritet. Ne vidim razlog za raspisivanje visoke nagrade. Da li to znai da do sada nije bilo rezultata samo zato to nagrada nije dignuta na deset miliona?166 Marko Nicovi, lan Borda direktora meunarodne policije za narkotike, kae da je:Blekovetr specijalna jedinica CIA, koja se vodi kao privatna, da bi u sluaju skandala amerika vlada bila ista. Oni rade i privatno za druge vlade, ako se dobro plati. Njihovo angaovanje nije samo zbog nagrade nae vlade, sumnja se da su ih Saudijci platili da uhvate naeg kapitalca .167 I Zoran Dragii, profesor na Fakultetu za bezbednost, kae da kod nas ne postoji pravni osnov za delovanje privatnih bezbednosnih kompanija: To je posledica nepromiljene odluke da se raspie nagrada od deset miliona kako bi se prikupili neki jeftini poeni, da bi se potcenila inteligencija Sera Bramerca. Amerikanci nude pet miliona dolara za glavu Mladia, ali je njihov pravni sistem potpuno drugaiji od naeg. Blekvotersi nemaju
164 Press, 31. oktobar 2010. 165 Isto 166 Isto 167 Isto
90
u Srbiji pravni osnov po kome bi delovali. Ako se pojave, policija mora da ih uhapsi. Problem je to su oni velika amerika rma i ne znam ko e to da im kae. Mi imamo vlast koja bei od fudbalskih navijaa, a kako bi se postavili prema ozbiljnoj amerikoj rmi .168
Vojska ne sakriva Ratka Mladia

Svetko Kova, direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA) tvrdi da se ni Ratko Mladi ni Goran Hadi ne kriju u objektima koji su pod kontrolom Ministarstva odbrane i Vojske, i niko od pripadnika Ministarstva i Vojske ni na koji nain ne uestvuje u njihovom skrivanju. On istie da je angaovanje pripadnika VBA kako bi se locirali i uhapsili haki begunci jedan od prioriteta ove agencije. Kae da je VBA prvenstveno proveravala da li se oni skrivaju u vojnim objektima i da li im pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane pruaju podrku, na bilo koji nain. Bilo je primera da se Vojska optuuje za skrivanje hakih optuenika. Mogu da kaem da je Mladi 1. jula 2002. napustio vojne objekte i od tada nemamo nijednu indiciju da je boravio u vojnim objektima ili stanovima pripadnika Vojske i Ministarstva. Smatra da e odluka o poveanju nagrade za informaciju koja bi dovela do pronalaenja Mladia imati pozitivne efekte: Ova odluka ima za cilj da pokae da drava ini sve to je u njenoj moi da doe do ovog hakog optuenika. I moram da naglasim da tu ne postoje nikakve opstrukcije. Sve mere koje se preduzimaju u potrazi za hakim optuenicima su koordinirane, kao to i sve akcije koje se izvode, bez obzira kako to nekom izgleda, imaju svoj cilj i odreene efekte .169
168 Isto 169 Danas, 11. novembar 2010.
Lov na Mladia
91
Dosadanje potrage za Mladiem

Specijalci policije su, po nalogu Tuilatva za ratne zloine sprovodili akcije potrage za Ratkom Mladiem. Ministar policije Ivica Dai kae da je potraga za ljudima bliskim Ratku Mladiu deo uobiajenih aktivnosti u saradnji sa Hakim tribunalom. Povodom pretresa kafane Bajka u Aranelovcu izjavio je da je izvren pretres na nekoliko lokacija, jedno lice je privedeno na razgovor, tako da ovo jesu uobiajene aktivnosti i nije re ni o kakvim posebnim aktivnostima za koje neko moe da pretpostavlja da su javljene na telefon koji je dat posle objavljivanja ove novane nagrade .170 Ljubodrag Stojadinovi, komentator Politike, kae da je policija do sada uvek traila Ratka Mladia tamo gde on nije .171 Zoran Dragii je ocenio da je zbog velike medijske prisutnosti sve ukazivalo da niko ozbiljno nije verovao da e u akciji u Aranelovcu pronai Ratka Mladia: Posle ovih 10 miliona sada imamo i ovu akciju. Sve se svodi na to kakav e izvetaj Bramerc dati i mislim da je sve ovo vie performans za medije nego to to zaista moe dovesti do Mladia .172 Policija vodi istragu i protiv biveg naelnika Vojne slube bezbednosti generala Ace Tomia zbog pomaganja u skrivanju hakog begunca Ratka Mladia. On je ve vie puta bio sasluavan zbog tvrdnji da je lino uvao Mladia. On tvrdi da nije skrivao generala Mladia i da u tome
170 Press, 3. novembar 2010. 171 Dosadanje potrage za Mladiem: 2007. maj: Vojna policija pretresla vojni objekat u Deligradskoj ulici u Beogradu 2007. oktobar: Pretresana kasarna u Beloj Crkvi 2008. novembar: Pretresene kua i fabrika Vuji Valjevo u vlasnitvu brae Vuji, koji sarauju sa rmom Impakt Darka Mladia 2008. decembar: Policija pretresla porodinu kuu Darka Mladia u ulici Blagoja Parovia 119, jurili Mladia i u aranelovakom naselju Kolonija 2009. februar: U Istonom Sarajevu policija ula u kue Mladieve sestre i snaje Milice Avram i Radinke Mladi 2009. maj: Eufor u Bijeljini pretresao stan biveg Mladievog vojnog saradnika Rajka Banduke 2009. septembar: Srpska policija na irem podruju Novog Sada sprovela akciju traganja za Mladiem 2009. novembar: Pretreseni stanovi bliskih saradnika Ratka Mladia i Gorana Hadia, oduzet znaajan deo dokumentacije, kaseta, diskova 2010. februar: U kui Ratka Mladia policija pronala vie od 100 rokovnika u kojima je vodio dnevnik, ako i stotine kasete na kojima je Mladi snimao telefonske razgovore 2010. april: Eufor traga za Mladiem u Han Pijesku 172 Isto
92
nikada nije ucestvovao! . Takoe poruuje: A ako vlasti ele da im Ratka donesem na tacni, e to nee doiveti! ak i da znam gde je, to im nikad ne bih rekao!173 Vojni analitiar Ljubodrag Stojadinovi objanjava da Mladi nije mogao da se skriva u vojnim objektima bez znanja naelnika Generaltaba i vojne bezbednosne slube: Sigurno da ga je neko svih ovih godina krio, to je van svake sumnje. Krili su ga sve do kraja 2006. godine! Pitanje je samo da li je to bila Vojska ili neki njeni delovi koji su smatrali da on ne treba da bude uhapen. Ja nemam konkretnih informacija ko ga je skrivao, ali denitivno, ako se krio u vojnim objektima, on tamo nije mogao da boravi bez znanja naelnika G i efa vojne slube. I upravo zbog toga mislim da je dobro da se sprovede istraga i vidi ko je to titio Mladia .174 Potraga za Mladiem otvorila je ponovo i pitanje ubistva dva vojnika u kasarni u Topideru, za koje se verovalo da su videli Ratka Mladia u vojnom objektu 2003. godine. U periodu od 2004. do 2005. godine u kasarnama VS nastradalo je najmanje pet vojnika pod vrlo sumnjivim okolnostima, i uvek se njihova smrt dovodila u vezu sa Mladiem. Osim Dragana Jakovljevia i Draena Milovanovia, gardista ubijenih u Topideru 5. oktobra 2004, u tom periodu su, pod jo nerazjanjenim okolnostima, u kasarni Sinkovac u Leskovcu nastradali vojnici Dragan Kosti (poginuo 27. avgust 2004) i Sran Ivanovi (poginuo 3. avgusta 2005), a u Kopnenoj zoni bezbednosti (takoe oblast VP Leskovac) Radoman arkovi (poginuo 30. juna 2005), svi tokom sluenja redovnog vojnog roka. Jelena Mili, CEAS, je s pravom pokrenula pitanje ovih ubistava i naglasila potrebu da se vodi intenzivnija istraga o povezanosti sa Mladiem, posebo u vreme kada se sve vie govori o Mladievim jatacima i propustima u istragama.
173 Press, 11. novembar 2010. 174 Isto
Lov na Mladia
93
Nestrpljenje tuioca Sera Bramerca prema Srbiji raste, jer postoji veliki jaz izmeu verbalnih proklamacija i onog ta se deava u praksi. Srbija se ne dri preporuka Sera Bramerca, mada predstavnici Tuilatva za ratne zloine stalno istiu suprotno. Ne ulae se dovoljno napora, niti se angauje dovoljno ljudi da se promptno reaguje na dobijene informacije o eventualnom skrovitu Ratka Mladia. Osim toga, sve mere koje su preduzete protiv jataka i drugih pomagaa veoma su blage, ili uopte ne postoje. Ovako nedosledno ponaanje prema obavezama koje Srbija ima prema Hakom tribunalu i pogrene politike procene koje se prave u vezi sa tim, mogu Srbiju ponovo zaustaviti na putu ka EU. To ide na ruku onima koji ele usporavanjee procesa pribliavanja Srbije Evropskoj uniji.
94
95
III REFORMA PRAVOSUA
96
97
Najvea prepreka na putu ka EU

Reforma pravosua, formalno zapoeta u maju 2006, usvajanjem Nacionalne strategije pravosudne reforme, etiri godine posle ne samo da nije zaokruena ve je (p)ostala jedna od najveih prepreka pribliavanja Srbije Evropskoj uniji. Serija pravno-politikih poteza i akrobacija u pokuaju reavanja problema spornog (ne)reizbora sudija i tuilaca, te neusklaenost pravosudnih propisa sa standardima EU doveli su u 2010, do otrih kritika i upozorenja iz sedita ili od zvaninika relevantnih meunarodnih tela. Uprkos obeanjima aktuelnih srbijanskih vlasti i Ministarstva pravde o prihvatanju sugestija Evropske komisije, pravosudna raomonijada, a time i zahtevana reforma, nastavljena je prepiskama i dopisima sudija i tuilaca evropskim zvaninicima te obostranim primedbama na nove izmene i dopune zakona iz ove oblasti kojima, ini se, niko nije sasvim zadovoljan. Mada je dugooekivana reorganizacija sudova okonana, zbog smanjenog broja nosilaca pravosudnih funkcija njihov rad je znatno usporen, a prerasporeivanje predmeta rezultiralo je dugim ekanjem na presude i optom konfuzijom. Dakle, izruenje preostalih ratnih zloinaca Hakom tribunalu, borba protiv korupcije i korenita reforma pravosua najvei su problem i izazov za Srbiju na putu evropskih integracija. Oigledno je, meutim, da ekstradicije hakih optuenika i antikorupcijski ealon, u mnogome zavise i od dobro organizovanog pravosua, lustriranog i nezavisnog od politikih uticaja. Imajui u vidu vanost treeg stuba vlasti nije neobino to predstavnici EU pomno prate razvoj, trenutno stanje i probleme u sprovoenju pravosudne reforme. Tako je u 2010, Vladi Srbije ali i nezadovoljnim sudijama i tuiocima stiglo vie dopisa i slubenih urgencija u vezi sa prilagoavanjem domaeg sudskog sistema evropskim uzusima.
98
srbija 2010 : reforma pravosua
Osnovni problem reforme je izostanak lustracije uprkos injenici to je u Srbiji zakon o tome donet jo pre vie godina. Veina sudija je praktino bila aktivna za vreme Miloevia to bi mnoge od njih dovelo u poziciju da budu lustrirani. Pravna elita je bila od posebne vanosti za Miloeviev reim i davala je legitimitet mnogim njegovim odlukama. S obzirom na to da pravna elita sebe smatra nedodirljivom i kako nije bilo konsenzusa za lustraciju, to se odrazilo i na karakter i kvalitet reforme sudstva. Oito da nije bilo mogue izbei pristrasnost u selekciji sudija i da je taj deo reforme dobio veoma jak personalni karakter. Primedbe su sigurno opravdane, ali s druge strane, teko je denisati i prave kriterijume kada se ima u vidu karakter promena 2000. godine.
Primedbe Evropske komisije

U godinjem izvetaju o napretku Srbije u pridruivanju EU, objavljenom 9. novembra 2010. godine, Evropska komisija izrekla je otre ocene u vezi reforme pravosua. Ova komisija nedvosmisleno je podsetila na nunost zavretka tog procesa, kao jednog od osnovnih uslova u okviru kriterijuma iz Kopenhagena, ije je ispunjavanje neophodno za pristupanje EU. Konstatovano je da manjkavosti i odsustvo uvida u postupak izbora sudija i tuilaca dovodi u pitanje nezavisnost pravosudnog sistema koje moe voditi politikim uticajima na sudstvo. Zbog toga su vlasti Srbije, uslovljene da u Upitniku Evropske komisije predoe plan za ispravljanje nedostataka sprovedenog reizbora sudija i tuilaca i njihovog imenovanja. U Upitniku, na osnovu koga e Evropska komisija izraziti miljenje o kandidaturi Srbije za lanstvo u EU, najvei broj pitanja koja se odnose na politiki kriterijum pridruivanja EU upuen je upravo u vezi sa pravosuem, ukupno 28 upita. Meu njima, zatraene su i informacije o sprovedenom reziboru o proceduri, kriterijumima, telima koja su je realizovala i pravnim lekovima. Podsetimo, poetkom jula 2010. Drutvu sudija Srbije i Udruenju tuilaca i zamenika tuilaca prosleen je odgovor Evropske komisije na njihovo pitanje postavljeno Evropskom parlamentu o reizboru sudija i tuilaca u Srbiji, u kojem se napominje da je srpskoj strani skrenuta panja o neophodnosti potpune revizije tog postupka. Komesar za proirenje EU
99
tefan File, naveo je tada da e Komisija paljivo nadzirati razvoj dogaaja, kao i da e se taj nadzor odraziti na moguu ocenu srpske kandidature za pristupanje Evropskoj uniji. File je objasnio da e Komisija sa izuzetnom panjom pratiti proces reforme pravosua u Srbiji, koja je kljuni prioritet za evropsko partnerstvo, kao i dogaaje koji se tiu reizbora sudija i javnih tuilaca175. On je podsetio da su predstavnici Komisije, zajedno sa ekspertima iz zemalja lanica EU, bili u februaru u misiji u Beogradu, radi ocene naina na koji je postupak reizbora sproveden. File je takoe naveo da Zakljuci ekspertske misije potvruju da je postupak reizbora pokazao znaajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparetnosti i pouzdanosti celokupnog procesa176. On je skrenuo panju srpskoj strani na ove manjkavosti u reformi pravosua i na neophodnost da se sprovede potpuna revizija postupka. File, takoe, napominje da e Komisija u potpunosti podrati ovakav proces i paljivo nadzirati razvoj buduih dogaaja. Nadzor e se odraziti i na godinji izvetaj o napretku, kao i na moguu ocenu srpske kandidature za pristupanje EU, ukazao je File u odgovoru Evropskom parlamentu, na koji se pozvalo Drutvo sudija Srbije i Udruenje tuilaca i zamenika tuilaca.177 U izvetaju EK navodi se i da je Srbija slabo napredovala u reformi pravosua i borbi protiv korupcije, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana. U poglavlju o korupciji Komisija ocenjuje da je Srbija ostvarila izvestan napredak, ali da je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima, te predstavlja ozbiljan problem. Reforma pravosua i borba protiv korupcije kljune su oblasti u procesu pridruivanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana, zbog ega e kandidati koji budu poinjali pregovore o lanstvu u Evropskoj uniji ubudue polaziti upravo od poglavlja o tim temama. U zakljuku izvetaja EK o stanju pravosua u Srbiji stoji da srpski pravosudni sistem samo delimino ispunjava svoje prioritete i da postoji ozbiljna zabrinutost zbog naina na koji su sprovedene skoranje reforme, posebno reizbor sudija i tuilaca . Veliki broj zaostalih sluajeva takoe je razlog
175 Fonet, 3. juni 2010. File za reviziju reizbora sudija 176 Isto. 177 Isto.
100
za zabrinutost, posebno zato to su skoranje reforme negativno uticale na ukupnu ekasnost pravosudnog sistema . Reizborom sudija i tuilaca sprovedenim pod vostvom Ministarstva pravde u drugoj polovini 2009, koji je stupio na snagu u januaru 2010, broj sudija i tuilaca smanjen je za 20 do 25 odsto, navodi Komisija i dodaje da vie od 800, od ukupno oko 3000 sudija, nije reizabrano.178 Po oceni Evropske komisije, mnogi aspekti pravosudnih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost . Ocenjuje se da je procedura rezbora sudija i tuilaca izvedena na netransparentan nain te dovodi u pitanje naelo nazavisnosti pravosua. Tela odgovorna za to, Visoki savet sudstva i Savet dravnog tuilatva, radila su u prelaznom sastavu, to je zanemarilo odgovarajue zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od politikog uticaja, navodi se u izvetaju. Komisija konstatuje da u reizboru nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji s Venecijanskom komisijom, sudije i tuioci nisu sasluani tokom procedure, niti su dobili odgovarajue objanjenje odluka, a pravo na albu imaju samo Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri. Visoki savet sudstva i Savet dravnog tuilatva jo nisu izabrani u trajnom sastavu i jo nisu imenovani novi predsednici sudova, iako su rokovi za to istekli u julu i martu 2010 .179 ef delagacije EU u Srbiji Vensan Deer izjavio je u novembru 2010, kako je neophodno da u narednih godinu dana Srbija ostvari napredak u vie oblasti da bi odgovorila na izazove koji su navedeni u godinjem izvetaju EK i istakao da su kljuna pitanja dobra vlada, reavanje problema koji se tiu postojeeg izbornog sistema, blanko ostavki, nedostatka zakona o nansiranju politikih stranaka, ali i ulozi parlamenta u nadzoru nad sprovoenjem zakona koje je izglasao. Prema njegovim reima, vano je ostvariti vladavinu prava, obezbediti nezavisan sistem pravosua, boriti se protiv korupcije, reiti pitanje javnih nabavki, ostvariti potovanje ljudskih prava, obezbediti makroekonomsku stabilnost, otvaranje trine i klime za investicije, ali i usvajanje i valjanu primenu zakona. Kao vano za Srbiju Deer je naveo i unapreenje regionalne i saradnje sa Hakim
178 www.B92.www, 9. novembar 2010; Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije. 179 Isto.
101
tribunalom, odnosno nastavak potrage za preostalom dvojicom hakih optuenika. On je rekao da je za Srbiju znaajno da izvue pouke iz toga to je EK za Crnu Goru preporuila status kandidata kako bi videla ta je sve potrebno uraditi kada je u pitanju sprovoenje reformi.180 Predsednik Evropske komisije oze Manuel Barozo je povodom reizbora sudija i tuilaca u Srbiji izneo stav da zakljuci ekspertske misije potvruju da je postupak reizbora pokazao znaajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca. EK je svesna procesa reforme pravosua u Srbiji, koji je kljuni prioritet evropskog partnerstva, kao i deavanja u vezi sa reizborom sudija i tuilaca, navodi se u pismu Baroza Drutvu sudija Srbije o emu je obaveteno i Evropsko udruenje sudija i tuilaca. U pismu srpskoj vladi povodom reizbora sudija on istie: Ja lino, Vivijan Reding, potpredsednik i lan Komisije u ijoj je nadlenosti pravosue, osnovna prava i dravljanstvo i tefan File, lan Komisije nadlene za proirenje i evropsku susedsku politiku, ve smo pokrenuli pitanje navedenih nedostataka sa naim srpskim sagovornicima na nedvosmislen nain, i zamolili ih da preispitaju ovaj postupak . Dalje se kae: Komisija e u potpunsti podrati ovaj proces i paljivo nadzirati razvoj buduih dogaaja . On je istovremeno obavestio da su vlasti u Beogradu zvanino zamoljene da preispitaju izbor nosilaca pravosudnih funkcija jer nije sproveden nezavisno, transparentno i pouzdano.181
Sudstvo: politika raomonijada

Reagujui na pismo Baroza, ministarka pravde Srbije Sneana Malovi je navela da je to odgovor na pismo strukovnih udruenja od poetka februara. Malovika je istakla da, u meuvremenu, su i Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca doneli paket mera u skladu sa primedbama Evropske komisije i ekspertskih grupa. U odnosu na kritike da proces opeg izbora sudija nije bio javan, i pored toga to ne postoji zakonska obaveza, Visoki savet sudstva je odluio da u postupku pred Ustavnim sudom
180 Blic 19. novembar 2010. Neophodan napredak u vie oblasti. 181 Press 1. maj 2010 Barozovo pismo povodom reizbora sudija.
102
dostavi obrazloenja neizabranim sudijama. To su ujedno i bile osnovne primedbe Evrope .182 U kabinetu predsednika Republike Borisa Tadia tada je reeno da je predsednik upoznat sa pismom koje je pre dve nedelje u Beogradu predao komesar za proirenje EU tefan File i da su nadleni dravni organi obavestili predsednika da su u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima EK. Nakon zavretka reizbora sudija bilo je nekoliko sastanaka sa predstavnicima EU zbog reforme pravosua i nastalih problema. Uprkos ranijim sugestijama EK, dogovoreno je, izmeu ostalog, da izbor sudija i tuilaca nee biti poniten i vraen na poetak, ali da im bude omoguena takva alba pred Ustavnim sudom u kojoj mogu osporiti razloge zbog kojih nisu izabrani. Predsednica Drutva sudija Srbije Dragana Boljevi izjavila je povodom ovakvog reenja ili reenja da, ukoliko Ustavni sud privremenom merom ne odloi odluku o prestanku sudijske funkcije onima koji su se alili, nije verovatno da e nereizabrane sudije dobiti zatitu u razumnom roku. Boljevika istie da u tom sluaju imamo osnov da se obratimo Evropskom sudu u Strazburu i pre okonanja postupka pred USS .183 Meutim, ispravljanje pravosudne krive Drine to je bilo u nadlenosti Ustavnog suda Srbije, pozvanog da odlui o albama zaveno je krahom. Do kraja 2010, ovaj je sud doneo samo dve odluke o vraanju sudija na prethodnu funkciju. U februaru su nereizabrane sudije podnele Ustavnom sudu Srbije 837 albi na postupak izbora vrilaca pravosudnih funkcija. Portparol Ustavnog suda Dejan Mili rekao je da su albe podnele gotovo sve neizabrane sudije, kao i da e ta institucija o svakoj albi posebno odluivati: Prvi put se suoavamo sa ovakvim vrstama albi. Kako bismo dali najbolji odgovor o svakoj od njih odluivaemo odvojeno, a pri tom emo nastojati da reenja budu dostavljena u razumnom roku .184 Inae, prema proceduri za svaki od tih predmeta morao je biti imenovan sudija izvestilac koji ga potom, obrazloen, predoava ostalim sudijama Ustavnog suda. Dragana Boljevi, predsednica Drutva sudija Srbije, izjavila je, meutim, da su oni dobili drugaiju informaciju, odnosno da
182 Isto. 183 Blic, 30. april. 2010. Greke u izboru sudija ispravlja Ustavni sud. 184 Danas, 10. februar 2010. Neizabrani podneli 800 albi.
103
su sve albe dostavljene jednom sudiji, kao i da se njegovo ime neosnovano dri u tajnosti .185 Ona je naglasila da se Drutvu javilo na desetine sudija koji su rekli da su pokuali dobiti odgovor od Visokog saveta sudstva u vezi sa uvidom u lina dosijea u kojima su razlozi pojedinanih razreenja ali da nisu stigli dalje od prijavnice.186 Prema njenim reima, Visoki savet sudstva dao je prvo saoptenje tek na intervenciju iz evropskih sudskih organizacija, ali su tada usledile optube line prirode. Predsednica Visokog saveta sudstva iznela je niz optubi na raun pojedinih sudija da su se bavile nedostojnim poslom, ali je daleko vei problem odakle joj takve informacije. Zatitnik graana je saoptio da nije koriena dokumentacija BIA i da ne sumnja u ono to je video, a mi ne vidimo odakle su poverljive informacije mogle doi sem od BIA, navela je Boljevi.187 Brojne sudije odbijene su za reizbor na osnovu podataka o nedostojnosti koji su, navodno, dobijani i neovlaenim prislukivanjem i zloupotrebom podataka o privatnom ivotu nosilaca pravosudnih funkcija. Prema informacijama koje su procurele, sudije Ustavnog suda Srbije bile su otro su podeljene oko albi 837 neizabranih sudijas i nije bilo veine potrebne za donoenje odluke o dvema albama, koje su stavljene na dnevni red. Mada je dvoje sudija izvestilaca Ustavnog suda koji su uradili predlog odluke za ove dve albe bili miljenja da ih treba usvojiti, o tome nije odluivano jer nije bilo potrebne veine. Prema nezvaninim informacijama sudije Ustavnog suda podeljene su u dve grupe. Jedna se zalae da se praktino 837 albi onih koji nisu reizabrani usvoji jednom odlukom. Druga grupa, koja je blia veini, smatra da Ustavni sud mora da odluuje o svakoj ponaosob.188 Inae, u svim albama Ustavnom sudu, neizabrane sudije su kao osnovno krenje zakona naveli da je Visoki savet sudstva konstituisan nezakonito. A to je samo jedno od nekoliko bitnih pravnih pitanja na osnovu kojih ustavne sudije odluuju da li glasaju za ili protiv usvajanja albe.
185 Isto 186 Isto 187 Danas, 10. Februar 2010 Neizabrani podneli 800 albi. 188 Blic, 21. maj 2010. Ustavni sud podeljen oko albi na reizbor sudija.
104
Dilemu o zakonitosti svog konstituisanja imali su i lanovi Visokog saveta sudstva, koji su se prvi put sastali 6. aprila 2010. godine. Prema zapisniku sa tog sastanka, predsedavajua Nata Mesarovi prva je upitala postoje li zakonski uslovi da se tog dana konstituie Visoki savet sudstva. Mesarovi je rekla da nisu izabrana tri lana saveta, a da lanovi 54. I 5. Zakona o Visokom savetu sudstva vrlo jasno propisuju da i oni moraju biti izabrani radi konstituisanja. Pravni ekspert i profesor i dekan Pravnog fakulteta Union Vesna Raki-Vodineli, izjavila je da podrava argumente Mesarovieve. Meutim, ona postavlja pitanje kako Mesarovieva sada brani odluke koje je donelo to krnje telo. Visoki savet sudstva jo uvek radi u krnjem sastavu, to je propust Skuptine, jer je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima. Sve njihove odluke imaju bitnu povredu odredaba postupka, a Ustavni sud e odluiti da li te povrede imaju takav znaaj da dovode u pitanje opstanak odluka krnjeg Visokog saveta sudstva.189 Drutvo sudija Srbije je krajem jula 2010, pozvalo sve nereizabrane kolege zainteresovane da se ale Meunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Prema reima predsednice tog Drutva Dragane Boljevi, odluka VSS doneta je nakon to su se Visoki savet sudstva i Ustavni sud poeli baviti posebnom vrstom pravne akrobatike190. U saoptenju koje je Drutvo sudija objavilo na svom sajtu, Ustavnom sudu se zamera da je reio samo jednu od vie od 1500 albi, iako je ovom pitanju zvanino dao prioritet. Naime, od sredine juna VSS dostavljao je sudijama individualna reenja sa obrazloenjima zato nisu izabrani, umesto spornih cirkularnih reenja, koja su 25. decembra 2010. godine poslata na adrese neizabranih, a na koja su i Ustavni sud i meunarodne institucije imali primedbe. Ipak, Drutvo sudija je preporuilo svojim lanovima da izjave albu Ustavnom sudu i protiv novih odluka i da je predaju u roku koji je Ustavni sud ostavio za izjanjenje. Inae, do kraja 2010. godine Ustavni sud doneo je samo dve konane odluke kojima su usvojene albe neizabranih sudija. A, obzirom da je ovaj Sud po pravnim uzusima obavezan da u istovetnim sluajevima presuuje na isti nain, s pravom se oekivalo da e i sve ostale istovetne albe biti
189 Isto. 190 Danas, 10. februar 2010 Neizabrani podneli 800 albi.
105
usvojene. U meuvremenu, predloeni zakoni iz oblasti pravosua doneti su po hitnom postupku nakon to su 21. decembra 2010. godine dostavljeni poslanikim klubovima, da bi ve sutradan bili razmatrani na sednici Skuptine Srbije, te usvojeni uoi same Nove godine.191
Sporne dopune pravosudnih zakona

Skuptina Srbije usvojila je 29. decembra 2010, izmene Zakona o sudijama koje utvruju da Visoki savet sudstva preuzima od Ustavnog suda predmete u postupcima po albama neizabranih sudija i da e ustavne albe neizabranih sudija biti tretirane kao prigovor upuen VSS. Izmene i dopune zakona iz oblasti pravosua Srbije trebalo je da otklone sumnje u postupak opteg izbora sudija i kritike na raun reformi pravosua koje je Evropska komisija iznela u godinjem izvetaju o napretku Srbije. Vlasti Srbije saoptile su da su izmene usaglaene sa stavovima i preporukama Venecijanske i Evropske komisije. Veina opozicionih stranaka kritikovala zakonska reenja u vezi sa preispitivanjem odluka o sudijama koji nisu izabrani. Obrazlaui poslanicima set zakona iz oblasti pravosua, ministarka pravde Srbije Sneana Malovi rekla je da su nadleni organi potpuno spremni da isprave sve eventualne nepravilnosti u procesu reforme pravosua, a naroito u postupku opteg izbora sudija i tuilaca: Prvi korak u tom cilju je stvaranje normativnog okvira koji e omoguiti da se preispita ovaj proces i otklone nedostaci u vezi sa transparentnou postupka i pravne zatite, i eliminisati bilo kakve sumnje u politiki uticaj .192 Ministarka je obrazloila izmene zakona o sudijama, o javnom tuilatvu, o ureenju sudova, kao i o izmenama Zakona o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala, te Zakonu o krivinom postupku. Istakla je da je o tim zakonima raspravljano sa lanovima Venecijanske komisije Saveta Evrope, koji su se sloili da su predloene izmene najbolji nain da se na zakonski nain, a potujui u potpunosti ustavno ureenje Srbije i vla-
191 Veernje novosti, 23. jul 2010. Sudije spremne za Strazbur. 192 RTV Vojvodina,| 22.decembar 2010.
106
davinu prava, izvri preispitivanje odluka u procesu opteg izbora .193 Ona je dodala da Srbija time eli da ispuni sve uslove za dobijanje statusa kandidata u EU. Opozicione stranke u srbijanskom parlamentu protivile su se to e, umesto Ustavnog suda Srbije stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitivati odluke o neizabranim sudijama i to e ustavne albe neizabranih sudija biti tretirane kao prigovor upuen tom Savetu. Sastanak predstavnika Venecijanske komisije, Evropske komisije i ministarstva pravde Srbije o izmenama i dopunama pravosudnih zakona odran je 16. decembra 2010. godine. Ministarka pravde je nakon susreta saoptila da su Venecijanska komisija i EK podrali izmene i dopune pravosudnih zakona. Ona je navela da formiranje VSS i Dravnog vea tuilaca predstavlja osnovu za sprovoenje postupka preispitivanja odluka koje je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva. Predloene izmene zakona, navela je ona, otvaraju mogunost da vei broj kandidata uestvuje u izboru za izborne lanove VSS i Dravnog vea tuilaca. Istakla je da je predvieno da status kandidata mogu da steknu i nosioci pravosudnih funkcija koje podri najmanje 20 sudija, odnosno 15 javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, ime se uspostavlja mogunost bolje i kvalitetnije zastupljenosti nosilaca pravosudnih funkcija u ovim organima .194 Radi eliminisanja sumnje u politiki uticaj na izbor, kako je objasnila ministarka, predvieno je da Skuptini Srbije moe biti predloen samo kandidat koji je dobio najvei broj glasova svojih kolega. Ona je dodala da se u sluaju kada je re o dva ili vie kandidata koji dobiju jednak broj glasova predlae onaj koji najdue obavlja sudijsku, odnosno javnotuilaku funkciju.195 Novina izmene Zakona o sudijama je pravo prigovora koje sudije podnose VSS na odluku o prestanku sudijske funkcije. Kljuno je i da stalni sastav Visokog saveta sudstva, koji e se obrazovati nakon izbora lanova iz reda sudija, preispita odluke prvog (tj. prethodnog) sastava VSS o prestanku sudijske dunosti bivim sudijama koje nisu izabrane u postupku opteg izbora. Malovika je ukazala da sudija ima pravo da se u postupku
193 Isto. 194 Beta, 29. decembar 2010, Srbija pokuava da otkloni nedostatke u reformi pravosua. 195 Isto.
107
preispitivanja upozna sa predmetom i dokumentacijom, kao i da usmeno izloi svoje navode .196 Predvieno je i da e u sluaju postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u strunost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije koji je izabran na optem izboru, odnosno ukoliko postoje razlozi koji ukazuju na povredu postupka u donoenju odluke o izboru pojedinog sudije, (novi) stalni sastav VSS preispitati odluke prvog sastava VSS. U sluaju da se u postupku preispitivanja utvrdi postojanja nepravilnosti, VSS e po slubenoj dunosti pokrenuti postupak za razreenje ime e se omoguiti uvid u rad i donoenje odluka prvog sastava VSS i time konano otkoniti sve sumnje u postupak opteg izbora. Izmene zakona e omoguiti potpuni uvid u rad ranijeg tima VSS i Dravnog vea tuilaca, a postupak preispitivanja donetih odluka bie sproveden na nain da se obezbedi uvid u tok postupka i donete odluke. 197 Dakle, reterirajui u odnosu na prethodna reenja i sugeriui prihvatanje novih, Malovieva je, tada, konstatovala: Suoeni smo sa velikom neekasnou Ustavnog suda koji je za godinu dana doneo samo jednu odluku o albi neizabranih sudija .198 Nezadovoljni novim (dopunjenim i izmenjenim) zakonskim reenjima, Drutvo sudija Srbije i Udruenje javnih tuilaca uputili su krajem decembra 2010, evropskim zvaninicima jo jedno pismo u kome navode da je Ministarstvo pravde ignorisalo njihove sugestije. Oni podseaju da su poslali predloge za izmenu seta zakona iz oblasti pravosua koji bi vodio ka kredibilnoj reviziji izbora sudija i tuilaca. Kako je navedeno u pismu, resorno ministarstvo nije konsultovalo ni Visoki savet sudstva, to je pokazalo da se ozbiljni koraci u reformi preduzimaju bez socijalnog dijaloga i da se odluke donose u uskom krugu ljudi. U obraanju evropskim zvaninicima istie se da su predloena zakonska reenja sporna ne samo zbog nepotovanja pravnog poretka, ve i zbog moguih loih posledica, kad je re o kredibilnosti izbora saveta i revizije reizbora iz 2009. godine. U pismu se istie: Vlast trei put zaredom preduzima najvanije pravosudne mere u vreme boinih praznika, pa su tako izmene pravosudnih zakona, po hitnom postupku, podnete Skuptini 21. decembra, u
196 Blic, 7. decembar 2010, Najavljene izmene poravosudnih zakona. 197 Isto. 198 Isto.
108
popodnevnim asovima, a poslanicima uruene uvee u 22 sata, ime su oni bili onemogueni da se upoznaju sa zakonskim izmenama i izjasne o njima .199 U pismu se navodi da je loa odluka da se otklanjanje nedostataka reizbora i vraanje predmeta VSS radi ispravljanja greaka moe ostvariti jedino oduzimanjem nadlenosti Ustavnom sudu, pretvaranjem ve izjavljenih albi u tzv. prigovore o kojima e odluivati VSS i retroaktivnom primenom takvog zakona. Istie se da se ovakvim protivustavnim reenjem povreuje se pravo na efektivan pravni lek time to se odluka VSS o prestanku sudijske funkcije smatra pravosnanom pre sudske kontrole, a Ustavom propisani pravni lek alba, pretvara u vanredni pravni lek. Zakonske izmene, kako navode u obraanju, ne sadre kriterijume za sprovoenje reizbora, tavie, zakon mora da utvrdi jasne kriterijume kojima VSS mora da se rukovodi u postupku reizbora, kao i pravian postupak i omoguivanje prava na albu.200 Drutvo sudija Srbije predloilo je Ustavnom sudu da pokrene postupak za ocenu ustavnosti usvojenih izmena pravosudnih zakona i zatrailo da ovaj Sud nastavi sa postupanjem po albama neizabranih sudija. U predlogu Drutva sudija Srbije se navodi: Nadlenost Ustavnog suda, zasnovana po pravnim lekovima propisanim Ustavom, ne moe se promeniti zakonom, koji je akt nie pravne snage od Ustava i koji mora da bude u saglasnosti sa Ustavom.201 Drutvo sudija navelo je i da bi Ustavni sud, ako bi dostavio ve izjavljene albe nereizabranih sudija Visokom savetu sudstva, prekrio Ustav u pogledu naela o vladavini prava, prava na pravino suenje, prava na jednaku pravnu zatitu i na pravno sredstvo. Sudije su ukazale i da pravo na pravino suenje, na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo spadaju u korpus ljudskih prava zajemenih Ustavom. Istie se da ukoliko se zakonom uopte propisuje ostvarenje ovih prava ili njihovo ogranienje, Ustav postavlja niz strogih uslova koji u konkretnom sluaju nisu ispunjeni.202
199 www.B92.net , 30. decembar 2010, Pismo drutva sudija i tuilaca EU. 200 Isto. 201 Saoptenje Drutva sudija Srbije, 8. januar 2011. 202 Isto.
109
Gotovo istovremeno, ministarka pravde Sneana Malovi izjavila je da bi Visoki savet sudstva mogao biti izabran polovinom februara 2011, pre zakonom utvrenog roka, i da bi u martu trebalo da pone razmatranje prigovora sudija koje nisu izabrane u postupku opteg izbora. Malovieva je rekla da e preispitivanje odluka o izboru sudija uslediti nakon usvajanja Pravilnika o kriterijumima i merilima i da bi do juna mogli da budu obavljeni razgovori sa svim neizabranim sudijama koje su uloile prigovore. Rekla je takoe, da e neizabrane sudije biti pozvane pred Visoki savet sudstva i imae priliku da se izjasne o navodima iz pojedinanih obrazloenja koja su im ve dostavljena i ukoliko ne budu zadovoljne odlukom, takoe e imati mogunost albe Ustavnom sudu.203 Istakla je da e u izradi Pravilnika o kriterijumima i merilima uestvovati i evropski eksperti koji e polovinom januara doi u Beograd i da e uz saglasnost Evropske komisije biti uraen i akcioni plan za sprovoenje pravosudnih zakona usvojenih krajem decembra. Ministarka pravde odbacila je mogunost da bi zbog kritika dela javnosti i strukovnih udruenja usvojene izmene pravosudnih zakona mogle dodatno da uspore ili da ugroze dalju reformu pravosua. Prema njenim reima, Visoki savet sudstva u reavanju prigovora potovae principe na koje je ukazao Ustavni sud Srbije u usvojenim albama neizabranih sudija i izrazila nadu da e rasprave o prigovorima pred Visokim savetom sudstva biti javno propraene u veoj meri nego kada su voene pred Ustavnim sudom. Ona je naglasila da pitanje neizabranih sudija treba da bude reeno i zakljueno, ali je ukazala da je to samo jedan od segmenata reforme pravosua, uz izmene procesnih zakona, organizacije i rada sudova i tuilatava, kao i promene svesti graana zemlje koja prelazi sa jednog drutvenog ureenja na drugi nivo. 204
203 Beta, 4. januar 2011, Malovi: U martu razmatranje prigovora sudija. 204 Beta, 4. januar 2011. Malovi: U martu razmatranje prigovora sudija.
110
Apel strunjaka zbog propusta u reformi pravosua

Set pravosudnih zakona205 kritikovali su i brojni drugi eksperti. Jelisaveta Vasili, lan Saveta za borbu protiv korupcije, je upozorila da se Setom pravosudnih zakona kri ustavno naelo stalnosti sudijske funkcije koje je osnov nezavisnog sudstva .206 Ona je ukazala na injenicu da je opti izbor sudija obavio privremeni i nepotpuni Visoki savet sudstva i da se posle izmena pravosudnih zakona saznalo ono to smo mogli da pretpostavimo da e ova nestruna, agresivna i nedostojna vlast uiniti sve da onemogui sudsku kontrolu odluka Visokog saveta sudstva .207 Vasilieva istie da se vlast zbog toga odluila da oduzme Ustavnom sudu nadlenost odreenu Ustavom, da oduzme sudijama pravo na albu, odnosno pravo na sudsku kontrolu odluka VSS i da, arobnim tapiem koji se zove zakon, albe sudija pretvori u prigovore o kojima e da odluuje VSS, odnosno da sve vrati tamo gde je i poelo. Struna javnost zna da zakon ne moe da oduzme sudu nadlenost koja mu je odreena Ustavom, da niko ne moe da oduzme pravo sudiji na sudsku kontrolu akta kojim je odlueno o nekom njegovom pravu i, naravno, da se Ustavni sud na osnovu izmena zakona nee oglasiti nenadlenim za odluivanje o albama i da e albe predati VSS, a da za to nema zahtev ili saglasnost sudije, koji je albu izjavio208. Ona takodje postavlja i pitanje odgovornosti zbog stanja u pravosuu zbog kog se ne mogu kriviti samo poslanici koji bez razmiljanja donose zakone, a o njihovoj odgovornosti odluuju glasai, a ni Vlada jer je produkt partija, poslanika i glasaa takvih kakvi jesu i zakljuuje: Mogu da optuim sudije lanove VSS. Oni su krivi zbog toga to su pristali da odluuju u privremenom i nepotpunom organu, to su pristali da budu korumpirani, odnosno nagraeni jer su za svoj glas dobili pravo da ne
205 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o javnom tuilatvu, Zakona o dravnom veu tuilaca. 206 Politika, 10. januar 2011. Da li e i kada neko odgovarati zbog reforme pravosua. 207 Isto. 208 Isto.
111
uestvuju u ovim izborima i da posle zavretka izbora napreduju u sud vieg ranga. Krivi su to su broj ukupno potrebnih sudija odreivali nestruno, po ac sistemu, udvarajui se posluno volji ministra i drugih politiara, a ne na osnovu egzaktnih merila. Odgovaraju to su svojim kolegama uskratili javnost u postupku, dostupnost dokaza na osnovu kojih su donoene odluke i raspravnost u postupku. Sudije lanovi VSS pokazale su svoju nestrunost u obavljanju sudijskog poziva, jer sudije koje ne znaju da su svi postupci javni, ako zakonom nije drugaije odreeno, kao i da svi ljudi imaju pravo na dostupnost dokaza i raspravnost u postupku, ne mogu biti strune sudije .209 i na kraju zakljuuje: Ako su sudije lanovi VSS znale za javnost u postupku, za pravo dostupnosti dokaza kao i raspravnost u postupku, ali su krili ta prava namerno ili pod pritiskom politiara, onda takve sudije ne samo da su nestrune nego nisu ni dostojne obavljanja sudijske funkcije.210 I drugi pravni eksperti su nezadovoljni usvajanjem izmena seta pravosudnih zakona. U januaru 2011. godine, tridesetak strunjaka (inae, veoma razliitih po politikom uverenju i profesionalnom angamanu) potpisalo apel kojim se politikoj i iroj javnosti ukazuje na niz propusta nainjenih u reformi pravosua. Ovaj dokument upuen je na adrese Narodne skuptine, odnosno parlamentarnih stranaka, predsednika Republike Srbije, Ustavnog suda, Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca. Meu potpisnicima apela, uglednim strunjacima, advokatima i profesorima prava je i veliki broj profesora ustavnog prava i teoretiara drave i prava, kao i dvojica akademika. Potpisnici dokumenta pozdravljaju nastojanje vlasti da otkloni neke od velikih propusta napravljenih u reformi pravosua, ali upozoravaju i da ta nastojanja sadre pravno nedopustive manjkavosti i u nedavno usvojenim izmenama seta pravosudnih zakona. U apelu se navodi izmeu ostalog: Pojedinane izjave volja vie stotina osoba koje sadre jedan pravni lek uloen Ustavnom sudu zakonodavac hoe svojom voljom da pretvori u drugi, do sada nepostojei pravni lek uloen najviem organu pravosudne uprave. To je suprotno svakoj ideji prava, elementarnoj pravnoj sigurnosti,
209 Politika, 10. Januar 2011. Da li e i kada neko odgovarati zbog reforme pravosua. 210 Isto.
112
ali i ideji podele vlasti. To je potiranje pravnovaljane volje pojedinaca retroaktivnom neustavnom kolektivnom voljom zakonodavca. To je svemo zakonodavca, odnosno samovolja, suprotnost mogunosti konstituisanja Srbije kao moderne pravne drave. To je negiranje osnovnih individualnih prava, izmeu ostalog, prava na efektivni pravni lek i nepotovanje osnovnih principa, izmeu ostalih, zabrane retroaktivnosti koja ugroava pravnu sigurnost .211 Prema reima dr Jasminke Hasanbegovi, profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu i inicijatora potpisivanja apela, ovakvi vani zahvati u pravosuu, kao i pomenute izmene i dopune pravosudnih zakona preduzeti su na brzinu, bez rasprave, po hitnom postupku, pred novogodinje i boine praznike, kao i 2008, i 2009. godine. Uz to, te izmene i dopune zakona protivustavno su stupile na snagu narednog dana po objavljivanju. Hasanbegovieva naglaava konstataciju iz apela da se usvojenim izmenama zakona onemoguava pravo glasa nereizabranim sudijama (njih vie od 800) i tuiocima (oko 200) o ijem statusu jo nije doneta pravnosnana odluka da uestvuju u izborima za Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca. Takoe se propisuju nerazumno kratki rokovi za izbore lanova VSS i DVT i predlae se nain izbora koji ne moe dati legitimitet iz temelja poljuljanom ugledu ovih tela. Pravni put, istie se u dokumentu, za otklanjanje ovih i drugih ogromnih propusta u reformi pravosua u Srbiji postoji: neophodno je da Ustavni sud donese odluku o predlozima ovlaenih predlagaa iz decembra 2009. godine o ustavnosti Ustavnog zakona koji prekida stalnost sudijske funkcije, zatim da Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca rasporede sudije i tuioce prema novoj, reformisanoj mrei sudova i tuilatava, i da nedostojni, nestruni i neosposobljeni pojedinci budu razreeni na osnovu obrazloene odluke o tome.212
211 Politika, 13. januar 2011. Apel strunjaka zbog propusta u reformi pravosua. 212 Politika, 13. januar 2011. Apel strunjaka zbog propusta u reformi pravosua.
113
Sporovozne presude i poveani trokovi

Iako je reorganizacija sudova bila motivisana i ekonomskim razlozima kako bi se doprinelo njihovom rastereenju i ekasnosti, ispostavilo se da mnogi krivini procesi kao i privatni sporovi, traju mesecima, pa i godinama. Apurdno je da se na presude ili odluke dugo eka ak i u sporovima koji imaju oznaku hitnosti kao to su, recimo, radni sporovi. Poznato je da su ovi sporovi meu najbrojnijima nakon brojnih (ne)legalnih privatizacija srpskih preduzea i fabrika. Ispostavilo se, naime, da broj sudija ni izbliza ne moe reiti koliinu predmeta koji su im dodeljeni. U septembru 2010. godine ministarka pravde Sneana Malovi ocenila da su osnovni ciljevi reforme pravosua ispunjeni, jer je podignuta ekasnost rada sudova, te da privredno sudstvo radi vrlo dobro, to e se odraziti na porast investicija. Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi, istovremeno je ukazala da su u reformi sudstva najvie slabosti do sada pokazali osnovni sudovi, a posebno Prvi osnovni sud u Beogradu gde e biti potrebna pomo i intervencija VSS. Prezentujui izvetaj o estomesenom radu sudova u Srbiji, Mesarovieva je upozorila predsednike osnovnih sudova da moraju za saradnike izabrati ljude koji e doprineti boljem radu sudova i pomoi graanima u ostvarivanju njihovih prava. Ona je, ipak, zadovoljna rezultatima reforme pravosua, uz opasku da su se netanim pokazale prognoze pojedinaca da e sudstvo biti paralisano.213 Istakla je da detaljna analiza rada svakog suda od januara do avgusta 2010. godine, na osnovu broja reenih predmeta, pokazuje da sudije u Srbiji nisu optereene. Za pola godine, dodala je ona, ne mogu biti reeni svi predmeti stari i po deceniju i po. Mesarovieva je obelodanila ocenu VSS da sudstvo u Vojvodini radi bolje od ostalih, jer se bolje pripremilo za reformu, dok je beogradski Apelacioni sud, koji je prvi u zemlji po broju kvalitetnih sudija, dobio lou ocenu. Podbacio je i Upravni sud iako ima dovoljno kvalitetnih sudija dok privredni sudovi imaju 91 odsto reenih predmeta. Ipak, najvie problema je u osnovnim sudovima, a meu njima prednjai Prvi osnovni sud u Beogradu.214
213 Blic, 4. septembar 2010, Najvie predmeta reeno u Vojvodini. 214 Isto.
114
U tom sudu nezvanino kau da su najvei sud u Srbiji i na Balkanu, jer pokrivaju teritoriju bivih prvog, drugog, treeg, etvrtog i petog optinskog suda, a najvie ih optereuju izvrni predmeti koji se vode od 1980. godine do sada. Formalno ima 1,6 miliona takvih predmeta, ali je Infostan u novembru prole godine povukao 900.000 zahteva za izvrenje, jer je od tog broja graana naplatio glavnicu duga, a kamatu im otpisao. Tih 900.000 odustajanja zavedeni su u kompjuteru, ali jo nisu arhivirani kao predmeti, izmeu ostalog, zato to su sudovi od 4. januara 2011. godine radili i po 20 sati dnevno na preselenju zaposlenih i spisa iz pet zgrada u tri.215 S druge strane, Dragana Boljevi, predsednica Drutva sudija Srbije, kae da je reforma sudstva kao dobro donela zakone o nezavisnim institucijama ili o oduzimanju imovine steene kriminalom. Sudstvo je u ovoj fazi reforme graanima manje dostupno i kvalitetno, skuplje je i sporije. To su posledice tri pogubna poteza kojima su sudije uutkane, prekomerno i neravnopravno optereene. Prvi je smanjenje broja sudija, iako ve deceniju bitno raste broj predmeta. Drugi je upornost da se konzerviraju loi rezultati bahatog reizbora. Tree je nepromiljena, nefunkcionalna i skupa sudska mrea. Ona je upozorila da su trokovi sudova poveani posle reforme, a Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde nisu o tome izvestili. Dodala da je VSS proizvoljno odreivao broj reizabranih sudija zbog ega je dolo do ozbiljnog poremeaja u optereenosti sudova . Prema njenim reima, sudije rade mnogo i optereene su veim brojem predmeta, a mrea sudova je loa i nije pokazala bolje i bre rezultate u odnosu na vreme pre reforme pravosua. Istie da, broj predmeta je povean u Beogradu, u kojima sudije ne bi ni u naredne tri godine mogli da ree sve predmete koje ve imaju .216
215 Blic, 4. septembar 2010. Najvie predmeta reeno u Vojvodini. 216 B92, 22. septembar 2010. Trokovi vei, sudovi preoptereeni.
115
Izvravanje pravosnanih presuda

Izvrenje pravosnanih sudskih presuda jedan je od najveih problema srpskog pravosua. Za sada nema preciznih podataka koliko se sporo ali dostino stie do pravde. Poznato je da se, i kad je presuda izreena, na njeno izvrenje takoe beskrajno eka. Slobodan Homen, dravni sekretar Ministarstva pravde, istie da je u proseku potrebno da proe 650 dana od trenutka kada sud donese konanu odluku do njene realizacije. Standard u razvijenim zemljama je 60 dana. Srbija je, dakle, na zaelju Evrope po broju (ne)izvrenih pravosnanih presuda, naroito u vezi odluka trgovinskih sudova. U Beogradu sa vie od 75 odsto svih sudskih predmeta u Srbiji, gde su uneti podaci u raunarski sistem sudova, znamo da trenutno od ukupno 1,9 milion predmeta, gotovo 1,6 milion jesu upravo postupci koji se tiu izvrenja sudskih presuda. Uz pomo Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) formirali smo radnu grupu koja je sada napisala novi zakon o izvrnom postupku.217 On napominje da je veliki problem bio u neizvrenju presuda privrednih sudova, ime nije bilo mogue garantovati ekasnost prilikom plasmana stranih investicija i da je to bio razlog za odvraanje stranih investitora od Srbije . Veliki broj pravnih lica je zloupotrebljavao sporost u izvrenju, jer su u tom periodu namerno terali preduzea u steaj, dok se ekalo izvrenje presuda, tako da onda nije bilo mogue naplatiti potraivanja. Procenjuje se da je tako najmanje 10 puta umanjena ukupna suma koja se sudskim putem potraivala. Usvajanje novog, ekasnijeg zakona je obaveza i zbog zahteva Svetske banke da bi bankarski sistem u Srbiji funkcionisao normalno .218 Homen istie dodatni problem, a to je mali broj sudskih izvritelja (u Beogradu ih ima 40, na 1,6 miliona predmeta). Jedan od problema je i korupcija, jer se deavalo da se izvritelji podmiuju da odlau izvrenja. Utvreno je da je bolje da se angauju privatni sudski izvritelji, nego da se proiruje dravna uprava. Inae, u 80 odsto evropskih zemalja postoje privatni sudski izvritelji. Zakonom e ubudue biti propisano da u
217 Blic, 23. avgust 2010, Na izvrenje eka 1,6 miliona presuda. 218 Isto.
116
Srbiji bude najmanje jedan izvritelj na 30.000 stanovnika. Oni e morati da imaju pravni fakultet i poloeni ispit za izvritelja.219 Reorganizacija sudova podrazumevala je njihovo ukrupnjavanje tj. pokrivanje podruja na kojima ih je ranije bilo vie. Zbog toga su mnoge sudije prinuene da putuju iz mesta u mesto, a neki od njih dnevno prelaze i vie od 100 kilometara. Zbirni podaci o tim dodatnim putnim trokovima kao i trokovima stanovanja te izdvajanjima za odvojeni ivot oko 200 sudija i tuilaca u Srbiji, takoe, ne postoje. Na primer, sudije iz Aranelovca i Topole putuju svakog dana u Kragujevac, prelazei i po 130 kilometara, a trokovi njihovog prevoza od kue do posla mere se stotinama hiljada dinara. Pet zamenika apelacionog tuioca u Novom Sadu, koji su iveli u Vrcu, Panevu i Subotici, najpre su putovali, a onda su iznajmili stanove u Novom Sadu. Drava im dotira naknadu za stanovanje u visini od 250 eura meseno, a isto toliko im isplauje na ime odvojenog ivota od porodice. To je ukupno 2500 eura meseno, samo za Apelaciono tuilatvo u Novom Sadu. Tome treba dodati i nadoknadu za putne trokove, etiri puta meseno, jer i sudije i tuioci iz apelacionih sudova i tuilatava, koji su iznajmili stanove u Beogradu, Niu, Kragujevcu i Novom Sadu, imaju pravo da svakog vikenda, o troku drave, putuju svojim kuama, u posetu porodici. Ministarstvo pravosua istie da pravosudni organi, u skladu sa Zakonom o budetu i odlukom o raspodeli sredstava, dostavljaju Ministarstvu pravde zahtev o potrebnim novanim sredstvima, kako bi se izvrio njihov transfer. Ministarstvo pravde nema podatke o tome koliko sudija i tuilaca dobija naknadu za odvojeni ivot i smetaj, imajui u vidu da pravosudni organi ministarstvu za tu vrstu trokova dostavljaju zahtev za transfer sredstava pod stavkom naknada za zaposlene, koja osim naknade za odvojen ivot i smetaj, obuhvata i naknade za prevoz svih zaposlenih nosilaca pravosudnih funkcija. Ministarstvo tvrdi da su od uspostavljanja nove mree pravosudnih organa, rashodi za zaposlene i za plate u odnosu na 2009, belee smanjenje od 150 miliona dinara meseno, a ostali tekui rashodi belee smanjenje od 26 miliona. Utede su, po ovoj raunici, ostvarene smanjenjem broja sudija i zaposlenih, a osim toga, mnogi koji putuju,
219 Isto.
117
koriste slubena vozila i vozae, dok se neki snalaze pomou linijskog, meugradskog ili sopstvenog prevoza. 220 Reforma pravosua u Srbiji tek e (odluujue) biti pod lupom meunarodne zajednice ali, injenica je, da e biti uspena tek kad se pravosudnim organima obezbedi nezavisnost, samostalnost i sigurnost u izricanju presuda, bez bojazni od (ne)reizbora ili smenjivanja u kojima glavnu re vode politika i politiari.
Novi Zakon o krivinom postupku

Zakon o krivinom postupku (ZKP) zasluuje posebnu panju. Najpre, zbog svog znaaja u krivinoprocesnom postupanju, odnosno radikalnim promenama u ovoj oblasti. Dakle, ne radi se o dopunama tj. kodikaciji vaeeg ZKP, ve o novom propisu koji e temeljno izmeniti pravnu proceduru, od istrage, preko procesnih pravila pred sudom, te striktnog razdvajanja uloga tuioca, odbrane i suda, drugaijeg odreivanja (policijskog) pritvora, sve do promene statusa svedoka saradnika. Novi ZKP u smislu stvaranja zakonskih okvira, svakako je najznaajniji za zapoetu, a jo nedovrenu, reformu pravosua. Konano, kako jo nije usvojen, ima prostora za eventualne primedbe i sugestije u njegovom prilagoavanju ovdanjoj pravnoj tradiciji i usklaivanju sa meunarodnim standardima. Bude li usvojen u parlamentu, novi ZKP poeo bi se primenjivati od 1. februara 2012. godine, osim na postupke za organizovani kriminal i ratne zloine, gde e se na primenu ekati znatno krae est meseci po usvajanju. Dakle, norme predviene u Nacrtu ZKP ukratko, sline su onima koje se u istrazi i suenjima primenjuju u dravama ije je pravosue zasnovano na principima anglosaksonskog prava (kao i u Hakom tribunalu), a cilj su ekasnija i bra suenja. Sud vie nee izvoditi dokaze po slubenoj dunosti i sav teret dokazivanja krivice pae na tuilatvo. Sud e, meutim, imati znaajnu ulogu u pripremnom roitu za potvrivanje optunice, to je jedna od vanih novina. Na glavnom pretresu, suenju, kad su okrivljeni pred sudom na optuenikoj klupi, u prisustvu javnosti, svedoke
220 Politika, 9. jun 2010, Ne zna se koliko kotaju putujui sudije i tuioci.
118
e predlagati i sasluavati tuilac i odbrana, a sud kontrolie ispravnost sasluanja i izvoenja dokaza. Mnogi rokovi su skraeni i bie izbegnuto da okrivljeni i svedoci budu sasluavani nekoliko puta. Vii sudovi nee moi u nedogled da ukidaju presude i vraaju predmet na ponovno suenje nego e ve u drugom postupanju po albi na prvostepenu presudu morati da presude.221 Advokat i lan Radne grupe za izradu Nacrta zakonika o krivinom postupku dr Slobodan Beljanski istie da je krivini postupak zasnovan na meovitom optuno-istranom naelu. Nacrt ZKP ide u pravcu jaanja akuzatorskog ili optunog naela (striktno razdvajanje uloga tuioca, odbrane i suda, u kome je sud arbitar u sporu ravnopravnih stranaka), mada se ne liava ni uslovnih i fragmentarnih intervencija suda. Nema razloga da se zazire od postupaka anglosaksonskog prava, sa izraenim takmiarskim elementima, koji nisu prepreka za ostvarivanje pravde. Ipak, ne treba zanemariti uticaj tradicije, navika i kulture. Najznaajnija promena u novom ZKP, svakako se odnosi na novi tip istrage. Ne sme se, meutim, zanemariti znaajno pribliavanje istom kontradiktornom postupku (stranaka inicijativa, suavanje procesnih aktivnosti suda) nakon podizanja optube, jaanju raspravnog naela i naela neposrednosti, posebno u toku sasluanja okrivljenih i ispitivanja svedoka i vetaka.222 Prema ovim pravilima tuilac e, kao i pre, rukovoditi pretkrivinim postupkom, ali e, za razliku od sadanjeg reenja, pokretati i sprovoditi istragu. To ne znai da se u ovoj fazi krivinog postupka gasi uloga suda. Znaajne uloge imae sudija za prethodni postupak i sudsko vee. Po oceni Beljanskog, iako je ovaj tip istrage logina posledica akuzatorskog naela, ne smeju se zanemariti sistemski i praktiki argumenti kojima se ovakva transformacija moe osporavati. Naoj kulturi svojstvene su afektivnost i pristrasnost. Na ove slabosti, naalost, nije imuna ni tzv. pravna kultura. Teko je oekivati da e se od tuioca, kao implicitno zainteresovane stranke, brzo stvoriti nepristrasni istraitelj injenica i sakuplja dokaza.
221 Politika, 29. septembar 2010. Kree rasprava o nacrtu novog zakona o krivinom postupku. 222 NIN, 9. oktobar, 2010, Uterivanje anglosaksonske pravde.
119
Doslednu neutralnost nije imao ni vei broj istranih sudija, pa je takvu neutralnost tim tee zamisliti u buduoj praksi tuilatva.223 Ukidanje sudske istrage, tj. institucije istranih sudija i poveravanje ovih ovlaenja javnom tuiocu je ve dugo prisutno kao ideja u strunoj javnosti. U meuvremenu mogli smo pratiti efekte ovakvih promena u pojedinim zemljama u okruenju. Milan Antonijevi, izvrni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, skree panju na injenicu da i sama istraga predstavlja deo postupka u kojem je zabeleen najvei broj krenja ljudskih prava. Odgovornost za sve propuste u ovoj fazi postupka tako e biti prebaena na tuilatvo. Kada se tome doda i praksa naih tuilatava da se ne oglaavaju, a kada se i oglase ne obrazlau odluke o odbacivanju i odbijanju krivinih prijava ili obustavljanju istrage, oito je da e ovaj uspavani tuilaki sistem morati da proe kroz izuzetno veliku transformaciju.224 Nacrtom se, takoe, predvia pripremno roite, slino statusnim konferencijama Hakog tribunala. Svrha ovog roita je da se potvrdi ili odbaci optunica, a cilj i namera da se u to ranijoj fazi postupka odbace optunice koje su neutemeljene, tako da glavno suenje uopte ne mora ni biti odrano. Kao i na statusnim konferencijama pred Hakim tribunalom, predvieno je da na pripremno roite sud poziva stranke da odrede i izjasne ta e dokazivati na glavnom pretresu. Ono to se utvrdi kao nesporno, sud nee ni dokazivati, to je, posmatrano iz ugla trajanja postupka veoma ekonomino. Sudija e za prethodni postupak donositi odluke koje e za posledicu imati znaajnije zadiranje u slobode i prava. U njegovoj nadlenosti bie odluivanje o pritvoru, jemstvu, zabrani naputanja boravita i stana, pretresanju, tajnom praenju i snimanju, tajnom nadzoru komunikacija, angaovanju prikrivenog islednika, pa i o javnom objavljivanju fotograje osumnjienog... Sudija e u nizu situacija imati kontrolnu ulogu u odnosu na javnog tuioca. Tako e, recimo, moi da naloi tuiocu preduzimanje odreenih dokaznih radnji koje predlae odbrana. U sluaju da tuilac to odbije sudija za prethodni postupak moe tu radnju da izvede i sam. Konano, glavni pretres, tj. suenje bie neka vrsta dvoboja stranaka pred
223 Isto. 224 Isto.
120
sudom, zasnovanog na principima koje primenjuje anglosaksonsko pravosue. Milan Antonijevi ukazuje na to da e slinost sa sluajevima koji se vode u, na primer, SAD i Hakom tribunalu, pre svega biti vidljiva na glavnom pretresu. Svedoke e predlagati i sasluavati javni tuilac i odbrana, a sud e biti tu da kontrolie ispravnost sasluanja i izvoenja dokaza i nee imati obavezu da istrauje vie od onoga to se trai u optunici i kasnije u albama, to e doprineti brzini postupka. 225 Posebne nedoumice u javnosti izazvale su odredbe o nainu uruivanja sudskih poziva okrivljenima koji se brane sa slobode. Ovo se odnosi pre svega na deo da e se okrivljeni smatrati pozvanim na suenje i kad se obavetenje objavi na internet stranici suda, ili i ako je pozvan elektronskom potom, pa i posredstvom komije, predsednika kunog saveta i kolega na poslu. Na ovakav predlog novih paragrafa o nainu uruenja sudskih poziva mnogi su sumnjiavi s obzirom na drutveni milje i okruenje, te neukost u baratanju kompjuterima i elektronskom potom. Ipak, dve od samo tri obaveze okrivljenog su da se odaziva na pozive i da obavesti nadlene o promeni adrese i boravita. Tek ako okrivljeni prekri ovu obavezu, pa ga na poznatoj adresi nema, pribeie se alternativnoj mogunosti oglasnoj tabli ili internet stranici, ali uz ostavljanje obavetenja o tome na adresi o kojoj je okrivljeni ostavio podatke. Svrha ovakvog dostavljanja je ekspeditivnost, spreavanje zloupotreba i odravanje procesne discipline. Kada je, pak, re o odluci kojom je izreena sankcija lienja slobode, takvo dostavljanje se ne moe primeniti, nego sud mora okrivljenom postaviti branioca po slubenoj dunosti, ukoliko ga okrivljeni ve nema. Razdoblje do 2012, tj. do stupanja na snagu novog ZKP trebalo bi da omogui ili pomogne da se sporne i nejasne odredbe preispitaju, promene ili prilagode realnosti. Konstatujui da se ni do svih predloenih reenja nije dolo jednoglasno, Slobodan Beljanski ukazuje na neka koja bi, po njegovom miljenju, mogla pretrpeti promene: Svakako nisam pristalica svrstavanja jednog anahronog i za politike manipulacije podesnog delikta, kakvo je krivino delo zloupotreba slubenog poloaja, u grupu krivinih dela na koje se primenjuju posebne dokazne radnje, poput
225 NIN, 9. oktobar 2010, Uterivanje anglosaksonske pravde.
121
prislukivanja ili tajnog praenja. Takoe, ini mi se da nije iskljuena arbitrarnost u izuzecima od pravila da branilac i okrivljeni u pritvoru mogu komunicirati bez nadzora, da je iroko postavljena dokazna vrednost tzv. sluajnog nalaza, da je preterano da se tajni nadzor komunikacija produava do godinu dana, da su niski kriterijumi za pravo tuioca da od banaka i drugih nansijskih organizacija dobija podatke za proveru rauna i sumnjivih transakcija. Naravno, ne radi se u svim sluajevima o novim, ve mahom preuzetim reenjima iz poslednjih promena ZKP .226 S obzirom da se Nacrt zakonika o krivinom postupku oito opredelio za brzinu postupka, Milan Antonijevi istie da se poveavaju i mogunosti za krenje ljudskih prava, greke koje mogu nastati u brzini, na koju nae pravosue, nije naviklo. Ekasnost nikako ne sme ii na tetu prava, na ustupke sudu kako bi na laki nain izaao na kraj sa tekoama kojima nije dorastao. Svakako treba voditi rauna i o sposobnosti tuilatava da preuzmu na sebe novu odgovornost u istragama.227 to se tie pritvora osumnjienih pre izlaska pred istranog sudiju, prema Nacrtu ZKP policija vie nee moi samostalno da odreuje takozvano policijsko zadravanje, tj. pritvor od 48 sati, ve e morati da pribavi saglasnosti tuioca. U cilju skraivanja postupka vii sudovi e ve u drugom postupanju po albi biti obavezni da pravosnano presude. Skraeni postupci bie mogui i za krivina dela kanjiva do osam godina zatvora. Dalje, po novim predloenim reenjima, umesto svedoka-saradnika uvodi se okrivljeni saradnik, a razlika je u tome to se uvodi taniji naziv. Slobodan Beljanski istie da nije logino da se okrivljeni koji ostaje okrivljen i kome se izrie kazna naziva svedokom. Trebalo bi razlikovati njegov procesni status od dokaznog karaktera njegovog iskaza. O takvom svedoenju tuilac i okrivljeni sainjavaje sporazum. Sud e ocenjivati da li su se stranke sporazumele o sankciji, meri ili osloboenju od kazne u skladu sa krivinim zakonom .228 Pravosue u Srbiji jo je u tranziciji, te je jo uvek teko dati ozbiljiju ocenu reformi, posebno zbog toga to je tek poelo da funkcionie po no226 NIN, 9. oktobar 2010, Uterivanje anglosaksonske pravde. 227 Isto. 228 NIN, 9. oktobar 2010, Uterivanje anglosaksonske pravde.
122
voj organizaciji i proceduri. Meunarodna zajednica oekuje da taj trei stub vlasti bude to pre nezavistan i stabilan, kako bi se ubrzao proces pridruivanja EU, bez obzira na eventualne politike promene u budunosti. Za sada se jo ne moe govoriti da je srbijansko pravosue nezavisno i samotastalno, jer je ozbiljna lustracija sudija i tuilaca izostala, i kod izabranih i kod neizabranih nosilaca pravosudnih funkcija. Pitanje je, dakle, da li bi pravaosue sudstvo i tuilatvo u Srbiji bilo drugaije da su neizabrani izabrani ili, obrnuto da su reizbrani na mestu svojih neizabranih kolega. Drugim reima, reforma pravosua je, bez sumnje, dugoroan proces u kome bi svoje mesto morali nai novi, mladi ljudi pravne struke, oni koji nemaju repove iz prethodnog sistema, sa drugaijim stavom prema pravu i pravdi, a pre svega u odnosu na politiku vlast. Naravno, i u shvatanju ta je sutina nezavisnog pravosua.
123
Imovina steena kriminalom
Zakon o oduzimanju imovine steene krivinim delima

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela (stupio na snagu 1. marta 2009), u 2010. godini primenjen je u vie sluajeva plenidbom nekretnina i novca uesnicima ili voama organizovanih kriminalnih grupa. Posebno je znaajno to su na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela ratnog zloina pokrenute i istrage protiv osoba koje su stekle bogatstvo poinjenim zlodelima ili ratnim proterstvom. Ministarka pravde Sneana Malovi na okruglom stolu Prva godina primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela-uspesi i izazovi, koji je organizovala Misija OEBS i Ambasada SAD u Srbiji, istakla je da se vrednost do tada trajno ili privremeno oduzete imovine procenjuje na oko 100 miliona eura. Ona je navela da je do kraja marta 2010, nakon okonanja sudskog postupka i donoenja pravosnane presude, u dva sluaja trajno oduzeta imovina za koju nije bilo dokazano legalno poreklo. Ministraka Malovi je navela da, za godinu dana privremeno je oduzeto 15 kua, 27 stanova, osam lokala i vei broj automobila,229 te da se na raunu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom nalazi oko 700.000 eura i oko dva miliona dinara. Ona je ocenila da se rezultati primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela mogu smatrati veoma dobrim i ukazala na zakonsko reenje po kome deo oduzetog imetka mora biti upotrebljen za jaanje dalje borbe protiv kriminala. Sneana Malovi je rekla da je suzbijanje organizovanog kriminala oduzimanjem imovine znaajno, jer poinoci steeni prot peru kroz legalne poslove i koriste za korupciju dravnih funkcionera, kupovinu medija i upravljanje
229 Okrugli sto Prva godina primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela-uspesi i izazovi, 30. mart 2010. godine, http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/okrugli-sto.
124
nansijskim institucijama. Prema njenim reima, dosadanja praksa pokazuje veliki znaaj nansijske istrage, budui da se veliki deo imovine formalno uopte ne nalazi u vlasnitvu okrivljenih, ve je prenet na lanove porodice, rodbinu i prijatelje. Ministar unutranjih poslova Ivica Dai istakao je da je Jedinica za nansijske istrage pronala i prikupila dokaze za oko 300 stanova, kua, poslovnih prostora i garaa, oko stotinu vozila, devet miliona eura i etiri miliona dinara koji nemaju legalno poreklo. Dai je rekao da je oduzimanje te imovine jedan od osnovnih ciljeva borbe protiv organizovanog kriminala, jer je sticanje imovine na nezakonit nain, kao i njeno ukljuivanje u legalne tokove, osnovni motiv za formiranje i delovanje organizovanih kriminalnih grupa. On je istakao da smatra da e oduzimanje nelegalno steene imovine koja je u nesrazmeri sa legalnim prihodima, obeshrabriti sve potencijalne poinioce krivinih dela .230 Ministarka Malovi je krajem juna obavestila da je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja je formirana kao organ u sastavu Ministarstva pravde oduzela imovinu u dva sluaja. Po okonanju sudskog postupka Direkcija je trajno oduzela graevinsku parcelu od vie od 20 ari u ilerovoj ulici u Zemunu (koja je pripadala voama zemunskog klana) i deo kue Milorada Ulemeka, pravosnano osuenog na viegodinje zatvorske kazne zbog vie krivinih dela, meu kojima je i ubistvo premijera Srbije Zorana inia. Do konane odluke suda, odnosno pravosnanosti presuda protiv okrivljenih za krivina dela organizovanog kriminala, u posedu Direkcije je i privremeno oduzeta imovina. Direkcija je u tom trenutku upravljala sa oko 20 kua, 35 stanova, 10 lokala, dva hotela Putnik i Vojvodina u Novom Sadu, veinskim paketom vlasnitva nad sindikalnim odmaralitem u Rovinju, veinskim paketom akcija preduzea Jedinstvo, kao i sa vie restorana i vie desetina automobila. Na raunu Direkcije trenutno se nalazilo, prema reima Malovieve, 750.000 eura
230 Okrugli sto Prva godina primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela-uspesi i izazovi 30. mart 2010. godine, http://www.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/okrugli-sto.
125
i oko dva miliona dinara privremeno oduzetih sredstava, s tim to se ta cifra svakodnevno menja.231 Po osnovu prihoda od izdavanja privremeno oduzetih nepokretnosti, Direkcija je meseno u junu 2010, prihodovala sa oko 15.000 eura, a taj novac se, kako je navela ministarka Malovi, koristi za pomo socijalno ugroenim kategorijama stanovninitva, kroz nansiranje rada narodnih kuhinja i drugih potreba najsiromanijih graana Srbije. Sutina Zakona o oduzimanju imovine je da se novcem oduzetim od kriminala i maje, s jedne strane, nansiraju socijalno ugroeni delovi naeg stanovnitva, a da se drugi deo novca koristi za jaanje kapaciteta drave u borbi protiv organizovanog kriminala. Ministarka pravde je objasnila i da imovina steena kriminalnim radnjama moe biti oduzeta trajno i privremeno. Trajno oduzimanje nije mogue pre pravosnanog zavretka krivinog postupka, a privremeno oduzimanje imovine moe se realizovati u svim fazama krivinog postupka, kao i nansijska istraga. Imovina se od okrivljenog privremeno oduzima kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje bilo oteano ili onemogueno. Privremeno oduzimanje imovine traje do okonanja postupka i zavretka nansijske istrage, kada moe slediti i donoenje odluke o trajnom oduzimanju. Imovina se, inae, oduzima i od lica blisko povezanih s okrivljenima, koji su preneli nelegalno steen kapital na te osobe. Tako je na osnovu sudskih odluka od osoba povezanih sa Darkom ariem, optuenim za verc kokaina iz June Amerike u Zapadnu Evropu, vanbrane supruge, brata, majke, sestre i bratanca privremeno oduzeto vie objekata. Takoe, od povezanih osoba sa bivim direktorom Elektrodistribucije Beograd Branislavom Uskokoviem, kerki, zetova i unuka, privremeno je oduzeto vie kua, stanova i lokala. Poetna cena pokretne imovine zaplenjene u kuama i objektima Darka aria koja je ponuena na licitacijskoj prodaji bila je procenjena na oko 4,5 miliona dinara. Meutim, ostvarena ukupna cena poveana je u odnosu na poetnu viestruko i od ponuenih 250 predmeta prodato je stotinak, za oko 10 miliona dinara. Poetne cene kretale su se od 20 do 40 odsto ispod trine vrednosti, u
231 Nezavisne novine 26. jun. 2010, Sneana Malovi: Potovaemo odluku o izruenju Gania.
126
zavisnosti od prodajnog predmeta, ali tokom licitiranja poetni iznosi viestruko su uveani.232 Na konferenciju o oduzimanju imovinske koristi steene krivinim delom, u julu 2010, ministar policije Ivica Dai rekao je da je jedinica za nansijsku istragu za godinu dana obavila 35 istraga prema 323 osobe, osumnjiene i optuene za krivina dela koja su na udaru zakona o oduzimanju imovine. Prema njegovim reima, pod istragom su bile 434 kue, stanovi, poslovni prostori i drugi objekti, zatim 345 automobila, motora i teretnih vozila, kao i vie od devet miliona eura i 20 miliona dinara.233 Na pomenutoj Konferenciji saopteno je da su Evropska unija i Savet Evrope odluili da nansijski pomognu borbu Srbije s organizovanim kriminalom. Vensan Deer, ef delegacije Evropske komisije u Srbiji, rekao je: Ovaj projekat, ukupne vrednosti oko dva miliona eura, u okviru koga e biti nabavljena i oprema u vrednosti od dodatnih pola miliona eura, pomoi e razvoj kapaciteta Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kao i istragu, pronalaenje i zaplenu imovine steene kriminalom. eleo bih da estitam ministrima na dosadanjim rezultatima na tom polju .234 U septembru prole godine vrednost privremeno ili trajno oduzete imovine steene kriminalom procenjivala se na oko 200 miliona eura, a samo u prethodnih mesec dana oduzeto je oko 20 kua i stanova, izjavila je ministarka pravde Sneana Malovi.235 Ona je rekla da se Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, tokom godinu i po dana primene, pokazao kao ekasno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala, a najvei pomak je to to se u poslednjih est meseci oduzimaju i preduzea kupovana nelegalno steenim novcem. Ministarka Malovi je takoe istakla da je izuzetno vano to na ovaj dan, kada pravimo presek stanja, mogu da saoptim da je Posebno odeljenje Vieg suda u Beogradu donelo odluku o privremenom oduzimanju rme Municipium u Beogradu, a koja ima udela u mnogim drugim
232 Nezavisne novine 26. jun 2010, Sneana Malovi: Potovaemo odluku o izruenju Gania. 233 Vesti RS, 7. jul 2010, Vrednost zaplenjene imovine 150 miliona evra. 234 B92, 7. jul 2010, Na udaru i imovina ratnih zloinaca. 235 Kurir, 2. septembar 2010, Kriminalcima oduzeto 220 miliona eura.
127
preduzeima. To je bila bazna rma kriminalnog klana Darka aria za kupovinu nekretnina i prvrednih drutva irom Srbije .236 Prema njenim reima, na sluaju te rme vidi se kako je Darko ari, preko treih lica, a u ovom sluaju preko okrivljenog Neboje Jestrovia, kupovao rme. Na osnovu zakona, sudskim odlukama trajno je oduzet plac u ilerovoj ulici koji je pripadao voama zemunskog klana i kua Milorada Ulemeka Legije na Ceraku. Takoe, u posedu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a na raunu Narodne banke Srbije u septembru 2010. zavrilo je 1,780.534 dinara, kao i 726.234 eura. Najvei deo devizne zaplene novca potie od Dragana Labudovia, lana grupe Darka aria, kome je oduzeto 544.430 eura, lanovima porodice Darka aria 110.000 eura i Dejanu Jezdoviu iz Poarevca 15.000 eura.237 Do tada je oduzeto i 90 automobila, od kojih 72 potiu iz takozvane SMS maje, dok je ostalih 18, uglavnom najskupljih dipova i limuzina, oduzeto od drugih velikih kriminalnih grupa, pre svega Darka aria i Darka Eleza. Automobili koji su bili u voznom stanju, dati su sudovima na korienje, Jedinici za nansijske istrage MUP Srbije, kao i drugim dravnim organima. to se tie stambenih objekata, deo njih se samo formalno nalazi u vlasnitvu Direkcije za imovinu, jer u njima ive lanovi porodica dok sud ne odlui da li e im imovina biti trajno oduzeta.238 U decembru 2010. godine ministar policije Dai je izjavio da je od stupanja na snagu zakona o oduzimanju imovine steene kriminalom, 1. marta 2009. godine, zaplenjena imovina vrednosti oko 250 miliona eura. Tanije, Jedinica za nansijske istrage MUP Srbije izvrila je 35 nansijskih istraga za 323 osobe, i tom prilikom je oduzeta pokretna i nepokretna imovina 443 kue, stanovi, poslovni objekti, automobili, motorna vozila, luksuzan nametaj. Otkrivena je velika koliina nelegalno steenog novca, a meseni prihod drave od imovine steene kriminalnim putem je 15.000 eura.239
236 Kurir, 2. septembar 2010, Kriminalcima oduzeto 220 miliona eura. 237 Isto. 238 Isto. 239 Pravda u tranziciji, decembar 2010, Imovina steena ratnim zloinima pod nansijskom istragom.
128
Oduzimanje imovine proistekle iz ratnog zloina

Mediji su jo sredinom 2010. godine najavili da e drava pleniti imovinu i ratnim zloincima koji su je stekli kriminalom. RTV B92 je objavio da je panja javnosti, ali i istranih organa u proteklih godinu i po dana bila usmerena na organizovane kriminalne grupe. Meutim, ni ratni zloinci vie ne mogu oekivati da e po izlasku iz zatvora uivati u nelegalno steenoj dobiti . Posebo je istaknuto da e pripadnici korpiona, ali i takozvane Gnjilanske grupe biti prvi obuhvaeni istragom. Mada nije mogao da potvrdi ovu informaciju tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi naveo je, da su prema njegovim saznanjima neki od okrivljenih, osuenih na viegodinje kazne, ee reagovali na mogunost oduzimanja imovine nego na same kazne zatvora.240 Sedam pripadnika paravojne jedinice akali, osumnjienih za ubistva albanskih civila na Kosovu, kao i njihovi srodnici, nai e se prvi meu okrivljenima za ratne zloine na udaru Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinih, dela jer se terete da su od albanskih civila uzeli oko sto vozila, nametaj, elektrine aparate, novac i nakit. Novac su ulagali u kupovinu nekretnina i lokala, a otetim nametajem i tehnikom esto su ureivali svoje kue. Osumnjieni e morati da dokazuju poreklo imovine, a sve to ne budu mogli da dokau bie im oduzeto. Na primer, pokojni Neboja Mini (40), zvani Komandant Smrt, voa akala na terenu, sa nametajem otetim od albanske porodice u selu Breenik, uredio je kuu svoje supruge u Beogradu. On je osumnjien i da je ubio neke od lanova te porodice. Osumnjieni su oteta vozila registrovali u Crnoj Gori i zatim ih dovozili u Srbiju, gde su ih prodavali. Najbolje automobile su zadravali sa sebe i svoje roake i prijatelje, kae izvor Blica blizak istrazi.241 Bruno Vekari zamenik tuioca za ratne zloine Republike Srbije izjavio je u decembru 2010, da je na osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela ratnog zloina, tuilac za ratne zloine Republike Srbije Vladimir Vukevi naredio nansijske istrage protiv ukupno 56 osoba. Tokom avgusta i septembra 2010. godine u Tuilatvu za ratne
240 B92, 7. jul 2010, Na udaru i imovina ratnih zloinaca. 241 Blic, 16. mart 2010, Oduzimanje imovine i ratnim zloincima.
129
zloine je izdato 47 naredbi protiv okrivljenih za ratne zloine u Podujevu, Lovasu, na Ovari, u Zvorniku, uki i Trnovu. Potom je tuilac naredio i pokretanje nansijske istrage protiv jo pet lica optuenih za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva romske nacionalnosti u selima zvornike optine Skoi, Malei, Petkovci i Drinjaa. Optunica Tuilatva za ratne zloine Republike Srbije tereti Simu Bogdanovia i jo etvoricu pripadnika paravojnih jedinica za smrt 23 civila romske nacionalnosti, meu njima i jedne ene u vidno odmakloj trudnoi. Okrivljeni su pretresali kue Roma, traei novac i dragocenosti, naoruanje i line vredne stvari. U optunici je navedeno da je od nekoliko ena, meu kojima je bilo i silovanih, traeno da predaju zlatni nakit, novac i druge dragocenosti.242 Inae, prema podacima Tuilatva za ratne zloine, motiv za uee u ratu kod ak 90 odsto onih koji su procesuirani bio je pljaka i bogaenje. Tuilatvo za ratne zloine smatra da su u smislu primene ovog zakona interesantni pojedinci za koje svedoci navode biznis kojim su se bavili tokom i neposredno posle rata. Pominjani su i kao deo lanca nelegalne trgovine naftom i graevinskim materijalom, a mnogi od njih podigli su kue ili kupovali stanove neposredno posle ratnih sukoba u kojima su uestvovali. Osobe protiv kojih je pokrenuta nansijska istraga ve su pravnosnano ili prvostepeno osuene za deportaciju, zarobljavanje, neoveno postupanje i ubijanje najmanje 700 muslimanskih civila u Zvorniku 1992. godine, ali i za ratni zloin protiv najmanje 200 hrvatskih zarobljenika na Ovari kod Vukovara, 20. I 21. novembra 1991. godine. Podaci na osnovu kojih je pokrenuta nansijska istraga u premetu uka pribavljeni su tokom svedoenja u istrazi jedna od rtava navela je da je dala zlato i novac u vrednosti izmeu etiri i pet hiljada tadanjih nemakih maraka, rtve su bile primoravane da na ebe ispred akala stave sve to imaju, oduzet im je novac i nakit, dokumenta su cepana, oduzeti su automobili marke Mercedes BMW, traktori, kamioni.243
242 Pravda u tranziciji, decembar 2010, Imovina steena ratnim zloinima pod nansijskom istragom. 243 Pravda u tranziciji, decembar 2010. Imovina steena ratnim zloinima pod nansijskom istragom.
130
U sluaju Ovara, Tuilatvo za ratne zloine polo je od sumnje da su osueni pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i paravojnih jedinica osuenih za ratni zloin na tom poljoprivrednom dobru pljakom stekli veliko bogatstvo koje se meri desetinama miliona eura. Finansijska istraga e utvditi da li je njihov kapital nastao tako to su oduzimali nakit i novac ljudima koje su potom streljali na jami Grabovo, to je deo same optunice kao i presude za taj ratni zloin. Isto se dogaalo i u Zvorniku gde su pojedine patriote oduzimale imovinu i iz srpskih kua. Ta imovina se, postoji sumnja, kasnije uveavala, jer su neki od tih ljudi postajali uesnici u lancu organizovanog kriminala i sticali na desetine kua, lokala, automobila, bezinskih pumpi. U predmetu Lovas, u toku je prvostepeni sudski postupak protiv 14 optuenih pred Odeljenjem za ratne zloine Vieg suda u Beogradu koje optunica tereti da su, kao pripadnici JNA, lokalne teritorijalne vlasti i paravojne formacije Duan Silni, liili ivota 70 osoba tako to su nekontrolisano otvarali vatru iz puaka, bacali bombe u dvorita, kue, podrume i druge prostorije, ubijali zatoene hrvatske civile u tim prostorijama, na ulici i drugim mestima, terali ih da koraaju kroz minsko polje. Okrivljeni su od zarobljenih civila oduzeli novac, zlatni nakit i druge dragocenosti. Prema podacima Tuilatva za ratne zloine, motiv za uee u ratu kod ak 90 odsto onih koji su procesuirani bio je pljaka i bogaenje. Tuilatvo za ratne zloine smatra da su u smislu primene ovog zakona interesantni pojedinci za koje svedoci navode biznis kojim su se bavili tokom i neposredno posle rata.244
akali i pljake u selu uka

Posebnu bestijalnost u pljakama pokazali su optueni za zloine u kosovskom selu uka. Oni su pretresali albanske kue, uzimali vrednije stvari pljakali i palili, od ukuana oduzimali gotov novac, zlatan nakit, satove i druge dragocenosti. Oduzeli su i automobil peo, kamion nosivosti 10 tona, koji im je predao jedan od oteenih, kako bi otkupio ivot
244 Pravda u tranziciji, decembar 2010, Imovina steena ratnim zloinima pod nansijskom istragom.
131
svog sina. U taj kamion su kasnije natovarili kompletan nametaj oduzet iz dve kue. Istom prilikom je oduzeto 300 nemakih maraka, zlatan nakit minue i prstenje, potom posebno 200 DM i 850 DM. Jedan od osumnjienih je noem urezao na prsima znak etiri ocila oteenom i od njega oduzeo 100.000 DM, kako bi potedeo ivot njegovom sinu. Posle toga ga je naterao da ue u dvorini nunik kue, pa su istovremeno dvojica ispalila rafal iz automatske puke u lea oteenom nanevi mu povrede od kojih je ovaj preminuo. Sve su kue u selu zapaljene. Uniteno je vie od 30 porodinih kua. Po zavrenoj akciji sve oduzete stvari, novac i zlatan nakit, vozila i kamion sa nametajem osumnjieni su predali pokojnom Mini Neboji, koji je deo plena zadrao za sebe, a deo podelio pripadnicima svoje jedinice.245
245 Isto.
132
133
Ratni zloini
Nove optunice i suenja u Srbiji

Poetkom januara 2011, na sajtu dravnog Tuilatva za ratne zloine zabeleeno je da je ukupan broj procesuiraih osoba u Srbiji, za zlodela poinjena na teritoriji bive SFRJ, 383, optuenih je 133, a broj evidentiranih rtava je 2590. Za sada je osuen (znai, prvostepeno i pravosnano) 61 optuenik, a osloboeno ih je 13. Pravosnanim presudama osuenima je izreeno ukupno 433 godina zatvora. U toku su suenja, odnosno glavni pretresi za zloine u Zvorniku, protiv troje optuenih (zbog najmanje 13 ubijenih i zlostavljanih rtava), u Lovasu protiv 14 optuenika (za vie od 70 rtava), grupi paravojnih jedinica u Orahovcu optuenih za stradanje osam osoba. Stanku Vujanoviu, inae prethodno osuenom za zloine na Ovari, sudi se i za ubistvo jo etiri osobe. Postupci se vode i za ratna zloine poinjene u Likom Osiku protiv etvorice okrivljenika zbog likvidacije pet osoba, u Belom Manastiru optuene su etiri osobe zbog stradanja najmanje est hrvatskih civila. Za teke zloine u kosovskom selu uka u toku je postupak protiv devet optuenih koji se terete za likvidaciju, muenje i zlostavljaje civilnog stanovnitva. U vezi regionalne pravne pomoi u svedoenjima za ratne zloine, evidentirano je da je saradnja sa Hrvatskom postignuta u 30 predmeta, a sa Bosnom i Hercegovinom u sedam.246 U septembru 2010. godine Apelacioni sud potvrdio je prvostepene presude Vea za ratne zloine Okrunog suda okrivljenima za ratni zloin na poljoprivrednom dobru Ovara u novembru 1991. godine, kada je, nakon predaje bolnice u Vukovaru, ubijeno vie od 200 ratnih zarobljenika. Prvostepenom presudom koju je potvrdilo Vee za ratne zloine Apelacionog suda, okrivljeni Miroljub Vujovi, Stanko Vujanovi, Predrag Milojevi, ore oi, Miroslav ankovi i Saa Radak osueni su na po
246 Sajt Tuilatva za ratne zloine www.tuzilastvorz.org.rs , januar 2011.
134
20 godina zatvora. Milanu Vojnoviu potvrena je kazna na 15 godina zatvora, Jovici Periu na 13 godina, Milanu Lanuaninu na est godina, a Predragu Dragoviu i Goranu Mugoi na pet godina zatvora. Vee za ratne zloine preinailo je prvostepenu presudu tako to je pootrilo kaznu zatvora okrivljenoj Nadi Kalabi (prethodno osuenoj na pet godina) i osudilo je na 11 godina zatvora, dok je okrivljenom Ivanu Atanasijeviu kazna zatvora smanjena na 15 godina. Istom presudom odbijena je alba Tuilatva za ratne zloine i potvrena oslobaajua presuda okrivljenima Marku Ljuboju, Slobodanu Katiu, Predragu Madarcu, Vuji Zlataru i Miloradu Pejiu. Po nalazu Apelacionog suda, neosnovani su navodi albe branilaca i okrivljenih kojima su potvrene ili pootrene kazne, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da se u konkretnom sluaju radilo o ratnim zarobljenicima u Vukovaru i na poljoprivrednom dobru Ovara . Okolnost da se status ratnog zarobljenika ne pojavljuje u unutranjem oruanom sukobu, kakav je bio na podruju Vukovara, je bez znaaja za zauzimanje drugaijeg pravnog stanovita, jer je na pouzdan nain prvostepeni sud utvrdio da su se strane u sukobu saglasile da taj status obezbede licima lienim slobode.247 Krajem aprila 2010, Tuilatvo za ratne zloine podiglo je nove optunice za zlodela poinjena kod Zvornika (predmet Zvornik 5) protiv Sime Bogdanovia, Damira Bogdanovia, Zorana Stojanovia, Tomislava Gavria i ora evia. Njima se na teret stavlja da su ubili najmanje 23 civila, silovali i zlostavljali ene Romkinje. Zloin nad Romima u Skoiu kod Zvornika poinjen je 11. jula 1992. godine. Poetkom novembra 2009, uhapeno je pet osoba okrivljenih da su u selima Skoi, Malei, Petkovci i Drinjaa, u optini Zvornik, 1992. godine poinili ratni zloin protiv civila romske nacionalnosti.248 Ovo je, inae, prvi sudski proces u kome se sudi za zloine nad Romima. Protiv Darka Jankovia zvanog Pufta, iz Kraljeva, za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva na teritoriji optine Zvornik tokom maja i juna 1992. godine, srpsko Tuilatvo podiglo je optunicu u aprilu 2010. Jankovi je optuen da je kao pripadnik jedinice Pivarski, u sastavu Teritorijalne
247 www.e-novine.net , 14. septembar 2010. Nove presude ratnim zloincima sa Ovare. 248 Sajt Tuilatva za ratne zloine www.tuzilastvorz.org.rs.
Ratni zloini
135
odbrane Zvornik, poinio ratne zloine u Domu kulture elopek, na poljoprivrednom dobru Ekonomija i u Ciglani, gde je ubio najmanje 13 muslimanskih civila, psihiki i ziki ih muio, tjelesno povrijeivao, zlostavljao i neovjeno prema njima postupao. U optunici se, izmeu ostalog, navode i ratni zloini u Domu kulture elopek, 10. I 11. juna 1992. godine, na dan uoi Bajrama, koji su posebno degradirajui i poniavajui. Trojica pripadnika jedinica ute ose i Pivarski su pravnosnano osueni na ukupno 31 godinu zatvora za ratne zloine u Zvorniku, a protiv etvorice optuenih postupak je u toku.249 U junu 2010. godine Tuilatvo za ratne zloine Srbije podiglo je optunicu protiv etvorice bivih pripadnika policije tzv. SAO Krajine, zbog ubistva petolane porodice Raki u Likom Osiku, u Hrvatskoj, u oktobru 1991. godine. Okrivljenima edi Budisavljeviu, Mirku Malinoviu, Milanu Bogunoviu i Bogdanu Grujiiu se na teret stavlja ubistvo Maneta Rakia, njegovih sinova Dragana i Milovana, erke Radmile i supruge Lucije. Optueni su, kako se navodi, zbog sumnje da poseduju radio stanicu i da sarauju sa hrvatskim oruanim formacijama, uhapsili Maneta Rakia i njegovo troje dece, vezali im ruke, zatvorili usta lepljivom trakom i vozilom marke TAM, prevezli ih do krake jame Golubnjaa gde su ih ubili hicima iz vatrenog oruja. Njihova tela su potom bacili u jamu, a telo Lucije Raki koju su takoe ubili vatrenim orujem, optueni Budisavljevi, Malinovi i Bogunovi su zapalili, kao i vikendicu u kojoj je boravila u mestu iroka Kula. Tuilatvo je predloilo da se optuenima produi pritvor u kome se nalaze od hapenja. Zahtevom za sprovoenje istrage obuhvaeno je estoro osumnjienih za taj dogaaj, ali je, protiv dvojice koji su nedostupni srpskim pravosudnim organima, istraga u prekidu.250 Protiv etvorice bivih pripadnika SUP Beli Manastir za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva u optini Beli Manastir (Hrvatska) u drugoj polovini 1991, Tuilatvo za ratne zloine Srbije podiglo je optunice, takoe u junu 2010. U saoptenju Tuilatva navodeno je da su Zoran Vuki, Slobodan Strigi, Branko Hrnjak i Velimir Berti optueni za ubistvo najmanje est civila nesrpske nacionalnosti, protivzakonita zatvaranja, povreivanje
249 Radio Slobodna Evropa, 27. april 2010. Podignuta optunica za zloin u Zvorniku. 250 www.e-novine.com 28. jun, Podignuta optunica za zloine u Likom Osiku.
136
telesnog integriteta, zastraivanje, teror, muenja i neovena postupanja prema civilima. Oni su tada bili pripadnici Jedinice za posebne namene iz sastava policijskih oruanih grupacija SAO Istona Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i svi su dravljani Republike Srbije. Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske ustupilo je 2008, Tuilatvu za ratne zloine Republike Srbije ovaj krivini predmet upanijskog suda u Osijeku, na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida, zakljuenog u oktobru 2006. godine.251 Tuilatvo za ratne zloine podiglo je 10. septembra optunice za zloine u kosovskom selu uka protiv devet pripadnika jedinice akali za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva zbog ubistva najmanje 43 albanska civila, 14. maja 1999. godine. Optunica tereti Toplicu Miladinovia, Sreka Popovia, Slaviu Kastratovia, Bobana Bogievia, Zvonimira Cvetkovia, Radoslava Brnovia, Vidoja Korianina, Veljka Korianina i Abdulaha Sokia da su preduzimali oruane napade i pojedinane akte nasilja. Oni se terete i za pretnje nasiljem, ubistva, unitavanje civilne imovine, pljake, otimanje line imovine u nameri da steknu imovinsku dobit, sa glavnim ciljem da ire strah meu albanskim civilima kako bi ih primorali da napuste mesta prebivalita i presele se u Albaniju. Oni su optueni i da su uestvovali u silovanjima, otimanju line imovine zlatnog nakita, novca i drugih dragocenosti, paljenju porodinih kua. U optunici je navedeno da su pripadnici jedinice akali pri izvrenju dela pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezoseajnost i bezobzirnost. Tuilatvo navodi i da su optueni uzimali malu decu od okupljenog stanovnitva, stavljali im no pod grlo, pucali neposredno ispred nogu civilnog stanovnitva, premlaivali pojedine mukarce na oigled ena i dece. Na teret im se stavljaju ubistva na posebo svirep i podmukao nain, jer su neretko pucali rtvama u lea, ispaljivali u njihova tela veliki broj projektila nakon ega su veinu tela zapalili s ciljem da onemogue utvrivanje identiteta rtava. Pod komandom pokojnog Neboje Minia, u selu uka je ubijen i Hasan eku otac Agima ekua i nekoliko lanova njegove porodice. U saoptenju Tuilatva navedeno je da je za jo 17 osumnjienih za ovaj dogaaj, koji se nalaze u bekstvu, raspisana Interpolova poternica. Ovaj predmet je
251 Danas, 24. jun 2010, Podignuta optunica za zloine u Belom Manastiru.
Ratni zloini
137
deo opsene akcije tuilatva za dogaaje na Kosovu i Metohiji u kojima je ubijeno vie od 200 albanskih civila, a kompletan krivini postupak rezultat je istrage koju je Tuilatvo Republike Srbije za ratne zloine vodilo u saradnji sa Euleksom, dodaje se u saoptenju.252 Pre toga, u avgustu 2010, podignuta je i optunica protiv Veljka Maria iz Grubinog Polja koji se sumnjii za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva u selu Rastovac na podruju optine Grubino Polje, u Hrvatskoj, 1991. godine. Optunica tereti Maria da je, kao pripadnik hrvatskih oruanih formacija, 77. samostalnog bataljona Grubino Polje, 31. oktobra 1991. godine, uniformisan i naoruan uao u kuu porodice Slijepevi u Rastovcu i ubio Petra Slijepevia, u prisustvu njegove supruge Ane, ispalivi u njega vie hitaca iz automatske puke. Tokom oruanih sukoba na poduju Grubinog Polja izmeu hrvatskih oruanih formacija i pripadnika Teritorijalne odbrane Grubinog Polja, septembra i oktobra 1991. godine, u akciji Otkos pripadnici hrvatskih oruanih formacija izvrili su vie organizovanih napada tokom kojih je opljakano i popaljeno vie od 30 sela, stoji u saoptenju. Maria je dravljanin Hrvatske, a po nalogu Tuilatva uhapen je u Dimitrovgradu, na graninom prelazu sa Bugarskom.253 Tuilatvo za ratne zloine pokrenulo je poetkom 2011, pretkrivini postupak za streljanje 1800 Bonjaka u julu 1995. godine, kod Srebrenice. Zamenik tuioca za ratne zloine Bruno Vekari rekao je da je u tom sluaju planirano i sprovoenje nansijske istrage: Prerano je da se govori o imenima osumnjienih, ali se istrauje uloga svih onih koji bi mogli biti odgovori za taj zloin . On je dodao da e u tom sluaju biti sproveden multidisciplinarni postupak, koji osim krivine istrage obuhvata i nansijsku istragu do koje e doi shodno Zakonu o oduzimanju imovine krivinim delom, kada se za to steknu zakonski uslovi. 254 Za streljanje 1800 Bonjaka u julu 1995. godine kod Srebrenice sumnjie se pripadnici 10. Diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, koji je bio pod direktnom komandom hakog begunca Ratka Mladia kao komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srpske. Pripadnici tog
252 Politika, 11. septembar, Podignuta optunica za ratne zloine u selu uka. 253 Veernje novosti, 12. septembar 2010, Podignuta optunica protiv Veljka Maria. 254 www.B92.net , 23. februar 2011, I nansijska istraga o Srebrenici.
138
diverzantskog odreda, kao i jo 20 vojnih komandanata, sumnjie se kao odgovorni za to masovno ubistvo, a Tuilatvo ispituje i ulogu Ratka Mladia u ovom zloinu. Mladi je u Hagu optuen za genocid, zloin protiv ovenosti i krenje obiaja ratovanja i za pljaku imovine. Mladi je imao status aktivnog vojnog lica i u SR Jugoslaviji, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Kotunice 28. februara 2001. godine nije penzionisan.255
Otkrivena nova masovna grobnica

Masovna grobnica sa ostacima tela oko 250 kosovskih Albanaca stradalih tokom 1998-1999. godine pronaena je u blizini Rake. Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi je izjavio da su srpsko tuilatvo za ratne zloine i predstavnici Euleksa zajedniki otkrili masovnu grobnicu u kojoj se nalaze ostaci tela, najverovatnije, oko 250 Albanaca .256 Grobnica je otkrivena u blizini jednog ribnjaka nedaleko od Rake, desetak kilometara od granice Kosova. Procene o broju rtava u toj grobnici su sainjene na osnovu svedoenja i analize snimaka iz vazduha. Vukevi je izjavio da je to jo jedan dokaz da Srbija ne eli da izbegne mrane strane svoje prolosti i da je spremna da izvede pred lice pravde sve one koji su poinili zloine nezavisno od njihove nacionalnosti ili funkcije .257 Zamenik tuioca za ratne zloine Bruno Vekari je izneo da se pre jedno dve godine traila ta grobnica, meutim u tom trenutku ona nije pronaena. Sada mislimo da imamo pravu lokaciju i uiniemo sve da to pre doe do tehnike realizacije, da se ta tela izvade i da se, naravno, uz regularnu proceduru, predaju njihovim rodbinama .258 On takoe kae da ovo otkrie u Rakoj nije u vezi sa nedavnom zajednikom akcijom Beograda i Pritine u istraivanju mogue grobnice u Medvei: Poto imamo zaista dobru komunikaciju sa Eueleksom, sve ono to nae kolege prema njihovim informacijama prikupe, mi emo svakako ovde proveriti. To je neto
255 www.B92.net , 23. februar 2011, I nansijska istraga o Srebrenici. 256 Blic, 10. maj 2010, Vukevi: Kod Rake otkrivena masovna grobnica. 257 Isto. 258 Isto.
Ratni zloini
139
za ta se zalae Tuilatvo za ratne zloine .259 Objasnio je da je nama u interesu da se ti zloini obelodane, odnosno mnogo e nam biti lake u mnogim predmetima u procesno-pravnom smislu ukoliko imamo tela rtava nego ukoliko pretpostavimo da je ubijeno toliko i toliko lica . Prema njegovim reima ovo je samo dokaz da Srbija zaista ima elju da svojim demokratskim kapacitetima istrai sve zloine, bez obzira ko je poinilac, a ko rtva.260 Pronalazak grobnice u Rakoj usledio je tek desetak dana poto su u Medvei, optini koja se granii sa Kosovom, predstavnici komisija za nestala lica Kosova i Srbije, zajedno sa predstavnicima lokalne vlasti, otili na mesto koje je albanska strana locirala kao moguu lokaciju masovne grobnice kosovskih Albanaca. Predsednik Komisije za nestale u Vladi Kosova Prenk etaj izjavio je 30. aprila 2010. godine da kosovska strana ima informacije o postojanju jo tri masovne grobnice na teritoriji Srbije u kojima su sahranjeni kosovski Albanci. Rekao je: Imamo informacije da u Srbiji postoje tri masovne grobnice u kojima su sahranjeni Albanci tokom asanacije terena u vreme rata na Kosovu 1999. godine. Jedna je u blizini sela Tupale, u optini Medvea. Druga u mestu Rudnica kod Rake i trea u jezeru Peruac .261 Prema podacima Crvenog krsta na Kosovo, nestalima se smatraju jo 1862 osobe. Zamenik tuioca za ratne zloine i portparol Bruno Vekari rekao je da je grobnica u Rakoj esta koja je otkrivena na teritoriji Srbije. On je podsetio da su otkrivene masovne grobnice u Batajnici nadomak Beograda, Petrovom Selu, Perucu, Volujku i Gornjem Malievu (na Kosovu), dodajui da je novootkrivena grobnica verovatno druga po broju rtava, posle one u Batajnici koja je otkrivena 2001. godine. Prema saznanjima Tuilatva, na Kosmetu su postojale primarne grobnice na tri lokacije Strelite (kod Prizrena), Janjevo i u krugu Transportnog preduzea u Pritini, gde su tela najpre pokopana. Sa tih lokacija, rtve su, po informacijama Tuilatva,
259 Isto. 260 Isto. 261 Isto.
140
1999. godine ponovno otkopane i prebaene u tada naputeni kamenolom u Rudnici gde je sada baza Kosmet puta .262
Sluaj ute kue i trgovina ljudskim organima

U januaru 2010. godine srpski i kosovski mediji objavili su da specijalni izvestilac Saveta Evrope (SE) Dik Marti boravi na Kosovu u okviru istrage o eventualnim zloinima Oslobodilake vojske Kosova (OVK) na severu Albanije, gde e se sastati sa visokim zvaninicima misije Euleks. Poseta zvaninika SE, naveo je pritinski Ekspres, obavlja se u tajnosti, sa neobjavljenom agendom. Marti treba da istrai navodne zloine i trgovinu organima Srba sa Kosova tokom 1999. godine, a koje je u svojoj knjizi iznela biva glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte. Portparol Kosovske policijske slube Bakim Keljaniji rekao je novinarima da e o bezbednosti Martija brinuti jedinica za zatitu. Mediji su prethodno preneli da je Marti traio da ga tokom boravka na Kosovu obezbeuje dvadesetak pripadnika policije iz drugih zemalja. Specijalni izvestilac SE boravio je dva meseca pre posete Pritini u Beogradu, gde je o sumnjama o trgovini organima nestalih i kidnapovanih Srba razgovarao sa srpskim zvaninicima.263 U svom izvetaju Dik Marti je optuio voe OVK da su 1999. organizovali otimanje ljudi kojima su u Albaniji vaeni organi. U tom dokumentu o trgovini organima, Marti navodi da postoje brojni dokazi i indikacije koje potvruju da su Srbi i Albanci bili u tajnim zatvorima na severu Albanije, koji su bili pod kontrolom OVK, kao i da meunarodne snage na Kosovu nisu uradile nita na reavanju ovog sluaja, iako su imale dokaze. Dik Marti u izvetaju navodi da su organi bili vaeni zatvorenicima u klinici na albanskoj teritoriji blizu mesta Fue Kruje, da bi zatim preko aerodroma u Tirani bili prebacivani u inostranstvo, gde su presaivani bogatim klijentima. Marti tvrdi da su konkretni znaci takve trgovine organima postojali ve poetkom decenije, oko 2000. godine, ali da nadlene meuna-
262 Veernje novosti, 10. maj 2010. Grobnica ispod zgrade? 263 Blic, 19. januar 2010, Dik Marti u tajnosti na Kosovu.
Ratni zloini
141
rodne vlasti nisu smatrale neophodnim da detaljno ispitaju okolnosti, ili su to inile povrno i nestruno.264 Nedeljnik Vreme preneo je pisanje britanskog Gardijana da je u izvetaju Dika Martija premijer Kosova Haim Tai oznaen kao ef albanske maje odgovorne za verc oruja, droge i ljudskih organa po Istonoj Evropi. Marti dalje navodi i da su Taijeve snage gotovo godinu dana nakon zavretka rata na Kosovu sprovodile osvetu nad srpskim i romskim stanovnitvom, kao i nad Albancima optuenim da su saraivali sa neprijateljem. Izvetaj je napravljen nakon dvogodinje istrage, a u njemu su i podaci do kojih su doli FBI i druge obavetajne slube. Po Martijevim navodima, Tai i etvorica pripadnika Drenike grupe konstantno se pojavljuju kao kljuni igrai u izvetajima obavetajnih slubi koje su pratile kriminalne aktivnosti na ovom podruju. U izvetaju se, takoe navodi da Taijeva Drenika grupa snosi veliku odgovornost za postojanje tajnih zatvora i dranje ljudi u njima, ukljuujui i zatvorenike prebaene u improvizovane zatvore severno od Tirane, gde su ubijani da bi im bili izvaeni bubrezi. im bi hirurzi zadueni za transplantaciju potvrdili da su spremni za operaciju, zatvorenici su bili dovoeni iz sigurnih kua. Onda bi ih pripadnici OVK ubijali jednog po jednog ili grupno, a njihovi leevi su automatski prebacivani u hirurku salu.265 Dik Marti u izvetaju dalje navodi, da su veze izmeu kriminala i najviih dravnih institucija na Kosovu toliko brojne i ozbiljne, da je nemogue ignorisati ih. On dodaje da je osnovno pravo graana Kosova da znaju istinu, celu istinu, to je i osnovni preduslov za pomirenje na ovim prostorima i budunost zemlje . U dokumentu se direktno prozivaju lideri OVK i navodi da se sve deavalo u periodu po zavretku oruanog sukoba u junu 1999, a pre nego to su meunarodne snage bile sposobne da uvedu kontrolu u regionu i uspostave vladavinu zakona. Prema izvetaju, ova kriminalna aktivnost koja se razvila u okolnostima posleratnog haosa, a na inicijativu pojedinih voa OVK postoji u drugim oblicima i sada, to pokazuje istraga koju vodi Euleks na Kosovu o klinici Medikus . Prema dokumentima srpskog Tuilatva za ratne zloine u koje je Vreme ima264 Vreme, 14. decembar 2010, Odgovornost OVK za trgovinu organima. 265 Vreme, 14. decembar 2010, Odgovornost OVK za trgovinu organima.
142
lo uvid, centri za obuku OVK koji su sluili i kao ilegalni zatvori u kojima su smetani zarobljeni vojnici i civili nealbanske nacionalnosti postojali su u pograninom delu Albanije i to u: Tropoji, Kukeu, Bajram Curi, Kolju i rudniku Deva iji tuneli vode do Kosova. U ovim zatvorima, prema informacijama Tuilatva, zarobljeni civili su podvrgavani torturi i muenju i na njima su vreni protivpravni hiruki zahvati . Klijenti iz Kanade, Nemake, Poljske i Izraela na crnom tritu su za jedan bubreg plaali i do 90.000 evra.266 Na Kosovu su poetkom novembra 2008, uhapena trojica lekara privatne klinike Medikus koja je zvanino imala dozvolu za obavljanje kardiovaskularnih i pregleda bubrega, a zvaninici kosovske policije su jo pre dve godine tvrdili da postoji dovoljno dokaza da je re o meunarodnom lancu kriminalaca koji su privatne klinike na Kosovu koristili za obavljanje transplantacije organa . O trgovini organima otetih nealbanaca na Kosovo, 2008. godine izvetavala je TV B92 u serijalu Tajna ute kue . Prema dokumentima do kojih je dola ekipa emisije Reakcija, zarobljenici su bili smeteni u vojne kampove, zatvorsku bolnicu i u podrum kue u selu Riba, poznate kao uta kua . Izvetaj Dika Martija u velikoj meri je zasnovan na injenicama do kojih je dolo Tuilatvo za ratne zloine Srbije i dostavilo ih Martiju, izjavio je Bruno Vekari, zamenik tuioca za ratne zloine. Vekari je izrazio oekivanje da e Parlamentarna skuptina Saveta Evrope doneti rezoluciju kojom e obavezati pravosue Albanije, ali i vlasti na Kosovu i Metohiji da sprovedu detaljnu istragu protiv Taija i ostalih koji su pomenuti u Matrijevom izvetaju.267 Meutim, specijalni izvestilac demantovao je ovakve navode. Tokom pripreme izvetaja nije upotrebio srpske ili ruske izvore. Marti je izjavio: Mogu vam apsolutno garantovati da nisam upotrebio nijedan srpski ili ruski izvor u mom izvetaju . Dodao je da je zauen to se u medijima istie krijumarenje organa, a ne i druge injenice iz njegovog izvetaja: Ja sam bio veoma jasan to se tie krijumarenja organa. Za mene je malo udno to se sada sva panja posveuje krijumarenju organa. Za mene je
266 Isto. 267 Vreme, 14. decembar 2010, Martijev izvetaj zasnovan na srpskim podacima.
Ratni zloini
143
vano da se kae da su pre krijumarenja organa oni ljudi kidnapovani i ubijeni .268 Komitet za pravna pitanja Parlamentarne skuptine Saveta Evrope jednoglasno je sredinom decembra 2010, u Parizu usvojio nacrt rezolucije, na osnovu izvetaja specijalnog izvestioca Dika Martija. On u svom tekstu detaljno opisuje nalaze dvogodinje istrage i navodi da je Haim Tai bio voa kriminalne mree koja se, izmeu ostalog, bavila prodajom ljudskih organa. Komitet smatra da postoje konkretne i logine indicije da su Srbi i Albanci sa Kosova drani kao zatvorenici na tajnim mestima u severnoj Albaniji, te da su, pre nestanka, nehumano i na poniavajui nain tretirani. U nastavku saoptenja, koje je Komitet izdao nakon sednice iza zatvorenih vrata, navodi se: Brojne indikacije izgleda potvruju da su, u periodu odmah nakon rata na Kosovu, uzimani organi od nekih zatvorenika u klinici na albanskoj teritoriji, blizu FueKruje, kako bi se izvozili u inostranstvo radi transplatacije .269 Izvetaj Martija izazvao je estoke reakcije na Kosovu. Premijer Haim Tai ocenio je da je re o politikom pametu, pripremljenom u Srbiji uz blagoslov Rusije . U intervjuu za pritinski list Koha ditore, Tai je naglasio da ima argumente, injenice i svedoke oko inkriminisanih motiva i naina na koji je izvetaj Dika Martija raen, te da je Izvetaj uperen protiv Kosova i da e te dokaze predoiti pravdi. Dik Marti to zna. Znam da pokuava da se brani imunitetom, ali imunitet ne traje itavog ivota . Tai je jo izjavio: Ja sam 40-godinjak. ekau dok izgubi imunitet, ali e se on suoiti sa pravdom. Kako sam imao strpljenja da svih ovih 15 godina istrpim sve psovke, imam strpljenja i saekau da gospodin Marti izgubi imunitet .270 Nekoliko dana kasnije, izvestilac Saveta Evrope za Kosovo Dik Marti negirao je da je u svom izvetaju naveo da je premijer Kosova Haim Tai direktno umean u trgovinu organima, ve da su osobe iz Taijevog bliskog okruenja imale veze s tim i da je teko zamisliti da on nije znao za to: Ako moj izvetaj paljivo itate nigde ne kaem da je gospodin Tai
268 Agencija Beta, 29. januar 2011, U izvetaju nisam koristio srpske ni ruske izvore. 269 Deutsche welle, 16. decembar 2010, Usvojen izvetaj Dika Martija. 270 Politika, 24. decembar 2010, Tai: Izvetaj Dika Martija pripremljen u Srbiji.
144
direktno bio umean u trgovinu organima, ali kaem da osobe iz njegovog jako bliskog okruenja imaju veze s tim. Da je teko zamisliti da on nikada nije uo o tome .271 Marti je takodje naknadno izjavio: Ponavljam, iako se svi fokusiraju na oduzimanje organa, istina je da postoji stotine osoba kojima je svaki trag izgubljen, i da indicije, koje su potvrene od strane Euleksa, ukazuju na to da su nestali u pravcu Albanije. Meu njima nisu samo Srbi, ve i albanski Kosovari. Ne kaem da je re o stotinama ilegalnih transplantacija, ve samo o jednoj aci sluajeva .272 Marti je istakao da pravda mora biti ista za sve, i da se na obema stranama mora sprovesti istraga i dodao da je izvetaj veoma tvrd prema Srbima i da ne postoji ni najmanje razumevanje za zloine koje su poinili Srbi. On je istakao da, kada je re o nainu rada na izvetaju, to nije bilo jednostavno, jer su kljuni svedoci morali imati apsolutnu garanciju diskrecije. Ti svedoci imaju strah. Bilo je svedoka kojima je preeno, i koji su ubijeni. Sve dok se problem svedoka ne bude reio nee se moi primeniti zakon protiv svemonih. Pravosue je snano kada je re o malim ribama, a veoma slabo kada je re o velikim ribama, i to nije sluaj samo na Kosovu .273 Parlamentarna skuptina Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011, u Strazburu Rezoluciju izvestioca Dika Martija kojom se meunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Pritini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zloini tokom i posle sukoba na Kosovu. Za rezoluciju je glasalo 169, a protiv je bilo osam poslanika. Marti je predloio da se u Nacrt rezolucije ubaci paragraf u kome se trai razjanjenje kompetencija Euleksa i/ili nekog drugog meunarodnog sudskog tela koje ima mandat da vodi istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikcija bude priznata za sve zloine povezane sa sukobom na Kosovu.274
271 Blic, 19. januar 2011, Marti: Nisam rekao da je Tai direktno umean. 272 Blic, 19. januar 2011, Marti: Nisamrekao da je Tai direktno umean. 273 Blic, 19. januar 2011, Svedoci prestravljeni. 274 Radio Slobodna Europa, 25. januar, Parlamentarna skuptina SE usvojila Martijevu rezoluciju.
Ratni zloini
145
Dva dana nakon usvajanja izvetaja Dika Martija o trgovini organima na Kosovu, jo nije bilo poznato da li e biti pokrenuta istraga i ko bi sudski vodio ovaj sluaj, a takva odluka nije doneta ni do kraja februara 2011. Sam Marti smatra da Euleks nije sposoban za istragu o navodima iz njegovog izvetaja, ve da bi to trebalo da ree Vaington i novi ad hoc sud. Marti je u intervjuu Frankfurtskim vestima rekao da Euleks, kakav je sada, ne moe da istrai navode o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji. On, naime ocenjuje da dravna i meunarodna pravosua u regionu nisu u stanju zatititi svedoke koje brutalno ubijaju. Dokazi su izneti, ali jo se ne zna ko e sa njima i pred koji sud. Za Dika Martija nema dileme potrebno je da se istragom bavi ad hoc pravosudna institucija jer, kako kae, Euleks to ne moe objektivno da procesuira.275 Organizacija za zaitu ljudskih prava Human Rights Watch (HRW) zatraila je verodostojnu i nezavisnu istragu navoda o trgovini ljudskim organima na Kosovu, koju bi trebalo da vodi posebno oformljen tim strunjaka za borbu protiv kriminala i korupcije. Mi traimo istragu koja je zatiena od politikih uticaja, koja ima funkcionalan program zatite svedoka i svih onih koji e obezbediti informacije za istragu. Taj tim bi trebalo da vode istraitelji visokog ranga koji imaju i ovlaenja i mo da dou do potrebnih informacija, rekla je za Deutsche Welle Amanda Mek Re iz HRW.276 Izvetaj Dik Martija o trgovini organima uzburkao je emocije, kako u Srbiji tako i na Kosovu. Medisjka kampanja je prevazila regionalni okvir, tako je da je ova tema uzbirkala emocije i irom sveta. Izvetaj je znaajno tetio kosovskoj dravi i sigurno e imati uticaj na dalji proces njenog priznavanja, a da pri tome nije iznet nijedan validan dokaz. Plasiranje izvetaja pre poetka oekivanog dijaloga izmeu Beograda i Pritine, beogradska tampa je iskoristila za ponovno pokretanje pitanja statusa Kosova. itav ton kampanje u medijima ostavljao je utisak da je srbijanska strana ovim izvetajem dobila neoekivane poene koji joj daju izvesnu prednost uoi poetka dijaloga. Martijev izvetaj nije eksplicitno napao legitimitet Kosova, ali je poznato da je on bio snano protiv nezavisnosti Kosova, kao i protiv miljenja
275 RTV B92, 27, januar 2011, Ko e istraivati izvetaj Martija. 276 www.e-novine.com , 8. februar 2011, Sprovesti nezavisnu istragu o trgovini organima.
146
Meunarodnog suda pravde. Ceo izvetaj se bazira na navodima koji nisu potkreplejni dokazima, kao ni svedocima. Srbijanska javnost, posebno ona pravna, doekala je njegov izvetaj kao potvrdu svih prethodnih optubi koje je iznosio, na primer, Sud za ratne zloine u Beogradu.
Srpska politika, politiari i osuda zloina

U politikom ivotu Srbije u 2010, i njenom odnosu prema poinjenim ratnim zloinima, bez sumnje je znaajno usvajanje i rasprave oko Deklaracije o osudi ratnh zloina u Srebrenici, 30. marta, kao i izraeni stranaki stavovi koji su prethodili stavljanju na dnevni red parlamenta ovog vanog dokumenta. Dakle, poslanici Skuptine Srbije usvojili su pomeutu Deklaraciju nakon 13 sati une polemike, tako to je od ukupno 149 narodnih predstavnika koji su ostali u sali, za nju glasalo 127, protiv je bio 21, a jedan poslanik se nije izjanjavao. Za usvajanje deklaracije glasali su poslanici liste Za evropsku Srbiju, G17 plus, SPS, JS, PUPS i poslanikog kluba manjina. Protiv ovog dokumenta bili su DSS i NS, dok zastupnici SNS, SRS i LDP nisu glasali. U veernjem delu skuptinske debate bilo je vie polemika izmeu poslanika opozicije i vladajue koalicije, ali i meu opozicionim strankama, pa se, izmeu ostalog, iz redova radikala ulo da je Ratko Mladi heroj . S druge strane, lider naprednjaka Tomislav Nikoli konstatovao je da Deklaracija ima za cilj osudu sopstvenog naroda za sve to se desilo i to kao jedinog koji je poinio zloine. Narod ne ini zloine, vec pojedinci, rekao je Nikoli. On je dodao da Srbija u EU ne moe da ue ne zbog neusvajanja ove ili slinih rezolucija, ve zbog toga to fabrike ne rade, Vlada neogranieno troi novac, inovnici su korumpirani, cveta verc... Poslanik DSS Slobodan Samardi doveo je u pitanje broj rtava u Srebrenici, i dodao da se Srbija nalazi na stubu srama. Konano, Nada Kolundija iz ZES navela je da vladajua veina eli da kae da se desio zloin, da su ga poinili pojedinci i da se, utvrivanjem odgovornosti pojedinaca, skida svaka sumnja sa naroda i drave.277
277 Press, 31. mart 2010, Usvojena Deklaracija o osudi zloina u Srebrenici!
Ratni zloini
147
Kao protivteu prihvatanju Deklaracije o Srebrenici, tanije uslov da ona bude izglasana, Skupina je usvojila 13. oktobra 2010. godine Deklaraciju o osudi zloina uinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i graanima Srbije. Njom se najotrije osuuju zloini u oruanim sukobima u bivoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina i izraava aljenje i solidarnost sa rtvama NATO bombardovanja. Za deklaraciju su glasala 133 poslanika ZES, SPS-JS, G17 plus, PUPS, SVM i LDP, dok poslanici SRS, DSS, NS i SNS nisu glasali. Ni u vezi sa ovim dokumentom nisu izostale estoke polemike, a koplja su se lomila oko pitanja zato i NATO bombardovanje, poput stradanja Srba u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, u tekstu nije nazvano zloinom. Vlast se branila da razdvajanja rtava nema, a veina u opoziciji nije odustajala od stava da se ovom rezolucijom NATO amnestira krivice, a rtve dele na vane i nevane.278 Predsednica Skuptine Srbije Slavica uki Dejanovi izjavila je da je parlament usvajanjem Deklaracije o osudi zloina uinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i graanima Srbije podsetio da su sve rtve iste, ali i poslao poruku parlamentima drava regiona da razmiljaju o tome.279
278 Veernje novosti, 14. oktobar 2010, Usvojena Deklaracija o zloiima nad Srbima. 279 Blic, 15. oktobar 2010, Usvajanjem deklaracije poslata poruka parlamentima regiona.
148
149
Organizovani kriminal u Srbiji: zakonski okviri, pojedinani sluajevi, sporazumi, suenja i presude
Posebno odeljenje za organizovani kriminal pri nekadanjem Okrunom sudu, a sada Viem sudu, formirano je 2003. godine, to je bilo iznueno ekspanzijom organizovanog kriminala u prethodnoj deceniji, kad je postalo oigledno da je ova vrsta krivinih dela u Srbiji duboko zala u dravne strukture i kulminirala ubistvom premijera Zorana inia, u martu te godine. Normativni okviri za (zajedniki) progon i izruenja lanova majakih grupa, odnosno kriminalnih gangova, izmeu republika bive Jugoslavije u kojima najee nalaze utoite zahvaljujui dvojnim ili viestrukim dravljanstvima, kao monopatridi zaokrueni su tokom 2010. godine. Potpisani su bilatelarni ugovori izmeu Srbije i Hrvatske kao i izmeu Srbije i Crne Gore za meusobnu ekstradiciju kriminalaca koji su izbegavali pravdu, odnosno koji su se krili, ili su jo u ovim dravama beei od krivinog progona preko granica. Dakle, konano su uspostavljeni konkretni oblici saradnje iji je cilj suzbijanje i procesuiranje organizovanog kriminala, bez obzira na (pro)naena utoita u pomenutim dravama. Ministri pravde Srbije i Hrvatske, Sneana Malovi i Ivan imonovi, potpisali su 20. juna 2010, u Beogradu ugovor o izruenju vlastitih dravljana, okrivljenih za krivina dela organizovanog kriminala i korupcije. Primena sporazuma poela je samim potpisivanjem, a posledica je da svaki osumnjieni za krivino delo organizovanog kriminala ili korupcije, u Srbiji, Hrvatskoj ili Crnoj Gori, bez obzira na dravljanstvo, moe biti izruen zemlji u kojoj je delo poinjeno, odnosno koja ga potrauje. To je jasna poruka koju Srbija i Hrvatska alju da za majae vie nema sigurne kue u naim dravama, poruila je Sneana Malovi nakon potpisivanja sporazuma o ekstradiciji sa Hrvatskom. Hrvatski ministar imonovi ocenio je tada da je potpisivanje sporazuma od istorijskog
150
znaaja, jer je to, kako je rekao, odraz odlunosti i elje dve drave da se suprotstave organizovanom kriminalu i korupciji.280 Predstavnici Srbije i Crne Gore, ministarka pravde Sneana Malovi i ambasador Crne Gore u Beogradu Igor Jovii potpisali su Sporazum o izruenju 30. oktobra 2010, kojim se predvia meusobna ekstradicija dravljana osumnjienih za teka krivina dela. Ovaj sporazum stupio je na snagu odmah po potpisivanju. Njime su predviena izruenje za krivina dela organizovanog kriminala, korupcije, dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, pranja novca i drugih tekih krivinih dela za koja je zapreena kazna od pet i vie godina zatvora, ukljuujui i ratne zloine. Ministarka Malovi je istakla da je ugovor potpisan pre ugovorenog datuma zbog operativnih istraga koje su u toku i na osnovu kojih je ve bilo hapenja. Oekujem da emo uskoro imati rezultate i da e ubrzo uslediti prva izruenja po ovom osnovu .281 Dodala je da su potpisivanjem ovog sporazuma otkolonjene prepreke koje su u poslednjih godinu dana na polju pravne saradnje optereivale odnose izmeu dve drave i njime je napravljen veliki korak, a ovim je i Crna Gora jasno pokazala da ima politiku volju da se uhvati u kotac sa organizovanim kriminalom .282 Konano, dravni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen izrazio je oekivanje da e Srbija i BiH uskoro potpisati sporazum o meusobnom izruenju graana, im BiH izmijeni svoj Ustav. to se tie BiH, mi smo prole godine potpisali sve sporazume, osim sporazuma o meusobnoj ekstradiciji dravljana. Taj sporazum je izuzetno vaan jer veliki broj ljudi ima i srpsko i dravljanstvo BiH. Prema mojim saznanjima, tu je pre svega, problem u Ustavu BiH, rekao je Homen novinarima.283
280 Tanjug, 29. jun 2010, Srbija i Hrvatska potpisale ugovor o izruenju. 281 Blic online, 30. oktobar 2010, Srbija i Crna Gora potpisale ugovor o izruenju. 282 Isto. 283 Srna, 22. jun 2010, Homen: Sporazum o izruenju im BiH izmjeni Ustav.
151
Izruenja i sudski procesi

Ozloglaeni lan zemunskog klana Sretko Kalini bio je, inae, prvi dravljanin Hrvatske koji je izruen Srbiji nakon potpisivanja meudravnog sporazuma o ekstradiciji. Ovaj pripadnik majakog podzemlja osuen je u Srbiji u odstustvu na 30 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana inia i na 40 godina robije zbog uea u jo 19 ubistava, tri otmice i dve teroristike akcije. Njegovo ime vezuje se i za likvidaciju Cvetka Simia Preletaa, ije je raskomadano telo pronaeno pored jezera u zagrebakom izletitu Jarun. Kalini je posle vie od sedam godina bekstva uhvaen u Zagrebu, 8. juna 2010. godine, posle tekog ranjavanja u obraunu sa drugim odbeglim zemuncem Miloem Simoviem, koji je nekoliko dana kasnije uhapen prilikom pokuaja ilegalnog prelaska hrvatsko-srpske granice. Kalini je ranjen vatrenim orujem u stomak i grudi u prigradskom zagrebakom kvartu Rakitje. Kad je otkriven njegov identitet, Srbija je, 11. juna 2010. godine, poslala zahtjev za izruenje, a hrvatski ministar pravde potpisao je reenje o izruenju 17. avgusta 2010. 284 Ovaj zloglasni lan zemunskog podzemlja u Zagrebu je osuen zbog falsikovanja pasoa na godini i po dana zatvora, a potom je izruen Srbiji. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ili izjavio je da Kalini ima mogunost da se posle upoznavanja sa sadrinom presuda, u roku od est meseci od poetka dostupnosti domaim pravosudnim organima, obrati prvostepenom Specijalnom sudu za organizovani kriminal sa zahtevom da mu suenja budu ponovljena s obzirom da je prethodno osuen u odsutnosti .285 Inae, ime Sretka Kalinia kratko se povezivalo i sa umeanou u ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukania, ali se od tih optubi odustalo, s obzirom da je od samog je starta bilo jasno da atentat detonacijom eksplozivne naprave nije njegov stil .286 Suenje za ubistvo Ive Pukania i njegovog saradnike Nike Frania pred beogradskim sudom za organizovani kriminal svakako je izazvalo najvee interesovanje domaih i stranih medija (uglavnom srpskih i
284 Agencije, 25. avgust 2010, Sretko Kalini izruen Srbiji. 285 Blic, 25. avgust 2010, Kalini moe da trai nova suenja u roku od est meseci. 286 Tanjug 25. avgust 2010, Kalini izruen Srbiji.
152
hrvatskih). Nakon potpisivanja pomenutog sporazuma izmeu Srbije i Hrvatske, srbijanska ministarka pravde Sneana Malovi potvrdila je da e prvoopuenom za ovo krivino delo Sretenu Jociu, zvanom Joca Amsterdam, suenje biti zavreno u Srbiji, odbacujui mogunost njegovog izruenja Hrvatskoj dok traje glavni pretres. Ona je precizirala da e se i protiv ostalih optuenih protiv kojih se vode odvojeni postupci za to ubistvo u Srbiji i Hrvatskoj zavriti u onim dravama u kojima je protiv njih podignuta optunica. Joci se, konkretno, tereti da je organizovao kriminalnu grupu koja je poinila ubistvo Pukania i Franjia, 23. oktobra 2008. godine, tako to je, sa za sada neidentikovanim licem postigao dogovor da za 1,5 milion eura ubije vlasnika hrvatskog Nacionala. Beogradskom delu njegove grupe suenje je poelo krajem aprila u Specijalnom sudu u Beogradu i jo je u toku, u trenutku pisanja ovog izvetaja. Hrvatski ministar pravde Ivo imonovi naveo je da Ugovor o izruenju koji se poeo primenjivati, precizira razne procesne mogunosti kada je re o voenju krivinog postupka. Prema njegovim reima, princip je da se zapoeto suenje optuenom dovri u zemlji u kojoj je poelo, ali da se njegovo izruenje moe traiti ako se radi o nekom drugom krivinom delu.287 Sudsko vee zagrebakog upanijskog suda ve je izreklo presudu sauesnicima i optuenima za likvidaciju Ive Pukania i Nike Franjia, koji su ivot izgubili u eksploziji u sreditu Zagreba 23. oktobra 2008. godine. Robert Matani, Luka Matani, Amir Mafalani, eljko Milovanovi, Bojan Guduri i Slobodan urovi proglaeni su krivim i osueni na ukupno 150 godina zatvora. Maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zatvora sud je izrekao eljku Milovanoviu, kojemu se u Zagrebu sudilo u odsustvu. Ovom potonjem, bivem pripadniku Crvenih beretki, za Pukanievu smrt sudi se i u Beogradu. Tuilatvo navodi da su, osim Jocia, pripadnici kriminalne grupe bili eljko Milovanovi i Aleksandar Kuzmanovi. Milovanovi je optuen da je postavio eksploziv pored automobila ubijenog hrvatskog novinara, a Kuzmanovi da je pripadnicima zagrebakog dela Jocieve grupe trebalo da obezbedi pasoe za bekstvo, po izvrenom ubistvu.
287 RTV Vojvodine, 29. jun 2010, Srbija i Hrvatska potpisale Ugovor o izruenju.
153
Na procesu u Zagrebu (okonanom 3. novembra 2010), Robert Matani, kao organizator zloinake grupe, osuen je na jedinstvenu kaznu od 33 godine zatvora, a zbog pomaganja u ubistvu na po 16 godina osueni su njegov brat Luka Matani i Amir Mafalani. Guduri, koji je trebalo da puca na Pukania, ukoliko zakae eksplozivna naprava, osuen je na 30 godina, a urovi, kao veza izmeu naruioca ubistva i izvrioca na 15 godina zatvora. Prema srpskoj optunici, motiv za ubistvo Pukania bilo je to to je u medijima u Hrvatskoj i Srbiji iznosio saznanja o delovanju vie kriminalnih grupa na podruju Srbije i zemalja u okruenju. Joci je uhapen 27. aprila 2009. u Beogradu, od kada je u pritvoru Okrunog zatvora u Beogradu .288
Sluaj Darka aria

Ime Darka aria, osumnjienog za krijumarenje tona kokaina, pominje se iz vremena policijske akcije Balkanski ratnik jo od oktobra 2009. U aprilu 2010, podiguta je optunica protiv aria i jo 19 osoba osumnjienih za krijumarenje dve i po tone kokaina iz June Amerike. ariev klan je najorganizovanija kriminalna grupa koja je ikada procesuirana u Srbiji, ocenio je specijalni tuilac Miljko Radisavljevi.289 Darko ari i Goran Sokovi iz Crne Gore i Kragujevanin eljko Vujakovi optueni su da su organizovali grupu kriminalaca da u dva navrata provercuju narkotike iz June Amerike u Evropu. Prema optunici, prvu poiljku od gotovo dve i po tone kokaina otkrila je u oktobru 2008. policija Urugvaja, dok je druga, od oko 235 kilograma, pronaena u januaru 2009, nedaleko od mesta Piza u Italiji. Tuilac Radisavljevi navodi da je ova grupa (je) prema optunici svoje nezakonmite aktivnosti planirala i vrila na podruju, pre svega, Republike Srbije, vie zemalja bive Jugoslavije, zapadne Evrope i June Amerike. Samo u toku prole godine nabavila je kokain radi daljeg neovlaenog prometa u koliini od 2410 kilograma . Tuilatvo je zatrailo da se za sve
288 Press, 29. novembar 2010, Nastavak beogradskog suenja za ubistvo Pukania. 289 www.B92.net , 13. april 2010, Podignuta optunica protiv aria.
154
optuene vodi jedno, objedinjeno suenje, kao i da se Darku ariu i jo estorici optuenih koji su u bekstvu, sudi u odsustvu.290 Specijalni tuilac je ocenio da u Srbiji nikada nije postojala bolje organizovana kriminalna grupa od grupe Darka aria, pa je zbog toga, ali i velike koliine informacija i broja optuenih, istraga podeljena u dva dela jedna za verc kokaina, a druga za pranje novca. Tuilac Radisavljevi objanjava da se ona vodi povodom plasmana nezakonitih prihoda u legalne tokove, dakle odnosi se na krivino delo pranje novca, s obzirom da postoji osnovana sumnja da su pojedini pripadnici ove grupe imali specinu grupu da nezakonite prihode legalizuju kroz razliite vidove nansijskih transakcija i investiranja . On dalje istie da je zbog toga pod istragom jo 12 osoba od kojih se sedam nalazi u pritvoru, tako da se ukupan broj okrivljenih u ovom krivinom postupku popeo na 32 .291 Radisavljevi je rekao da istrani postpuci nisu zavreni, ni kada je u pitanju verc narkotika, ni kada je u pitanju pranje novca. On je ponovio da je arieva grupa morala imati podrku unutar institucija i da e se tek po okonanju istrage videti ko e se sve nai na optuenikoj klupi.292 Uprkos tome, ari koji je srpski dravljanin bez problema iz domaeg MUP dobio dravne garancije koje je priloio uz zahtev za otpust iz srpskog dravljanstva. Sa zakanjenjem je delovala i Uprava policije koja je tek po raspisivanju poternice za odbeglim Pljevljakom organizovala, kako su mnogi komentarisali, pokaznu vebu u kojoj je pretresan ariev lokal u Pljevljima. ari, naravno, nije uhapen, a na besmislenost policijskog izlaska na teren ukazao je i sam direktor Uprave policije Veselin Veljovi koji je rekao da je policija u tom trenutku imala saznanja da se ari krije u jednoj evropskoj zemlji i da je Crnu Goru napustio desetak dana ranije.293 Vie od 3500 Pljevljaka stavilo je svoj potpis podrke sugraaninu ariu za kojim je raspisana Interpolova poternica zbog sumnje da je glavni organizator verca vie od dve tone kokaina iz June Amerike. Neko ko bi zbog teine krivinog djela za koje se sumnjii, po deniciji bio igosan,
290 Isto. 291 B92, 13. april 2010, Podignuta optunica protiv aria. 292 Isto. 293 Radio Slobodna Evropa,3. februar 2010, Narko bos se slavi kao heroj.
155
u sopstvenoj sredini u koju je mnogo ulagao, slavi se kao heroj i zasluni graanin.294 Njegovi zemljaci tvrde da je kao sposoban biznismen puno ulagao u rodni kraj. ivot dam, Darka ne dam! Svi za Darka, Darko za sve! Darko je jedini kralj bio i ostao, Pljevlja su uz tebe! samo su neki od brojnih slogana i pozdrava koje su ariu uputili njegovi sugraani registrovani preko Facebooka. Potpisnici peticije navode da je na delu medijska hajka protiv aria.295 U februaru 2010, iz srbijanskog Ministarstva pravde porueno je da je drava spremna, i po cenu opstanka Vlade, ispitati svakog ko je brai ari pomagao da legalizuje novac. Dravni sekretar Slobodan Homen rekao je: Ako Specijalno tuilatvo doe do konkretnih imena politiara, oni e biti uhapeni i bie im sueno a ukoliko je cena za to pad Vlade, mislim da je to mala cena da se Srbija izbori sa kriminalom .296 On je naveo da ne postoje nikave optrukcije istrage, a ako postoje veze aria sa policijom, sa medijima, ali i sa politikim strankama najbitnije je do kog nivoa idu te veze. Srbijanski ministar policije Ivica Dai rekao je da kriminalni klan brae ari nije mogao krijumariti tone droge i legalizovati ogromnu imovinu steenu kriminalom bez podrke vlasti, politikih stranaka, tuilatva i policije .297 Istovremeno, strunjaci su upozorili da klan ima najmanje stotinak svojih insajdera u dravnom aparatu. Do sada, sve to je uinjeno u sluaju ari jeste da je doneta odluka o privremenom oduzimanju dela nepokretnosti i novca od Darka aria i njegovih bliskih srodnika. Nezvanino, imovinu koja se vodi na njegovo ime vredi vie miliona eura, Privremeno e biti oduzeta i imovina, brojne luce i stanovi koji se vode na njegovog brata, majku, sestru i bivu suprugu, kao i na njegovo dvoje dece. Zaplena obuhvata i raune koji se vode na arievu decu. Osim toga, prikupljaju se podaci iz inostranstva, jer se sumnja da je ari vlasnik rmi van granica Srbije. Imovina u Crnoj Gori je takoe predmet istrage. 298
294 Isto. 295 Radio Slobodna Evropa, 3. februar 2010, Narko bos se slavi kao heroj. 296 Press, 6. februar 2010, Reiemo aferu ari, makar pala Vlada! 297 Isto. 298 Isto.
156
Na samom poetku afere, crnogorska policija uhapsila je u februaru u Pljevljima Gorana Sokovia (38), za kojim je Srbija 21. januara raspisala poternicu zbog sumnje da je zajedno sa braom ari direktno organizovao i uestvovao u krijumarenju vie od dve tone kokaina iz June Amerike u Evropu. Sokovi je prvi koga je uhapsila crnogorska policija od poetka meunarodne akcije Balkanski ratnik, dravljanin je Crne Gore i vlasnik dve rme koje se bave trgovinom hranom i obuom.299. List Politika objavio je da je Specijalnom sudu u Beogradu stiglo pismo iji je navodni autor Darko ari, optuen za organizovanje kriminalne grupe i verc kokaina. Pismo je, prema reima Maje Kovaevi-Tomi, portparolke ovog suda, adresirano na Siniu Petrovia, predsednika Sudskog vea, ali je upueno javnosti i ne sadri nikakve pretnje niti bilo ta delikatno. Kovaevieva nije htela da precizira odakle je pismo poslato.300 Zdenko Tomanovi, advokat Darka aria u istom tekstu naveo je da je pismo poslato iz jedne evroazijske zemlje, ne precizirajui koje. Advokat je rekao da aria on ili bilo ko iz njegove kancelarije, nikada nije video, ni uo. Uzgred, nije utvreno ni grafoloki, ni istrano da li je to odista arievo pismo. Ponovimo, Tuilatvo za organizovani kriminal podiglo je 12. aprila 2010. godine optunicu protiv Darka aria i jo 19 osoba zbog sumnje da su krijumarili kokain tokom 2009. godine na teritoriji Srbije, zapadne Evrope i June Amerike. Od 20 optuenih u Srbiji, sedam je u bekstvu, protiv trojice osumnjienih za pripadnitvo grupi postupak je razdvojen i jo je u fazi istrage, a vie osoba je pod istragom u Argentini.301 Darko ari do kraja januara 2011, nije uhapen, niti se zna, ili, barem nije objavljeno gde se nalazi. Sudei po dosadanjoj istrazi, podignutim optunicama i povezivanju karika, vie nema sumnje da lanac arievih saradnika i sauesnika obuhvata podruje Srbije i Crne Gore i BiH, a pominju se i ime hrvatskog kontroverznog biznismena umjeanog u verc narkotika i pranje novca. Draen Golemovi (36), kontroverzni biznismen iz Hrvatske, prema operativnim podacima, usko je povezan s odbjeglim narko-bosom Darkom ariem i njegovim poslovnim aktivnostima. Za
299 Press, 6. februar 2010, Uhapen ariev ortak Goran Sokovi. 300 Poltika, 2. jul 2010, Specijalni sud dobio pismo Darka aria. 301 Isto.
157
Golemoviem je hrvatski USKOK raspisao meunarodnu poternicu zbog veeg broja tekih krivinih dela iz oblasti privrednog kriminala.302
Kriminalne veze : Stanko Suboti i Darko ari

Koliko su kontroverzni biznismeni alias opuenici za teka krivina dela, povezani navodno, van oiju javnosti, ali zasigurno uz znanje visokorangiranih pojedinih politikih funkcionera na svim nivoima vlasti nesumnjivo pokazuju injenice o njihovim neometanim prelascima meunarodnih granica i nesmetanom poslovanju. Miljenje je mnogih koji se bave ovom problematikom da je ariev proboj na poslovno nebo Crne Gore direktno povezan sa Stankom Subotiem Canetom, srpskim biznismenom s Interpolove poternice. Njihovo prijateljstvo, navodno, potie iz Srbije, ali je, uprkos injenici da je ari roen u Pljevljima, Suboti bio taj koji mu je omoguio da osvoji crnogorsko trite. Nakon pravnih problema u Srbiji, koji su mogli dovesti i do oduzimanja njegove imovine, Suboti je deo svog bogatstva poeo da prodaje i preputa ariu, a jedan od najpoznatijih sluajeva odnosio se na rmu Futura plus, koja je i dalje obavijena nejasnim i nepoznatim detaljima. arievi poslovni postupci uinili su da stekne neogranieno Subotievo povjerenje, a prema tvrdnjama nekih crnogorskih opozicionara, oni su ak, u vie navrata, viani zajedno u Pljevljima, i to dui vremenski period nakon to je raspisana meunarodna Interpolova potjernica za Subotiem. Pretresom jedne od arievih kua, u novosadskom naselju Tatarsko brdo, policija je pronala nekoliko luksuznih motora marke Harli Dejvidson, od kojih je jedan ba u Canetovom vlasnitvu, na ta je jasno ukazala saobraajna dozvola koja glasi na njegovo ime.303 Svedok Neboja Joksovi Joksa, nekadanji bliski saradnik odbeglog Darka aria, izjavio je u Specijalnom sudu za orgaizovani kriminal da je ari novcem od prodaje droge nansirao biznismena Stanka Subotia Caneta. Joksa je detaljno opisivao kako je kokain prodavan i kako je taj novac
302 Nezavisne novine, 19. jun 2010, Priveden ariev poslovni partner zbog Daia. 303 Revija D on line 10. februar 2010, Poto ga je Srbija sprijeila da dobije crnogorsko dravljanstvo , pljevaljski biznismen pobjegao u enevu.
158
opran . Osim to je spomenuo Caneta, koji je u Srbiji optuen za verc cigareta i koji je u bekstvu, Joksovi je iznosio informacije i o kriminalnim aktivnostima grupe Darka aria, spominjui pojedince koji su imali udeo u vercu kokaina ili drugim poslovima kojima se ari bavio.304 Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal podiglo je 2007. godine optunicu protiv Stanka Subotia Caneta zbog verca cigareta. Pored Subotia, optueno je jo 14 osoba. U optunici se navodi da je ta grupa tokom devedesetih godina stekla imovinsku korist od 56 miliona tadanjih nemakih maraka i skoro osam miliona dolara. U grupi optuenih nalazi se i bivi direktor Savezne uprave carine Mihalj Kertes. Ova optunica jasno pokazuje kako je funkcionisao nansijski organizovani kriminal i kakva je bila njegova veza sa dravnim strukturama tadanjom Saveznom upravom carina i tadanjim Ministarstvom unutranjih poslova, kae portparol specijalnog tuilatva Tomo Zori.305 Suenje Subotievoj grupi poelo je u maju 2008. godine, a u aprilu te godine uhapen je u Moskvi. Puten je poto je moskovski tuilac saoptio da se odbija zahtev Ministarstva pravde Srbije za izruenjem Subotia jer je, po ruskim zakonima, zastarelo krivino gonjenje protiv njega. Prema podacima istranih organa u Srbiji Stanko Suboti i Darko ari, bili su u kontaktu tokom poslednje dve godine, a posebno intenzivno u proteklih godinu dana. Istrani organi, registrovali su da su se sastajali vie puta u Crnoj Gori, vajcarskoj i Francuskoj.. Do imena Subotia dolo se u istrazi pranja novca od kokaina. ari i Suboti su se najee susretali u Crnoj Gori, i to u Subotievoj vili Montenegro na Svetom Stefanu, ali i u hotelu Splendid u Beiima. Njihova saradnja je uestala kada je ari novac od droge poeo da pere u Vojvodini.306 Stanko Suboti izjavio je, inae, da ga je Marko Mikovi, sin Miroslava Mikovia, upoznao sa braom ari, okrivljenima za krijumarenje kokaina, kao i da su ga oni poseivali u enevi. On je rekao da je Marko Mi-
304 www.Inedx.hr , 10. januar 2010, Svjedok: Darko ari nansirao Stanka Subotia novcem od verca kokaina. 305 www.B92.net , 5. decembar 2007. Optunica protiv Stanka Subotia. 306 Blic, 20. decembar 2010, Cane se sastajao sa ariem na Svetom Stefanu i u vajcarskoj.
159
kovi odlian drug i prijatelj sa ariima, ali je priznao da je i sam imao poslovne kombinacije sa Darkom ariem Krajem januara 2011. godine objavljeno je da je italijansko pravosue prihvatilo zahtev crnogorskih pravosudnih organa da Crnoj Gori ustupi predmet protiv Duka aria, mlaeg Darkovog brata, optuenog za krijumarenje kokaina. Prema pisanju podgorikog Dana, Italija e dostaviti spise predmeta na osnovu kojih bi crnogorsko dravno tuilatvo trebalo da podigne optunicu protiv aria. List navodi da je Italija prihvatila zahtev crnogorskih pravosudnih organa kako se postupak protiv aria ne bi otezao, jer je on dravljanin Crne Gore koji ne bi mogao biti izruen Italiji. Duko ari je sredinom novembra 2010, uhapen u Pljevljima na osnovu italijanske poternice i od tada je u pritvoru.307
Sluaj Brankice Stankovi

Brankica Stankovi, novinarka Televizije B92, autorka serijala Insajder ve nekoliko godina je ivotno ugroena zbog objavljivanja i obelodanjivanja kriminalnog miljea iza kog stoje politiki i, sa njima povezani tajkunski monici u politikim, ekonomskim i sportskom segmentima srbijanskg drutva i drave. Osim krenja prava na slobodnu re i informisanje, atak na Brankicu Stankovi ukazuje i na (dez)orijentaciju pravosua koje jo nije u stanju da zatiti ustavom zagarantovane vrednosti, ukljuujui osobe koji javno ukazuju da se kre i ustavne i zakonske odredbe. Mada se suenja u vezi sa tekim pretnjama ovoj novinarki ne vode pred sudom za organizovani kriminal, injenica je da poinioci ovih dela nisu nezavisni strelci i da iza sebe imaju podrku i(li) podzemlja i(li) sa njim povezanim pojedinim dravnim strukturama, odnosno pojedincima iz vlasti. Hronologija pretnji Brankici Stankovi i njihovih sudskih epiloga mogla bi se okarakterisati i kao svojevrsna anatomija srbijanskog pravosua i drutva uopte. Divljaci koji prete slubenom licu, u ovom sluaju novinaru na jednom se sudu ispraaju uz bestidno izvinjenje (sudije Prvog op-
307 B92, 31. januar 2011, Italija ustupa sluaj Duka larica.
160
tinskog suda Jelena Milinovi), a na drugim sudovima dobijaju zatvorske kazne . Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je 22. aprila 2010. godine optunicu protiv estorice navijaa Partizana i oslobodio ih odgovornosti za ugroavanje sigurnosti novinarke Brankice Stankovi, zbog skandiranja na fudbalskoj utakmici Partizan-ahtjor, 16. decembra 2009. godine. Navijai su puteni iz pritvora u kojem su bili od dana kada su na utakmici Partizan ahtjor pevali opasna si kao zmija, proi e kao uruvija (i proboli gumenu lutku koja je predstavljala autorku emisije Insajder). Sudsko vee kojim je predsedavala Jelena Milinovi, ocenilo je da pevanje tih stihova ne sadri kvalikovanu i ozbiljnu pretnju koja bi ugrozila bezbednost Stankovieve. Sudija Milinovi obrazloila je, pri tom, da optueni nisu ni trebali da budu u pritvoru, jer je re o krivinom delu uvrede na javnom skupu. Novinarka Brankica Stankovi je istovremeno pravno pouena da podnese privatnu krivinu tubu za uvredu. Advokat Sra Popovi istie da pola Srbije aplaudira presudama kojima se oslobaaju huligani. Kod sudija postoji strah, jer drava im alje nesumnjive signale da ne moe da ih zatiti .308 Vesna Raki Vodineli, profesor Univerziteta Union takodje istie da nema dokaza da e ovakvo presuivanje imati blagotvorno dejstvo, odnosno da e pacikovati manijake. Nema, pritom, ni razloga za optimizam kada je re o bezbednosti novinara, ni sluajnih prolaznika, drutva uopte .309 Inae, dan posle utakmice na kojoj je javno pred celim stadionom preeno Brankici Stankovi, lisice na ruke stavljene su Goranu Kljetanu (33), voi navijake podgrupe Shadows, Aleksandru Periiu (28) i Milanu Gudoviu (23). Posle njih uhapeni su Nemanja Bogdanovi (22), Nemanja Odalovi (19) i porunik Vojske Srbije Dragan urevi (27), voa podgrupe Brain damage. Republiko tuilatvo je tada trailo zabranu za obe ove podgrupe navijaa. Tomo Zori, portparol Republikog javnog tuilatva rekao je da su jako iznenaeni odlukom suda i isrtakao: Mi emo sigurno uloiti albu i videemo kakva e kasnije biti odluka suda. Oekujemo da se ta odluka preinai, jer na stav je zaista vrst da je u pitanju
308 Isto. 309 e-novine 28. april 2010, Pola Srbije aplaudira oslobaanju huligana.
161
ugroavanje sigurnosti novinarke Brankice Stankovi. To je bila prva optunica u kojoj je napad na novinara tretiran kao napad na slubeno lice i znak da drava eli da zatiti novinare .310 On je naveo da je zapreena kazna od jedne do osam godina zatvora onome ko preti da e napasti lice koje obavlja poslove od javnog znaaja u oblasti informisanja i smatra da je to to se desilo na stadionu ugroavanje sigurnosti autorke Insajdera.311 Brankica Stankovi nije prihvatila savet suda da podnese privatnu krivinu tubu: Ne pada mi na pamet da podnosim tubu protiv huligana za uvredu, jer smatram da je skandiranje zavrie kao uruvija, pretnja. Uostalom oni predstavljaju veliki problem ovog drutva i drave a ne moj lini problem, pa samim tim ne vidim nikakav smisao da ja vodim neki privatni rat. Drava je ta koja treba i mora da se obrauna sa svima onima koji na bilo koji nain ugroavaju neiju bezbednost . 312 Dodala je jo da e se pravnim stvarima i tubama baviti advokati Televizije B92. Stankovieva je posle brojnih pretnji dobila policijsko obezbeenje i navodi da se posle oslobaanja optuenih ne plai za svoju bezbednost. Za sve to se bude deavalo, ne samo meni, ve i ostalim novinarima koji rade svoj posao, odgovorne e biti iskljuivo nadlene institucije u ovoj dravi. Neka onda predstavnici tih institucija razmiljaju u emu uestvuju i kakvu atmosferu lina kreiraju u dravi u kojoj je inae bilo toliko ubistava, kae autorka Insajdera.313 Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je reenje Prvog osnovnog suda kojim je odbaena optunica protiv estorice navijaa Partizana optuenih za ugroavanje sigurnosti Brankice Stankovi zbog povrede odredaba krivinog postupka i jer je izreka prvostepenog reenja nerazumljiva i protivrena razlozima koji su dati u obrazloenju. Prvi osnovni sud u Beogradu posle toga je osudio Miloa Radisavljevia zvanog Kimi, jednog od voa navijaa Partizana, na 16 meseci zatvora zbog ugroavanja sigurnosti autorke Insajdera Brankice Stankovi.
310 Blic on line, 24. april 2010, Razreiti sudiju koja oslobaa huligane. 311 Isto. 312 Isto. 313 Blic on line, 24. april 2010, Razreiti sudiju koja oslobaa huligane.
162
U septembru 2010. godine Vee Apelacionog suda potvrdilo je i presudu Stefanu Hadi Antiu kojom je osuen na 15 meseci zatvora zbog ugroavanja sigurnosti novinarke B92 Brankice Stankovi. Okrivljeni je oglaen krivim, jer je 5. decembra 2009. godine u stanju uraunljivosti ugrozio sigurnost Brankice Stankovi pretnjom da e napasti na njen ivot i telo tako to je sa svog raunara poslao pretee poruke preko drutvene mree Facebook.314 Zbog pretnji smru upuenih autorki Insajdera preko Facebooka Osnovni sud u Novom Sadu osudio je 26. aprila 2010. Vladimira Sardia na tri meseca zatvora.
Sluaj Brisa Tatona

Navijake grupe iz Srbije, kako se pokazalo, uglavnom su povezane sa raznim oblicima (organizovanog) kriminala i ponioci su brojnh krivina dela. Surovo ubistvo francuskog draavljanina, 28-godinjeg Brisa Tatona u Beogradu 17. semptembra 2009, nesumnjivo se moe ubrojiti u najbrutalnija (ne)dela ovih huliganskih, navijakih grupacija. Za njegovu smrt, Vii sud u Beogradu 25. januara 2011, proglasio je krivim 15 napadaa iz navijakog tabora fudbalskog kluba Partizan i osudio ih na ukupno 240 godina zatvora. Organizatori napada na Tatona, ore Preli i Dejan Puzigaa osueni su na 35, odnosno 32 godine zatvora, a Ljubomir Markovi i Ivan Grkovi na po 30. Jo osam navijaa Partizana osueno je na kazne od 12 i 14 godina, dok je Vladimir Bokovi, koji je optuen za pomaganje uiniocima, osuen na uslovnu kaznu od dve godine. U optunici za ubistvo Brisa Tatona, koju je 18. januara 2010. podiglo beogradsko Vie tuilatvo, navodi se da su napadai francuskog navijaa bacili sa vrha stepenica, kod garae na Obilievom vencu. Navodi se, takoe, da su napad na navijae francuskog Tuluza u Beogradu oragnizovali Ivan Grkovi (28), voa navijake grupe Iriduibili, ore Preli (26) i Ljubomir Markovi (30), kao voe grupe Alkatraz i za sada nepoznati voa grupe Rebels. Prema optunici, oni su pozvali mobilnim telefonima ostale okrivljene a svi su se nali u Terazijiskom parku gde je Dejan Puzigaa (28) podelio baklje i palice, a Vladan Suvajac (22) hiruke maske.
314 Blic, 16. septembar 2010, Potvrena presuda za pretnje Brankici Stankovi.
163
Preli, Markovi, Grkovi i Puzigaa su nastavili da kooridiniraju napad na francuske navijae mobilnim telefonima i svima su saoptili da se oni nalaze u Ajri pabu na Obilievom vencu. Okrivljeni su prvo poeli da lome inventar u Kafan, a zatim su sustigli Tatona, koga su poeli da udaraju rukama, nogama, drvenim palicama, upaljenim bakljama, stolicama, pepeljarama... Nakon toga su ga namerno bacili sa stepenica sa oko 50 metara visine i on je zadobio teke telesne povrede zbog kojih je preminuo 29. septembra. U napadu su lake povreni i francuskiki navijai Filip Mori i Rejmon Kazedevan, kao i Aleksandar Jakovljevi, konobar u Ajri pabu.315 U obrazloenju presude navedeno je da analizom izvedenih dokaza, primenom naela slobodnog sudskog uverenja, sud nije prihvatio stav Tuilatva da su optueni krivino delo uinili s direktnim umiljajem, ocenjujui da su pristali na posledice svog ponaanja, ali nisu planirali ubistvo. Portparol Republikog tuilatva Tomo Zori izjavio je nakon toga da je tuilatvo zadovoljno presudom, te da je ona dokaz da je pravda dostina. On je istakao da je izreena presuda dokaz ekasnosti srpskog pravosua koje je pokazalo da se za samo sedam meseci moe okonati postupak i doneti prvostepena presuda u veoma sloenom postupku. Zori je dodao i da je izreena presuda opomena da se tako neto nikada vie ne bi smelo dogoditi. Advokat porodice Taton Slobodan Rui, naglasio je da ima previe ljudi i da su malo uplaeni . On je dodao kako je teko rei da su roditelji zadovoljni ali da presudu smatraju odgovarajuom, te da e od drave Srbije traiti nadoknadu nematerjalne tete od 200.000 eura, jer nije pruila adekvatnu zatitu stranim dravljanima.316 Inae, ore Preli, osuen u ovom sluaju na 35 godina zatvora, jedan je od onih koji se pominje u zahtevu Republikog javnog tuilatva za zabranu ekstremnih navijakih grupa podnetog Ustavnom sudu 2009. Tadanji republiki tuilac Slobodan Radovanovi podneo je 16. oktobra 2009. zahtev za zabranu 15 navijakih grupa i podgrupa, mahom Zvezde i Partizana, uz obrazloenje da je njihovo delovanje usmereno ka nasilnom
315 Blic, 25. januar 2011, etvorici prvooptuenih od 30 do 35 godina zatvora za ubistvo Brisa Tatona. 316 Veernje novosti, 25. januar 2011, Ubicama Tatona 240 godia zatvora.
164
ruenju ustavnog poretka. Ustavni sud je poetkom decembra prole godine odloio donoenje odluke o zabrani i od tada se, praktino, nije desilo nita. Preli, ba kao i Ljubomir Markovi, koji je osuen na 30 godina zatvora, voe su Partizanove navijake podgrupe Alkatraz, dok je Ivan Grkovi, takoe osuen na 30 godina, voa podgrupe Iriduibili . Protiv Prelia je za poslednjih osam godina policija podnela oko 40 krivinih prijava za razliita dela, od nasilnikog ponaanja, preko nedozvoljenog dranja oruja i eksplozivnih naprava, kao i njihovu izradu i promet, do neovlaene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, i tekih kraa. Osuen je samo jednom, na est meseci zatvora zbog prodaje narkotika, 2003. godine.317 Ustavni sud, meutim, nije jo odluivao o predlogu za zabranu ekstremiistikih navijakih klubova. Poetkom februara 2011. godine Sneana Malovi, ministarka pravde Srbije potvrdila je da se njoj i sudiji Vieg suda u Beogradu Mirjani Ili upuuju pretnje zbog presude za ubistvo Brisa Tatona. Malovieva je zatraila da se odmah omogui svaki vid zatite sudiji Mirjani Ili. Navikla sam na pretnje, ali mora biti zatien svaki nosilac pravosudne funkcije koji je pokazao strunost i hrabrost da osudi sve one koji su pokusali da urue osnovne drutvene vrednosti, rekla je Malovieva koja je, takoe, pod policijskom zatitom. Na pitanje zbog ega jo nema zabrane za ekstremistike navijake klubove ministarka je odgovorila kako se stekao se utisak da Ustavni sud bei od osetljivih predmeta i izrazila oekivanje da e izborom novog predsednika postati mnogo ekasniji te da e predmeti koji se godinama povlae uskoro dobiti epilog.318
317 Isto. 318 Blic, 4. februar 2011. Sneana Malovi: Dobijam pretnje zbog presude za ubistvo Brisa Tatona
165
IV MEHANIZMI DRAVNE PRINUDE
166
167
Profesionalizacija vojske najvei uspeh

Samo pre godinu i po glavni projektanti reforme Vojske Srbije, kao i celog sistema odbrane, bili su veoma skeptini u odnosu na mogunost da se profesionalizacija srpske vojske, kao jedan od kljunih reformskih procesa u vojsci, moe uspeno obaviti pre kraja 2011. godine. Meutim, postignuti rezultati su izvan oekivanja: u decembru 2010. godine u Vojsku Srbije upuen je poslenji kontigent mladih vojnika na odsluenje estomesenog vojnog roka. Obrazlaui nekoliko zakonskih predloga i Nacrt odluke o obustavi obaveznog sluenja vojnog roka, ministar odbrane Dragan utanovac je pred poslanicima Narodne skuptine Republike Srbije, 30. novembra 2010. godine, osim ostalog, naglasio da je profesionalizacija Vojske Srbije jedna od najsveobuhvatnijih reformi u proteklom periodu . U okviru tog procesa, zaokruen je strategijski okvir, unapreeno vojno kolstvo i zdravstvo, prvi put su ene primljene u redove profesionalnih vojnika, oekuje se formiranje Univerziteta odbrane, doneti su zakoni o bezbednosnoj i obavetajnoj vojnoj agenciji, uspostavljena je intenzivna meunarodna saradnja .319 Ministar utanovac je za taj poduhvat dobio priznanje kao reformator godine, po izboru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED)320. U obrazloenju, izmeu ostalog, stoji da je jedna od najveih i najbrih reformi u 2010. godini profesionalizacija Vojske Srbije; da je ... promovisana odbrambena industrija; da su zakljueni meunarodni ugovori vredni 1,2 milijarde dolara, ime je otvorena mogunost za nova ulaganja, a Srbija u oblasti odbrambene industrije postala najei
319 Radenko Mutavdi: U vojsku samo dobrovoljno, magazin Odbrana br. 126, 15. decembar 2010, str. 6 8. 320 A. Petrovi: Za bolju Srbiju, magazin Odbrana br. 126, 15. decembar 2010, str. 8.
168
srbija 2010 : mehanizmi dravne prinude
izvoznik u Jugoistonoj Evropi. Sve je to doprinelo jaanju ugleda i ekonomske moi nae zemlje .321 Zamah vojne industrije Srbije, posebno u 2010. godini, takoe spada u rezultate vredne isticanja, kako sa vojnog, tako i sa ekonomskog aspekta. Posebno imajui u vidu stanje ekonomije u Srbiji u toku 2010. godine, kao i izvoz koji je bio gotovo kastrofalno lo. inilo se, u jednom trenutku, da e odbrambena industrija322 Srbije tiho nestati, jer se vie ne trae velike serije, a dravne porudbine nisu bile zagarantovane. Najbolje to se izvana nudilo bili su seminari o tome kako fabrike pretvoriti u skladita ili parkinge, i to nazvati tranzicionim procesom...323 U martu 2010. godine pripadnici Vojne akademije proslavili su 160-godinjicu te visoke vojne kole. To je bio povod da se slavlje proiri na celu Vojsku i celo Ministarstvo odbrane. Resorni ministar je uoi Dana Vojne akademije, 18. marta, izjavio da je srpsko vojno obrazovanje ve lider u regionu i veoma vaan inilac nae spoljne politike... .324 Istim povodom, brigadni general dr Mladen Vuruna, naelnik Vojne akademije, je naglasio: Iz jedne male kole u okviru fabrike u Kragujevcu, koja je osnovana pre 160 godina, prerasli smo u instituciju koja ima kapacitete i resurse za vrhunsku nastavu i garantuje najbolje obuavanje kadeta, buduih ocira, za sve tri misije...325 Proputena je, meutim, prilika da se makar ovlano naznai da su se u toj istoj Vojnoj akademiji kolovali i oni ociri koji su iza sebe, naroito u ratovima na prostoru bive Jugoslavije devedesetih godina prolog veka, ostavili tragove golemog neovetva.326 Za oekivanje je bilo da se 65-godinjica pobede nad faizmom obelei na adekvatan nain, pa i u njenim oruanim snagama. Meutim, u jed321 Isto. 322 Stie se utisak kao da zvaninici ele da prikau da njeni proizvodi nisu namenjeni ratu i ubijanju, odnosno, kao da e ta ubojna sredstva srpske vojne industrije biti humanija ako se pokriju mimikrijom odbrambena industrija. 323 Aleksandar Radi: Nesvrstana braa, magazin Odbrana br. 116, 15. jul 2010, str. 39. 324 Dragana Markovi i Rade Dragovi: ast je naa imovina, magazin Odbrana br. 109, 1. april 2010, str. 10 13. 325 S. Sikavica: U ime ocirske asti, Danas, 27 28. mart 2010. 326 Miroslav Lazanski: Naa manija veliine, Politika, 15. maj 2010.
169
nom delu javnosti stekao se utisak kao da se Srbija stidi svoje antifaistike prolosti, i uglavnom se to obeleavanje svelo na tri segmenta: prvo, na svojevrsnu alopojku zbog toga to predstavnici Vojske Srbije nisu pozvani na paradu koja je odrana u Moskvi,327 drugo, na polaganje venaca na spomenike borcima Crvene armije, i tree, na otvaranje dela stalne postavke posveene Drugom svetskom ratu u Vojnom muzeju na Kalemegdanu.328 U januaru 2010, 200 srpskih intelektualaca zahtevalo je da se hitno organizuje referendum na kome narod treba da odlui hoe li Srbija u NATO.329 Stvarni cilj ove akcije: usporiti napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji. Krajem 2010. godine Srbija je postigla sporazum povodom izgubljenog spora sa izraelskom rmom Imidsat (u vezi sa aferom Satelit), pa e toj rmi morati da plati samo 27, 8 miliona US dolara iako Srbija nije koristila satelit nijedan jedini dan.330 Neki mediji i analitiari su smanjivanje tete u tom velikom promaaju (ne)odgovornih nosilaca vlasti proglasili nekakvim dobitkom.331 Indikativno je da su Kosovo iz bezbednosne perspektive i bezbednosna situacija na jugu Srbije uopte bili upadljivo malo prisutni u srbijanskim medijima u 2010. godini. To ne znai da se moe zakljuiti da je bezbednost na Kosovu i na jugu Srbije poboljana, pre e biti da je re o procenama i odluci dravnih politikih i bezbednosnih centara da mediji, kojima inae gotovo potpuno gospodari politika, bezbednosnoj situaciji na Kosovu i jugu Srbije daju onoliki prostor koliki su im i dali.
327 D. Glii: Istorija kojom se ponosimo, magazin Odbrana br. 112, 15. maj 2010. str. 19. 328 Redakcijski tekast: Trae referendum o ulasku u Severnoatlantsku alijansu, Danas, 12. januar 2010. 329 B. Cveji, I. Peji: Graani plaaju greke vlasti, Danas, 30. decembar 2010. 330 B. Bilbija: Srbija utedela 12 miliona evra u aferi Satelit, Politika, 30. decembar 2010. 331 Vladimir Pou i Aleksandar Petrovi: Glavni cilj u 2010. profesionalizacija Vojske Srbije, magazin Odbrana br.103, 1. januar 2010.
170
al za vojnikom tradicijom i puko politikanstvo

Najavljujui kljune zadatke Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u 2010. godini, ministar odbrane Dragan utanovac je na konferenciji za novinare krajem 2009. godine, izmeu ostalog, rekao: elja nam je da prema projektu koji je napravljen 2003. godine, do kraja naredne godine u potpunosti profesionalizujemo vojsku Srbije u skladu sa nansijskim mogunostima. Ubeen sam da to moemo .332 Osim usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakona o potvrivanju Protokola o zabranama ili ogranienjima upotrebe mina, mina iznenaenja i drugih naprava, izmenjen i dopunjen 3. maja 1996. godine (Protokol II izmenjen i dopunjen 3. maja 1996. godine) koji je prilog Konvenciji o zabranama ili ogranienjima u pogledu upotrebe odreenih vrsta konvencionalnog oruja za koje se moe smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte, ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je 15. decembra 2010. godine i Odluku o obustavi obaveze sluenja vojnog roka.333 Odluka e poeti da se primenjuje od 1. januara 2011. godine. Naelnik Generaltaba Miloje Mileti prisustvovao je u Treem centru za obuku u Jakovu, 18. decembra 2010. godine inu davanja zakletve poslednje klase mladia koja e da slui obavezni vojni rok. estitajui vojnicima general je rekao i sledee: Odbrana otadbine za na narod uvek je predstavljala izraz asti i bila vie od obaveze, a da je vojnika uniforma duboko utkana u tradiciju naeg naroda govori i injenica da je i u ovoj, poslednjoj generaciji vojnika koji maju zakonsku obavezu sluenja vojnog roka, odziv bio skoro stopostotan .334 Iz generalovih rei jasno izbija naglaeni al za jednom veoma dugom vojnikom tradicijom u Srbiji. Iako se naelnik Generaltaba nije protivio profesionalizaciji Vojske, on je ak i javano izraavao sumnju u to da
332 Slubeni glasnik MU 12 10, 15. decembar 2010. 333 Biljana Milji: Raunamo na dobrovoljce, magazin Odbrana br. 127, 1. januar 2011. 334 Milan Galovi i Tereza Bojkovi: Spremni smo za slanje borbenih jedinica u misije, Politika, 14. februar 2010.
171
je ukidanje obaveznog sluenja vojnog roka dobra odluka. Na pitanje novinara beogradske Politike u februaru 2010. godine Da li ste naisto da je ukidanje vojnog roka prava stvar, Mileti je odgovorio: Vojniki reeno, ja to ne bih ukinuo. Ja sam profesionalac i teko da bi ijedan od nas odgovorio drugaije. Ali, to je stvar procena i politikih odluka. Za nas je privremeno zamrzavanje obaveze sluenja vojnog roka prihvatljivija mera od potpunog ukidanja vojne obaveze... Mi imamo prisutne bezbednosne izazove, vezane za nau junu pokrajinu. To nas obavezuje na ozbiljne procene i odravanje potrebnog stepena operativnih sposobnosti. Moramo imati jaku vojsku na koju drava moe da rauna .335 Meutim, iako i general Mileti, a po svemu sudei, ne mali broj njegovih istomiljenika dre da nije trebalo ukidati obavezan vojni rok, oni nijednim gestom nisu opstruirali profesionalizaciju Vojske u praksi. Naime, ak i negativan stav jednog dela i ocirskog i podocirskog kora prema ukidanju regrutne obaveze svedoi o tome u kojoj je meri to bila smela i delikatna odluka, pre svih ministra Dragana utanovca, jer je upravo on pokretao sve inicijative i poslove u vezi sa ozakonjenjem i praktinom realizacijom profesionalizacije. U Srbiji je vie od 127 godina bio na snazi obavezni regrutni sistem popune njenih oruanih snaga. Sve to vreme rodoljubni tip vojnika regrutnog obveznika bio je temelj organizacije srpske vojske i osnovni izvor njene moralne snage. Ispraaj u vojsku i polaganje zakletve sve do ovih se dana slavio se u srpskim porodicama kao najvei praznik. Rodoljubni, odnosno patriotski tip vojnika-regrutnog obveznika (istina, ne samo regruta nego i ostalih vojnih obveznika) dobio je naroiti znaaj u ratovima koje je Srbija vodila protiv Turske, ali i u drugim oruanim sukobima oslobodilakog karaktera. Krajem januara 2010, nadlenim dravnim institucijama bio je upuen Predlog doktrine Vojske Srbije336 koju je napisao general Petar ornakov, naelnik Uprave za obuku i doktrinu Ministarstva odbrane: Doktrina Vojske Srbije je najvii doktrinarni dokument koji daje odgovore na znajna
335 Po Zakonu o odbrani, lan 11. taka 3. Doktrinu Vojske Srbije usvaja predsednik Republike na predlog ministra odbrane. 336 Vladimir Pou: Presliavanje vremena, magazin Odbrana br. 108, 15. mart 2010, str 16 19.
172
pitanja, poput organizacije, pripreme i koncepta upotrebe vojske. Doktrina odreuje kako e Srbija upotrebljavati vojnu silu u odgovoru na savremene bezbednosne izazove i pretnje, uvaavajui vreme u kome ivimo. Doktrina Vojske predstavlja... I teorisjku osnovu za promenu obrasca razmiljanja njenih pripadnika, to je prema mom miljenju, najznaajniji segment modernizacije srpske vojske .337 Patriotska elita koja jo uvek opstaje na nacionalistikoj poraenoj ideologiji uporno osporava profesionalizaciju Vojske Srbije, a na njene idejne tvorce i kreatore upuuju brojne kritike iz kojih proistie da Dragan utanovac i njegova saradnika ekipa profesionalizaciju srpske vojske sprovode po diktatu Amerike; da ukidanje obaveznog sluenja vojnog roka ne znai nita drugo nego unitenje srpske vojske, a to, opet, vodi ka nestajanju srpske drave, jer bez vojske nema ni drave .338 U ovakvom tumaenju profesionalizacije vanu ulogu ima grupa penzionisanih generala, bliskih saboraca hakog osuenika Neboje Pavkovia, meu kojima je i Boidar Deli, inae lan Srpske napredne stranke koji je u Parlamentu Srbije u Odboru za odbranu i bezbednost. Kljunu ideoloku ulogu i u toj patriotskoj operaciji ima srpska intelektualna elita. Tako je, na primer, Matija Bekovi, akademik, u intervjuu Veernjim novostima na pitanje moe li se danas govoriti o dostojanstvu odgovorio sa znatnom dozom sarkazma: To su pojmovi iz davno prolih vremena kada su nesreni ljudi bili ponosni to idu u vojsku. Sreom, vojni rok je ukinut, a u tom paketu otile su trice i kuine tipa otadbina i dostojanstvo...339 I Miroslav Lazanski komentar dogaanja u Skuptini Srbije, kada se raspravljalo o predlogu predmetne Odluke, skrenuo je toboe na duhovitu stranu: Jedna mlada dama, inae poslanik, rekla je u Domu Skuptine Srbije da je ponosna na reformu Vojske Srbije. Isturila je svoju lepu bradu, i plavim oima, gledajui pravo u ministra odbrane, odrala pravi erotski
337 Omiljena fraza dr Vojislava Kotunice jo iz onih vremena kada je bio i u ulozi vrhovnog komandanta vojske u kojoj je Neboja Pavkovi bio elni general. 338 Intervju M. Bekovia, Veernje novosti, 29. novembar 2010. 339 www.dss.org.rs , 22. novembar 2010.
173
govor u slavu novog srpskog oruja i nove koncepcije odbrane u kojoj vie nee biti regruta, a svi mi biemo upravo zbog toga sigurniji...340 Lament dramskog pisca Sinie Kovaevia, meutim, bio je direktan: Lobiranje pojedinih ministara prelazi granice pristojnosti. U isto vreme ukidaju vojsku, namerno previajui da je vojska, uz crkvu, stub nosa srpskog identiteta, preko dve hiljade pesama u Srbiji postoji o vojsci; vojska nije samo da se brani otadbina, vojska je oljuenje, inicijacija, nain da se upoznaju ljudi i svet, da se steknu prijatelji, da se usvoje nove vetine i zanati, da se naui da se brani svetinja kad se ode u rezervu: To to nije kralju za vojnika, neu majko da mi bude dika. Vojska je, kae jedan moj prijatelj iz umadije, da se bude Srbin .341
Primamljivost dobrovoljnog sluenja vojnog roka

Kritiari profesionalizacije Vojske Srbije uporno kroz medije provlae neistinu da se ukida vojni rok, a time i srpska vojska . Meutim, oni namerno zamagljuju injenicu da je posredi Odluka o obustavi obaveze sluenja vojnog roka, odnosno da je re o pravnom osnovu za suspendovanje obeveznog sluenja vojnog roka. Pri emu Odluka ostavlja mogunost da se u sluaju potrebe odbrane drave ponovo aktivira obaveza sluenja vojnog roka. S druge strane, u Odluci takoe stoji ...upuivanje na sluenje vojnog roka u Vojsku Srbije od 1. januara 2011. godine vrie se po principu dobrovoljnosti, u skladu sa zakonom .342 Intervjuiui ministra odbrane Dragana utanovca, novinarka novosadskog nedeljnika Akter Ljiljana Milenkovi je konstatovala: Na dan vae skuptine (odnosi se na skuptinu DS) desio se istorijski trenutak u zemlji poslednja klasa regruta poloila je zakletvu. Posle 127 godina tradicije da nerado ili rado Srbin ide u vojnike ta obaveza je prestala..., na ta je ministar uzvratio: Ako Srbin rado ide u vojnike, onda ne treba da postoji
340 Slubeni glasnik MU 12-10, 15. decembar 2010. 341 Ljiljana Milenkovi: Rado Srbin..., intervju ministra D. utanovca novosadskom nedeljniku Akter, 27. decembar 2010. 342 Olivera Vueti: ene u profesionalnoj Vojsci: Vojnike cokule udobnje od tikli, Blic, 26. jul 2010.
174
obaveza. Tom odlukom omoguili smo mladim ljudima pravo izbora. Ukoliko ele i rado idu u vojnike dobrodoli su, ukoliko ne ele i nisu rado ili u vojnike, onda nema potrebe ni da pristupju vojsci, jer takvi vojnici nisu potrebni .343 Dobrovoljni vojni rok trajae tri meseca tako to e regruti provesti est nedelja u centrima za osnovnu obuku (izvodie se po tzv. intenzivnom programu) u Somboru, u Valjevu i u Leskovcu dok e preostalih est nedelja dobrovoljci provesti na specijalistikoj obuci u garnizonima irom Srbije. U organizacionoj shemi profesionalne Vojske Srbije za dobrovoljne regrute ima 2000 formacijskih mesta. Naravno, da svaki dobrovoljac mora da ispuni odreene opte i posebne uslove. Na primer, ne moe konkurisati pre punoletstva, niti da je stariji od 30 godina; ne moe bez osnovnog obrazovanja ni bez dobrog zdravlja i solidne zike kondicije; ne moe ni bez dravljanstva Srbije, niti ako ima angaman u kriminalnoj sferi, itd. Za ta tri meseca dobrovoljcima e biti uplaen radni sta; dobie sertikate o obuenosti u rukovanju vatrenim oruejem, to je prednost pri kasnijem traganju za zaposlenjem, jer je za neka radna mesta neophodan uslov rukovanje orujem (rad u MUP, obezbeenje zatvora, sudske strae, razna obezbeenja, itd). Oni dobrovoljci koji nakon tri meseca provedena na obuci u Vosjci skidaju uniformu, mogu se opredeliti i za tzv. aktivnu rezervu (ta kategorija je bila nepoznata dosadanjem sistemu odbrane u Srbiji), to podrazumeva kontinuitet u vojnoj obuci i povremene vebe, za ta e, naravno, dobijati odreenu novanu nadoknadu. Ostali e biti rasporeeni u tzv, pasivnu, odnosno klasinu vojnu rezervu. Nije poznato kako e se enski rod Srbije odnositi prema dobrovoljnom sluenju vojnog roka. to se tie prisustva ena u profesionalnoj vojsci, njihov bi se odziv, s obzirom na mnoge okolnosti (izmeu ostalih, na tradiciju prema kojoj je vojni poziv u Srbiji bio rezervisan za mukarce), mogao smatrati donekle zadovoljavajuim. Do juna 2010. godine, u profesionalnu vojnu slubu u Vojsci Srbije prijavilo se 1240 pripadnica nenijeg pola .344
343 Biljana Milji: Da se i one pitaju, magazin Odbrana br. 125, 1. decembar 2010. str. 18-21. 344 Isto.
175
Vojno-politiki establiment je uzeo u obzir i Rezoluciju1325. Saveta bezbednosti UN koja je pod nazivom ene, mir i bezbednost jednoglasno usvojena jo 31. oktobra 2000. godine, i koja eksplicitno zahteva veu ulogu ena u sektoru bezbednosti: Pozivaju se zemlje lanice da osiguraju poveano prisustvo ena na svim nivoima odluivanja u nacionalnim, regionalnim i meunarodnim institucijama i mehanizmima za spreavanje, voenje i spreavanje sukoba .345 Na inicijativu Beogradskog fonda za politiku izuzetnost (NVO), uz podrku Misije OEBS u Srbiji, Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveke, UNIFEM i Kanadskog fonda Vlada Republike Srbije je sredinom 2010, imenovala Radnu grupu za izradu Nacionalnog akcionog plana (NAP) Republike Srbije za primenu Rezolucije 1325. Saveta bezbednosti UN. Nacrt NAP uradio je Radni tim Uprave za strategijsko planiranje Ministarstva odbrane pod strunim vostvom generala dr Boidara Force, a usvojen je nakon rasprave na okruglom stolu u Narodnoj skuptini Srbije sredinom novembra 2010.346 Realno je oekivati ne samo da e nakon usvajanja NAP ene u veoj meri uestvovati u kreiranju i realizaciji sistema bezbednosti, ve da e biti ravnopravnje sa mukarcima u donoenju i najvanijih odluka u sistemu odbrane i nacionalne bezbednosti. Profesionalni sistem u Vojsci Srbije tek treba da profunkcionie. Otuda je razumljivo da iskrsavaju i da e iskrsavati razni problemi pred kojima e se nai kreatori i izvoai profesionalizacije Vojske Srbije. Uostalom, to priznaju i elnici Ministarstva odbrane i Generaltaba. Ministar utanovac, na primer, istie: U procesu profesionalizacije bie problema koji su nam do sada bili nepoznati i koji e biti izazov za sistem..., ali dri da e sistem posle dodatnog podeavanja profunkcionisati ve 2012. godine . Meutim, jo ima dosta nepoznanica, i zbrke i u organizaciji, i u sistematizaciji i u formaciji Vojske i sistema odbrane. Izmeu ostalog, jo nema sreenih podataka o tome koliko Vojska Srbije treba da ima profesionalaca, a koliko pripadnika treba da ima ceo sistem odbrane. Po nekim tekstovima u tampi koji se pozivaju na Ministarstvo odbrane,347 Vojska treba da
345 Milan Galovi: Vojsku Srbije inie 25. 000 profesionalaca, Politika, 28. oktobar 2010. 346 Miroslav Lazanski: Svi hvale nau lastu, Politika, 23. januar 2011. 347 Aleksandar Radi: Nesvrstana braa, magazin Odbrana br. 116, 15. jun 2010, str. 39.
176
ima oko 25.000 profesionalaca, od ega oko 16.000 profesionlnih vojnika, oko 7500 podocira i oko 6500 ocira. Sistem odbrane treba da broji oko 40.000 pripadnika, raunajui i delatnike Ministarstva odbrane u ta se ubrajaju i pripadnici tzv. vojnih dohodovnih ustanova i korpus dobrovoljnih regruta, njih oko 2000.
Respektabilni rezultati srpske odbrambene industrije

U domaim su se medijima tokom 2010. godine, pojavili mnogi prilozi o ekspanziji srpske vojne idndustrije u poslednjih nekoliko godina. Pri tome, u opticaju su bili najrazliitiji podaci, neki od njih poticali su iz Ministarstva odbrane, a neki iz namerno pogrene interpretacije injenica. Sam ministar odbrane je takoe dao brojne intervjue i izjave koji nisu uvek bili sasvim jasni. Ovaj izvestaj se oslanja na podatke koje je ministar utanovac dao Politici u Razgovoru nedelje 23. januara 2011. godine.348 Na pitanje, da li je 2010. godina bila vrlo uspena za izvoz srpskog naoruanja i vojne opreme, ministar je odgovorio: 2007. godine je izvezeno naoruanja i vojne opreme u vrednosti 75 miliona amerikih dolara, 2008. godine vrednost vojnog izvoza jeste 183 miliona dolara, 2009. godine cifra je 246 miliona dolara, a 2010. godine to je 247 miliona dolara. Znai, u mom mandatu kao ministra odbrane ukupno je do sada od izvoza naoruanja i vojne opreme realizovano 750 miliona dolara . On je potvrdio i vest da je domaa vojna industrija ugovorila nove poslove u vrednosti od 400 miliona dolara: Ugovor je potpisan, stupio je na snagu i sada treba da krene realizacija. To je samo jedan posao, odnosno to je izgradnja tri fabrike na severu Afrike. Inae, ukupno gledajui, to sve je oko 1,2 milijarde amerikih dolara ugovorenih poslova u mom mandatu, odnosno to je ono to sam ja i obeao . Prema ministrovim reima, Srbija najvee poslove u izvozu naoruanja i vojne opreme ostvaruje sa Irakom. Oruanim snagama te zemlje isporueno je i 20 kolskih aviona tipa lasta-95, mnogo hvaljeni proizvod panevake fabrike Utva . Osim Iraana, utanovac je tvrdio da su se o kvalitetima te letelice pohvalno izrazili i ameriki piloti. Domaa vojna
348 B. Kartalovi: Mariraju vojni ininjeri, Politika, 16. oktobar 2010.
177
industrija izvozi iskljuivo klasino naoruanje i vojnu opremu (jer za sosticiranije proizvode manjkaju joj i ljudski i materijalni resursi), i preteno izvozi bivim nesvrstanim zemljama349, mada se namenska industrija i Ministarstvo odbrane bore da osvoje i trita oruja razvijenijih zemalja. U tenji da se dobije mlad i obrazovan kadar za potrebe ove industrije, uspostavljena je vrsta saradnja izmeu Ministarstva odbrane, Vojne akademije i odbrambene industrije, s jedne strane, i Mainskog fakulteta u Kragujevcu, s druge.350 Tako je na tom fakultetu otvoren odsek vojnoindustrijskog inenjerstva, budui e se vojni inenjeri praktino obuavati u tim fabrikama, a od njih e dobijati i stipendiju. Inae, ministar utanovac je izjavio da u sedam fabrika namenske industrije trenutno radi oko 9000 ljudi, stalno ili povremeno. Od 2007. godine zaposlili smo oko 3000 novih radnika. U tom periodu socijalni program je uzelo ili je u penziju otilo oko 2000 radnika, to je pozitivno izmenilo kvalikacionu i starosnu strukturu zaposlenih .351
Godinjica vojnog kolstva u Srbiji

U martu 2010. godine obeleena je 160-godinjica Vojne akademije obeleena na samo u Ministrastvu, ve i u celoj dravi. U Jugoslovenskom dramskom pozoritu 18. marta reprezentativna ekipa srpskog domaeg glumita izvela je muziko-scenski prikaz kao podeseanje na bogatu prolost vojnog kolstva, poev od 6. marta po starom, odnosno 18. marta 1850. godine, po novom kalendaru, kada je knjaz Aleksandar Karaorevi potpisao naredbu o Ustroeniu Artileriske kole, koji je datum Srbija ustanovila kao Dan Vojne akademije. Scenario za taj jubilej je napisao i predstavu reirao beogradski reditelj Aleksandar Mandi. Predstava je obilovala patetikom. ast srpskog ocira kao crvena nit provlaila se sveanom akademijom. U tom su smislu naroito provokativne bile dve scene: prva godine 1991. u jednoj
349 Miroslav Lazanski: Svi hvale nau lastu, Politika 23. januar 2011. 350 S. Sikavica: U ime ocirske asti, Danas, 27-28. mart 2010. 351 Dragana Markovi i Rade Dragovi: ast je naa imovina, magazin Odbrana br 109, 1. april 2010, str. 10-13.
178
zagrebakoj kasarni nali su se licem u lice dva kolska druga iz Akademije, ak su i kumovi, jedan (Hrvat, u igrokazu ga glumio Dragan Petrovi) u uniformi ondanjeg Zbora narodne garde, drugi (Srbin, glumio ga Dragan Bjelogrli) u uniformi ocira Jugoslovenske narodne armije. Na tom predratnom raskru prekinuti su i drugarstvo i kumstvo, a posetiocu predstave i televizijskom gledaocu ponuen je veoma sugestivan zakljuak da su ast i profesionalna etika na strani Srbina. Po kojoj to logici? Na konferenciji za novinare brigadni general dr Mladen Vuruna, naelnik Vojne akademije istakao je: Iz jedne male kole u okviru fabrike u Kragujevcu, koja je osnovana pre 160 godina, prerasli smo u instituciju koja ima kapacitete i resurse za vrhunsku nastavu i garantuje najbolje obuavanje kadeta, buduih ocira, za sve tri misije Vojske Srbije... Izneo je jo neke zanimljive podatke: za 160 godina postojanja u Vojnoj akademiji se kolovalo vie od 70.000 mladia; u prvu klasu bila su upisana samo 23 kadeta, a u 2010. godini pod krovom Vojne akademije, smetene u beogradskom naselju Banjica, bilo je 1300 uenika Vojne gimnazije, kadeta i kadetkinja Vojne akademijie i ocira na viem stepenu kolovanja (kole komandnog i generaltabnog usavravanja i kola nacionalne odbrane) svi navedeni nivoi vojnog kolovanja i usavravanja su organizacijski i formacijski u sastavu Vojne akademije, a Akademija spada u organizacionu celinu Ministarstva odbrane. Ministar Dragan utanovac je sveanost u Jugoslovenskom dramskom pozoritu zatvorio intrigantnom besedom u kojoj je reeno i ovo: Svesni uloge Vojske Srbije u drutvu, nastavljamo reforme s ciljem da, uz izrazito potovanje tradicije, izgradimo savremenu Vojsku koja e biti deo modernog drutva i koja e istovremneo promovisati najsvetlije tradicije one vojske koja se sa velikom hrabrou, po pravilu, uputala u bitke protiv viestruko nadmonijeg neprijatelja, radi zatite svoje drave i svoga naroda. Sledei taj princip, cilj nam je da proliemo moderan, ekasan i funkcionalan obrazovni sistem, koji e u potpunosti odgovarati potrebama XXI veka. elim da naglasim da smo, analizirajui te potrebe, oformili i medicinski fakultet na Vojnomedicinskoj akademiji, ije studije ve u prvoj godini pohaaju i kadeti stranih vojski. U okviru reforme stvorili smo
179
uslove za poetak novog oblika usavravanja u vidu integrisanih studija bezbednosti i odbrane .352
Postavka vojnog muzeja: Draa Mihajlovi izjednaen sa Titom

Srbija je izvrila svojevrsnu reviziju svoje istorije, pa je tako meunarodno priznatom partizanskom antifaistikom pokretu dodala jo jedan antifaistiki pokret (kako istiu s desna) na ijem je elu bio Draa Mihajlovi, voa etnikog pokreta. Tvrdi se, naime, da je svaki od ta dva pokreta na svoj nain doprineo pobedi nad faizmom, ili su im doprinosi priblino izjednaeni. Ova dva pokreta su i zakonski izjednaena. Tako su i voe tih pokreta general Draa i maral Tito dobili ravnopravan tretman i u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. Meutim, etniki pokret dobija mnogo veu armaciju u svim sferama drutvenog, politikog, obrazovnog i kulturnog ivota. Srpska vojska nije pozvana na obeleavanje 65-godinjicu pobede nad faizmom koja je na spektakularan nain obeleena u Moskvi 9. maja 2010. godine. Sredinji dogaaj moskovskih manifestacija bila je vojna parada u kojoj su uestvovali veterani i pripadnici vojski iz veine zemalja koje su tvorile ondanju antihitlerovsku koaliciju. Predstavnika srpske vojske, a ni njenih veterana iz Drugog svetskog rata, meutim, na paradi na Crvenom trgu u Moskvi nije bilo. Indikativno je da je na Ravnoj gori, poznatom komandnom mestu Drae Mihailovia i savremenom okupljalitu poklonika etnike tradicije Vuk Drakovi, pred nekoliko hiljada Drainih pristaa, hvalio etniki pokret, istakavi da je D. Mihailovi ba na Ravnoj gori prvi u tada okupiranoj Evropi pokrenuo ustanak protiv faistikog i nacistikog okupatota...353 Istovremeno, Boris Tadi je na konferenciji za novi-
352 Dragana Markovi i Rade Dragovi: ast je naa imovina, magazin Odbrana br. 109, 1. april 2010. str. 10-13. 353 Redakcijski tekst: utanovac: Ne znam zato VS nije pozvana u Moskvu, Danas, 9-10. maj 2010.
180
nare u srpskoj ambasadi u Moskvi, prema izvetaju novinara Miroslava Lazanskog, odao priznanje NOB Jugoslavije i drugim antifaistima354. Srpski vojni zvaninici su oekivali da e i srpski ealon prodelovati Crvenim trgom, pa su se ak za to i pripremali. Ministar utanovac je izjavio da ne zna zato Vojska Srbije nije pozvana u Moskvu,355 dok M. Lazanski, u svom analitikom tekstu koji je napisao po povratku iz ruske prestonice,356 navodi samo jedan razlog za to to Srbi nisu bili na paradi: ...Najkrai odgovor jeste da Srbija nije ni zatraila da njena vojska bude prisutna na paradi..., nego da je, patei od veliine, oekivala poziv iz Moskve.357 Osim proslave na Ravnoj gori, 65-godinjica pobede nad faizmom obeleena je i drugim manifestacijama. Ministar utanovac je, na primer, otvorio u Vojnom muzeju deo stalne postavke posveene Drugom svetskom ratu. Na muzejskim su eksponatima tek odskora stavljeni u potpuno ravnopravan poloaj vo partizanskog pokreta u bivoj Jugoslaviji, maral Tito, i vo etnikog pokreta, eneral Draa. Izveta magazina Odbrana o tom dogaaju u Vojnom muzeju ne bez izvesnog ozarenja ispisao je i sledeu konfuznu reenicu: Posebno interesovanje izazvali su predmeti iz zaostavtine Drae Mihailovia naoari, naliv pero i lino naoruanje Nikole Kalabia ocirska torbica i pitolj .358 Zanimljiva je jo jedna pojedinost vezana za 65-godinjicu pobede nad faizmom. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin predao je akademiku Dobrici osiu 17. juna 2010, Medalju 65 godina pobede u Velikom otadbinskom ratu 1941. do 1945. godine, koju mu je dodelio ruski predsednik Dmitrij Medvedev. osi je Medalju predao Vojnom mu-
354 M. Lazanski: Naa manija veliine, Politika, 15. maj 2010. 355 Isto. 356 Duan Glii: Istorija kojom se ponosimo, magazin Odbrana br. 112, 15. maj 2010, str. 19. 357 B. Miljani: U ime onih koji su se borili, magazin Odbrana br. 115, 1. jul 2010. 358 R.V.B: Trae referendum o ulasku u Severnoatlantsku alijansu, Danas, 12. januar 2010.
181
zeju, to je osoblje Muzeja, sa direktorom Miroslavom Kneeviem, pukovnikom, na elu, oduevljeno pozdravilo.359
Srpski intelektualci : referendumom protiv Evrope

U peticiji koju je potpisalo 200 srpskih intelektualaca, izmeu ostalih i Dobrica osi, Matija Bekovi, Emir Kusturica, Sinia Kovaevi, Vojislav Kotunica i niz drugih zahteva se da odluku o ulasku Srbije u NATO treba da donesu svi graani nae zemlje na referendumu koji bi trebalo organizovati to pre... Graani Srbije su jedini pozvani da odluuju o svojoj budunosti...360 Konzervativna intelektualna i politika struja u Srbiji dri i tu temu stalno otvorenom u medijima i pokreu propagandnu maineriju ne bi li blokirala put Srbije ne samo u Severnoatlantsku alijansu, nego da bi joj zatvorili i put u Evropsku uniju. Zvanina Srbija, koja se deklarativno opredelila za Evropsku uniju, ne samo to nije u stanju da se ekasno suprotstavi propagandi, nego i sama ne pokazuje nikakvu volju da se opredeli u odnosu na evroatlanstke integracije. Meutim, ova peticija nije imala gotovo nikakav odjek u javnosti i poslednjih meseci nije bila tema u medijima. U Beogradu je krajem oktobra 2010, odrana konferencija (u organizaciji Centra za evroatlantske studije) posveena odnosima Srbije i NATO. Nemaki ambasador u Beogradu Volfram Mas je taj odnos denisao na sledei nain: Za mene je logino da lanica EU bude i lanica NATO. To pitanje (za Srbiju) doi e na red posle ulaska u EU. Za mene nije tu pitanje da li treba (Srbija) postati lanica NATO, ve kada .361 Ostaje otvoreno pitanje redosleda srbijanskog prikljuka evroatlantskim integracijama. Budui da je lanstvo u Alijansi gotovo svih zemalja prethodilo njihovom ulasku u EU, to potvruje i iskustvo zemalja u okruenju, i budui da je bitno promenjena uloga Alijanse u me359 Redakcijski tekast: Mas: U NATO-u posle ulaska u EU, Politika 27. oktobar 2010. 360 Stalna rubrika Iza kulisa: Srbija i NATO: ulanjenje ili izvinjenje, Politika, 17. oktobar 2010. 361 Redakcijski tekast: Podrka evropskim ontegracijama, magazin Odbrana br. 122, 15. oktobar 2010, str. 6.
182
unarodnim odnosima u deceniji koja je upravo na izmaku logino je pretpostaviti da bi lanastvo Srbije u NATO znatno ubrzalo kretanje Srbije ka EU. Meutim, Srbija se stalno sudara sa oskulom oni su nas bombardovali . NATO intervencija se koristi kao glavni argument protiv lanstva. Sem nekih nevladinih organizacija i istaknutih pojedinaca, niko nije voljan, pogotovo ne u zvaninoj Srbiji, da graanima objasni razloge intervencije NATO 1999. godine, niti ima volje da se mladim generacijama objasni da se NATO transformie u sasvim novi organizaciju. Neodreen stav vladajue garniture prema Severnoatlantskom paktu, koriste antizapadni krugovi, odnosno oni koji stoje na istim ideolokim i politikim pozicijama koje propagira grupa od 200 intelektualaca. ore Vukadinovi, glavni urednik Nove srpske politike misli, na primer, kao uesnik ankete lista Politike o dilemi Srbija i NATO: ulanjenje ili izvinjenje,362 doveo je u dirktnu vezu posetu Hilari Klinton, dravnog sekretara SAD Beogradu i odnos Srbije i NATO. Pri tome je nevladine organizacije iji su predstavnici razgovarali sa gospoom Klinton krstio isturenim odeljenjem amerike Vlade . Goa se, stoji u njegovoj izjavi, sada srela sa svojim prijateljima koji se zalau da Srbija ue u EU i NATO...363 Vukadinovi je tom prilikom, verovatno namerno preutao injenicu da je ministar odbrane Srbije Dragan utanovac bio jedini ministar Cvetkovieve vlade sa kojim je visoka goa razgovarala u Beogradu.364 Ali nije propustio priliku da poentira: po njegovom miljenju, te nevladine organizacije koje se zalau da Srbija ue i u EU i u NATO imaju mali ugled u drutvu i da Srbija danas sve vie koraa u desno . Vukadinovi je u pomenutoj anketi preskoio utanovca i zato to je on jedini ministar u Vladi koji ima neuporedivo jasniji stav o relaciji Srbija NATO od ijednog drugog Vladinog inovnika. To je potvrdio i u intervjuu novosadskom nedeljniku Akter. Rekavi da se o ulasku Srbije u NATO treba raspravljati hladne glave i samo sa idejom da li je to dobitak ili gubitak za
362 Ljiljana Milenkovi: intervju 363 Redakcijski tekst: Graani podeljeni izmeu DS i SNS, EU i NATO, Danas, 11. februar 2010. 364 Isto.
183
nau zemlju i graane. Pitanje je zato su gotovo sve zemlje EU ba tamo i zato ba niko nije iziao iz tog saveza i zato su najrazvijenije zemlje sveta, upravo, u savezu ili pri njemu .365 U vezi sa ovom temom, indikativna su i neka sondiranja javnog mnjenja u Srbiji. Recimo, prema istraivanju agencije TNS Medijum Galup (obavljeno prvih meseci 2010. godine na uzorku od 1200 ispitanika) za Demokratsku stranku bi glasalo neto vie od 30 posto biraa, dok je Srpskoj naprednoj stranci nedostajao samo promil do 30 procenata podrke srbijanskog birakog tela.366 Iako se naprednjaci verbalno zalau za evropski put Srbije, iako se uinili izvestan formalni otklon od svog osnivaa Vojislava eelja, vie je nego jasno da je njihovo ideoloko utoite bio i ostao tradicionalizam najkonzervativnijeg tipa. Prema istom istraivanju, na referndumu bi se za EU izjasnilo 62 posto biraa, protiv, 20 posto, dok je u odnosu na NATO istraivanje pokazivalo sasvim obrnut rezultat: da Srbija postane lanica NATO glasalo bi 20 posto biraa, a protiv 61 posto367. Rezultati kasnijih istraivanja iste agencije pokazivali su slinu tendenciju.
Afera satelit
Afera satelit dobila je epilog krajem 2010. godine. Nakon mnogih viegodinjih peripetija i sudskih nadmudrivanja izmeu izraelske rme Imidsat i arbitranih sudova u Parizu i Londonu s jedne strane, i naih politikih i pravnih i diplomatskih eksperata s druge, denisana je obaveza Srbije da do 1. febrara 2011, mora da plati pomenutoj rmi 27, 8 miliona US dolara.368 Naime, 2005. godine ondanji ministar odbrane Prvoslav Davini potpisao je ugovor sa predstavnicima pomenute izraelske rme o iznajmljiva-
365 B. Cveji, I. Peji: Graani plaaju greke vlasti, Danas, 30. decembar 2010. 366 O tome su izvetavali i komentarisali gotovo svi srbijanski mediji, na primer, Politika 30. decembar 2010; B92 29. decembar 2010; Blic 30.decembar 2010; RTS 29. decembar 2010; Veernje novosti 30. decembar 2010. 367 Isto. 368 Elekronski mediji u Beogradu, 29. decembar 2010.
184
nju satelita koji nije radio za potrebe Srbije nijedan jedini sat.369 Kao glavni krivac oznaen je Davini, jer je, navodno ugovor potpisao na svoju ruku, bez znanja i odobrenja nadlenih dravnih organa. Mediji su naknadni diplomatski dogovor izmeu Izraela i Srbije ocenili kao povoljan. Jer, umesto 40 miliona dolara, koliko je bila obavezna da plati po odluci Arbitranog suda u Londonu, Srbija treba da plati 28 miliona dolara .370 Borko Stefanovi se hvalio kako je u tekim i tvrdim pregovorima izvukao najvie to se moglo .371Vojni analitiar Miroslav La372 zanski je za B92 izjavio da je Srbija na dobitku i zato to e reena rma pokloniti Srbiji nekih 500 satelitskih snimaka i dva diriabla sa osmatrakom elektronikom. Izostala je zvanina i valjana analiza ove afere, kao i zapanjujue neodgovornosti vladajuih struktura. Ceo sluaj ukazuje na ozbiljnu korupciju koja svoj epilog treba da dobije pred sudom. Kako stvari za sada stoje izgleda da e itava odgovornost pasti na Prvoslava Davinia, koji je obeao da e na domaem sudu sve otkriti.
Verska potreba ili forsirana klerikalizacija

Politiki i vojni vrh Srbije saglasio se da ve poetkom 2011. godine usvoje odluku o tome da se u Vojsku Srbije uvede i verska sluba, pa bi nova sluba mogla i praktino da pone da se realizuje u kasarnama ve polovinom godine. Verska sluba bie jedna od optih slubi u Vojsci Srbije... Organizuje se radi ostvarivanja slobode veroispovesti pripadnika vojske i u funkciji je razvoja, izgradnje, odravanja i poveanja njenih operativnih sposobnosti, a ne u svrhu misionarenja crkava i verskih zajenica...373 Mada je ovaj stav objavljen u glasilu Ministarstva odbrane u
369 www.B92.net 29. decembar 2009. 370 Isto. 371 Neboja Grabe: Verska sluba u Vojsci Srbije vodi daljoj klerikalizaciji, Radio Slobodna Evropa, 22. januar 2011. 372 Slavoljub Markovi: Jedinstvo je naa snaga, magazin Odbrana br. 110, 15. april 2010. str.8 11. 373 Neboja Grabe: Verska sluba u Vojsci Srbije vodi daljoj
185
okviru autorskog teksta, on se bez ikakve zadrke moe tumaiti i kao zvanian stav i zato to je napisan na temelju Nacrta odluke o uvoenju verske slube u Vojsku Srbije. U Nacrtu odluke stoji da e versku slubu vriti svetenici ili verski slubenici koji imaju visoku strunu spremu i koji su ovlaeni od tradicionalnih crkava i verskih zajednica za obavljanje bogoslubenih delatnosti u skladu sa njihovim autonomnim propisima. Predvieno je da se svetenici, odnosno verski slubenici primaju u vojnu slubu u statusu ocira (najvie u inu kapetana), dok e njihovi pomonici biti u podocirskom statusu. Dalje, u Nacrtu pie da jedan svetenik, odnosno verski slubenik treba da bude postavljen na 500 do 1000 vojnika, podocira i ocira, a da e broj bogosluitelja biti proporcionalan broju pripadnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Vojsci Srbije. Naravno, platu e primati iz vojnog budeta.374 Tek treba da se vidi kako e ova sluba funkcionisati u praksi. Meutim, jo u vreme rasprave o Nacrtu odluke polarizovala su se miljenja o tome kakav bi rezultat mogao biti. Sasvim je razumljivo i logino to da gotovo sve crkve i verske zajednice, naroito tzv. tradicionalne crkve i njihovi visokodostojnici podravaju ponovno uvoenje verske slube u Vojsku Srbije, tradicije prekinute pre 65 godina . Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve bili su najzadovoljniji ovom injenicom. Zajedniki imenitelj gotovo svih njihovh izjava mogao bi se svesti na to da veliki broj pripadnika Vojske Srbije ima potrebu za zadovoljenjem svojih verskih ubeenja, oseanja i elja i to im se omoguuje uprvo uvoenjem verske slube u kasarne. No, van je svake sumnje, da e i SPC (i ostale crkve) od toga imati ne samo duhovne nego i materijalne koristi. Aleksandar Rakoevi, koordinator Meureligijskog saveta u Ministarstvu vera u Vladi Srbije, video je korist od uvoenja verske slube u Vojsku Srbije i u negovanju vojnikih vrlina, patriotizma i jaanju i oblikovanju graanske odgovornosti...375 Istim povodom, patrijarh SPC, Irinej, poruio je vojnicima, podocirima i ocirima: Pripadnicima Vojske
klerikalizaciji, Radio Slobodna Evropa, 22. januar 2011. 374 www.odbrana.mod.gov.rs 28. decembar 2010. 375 Isto.
186
Srbije poruujem da vole svoju otadbinu i da se nikada ne postide i ne odreknu svoje prolosti koja je velika i slavna...376 Ova patrijarhova tvrdnja prihvata se gotovo kao aksiom i da nema nikakvih dilema u pogledu odgovornosti za ratove devedesetih. Meutim, neki istaknuti intelektualci dre da uvoenje verske slube u Vojsku vodi daljoj klerikalizaciji drutva . Sociolog Mirko orevi tvrdi: Kod nas vojno svetenstvo nema neku svetlu tradiciju, tako da ovo vidim isto kao moralno-politiki gest, da bi se osnaila uloga crkve. Preivljavamo jedan period forsirane klerikalizacije, to znai da se crkva uvodi u sve sfere javnog ivota i tamo gde joj jeste, i tamo gde joj nije mesto .377 Bez obzira na pomenuto oduevljenje i u SPC i u resornim ministarstvima, i bez obzira na to to je Vojska irom otvorila kasarnske kapije crkvama i verskim zajednicama, uvoenje verske slube u Vojsku Srbije nosi sa sobom niz problema. I tek e se videti u kojoj e meri ova odluka izvrne vlasti i njena realizacija u sutini zaista biti u funkciji zadovoljenja verskih potreba pripadnika Vojske, a u kojoj, u funkciji forsirane klerikalizacije drutva.
Vojnobezbednosne slube: jo uvek u nepromenjenoj matrici

Direktor Vojnobezbednosne agencije general Svetko Kova, sredinom decembra 2010. godine podneo je izvetaj Odboru za odbranu i bezbednost Skuptine Srbije o radu slube na ijem je elu u drugom polugoditu. A o polugodinjem radu Vojnooabavetajne agencije tom istom Odboru, posle Kovaa, i gotovo na isti nain, referisao je i brigadni general Dragan Vladisavljevi, zastupnik direktora te agencije.378 Oba generala su isticala rezultate rada tajnih vojnih slubi, pri emu nije ba jasno na ta se oni odnose. Sudei prema medijskim izvetajima
376 Redakcijski tekst: Stabilna bezbednosna situacija, magazin Odbrana br. 114, 15. jun 2010, str. 21. 377 Radenko Mutavdi: Svedoanstva razvoja, intervju S. Kovaa magazinu Odbrana br. 124, 15. novembar 2010, str. 22-24. 378 Isto.
187
i sajtu Ministarstva odbrane o pomenutim izvetajima dvojice generala, malo je verovatno da su i lanovi nadlenog skuptinskog odbora takoe razabrali ita o tome ta su zapaeni rezultati rada dveju agencija, iako je Odbor razmotrio i usvojio izvetaje o radu...379 Prema tekstu na sajtu Ministarstva odbrane, general Kova je naglasio da su i dalje najvea pretnja bezbednosnoj situaciji u Srbiji jednostrano proglaenje nezavisnosti Kosova, organizovani kriminal i delovanje pojedinih kriminalno-teroristikih grupa,380 to je bio kljuni zakljuak ne smo njegovog izlaganja nego i izlaganja generala Vladisavljevia, dodue neto drugaije formulisan. Sline izvetaje generali su podneli istom Odboru i u prvih pet meseci 2010. tavie, i formulacije su sline: Najveu pretnju predstavljaju problemi koji se odnose na samoproglaenu nezavisnost Kosova i Metohije... Iako u proteklom periodu nije bilo ugroavanja jedinica Vojske Srbije u Kopnenoj zoni (bezbednosti), postoji srednji nivo pretnji od kriminalno-teroristikih grupa koje se kreu du administrativne linije sa Kosovom i Metohijom381 zakljuio je general Kova, pri emu je ostalo nejasno i lanovima Odbora i javnosti ta se podrazumeva pod srednjim nivoom pretnji, ta pod niim i najniim, a ta pod viim i najviim . General Kova je nedeljniku Odbrana izjavio: Ove godine obeleavanje 12. novembra Dana Vojnobezbednosne agencije, u znaku je zavretka planskog dela reformi slubi bezbednosti koji je zapoet 2002. godine . Dalje je dodao: Na samom zavretku reformskog procesa moemo rei da je Vojnobezbednosna agencija danas savremena, moderna i ekasna vojna sluba bezbednosti. Agencija je organizovana da ekasno titi sistem odbrane. Realizacijom reformskih ciljeva, kao i ekasnim izvravanjem zadataka, VBA je postala moderna sluba spremna da odgovori promenjivim bezbednosnim izazovima u interesu svih graana Srbije. To naravno ne znai da se proces reformi nee nastaviti . U tom pogledu imao je veoma jaku podrku predsednika Republike Borisa Tadia koji je povodom Dana
379 Tanjugov servis, 12. novembar 2010. 380 Radenko Mutavdi: Svedoanstvo razvoja, intervju S. Kovaa magazinu Odbrana br. 124, 15. novembar 2010, str. 22-24. 381 S. Sikavica: Promocija rata i ikine arenice, e-novine 23. septembar 2010.
188
Vojnobezbednosne agencije izjavio da je prioritet nad prioritetima bezbednost graana, oruanih snaga, i sistema odbrane koji treba da obezbede sigurnost itavoj zemlji . Iz njegovih izjava ne moe se zakljuiti da li je u Vojnobezbednosnoj agenciji zavrena reforma ili nije. On je zakljuio da e ocenu rezultata reformi VBA dati nadleni organi i struna javnost. Sa naeg aspekta mi smo vrlo zadovoljni... Imajui u vidu upravo ovaj izvetaj neobino je da ova sluba nema podatke o kretanju Ratka Mladia i posebno o ubistvima vojnika u kasarnama u kojima se Ratko Mladi navodno krio. Takoe je neobino da ta sluba nije u stanju da otkrije da je organizacija Srpski narodni pokret 1389 puna dva meseca zloupotrebljavala propagandni materijal Ministarstva odbrane tako to je falsikovala veliki broj plakata pod nazivom Budi profesionalac i sa njih pozivala Srbe u novi boj na Kosovu! Umesto tajnih slubi (i policije), skandal su 19. septembra 2010. otkrili aktivisti Socijaldemokratske unije. O odsutvu ili nedostatku demokratske kontrole nad Vojskom i slubama i nekoordiniranosti rada nadlenih agencija javno su nedavno progovrili tuzilac za ratne zloine Vladimir Vukevi i potpredsednik Vlade za evropske intgracije Bodar eli, obojca u konteksu nemogunosti drave da locira i uhapsi Ratka Mladia. Naalost njihove izjave nisu zavredele komentare nadlenih u Vojsci, Ministrstvu odbrane ili lanova skuptinskog Odbora za odbranu o bezednost, koji oito je iz politikih razloga ne koristi sva ovlaenja koja ima. Mada je Zakon o civilnoj kontroli vojske donet jo 2008. godine, generalni inspektor, koji treba da nadzire rad vojnih obavetajnih i bezbednosnih agencija, tek je nedavno imenovan. Izbor relativno anonimnog i za pitanja nadzora nestrunog Boidara Banovia na mesto genralnog inspektora navodi na zakljuak da se radi o potezu koji zadovoljava formu ali ne i sutinu. Sluba jo uvek nije razjasnila niz nasilnih smrti vojnika, stradalih tokom sluenja redovnog vojnog roka u mirnodopskim uslovima. Sve ih karakterie niz kontroverzi i opstrukcija u istragama i do sada jo niko nije odgovarao profesionalno ili krivino. Evidentirani i dokazani propusti
189
pravosudnih organa u ovim predmetima govore u prilog teze da oni ne postupaju samostalno po slovu zakona ve pod pritiskom vojnih struktura koje zatakavaju svoje propuste. Centar za evroatlantske studije (CEAS) u svom saoptenju istie da u sluaju smrti vojnika Srana Ivanovia, koji je vozio aktuelnog zamenika naelnika G VS Mladena rkovia i Ratka Mladia u leto 2005 (pre nego to je nasilno umro zadnjeg dana vojnog roka), Okruno a posle i Vie tuilastvo u Leskovcusu pet puta od nadlenog istranog sudije traili preduzimanje dodatnih istranih radnji, izmeu ostalih i sasluavanje ocira VS Dragana orevia iz Leskovca koji je poslednji video Ivanovia.Nadleni istrani sudija i sudsko vee su sve te zahteve odbijali iako ih ZKP obavezuje na neke od predloenih istranih radnji. U sluaju Radomana arkovia, koji na telu ima vie od 20 rana koje je nemogue naneti samom sebi, a za koga vojni organi tvrde da je izvrio samoubistvo, istrane radnje se navodno sprovode pred oganima u Niu bez obrazloenja kako je i zato tako neto mogue, jer nadlenost nad sluajem moraju imati vojni, pa sudski organi u Leskovcu. Ni u jednom spomenutom sluaju, kao ni u suaju Topider, vie godina nema nikakvog pomaka.
Vanredni dogaaji
Iskustvo pokazuje da su Vojsku, Ministarstvo odbrane i ceo sistem odbrane, naroito u ranijim godinama veoma optereivali tzv. vanredni dogaaji. U 2010. godini nije ih bilo puno. Samo dva iziskuju da i na ovom mestu budu registrovana: 3. juna sruio se u Gruansko jezero jurini avion Vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane Vojske Srbije, tipa orao . Pilot, major Slobodan Joci, sretno se katapultirao. Zvanina istraga je utvrdila da je do nesree dolo kada je tokom trenanog leta, zakazala hidraulika letelice .382 Drugi vanredni dogaaj iz 2010. godine posebno je uzdrmao poslenike vojne industrije Srbije: 27. decembra izbio je poar u fabrici municije i vojne opreme Sloboda iz aka. Mada je materijalna teta bila velika, sreom, u ovoj nesrei nije bilo ljudskih rtava. Istraga je ustanovila da je
382 B. Kartalovi: Orao izvaen iz jezera, Politika, 6. jun 2010.
190
poar izazvala eksplozija artiljerijske municije do koje je dolo gekom ljudskog faktora .383 Ministarstvo odbrane sa ministrom Draganom utanovcem na elu reagovalo je veoma odluno i brzo. Tako su blagovremeno sanirane posledice nesree, to je omoguilo da se nastavi proizvodnja i obezbedei izvrenje ugovorene obaveze prema inostranim kupcima. Ukratko, Ministarstvo odbrane je i sa ovom havarijom vrlo uspeno izalo na kraj, kao to je, naelno uzev, uspeno reavalo i sve druge probleme. Pripadnici Vojske i Ministarstva radili su i u 2010, sa skromnim budetom, ali savesno i veoma odgovorno. I bez preterivanja bi se moglo rei da je Ministarstvo odbrane bilo najuspenije ministarstvo u Vladi Srbije u 2010. godini. Bez obzira na neke nasleene nereene probleme (na primer, ogroman dug prema vojnim penzionerima), ne mogu se porei reformski uspesi koji su postignuti u sistemu odbrane, pri emu je na prvom mestu gotovo potpuno okonana profesionalizacija Vojske. Miloje Mileti, naelnik Generaltaba, istie da reforma vojske tek predstoji iako je profesionalizacija zavrena. Prema njegovim reima, Vojska Srbije zaostaje u modernizaciji zbog nansijskih razloga. Osim toga, istie da materijalni poloaj vojske nije znatno poboljan, mada se sve vie mladih ljudi prijavljuje u vojne akademije.384
Reforme u Vojsci i u celom u sistemu odbrane daleko su odmakle u odnosu na ostale segmente drutva. Stoga i nije udno da u Vojsku Srbije u 2010. godini, prema istraivanju agnecije Balkan Monitor, ima poverenje ak 73 posto punoletnih graana Srbije.385 Meutim, objektivno dometi reformi u Vojsci Srbije i sistemu odbrane nisu jo ozbiljno podstakli proces uspostavljana demokratske kontrole nad Vojskom, bezbednosnim i obavetajnim slubama. Posebno treba imati u
383 B. Cviji, I. Peji: Uzrok eksplozije verovatno ljudski faktor, Danas, 29. decembar 2010. I R.S.V. Poar u fabrici namenske u aku, nedeljnik Vreme 29. decembar 2010. 384 www.b92.net, 12 februar 2011. 385 w.w.w.mod.gov.rs, 23. novembar 2010.
191
vidu brojne, jo uvek nerazjanjene, nasilne smrti pripadnika Vojske i ulogu Vojske u stradanju i skrivanju dokaza o odgovornosti MO za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja. Upostavljanje pune demokratske i civilne kontrole i dubinske personalne promene u Vojsci i bezbednosnim slubama su preduslov za promene u Srbiji. Civilni organi nisu uspeli da pozovu gotovo nikog iz VS na krivinu i profesionalnu odgovornost zbog niza evidentnih propusta i zloina, poinjenih u ratnim i mirnodopskim uslovima. Iznueno slanje vojnih kadrova u Haki tribunal i suenja za ratne zloine pred domaim sudovima, o kojima dravni vrh nema jasan stav, tako i dalje ostaju jedini sutinski reformatorski potezi u Vojsci Srbije. Jedini nain smene kompromitovanog kadra do sada bilo je unapreenje do penzionisanja ili proglaavanje kadrovskog vika to demonstrira nemo civilnih nad vojnim organima, obavetajnim i bezbednosnim strukturama, to jest odsustvo demokratkse kontrole.
192
193
Policija: zapaeni rezultati

U toku 2010. godine Ministarstvo unutranjih poslova (MUP) Republike Srbije, nije imalo znaajnijih zakonskih projekata, poto je zakonski okvir za funkcionisanje policije i Ministarstva unutranjih poslova zaokruen u prethodnoj godini. Ministarstvo unutranjih poslova, usvojilo je i nekoliko stratekih dokumenata kojima e se u narednom periodu usmeravati rad Ministarstva, a posebno nekih organizacionih celina u okviru MUP. Posebno vani strategijski dokumenti su:
Strategija razvoja Ministarstva unutranjih poslova za period 2011-2016. godine.

Re je o sveobuhvatnoj razvojnoj strategiji, koja treba da obezbedi jasan i transparentan okvir za promenu organizacije i prakse rada srpske policije. Ovim dokumentom je data vizija razvoja savremene policijske slube koja postupa kao servis graana i koja redovno preispituje rezultate svoga rada, uporeujui ih sa evropskim standardima, drugim policijskim slubama i uzimajui u obzir i oekivanja graana. Pravci razvoja denisani su kroz tenju da Ministarstvo unutranjih poslova ostvari strateka partnerstva sa velikim brojem organizacija i da u svom radu ispuni oekivanja graana i drugih institucija u oblasti bezbednonsti. Na osnovu sveobuhvatne analize Ministarstvo je utvrdilo sledee oblasti rada koje su od strategijskog znaaja za budui razvoj: organizacija i upravljanje; bezbednost pojedinca, zajednice i drave; partnerski odnosi na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou i sistem unutranje i spoljne kontrole i transparentnost u radu. Konani tekst Strategije uoblien je nakon javnih rasprava i ekspertskih okruglih stolova, tako da su u potpunosti uzete u obzir i preporuke strune i opte javnosti.
194
Strategija komunikacije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine
Re je o stratekom dokumentu koji sadri osnovne pravce razvoja i ciljeve u oblasti komunikacija, a zasniva se na evropskim iskustvima i smernicama EU u cilju razvoja podrke i poverenja graana Srbije u MUP RS. Donoenje ove Strategije je jedan od vanih reformskih zadataka koji je zacrtan i ostvaren u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji. Osim navedenog, doneta je Nacionalna strategija kontrole streljakog i lakog oruja, ija izrada je zapoela godinu dana ranije, a nosilac je bilo Ministarstvo unutranjih poslova, kao i sektorski akcioni planovi za sprovoenje Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i nansiranja terorizma, a otpoelo se i sa primenom Sektorskog akcionog plana za sprovoenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Ministrastvo unutranjih poslova je dovrilo sve zapoete strateke projekte i doneti su dokumenti koji omoguavaju da se strategije, koje su vane za uspeno funkcionisanje i reformu srpske policije i MUP, do kraja sprovedu u delo.
Meunarodna saradnja
Ministarstvu unutranjih poslova Republike Srbije se aktivno ukljuilo u brojne procese meunarodne saradnje. MUP i policija Srbije su u toku 2010. godine uinili hvale vredne pokuaje da se nametnu kao vaan inilac regionalnih policijskih inicijativa, posebno na planu zajednike borbe protiv organizovanog kriminala. U tom pogledu je naroito vana inicijativa o formiranju Regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala sa policijom Republike Hrvatske sa kojom je saradnja poslednjih godina podignuta na vii nivo o emu svedoi hapenje dvojice odbeglih pripadnika zemunskog klana u Zagrebu, kao i itav niz drugih zajednikih akcija u borbi protiv prekograninog kriminala. Cilj formiranja Centra je razmena operativnih
195
informacija o kriminalnim grupama i pojedincima koji deluju na irem podruju regiona, stvaranje jedinstvene baze podataka i formiranje zajednikih operativnih timova. Kao prvi korak na ovom putu, izmeu policija dve zemlje uspostavljena je video veza koja e sluiti za neposrednu operativnu komunikaciju. Pristup centru je otvoren za sve ostale zemlje regiona. Formiranje ovog Centra je najkrupniji konkretan korak u stvarnju uslova za ekasnu i efektivnu regionalnu policijsku saradnju. Uspostavljanje bilateralnih veza predstavlja jo jedan vaan uspeh Ministarstva unutranjih poslova. U tom smislu, potpisano je ukupno 13 bilateralnih sporazuma od ega pet sporazuma o policijskoj saradnji i to sa Bugarskom, Albanijom, Azerbejdanom, ekom i Bosnom i Hercegovinom; dva sporazuma u oblasti granine saradnje sa Bugarskom i Makedonijom; jedan sporazum o olakanoj proceduri za izdavanje viza sa vajcarskom i dva sporazuma u oblasti vanrednih situacija sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. U oblasti readmisije potpisan je Sporazum sa Makedonijom i tri protokola za sprovoenje ovih sporazuma sa Maltom, Slovakom i Velikom Britanijom. Osim toga, potpisani su sporazumi o osnivanju meunarodne Akademije za borbu protiv korupcije i o tehnikoj saradnji sa EUROPOL. Potpisano je i pet memoranduma i to tri o policijskoj saradnji sa Argentinom, Brazilom i Urugvajem; jedan o policijskoj saradnji sa Japanom, kao i Memorandum izmeu MUP RS i SOCA (Agencija za teki organizovani kriminal Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske). 386 Radi uspostavljanja bolje saradnje, obavljene su posete bezbednosnim strukturama SAD, policiji Norveke, Velike Britanije, Nemake (Bavarska) itd. Uzeto je uee u radu konferencije lanica Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice (MARRI) u Crnoj Gori; treem sastanku Komiteta ministara zemalja potpisnica Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistonoj Evropi u Bugarskoj, kada je potpisan Memorandum o buduim zajednikim aktivnostima u borbi protiv organizovanog kriminala; desetoj regionalnoj ministarskoj konferenciji o ilegalnim migracijama, organizovanom kriminalu, korupciji i terorizmu na Brdu kod Kranja; etvrtoj regionalnoj konferenciji ministara unutranjih poslova, koja je odrana je u
386 Izvor: www.mup.gov.rs.
196
Zagrebu; sedmoj godinjoj ministarskoj konferenciji o saradnji u oblasti bezbednosti granica u Jugoistonoj Evropi u Tirani itd. Ministarstvo unutranjih poslova i policija Srbije su veoma aktivni i u meunarodnim mirovnim misija. U mirovnim misijama nalazi se ukupno 11 policijskih slubenika (6 u Liberiji i 5 na Haitiju). Ociri za vezu su trenutno imenovani u tri zemlje: u Rusiji (od decembra 2009. godine), Makedoniji (koji je istovremeno i predstavnik Republike Srbije u MARRI Regionalnom centru od juna 2010. godine) i u Sloveniji (od avgusta 2010. godine). U toku je realizacija niza projekata kojima se Ministarstvo unutranjih poslova ubrzano i primetno modernizuje, profesionalizuje i usvaja nove norme i standarde rada i ponaanja. U 2010. godini je zapoeta realizacija projekta Evaluacija upravljanja ljudskim resursima koga nansira Vlada Kraljevine Norveke. Cilj projekta je stvaranje polazne osnove za izgradnju modernog i odrivog sistema ljudskih resursa prema najboljim iskustvima u zemljama EU. Inae, realizacija ovog projekta je uslov reforme dravne uprave u celini (koja tei da pripadne evropskom adiministrativnom prostoru), a usvajanje savremenog koncepta upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutranjih poslova je neophodan preduslov i te reforme. Ministarstvo unutranjih poslova, sa drugim dravnim organima koji su zadueni za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala uestvuje u regionalnom projektu pod nazivom ILECUs (International Law Enforcement Coordination Units). Ovaj projekat podrazumeva osnivanje, u svakoj zemlji uesnici projekta, nacionalnih jedinica za koordinaciju meunarodne saradnje u sprovoenju zakona i borbi protiv svih oblika kriminala kao jednog centra koji e saraivati sa meunarodnim organizacijama387 i domaim i stranim ocirima za vezu. Nacionalna jedinica (ili Kancelarija ILECUs u Beogradu) je otvorena tokom odravanja ministarske konferencije ''Jaanje regionalne i transnacionalne saradnje kao preduslov za uspenu borbu protiv organizovanog kriminala na podruju Jugoistone Evrope'', poetkom oktobra u Beogradu. Takoe, izmeu Ministarstva unutranjih poslova, Ministarstva pravde i Ministarstva nansija potpisan je Sporazum
387 Interpol, Europol, Eurojust, frontex, SECI Centre (SELEC), OLAF, SIS.
197
o saradnji, to je deo ovog projekta. Sporazumom je predviena mogunost pristupa i drugih dravnih organa. Inae, pomenuta Ministarska konferencija je organizovana u saradnji ovog i Ministarstva pravde i okupila je ministre unutranjih poslova i pravde, javne tuioce zemalja Zapadnog Balkana, predstavnike zemalja EU i Evropske komisije. Konferencija je potvrdila spremnost drava uesnica za unapreenjem svih oblika saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala na prostoru Jugoistone Evrope koji, osim to ini pretnju po stabilnost, ini i prepreku zemljama Zapadnog Balkana za ulanjenjem u EU. U aprilu je u Beu, odrana uvodna Konferencija pod nazivom: ''Policijska saradnja borba protiv organizovanog kriminala posebno nezakonite trgovine drogama i prevencija terorizma'', koja je odrana u cilju predstavljanja projekta ILECUs 2 koji se odvija u saradnji sa Evropskom komisijom, a nansira ga EU sa ukupno 2,5 miliona eura. Cilj projekta, koji bi trebalo da traje 30 meseci, je jaanje meunarodne policijske saradnje u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, a naroito njegovih oblika koji su u vezi sa nelegalnom trgovinom opojnom drogom, privrednim kriminalom i terorizmom. U junu 2010. godine, poelo se sa realizacijom zajednikog projekta agencija Ujedinjenih nacija (IOM, UNHCR i UNODC) i Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva unutranjih poslova, koji je, inae, jedan od est slinih projekata u svetu razvijenih u okviru UN GIFT inicijative. Njegovo trajanje je predvieno do 31. maja 2012. godine. Osnovni zadatak ovog projekta je operacionalizacija Nacionalnog akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima, stvaranje uslova za sistematinu prevenciju trgovine ljudima, jaanje kapaciteta pravosua i policije radi unapreenja istraga, suenja i presuda za sluajeve trgovine ljudima i unapreenje mehanizama zatite i (re)integracije potencijalnih i postojeih rtava trgovine ljudima (dece i odraslih). Glavni donatori su Vlada Belgije, Globalna inicijativa UN za borbu protiv trgovine ljudima i Vlada vajcarske. Osim toga, MUP je odgovorio na sva pitanja iz Upitnika Evropske komisije, koja se odnose na rad MUP i policije u Srbiji.
198
Borba protiv kriminala

U oblasti organizovanog nansijskog kriminala, otkriveno je 10 organizovanih kriminalnih grupa. Krivine prijave su podnete protiv ukupno 179 lanova ovih grupa, a uhapeno je 158. Otkrivene su tri organizovane grupe specijalizovane za pranje novca, koje su delovale u periodu od 2006. godine i oprale novac u ukupnom iznosu od 830 miliona dinara. U jednoj od ovih akcija po prvi put je primenjena specijalna istrana mera sklapanje simulovanih pravnih poslova. Ovim akcijama razbijena je mrea stotine ktivnih poslovnih odnosa, koji su uspostavljani izmeu velikog broja privrednih subjekata upravo sa ciljem pranja novca. Posebnu panju privuklo je otkrivanje organizovane kriminalne delatnosti u oblasti zdravstva grupe koja je primanjem mita od predstavnika farmaceutskih kua sticala imovinsku korist, da bi favorizovala nabavku i potronju lekova tih farmaceutskih kua u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i veem broju zdravstvenih ustanova sa teritorije Srbije. Otkriveno je i pet grupa koje su se bavile raznim zloupotrebama u prometu akciznih proizvoda i roba iroke potronje, kao i grupa koja se bavila izvrenjem krivinih dela prevare. Organizovani narkokriminal je i dalje jedan od najzastupljenijih oblika organizovanog kriminala u naoj zemlji. Ispoljava se kroz delovanje kriminalnih grupa razliitog nivoa i stepena organizovanosti. U 2010. godini, otkriveno je ukupno 35 kriminalnih grupa razliitog stepena i nivoa organizovanosti. Prijavljeno je 217 lica od kojih je 192 liena slobode. Od ukupnog broja ovih kriminalnih grupa, vie od polovine 18 grupa se bavilo prodajom heroina, 10 prodajom raznih vrsta narkotika, est prodajom i proizvodnjom marihuane i jedna proizvodnjom i prodajom sintetikih droga. Organizovani narkokriminal posebno karakterie pojaano krijumarenje heroina i modikovane marihuane poznatije pod imenom skank. U tom smilsu, u prethodnoj godini je realizovana jedna od najveih zaplena heroina u poslednjih 10 godina koja je izvedena u saradnji sa policijom Republike eke i Upravom carine. Re je o koliini od 120 kg. heroina otkrivenog u carinskom skladitu u luci Panevo. Znaajne su i zaplene 15,5
199
kg. heroina u Novom Pazaru, 20,2. kg heroina na graninom prelazu Gradina, 13,6 kg. heroina na graninom prelazu Srpska Crnja. Takoe, otkrivena je petolana organizovana kriminalna grupa, koja se u duem periodu bavila krijumarenjem ''skanka'' iz Albanije preko Crne Gore u Srbiju (zaplenjena oko 42 kg. ''skanka''), kao i sedmolana grupa koja je krijumarila skank iz Crne Gore u Srbiju, a zatim u BiH i Hrvatsku (zaplenjeno oko 27 kilograma). Po prvi put je otkrivena organizovana kriminalna grupa od 12 lanova koja se bavila proizvodnjom ''skanka'' na vie lokacija na podruju AP Vojvodina, a prodaju je organizovala na teritoriji cele Republike. Takoe, u samo dve pojedinane zaplene na graninom prelazu Batrovci, na izlazu iz nae zemlje oduzeto je vie od 32 kg. skanka, namenjenog ilegalnom narkotritu zapadnoevropskih zemalja. Imajui u vidu pojaano krijumarenje kokaina iz June Amerike otkriveno u 2009. godini, posebna aktivnost u 2010. godini, bila je preduzeta na uspostavljanju neposrednije saradnje sa policijama junoamerikih zemalja iz kojih se kokain i krijumari. U tom smislu potpisani su memorandumi o policijskoj saradnji sa Urugvajem, Brazilom i Argentinom zemljama iz kojih se uglavnom distribuira kokain na nae i evrospko trite. Inae, u 2010. godini su registrovane i tri zaplene sa vie od etiri kilograma kokaina na Aerodromu u Beogradu. Uspeni rezultati su ostvareni i u zapleni sintetikih droga otkrivanje ilegalne laboratorije za proizvodnju sintetikih droga u okolini Dimitrovgrada, kao i zaplena vie od 24 kg. ekstazija i amfetamina prilikom pokuaja krijumarenja u Republiku Bugarsku. Realizovana je ukupno 5701 zaplena sa ukupno 1,7 tona opojne droge to je za gotovo 400 kg. vie nego u 2009. godini (tada: 1,3 tona). Zaplenjeno je gotovo 100.000 komada raznih narkotika, ili za 3,5 puta vie nego 2009. godine (tada: 28.000). Oduzeto je 246 kg. heroina ili za 46 posto vie nego u 2009. godini (tada: 169 kg.), zatim 1,36 tona marihuane, 23 kg. ekstazija ili vie od 4 puta vie, 7,6 kg. kokaina, oko 6 kg. I 1023 komada amfetamina itd. Otkrivena su 5573 krivina dela u vezi sa opojnom drogom. Podneta je 4691 krivina prijava protiv 5594 osobaa, a lieno ih je slobode i zadrano 1594.
200
U borbi protiv trgovine i krijumarenja ljudima i dalje su aktuelne tendencije vezane za prisustvo tzv. unutranje trgovine, s obzirom da su od ukupno 76 rtava, 73 dravljani Srbije. Gotovo polovina rtava su deca i maloletna lica. U okviru krijumarenja ljudi otkriveno je 211 osoba koja su se bavila ovom kriminalnom delatnou. Izdvaja se hapenje devetolane organizovane kriminalne grupe koja je organizovala ilegalno prebacivanje ljudi na granici prema Republici Maarskoj, kao i otkrivanje grupe od 8 naih dravljana koji su organizovali ilegalno prebacivanje 20 osoba sa podruja AP KiM, Turske, Pakistana i Albanije. U oblasti suzbijanja krijumarenja i trgovine vatrenim orujem presena su dva kanala za krijumarenje vatrenog oruja izmeu BiH i Srbije i jedan kanal koji je vodio iz nae zemlje i BiH u Francusku. Otkrivene su dve organizovane kriminalne grupe, a na osnovu informacija MUP Republike Srbije, Ministarstvo bezbednosti BiH i Dravna agencija za istrage i zatitu (SIPA) u BiH je uhapsila lanove organizovane grupe koja je delovala na teritoriji te zemlje. Inae, u 2010. godini, zaplenjena su ukupno 1493 komada oruja, 118 runih bombi, 13.359 komada municije i oko 5,9 kg. eksploziva. Suzbijanjem organizovanog imovinskog kriminala otkrivene su 3 organizovane kriminalne grupe sa ukupno 36 lanova. Po prvi put je procesuirana organizovana kriminalna grupa od pet lanova koja je vrila depne krae u Beogradu. Podneta je krivina prijava protiv 22 lana organizovane kriminalne grupe koja je vrila razbojnitva nad transportima novca i u zlatarama i priinila materijalnu tetu od ukupno 50 miliona dinara. Otkriveno je i 9 lanova organizovane kriminalne grupe iz Sopota i Mladenovca koja je razbojnitvima i tekim kraama u vikendicama, na benzinskim pumpama, u menjanicama, zlatarama i nad transportom novca, pribavila imovinsku korist od oko 20 miliona dinara. Osim organizovanih kriminalnih grupa, otkriveno je i 26 kriminalnih grupa razliitog nivoa i stepena organizovanosti sa ukupno 151 lanom. Otkrivene su dve organizovane kriminalne grupe koje su vrile otmice. Naime, otkriveno je sedam lanova organizovane kriminalne grupe zbog otmice osobe iz Beograda, od ijeg oca su zahtevali 150.000 eura,
201
kao i estolana grupa koja je otetom licu nanela teke telesne povrede i zahtevala 50.000 eura. U sklopu aktivnosti na otkrivanju organizovanih oblika visokotehnolokog kriminala, otkrivena je grupa od 18 lanova koja je upotrebom kompjuterske tehnologije uticala na ishod televizijskih SMS licitacija i na taj nain sticala imovinsku korist. Ovu oblast inae, karakterie intenzivna meunarodna operativna saradnja. Tako je na osnovu podataka srpske policije u Velikoj Britaniji uhapeno vie lica zbog distribucije maloletnike pornograje putem Interneta. Zatim, u sklopu akcije na suzbijanju pornografske zloupotrebe dece na Internetu dostavljeni su podaci britanskoj policiji za vie od 50 osoba. Takoe, po zahtevu Interpola Nemake liena su slobode dva lica koja su na internetu postavljala scene seksualnog zlostavljanja dece. Ministarstvo je, u 2010. godini, preduzelo opsene mere i aktivnosti u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala. Strateka orijentacija usmerena je na unapreenje meunarodne policijske saradnje kao osnovnog preduslova za ostvarivanje ekasnijih rezultata u ovoj oblasti, kao i na nastavak aktivnosti na doslednom sprovoenju Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala. O kvalitetu i nivou angaovanosti na ovom planu na najbolji nain svedoi pozitivna ocena postignutih rezultata Republike Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala koja je data u Izvetaju Evropske komisije poetkom novembra 2010. godine (Serbia 2010 Progress Report). Borba protiv svih oblika korupcije oznaena je kao jedan od najvanijih stratekih zadataka srpske policije. Otkriveno je 3858 krivinih dela sa elementom korupcije, to je za 40 odsto vie nego u estogodinjem periodu od 2000, do 2005. godine (2748). Prijavljeno je ukupno 3814 lica, to predstavlja najvei broj prijavljenih u poslednjih 10 godina. U 2010. godini, borba protiv korupcije je bila naroito intenzivirana u oblasti zdravstva zbog ega je preko 3,5 puta vie prijavljenih zdravstvenih radnika u 2010. godini (110) nego u prethodnoj godini, kao i u oblasti prosvete gde je za gotovo 80 odsto vei broj prijavljenih prosvetnih radnika. Poseban akcenat je stavljen na otkrivanju korupcije u oblasti javnih nabavki za potrebe javnih preduzea, koja se manifestuje u formi nabavke
202
robe po veim cenama od trinih i nezakonitog favorizovanja ponuaa, u vidu nabavke robe neodgovarajueg kvaliteta i nezakonitog sprovoenja vie postupaka javne nabavke male vrednosti umesto raspisivanja tendera, kao i na otkrivanju korupcije u vezi sa nezakonitim priznavanjem odreenih statusa. Korupcija je otkrivana i meu policajcima, a u 2010. godini je prijavljeno 26 odsto manje policijskih slubenika u odnosu na prolu godinu (87 u 2009, i 64 u 2010.) Otkrivanje svih oblika pranja novca je bio jedan od prioriteta u radu policije u 2010. godini. To je za rezultat imalo otkrivanje 90 krivinih dela pranja novca to je za 14 odsto vie nego u prethodne dve godine (79), a gotovo tri puta je vie otkrivenih krivinih dela pranja novca u 2010, nego u prethodnojj godini (34). Preduzete su aktivnosti na sprovoenju Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i nansiranja terorizma i formirana posebna radna grupa iji zadatak je sprovoenje preporuka pomenute Strategije kroz izradu sektorskog akcionog plana, koji je sainjen i potpisan u julu 2010. godine. Nastavljeno je sa intenzivnim aktivnostima na sprovoenju nansijskih istraga u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela. Jedinica za nansijske istrage je u 2010. godini, postupala po 241 zahtevu za pokretanje nansijskih istraga. Okonan je rad u 128 predmeta kojima je obuhvaeno 596 osoba. Ukupan broj izvrenih krivinih dela na teritoriji Republike Srbije je u 2010. godini manji u odnosu 2009. godinu za 1213 krivinih dela (sa 101.614 na 100.401). Smanjenje ukupnog kriminala prisutno je na podruju najveih gradskih centara i to u Beogradu (za 287 krivinih dela manje), Niu (za oko 4 odst) i Kragujevcu (za 2 odsto) i to je injenica koja se izdvaja s obzirom da kriminal na podruju ove tri policijske uprave ini 40 odsto ukupnog kriminala u Republici Srbiji. Izvreno je 88.416 krivinih dela opteg kriminala ili za 1003 krivino delo manje nego 2009. godine (89.419). Ekasnost u rasvetljavanju krivinih dela sa NN uiniocima iznosi 59,5 odsto i poboljana je u odnosu na 2009. godinu (tada: 58,1 odsto).
203
Imovinski delikti predstavljaju i dalje najzastupljeniji oblik gotovo 60 odsto opteg kriminala. Povean je broj tekih kraa (sa 22.583 na 23.993) i kraa (sa 14.605 na 15.846), dok je smanjen broj krivinih dela neovlaenog korienja tueg vozila (sa 3297 na 2859), razbojnitava (za vie od 20 odsto, odnosno sa 4437 na 3481), razbojnikih kraa (sa 164 na 154) i iznuda (sa 295 na 290). Ekasnost u rasvetljavanju razbojnikih kraa iznosi 68,3 odsto i iznuda 85 odsto, a rasvetljena je i gotovo polovina razbojnitava i oko 60 odsto kraa i tekih kraa. Od ukupnog broja NN krivinih dela neovlaenog korienja tueg vozila, reeno je oko treine. Krvni delikti (krivina dela protiv ivota i tela) su smanjeni za 5,8 odsto (sa 4668 na 4395 krivinih dela). Manji je broj ubistava (sa 77 na 55), tekih ubistava (sa 63 na 59), tekih ubistava u pokuaju (sa 46 na 29) i tekih telesnih povreda (sa 1455 na 1399). Vei je broj ubistava u pokuaju (sa 167 na 176). Rasvetljeno je 83,3 odsto ubistava sa NN uiniocem, 90,2 odsto tekih ubistava, 89,3 odsto ubistava u pokuaju, 89,5 odsto tekih ubistava u pokuaju, kao i 88,9 odsto tekih telesnih povreda. U oblasti maloletnike delinkvencije belei se neznatno smanjenje broja krivinih dela izvrenih od strane maloletnika (sa 7639 na 7517 dela). Zabrinjava injenica da su u poveanju krivina dela protiv ivota i tela izvrena od strane maloletnika ubistva (sa 2 na 5), ubistva u pokuaju (sa 15 na 17), teka ubistva (sa 3 na 4) i teka ubistva u pokuaju (sa 3 na 4), dok su imovinski delikti maloletnika brojano manji nego 2009. godine. U oblasti suzbijanja privrednog kriminala otkriveno je 10.019 krivinih dela, to je za oko 4,3 odsto manje u odnosu na isti period prole godine (10.471). Prijavljene su 6843 osobe. Ukupan iznos tete priinjene izvrenjem ovih krivinih dela iznosi oko 22 milijardi dinara, a pribavljene imovinske koristi oko 20 milijardi dinara. Znatno bolji rezultati postignuti su na otkrivanju poreskih utaja, nedozvoljene trgovine, zloupotreba slubenog poloaja, pronevera i zloupotreba ovlaenja u privredi, a znaajno je napomenuti i da su poboljani rezultati u suzbijanju raznih zloupotreba u postupku izgradnje graevinskih objekata i procesu privatizacije.
204
Naroitu panju javnosti u oblasti suzbijanja privrednog kriminala izazvale su zloupotrebe otkrivane u radu privrednih subjekata ije delatnosti se neposredno odnose na pruanje usluga graanima, kao to su turistike agencije (Conte; Stella tours international), kao i zloupotrebe u segmentima drutva od kojih se oekuje da pokau najvei stepen ''otpornosti'' na krivina dela, kao to su Dobrotvorni fond ''Katarina Rebraa'' gde je 5 osoba pod sumnjom da su nezakonito prisvojile 37 miliona dinara, koje su donatori uplatili Fondu radi sprovoenja prevencije raka dojke i Eparhijski centar Rade Neimar'', gde su direktor centra i protosinel Eparhije rako-prizrenske i kosovsko-metohijske prisvojili vie od 400.000 eura, lanim prikazivanjem da je novac utroen na ime adaptacije manastira na podruju Kosova. U okviru suzbijanja zloupotreba u prometu akciznih i drugih proizvoda podneto je 155 krivinih prijava protiv 208 osoba zbog 248 krivinih dela. Zaplenjeno je ukupno oko 107.000 boksova cigareta,388 157.000 litara nafte i naftnih derivata, oko 47 tona kafe, vie od 113.000 litara alkohola i alkoholnih pia. U odnosu na 2009. godinu, postignuti su znatno bolji rezultati u zapleni svih navedenih akciznih proizvoda. Poboljani su rezultati rada u suzbijanju svih segmenata visokotehnolokog kriminala. Otkriveno je za 46 odsto vie krivinih dela visokotehnolokog kriminala (sa 679 u 2009, na 990 u 2010. godini). Od ukupnog broja krivinih dela visokotehnolokog kriminala, 70 odsto ini krivino delo falsikovanje i zloupotreba platnih kartica ije otkrivanje je poveano za ak 71 odsto (sa 410 na 700). Poveano je otkrivanje i krivinih dela protiv bezbednosti raunarskih podataka za vie od 8 puta, kao i krivinih dela protiv intelektualne svojine za 2,8 odsto.
388 Deo ove koliine 29.400 boksova cigareta, u aprilu 2010. godine, oduzeto je zajednikim radom Granine policije i Uprave carina.
205
Javni red i mir, bezbednost saobraaja i bezbednost dravne granice

Ouvan je stabilan javni red, uprkos velikom broju odranih javnih skupova, kojih je bilo vie za preko 1100 u odnosu na 2009. godinu. Istovremeno, smanjen je broj prekraja protiv javnog reda za 5,2 odsto (sa 56.926 na 53.940). Do naruavanja javnog reda u veem obimu dolo je 10. oktobra tokom odravanja Parade ponosa koja je brojala oko 1000 uesnika nasuprot oko 5000 do 6000 protivnika parade i izgrednika koji su pokuali nasilno da spree odravanje skupa. Pripadnici policije su tom prilikom iskazali visoku profesionalnost, osposobljenost i odlunost u zatiti prava svih graana na okupljanje to je svakako primer za pohvalu. Prilikom uspostavljanja javnog reda, povreena su 173 policijska slubenika (estorica teke telesne povrede) i 31 graanin (pet teke), a meu povreenima su i dva strana dravljana. O visokoj osposobljenosti policije svedoi i uspeno obezbeenje zvanine posete amerikog dravnog sekretara gospoe Hilari Klinton, koja je sa dravnom delegacijom dva dana boravila u naoj zemlji, a koje je izvedeno u saradnji sa ostalim slubama bezbednosti. Ono to posebno karakterie 2010. godinu, jesu pozitivne tendencije vezane za bezbednost odravanja sportskih takmienja. Odrano je 44.748 sportskih skupova to je neto iznad njihovog broja u 2009. godini (43.692), ali je broj sluajeva ozbiljnijeg naruavanja javnog reda na ovim skupovima smanjen za oko 20 odsto (sa 130 na 102). Nije bilo sluajeva nasilnikog ponaanja navijaa sa smrtnom posledicom,389 a broj povreenih lica smanjen je za oko 40 odsto (sa 192 na 119). Broj intrevencija policije prilikom odravanja sportskih skupova je na prologodinjem nivou (110:111), dok je broj krivinih dela izvrenih nad policijskim slubenicima zaduenim za bezbednost sportskih manifestacija smanjen gotovo za polovinu (sa 40 na 23), a broj povreenih policijskih slubenika prilikom intervencija za 65 odsto (sa 45 na 16). Registrovano je poveanje napada na sportske sudije (sa 75 na 100), a zbog naruavanja javnog reda, prekinut je isti broj
389 Jedan u 2009. godini francuski dravljanin Taton Brice Sinclair Peter.
206
sportskih priredbi kao i prethodne godine (69). Ipak, mora se pomenuti da ovu sliku naruava nasilniko ponaanje naih navijaa na stadionu Marasi u enovi, zbog ega fudbalska utakmica izmeu reprezentacija Italije i Srbije, nije mogla ba dube odigrana, to je uslovilo dodatno policijsko angaovanje na sprovoenju navijaa nakon njihovog povratka u zemlju. Bezbednosna problematika u kolama i njihovom neposrednom okruenju je izraenija s obzirom da je na podruju kola evidentirano 4900 bezbednosnih dogaaja ili za etvrtinu vie u odnosu na prethodnu godinu (3866). Vei je broj krivinih dela za 21 odsto, prekraja za gotovo 30 odsto i ostalih bezbednosnih dogaaja za, takoe, 30 odsto. Meu krivinim delima sa elementom nasilja na podruju kola izvreno je jedno teko ubistvo u pokuaju (Beograd) i tri ubistva u pokuaju (Beograd jedno, Novi Pazar dva), a epilog vrnjakog sukoba u Novom Pazaru je jedno ubistvo. U oblasti bezbednosti saobraaja preduzete su mere na doslednoj primeni Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, koji je dao pozitivne efekte smanjen je ukupan broj saobraajnih nezgoda za 26 odsto (sa 64.898 na 47.757), broj saobraajnih nezgoda sa nastradalim licima za 10 osto (sa 15.814 na 14.179), broj poginulih za 19 odsto manje (sa 810 na 656), kao i broj povreenih za 10 odsto (sa 21.511 na 19.326). Brzina kretanja vozila kao veoma vaan parametar bezbednosti saobraaja je najei uzrok nastanka saobraajnih nezgoda. Kao ohrabrujua istie se injenica da je u odnosu na isti period prethodne godine, broj saobraajnih nezgoda izazvanih neprilagoenom brzinom kretanja smanjen, kao i broj poginulih i povreenih, to je sigurno efekat intenzivnih preventivnih mera i akcija koje su u ovom periodu preduzete u cilju sprovoenja novog Zakona o bezbednosti saobraaja. Ostvareno je stabilno stanje bezbednosti na dravnoj granici i u prigraninom podruju. Otkriveno je 4320 osoba koje su na nedozvoljen nain prele ili pokuale da preu dravnu granicu to je za oko 130 odsto vie u odnosu na 2009. godinu (tada 2029) i istovremeno predstavlja najvei broj otkrivenih ilegalnih migranata u protekloj deceniji. Poveanje broja ilegalnih migra-
207
nata uzrokovano je prvenstveno velikim brojem dravljana afroazijskog kompleksa. Obavljene su obimne aktivnosti na suzbijanju prekograninog kriminala, posebno na suzbijanju krijumarenja opojne droge i cigareta. Na dravnoj granici je zaplenjeno vie od 186 kg. opojne droge ili za oko 66 odsto vie u odnosu na 2009. godinu (112 kg), a u suzbijanju krijumarenja cigareta su ostvareni viestruko bolji rezultati zaplenjeno skoro 90.000 (28.000 u 2009), boksova cigareta razne vrste. Ovi rezultati ujedno pokazuju intenzivnije prisustvo navedenih kriminalnih delatnosti na dravnoj granici. Dravnu granicu je prelo vie od 48 miliona putnika ili oko 2 osto vie u odnosu na 2009. godinu, pri emu na graninim prelazima nije bilo zastoja i duih zadravanja. Na graninim prelazima pojaana je kontrola zbog zloupotrebe bezviznog reima, kako bi se spreila ve uoena pojava talasa lanih azilanata domaih, ali i dravljana Republike Makedonije (naroito u Nemakoj, Belgiji i vedskoj), koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju. Nastavljene su aktivnosti na primeni Strategije integrisanog upravljanja granicom sa posebnim naglaskom na tehniko opremanje granine policije. Preduzete su aktivnosti na realizaciji Twinning projekta za sprovoenje Strategije integrisanog upravljanja granicom (poeo septembra 2009), u sklopu koga je za potrebe granine policije predviena donacija u vrednosti od oko 4,5 miliona eura, dok je iz sredstava NIP zapoeta rekonstrukcija 4 stanice granine policije i 6 graninih prelaza. Ostvareni su uspeni rezultati u uspostavljanju policijske saradnje u oblasti granine bezbednosti posebno sa zemljama regiona i lanicama Evropske unije. Otvorena je direktna telefonska linija na graninim prelazima Badovinci Pavlovia most izmeu Srbije i BiH namenjene za hitnu razmenu operativnih informacija u cilju poveanja kvaliteta granine kontrole, radi ranih upozorenja o potrebi preduzimanja dodatne kontrole na susednoj strani za odreene osoba ili vozila. Ovakve veze ve funkcioniu na graninim prelazima Uvac (prema BiH) i Preevo (prema Makedoniji).
208
Krajem decembra, potpisan je Protokol o osnivanju zajednike kontaktne slube na graninim prelazima Batrovci Bajakovo (prema Republici Hrvatskoj), a u aprilu je sa Bugarskom potpisan Sporazum o osnivanju i funkcionisanju zajednikog Kontakt centra za saradnju policije i carine. U septembru 2010. godine, u Skoplju je potpisan Sporazum o regulisanju reima pograninog saobraaja na srpsko-makedonskoj granici, koji e pre svega omoguiti da graani pograninog podruja Makedonije i Srbije na olakan nain prelaze dravnu granicu. U okviru saradnje sa MARRI centrom potpisan je Memoranduma o saradnji pripadnika graninih policija na aerodromima iji su potpisnici Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i Srbija. Veoma vaan segment rada Ministarstva odnosi se na izdavanje razliitik linih i drugih dokumenata graanima. Graanima su uruene 1,084.103 biometrijske line karte. U periodu od 14. aprila 2008. godine, kada se poelo sa izdavanjem novog identikacionog dokumenta, zakljuno sa 31. decembrom 2010. godine, graanima je izdato ukupno 2,4 miliona primeraka linih karata sa i bez ipa. Izdate su 1,358.983 biometrijske putne isprave u skladu sa Zakonom o putnim ispravama. 0d 7. jula 2008. godine, kada se poelo sa izdavanjem biometrijskih pasoa, zakljuno sa 31. decembrom 2010. godine, graanima je urueno ukupno 2,8 miliona putnih isprava.
Vanredne situacije
Preduzete su obimne aktivnosti na daljem unapreenju rada u oblasti zatite i spasavanja u vanrednim situacijama i jaanju njegovih institucionalnih struktura i kapaciteta. Od naroitog znaaja za ovu oblast je primena (od 1. jula 2010) novog Zakona o vanrednim situacijama i Zakona o zatiti od poara kojima su usklaeni propisi iz oblasti zatite i spasavanja u vanrednim situacijama sa propisima u zemljama Evropske unije i implementirane smernice i sugestije meunarodnih strukovnih udruenja i organizacija. Polovinom godine preuzeto je 477 slubenika Ministarstva odbrane i 5 slubenika Ministarstva za zatitu ivotne sredine i prostornog planiranja,
209
koji su rasporeeni u dve nove organizacione jedinice Uprava za upravljanje rizikom i Uprava za civilnu zatitu (ukljulujui i Republiki centar za obavetavanje), a u toku su aktivnosti za stvaranje uslova za rad Nacionalnog trening centra. Tokom 2010. godine Sektor za vanredne situacije bio je izrazito angaovan u poplavama irih razmera u slivovima reka Save, Drine, Jadra, Tamnave, Crnog i Belog Timoka, Moravice, June i Zapadne Morave, Pinje, Kolubare, Petana i Barike reke i Lima, na uklanjanju posledica razornog zemljotresa u Kraljevu i okolini, kao i tokom poara veih razmera u Kompaniji AD Sloboda u aku (na vreme evakuisani svi zaposleni na bezbednu lokaciju van kruga Kompanije tako da nije bilo ljudskih rtava). U 2010. godini, registrovano je vie od 25.300 razliitih intervencija vatrogasno-spasilakih jedinica, od ega najvie u poarima i eksplozijama (gotovo 70 odsto). Osim intervencija u gaenju poara, ove jedinice su bile angaovane u 700 tehnikih intervencija u saobraaju, 89 tehnikih intervencija sa opasnim materijama i 7245 ostalih intervencija. Pripadnici ovih jedinica spasli su ili evakuisali ukupno 1367 osoba (884 u svim tehnikim intervencijama, 345 u poarima i eksplozijama i 138 u ostalim dogaajima). U intervencijama su povreena 24 vatrogasca spasioca.
Krivina dela, prekraji i disciplinske povrede policijskih slubenika

U 2010. godina policijski slubenici su izvrili 522 krivina dela od strane, to je najmanje u poslednje tri godine.390 Prijavljeno je 536 policijskih slubenika izvrilaca krivinih dela. Najvei broj prijavljenih policijskih slubenika zbog izvrenja krivinih dela je na podruju Policijske uprave (PU) za grad Beograd (123), zatim Novog Sada (50), Vranja (45) i Sremske Mitrovice (34). Vie od polovine ukupnog broja krivinih dela, kao i u prethodne dve godine, zabeleen je meu policijskim slubenicima opte nadlenosti. etvrtina ovih krivinih dela posledica je nediscipline policijskih slubenika u saobraaju (poveanje za oko 5 osto), ali i uea u
390 706 2007; 600 2008, i 563 2009.
210
razliitim oblicima nasilja (poveano je izvrenje krivinih dela sa elementom nasilja za oko 15 odsto). Zahtevi za pokretanje prekrajnog postupka podneti su protiv 459 policijskih slubenika, zbog 466 prekraja. Broj prekraja policijskih slubenika najmanji je u protekle etiri godine. Oko 65 odsto ine prekraji iz oblasti bezbednosti saobraaja, koji su u veini sluajeva posledica neprilagoene brzine kretanja i nepotovanja saobraajne signalizacije, dok su prekraji protiv javnog reda uglavnom posledica nedolinog ponaanja u ugostiteljskim objektima. Oko 40 odsto prekraja izvrili su policijski slubenici iz PU za grad Beograd, gde je inae prisutna tendencija smanjenja, a potom policijskih uprava u Kragujevcu (10 odsto) i Vranju (oko 5 odsto). Prisutna je i tendencija smanjenja broja policijskih slubenika protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak na osnovu Zakona o policiji i Zakona o dravnim slubenicima. U 2010. godini protiv policijskih slubenika pokrenuto je 3686 (4087 2009, 4128 2008), disciplinskih postupaka za 2312 (2566 2009, 2605 2008), tekih i 1374 (1521 2009, 1523 2008), lake povrede slubene dunosti. Najvie (oko 20 odsto) disciplinskih postupaka pokrenuto je protiv policijskih slubenika PU za grad Beograd, zatim policijskih uprava u Vranju, Novom Sadu, Niu i Panevu. Protiv 205 (165) policijskih slubenika su doneta reenja o udaljenju.
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije je u 2010. zabeleilo veoma zapaene rezultate i moe se oceniti da je protekla godina bila najuspenija za srpsku policiju od 2000. godine. U toku 2010. godine nastavljene su pozitivne tendencije u reformi policije koje su zapoete prethodnih godina. Ministarstvo unutranjih poslova je usvojilo nekoliko veoma vanih stratekih projekata i donelo dokumente kojima se omoguava da strateki dokumenti koji su doneti prethodnih godina ponu da se primenjuju. Osim toga, Ministarstvo unutranjih poslova je dalo veliki doprinos ostvarivanju evropskih standarda u oblasti dravne uprave, to predstavlja veo-
211
ma znaajan podsticaj daljoj demokratizaciji srpskog drutva i prihvatanju evropskih vrednosti. Na planu suzbijanja kriminala, policija je postigla znaajne rezultate. Uspesi su naroito vani ako se ima u vidu da je znaajno povean procenat rasvetljavanja najteih krivinih dela sa elementima organizovanog kriminala, da su zaplenjene velike koliine narkotika, da je uhapeno nekoliko organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile trgovinom ljudima i da je znaajno smanjen ukupan broj svih krivinih dela. Zapaeni rezultati postignuti su i na planu zatite i spasavanja i u oblasti bezbednosti saobraaja. Jo uvek je veliki broj krivinih dela i zloupotreba koje su izvrili policijski slubenici, iako je taj broj znaajno manji nego prethodnih godina. Posebno brine to je za oko 15 odsto povean broj krivinih dela sa elementima nasilja koje su izvrili policijski slubenici. Policija je posebno dobro reagovala za vreme odravanja Parade ponosa, kada je u veoma sloenim bezbednosnim okolnostima uspela da obezbedi uesnike Parade i da sprei krvoprolie veih razmera. Posebne pohavle policija zasluuje zbog uzdranog delovanja i primene sile samo u meri koja je bila neophodna da se sprei nasilje i ugroavanje javnog reda i mira u veem obimu. Nastavak reformi i pozitivni procesi u Ministarstvu unutranjih poslova tokom 2010. godine mogu najzad doprineti ostvarivanju cilja da srpska policija i MUP u narednom periodu obezbede punu sigurnost svim graanima Republike Srbije.
212
213
Obavetajno-bezbednosne slube: bez sutinske promene

U toku 2010. godine nisu doneti novi propisi koji se odnose na rad obavetajno-bezbednosnih slubi, to je omoguilo da slube nastave da funkcioniu na dosadanji nain. Zato je nophodno izvriti veoma radikalnu reformu obavetajno-bezbednosnog sektora, posebno Bezbednosno-informativne agencije, koja predstavlja temeljnu slubu u srpskom obavetajno-bezbednosnom sistemu. Slube bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobavetajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Zakon navodi samo tri obavetajno-bezbednosne slube, koje naziva slubama bezbednosti, dok se status slubi u okviru Ministarstva spoljnih poslova (SID i SB), u ovom delu Zakona ne pominje. Treba napomenuti da tzv. diplomatske obavetajne slube, u koje spada i SID, predstavljaju okosnice nacionalnih obavetajnih sistema u veini drava sveta. Jugoslovenska diplomatija i spoljna politika se decenijama oslanjala na rad SID, kao ozbiljan izvor obavetajnih informacija, analiza i procena. Ostaje nejasan motiv zakonodavca da ovu slubu marginalizuje ili potpuno ukine, poto bi ona u ovom trenutku predstavljala dragocenu pomo u voenju spoljnje politike Srbije. Zakonom je denisan i Savet za nacionalnu bezbednost kao telo koje koordinira i usmerava rad celokupnog sistema nacionalne bezbednosti. Poseban apsurd predstavlja injenica da je ovako vano telo formirano podzakonskim aktom Vlade Republike Srbije. Savet za nacionalnu bezbednost je u to vreme bio predmet spora izmeu predsednika Republike i predsednika Vlade, jer nije bilo dogovora oko predsedavanja Savetom i naina sazivanja sednica i utvrivanja dnevnog reda. Sastav i nadlenosti Saveta za nacionalnu bezbednost trebalo je propisati Ustavom, jer je to, van svake sumnje, ustavna materija, ali i za to nije
214
postojala politika volja. Zbog toga je bilo nuno da se Zakonom o osnovama sistema bezbednosti Republike Srbije uredi rad tog tela, odnosno da se celokupna Uredba Vlade kojom je ovo telo ustanovljeno prepie u Zakon, jer su se, po svemu sudei, tadanji koalicioni partneri jedino oko toga mogli dogovoriti. Sastav Saveta je posebno sporan. Savet treba da donosi politike odluke od najvieg znaaja, vezane za sistem nacionalne bezbednosti, pa je potpuni apsurd da lanovi Saveta budu lica koja nemaju nikakav politiki legitimitet kao to je naelnik Generaltaba Vojske Srbije (G) i direktori slubi. Naime, nepolitika lica u Savetu imaju etiri glasa, to znai da bi neki ministar, uz njihovu podrku mogao da preglasa predsednika Republike i predsednika Vlade! Osim toga, apsurdno je da ministar spoljnih poslova nije lan Saveta, jer je to jedan od kljunih dravnih organa u sistemu nacionalne bezbednosti. lanovi ovog tela obavezno bi morali da budu predsednik Narodne skuptine i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skuptine. Naelnik Generaltaba Vojske Srbije i direktori slubi svakako treba da uestvuju u radu Saveta za nacionalnu bezbednosti i svojim strunim miljenjima pomau u donoenju odluka, ali ne bi trebalo da imaju pravo glasa prilikom donoenja odluka. Osim naelnika G i direktora slubi, u radu Saveta treba da uestvuje i predsednik Vrhovnog suda Srbije. Stie se utisak da je sastav Saveta za nacionalnu bezbednost odreivan na osnovu trenutnih personalnih reenja na odreenim mestima, a ne na osnovu znaaja koji odreene funkcije imaju u sistemu nacionalne bezbednosti. Jedino tako se moe objasniti ovako apsurdan sastav Saveta, kojim je, izmeu ostalog, postignut balans izmeu DS i DSS, koje su u vreme donoenja Zakona vrile vlast u kohabitaciji. Savet za nacionalnu bezbednost u Republici Srbiji predstavlja veoma vano telo s aspekta usmeravanja, funkcionisanja, koordinacije i kontrole sistema nacionalne bezbednosti. Postojanje ovakvog tela je u duhu Ustava Republike Srbije i nadlenosti koje u oblasti nacionalne bezbednosti Ustav daje pojedinim dravnim organima. U cilju ekasnijeg i efektivnijeg upravljanja sistemom nacionalne bezbednosti Republike Srbije treba-
215
lo bi izmeniti neke odredbe Zakona kojima se deniu sastav i nadlenosti Saveta za nacionalnu bezbednost. Najpre bi, u novom Ustavu Republike Srbije, ili izmenama i dopunama Ustava koje se najavljuju, trebalo uneti odredbe kojima se deniu sastav i nadlenosti Saveta za nacionalnu bezbednost. Zakon daje veoma vana i iroka ovlaenja Savetu u oblasti nacionalne bezbednosti, to je ustavnopravna materija od prvorazrednog znaaja. Osim toga, ovim zakonom se ureuju odnosi izmeu organa centralne dravne vlasti po veoma vanim pitanjima, to je takoe neophodno denisati Ustavom. Drugo, bilo bi neophodno izmeniti sastav Saveta za nacionalnu bezbednost. lan ovog tela neizostavno treba da bude ministar spoljnih poslova, jer je Ministarstvo spoljnih poslova jedan od najvanijih organa za funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti. Osim ministra spoljnih poslova, lan Saveta bi neizostavno trebalo da bude i predsednik Narodne skuptine Republike Srbije, kao najvanijeg organa u sistemu dravne vlasti u Republici Srbiji. Osim predsednika Narodne skuptine i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost bi trebalo da bude lan Saveta, jer bi se na taj nain mnogo ekasnije obavljala kontrolna funkcija Narodne skuptine u oblasti nacionalne bezbednosti. Tree, treba dati mnogo vei znaaj Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost, kao strunom telu koje se operativno stara o sprovoenju odluka Saveta. Direktor kancelarije bi trebalo da obavlja funkciju sekretara Saveta, naravno, bez prava glasa, i da koordinira rad slubi bezbednosti u okviru biroa za koordinaciju. Apsurd je da ef kabineta predsednika Republike, kao laik, obavlja funkciju sekretara Saveta i da koordinira rad slubi bezbednosti, kada postoji Kancelarija Saveta iji direktor mora biti strunjak u oblasti bezbednosti (to takoe treba reiti zakonom), pa bi bilo logino da te funkcije, koje podrazumevaju vrhunsku strunost, obavlja direktor Kancelarije. Nain imenovanja direktora BIA, takoe predstavlja ozbiljan nedostatak naeg obavetajnog sistema. U lanu 5. Zakona o BIA je odreeno da radom Agencije rukovodi direktor, koga postavlja i razreava Vlada. Meutim Zakon ne pominje uslove koje mora da ispuni kandidat za direktora Bezbednosno-informativne agencije, to je velika zakonska praznina. Bezbednosno-informativna
216
agencija predstavlja jedinu civilnu obavetajno-bezbednosnu slubu i glavni oslonac celokupnog obavetajnog i bezbednosnog sistema Republike Srbije, to namee potrebu da osoba koja se predlae za direktora agencije bude vrhunski strunjak iz oblasti bezbednosti, sa zavrenom visokom kolom, i ima bogato iskustvo u obavetajno-bezbednosnim poslovima. U Zakonu o osnovama bezbednosnog sistema Republike Srbije se kae da Savet za nacionalnu bezbednost predlae kandidata za direktora Bezbednosno-informativne agencije, ali se ni u tom Zakonu ne pominju uslovi koje kandidati moraju da ispune, niti se pominje procedura kandidovanja. Ova zakonska praznina ostavlja prostor da se direktor Bezbednosno-informativne agencije imenuje po partijskom kljuu radi stavljanja agencije pod partijsku kontrolu, to predstavlja samo jedan korak do ozbiljnih zloupotreba, kojih je bilo u nedavnoj prolosti. Ako se ima u vidu i potpuna neefektivnost kontrole koju Narodna skuptina, odnosno Odbor za bezbednost, vre nad Bezbednosno-informativnom agencijom, oigledno je da postoji ogroman prostor za zloupotrebu ove slube. Zato bi trebalo primeniti istu proceduru i uslove za izbor direktora Bezbednosno-informativne agencije koji vae za direktora policije. Na taj nain bi se obezbedilo da na elu Agencije uvek bude struna i profesionalna osoba, to bi stvorilo uslove da Bezbednosno-informativna agencija postane profesionalna i politiki neutralna obavetajno-bezbednosna sluba od koje bi Republika Srbija u budunosti mogla imati konkretne koristi. Poseban problem predstavljaju policijska ovlaenja koja Agenciji daje Zakon o BIA. Nedopustivo je da u Republici Srbiji bilo koji organ osim policije ima policijska ovlaenja, osim, naravno, vojne policije koja policijska ovlaenja primenjuje iskljuivo prema vojnim licima. Osim toga, apsolutno je nepotrebno da takva ovlaenja imaju pripadnici obavetajno-bezbednosne slube ija delatnost treba da bude prikupljanje, obrada, analiza i dostavljanje nadlenim organima podataka i informacija koje su od interesa za bezbednost Republike Srbije. Na osnovu analize zakonskih odredbi stie se utisak da jo uvek postoje tenje za ouvanjem politike policije, tajne policije i drugih relikata prolosti. Bezbednosno-informativna agencija treba da bude profesionalna, politiki i interesno neutralna obavetajna i bezbednosna sluba Vlade Srbije koja e se baviti
217
prikupljanjem, obradom i analizom bezbednosno interesantnih podataka i informacija. Agencija treba da se bavi spreavanjem subverzivnog delovanja stranih obavetajnih slubi na naoj teritoriji, praenjem bezbednosno interesantnih procesa i pojava u drutvu, da prati i analizira delovanje aktuelnih i potencijalnih teroristikih grupa, ekstremistikih pokreta, prevratnikih grupa i pokreta koji deluju protivustavno i svih drugih pojedinaca, grupa i pokreta koji svojom delatnou ugroavaju temeljne vrednosti drave i drutva. Ovim poslovima se u Republici Srbiji ne bavi, niti moe da se bavi ni jedan dravni organ, dok za presecanje, suzbijanje i spreavanje postoji policija, pa nije neophodno da se resursi obavetajne i bezbednosne slube troe na obavljanje posla za koji ve postoji obuen i osposobljen dravni organ. U Zakonu o bezbednosno-informativnoj agenciji postoje veoma ture odredbe o kontroli Agencije u kojima se samo navodi obaveza direktora Agencije da dva puta godinje Narodnoj skuptini podnese izvetaj o radu Agencije. Odredbe o kontroli ukazuju i na obavezu lica koja vre kontrolu da uvaju tajne podatke do kojih su doli vrei kontrolu rada Agencije. Kontrolna ovlaenja Narodne skuptine odnosno Odbora za bezbednost detaljnije su razraena u Zakonu o osnovama sistema bezbednosti Republike Srbije. Postojee odredbe ne omoguavaju ekasnu i efektivnu kontrolu rada Agencije, s obzirom da poslanici imaju ogranien uvid u rad Agencije, a ne, prihvatanje izvetaja direktora Agencije, to je u sadanjim politikim okolnostima nemogue, ne povlai nikakve posledice. Praksa pokazuje da je podnoenje izvetaja vie zadovoljavanje formalnosti, nego to se na taj nain obavlja neka ozbiljna kontrola rada Agencije. Kontrola rada nad slubama bezbednosti je samo formalana. Postojanje generalnog inspektora za vojne slube je vaan, ali nedovoljan mehanizam kontrole, s obzirom da se njegova nadlenost ne protee i na BIA, kao centralnu obavetajno-bezbednosnu slubu. Istinska struna kontrola koja bi bila u funkciji civilne i demokratske kontrole, podrazumeva generalnog inspektora koga bira parlament, na period od pet godina, koji bi imao nadlenost da bez ikakvih ogranienja kontrolie sve tri obavetajno-bezbednosne slube. On be trebalo da ima na raspolaganju slubu generalnog inspektora i vlastiti budet; njegov
218
eventualno negativan izvetaj bi podrazumevao smenu direktora slube, ukoliko Narodna skuptina prihvati takav izvetaj; inspektor bi mogao biti smenjen u istom postupku po kome se smenjuje predsednik Republike, a bio bi biran na javnom konkursu iz redova poznatih strunjaka za bezbednost ili ljudska prava; morao bi da ima visoku strunu spremu i najmanje deset godina radnog iskustva u struci, sa istaknutim radnim rezultatima i najmanje 40 godina ivota. Generalni inspektor bi za svoj rad odgovarao Narodnoj skuptini. Samo sa postojanjem takvog organa moemo govoriti o istinskoj civilnoj i demokratskoj kontroli nad slubama bezbednosti. Neophodne su i izmene u Zakonu o Savetu za nacionalnu bezbednost koje bi se odnosile na njegov sastav i nain odluivanja, poloaj Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i sekretara Saveta i radikalne izmene Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, kako bi se stvorili uslovi za konstituisanje obavetajno-bezbednosnog sistema koji bi odgovarao naim potrebama i proklamovanom cilju prikljuenja Evropskoj uniji. Bezbednosno-informativna agencija je bila na meti otrih kritika zbog izjave direktora Sae Vukadinovia i ministarke pravde Sneane Malovi da su prilikom reizbora sudija korieni materijali koje je o kandidatima prikupljala BIA. Uloga BIA u reizboru sudija je mesecima bila predmet veoma otrih polemika u javnosti i stie se utisak da je Agencija zloupotrebljavana tokom reizbora sudija, koji je sam po sebi bio skandalozan i doneo dosta problema vlastima. Druga veoma vana primedba koja se moe uputiti BIA je njeno ignorisanje delovanja ekstremistikih organizacija koje su upuivale pretnje mnogim linostima i organizacijama u Srbiji. Ekstremistike organizacije su napale policiju tokom Parade ponosa, a da o njihovim planovima rukovodstvo policije i dravni vrh nisu imale adekvatne informacije, to je veliki propust BIA. BIA jo uvek nije dola do informacija ko i sa kakvim namerama organizuje i nansira ekstremiste u Srbiji, imaju li oni vezu sa stranim obavetajnim slubama i kakva je priroda te veze. BIA je jo uvek zatvorena i nereformisana sluba koja jo uvek pati od mnogih problema koje je nasledila iz vremena reima Slobodana Miloevia.
219
Privatne bezednosne agencije391

Srbija je donela tri akta o strategiji bezbednosti, meutim sam nain njihovog donoenja je potpuno nelogian. Sve tri strategije imaju mnoge nedostatke i nije jasno ko ta radi, kao i na koje akte treba da se pozivaju. Problem je takoe i to to je politika presudno uticala na donoenje ovih dokumenata.392 Srbija jo uvek nije donela zakon koji bi regulisao slube bezbednosti, posebno privatne kompanije. Srbija ima zakone koji reguliu dravne slube bezbednosti i obavetajne slube (Zakon o BIA, Zakon o osnovama sistema bezbednosti Republike Srbije, Zakon o nacionalnom savetu za bezbednost), ali su ti zakoni nepotpuni, jer nije denisan jasna i ekasna kontrola nad njima. Poseban problem je i to to neki vani faktori za obavetajni rad nisu ukljueni u rad Odbora za bezbednost Skuptine Srbije ili Savet za nacionalnu bezbednost. Osim toga, ove slube su u potpunosti politizovane, jer se postavljane vodeih ljudi na elo tih slubi obavlja bez ikakvih konkursa ili jasnih i loginih kriterijuma. Dodatni problem ovih slubi jeste i injenica da te slube jo uvek vode isti ljudi koji su ih vodili devedesetih godina. Posle 5. oktobra 2000, Vojislav Kotunica je insistirao na kontinuitetu tako to je odbio da se elni ljudi u vojsci i slubama bezbednosti smene. To jo nije u potpunosti uraeno. To se odraava i na neke vane procese koji se vode, kao to je, na primer, pogibija 16 ljudi u zgradi RTS tokom NATO intervencije, ili ubistvo vojnika u Topideru. Iz izvetaja CEAS se jasno vidi da slube bezbednosti i vojska, kao i ljudi na njihovom elu, sabotiraju ova istraivanja tako to ne dozvoljavaju uvid u odreena dokumenta, ili odbijaju da skinu oznaku vojne/dravne tajnu sa
391 Izvor: Istraivanje Centra za civilno-vojne odnose Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja?, 2008. 392 Security Policies in the Western Balkans, ur. Miroslav Hadi, Milorad Timoti, Predrag Petrovi, Centar za civilno vojne odnose, Beograd, 2010.
220
nekih dokumenata, ili kljunih svedoka koji bi mogli da pomognu da se razree ovi sluajevi.393 Nije usvojen zakon koji bi regulisao rad i kontrolu privatnih bezbednosnih kompanija (tu spadaju privatne vojne rme koje ne postoje u Srbiji rme za ziko-tehniko obezbeenje i detektivske agencije). Delatnosti ovih rmi jesu regulisane nekim drugim zakonima, ali je neophodan poseban zakon koji bi se bavio samo ovim sektorom. Prema raznim procenama, u Srbiji ima oko 3000 ovih kompanija i one zapoljavaju izmeu 30.000 i 50.000 ljudi (dok u MUP radi oko 50.000). Takoe, procenjuje se da ove rme poseduju oko 47.000 komada oruija. Ove brojke su veoma visoke i mogu u datim okolnostima predstavljati pretnju po bezbednost graana kad se uzme u obzir da drava ne kontrolie rad ovih kompanija, kao i probleme koji su prisutni u ovom sektoru. Jedan od glavnih problema je to to niko ne zna taan broj kompanija i zaposlenih u ovom sektoru. Nijedna dravna institucija nema objedinjenu evidenciju ovih rmi. Osnivanje agencija za obezbeenje regulisano je sada Zakonom o preduzeima, prema kome je za osnivanje agencije dovoljno imati osnivaki kapital, kancelariju, registrovan telefon i najmanje jednog zaposlenog. Kako Zakonom nije predvieno postojanje kategorije preduzea za obezbeenje, tako je veina rmi registrovana za neku drugu primarnu delatnost. To znai da neko, na primer, moe imati registrovanu samoposlugu, a vriti delatnost obezbeenja. Ove kompanije se registruju kao i svaka druga kompanija na nivou optine, a oruije izdaje optinski MUP. Vlasnici mogu da registruju kompaniju pod rubrikom kompanija uslune delatnosti, to nikako ne ukazuje na to da je kompanija za bezbednost koja ima pristup oruiju. Ovaj sektor je doiveo pravi procvat, jer je i broj privatnih bezbednosnih kompanija (PBK) porastao, kao i njihov ekonomski znaaj. Ipak i dalje su prisutni isti problemi poput onih iz devedesetih: kriminalizacija, trina dominacija pojedinih rmi zbog politikih veza, neadekvatna obuenost, te lo odabir kadrova.
393 Izvetaj Centra za evroatlantske studije Drutveno politika i pravna analiza sluajeva poginulih radnika RTS-a, vojnika nastradalih u Topideru i Leskovcu i sluaj vojnika Milana Matia, 28. jun 2009.
Privatne bezednosne agencije
221
MUP je 2003. godine izradio nacrt zakona koji bi regulisao ovu oblast, ali je iz nepoznatih razloga taj predlog povuen iz procedure. Postoje sumnje da je izvren pritisak raznih lobija, kriminalnih grupa i politiara. Razlog je to to te grupe ostvaruju svakojaku dobit od ovih kompanija i potpuna regulacija im ne odgovara. Darko ari je bio povezan sa jednom PBK koja je bila registrovana na lana njegove porodice i imala sedite u stanu pored njegovog. eljko Ranatovi Arkan je takodje bio vlasnik jedne kompanije za ziko-tehniko obezbeenje (FTO). Ove kriminalne grupe su koristile (i jo uvek koriste) kompanije za legalno nabavljanje i registraciju oruija, to im daje mo da nelegalnim radnjama utiu na uspeh kompanije (pretnje). Milovan Miloevi, funkcioner DSS, je vlasnik i direktor jedne PBK koja je procvat doivela posle 2000. godine, a naroito tokom 2005, i 2006, kada je DSS bila na vlasti, a njeni ljudi bili na elu MUP i BIA. Isti je sluaj sa Gradimirom Naliem, takoe funkcionerom DSS, koji je suvlasnik jedne PBK, zajedno sa Vilijamom Montgomerijem (bivi ambasador SAD u Beogradu). ak je i Dragan Trivan (mu podpredsednice DS) vlasnik jedne PBK. Iz ovoga se jasno vidi da su PBK i politika i kriminal usko povezani. Postoje tvrdnje da su pojedine PBK svoju dominantnu poziciju na tritu stekle iskljuivo zahvaljujui vezama koje imaju sa funkcionerima politikih partija. Drugi pak tvrde, da je to zabluda i da oni koji iznose te optube moraju javno rei o kojim kompanijama i politiarima je re. Politike i kriminalne veze, takoe osiguravaju jo dve prednosti ovim kompanijama. Prva je da strane rme koje angauju PBK esto biraju rme za koje se misli da su povezane sa strankama na vlasti, smatrajui da im je to jo sigurnije. Druga je injenica da PBK preko svojih veza mogu lake da regrutuju bive i sadanje policajce i pripadnike vojske to im omoguuje mnogo laki pristup nekim informacijama i generalno, olakava posao. U veini zemalja EU zakoni koji reguliu ovu oblast jasno preciziraju da osoba koja naputa policiju ne sme da radi u PBK u narednih nekoliko godina. Osim toga, u Srbiji policajci van radnog vremena obavljaju poslove u ovim kompanijama. To im je omogueno Zakonom o policiji, kojim je zaposlenima zabranjeno samo obavljanje samostalnih privatnih i profesionalnih delatnosti. Zakon nita ne kae o tome da li oni mogu obavljati
222
poslove kod drugog poslodavca. Shodno tome, bilo bi celishodno u novi zakon uneti izriitu zabranu poslodavcima da upoljavaju one koji su ve zaposleni u policiji. to se tie profesionalnih vojnih lica, Zakon o vojsci propisuje da ona mogu raditi uz naknadu i van jedinica, odnosno van ustanova ili da mogu samostalno obavljati delatnosti uz odobrenje naelnika Generaltaba, odnosno ministra odbrane. Mnogi akteri u Srbiji nastoje da iskoriste opremljenost privatnih rmi ljudstvom i ureajima za tajno prikupljanje podataka. Poslednjih godina posebno je uoljiv trend porasta privredne, odnosno industrijske pijunae, tako da detektivske agencije koje su ranije uglavnom pratile preljubnike, sada imaju sve vie klijenata iz sveta biznisa... Tokom istraivanja koje je sproveo Centar za civilno-vojne odnose 2007. I 2008. godine394, istraivai su u vie intervjua sa menaderima bezbednosti PBK mogli uti da su pripadnici slubi bezbednosti Srbije od njih traili odreene usluge, koje su podrazumevale i zadiranje u privatnost graana. Ukazivali su i na to da su, prema njihovim saznanjima, ista ili slina iskustva sa slubama bezbednosti imale i druge PBK. Na to su najvie ukazivali menaderi rmi koje se, prvenstveno bave tehnikim aspektima bezbednosti. S obzirom da dravna bezbednosno-obavetajna sluba za svako praenje ili prislukivanje mora imati odluku suda i/ili direktora slube, kao i da su kazne za krenje odredbi zakona koje reguliu tu oblast veoma otre, usluge privatnih agencija mogu biti korisne. Vana je i injenica da u sluajevima povrede sloboda i prava oveka i graanina, koja nisu poinila slubena lica u vrenju svoje dunosti, poinioci mogu biti gonjeni samo po privatnoj tubi (stav 1, lan 153). Ovo je jedan aspekt poslovanja ovih rmi koje bi zakon morao da regulie. U Srbiji su najzastupljenije rme za ziko-tehniko obezbedjenje (FTO). Zasad postoji est velikih kompanija od kojih svaka broji vie od hiljadu zaposlenih. U Privrednoj komori Srbije postoji Udruenje preduzea za FTO i svih est velikih kompanija su lanovi. Kao to je ve reeno, do procvata ovog sektora dolo je nakon to su strane kompanije ule u Srbiju. Najznaajniji klijent FTO rmi su strane banke, koje su uticale i na
394 Istraivanje Centra za civilno-vojne odnose Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja?, 2008.
Privatne bezednosne agencije
223
poboljanje kvaliteta usluge, jer su zahtevale odreeni nivo od rmi koje angauju. Takoe, u istom periodu vojska i policija su smanjivale svoje brojno stanje tako da je dobar deo ovog vika preao u privatan sektor bezbednosti. Drava je isto tako na nansijskom gubitku sa ovim sektorom zbog nepostojanja zakona koji bi ga regulisao. Najpre, jer ne postoji centralni registar kompanija, drava ni ne zna koliko ima kompanija ili zaposlenih. Problem je i to to rme zapoljavaju mnogo ljudi na crno da ne bi plaali porez. Takoe, jedna od bitnih stavki u buduem zakonu trebalo bi da bude licenciranje rmi i zaposlenih, kao i obuka ljudi. Dravni budet bi imao koristi od zakonskog regulisanja ove oblasti. Odbor za bezbednost Skuptine Srbije ima mandat da vri nadzor nad ovim sektorom, ali taj nadzor ne postoji. lanovi Odbora za odbranu i bezbednost nisu mnogo zainteresovani za ovu problematiku, odnosno nisu spremni da pokrenu inicijativu za usvajanje odgovarajueg zakona. Nisu zainteresovani ni za to da u okviru Odbora iniciraju diskusiju o ovoj temi, jer smatraju da ima mnogo vanijih pitanja o kojima Odbor i Narodna skuptina treba da raspravljaju. Naime, u istraivanju Centra za civilno-vojne odnose istie se da lanovi Odbora, bez obzira na to to imaju uoptene, naelne stavove o ovoj temi, ipak nisu dovoljno dobro upoznati sa osnovnim karakteristikama ovog sektora koliko kompanija obuhvata taj sektor i koliko ljudi one zapoljavaju; kolika je koliina naoruanja kojom kompanije raspolau; ko su klijenti kojima oni prodaju svoje usluge; koliki je znaaj PBK u EU, te, kako je ovaj sektor ureen u svetu. Od 2003. godine su uraena ak etiri nacrta zakona koji bi regulisao ovaj sektor. Jedan je napisan u MUP i taj nacrt je stigao do Skuptine, ali je povuen iz procedure. Nacrte zakona su pisali i Centar za civilno-vojne odnose, Liga Experata i Udruenje FTO rmi. Sva etiri nacrta su jako slina i trae da se ceo sektor regulie, ali isto tako imaju i mane i vrline. Centar za civilno-vojne odnose je u svom obimnom istraivanju ovog sektora predloio da se napie novi nacrt koji bi uzeo najbolje elemente sva etiri prethodna nacrta. Ovaj zakon bi, izmeu ostalog, trebalo da odredi sistem licenciranja rmi, obuku zaposlenih, zahtev da zaposleni prou bezbednosnu proveru MUP (ovaj zahtev ve postoji, ali je procedura jako duga,
224
pa rme esto zapoljavaju osoblje pre nego to dobiju odgovor), uslove za upotrebu sile (po sadanjem zakonu, zaposleni u FTO rmama ne mogu da upotrebljavaju oruije, jer nemaju status slubenog lica), ko bi drao registar ovih rmi i ko bi vrio kontrolu i inspekciju Za licenciranje postoje dva predloga: da licence izdaje MUP ili Udruenje PBK. Ukoliko bi MUP bio nadlean za izdavanje licenci, drava bi imala veu kontrolu nad ovim sektorom. Problem je, meutim, u tome to moe doi do nelojalne konkurencije, jer MUP naplauje neke svoje usluge (na primer, obezbeivanje novca) koje pruaju i PBK. Drugi problem je to, to je MUP generalno administravno spor tako da bi dobijanje licenci dugo trajalo. Izdavanje licenci Udruenja, bilo bi dobro reenje, jer ono najbolje i poznaje trite, kao i to ta je potrebno da bi se posao obavljao ekasno. Takoe bi administrativni postupak bio bri. Meutim, smatra se, to bi nekim rmama dalo preveliki uticaj, a ceo sektor bi imao preveliku autonomiju. Koji god model bude prihvaen, neophodno je, dakle, formirati jedno odeljenje u okviru MUP koje bi vodilo evidenciju o broju kompanija i oruju koje poseduju i koje bi bilo nadleno da vri pomenutu inspekciju.
225
Izdaci za slube bezbednosti

U Budetu Republike Srbije za 2011. godinu (usvojen u Narodnoj skuptini 29. 12. 2010, objavljen u Slubenom glasniku RS br. 101/10) mogu se nai interesantni podaci o izdacima za bezbednosni aparat s jedne, i kulturu, ljudska i manjinska prava i antikorupcijska tela, s druge strane. Radi poredjenja, u donju tabelu su uvrteni i podaci o budetskim sredstvima namenjenim Narodnoj skuptini, Ministarstvu spoljnih poslova i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Korisnik Narodna skuptina Ministarstvo spoljnih poslova2 Ministarstvo kulture Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SANU Vojno-bezbednosna agencija (VBA) Vojno-obavetajna agencija (VOA) Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Korisnik Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Ombudsman Poverenica za ravnopravnost Komisija za lustraciju Agencija za borbu protiv korupcije Poverenik za informacije od javnog znaaja Savet za borbu protiv korupcije Ukupno (ljudska prava, anti-korupcijska tela) Ukupno VOA + VBA + BIA Iznos u RSD 1.938.896.000 5.648.488.000 6.121.888.000 508.106.000 387.070.000 733.401.000 614.410.000 4.101.386.000 Iznos u RSD 508.106.000 149.345.000 96.213.000 48.000 195.821.000 126.086.000 24.091.000 1.099.710.000 5.449.699.000 Iznos u EUR1 18.705.011 54.492.000 59.059.000 4.901.000 3.734.000 7.075.000 5.927.000 39.567.000 Iznos u EUR 4.901.000 1.440.000 928.000 463 1.889.000 1.216.000 232.000 10.608.001 52.574.000
1 Srednji kurs Narodne banke Srbije na dan 09. marta 2011: 1EUR = 103.6565 RSD. 2 Ukupni trokovi, ukljuujui i trokove diplomatskokonzularnih predstavnitava u inostranstvu
226
227
V PARLAMENT I NEZAVISNA TELA
228
229
Skuptina Srbije: politika pijaca

Pripadnica Srpske radikalne stranke (SRS), Gordana Pop Lazi, prva je 2. marta 2010, na poetku prolenog zasedanja parlamenta, kroila na crveni tepih i prola kroz palir garde Vojske Jugoslavije, ceremonije koja je (uz potonje intoniranje himne Boe pravde), uvedena kao doprinos podizanju ugleda i dostojanstva poslanika. Ima neke ironije u tome to je ast da prva proe kroz tu ceremoniju, (sluajno, dodue) pripala ba poslanici koja za ugled i dostojanstvo najvieg zakonodavnog tela u prethodnih nekoliko godina nije ba mnogo marila. S govornice najvieg zakonodavnog tela sipala je uvrede i kletve bez zazora, a nije se libila ni da gaa cipelom predsedavajuu sednice, potpredsednicu parlamenta Gordanu omi (DS). Zakon o Narodnoj skuptini Srbije, donet krajem februara 2010, kojim se prvi put u istoji modernog parlamentarizma obezbeuje nansijska nezavisnost parlamenta i pojaava nadzorna uloga zakonodavnog doma, uveo je i novi, sveani protokol za poslanike koji se u veini, valjda svesni sopstvenog ugleda, nisu najprijatnije oseali zbog asti koja im je propisom dodeljena. Istina je da je skuptinski ivot prilino upristojen i pre ovog zakona (ekasnom primenom Poslovnika, oduzimanjem rei i prilinim novanim kaznama), ali poverenje graana u poslanika i ukupan rejting Skuptine Srbije je tako nizak, da se to poverenje, prema jednom istraivanju, svodi samo na njihovu bliu rodbinu395. Prema tom istraivanju, ugled i rejting parlamenta kree se oko 15 odsto i nii je od rejtinga Evropske unije, vojske, crkve, pa ak i od Vlade Srbije i Hakog tribunala. Svetlana Logar, direktorka Stratekog marketinga, izjavila je za Blic da graani ni u trenucima poveanja optimizma, kakav je unelo stavljanje Srbije na belu engensku listu, zasluge ne pripisuju poslanicima. Smatra da nema indikatora da u ovim okolnostima rejting Skuptine moe da skoi. Nisko poverenje u Skuptinu graani imaju zato to vide i oseaju da se u njoj vodi stranaka borba i da sukobljavanje nije konstruktivno, u korist
395 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=06&nav_ category=206&nav_id=422515.
230
srbija 2010 : parlament i nezavisna tela
drave. Vide da nije u pitanju sukob ideja ve stranakih interesa. 396 Trgovina mandatima i njihovo oduzimanje koji su, kao temelje za korupciju poslanika, obeleili period do 2006. godine, po miljenju mnogih poznavalaca parlamentarne demokratije, osnovno su obeleje Skuptine i razlog njenog loeg rada, ponaanja i jo goreg ugleda u javnosti. Svoj ugled poslanici su dodatno zapeatili poetkom 2010, (s ekonomskog aspekta jedne od najteih godina u poslednjoj deceniji) pokuajem da na vie naina poboljaju svoj poloaj od poveanja plata do raznih privilegija, kao to je penzionisanje mimo pravila za sve ostale grane. Nacrt Zakona o Narodnoj skuptini predvao je, izmeu ostalog, da poslanici samo sa 15 godina staa, tri mandata u Skuptini i 55 godina starosti odu u penziju. Ista mogunost predviena je i sa 50 godina ivota, 30 godina staa i tri mandata, kao i sa 35 godina staa i tri mandata u parlamentu. Zakonom je takoe denisano da iznos penzija bude u visini od 80 odsto ukupnih poslanikih primanja, to znai da bi ona u tom trenutku iznosila najmanje 84.000 dinara. Odsustvo sluha za stvarni ivot vratili su im mediji, koji su detaljno obavetavali o pripremama novog Zakona o Narodnoj skuptini, to je izazvalo burno reagovanje javnosti, pa je vladajua koalicija brzo reagovala i zahtevala da se povuku te odredbe. Korienje slubenih automobila u privatne svrhe je gotovo uobiajena praksa srpskih politiara, ali skandal sa sekretaricom predsednice parlamenta, koja je slubenim vozilom i sa slubenim vozaem, bez naloga, obavljala privatne poslove u drugom gradu, pokazalo je da i u skuptinskim slubama vlada javaluk. Javnost je posebno negativno reagovala na sankcije prema sekretarici (voza je dobio otkaz jer je na tom putu izazvao i teak prekraj u saobraaju), koja je kanjena zabranom napredovanja u slubi u roku od etiri godine. Ista sekretarica je veoma brzo premetena u Ministarstvo za infrastrukturu, koje vodi Milutin Mrkonji, partijski kolega predsednice skuptine (SPS). Pravni diletantizam u skuptini potvrdio je, nehotice, sekretar Skuptine Srbije Veljko Odalovi, kada je izjavio da je mogue (je) da su zaposleni u parlamentu i ranije bez naloga i bilo ije saglasnosti koristili slubena vozila, ali da e takvi postupci uvek biti sankcionisani. On je pozvao novinare i javnost da prijave ako znaju za
396 Blic, 6. april 2010.
231
bilo koji sluaj zloupotrebe,397 iz ega bi se moglo zakljuiti da osim prijava graana, drugog mehanizma za kontrolu poslanika nema.
Deklaracije o zloinima
Skuptina Srbije je 2010. godine donela dve Deklaracije koje se tiu ratnih zloina tokom ratova u bivoj Jugoslaviji jednu o Srebrenici, drugu o zloinima nad Srbima. Inicijitivu za donoenje Rezoluciju o Srebrenici dao je predsednik Srbije Boris Tadi poetkom godine, navodei da je potrebno uiniti pozitivan etiki i vrednosni iskorak u odnosu na stalnu potrebu drutava na Balkanu da ale iskljuivo svoje rtve.398 Ta rezolucija se tri meseca kuvala u politikoj kuhinji u kojoj su se paljivo dodavali i oduzimali zaini, kako bi mogao da je svari najvei broj poslanika u parlamentu, odnosno kako bi se obezbedila to ira podrka za njeno usvajanje. Rasprava o tom dokumentu i injenica da je samo dan po Tadievoj inicijativi iznet predlog o donoenju i druge rezolucije o svim poinjenim zloinima, potvrdili su da Srbija jo nije u stanju da sasvim jasno i nedvosmisleno osudi genocid u Srebrenici, najvei zloin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ne moe se rei da je pristup tom zloinu nad Bonjacima isti kao pre nekoliko godina mnogo je realniji nego ranije, ali je ipak jasno da politika elita nije u stanju da taj zloin nazove pravim imenom. Re genocid, kako je okarakterisan masakr u Srebrenici u Meunarodnom sudu pravde i na kojoj je insistirla LDP, ipak nikako nije odgovarao uhu kako nekih koalicionih partnera Demokratske stranke (SPS-JS), tako i opozicije koja je traila i nekakvu ravnoteu u zloinima, navodei da je prihvatljiva samo rezolucija u kojoj se osuuju svi zloini. injenica da je Srebrenica jedini ratni zloin na podruju Evrope u poslednjih 60 godina koji je pravosnanom sudskom odlukom proglaen za genocid (na procesu protiv generala Radoslava Krstia pred Hakim tribunalom), nije bila
397 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/174352/Odalovic-Prijavitisvaku-zloupotrebu---sluzbenog-vozila. 398 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/436191/Re zolucija+o+Srebrenici+moralni+iskorak.html.
232
ubedljiva za veinu srpskih parlamentaraca, pa je vlast pristala na kompromisno reenje, odnosno donoenje dve rezolucije jednu o Srebrenici, drugu kojom se osuuju svi zloini. Posle estoke i mune 13-asovne debate i po hitnom postupku, usvojena je Deklaracija o Srebrenici, kojom se najotrije osuuju zloini poinjeni nad bonjakim stanovnitvom u julu 1995. godine i izraava sauee i izvinjenje porodicama rtava zbog toga to nije uinjeno sve da se sprei ova tragedija. Re genocid je zakamuirana, a rasprava u parlamentu je pokazala da je srpsko drutvo oko ratnih zloina i dalje podeljeno. Iako je najavljivano da e za usvajanje Deklaracije biti obezbeena najira podrku u parlamentu, zloin u Srebrenici, ipak je osudilo 127 poslanika i to iz redova koalicije ZES (Za evropsku Srbiju), G17 plus, PUPS, SPS, SVM i JS. Protiv je bio 21 poslanik, a uzdranih 15. Predsednik Srbije Boris Tadi, koji je naglaavao da Deklaracija o Srebrenici nije proizvod pritiska EU, pozvao je sve aktere na politikoj sceni Srbije da se uzdre od stranarenja, zloupotrebe ove teme, jezika mrnje i zaloio se za postizanje konsenzusa o tom vrednosnom pitanju. Demokrate su podrale svog i dravnog predsednika, podseajui da je on pokazao moral i hrabrost uputivi izvinjenje za zloin u Srebrenici . ef poslanike grupe LDP edomir Jovanovi izjavio je prilikom diskusije o Rezoluciji da su Meunarodni sud pravde i Haki tribunal utvrdili da je na podruju Srebrenice izvren genocid i da parlament Srbije o tome ne treba da uti. U saoptenju Jovanovi je uoi glasanja u Skuptini naveo: Nema razloga da utimo jer niko u svetu nije optuio srpski narod za genocid i niko nije rekao da je Srbija za genocid odgovorna .399 Kako je naveo, LPD je elela drugaiju rezoluciju o Srebrenici, ali ona oigledno nije mogua zato to nema unutranjih snaga u drutvu i dodao da se presuda Meunarodnog suda pravde ne moe spomenuti a da se ne spomene u celosti .400 Srbiji su potrebni, istakao je, istina i jasni odgovori, a ne pokuaji da se nedovreni tekst deklaracije na brzinu provercuje kroz parlament.401
399 Blic, 30. mart 2010. 400 Isto. 401 Isto.
233
Druge opozicione stranke su u naelu podravale inicijativu Tadia, ali su dokument uporno osporavali u pojedinostima. SNS je smatrao da bi bilo dobro da u takvoj rezoluciji budu pomenuti i ostali ratni zloini, a stav da je prihvatljiva samo deklaracija koja osuuje sve zloine, imala je i Demokratska stranka Srbije. Srpska radikalna stranka je izrazila uverenje da bi predlog Deklaracije o osudi zloina u Srebrenici trebalo povui iz skuptinske procedure, jer bi njeno usvajanje moglo imati nesagledive tetne posledice,402 a NS je zatraila da parlament povue iz procedure predloenu deklaraciju o osudi zloina o Srebrenici i donese deklaraciju kojom bi bili osueni svi zloini koji su poinjeni na teritoriji bive Jugoslavije. Prvi predlog rezolucije Skuptini Srbije podneli su 2005. godine u ime nevladinih organizacija Nataa Mii (GSS) i arko Kora (SDU). Traena je osuda genocida u Srebrenici i priznavanje zloina poinjenog u nae ime, kao nain da se distancira od zloina. Tim povodom, poslanici su se sloili samo u tome da rezolucijom treba osuditi sve ratne zloine. Potom su Demokratska stranka i Srpski pokret obnove podneli svoj predlog rezolucije, a Demokratska stranka Srbije svoj. Predsednik Srbije Boris Tadi je posle presude Meunarodnog suda pravde u Hagu, 2007. godine pozvao Narodnu skuptinu da usvoji deklaraciju kojom e se nedvosmisleno osuditi zloin u Srebrenici. Na to je Liberalno demokratska partija dostavila svoj Predlog deklaracije o obavezama dravnih organa Republike Srbije u ispunjavanju odluka Meunarodnog suda pravde, traei da Srbija kroz pravni sistem i postupanje dravnih organa jasno osudi svako poricanje genocida u Srebrenici . Onda su Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvoanskih Maara ponudili svoj predlog, jer odnos prema Srebrenici odreuje budunost nae zemlje, a predstavnici Narodne skuptine Srbije odae potu srebrenikim rtvama i iz njihovog stradanja izvui trajnu pouku o pogubnim posledicama etnonacionalizma, ratnog hukatva i slepog i nekritikog patriotizma .403 Prole godine iste tri stranke traile su da se 11. jul prihvati kao dan sea402 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/599011/ Usvojena+Deklaracija+o+Srebrenici.html. 403 Vreme, 4. februar 2010.
234
nja na genocid u Srebrenici, a arko Kora dao je svoj predlog deklaracije o obavezama drave Srbije da preduzme sve mere zatite prava rtava ratnih zloina, a posebno rtava genocida u Srebrenici.404 Sredinom oktobra Skuptina Srbije je donela Deklaraciju o osudi zloina nad pripadnicima srpskog naroda u oruanim sukobima u bivoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina, za koju su glasali vladajua koalicija i LDP, dok opozicija (SRS, DSS, NS i SNS) nije glasala. Donoenju odluke prethodila je tipina patriotska rasprava, u kojoj su se poslanici (iji je ton dala opozicija) nadmetali u tome ko je vei ili ko je pravi, a ko lani patriota. Deklaracija, ije je donoenje najavljivano est meseci, usvojena je posle vie od 10 sati rasprave u kojoj su predstavnici vlasti tvrdili da njeno donoenje treba da doprinese da se zloini ne zaborave i da poinioci ne izmaknu pravdi, a veina opozicionara da se donosi kao alibi za Deklaraciju o Srebrenici. Opozicija je posebno bila kivna zbog toga to se u tom dokumentu ne osuuje NATO bombardovanje, ve se samo izraava aljenje zbog rtava tog bombardovanja, navodei da se tom rezolucijom NATO amnestira krivice, a rtve dele na vane i nevane.405 O tonu rasprave moda najbolje govori izjava efa poslanike grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragana Todorovia da je predloena Deklaracija o osudi zoina nad srpskim narodom jedan od najsramnijih akata koji e biti usvojen u Skuptini Srbije i da vladajua koalicija u parlamentu abolira zloince nad srpskim narodom. Za eventualne gledaoce ove rasprave, moda je najinteresantnija bila polemika izmeu Tomislava Nikolia (SNS) i Nade Kojundije (ZES). Nikoli je rekao da vlast ovom deklaracijom nije nikoga odvratila od pokuaja da nas ponovo bombarduje, da opet krene u rat protiv nas, a trebalo je da takve uputi da bi za to bili surovo kanjeni, dodajui da se akt donosi samo da bi se zatitio predsednik Srbije. Kolundija je uzvratila : Rei da e biti surovo kanjen, ne iznenauju od onih koji su pretili zaralim kaikama, pa obukli evropsko odelo i misle da je to dovoljno. 406
404 Vreme, 4. februar 2010. 405 Veernje novosti, 14.oktobar 2010. 406 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69. html:291562-Usvojena-rezolucija-o-Kosovu.
235
Ta sednica parlamenta na kratko je bila prekinuta kako bi skuptinsko obezbeenje uklonilo sa klupa u kojima sede poslanici SRS plakate sa natpisom Zaustavite ubijanje Vojislava eelja u Hagu .
Parlament i Kosovo
Vladajua koalicija paljivo je izbegavala raspravu o Kosovu u parlamentu, ali je u javnosti pumpala optimizam oko svoje politike prema tom pitanju, iako je ve odavno jasno da Srbija nema nikakav uticaj u Pritini. Tema Kosova, uvek istorijsko pitanje, ipak je neminovno dola na dnevni red Skuptine Srbije posto je Meunarodni sud pravde (MSP) saoptio svoje miljenje o legalnosti jednostrano proglaene nezavisnosti Kosova. Miljenje MSP izazvalo je opti ok i konsternaciju, jer je tim miljenjem potvreno da je politika Beograda prema Kosovu poraena. Da stvar bude jo tea po Beograd, svemu je prethodila Rezolucija o Kosovu koju su poetkom jula u Strazburu usvojili poslanici Evropskog parlamenta a u kojoj se navodi da bi bila pozdravljena odluka svih lanica Evropske unije da priznaju kosovsku nezavisnost .407 Vlast je odluila da od MSP trai odgovor na pitanje, Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008, u saglasnosti s meunarodnim pravom? To je uradila iako je s raznih strana upozoravana da to nije bio ba dobro promiljen korak i da e eventualno pozitivan odgovor izazvati negativne posedice po poziciju Srbije na Kosovu. Meutim, pre donoenja savetodavnog miljenja MSP, poslovino je iren optimizam o ishodu odluivanje u korist Srbije. Vlast je mesecima igrala na tu kartu, pa su i predsednik Srbije Boris Tadi i premijer Mirko Cvetkovi a posebno ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi neposredno pre odluivanja MSP izjavljivali da e odluka biti pozitivna po Srbiju, ubeujui tako valjda i sebe u ispravnost svog stava, ali i zemlje koje bi potencijalno priznale Kosovo da saekaju sa takvom odlukom. Jeremi, kome se nakon miljenja MPS zaljuljala fotelja, i u Skuptini je, kada je doao trenutak istine, tvrdio da je proces pred
407 Vreme, 29. jul 2010.
236
MPS imao pozitivan efekat doprineo je tome, kako je tvrdio, da se na dve godine zamrzne talas priznavanja Kosova. Samo etiri dana poto je saopten odgovor MSP (22. jula 2010) koji je bio u potpunoj suprotnosti sa onim to je zvanini Beograd oekivao, u parlamentu je, na zahtev Vlade, a uz prisustvo predsednika i premijera drave, odrana rasprava o toj temi. Iako je vladajua koalicija pozvala sve poslanike da budu jedinstveni oko tako vanog pitanja, jedinstva naravno, nije bilo. Miljenje MSP ocenjivano je kao udarac Srbiji (predsednik Republike); kao pravni neuspeh (ef srpskog pravnog tima Duan Bajatovi), kao poraz Srbije (SNS), kao teki poraz (LDP, DSS, SRS) i kao potpuni jasko (pojedini komentatori). Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli pozvao je vladu da d ostavku. Velimir Ili (NS) je traio ostavku Jeremia, a Kotunica, uz podseanje da je sam dva puta silazio s vlasti kad vie nije mogao da vodi politiku, pre skuptine je traio ostavku predsednika Republike.408 edomir Jovanovi, predsednik Liberalno demokratske partije, rekao je da je Srbija poraena miljenjem Meunarodnog suda pravde, i da je i to dokaz da bi vlast u Beogradu trebalo da promeni odnos prema Kosovu. Iako je opozicija iskoristila trenutak da napadne vlast za njenu neuspenu politiku prema Kosovu, ova diskusija je ipak bila liena ranijih uobiajenih epskih izjava tipa Kosovo je srce Srbije, a nije bilo ni veih diskvalikacija, karakteristinih za kosovske rasprave, to bi moglo da se protumai neobjavljenim paktom o nenapadnju izmeu Demokratske stranke i najvee opozicione Srpske napredne stranke. Skuptina je, posle vieasovne rasprave, sa 192 glasa (od 250) podrala vladinu politiku prema Kosovu usvajanjem odluke o miljenju Meunarodnog suda pravde u Hagu i daljoj politici Srbije u vezi sa kosovskim pitanjem. Iako se znalo da ima obezbeenu vecinu za to, ipak je za Odluku o nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje bilo pomalo iznenaujie da su sve opozicione stranke, osim DSS i LDP, glasale za usvajanje te odluke. U odluci je navedeno da Meunarodni sud pravde, prilikom izricanja savetodavnog miljenja o proglaenju nezavisnosti Kosova, nije
408 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/214068/Vlast-se-bori-da--sacuva-blanko-ostavke.
237
legalizovao etniki motivisan pokuaj otcepljenja Kosova, kao i da nije odgovorio na sutinsko pitanje legalnosti prava na secesiju kosovskih Albanaca. Parlament je potvrdio dosadanju politiku ouvanja suvereniteta i integriteta Srbije, voenu na osnovu odluka Skuptine, i naloio vladi korienje svih diplomatskih i politikih sredstava koja stoje na raspolaganju suverenim dravama, lanicama UN . Posle toga su emisari predsednika republike trebalo da se rastre po svetu i urue pismo Borisa Tadia predstavnicima u 55 zemalja za koje Beograd ima saznanja da su izloene pritisku da priznaju Kosovo . O sadrini pisma parlament nije obaveten, ali se znala njegova namera apel na novu uzdranost do rasprave u Generalnoj skuptini o Kosovu i novog pokretanja pregovora. Samo dva dana kasnije, 28. jula 2010, vlast je misiji u UN ishitreno (zbog navodno proceduralnih razloga, da se preduhitri Pritina), bez konsultacija s EU, predala predlog Rezolucije o Kosovu. Formulacija iz te rezolucije da jednostrana secesija nije nain za sticanje dravnosti i reavnje teritorijalnih sporova, neprihvatljiv je za mnoge lanice EU i SAD koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i insistiranje na pregovorima s Pritinom o svim otvorenim pitanjima, pa i o statusu, to je srpska diplomatija morala da zna. Kada su poeli da stiu signali da takva rezoluciju nema anse u Njujorku, ali i nakom ozbiljnih pritisaka iz Evrope i sveta i upozorenjima da e se Srbija suoiti s blokadom evrointegracionih procesa ako istraje na toj rezoluciji, ubrzano je pripremljena druga, razvodjnjena rezolucija. U njoj su prihvaene primedbe Brisela i Vaingtona i u tom dokumentu, koji je usvojen aklamacijom na Generalnoj skuptini UN, Beograd i Pritina pozvani su na dijalog, to je ocenjeno kao prekretnica u njihovim odnosima.
Mandati poslanika
Igre s poslanikim mandatima politike stranke igraju sasvim otvoreno ve godinama. Mandati su postali gotovo legalizovana politika trgovina na koju birai nisu imali nikakvog uticaja, a ta institucija je opstala uprkos tome to je njihovo ukidanje uslov za evropske integracije i uprkos upozorenja iz Brisela da nema vie demokratskih skuptina u kojima
238
jo uvek postoje blanko ostavke. Mandatima su u parlamentu Srbije razne vlade izigravale volju biraa, namicale poslaniku veinu u kriznim situacijama, a verovatno da nije neopravdana sumnja da su oni poslanicima preletaima donosili i materijalnu korist. Ukidanje blanko ostavki najavljeno je u Skuptini poetkom godine, ali je, uprkos deklarativnog zalaganju stranaka za to, razvlaeno tokom cele 2010. Tek je u februaru 2011, saopteno da e Skuptina Srbije formirati radnu grupu za predlaganje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, kako bi one bile ukinute. Najvei broj stranaka se oigledno teko odrie tog instrumenta kojim disciplinuju poslanike i koristi ih kako im kada odgovara. Jedina stranka koja nema blanko ostavke je Liberalno demokratska partija. Da bi produile ivot blanko ostavkama, pojedine stranke (SPS, na primer), trae promenu Ustava, iako je najlaki nain za njihovo ukidanje novi zakon o narodnim poslanicima. Neuporedivo kompleksniji put za ukidanje ovog instrumenta jesu izmene Ustava koje predlae SPS. Uz to, ako se zna da su stranke onglirale blanko ostavkama i pre nego to je odredba kojom su poslanici dobili pravo da svoje mandate stave na raspolaganje strankama ugraena u Ustav, ta ideja gubi smisao, pisao je Blic. Blanko ostavke poslanika nisu nova tema, ali su tek primedbe koje su stigle iz Brisela pokrenule neke konkretne korake. Predstoji, dakle, teak posao: zadovoljiti zahteve EU i politikih stranaka u Srbiji. Jer od Beograda se trai ne samo da poslanici postanu neprikosnoveni vlasnici svojih mandata, nego i da stranke po redosledu sa izborne liste imenuju poslanike u parlament, a ne kao do sada, proizvoljno i po svom nahoenju, vodei rauna o njihovoj poslunosti, umesto o kvalitetu. Pitanje blanko ostavki nije zaobilo ni upitnik Evropske komisije (radi pripreme miljenja o zahtevu Srbije za lanstvo u EU), u kome se ponovo trai ukidanje tog instituta, pa e politike stranke biti prinuena da menjaju system selekcije politiara. Igre s mandatima postali su tradicija srpskog parlamenta, a razne skandalozne odluke tim povodom prolazile su bez vee osude javnosti. Jo 2002, Administrativni odbor Srbije oduzeo je 21 mandat poslanicima DSS, jer nisu dolazili redovno na sednicu, ali je na istoj sednici odbio da oduzme mandate Branislavu Ivkoviu (SPS) koji je napustio stranku. Savezni
239
Ustavni sud je potom tu odluku proglasio protivustavnom. Tadanji DOS je uzvratio udarac Adminsitrativni odbor ponitio je prethodnu odluku i oduzeo DSS svih 45 mandata, jer je stranka iskljuena iz DOS. Poslanici su se nakon dva meseca vratili u skuptinu bez ikakve zvanine odluke. Ustavni sud je maja 2003, odluio da mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama. Krajem aprila prole godine isti sud je doneo odluku da ugovori izmeu politikih stranaka i odbornika, prema kojima stranke imaju pravo da u ime odbornika podnose njihove ostavke, nisu u saglasnosti sa Ustavom. Novembra 2004, dogodio se prvi sluaj aktiviranja blanko ostavke na osnovu koje je oduzet mandat Dragii okoviu koji je iz DSS preao u DS. Godinu dana kasnije aktivirane su blanko ostavke poslanika G17 plus Vesne Lali-Dragovi i Sovranija onjagia, a maja 2006, na osnovu blanko ostavki oduzeti su mandati poslanicima G17plus Kseniji Milenkovi i Goranu Paunoviu, iji se sluaj nalazi pred Sudom u Strazburu. Tokom 2010, bio je veoma aktuelan mandat Dragana ormaza, biveg lana DSS, ali i uloga Administrativnog odbora u kome je bilo mogue preglasavanje oko toga da li neko moe da zadri mandate ili ne. Providni manevar vladajue koalicije da poveava broj lanova odbora kako bi se taj mandat oduzeo DSS, predsednik LDP edomir Jovanovi je nazvao politikim kriminalom, odnosno precizirao da bi se takav postupak u vreme Slobodana Miloevia okarakterisao kao politiki kriminal .409 Dragan ormaz je iz partije iskljuen u maju, a DSS je odmah aktivirala njegovu blanko ostavku. On je, meutim, tu ostavku povukao i Administrativni odbor skuptine je trebalo da glasa o tome da li pravo na taj mandat ima on ili stranka. O tome iji je ormazov mandat raspravljalo se nekoliko meseci (oigledno je bilo da DS eli da sauva njegov mandat), da bi Administrativni odbor konano 10. oktobra 2010 odluio da ormaz zadri mandat. ormaz je najpre nastupao kao samostalni poslanik, a potom preao u redove SNS ime je poslaniki klub Napred Srbijo dobio 22 poslanika. Posle raskola u SRS (2008), u poslaniki klub Tomislava Nikolia preao je 21 poslanik radikala, a lider tada novoosnovane Srpske napredne stranke (SNS) je s lakoom politiara koji zna da je u srpskoj politici sve
409 Politika, 1. oktobar 2010.
240
dozvoljeno, jednostvano, s malim smekom na licu, tvrdio da je blanko ostavke tih poslanika izgubio . Najudnije odluke, potpuno suprotne od sluaja do sluaja, donosio je skuptinski Administrativni odbor u prvom postpetooktobarskom sazivu, sve dok Ustavni sud 2003. godine nije presudio da su vlasnici mandata poslanici, a ne partije. Stranke su onda uvele instituciju blanko ostavki, koje su poslanici potpisivali im bi uli u parlament, a partije ih po potrebi aktivirale. Blanko ostavke su na izvestan nain legalizovane i Ustavom Srbije iz 2006, koji predvia da je poslanik slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na iji predlog je izabran za poslanika . Zakonom o lokalnim izborima otilo se korak dalje, pa su u taj propis unete blanko ostavke, ali je Ustavni sud to proglasio neustavnim. U svakom sluaju, pitanje mandata, koje e morati uskoro da bude reeno, proeto je politikom, a sve institucije su taoci politikih partija kojima nije u interesu da se uvek deniu pravila igre.
Poslovnik i TV prenosi
Novim Poslovnikom o radu skuptine, koji je usvojen krajem jula 2010, poveane su novane kazne za poslanike, smanjen je broj odbora sa 30 na 19, omogueno je da rasprava o potvrivanju meunarodnog ugovora, manjoj izmeni ili dopuni postojeih zakona, prestanku vaenja zakona, usklaivanju zakona Srbije sa propisima EU ne mora da traje po pet sati, jer poslanici mogu da predloe da se vreme za raspravu skrati. Regulatorna tela imala su primedbu na odredbu Poslovnika prema kojoj njihove izvetaje usvaja skuptina, smatrajui da se time na njih vre politiki pritrisci. Novim poslovnikom prvi put je bila uvedena mogunost da poslanici raspravljaju o izvetajima regulatornih tela na plenarnim sednicama, a ne u skuptinskim odborima, kao ranije. Predstavnici regulatornih tela su ukazali da se tako alje skrivena poruka da izvetaji treba da budu po volji vlasti, da bi bili oboreni u parlamentu. Evropska komisija je takodje ukazala da neka od predloenih reenja u Poslovniku koji reguliu ovu metariju mogu da budu predmet zloupotreba.
241
Zato je poetkom 2011. (u februaru) skuptina izmenila poslovnik koji predvia da izvetaje nezavisnih regulatornih tela ubudue usvajaju nadleni skuptinski odbori, a da ih parlament potvruje. To se odnosilo na odredbu da Skuptina moe automatski da pokrene odgovornost nekog nezavisnog regulatornog tela, ako ne prihvati njegov izvetaj. Meu nezavisnim regulatornim telima, izmenama su posebno navedeni zatitnik graana, poverenik za informacije od javnog znaaja, Agencija za borbu protiv korupcije, Dravna revizorska institucija i poverenik za ravnopravnost. Ni izmena Poslovnika nije uticala na ponaanje nekih poslanika, pa su se posle viemesene pauze psovke i vreanja vratila u Skuptinu. Po radikalskoj navici, sadanji naprednjak Tomislav Nikoli psovao je i izvreao Mlaana Dinkia (dodue mislei da mu je iskljuen mikrofon), a svemu je prethodila svaa izmeu Dinkia i Jorgovanke Tabakovi, lanice naprednjaka, koja je tvrdila da je Dinki nju izvreao. Svoj doprinos takvoj raspravi dao je lider LSV Nenad anak, nazivajui Velimira Ilia (NS) laovom s imunitetom i pravei aluziju na njegov navodni alkoholizam. Slinu aluziju iznela je i Suzana Grubjeic (G17), posle ega se ef NS se uputio na alko test, navodei: svi koji me znaju, znaju da nisam okusio kap alkohala ne pamtim od kada410 Natezanje izmeu parlamenta i javnog servisa Radio televizije Srbije (RTS) oko prenosa skuptinskih zasedanja, kulminiralo je poetkom oktobra 2010, kada je RTS prekinuo prenos zbog utakmice odbojkake reprezentacije Srbije, nakon ega je prekinuta i sednica parlamenta. Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijani iskoristio je tu priliku da saopti da e javni servis, ukoliko parlament ne izmiri dugovanja za direktne prenose skuptinskih zasedanja (ukupno 3,3 miliona eura), biti prinuen da prekine troenje narodnih para 411 na televizijske prenose iz parlamenta. On je naveo da nijedan zakon ne obavezuje RTS da prenosi sednice parlamenta. Spor oko tv prenosa zasedanja skuptine i zbog plaanja i zbog programske eme javnog servisa traje godinama. RTS povremeno izae s
410 http://www.vesti.rs/Politika/V-Ilic-Alko-test-pokazujeda-nisam-imao-alkohola-u-krvi.html. 411 http://www.srbijanet.rs/tag/rts.html.
242
pretnjom da e ukinuti prenose, a skuptina odgovori prekidom sednica, jer poslanici, oigledno, vole da priaju pred kamerama. Nekadanja opozicija je zahtevala direktne tv prenose devedsetih godina zato to je to bio jedini nain da se uju i njeni stavovi i ispunjenje tog zahteva je smatrala jednom od najveih demokratskih tekovina od ponovnog uvoenja viepartijskog sistema. Sadanja opozicija se protivi ukidanju skuptinskih tv prenosa, esto i ironino navodei da ne treba ruiti tu tekovinu. Meutim, ako se uzme u obzir gledanost skuptine Srbije, tv prenosi su nepotreban troak. Prenosi sednica Skuptine Srbije imaju upola manje gledalaca od prenosa sportskih dogaaja, pokazuju istraivanja agencije AFB Nilsen medija riser iz prve polovine godine. Na primer, sednica na kojoj se raspravljalo o deklaraciji o Srebrenici u martu ove godine na Drugom programu RTS gledalo je oko 430.000 graana, odnosno oko est odsto populacije, dok su piplmeri ove agencije istovremeno izmerili da je koarkaku utakmicu Partizan Makabi na Prvom programu nacionalne televizije pratilo oko 13 odsto stanovnika.412
412 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/209815/Skupstina-ne-moze-da-prizna-dug-RTSu.
243
Skuptina Srbije je ula u dobar ritam usvajanja zakona i drugih propisa radi usklaivanja s evropskim zakonodavstvom, ali je neophodno bolje praenje primene tih propisa, to e se obezbediti i boljom komunikacijom izmeu predlagaa zakona i parlamenta. Skuptina Srtbije u najkraem roku mora da ukine blanko ostavke, ne samo zbog toga to je to jedan od uslova za evrointegracije (mada je i to sasvim dovoljan razlog), ve i da bi se u parlamentu ukinula politika pijaca na kojoj se ve godinama uruava i kredibilitet poslanika i same skuptine. Skuptina Srbija, takoe, mora jo vie nego do sada da utie na odgovornost organa koji ne postupaju po preporuci nezavisnih regulatornih tela, a koji se u Srbiji godinama suoavaju sa izazovima i tekoama. Mora se vie panje obratiti njihovim izvetajima i da se pravovremenio reaguje na probleme na koje ona ukazuju. Skuptina Srbije jeste poslednjih godina, donoenjem zakona dosta doprinela da se stvore uslovi za osnivanje i rad regulatornih tela ovlaenih za razliite oblike kontrole, usmeravanja i ureivanja javnih poslova i delatnosti, ali mora i vie da se angauje na tome da njihov rad ima i prave efekte, odnosno da regulatorna tela zaista postanu kontrolori vlasti.
244
245
Nezavisna regulatorna tela: postepena armacija

Nezavisna regulatorna tela su uspostavljena kao posebna vrsta institucija zaduena za nezavisnu i nepristrasnu analizu i korekciju rada dravnih organa, ali i za zatitu graana od diskriminacije, kako od dravnih institucija, tako i od svih onih aktera u drutvu koji bi mogli da budu nosioci diskriminatorne prakse. Nezavisna regulatorna tela po svojoj prirodi, pravno gledano predstavljaju hibridno reenje. Naime, u duboko centralizovanom i partokratskom drutvu poloaj nezavisnih regulatornih tela u velikoj meri zavisi upravo od aktera za iji su rad i korekciju zadueni odnosno od osnivaa (Republike Srbije). Dakle, nezavisna tela iji je posao da kontroliu i reguliu rad dravnih organa u najveoj meri zavise od onih koje treba da kontroliu. Poseban apsurd predstavlja novi Poslovnik Narodne skuptine, koji predvia i nadzor nad nezavisnim regulatornim telima. Tako je u praksi, a na osnovu novog Pravilnika, mogue da Narodna skuptina (na predlog resornog odbora) odbaci, tj. ne prihvati izvetaj o radu (godinji izvetaj koji su nezavisna regulatorna tela duna da dostave skuptini), ime bi se mogao pokrenuti postupak za utvrivanje odgovornih funkcionera nezavisnih regulatornih tela. Novim Poslovnikom Narodna skuptina i njeni poslanici e biti u prilici da usvoje ili ne usvoje godinji izvetaj, na primer, Agencije za borbu protiv korupcije, iji je posao kontrola imovinskog stanja narodnih poslanika, ali i nadzor nad duplim funkcijama poslanika. Republika Srbija je duna da nezavisnim regulatornim telima omogui slobodan rad, nansiranje, zatitu i podrku, ali u poslednjih nekoliko godina pokazalo se da su dravni organi, svesno ili nesvesno, znaajno opstrurali rad i delovanje nezavisnih regulatornih tela. U poslednjih est godina osnovano je nekoliko regulatornih tela: Dravna revizorska institucija, poverenik za informacije od javnog znaaja, Komisija za zatitu
246
konkurencije, Republiki odbor za reavanje sukoba interesa, Komisija za hartije od vrednosti, ombudsman, Republika radiodifuzna agencija i Republika agencija za telekomunikacije, Agencija za borbu protiv korupcije, poverenik za zatitu ravnopravnosti. Sva ta tela osnovana su sa namerom da se Srbija priblii evropskim vrednostima za koje se vei deo drutva, makar deklarativno,413 zalae. Sudbina nezavisnih regulatornih tela u velikoj meri zavisi od linih kvaliteta osobe koja je postavljena na elo institucije. Naime, u drutvu u kome ne postoji klasian birokratsko-institucionalni okvir za reavanje problema, pokazalo se da je lino umee, istrajnost i kvalitet vodee osobe bilo koje od ovih institucija esto presudna za uspean rad. Naime, dravne institucije su prema svim novoformiranim nezavisnim regulatornim telima pokazale izvesnu vrstu otpora. Ovo se pre svega odnosi na proces uspostavljanja rada nezavisnih regulatornih tela. Gotovo sva nezavisna tela imaju probleme sa normalnim funkcionisanjem jo od svog formiranja. Najvei otpor i/ili nerazumevanje drava je pokazala u odnosu na obezbeivanje prostora za rad nezavisnih tela, ali je problema bilo i kod popunjavanja radnih mesta, odnosno u odobravanju adekvatnih budetskih sredstava za rad nezavisnih tela. Tako, poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka linosti est godina posle osnivanja ovog tela jo uvek ne poseduje adekvatne prostorije za ovu instituciju. Takoe, ni Agencija za borbu protiv korupcije jo uvek nije popunila sistematizacijom predviena radna mesta upravo zbog nedovoljnog i neadekvatnog poslovnog prostora. O radu nezavisnih regulatornih tela moda najbolje svedoi sudbina bive predsednice Komisije za zatitu konkurencije Dijane Markovi Bajalovi. Komisija za zatitu konkurencije osnovana je 2006. godine, kada je Markovi Bajalovi postavljena za predsednicu ovog tela. Sve do 2009. godine ova institucija nije imala dovoljno irok pravni okvir za delovanje,
413 Zanimljivo je da je najjaa opoziciona stranka Srpska napredna stranka obeala da bi po dolasku na vlast ukinula veliki broj agencija. I mada nisu sasvim jasno precizirali na koje agencije misle (njih ima vie od 100 u Srbiji), zanimljivo je da naprednjaci ovu vrstu institucija vide kao tetne za drutvo. Detaljnije u: http:// www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=14&nav_id=485915.
247
a onda, kada su dodatna ovlaenja za ovu instituciju odobrena (na pritisak Komisije EU), predsednici ovog tela nije bio produen mandat.414 Za etiri godine rada Komisije za zatitu konkurencije na osnovu reenja te Komisije, nijedan srpski tajkun nije kanjen zbog monopolskog ponaanja. Sva reenja oborena su na sudu. Naknadno, gospoa Markovi Bajalovi javno je izrekla tvrdnju da je zbog prodaje kompanije Veernje novosti na nju direktan pritisak vrio Milan Beko. Niko iz izvrne vlasti nije stao u zatitu Markovi Bajalovi, takoe predsednica Skuptine Srbije nije reagovala na pismo koje joj je uputila biva predsednica Komisije, u kome se navode ozbiljne optube na raun nekih tajkuna.
Agencija za borbu protiv korupcije

Agencija za borbu protiv korupcije operativno deluje neto vie od godinu dana. Agencija je regulatorno telo od koje se u javnosti najvie oekuje. Naime, u tokom prve godine rada Agencije stvorila se atmosfera da je re o nekakvoj posebnoj istranoj instituciji (agenciji) koja ima zadatak da poput policije i suda lovi one koji se slue korupcijom. U takvoj atmosferi velikog oekivanja, veem delu javnosti, posebno medijima, promakla je vana injenica da je ovde re o posebnoj instituciji koja sistemskim merama (u oblasti zakonodavstva, edukacije i sl.) treba sistemski da se bavi suzbijanjem korupcije. Dakle, nije re o dravnoj agenciji iji je zadatak jurenje korumpiranih lekara i politiara, ve o telu ija je uloga u sistemu daleko ira i sveobuhvatnija. Prole godine Srbija je bila sama na 83. mestu, a sada deli poziciju od 78. do 84. mesta sa Kinom, Grkom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom. Rangirano je 178 zemalja i teritorija sa rasponom indeksa od 1,1 (Somalija) do 9,3 (Danska, Novi Zeland i Singapur). Od zemalja regiona, Slovenija je 27. sa 6,4, Hrvatska i Makedonija dele 62. mesto sa indeksom 4,1, Crna Gora i Rumunija dele 69. mesto sa 3,7, a odmah iza njih sa
414 U vreme kada je Komisija donosila veliki broj reenja protiv kompanija iji su vlasnici uglavnom najvei srpski tajkuni, Odbor Skuptine Srbije za trgovinu u oktobru 2010. godine Dijani Markovi Bajalovi nije produio mandat. Saglasnost ovog Odbora bila je neophodna za reizbor predsednice Komisije.
248
indeksom 3,6 je Bugarska, na deobi 73. mesta. Loije od Srbije rangirane su Albanija (3,3 na 87. mestu) i Bosna i Hercegovina (3,2 na 91. mestu). Korupcija e, posle reavanja pitanja Haga i Kosova, biti najvei problem i izazov za Srbiju na putu evropskih integracija, ocenila je regionalna koordinatorka Transparensi internenela za jugoistocnu Evropu Koni Abel.415 Ona je ocenila da su zakoni usvojeni, mnogi od njih u potpunosti na nivou evropskih zakona, uspostavljena je antikorupcijska agencija, rade regulatorna tela, ali kada se pogleda izbliza rad mnogih tela je otean ili je praksa razliita od zakonske teorije. Kao primer je navela oblast koja je, prema njenim reima, od ogromnog znaaja i za EU i Transparensi javne nabavke, gde u zakonu postoji Komisija za zatitu prva ponuaa kao nezavisno telo, a u praksi ona godinu i po dana radi na drugaiji nain. Javne nabavke su, kazala je Abel, na vrhu liste antikorupcijskih prioriteta za EU i Transparensi, jer se tu troi najvie dravnog novca, a procene su da se nepotrebno potroi gotovo etvrtina jer se postupci ne sprovode na odgovarajui nain.416 Glavni generatori korupcije, na koje ukazuje Verica Bara su: Politike stranke, sprega izmeu tajkuna i vrhova politikih stranaka i delova kriminala. Oni su napravili korumpcionaku infrastrukturu preko koje funkcionie vlast u Srbiji, koja je potpuno neodgovorna. U meuvremenu su napravili ozbiljnu kontrolu medija, tako da nema nikakvog pritiska javnosti. To sve su sasvim dobre prilike za nesmetano funkcionisanje sistemske korupcije, odnosno vlasti koja na tome poiva. Naa vlast je potpuno nekontrolisana.417 Vilijam Infante, stalni koordinator Kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji, svedoi o tome da je u Srbiji snana sprega partijskih krugova i krugova krupnog biznisa: Mi znamo da politike partije u Srbiji uivaju podrku krupnog biznisa. Ono, meutim, to je vano, jeste da Srbija ulae napore da tome stane na put. Primera radi, trenutno imamo predlog zakona o nansiranju politikih partija koji e, nadamo se, biti usvojen idue godine. To, razume se, nee reiti problem jer usvajanje za415 Beta, 23. oktobar 2010. 416 Isto 417 http://www.slobodnaevropa.org/content/tema_ sedmice_korupcija_srbija/2245654.html.
249
kona samo po sebi i ne moe da ga rei. Dakle, od toga da li e se zaista primenjivati Zakon o nansiranju politikih partija, zavisie da li emo izai iz kruga politike arbitrarnosti i politike patronae iz partijske uzurpacije institucija.418 Zoran Stojiljkovi, lam Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, istie da je poverenje graana u politiare toliko opalo, da se moe uporediti sa Miloevievom 1997, i 1998. godinom. Za proteklih 10 godina demokratske tranzicije u Srbiji, uprkos sijasetu korupcionarskih afera i injenici da je svaka etvrta privatizacija bila sumnjiva, ni jedan visoko pozicionirani dravni funkcioner nije ni optuen, a kamoli osuen: Ako neko iz vrha politike piramide bude osuen za korupciju, to bi onda snagom primera delovalo, tek onda moemo razmiljati o neemu to su efekti prevencije i edukacije.419 Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadi izjavio je da Srbija radi na suzbijanju korupcije i da je napredak postojao onda kada je trebalo doneti odgovarajue zakonske propise, a stagnacija se belei otkako je dolo do primene. Postoji porast broja otkrivenih dela korupcije, ali ona godinama ostaju bez epiloga ili se dogaa da optunicom nisu obuhvaeni uesnici, kao to je bio sluaj sa drumskom majom . Nenadi ocenjuje i da se u Srbiji aktivno radi na prevenciji, to se u narednim godinama moe odraziti na percepciju korupcije, ali sada je nuno unaprediti i kontrolu.420 Prema podacima Antikorupcijskog savetovalita koje funkcionie u okviru organizacije Transparentnost Srbija, sluajevi korupcije u Srbiji najei su u podruju javnih nabavki, pravosua, obrazovanja, zdravstva, poreza i nansija. Upravo su javne nabavke targetirane kao najklizaviji teren, zbog ega je kao prvu pomo EU pokrenuo twining projekat jaanja javnih nabavki u Srbiji. Projekat je upravo zapoeo, a danski i slovenaki strunjaci pomau srpskim institucijama u reformisanju i unapreivanju sistema javnih nabavki.
418 Isto 419 Isto 420 http://www.seebiz.eu/sr/politika/srbija-dopustena-merakorupcije---jedna-cokolada-od-300-grama,99424.html.
250
Kao glavni razlog stagnacije u borbi protiv korupcije predsednik Transparentnosti Vladimir Goati naveo je politiki sistem u kome stranke dominiraju nad parlamentom, umesto poslanika biraju se partijski delegati sa blanko ostavkama, a dravni novac nedovoljno tedi . Goati smatra da se na primeru odnosa vlasti prema Agenciji za borbu protiv korupcije vidi i odnos prema borbi protiv korupcije. Umesto istinske borbe protiv kriminala i korupcije, vlast se odluila za duh solidarnosti izmeu politikih aktera koji je nadvladao opti interes i upravo zbog toga se i u medijima i u javnosti stalno govori o takozvanoj sitnoj korupciji.421 Goati takodje istie da politiki sistem u velikoj meri odreuje koliki e stepen korupcije biti mogu, a na sistem otvara prostor za korupciju .422 Tokom prve godine Agencija je uporedo sa primenom Zakona radila i na uspostavljanju strunih slubi (sprovedena su tri javna konkursa za popunjavanje radnih mesta u slubi Agencije), kao i na stvaranju osnovnih tehnikih preduslova za nesmetano funkcionisanje Agencije. Prva akcija Agencije bila je prijava imovine funkcionera. Ve tokom prvog meseca 95 odsto funkcionera je prijavilo svoju imovinu. Problem je nastao kada je trebalo ispuniti drugu obavezu (rok 31. mart 2010), koja se odnosi na sukob interesa u okviru vlasti. Tada je nestala politika volja jednog broja funkcionera koji nisu bili spremni za konkretnu primenu zakona. Oni su uspeli da izdejstvuju izmenu zakona. Jednim protivustavnim amandmanom zaustavljena je primena zakona i omogueno mnogim funkcionerima da tumae zakon kako im odgovara. Iza te samovolje, istie se u prvom izvetaju Agencije, stoje lini i grupni interesi koji naruavaju opti interes. Drugi problem, navodi se u Izvetaju Agencije, jesu predstavke graana koje se u najveem broju odnose na privatizaciju u prioteklih 20 godina i delom na funkcionisanje javnih i dravnih preduzea i servisa. Oekivanja graana u zaustavljanju korupcije bila su velika, a mogunosti Agencije su male. Upoznavanje dravnih funkcionera sa radom Agencije je takoe zauzelo vano mesto u prvoj godini rada, pa je u pet navrata irom Srbije
421 Blic, 31. januar 2011. 422 Beta 26. oktobar 2010.
251
odrano po desetak radnih sastanaka koji su obuhvatili funkcionere i dravne slubenike, predstavnike organa teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, civilnog sektora i medije iz gotovo svih optina i gradova u Srbiji. Zakonom o Agenciji su prvi put propisane prekrajne kazne za krenje odredaba tog zakona, a za neprijavljivanje i davanje lanih podataka o imovini, propisana ja kazna zatvora i zabrana obavljanja javne funkcije u periodu od 10 godina, ukoliko funkcioner bude osuen na kaznu zatvora. Agencija je ustanovljena kao institucija sa jakom preventivnom ulogom koju do sada niko od organa koji su se bavili korupcijom nije imao i njen osnovni cilj je da u koordinaciji sa drugim organima javne vlasti, civilnim sektorom, medijima i javnou u celosti pobolja stanje u ovoj oblasti. Izmeu ostalog, Agencija u tom preventivnom smislu ima ovlaenja da sa dravnim organima radi na izradi njihovih planova integriteta. Kao novina u naem pravnom sistemu, ovi planovi treba da osiguraju smanjenje i otklanjanje rizika za nastanak i razvoj korupcije. Agencija je dobila i nadlenosti u kontroli nansiranja politikih stranaka. Novim zakonom e biti omogueno da izvetaji o nansijskom poslovanju stranaka budu znatno transparentniji.423 U meuvremenu je Agencija izmenila obrasce za prijavljivanje trokova prilikom sprovoenja izborne kampanje. Rad na novom zakonu je vaan, posebno zato to je 2010. godine Grupa drava protiv korupcije (GREKO) pri Savetu Evrope radila na treoj evaluaciji koja tematski pokriva nansiranje politikih stranaka i inkriminaciju korupcije, a njihova analiza zakonodavnog okvira je pokazatelj ta treba preduzeti u ovoj oblasti. Meutim, u prvoj godini postojanja Agencija je naila na nekoliko ozbiljnih prepreka u svom radu. Na prvom mestu re je o izmenama Zakona o Agenciji (avgust 2010). Skuptina je donela odluku po kojoj je razvlastila Agenciju da primeni Zakon na funkcionere koji su, protivno Ustavu
423 Meutim, prema reima predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije edomira upia, kontrola partija po postojeem predlogu zakona moe biti problematina.. On je naveo da je drugi problem to Agencija treba da prati nansiranje politikih stranaka, a postojei zakon ne prua mogunost za to, i izrazio oekivanje da e se novi zakon koji bi regulisao tu oblast uskoro nai u parlamentu i zbog toga to je zemlja ula u izbornu godinu. Detaljnije u: www.blic.rs.
252
i nekim drugim pojedinanim zakonima, pre poetka primene Zakona o Agenciji postavljeni ili izabrani na vie funkcija, pod uslovom da su na jednu od tih funkcija izabrani direktno od graana. Drugim reima, Agenciji je onemogueno da sprovede zakonske odredbe po kojima bi funkcioneri morali da odustanu od one funkcije (ili funkcija) koje obavljaju, a za koje Agencija proceni da nisu u skladu sa zakonom, odnosno, u skladu sa optim interesom graana Srbije. Prema reima visokih dravnih funkcionera, ova izmena je privremenog karaktera jer nee vaiti posle narednih parlamentarnih izbora, kad bi pitanje dvostrukih funkcija trebalo da bude reeno. Re je o svojevrsnom presedanu, jer izmena ovog zakona u hodu predstavlja pokaznu vebu za sve budue sporne situacije, kada bi vladajue koalicije mogle da izmene sve one zakonske odredbe koje ne bi odgovarale postojeoj vladajuoj garnituri. Daleko vei problem predstavlja Nacrt zakona o nansiranju stranaka koji je u proceduri. Naime, ovaj zakon trebalo bi da jasno denie pravila vezana za nansiranje stranaka, dok je Agencija zaduena za kontrolu sprovoenja zakona. Meutim, donoenje zakona prate izvesne kontroverze. U Nacrtu zakona o nansiranju politikih stranaka u Srbiji nisu uvaene tri preporuke Grupe drava protiv korupcije (GREKO). Predsednik GREKO Drago Kos izjavio424 je da nije prilagoena stavka o kontroli korienja sredstava u javnoj svojini za potrebe partije i o kontroli stranaka. Preporuke nisu uvaene ni u sluaju poloaja nezavisnog spoljnog revizora, niti kod mogunosti da kontrolom budu obuhvaene, ne samo stranke, nego i sve druge institucije ili organi koji su povezani sa strankom ili su pod njenom kontrolom. Uprkos tome, Kos smatra da zakon predstavlja dobru polaznu osnovu: Tekst zakona je ve sada veoma dobar, samo treba dodati jo nekoliko stvari. Naravno, sve to ukoliko se zakon usvoji i primeni ovako kako je napisan, odnosno ako ne pretrpi neke izmene. Jer, koliko vidim, partije svaki dan izmiljaju neke nove stvari i vraaju se na neto to je ve usaglaeno.425 Zakon je sainila radna grupa Ministarstva pravde i Agencija za borbu protiv korupcije polovinom decembra prole godine, a pozitivno milje424 www.politika.rs. 425 Isto
253
nje su dali Venecijanska komisija i GREKO. Potom je doraen na osnovu njihovih preporuka. Ipak, 28. februara Vlada nije usvojila Nacrt zakona o nansiranju politikih stranaka, a u javnosti su se pojavile spekulacije da su predstavnici G17plus traili izmene pojedinih veoma bitnih odredbi recimo, da se dvostruko povea procenat koji se iz budeta izdvaja za parlamentarne partije, a da se smanji iznos namenjen Agenciji za borbu protiv korupcije koja treba da kontrolie stranake nansije.426 Dakle, oito je da e regulatornim telima poput Agencije u procesu daljeg rada biti potrebna vea podrka drutva (civilnog drutva, medija, posebno dravnih institucija), jer ako se pogleda spisak nadlenosti Agencije, pred ovom ustanovom u narednom periodu je veoma veliki posao.
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka linosti

Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka linosti i republiki ombudsman predstavlja instituciju sa znaajnim kredibilitetom u drutvu. Medijska vidljivost, reputacija i strunost ljudi koji rade u ovim telu dovela je do dobrog rezultata u poslednjih nekoliko godina. Mada je i ova institucija u poetku imala prilinih problema (koji jo uvek nisu u potpunosti otklonjeni) oito je da je dolo do njenog veoma vidljivog prolisanja u drutvu. abi istie da u oblasti slobode pristupa informacijama, ve nekoliko godina imamo kontinuiran progresivan proces .427 Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka linosti (u daljem tekstu poverenik) predstavlja jednu od najekasnijih slubi dravnog aparata. Od osnivanja 2006. godine, ovoj instituciji se svake godine obraa 10-20 odsto vie graana, preduzea, medija idr. sa zahtevom da se omogui pristup nekoj od informacija od javnog znaaja. Prema podacima428slube Poverenika, u 2010. godini se vie od 45.000 graana, udru426 Izvor: http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6458919,00.html. 427 Beta, 28. mart 2011. 428 Svi podaci vezani za rad Poverenika dostupni su u okviru godinjeg izvetaja, koji se moe pronai na interenet stranici poverenika: www.poverenik.org.rs.
254
enja graana, politikih partija, medija, ali i organizacija vlasti429 pozvalo na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Dok je samom Povereniku u 2010. podneto vie od 2000 albi. Od tog broja 93 odsto albi je bilo osnovano. Takoe je zanimljivo da su se graani, organizacije i druga udruenja u 95 odsto sluajeva alili Povereniku posle tzv. fenomena utanja administracije .430 U 2010. godini procesuirano je vie od 3000 predmeta od kojih je 2898 vezano za oblast pristupa informacijama od javnog znaaja. Broj zahteva je za 55 odsto vei nego prole godine, a za 7,5 puta vei nego u 2005. godini, to je potvrda da veliki broj graana insistira na svom pravu. Povereniku je podneto vie od 9000 albi. Od ukupnog broja pritubi jedva 300 je dolo iz etiri najvea grada june Srbije, Vranja, Leskovca, Nia i Pirota. Najvie je pritubi na rad Ministarstva policije, to, kako je objasnio, ne znai da je MUP negativan primer potovanja zakona, ve da je to organ koji raspolae ogromnom koliinom informacija.431 Najloije sarauje sa resorima nansija i ivotne sredine i prostornog planiranja. Prema reima abia, Ministarstvo nansija bitno mora da popravi svoj odnos prema komunikaciji sa javnou: Ja sam prole godine bio prisiljen da uputim pismo premijeru Srbije i da ga upozorim na teko shvatljiv stepen netransparentnosti tog ministarstva u komunikaciji sa udruenjima graana koja su se zanimala za pitanja restitucije .432 Poverenik kae da je prosto bilo neshvatljivo ta je sve tretirano kao tajna i ta je sve uskraivano tim ljudima i organizacijama .Upozorio sam da to ne moe da bude problem samo sa stanovita pristupa informacijama, jer problem sa restitucijom poinje da postaje i problem naeg puta ka Evropskoj uniji .433
429 Zanimljivo je da su se neki dravni organi pozivali na Zakon o dostupnosti informacijama od javnog znaaja u sluaju kada drugi organi vlasti nisu hteli da dostave podatke. 430 Vlada Srbije nikada nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju. 431 Beta, 28. mart 2011. 432 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/866136/ Raste+poverenje+u+Poverenika.html. 433 Isto
255
abi je, predstavljajui godinji izvetaj o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja za prolu godinu, rekao da se veliki broj albi povereniku odnosi na reformu pravosua u okviru koje je sproveden opti izbor sudija i tuilaca. Prema njegovoj oceni, to je rezultat netransparentnosti izbora, koja je bacila senku na ceo proces reforme. abi je ocenioda je Srbiji poteban snaan demokratski sistem kontrole vlasti i da nije stvar neije dobre volje da li e transparentno prenositi informacije od javnog znaaja, ve je to obaveza svih organa vlasti. Poverenik je takoe naglasio da Zakon o zatiti podataka o linosti nije usaglaen sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali ni sa Ustavom Srbije. Rekao je da je to je krovni zakon koji razradu fundamentalnih principa zatite podataka o linosti prenosi na sektorske zakone, a mi na tom planu nismo uradili nita da reguliemo pitanja biometrije, video nadzora, privatnog sektora bezbednosti, delovanja detektivskih agencija. Nemamo zakone kojima je ta oblast ureena .434 Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju sa EU, Srbija se obavezala da e u razumnom roku uskladiti sopstveno zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. U ovoj oblasti je u poslednje dve godine bilo sasvim malo napretka. Iako je donet Zakon o zatiti podataka o linosti, taj Zakon nije dovoljno usklaen sa standardima EU. Isto tako, iako je usvojena Strategija zatite podataka o linosti, ona u praksi nikada nije poela da se primenjuje.435 Usklaivanje ove oblasti je, ne samo obaveza u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, ve je ova oblast posebno vana za svakodnevni ivot graana. Ovaj Zakon regulie sve line podatke graana, ali i pitanje korienja videonadzora,436 biometrijskih podataka itd.
434 Isto 435 Vlada Srbije nikada nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju. 436 Bizaran primer vanosti regulisanja ove oblasti je i pojavljivanje snimka seksualnog odnosa dvoje mladih ljudi. Naime, u martu 2011. godine u velikom broju tabloida pojavio se snimak seksualnog odnosa na javnom mestu koji je zabeleen policijskom kamerom za nadzor. Snimak se u celosti pojavio i na internetu, a zbog neureenosti ove oblasti bilo je mogue da policajac prebaci ovaj snimak i na internet stranice. Epilog ovog sluaja je velika medijska senzacija i krivana prijava protiv policajca koji je neovlaeno zloupotrebio ovaj snimak.
256
Zatitnik prava graana (ombudsman)

Institucija republikog ombudsmana predstavlja jednu od najvanijih ustanova za reavanje pitanja prava graana. Uloga zatitnika graana je da otkloni brojne propuste administracije (tj. dravne birokratije) prema graanima.437 Uloga ombudsmana je da u ime obespravljenih graana, nastupa pred dravnim organima. Zatitnik graana, kao i poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka linosti, ne mogu da postupaju po albama i pritubama graana kada je u pitanju rad: Vlade Srbije, sudova, tuilatva, predsednika Republike, Narodne skuptine, i Ustavnog suda. U godinjem izvetaju za 2010. godine, kancelarija zatitnika graana, konstatovala je da u praksi postoji velika diskrepancija izmeu ustavnih i drugih zakonskih reenja i prakse. Preciznijim pregledom izvetaja, vidi se da u Srbiji i dalje postoje problemi u realizovanju graanskih prava (od medijskih sloboda, do poloaja nacionalnih manjina i marginalizovanih grupa).438 Prema navodima iz godinjeg izvetaja zatitnika graana, najproblematinije oblasti u Srbiji ostaju sudstvo (pitanje prava na pravino
437 Preciznije: zatitnik graana, po pritubi graana ili sopstvenoj inicijativi, u posebnom postupku proverava da li je u radu organa uprave bilo ili ima propusta. Ako ih utvrdi, zatitnik graana trai od organa uprave da propuste ispravi i preporuuje nain za to. Organ uprave mora obavestiti zatitnika o tome ta je uradio po preporuci i, ako nije, obrazloiti zato.Osim pokretanja i voenja postupka, Zatitnik graana moe da posreduje, daje savete i miljenja i utie na unapreenje rada organa uprave i zatite ljudskih sloboda i prava. Tako zatitnik graana deluje preventivno (spreava budue sluajeve krenja prava) i edukativno (obrazuje graane, ali i zaposlene u organima uprave o ljudskim pravima i njihovoj zatiti). Posebno je to sluaj sa ranjivim grupama, kao to su Romi i pripadnici drugih nacionalnih manjina, osobe sa invaliditetom, bolesni, osobe liene slobode, ene, izbegli i raseljeni, pripadnici seksualnih i pojedinih verskih manjina, deca, socijalno ugroeni, stranci. Izvor: http://www.ombudsman. rs/attachments/1306_Redovan%20godisnji%20izvestaj%20za%202010.pdf. 438 Posebno je to sluaj sa ranjivim grupama, kao to su Romi i pripadnici drugih nacionalnih manjina, osobe sa invaliditetom, bolesni, osobe liene slobode, ene, izbegli i raseljeni, pripadnici seksualnih i pojedinih verskih manjina, deca, socijalno ugroeni, stranci. Izvor: http://www.ombudsman.rs/ attachments/1306_Redovan%20godisnji%20izvestaj%20za%202010.pdf.
257
suenje i reforma sudstva).439 Takoe su uoeni propusti na polju zatite privatnosti graana,440 medijskih sloboda, socijalnih i ekonomskih prava, prava nacionalnih manjina itd. Na prvom mestu zatitnik graana konstatovao je da u 2010. godini najvie problema bilo po pitanju izbora za Savete nacionalnih manjina. U procesu izbora Saveta, kancelarija zatitinika graana nala je nekoliko propusta, koji su u saradnji sa nekadanjim ministarstvom za ljudska i manjinska prava otklonjeni. Sutinski problem, ostaje pitanje konstituisanje Bonjakog nacionalnog saveta u Sandaku. Prilikom posete Novom Pazaru, omudsman Saa Jankovi, konstatovao je da: Zbog nekih okolnosti oni se oseaju diskriminisanim. Smatraju da su izloeni nekorektnom ponaanju centralnih vlasti, pa ak i institucija lokalne vlasti. Od nedavno u Beogradu je stvorena mnogo vea svest o znaaju adekvatnog tretiranja ovog podruja. Nije dobro ni za ekonomski potencijal ovog kraja, niti moe privui bilo kakav kapital, ako se problemi prenaglaavaju ili stavljaju pod tepih, ve se moraju reavati.441 Takoe, ombudsman je prilikom poslednje posete ovom regionu rekao da je Beograd duan da pokae ovim graanima da ih ne razlikuje od drugih i da nema nijedan drugi interes ve da i ovde pokae da je prosperitet graana najvei interes.442 Od ukupnog broja pritubi koje su tokom minule 2010. godine upuene zatitniku graana, tri odsto prosledili su Novopazarci. Polovina pritubi bazira se na nezadovoljstvu radom gradske administracije i uprave, a
439 Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti konstatovao je manjak transparentnosti u tom postupku, Ustavni sud Srbije doneo je pilot presudu u korist jednog neizabranog sudije. Zatitniku graana pritubom se obratilo 178 uesnika na konkursu za opti (re) izbor sudija, koji je Visoki savet sudstva sproveo u toku 2009. godine. Posle sprovedenog postupka kontrole, zatitnik graana je utvrdio niz propusta. 440 Prilikom donoenja Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o vojnim slubama bezbednosti, nije usvojen jedan od dva amandmana ombudsmana koji je predviao kontrolu suda nad procesom nadziranja privatnosti graana. 441 http://bosnian.irib.ir/analize/izvietaji/item/100908-republikiombudsman-o-problemima-u-sandaku--tite-nas-isti-problemi- 442 Isto
258
ostalo se uglavnom odnosilo na nepotovanje manjinskih ili dejih prava. Broj realizovanih preporuka je polovian, kakav je prema statistici i na republikom nivou. Ombudsman je u svom izvetaju konstatovao i probleme vezane za konkretne sluaje krenja ljudskih prava pripadnika nacionalnih manjina. Tako se u izvetaju navode i incident iz 2010. godine, javnosti dobro poznat sluaj Jabuka. Ombudsman je u poslednjih godinu dana aktivno bio ukljuen i u analizu procesa reizbora sudija. U javnosti se pojavila tvrdnja da su prilikom procesa reizbora i pripadnici BIA uestvovali u postupku reizbora sudija. Meutim nakon posete BIA i razgovoru sa direktorom Saom Vukadinoviem i njegovim saradnicima, ombudsman je rekao da je od prvog oveka te slube dobio informaciju da Agencija niti jednim svojim aktom, inom, radnjom ili bilo kojim drugim delom iz svoje nadlenosti nije uestvovala u porupku izbora i razreenja sudija.443 Takoe je zanimljiv i rad zatitnika graana sa licima lienim slobode. Ovo ukljuuje pritvorena i zatvorena lica u zatvorskom sistemu, ali i lica u u socijalnim i psihijatrijskim ustanovama. Zatitnik graana je tokom 2010. godine postupao u oko 230 predmeta po sopstvenoj inicijativi i pritubama lica lienih slobode, obavio oko 50 kontrolnih poseta policijskim stanicama, pritvorskim jedinicama, zatvorima i stacionarnim socijalnim i psihijatrijskim ustanovama (15 poseta policijskim stanicama, 20 poseta zatvorima i pritvorskim jedinicama i 15 poseta stacionarnim socijalnim i psihijatrijskim ustanovama). Pritube su se odnosile najee na nedostatke u smetajnim i ostalim ivotnim uslovima lica lienih slobode, a nije bilo pritubi na torturu kao institucionalnu, sistemsku pojavu. Na osnovu rezultata izvrenih kontrola i kontinuiranog praenja stanja, zatitnik graana smatra da u Srbiji ne postoji sistemska tortura.444 Meutim, zatitnik graana konstatuje da su uslovi u zatvorima u Srbiji jo uvek jako loi, a
443 www.blic.rs. 444 Detaljnije u: http://www.ombudsman.rs/attachments/1306_ Redovan%20godisnji%20izvestaj%20za%202010.pdf.
259
primedbe koje zatitnik iznosi o stanju ljudskih prava u zatvorima u Srbiji na tragu je zakljuaka i HOS.445 Kancelarija zatitnika tokom 2010. godine bavila se sistemskim pitanjima vezanim za ljudska prava graana (zakonske inicijative, javne rasprave...), ali i konkretnim primerima krenja ljudskih prava.446 Ova institucija pokazala je veliko interesovanje i za rad NVO, ime je postala jedan od najvanijih partnera civilnog drutva na polju ljudskih prava.
Poverenica za zatitu ravnopravnosti

U 2010. godini sa radom je poela i poverenica za zatitu ravnopravnosti. Na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije447, izabrana je poverenica ija su ovlaenja na polju suzbijanje diskriminacije velika. Od sada e svi graani koji smatraju da su diskriminasani od strane dravnih organa, preduzea, dakle, svih pravnih aktera u drutvu svoje pritube upuivati kancelariji poverenice za zatitu ravnopravnosti. Kako je ova kancelarija uspostavljena pre manje od godinu dana, i kako jo uvek ne poseduje adekvatne resurse za rad, o radu ove institucije je jo uvek nemogue dati objektivnu procenu. Zakonom o zabrani diskriminacije, ustanovljeno je posebno nezavisno telo poverenik za zatitu ravnopravnosti koji treba da obezbedi uspeno spreavanje, zabranu i borbu protiv svih oblika, vrsta i sluajeva diskriminacije. Zakonom protiv diskriminacije i uspostavljanjem poverenika za jednakost Srbija je napravila vaan korak u ispunjavanju meunarodnih standarda u oblasti zabrane diskriminacije.
445 Za detalje pogledati odeljak ovog izvetaja o stanju ljudskih prava u zatvorima u Srbiji. 446 Ombudman je bio ukljuen i u reavanje veeg broja konkretnih primera, meu njima istiemo primer medijacije u Osnovnoj koli Sava umanovi u Zemunu. U ovoj O dolo je do pobune jednog dela uenika i roditelja. Naime, u jednom razredu je zbog problematinog ponaanja hiperaktivnog deaka, dolo do eskalacije nezadovoljstva. Radom ombudsmana i Ministarstva prosvete pronaeno je adekvatno reenje. 447 Helsinki odbor objavio je posebnu publikaciju vezanu za ovaj zakon Vodi kroz zakon o zabrani diskriminacije. Vodi je dostupan na adresi: http://www.helsinki.org. rs/serbian/doc/Vodic%20kroz%20zakon%20o%20zabrani%20diskriminacije.pdf.
260
Nadlenosti poverenika su brojne i veoma iroko postavljene, to treba da omogui ovom novom nezavisnom telu uspenu borbu u spreavanju diskriminacije. Poverenik 1) prima i razmatra pritube zbog povrede odredaba ovog zakona i daje miljenje i preporuke u konkretnim sluajevima i izrie mere; 2) podnosiocu pritube prua informacije o njegovom pravu i mogunosti sudskog ili drugog postupka zatite, odnosno preporuuje postupak mirenja; 3) podnosi tubu zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime, a uz saglasnost i za raun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom, po istoj stvari nije ve pokrenut ili pravnosnano okonan; 4) podnosi prekrajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona; 5) podnosi godinji izvetaj Narodnoj skuptini o stanju u oblasti zatite ravnopravnosti; 6) upozorava javnost na najee, tipine i teke sluajeve diskriminacije; 7) prati sprovoenje zakona i drugih propisa, inicira donoenje ili izmenu propisa radi sprovoenja i unapreivanja zatite od diskriminacije i daje miljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiu zabrane diskriminacije; 8) uspostavlja i odrava saradnju sa organima nadlenim za ostvarivanje ravnopravnosti i zatitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave; i 9) preporuuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti Za rad nezavisnih regulatornih tela u poslednjih godinu dana veliko interesovanje pokazala je Komisija EU, koja je u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima regulatornih tela. Ekspertske komisije EU posebno se interesuju za stepen stvarne nezavisnosti regulatornih tela, uslovima za rad, zakonskim reenjima koja bi mogla da poboljaju rad ovih tela itd. Takoe i sama regulatorna tela u Srbiji pripremila su podui spisak primedaba na vlast i probleme sa kojima se suoavaju u radu, koje su iznete na sastancima sa predstavnicima EU. Jedna od obaveza Srbije za dobijanje statusa kandidata predstavlja i iskreniji odnos prema nezavisnim regulatornim telima.
261
Pokrajinski ombudsman
U svom radu Pokrajinski ombudsman veliku panju posveuje neposrednom kontaktu sa graanima. Redovne posete lokalnim samoupravama, naroito onima u kojima ne postoji lokalni zatitnik graana, doprinele su, kako boljem poznavanju njegovog rada, tako i poveanim brojem pritubi. Tokom 2010 godine, graani su najvie pritubi imali na rad lokalnih i republikih organa uprave, a najmanje na pokrajinske organe. Pod upravom Aniko Mukinje Horvat Pokrajinski ombudsman je dobio na dinaminosti i prepoznatljivosti. U drutvu u kome se pravni propisi i dalje nedosledno i selektivno sprovode, to itekako utie na ekasnost institucionalnih mehanizama zatite ljudskih prava, napori A.M. Horvat i njenih saradnika da instituciju ombudsmana proliu i etabliraju kao snano uporite ljudskih prava veliki je uspeh. Pokrajinski ombudsman je ukazao javno na mnoge probleme bilo da je re o poloaju medija, pripadnika manjina, zaposlenih, ena, obrazovanja ili, recimo, poloaju i znaaju izdavatva. Tokom prole godine voeno je oko 900 postupaka to ukazuje da je kredibilitet Pokrajinskog ombudsmana u porastu, da raste svest graana o vanosti ljudskih prava, ali i primeri krenja istih. Polazei od pravnog okvira kao jednog od osnovnih preduslova za zatitu i unapreenje ljudskih prava, 2010. godinu obeleila su prva iskustva primene Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i uspostavljanje nove institucije Poverenika za zatitu ravnopravnosti. U toku 2010. godine izbaran je novi ombudsman448 i nekoliko njegovih zamenika. Poslanici Skuptine AP Vojvodine su na sednici 11. oktobra 2010. godine izabrali Aniko Mukinja Hajnrih za novog pokrajinskog ombudsmana. Nakon isteka prvog estogodinjeg mandata, Skuptina APV je
448 Dr Dejan Jana vrio je funkciju Pokrajinskog ombudsmana od oktobra 2009. godine do jula meseca 2010. godine, kada je nakon krae bolesti i preminuo. Nakon njegove smrti, na funkciju Pokrajinskog ombudsmana izabrana je Aniko Mukinja Hajnrih.
262
za zamenice pokrajinskog ombudsmana za zatitu prava deteta i ravnopravnost polova ponovo izabrala Mariju Kordi i Danicu Todorov. Pokrajinski ombudsman se tokom 2010. godine intenzivno bavio pitanjima zatite prava dece od svakog oblika eksploatacije i nasilja, nasiljem nad enama, diskriminacijom i promovisanjem Zakona o zabrani diskriminacije, pravima nacionalnih manjina i nacionalnim savetima, kao i drugim temama koje su u vezi sa promovisanjem i zatitom ljudskih prava, poput ravnopravnosti polova, mobinga, prava zatvorenih i pritvorenih lica, prava korisnika zdravstvenih ustanova, obrazovanja. U tom cilju, pokrajinski ombudsman, je tokom godine organizovao niz sastanaka, konferencija i seminara na navedene teme, intenzivno saraivao sa drugim domaim i meunarodnim organizacijama, a nije zapostavljen ni rad na terenu.
Diskriminacija
Pokrajinski ombudsman i zatitnik graana Republike Srbije veliku panju posveuju svim oblicima diskriminacije. Danica Todorov, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova je poetkom marta, na konferenciji za medije, istakla da je broj predstavki ombudsmanu zbog diskriminacije na osnovu roda, odnosno pola, jo uvek mnogo manji od stvarnog broja sluajeva ove vrste u svakodnevnom ivotu. Kako bi se graani/ke podstakle da otvorenije ukazuju na sluajeve rodno zasnovane diskriminacije, na konferenciji je predstavljena brouru Rodno ravnopravne/ravnopravni Zatitite svoja prava, kao i amandmani na Kodeks ponaanja funkcionera i zaposlenih u lokalnim samoupravama. Predstavljajui Kodeks, zamenica republikog zatitnika graana za ravnopravnost polova, dr Zorica Mrevi je istakla da su u pomenutim kodeksima nedostajale ak i opte antidiskriminacione klauzule. Znaaj amandmana je u tome to daju praktine preporuke za ekasniji rad lokalnih funkcionera i zaposlenih u lokalnoj samoupravi, kako bi se promovisao nediskriminatorni tretman svih graana/ki bez razlike. Poto u Srbiji relativno mali broj optina uopte ima kodekse ponaanja funkcionera i zaposlenih, zatitnik graana i pokrajinski ombudsman e, u saradnji sa Stalnom
263
konferencijom gradova i optina, raditi na tome da se kodeksi sa nediskriminiuim klauzulama uvedu i potuju i na lokalnom nivou. Osim toga Pokrajinski ombudsman radi i na jaanju kapaciteta lokalnih zatitnika graana/ombudsmana u oblasti rodne ravnopravnosti i zatiti od diskriminacije. U elji da podstakne stalnu meusobnu razmenau iskustava prole godine pokrenut je projekat Rodna ravnopravnost u praksi lokalnih ombudsmana .449 U projekat su, uz institucije lokalnih zatitnika graana u Srbiji (Subotica, Baka Topola, Beej, Zrenjanin, Vraar, Vodovac, Kragujevac) prema potrebi ukljueni i pokrajinski organi uprave i lokalne samouprave na teritoriji APV, Stalna konferencija gradova i optina, kao i Katedra za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koja je sprovela projektom predvieno istraivanje.450 Budui da je Vojvodina u etnikom pogledu najpluralniji deo Srbije, posebna panja u radu pokrajinskog ombudsmana se posveuje ostvarivanju prava i sloboda pripadnika etnikih zajednica.451 Obraajui se javnosti
449 U etiri vojvoanske optine: Beoin, Nova Crnja, Alibunar i Baka Topola odrane su tribine na kojima su pokrajinski poslanici razgovarali o svojim iskustvima u oblasti diskriminacije, vanosti kontinuiranog odravanja kontakta sa graanima/ kama i ukazali na oblasti u kojima je diskriminacija, prema njihovom miljenju, najzastupljenija, kao to je zapoljavanje, posebno kada su u pitanju mlade ene. 450 Na tribini odranoj u Novoj Crnji, Vinja Baanovi, koordinatorka istraivanja, predoila je rezultate istraivanja koje pokazuje da zaposleni u optinskim ustanovama i institucijama smatraju da diskriminacija nije doputena ni u jednom sluaju. Prema rezultatima ovog istraivanja graani se veoma retko obraaju institucijama radi zatite od diskriminacije. Trba napomenuti da su graani/ke Nove Crnje bolje obaveteni o tome da je diskriminacija kanjiva po zakonu. Za razliku od njih, graani/ke u Beoinu nisu dovoljno informisani/e o problemu diskriminacije, pa i ne koriste raspoloive institucionalne mehanizme zatite. Od 28% graana/ki koji trvde da su doiveli neki oblik diskriminacije, 66,7% njih se nije obratilo ni jednoj instituciji traei zatitu svojih prava. Na osnovu istraivanja sprovedenog u optini Alibunar, moe se zakljuiti da su graani/ke ove optine loe informisani o svojim pravima. Graani smatraju da je diskriminacija najrasprostranjenija u oblasti zapoljavanja, dok zaposleni u ustanovama, prema rezultatima istraivanja, teko prepoznaju diskriminaciju. 451 Poetkom godine, u januaru mesecu, u roku od devet dana u Temerinu su se desila dva incidenta, a zatim su usledili incidenti u oki, gde su ispisivani grati protiv pripadnika maarske nacionalne zajednice, pa protiv Jevreja u Panevu. Sluajevi govora mrnje zabeleeni su i u Petrovaradinu, Subotici i drugim mestima.
264
povodom incidenata i govora mrnje pokrajinski ombudsman je apelovao na dravne organe da u svim takvim situacijama pravovremeno i primereno reaguju. Ombudsman je upozorio da puke osude incidenata nisu dovoljne i apelovao na nadlene organe da obrate panju pri kvalikaciji ovakvih dela u daljim postupcima pred organima gonjenja kao krivinih, a ne nuno samo kao prekrajnih, to je najei sluaj u praksi. Sredinom godine, ombudsman je otro reagovao povodom rasistikih napada u selu Jabuka, gde je posle ubistva jednog sedamnaestogodinjaka dolo do nasilja nad Romima i nametanja kolektivne odgovornosti. U svom saoptenju ombudsman je kritikovao rad dravnih organa koji su bili zadueni da blogovremeno i primereno reaguju. Sluaj Jabuka, stoji u saoptenju, je povod za preispitivanje rada svakog organa javne vlasti, kulturnog i obrazovnog sistema, medija i drugih koji bi trebalo da su glavni akteri drutvene stabilnosti, integracije i uspostavljanja poverenja, kako meu graanima, tako i u institucije. Ukoliko se prenebregne potreba za raspravom o identikovanju i jasnom oznaavanju problema koji kod graana bude reakcije i oseanja ovinizma i rasizma, a drutvena tragedija u Jabuci svede na lokalni problem, taj sluaj nee biti poslednji, kao to nije bio ni prvi u naem drutvenom ivotu.
Eksploatacija i nasilje nad decom

U oblasti zatite i unapreenja prava deteta 2010. godina protekla je u znaku realizacije ideje da svako dete, pa i ono koje zbog tekoa u uenju, smetnji u razvoju, smanjenih telesnih ili intelektualnih sposobnosti i ivljenja u socijalno nestimulativnoj sredini ima potrebu za dodatnom podrkom u obrazovanju i vaspitanju, kako bi steklo znanja koja e ga osposobiti za to vei stepen samostalnosti i ukljuenosti u ivot zajednice. Povodom Svetskog dana prevencije zlostavljanja i nasilja nad decom, koji se svake godine obeleava 19. novembra, pokrajinski ombudsman je podsetio na odgovornost celog drutva, a pre svega dravnih organa i institucija koja se bave decom, da ih zatite od svake vrste nasilja i zlostavljanja. Mrea ombudsmana za decu u jugoistonoj Evropi, iji je pokrajinski ombudsman osniva i lan, 2010. godine bavila se problemima zlostavljane
265
dece, sa posebnim osvrtom na seksualno zlostavljanje. Osnovno pitanje kojim su se bavili ombusmani za decu u regionu glasi da li su naa drutva dovoljno uinila da se zatite deca rtve. Zakljueno je da je potrebno raditi na donoenju kvalitetnijih i usavravanju postojeih zakona, u skladu sa meunarodnim standardima. Iako su poslednjih godini uoeni pozitivni pomaci u jaanju institucija, pojedinaca i same dece, a koji se ogledaju i u tome da se nasilje nad decom prepoznaje, prijavljuje i procesuira, pokrajinski ombudsman smatra da je neophodna doslednija primena postojeih zakona i Protokola o zatiti dece od nasilja. Povodom obeleavanja Meseca solidarnosti (od 14. septembra do poetka oktobra meseca svake godine) zamenici pokrajinskog ombudsmana posetili su, sa predstavnicima Crvenog krsta Vojvodine, optine Novi Kneevac i oka, gde su nakon razgovora sa predstavnicima optina obili i narodne kuhinje. Prema podacima Crvenog krsta Vojvodine, vie od 1500 dece u Pokrajini uzrasta do 14 godina koriste usluge 20 narodnih kuhinja. Veliki broj ove dece dolazi iz porodica u kojima su oba roditelja ostala bez posla. Posebno je teak poloaj dece iji se roditelji vode kao zaposelni, ali ne dobijaju zaradu, odnosno samohranih roditelja kojima se uskrauje alimentacija. Treba istai i da je krajem decembra odran sastanak regionalnih ombudsmana, kako bi se okonala izrada plana zajednikog dvogodinjeg projekta o zatiti dece od svih vidova eksploatacije. Uz pokrajinsku ombudsmanku Aniko Mukinja Hajnrih, zamenicu pokrajinskog ombusmana za zatitu prava deteta Mariju Kordi i zamenicu zatitnika graana Republike Srbije, Tamaru Laki-Orlandi, sastanku su prisustvovali ombudsmani/ke, odnosno njihovi zamenici/ce, koji se bave zatitom prava deteta iz Republike Srpske i Crne Gore, kao i predstavnici norveke meunarodne organizacije Save the Children Norwaz, uz iju podrku e se planirani projekat i realizovati. U okviru projekta posebna e panja biti posveena prosjaenju meu decom, kao jedan od najvidljivijih naina krenja njihovih prava. Uz sprovoenje tri regionalna istraivanja, projektom je predviena i kampanja usmerena ka podizanju nivoa svesti generalno u javnosti, o potrebi za sistemskim pristupom zatiti dejih prava.
266
Ravnopravnost polova i nasilje nad enama

Nasilje nad enama i devojicama predstavlja najei oblik krenja ljudskih prava. Podaci pokazuju da su jedna od tri ene u svetu prebijene, prisiljene na seksualni odnos ili su doivele neki vid zlostavljanja, a nasilnik je najee mukarac iz bliskog okruenja. Prema podacima pokrajinskog ombudsmana, u Vojvodini je tokom prole godine policija intervenisala u oko 5000 sluajeva nasilja u porodici u kojima su najee rtve bile ene, a poinioci njihovi sadanji ili bivi partneri. Povodom Meunarodnog dana borbe protiv nasilja nad enama (25. novembar), pokrajinski ombudsman je ukazao na to da je u praksi prisutna tendencija blage kaznene politike u oblasti nasilja nad enama i u porodici, a zabrinjava injenica da se krivine prijave esto odbacuju zbog nedostatka dokaza, jer rtva esto ne eli krivino gonjenje poinioca ili odluuje da ne svedoi. Osim toga, rtve nasilja esto ne dobijaju adekvatnu psihosocijalnu podrku i pravnu pomo u institucijama socijalne i zdravstvene zatite. Pokrajinski ombudsman je, takoe, podsetio i na obavezu i odgovornost drave i njenih organa da razliitim merama eliminiu nasilje nad enama i da zatita, promocija i ispunjenje svih prava propisanih zakonom, zahtevaju objedinjen i intersektorski pristup. U tom cilju pokrajinski ombudsman ve nekoliko godina podstie razvoj i koordinira rad Mree ivot bez nasilja u koju su ukljuene institucije koje se bave ovom problematikom u Vojvodini. Polovinom decembra u Skuptini APV organizovana je konferenciju pod nazivom Iskustva u sprovoenju mera i zatite od nasilja u porodici na kojoj su predstavnici institucija i organizacija lanova/ca pokrajinske mree ivot bez nasilja razmatrali pitanja zatite od nasilja u porodici i nasilja nad enama, kao i sistemu bezbednosti u AP Vojvodini, praksi sudova u oblasti krivinopravne zatite, kao i samoj ulozi pokrajinskog ombudsmana u borbi protiv nasilja nad enama i u porodici. Pokrajinska omudsmanka Aniko Mukinja Hajnrih je navela da u Vojvodini i Srbiji trenutno ne postoji sistemski voena evidencija o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju. Govorei o praksi sudova u Vojvodini u porodinopravnoj zatiti Jelica Bojani Kerkez, sudija Apelacionog suda u Novom
267
Sadu, istakla je da je ovaj sud o okonanju prologodinje reforme sudstva sproveo edukaciju sudija osnovnih i apelacionih sudova u Vojvodini u oblasti nasilja u porodici i zatite prava deteta. Otkako je poeo sa radom, Apelacioni sud u Novom Sadu imao je ukupno 50 tubi za nasilje u porodici, odnosno rodno zasnovano nasilje, meu kojima preovlauju tube meu suprunicima. Navodei kao kuriozitet injenicu da su gotovo jednu petinu ovih tubi podneli mukarci, sudija Kerkez ukazala je na to da povodi zbog kojih se ove, ali i jedan deo ostalih tubi podnose ukazuje na jo uvek veliki stepen nerazumevanja pojma i uticaja nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, pogotovo na decu u porodicama gde se ono deava. Na konferenciji je konstatovano da u Pokrajini i dalje postoji velika potreba za koordiniranjem aktivnosti i razmenom iskustava kako bi toj vrsti nasilja uspeno stalo na put. Interesantno je primetiti da u oblasti rodne ravnopravnosti, kad su se graani/ke alili na povrede njihovih prava, niko od njih nije pozvao na Zakon o ravnopravnosti polova. Aktivnosti usmerene ka doslednijoj institucionalnoj primeni naela jednakih mogunosti, promovisanju nediskriminatornog ponaanja i potovanju ravnopravnosti na osnovu pola, trebalo bi da dovedu do toga da e se u narednom periodu graani/ke sve vie, u obraanju zatitniku graana i poverenici za zatitu ravnopravnosti, pozivati na Zakon o ravnopravnosti polova, odnosno na Zakon o zabrani diskriminacije.
Nacionalne manjine
U oblasti zatite prava nacionalnih manjina, 2010. godinu obeleili su prvi izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina prema izbornom postupku predvienom Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, usvojenim 2009. godine, te konstituisanje novih nacionalnih saveta. U tom smislu, pokrajinski ombudsman je u protekloj godini znaajan broj aktivnosti posvetio upravo pitanjima u vezi sa nacionalnim savetima, nacionalnim zajednicama, izborom i listama za nacionalne savete, zastupljenou ena u izbornom procesu za savete nacionalnih zajednica, kao i pojedinanim posetama i razgovorima sa novoformiranim nacionalnim
268
savetima. Na samom poetku godine, u Skuptini APV pokrajinski ombudsman i Misija OEBS u Srbiji su sa lanicama nacionalnih saveta manjinskih zajednica odrali radni sastanak o ueu ena u izbornom procesu za savete nacionalnih manjina. U cilju boljeg sagledavanja stanja na terenu, kada je re o mogunosti ostvarivanja i zatite prava nacionalnih zajednica, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zatitu prava nacionalnih manjina Eva Vukainovi je tokom tri meseca (mart-maj) obila sedam mesta u Vojvodini, gde je sa graanima i predstavnicima lokalnih uprava razgovarala o aktuelnim problemima u ovoj oblasti, kao i o mogunostima njihovog reavanja. U ragovorima je posebna panja posveena procesima ostvarivanja prava nacionalnih zajednica u oblasti uprave, obrazovanja, kulture i informisanja na maternjem jeziku. Nakon radnih sastanaka zamenica pokrajinskog ombudsmana je primala graane/ke i sa njima razgovarala o konkretnim problemima u vezi sa ostvarivanjem njihovih prava u odnosu na organe dravne uprave. Tom prilikom primila je odreeni broj predstavki najvie njih se odnosilo na dugotrajnost sudskih postupaka, neizvravanje sudskih reenja, na probleme funkcionisanja udruenja graana, nemogunost ostvarivanja prava na penziju ostvarenog radom u bivim jugoslovenskim republikama, probleme nansiranja kulturnih udruenja i medija koji informiu javnost na manjinskim jezicima, te na postupke legalizacije objekata. Krajem avgusta pokrajinski ombudsman je poeo seriju razgovora sa predstavnicima novoformiranih saveta. Prvi takav sastanak odran je u Subotici sa predstavnicima nacionalnih saveta hrvatske, bunjevake i maarske nacionalne zajednice. Cilj ovih poseta je bio da se zajedniki razmotre aktuelna pitanja relevantna za svaku nacionalnu zajednicu i nae nain da pokrajinski ombudsman doprinese uspenijem ostvarivanju, unapreenju i zatiti linih i kolektivnih prava pripadnika manjina, te dogovarila budua saradnja. Nakon ove posete usledile su posete nacionalnim savetima rumunske i ukrajinske nacionalne zajednice, a potom razgovori sa predstavnicima nemake, rusinske, makedonske, eke, egipatske i slovake nacionale zajednice.
269
Na osnovu svojih ovlaenja pokrajinski ombudsman je 5. marta Nacionalnom savetu maarske nacionalne manjine uputio zvanino miljenje u kome ovom telu preporuuje da u cilju slobodnog i nezavisnog informisanja, kao osniva preispita svoju odluku donetu dana 26. februara 2010. godine, a koja se odnosi na potrebu formiranja posebnog tela koje bi usmeravalo ureivaku politiku dnevnog lista Maar so.452 U oblasti zatite prava nacionalnih manjina, pokrajinski ombudsman je poetkom 2010. godine poeo istraivanje o medijskoj situaciji na teritoriji Vojvodine, iji je cilj sagledavanje stvarne situacije u ovoj oblasti. Odbor za informisanje i Odbor za meunacionalne odnose Skuptine AP Vojvodine odrali su u septembru zajedniku sednicu na kojoj su razmotrili i prihvatili izvetaj pokrajinskog ombudsmana o stanju manjinskih medija u AP Vojvodini, Manjinski mediji u Vojvodini, kao i preporuke ombudsmana iz izvetaja. Ukazano je da postoje brojni problemi, od vlasnike strukture, naina nansiranja, nedostatka kvalitetnih kadrova, tehnike, do uslova za rad. Istiui potrebu za izmenom postojeih zakonskih reenja, kako bi se obezbedilo stabilno nansiranje manjinskih medija, te uee lokalnih samouprava u vlasnikoj strukturi i pokrivanju trokova manjinskih medija, naglaeno je da se u postupku njihove privatizaci452 Odredbama Zakona o javnom informisanju je izriito propisano da je ono slobodno i da ne podlee cenzuri, te da niko ne sme, ni na posredan nain, da ograniava slobodu javnog informisanja. Slobodan protok ideja, informacija i miljenja spada meu osnovna ljudska prava, ije je ograniavanje neprihvatljivo, pogotovu kada se radi o jedinom dnevnom listu na jeziku nacionalne manjine. U tom sluaju zadire se u ostvarivanje manjinskog prava pripadnika odreene nacionalne zajednice da na svom maternjem jeziku o svim bitnim pitanjima budu informisani objektivno, bez ikakvog pritiska i uticaja. Osim Ustavom i zakonom zagarantovanog prava na slobodno informisanje, osnivanje posebnog tela za odreivanje ureivake politike, posredno bi znailo uvoenje cenzure, a samim tim i krenje osnovnih profesionalnih i etikih normi slobodnog novinarstva, te je razumljivo da su tu odluku i sva novinarska udruenja.Kao nezavisni i samostalni organ koji se stara o zatiti i unapreenju ljudskih prava i sloboda svakog lica zajamenih ustavom, potvrenim i ratikovanim meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opteprihvaenim normama meunarodnog prava, zakonom kao i propisima Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski ombudsman smatra da je u ovom sluaju povlaenje ili stavljanje van snage sporne odluke u interesu ostvarivanja prava na slobodno informisanje maarske nacionalne zajednice
270
je mora spreiti gaenje ovih medija, kao i da se putem edukacije moraju stvoriti uslovi za unapreenje kvaliteta informisanja na jezicima nacionalnih zajednica.
Pitanja opte nadlenosti

Zamenici pokrajinskog ombudsmana za opte nadlenosti reavali su o najveem broju predstavki graana/ki, koji su se alili na rad organizacija i javnih slubi koje vre upravna i javna ovlaenja, a iji je osniva Pokrajina ili optina, odnosno grad. U ovoj oblasti najvie je pritubi na rad optinskih i pokrajinskih organa uprave u oblasti urbanizma, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zapoljavanja. Najvie podnosilaca predstavki su starije osobe, osobe sa invaliditetom, lica smetena u socijalne i zdravstvene ustanove, izbegla i raseljena lica, te lica liena slobode. Posebna panja posveena je poseivanju okrunih zatvora, pritvorskih jedinica, kaznenopopravnih zavoda, gerontolokih centara, te domova za smetaj duevno obolelih lica. O stanju u ovim institucijama i ivotu njihovih stanara, javnost je u vie navrata detaljno informisana. Institucija pokrajinskog ombudsmana je tokom jula i avgusta obila sedam gerontolokih centara u Vojvodini. Centre u Subotici, Vrbasu, Rumi, Zrenjaninu, Panevu, Kikindi, odnosno Dom za stare i penzionere u Kuli. Na osnovu svojih ovlaenja zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambai obiao je u septembru Specijalizovanu neuropsihijatrijsku bolnicu u Kovinu, kako bi sa njenim direktorom, lekarima, osobljem i zatitnikom pacijentovih prava razgovarao o trenutnom stanju u ovoj instituciji, najveoj i najstarijoj ustanovi te vrste u Vojvodini. Nakon obilaska objekata u krugu bolnice ocenjeno je da je opte stanje u bolnici bolje u odnosu na ono zateeno prilikom ranijih poseta ovoj ustanovi, ali postojei uslovi smetaja i dalje vreaju ljudsko dostojanstvo i naruavaju osnovna ljudska prava psihijatrijskih pacijenata. Rukovodstvo bolnice i osoblje smatraju da bi se situacija u samoj ustanovi, postupci kojima se regulie ostvarivanje i zatita prava njenih pacijenata i njihovih porodica, kao i osoblja koje u njoj radi, znatno poboljala ukoliko bi se obezbedila adekvatna materijalna pomo za rad ovakvih ustanova, a u skladu sa usvojenim planom
271
aktivnosti predvienih Strategijom razvoja i zatite mentalnog zdravlja Republike Srbije, koje je usvojila republika vlada. U cilju ouvanja dostojanstva pacijenata i osoblja ove bolnice, naruenog loom materijalnom situacijom ustanove zbog ega se oronule zgrade ne mogu rekonstuisati, potrebno je doneti zakon kojim bi se detaljnije i jasnije regulisao nain humanijeg i boljeg postupanja sa mentalno obolelim osobama, kako je i predvieno lanom 44. Zakona o zdravstvenoj zatiti. Institucija pokrajinskog ombudsmana je u okviru svojih redovnih aktivnosti obila i domove za smetaj duevno obolelih lica u Novom Beeju, Starom Lecu i urugu. Opti zakljuak steen neposrednim uvidom i razgovorima sa lanovima uprava domova, zaposlenima i korisnicima/ama usluga je da domovi za duevno obolela lica rade u oteanim uslovima, prvenstveno usled nedostatka nansijskih sredstava, kao i nedovoljnog broja zaposlenih sturnjaka/inja u oblasti zdravstvene i socijalne zatite, te prateeg tehnikog i drugog pomonog osoblja. Tokom 2010. godine, pokrajinski ombudsman posetio je i nekoliko zatvora i kazneno popravnih domova na teritoriji Vojvodine i pozvao nadlene dravne organe da u to kraem roku preduzmu neophodne mere radi poboljanja uslova smetaja, ishrane i zdravstvene zatite lica lienih slobode, podseajui da je drava obavezna da u kazneno-popravnim domovima obezbedi uslove smetaja uz puno potovanje ljudskog dostojanstva lica lienih slobode. Evropski sud za ljudska prava je u nekoliko navrata neadekvatan smetaj, lou ishranu i nedostatak odgovarajue lekarske zatite u zatvorima proglasio poniavajuim postupanjem, odnosno krenjem lana 3. Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U presudama ovog suda (na primer, Cenbauer, Benzan) okolnosti sline onima u naim zatvorima oglaene su za poniavajue postupanje, a drave odgovornima za krenje lana 3. Konvencije, koji zabranjuje nehumano, poniavajue i neoveno postupanje ili kanjavanje lica lienih slobode. Osnovni problem svih ustanova za izdravanje zatvorskih kazni je njihova prenaseljenost. U zatvorima na teritoriji AP Vojvodine kaznu zatvora izdrava znatno vei broj osuenih lica od onog predvienog postojeim kapacitetima. Broj ovih lica se konstantno poveava, te je pokrajinski
272
ombudsman u vie navrata ukazivao na potrebu blagovremenog i sistemskog reavanja problema prenaseljenosti zatvora. Drugi znaajan problem je nedostatak materijalnih sredstava zbog kojih nije mogue obezbediti dovoljno kvalitetnu ishranu, rad kantina i kvalitetne uslove smetaja u zatvorima. Posebnu panju potrebno je posvetiti i zdravstvenoj zatiti lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora, te da je u svakom zatvoru, osim lekara opte prakse, neophodan i stalno zaposlen neuropsihijatar. Pokrajinski ombudsman je u saoptenju ujedno ukazao i na neophodnost uspostavljanja tela koje bi, u skladu sa lanom 17. Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni ili postupaka, bilo zadueno za obezbeivanje funkcionisanja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u ustanovama gde borave lica liena slobode. Naglaeno je, takoe, da je drava bila u obavezi da ovaj mehanizam uspostavi u roku od godinu dana od ratikacije pomenutog Opcionog protokola, te da je taj rok istekao jo 26. septembra 2007. godine, a da ovo telo jo uvek nije formirano. O problemu prenaseljenosti u novosadskom zatvoru, pokrajinski ombudsman razgovarao je i sa vriocima funkcija predsednika Apelacionog suda sudijom Slobodanom Nadrljanskim, zamenicom predsednice Vieg suda u Novom Sadu sudijom Zlatom Rodi-Kneevi i Osnovnog suda u Novom Sadu sudijom Mitri Vidojem, kao i sudijom Svetimirom Popoviem za nadzor pritvora Okrunog zatvora u Novom Sadu, kojom prilikom im je i predoeno iskustvo pokrajinskog ombudsmana. Naime, problem prenaseljenosti zatvora povlai i niz drugih pitanja, kao to su neodgovarajui smetaj pritvorenika i osuenika, neodgovarajua ishrana, neadekvatni higijenski uslovi i problemi zdravstvene zatite. Ukazano je da se do ovih saznanja dolo na osnovu pojedinanih predstavki pritvorenika i osuenika kao i povremenim obilascima zatvora. Predstavnici sudova su sa druge strane ukazali da je jedna od posledica i pootravanja kaznene politike i ee i due zadravanje okrivljenih u pritvoru, kao i izricanje duih kazni zatvora. Predsednicima sudova ukazano je na uoene pojave i to u delu duine trajanja pritvora i znatno manje korienje instituta uslovnog otpusta od strane sudova to sve utie na prenaseljenost zatvora. Na sastanku je konstatovano da pritvorenim licima nije omogueno
273
ostvarivanje prava predvienih zakonom i podzakonskim aktima Republike Srbije. Jedno od moguih reenja za problem prenaseljenosti zatvora jeste vea armacija alternativnih sankcija, pogotovo otkako je u Novom Sadu oformljena poverenika sluba. Pokrajinski ombudsman je tokom 2010. godine je od ukupnog broja predstavki koje je primio, ukazao na to da ak jednu etvrtinu pritubi podnose lica liena slobode u kojima se ukazuje na loe uslove u okrunim zatvorima i kazneno-popravnim zavodima na teritoriji Vojvodine. Broj predstavki u kojima se osuenici ale na torturu od strane osoblja u zatvorima je mali. Institucija Pokrajinskog ombdusmana je ove godine podnela jednu krivinu prijavu policiji na osnovu predstavke upuene od strane osuenika u KPZ Sremaska Mitrovica. Meu poslednjim aktivnostima pokrajinskog omudsmana tokom 2010. godine, bilo je i saoptenje povodom Meunarodnog dana osoba sa invaliditetom, koji se svake godina obeleava 3. decembra. Glavni problemi osoba sa invaliditetom jesu neodgovarajui uslovi ivota, visoka stopa nezaposlenosti, siromatvo, socijalna nevidljivost i izolacija, nepristupanost, kako organa dravne uprave, tako i kulturnih, zdravstvenih i institucija socijalne zatite, zatim nepristupanost javnog prevoza, nedostatak pristupa informacijama i informacionim tehnologijama. Broj pritubi osoba sa invaliditetom pokrajinskom ombudsmanu svake godine je sve vei, a takoe i aktivnosti institucije, kao to su prikupljanje podataka, edukativne i promotivne aktivnosti. Na osnovu pojedinanih predstavki, uoava se da su najei problemi sa kojima se suoavaju osobe sa invaliditetom, predrasude i diskriminacija prilikom zapoljavanja, zatim tekoe u ostvarivanju prava na socijalnu pomo i druga socijalna davanja, nedostatak svesti i informisanosti samih osoba o svojim pravima i nainima njihovog ostvarivanja, nepristupanost ustanova i institucija socijalne i zdravstvene zatite, nerazvijenost usluga socijalne zatite, pitanje iskljuenosti osoba sa invaliditetom iz sistema obrazovanja, kao i problem liavanja poslovne sposobnosti. Povodom 3. decembra, Meunarodnog dana osoba sa invaliditetom, pokrajinski ombudsman je istakao da pozitivno zakonodavstvo ne znai nuno i promenu u svakodnevnom ivotu osoba sa invaliditetom, nego
274
da je vanija njihova dosledna primena, ali i briga svih institucija i pojedinaca da, u okviru svojih nadlenosti, ine sve kako bi se potovali dostojanstvo i prava osoba sa invaliditetom i one ukljuivale u sve oblasti drutvenog ivota.
Kako bi rad regulatornih tela postao to optimalniji neophodno je: obezbediti jaku nansijsku podrku nezavisnim regulatornim telima iz budeta Republike Srbije; obezbediti jasnu politiku podrku nezavisnim regulatornim telima; omoguiti optimalne uslove za rad nezavisnih regulatonih tela; uspostaviti punu sistematizaciju radnih mesta u svim nezavisim regulatornim telima; usvojiti kritike povernika za dostupnost informacijama od javnog znaaja i ombudsmana na osnovu godinjeg izvetaja ovih tela; obezbediti podrku nezavisnim regulatornim telima od strane medija i ostalih relevantnih delova drutva.
275
Odnos drave i civilnog sektora: podozrivost i tenzije

Nevladin sektor imao (ima) je znaajno mesto u pluralizaciji srbijanskog drutva i dao je veliki doprinos promenama 2000. godine, kao i potonjem procesu tranzicije. Nevladin sektor postao je nezaobilazni faktor u promovisanju onog modela vrednosti na kojem Srbija treba da izgradi svoju evropsku budunost. Na takvu vrstu aktivnosti pozitivno su gledale i ohrabrivale je meunarodne organizacije i donatori. Meutim, ne mali broj politikih partija na nevladin sektor gledaju sa prikrivenim ili jasno izraenim podozrenjem, kao na nuno zlo ili, ak, kao na konkurenta na politikom tritu, bez obzira to nevladine organizacije ne uestvuju u izbornoj trci. To pokazuje da drava nema poverenja u graane, to je nuan uslov za izgradnju moderne i demokratske drave. Civilno drutvo je prolazilo kroz razne faze to je, u velikoj meri, posledica i veoma spore i teke tranzicije, i neostatka jasne politike i strateke odluke o budunosti Srbije i njene orijentacije EU ili neutralnost, kako ju je, svojevremeno, denisao Vojislav Kotunica. Civilno drutvo je, takodje, u svojevrsnoj krizi identiteta, jer nema uslova da se fokusira na probleme tranzicije i agendu evropeizacije. Ono je, dodatno, ugroeno i proliferacijom vladinih nevladinih organizacija koje uivaju povlaeni status u nansiranju i javnom medijskom prostoru. Oekivanja od civilnog drutva su velika, ali izostaje politika i nancijska podrka za aktivniji angaman u reavanju kljunih drutvenih problema. Civilno drutvo u Srbiji je u nekoliko navrata imalo kljunu ulogu u mobilisanju drutvene energije za neke iskorake (5. oktobar, pritisak na vlast u pogledu saradnje sa ICTY (Haski tribunal), ali i otvaranja pitanja nedavne prolosti, rad sa izbeglicama, manjinama). Organizacije koje spadaju u radikalni desni spektar civilnog drutva (Dveri, Nai, Obraz i Pokret 1389) veoma su aktivne na politikoj sceni, a neke od njih najavljuju i osnivanje politikih stranaka (Dveri i Nai), jer
276
nisu zadovoljne opozicijom, takodje desno orijentisanom (SNS, DSS i sl.) Teko je, meutim, oekivati da e te partije, u pogledu kljunih programskih opredeljenja, otii dalje od onoga to su zastupale kao NVO. Tako je Program u 10 taaka, koji promoviu Dveri, u sutini identian orijentaciji DSS, koja je ideoloki najblia toj grupaciji. Imajui u vidu stepen devastacije drutva i autoritarni karakter politike kulture, onaj deo civilnog sektora koji se zalae za usvajanje i primenu evropskih vrednosti je, u sutini, jedini pravi partner vladi u pribliavanju Srbije EU. U februaru 2010. godine nevladine organizacije (njih 170) su uestvovale u procesu izbora poverenika za zatitu ravnopravnosti. Koalicija NVO je tada predloila svog kandidata Gorana Miletia njega je podrao i poslaniki krug Liberalno demokratske partije ali on nije izbaran, jer nije dobio podrku Demokratske stranke i ministra iplia zbog svojih antisrpskih stavova . Obe strane su za suprotnog kandidata tvrdile da ne ispunjava sve zakonom propisane uslove za izbor.453 Na ponovljenom konkursu, na poziciju poverenika, a na predlog poslanikog kluba Za Evropsku Srbiju, izabrana je Nevena Petrui, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Niu. Tokom 2010. godine usvojen je novi zakon o udruenjima prema kojem sva udruenja treba da se preregistruju u Registru udruenja i Registru stranih udruenja. Tako e sve NVO biti registrovane na istom mestu, odvojeno od verskih, politikih i sportskih organizacija, to do sada nije bio sluaj. Na ovaj nain e se olakati nansijska kontrola svih udruenja, jer e svi nansijski izvetaji od sada ii u Agenciju za privredne registre.454 U junu je Centar za razvoj neprotnog sektora podneo inicijativu Ministarstvu nansija da se ubudue politike stranke, sportska udruenja i verske zajednice ne nansiraju kao NVO, tj. iz stavke budeta koja je namenjena NVO. Ovu inicijativu je podralo 188 NVO.455 Razlog za podnoenje inicijative krije se u injenici da najvei deo sredstava namenjenih NVO odlazi na sportska udruenja i vladine nevladine organizacije. Nai453 Politika, 17. febriuar 2010; Politika, 16. februar 2010; Politika, 01. mart2010; Kurir, 03. mart 2010. 454 Politika, 01. mart 2010. 455 Danas, 11. juni 2010.
277
me, veina partija je registrovala svoje nevladine organizacije preko kojih dolaze do sredstava koje su u budetu namenjene civilnom sektoru. U tim organizacijama esto su zaposleni i vladini slubenici. 456 Mediji veoma esto, kroz izjave srpskih patriota, iznose zahteve da se uskrati nansiranje nepatriotskih NVO. Ide se tako daleko da se trai, ne samo njihova zabrana, jer su ljudska prava samo izgovor za delovanje u prilog albanskih, bosansko-muslimanskih i hrvatskih ekstremista, i njihovih amerikih mentora,457 nego se i sugerie da bi te NVO (Fond za humanitarno pravo i Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji) trebalo da odgovaraju za veleizdaju .458 Aktuelna vlast javno ne izraava takve stavove, ali radi na njihovoj marginalizaciji, posebno nasijskoj, tako to ih optuuje za destabilizaciju drutva i smetnju u sprovoenju vladine politike. U februaru 2009. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je sa vie od 150 NVO potpisalo Memorandum o saradnji u pogledu unapreenja ljudskih prava i sloboda. Ve idue godine vie nevladinih organizacija je zahtevalo da Svetozar ipli, prvi ovek ministarstva, podnese ostavku. Kao razlog za podnoenje ostavke istican je njegov nedopustiv odnos prema organizacijama civilnog drutva, opstrukcija i nepoznavanje Zakona o zabrani diskriminacije, kao i omalovazavanje rada dravnog sekretara Marka Karadia. ipliu je zamereno i to to se distancirao od podrke nacrtu zakona o zabrani diskriminacije.459 U toku godine je odrano nekoliko foruma i sajmova, kako bi se najira javnost i drutvo upoznali sa pojmom, aktivnostima i znaajem civilnog sektora. U junu je, u organizaciji Agencije sa saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju, odran dvodnevni sajam organizacija civilnog drutva. Cilj sajma je bio da se razbiju predrasude koje prate NVO, da se prezentiraju njihove aktivnosti i projekti, te da se promovie saradnju lokalne samouprave i NVO.460
456 Pravda, 15. novembar 2010. 457 Peat, 25. februar 2011, Dragomir Andjelkovi: Izlazak iz kazi-NVO tame? 458 Isto 459 Blic, 10. mart 2010; Danas, 11. mart 2010 460 Danas, 1. juni 2010.
278
Uprkos brojnim predrasudama u drutvu postoji odreeni stepen saradnje izmeu vlasti i nevladinih organizacija, mada nije iskorien potencijal civilnog sektora, kako u edukaciji i pruanju specijalizovanih usluga, tako i u promovisanju EU agende. Treba, meutim, istai da postoje sredine u kojima je taj stepen saradnje znatno vii. Recimo, grad Beograd ima sasvim drugaiji pristup NVO, izdvajaju se velika sredstva za rad NVO, jer se na NVO sektor gleda kao na partnera na zajednikom poslu.461 Vojvodina daleko vie odvaja za civilni sektor i mnogo je vei stepen saradnje izmeu civilnog drutva i pokrajinskih vlasti. Ipak, civilni sektor u Srbiji najveu podrku ima u meunarodnoj zajednici), to kazuje i injenica da se Hilari Klinton, tokom svoje posete Beogradu, sastala sa predstavnicima NVO, istiui da prati njihov rad koji je dosta uspean, ali jo uvek nezavren.462 U medijskom i javnom prostoru najvie su prisutne velike NVO i to, pre svega, one sa seditem u glavnom gradu, koje su svoj kredibilitet stekle upornim radom i konsistentnim stavovima. Iako ih u zemlji prati negativan publicitet, te su organizacije cenjene u svetu i regionu, o emu svedoe i nagrade koje dobijaju njihovi predstavnici. injenica da se te nagrade uglavnom nipodatavaju ne znai da je rad na unapreenju ljudskih prava i demokratizaciji zemlje lien smisla.
461 Danas, 02. april 2010 462 Politika, 13. oktobar 2010
279
Civilno drutvo moe i treba da se aktivira na pribliavanju Srbije EU. To podrazumeva: iroko angaovanje civilnog sektora u motivaciji graana da izau na predstojee izbore i daju to iri legitimitet proevropskoj politici u Srbiji. Regulatorna tela za sprovodjenje zakona u oblasti ljudskih prava, ukljuujui i najnovije za zatitu ravnopravnosti, angaovala su se u velikom broju najdrastinijih primera krenja ljudskih prava i dali svoje preporuke, ali je glvani problem to ih nadleni organi ne sprovode. Stoga je monitoring koji sprovodi civilni sektor i dalje jedan od najvanijih mehanizama za osnaivanje regultarnih tela, podrka njihovom radu i podizanja svesti da ove preporuke moraju da se sprovedu. Parlament Srbije doneo je set zakona kojima je zaokruen pravni okvir kada je re o ljudskim pravima. Meutim, za njihovo sprovodjenje nema ni politike volje, ni sredstava. Mobilizirajui drutvo i vrei pritisak putem javnosti NVO mogu doprineti implementaciji usvojenih zakona; Autoritarni karakter politike kulture je, takoe, jedna od prepreka usvajanju novog sistema vrednosti. U svojim aktivnostima civilno drutvo mora raditi na edukaciji raznih segmenata drutva, jer dravne institucije nisu u mogunosti da same obave taj posao; Civilno drutvo treba da ima snaniju ulogu u borbi protiv korupcije. Na tom pitanju mogu se najbre mobilisati graani, jer postoji svest da je to jedan od sutinskih problema. U tom smislu civilno drutvo treba da vodi i kampanju o promeni zakona o nansiranju politikih partija; Treba pokrenuti intenzivniju kampanju za hapenje Mladia i Hadia, jer bez toga nema napretka ka EU. Osim toga, izuzetno vana uloga civilnog sektora je u lobiranju za aktivnu i sutinsku saradnju sa Hakim tribunalom ali i u podizanju svesti o znaaju rezul-
280
tata Hakog tribunala i u tom smislu aktivnom ueu u procesu suoavanja sa nedavnom prolosti; Aktivno uee u saradnji sa parlamentom u pogledu uspostavljanja civilne kontrole bezbednosnih struktura; Traiti ubrzanu reformu obrazovanja, kako bi se mladi ljudi upoznali sa vrednostima koje su neophodne za njihovo bolje uklapanje u procese evropeizacije. U tom pogledu neformalno obrazovanje, takoe, dobija na vanosti; Osnaivanje sindikata za sutinske socijalne reforme; U okviru politike prema mnjinama, prioriteti su angaovanje na implementaciji strategije za unapredjenje poloaja Roma i deblokiranju formiranja bonjakog nacionalnog saveta; Angaovanje u dijalogu Beograd-Pritina i uspostavljanju odnosa izmeu Kosova i Srbije, u emu je civilni sektor ve imao vanu ulogu i razvijene odnose; Neophodno je vee prisustvo predstavnika organizacija civilnog drutva u mestima gde se donose odluke, kao i u medijima, a pre svega u programima javnog servisa.
281
VI DRAVA I VERSKE ZAJEDNICE
282
283
Pravna regulativa
Neustavni karakter Zakona o crkvama i verskim zajednicama463 i njegova proizvoljna primena od strane Ministarstva vera Republike Srbije i dalje predstavlja osnovni problem ostvarivanja i zatite verskih prava i sloboda u Srbiji. Brojne meunarodne institucije, poput nezavisnih tela Saveta Evrope i OEBS, kao i Venecijanske komisije i Stejt departmenta, ukazivale su na tetnost i nenadoknadive posledice protivustavnih odredbi Zakona, ali i diskriminatornih odredbi podzakonskog akta Pravilnika o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica.464 Reenja sadrana u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama u suprotnosti su sa odredbama iz lana 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i sa odredbama lana 18. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. Ista reenja sadrana u Zakonu u suprotnosti su i sa odredbama Ustava Srbije iz lanova 43. 44. I 21. Sporni lan 19. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, kojim se zabranjuje registracija crkve ili verske zajednice iji su naziv ili deo naziva identini nazivu ve registrovane verske zajednice, prua osnovu za potpunu arbitrarnost u odluivanju o registraciji. Na primer, sve verske zajednice koje u nazivu sadre re hrianska podleu potpunoj samovolji ministra vera u pogledu mogunosti njihove registracije. Formalno, prema poslednjem stavu lana 7. Pravilnika o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, verska organizacija koja nema prijavu i koja ne eli da se upie u Registar uiva verske slobode na osnovu Ustava i meunarodnih konvencija o ljudskim pravima i slobodi veroispovedanja, u skladu sa l. 1. 2. I 5. Zakona, osim ako je njeno delovanje u suprotnosti sa lanom 3. Zakona. Meutim, iako registracija nije obavezna za verske zajednice, one koje se ne registruju suoavaju se sa znaajnim problemima prilikom otvaranja bankovnog rauna, ku-
463 Slubani glasnik RS, br. 36/2006. 464 Slubeni glasnik RS, br. 64/2006.
284
srbija 2010 : drava i verske zajednice
povine ili prodaje imovine, zapoljavanja verskih slubenika, tampanja literature, plaanja Poreza na dodatu vrednost. Zbog pomenutih diskriminatornih odredbi podzakonskog akta Vrhovnom sudu su se alile verske zajednice kojima je odbijena registracija, kao to su na primer Savez baptistikih, Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana, Protestantska evaneoska crkva u Leskovcu, i druge. Reenjem Vrhovnog suda poniteno je reenje Ministarstva vera o odbijanju upisa u Registar crkava i verskih zajednica Crnogorske pravoslavne crkve. Problem registracije nije karakteristian samo za netradicionalne verske zajednice. Rijaset Islamske zajednice Srbije nedavno je odluio da pokrene upravni spor pred domaim i eventualno stranim sudovima, s obzirom na to da Ministarstvo vera nije otklonilo greku nezakonitim upisom druge verske organizacije pod istim ili slinim imenom. Rijaset Islamske zajednice Srbije se poziva na odredbe Zakona o crkvama i verskim zajednicama kojima se predvia da u Registar crkava i verskih zajednica ne moe biti upisana verska zajednica ili crkva iji naziv sadri naziv ili deo naziva koji izraava identitet crkve ili verske zajednice ve upisane u registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis. Prema svedoenju nekadanjeg predsednika Glavnog odbora Hrianske adventistike crkve, isti problem ima i pomenuta zajednica, jer postoji Unija reformnog pokreta adventista sedmog dana, pa se moe postaviti pitanje ko su pravi adventisti. Zahtev za upis koji je podnela Hare Krina odbijen je jo u vreme kada je funkciju ministra vera obavljao Milan Radulovi. Predstavnici ove verske zajednice su upueni da se registruju po zakonu o udruenjima, ali im je u Ministarstvu za dravnu upravu i lokalnu samoupravu reeno da ne mogu da ih registruju jer su verska organizacija. Nije pomogla ni intervencija indijskog ambasadora.465 Pojedine verske zajednice upisane su u registar tek posle sudske presude, a trenutno se vode procesi pred Vrhovnim sudom i Sudom za ljudska prava u Strazburu zbog odbijanja zahteva za upis u registar. Tako su, na primer Jehovini svedoci registrovani tek poto je Vrhovni sud Srbije presudio da nema zakonskih prepreka za njihovu registraciju.466
465 Politika, 20. jul 2010. 466 Politika, 20. jul 2010.
Pravna regulativa
285
Prema propisima Ministarstva vera zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica moe biti odbijen zbog nepotpune dokumentacije, kao i u sluaju ugroavanja pravnog identiteta crkve ili verske zajednice koja je ve upisana u Registar. Resorno ministarstvo, kao krajnju meru moe doneti reenje o brisanju iz Ragistra, ali do sada to nije inilo, kao to nema nadlenost da zabrani rad nekoj verskoj organizaciji. Ocena ustavnosti Zakona o crkvama i verskim zajednicama bila je predmet javne rasprave koju je organizovao Ustavni sud Srbije, nakon podnoenja etiri predloga i jedne inicijative za ocenu ustavnosti kojima je osporen veliki broj odredbi Zakona. Predloge za ocene ustavnosti Zakona o crkvama i verskim zajednicama Ustavnom sudu su uputili Hrianska baptistika crkva iz Beograda, Protestantska evaneoska crkva iz Beograda, Protestantska evaneoska crkva Duhovni centar iz Leskovca i Centar za toleranciju i meureligijske odnose iz Beograda. Inicijativu za ocenu ustavnosti uputila je Koalicija za sekularnu dravu u kojoj je okupljeno 11 nevladinih organizacija. Podnosioci predloga i inicijative osporavaju ustavnost Zakona, tvrdei da se njime kri ustavom proklamovana odvojenost crkve i drave, da je diskriminatorski prema manjinskim verskim zajednicama, jer priznaje pet crkava i dve verske zajednice, a osporavaju i odredbe o postupku registracije i prava verskih slubenika. Ustavni sud je smatrao da je javna rasprava najbolji put da se doe do stava Suda o spornim ustavnopravnim pitanjima. Javnoj raspravi u Ustavnom sudu prisustvovali su vladika baki Irinej, sekretar Islamske zajednice Srbije Eldin Aeri, kao i predstavnik Jevrejske zajednice rabin Isak Asijel. U ime nadlenih dravnih organa raspravi su prisustvovali sadanji i bivi ministar vera Bogoljub ijakovi i Milan Radulovi, a pozivu Ustavnog suda odazvali su se i predstavnici Ministarstva pravde, zatitnika graana i poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, kao i istaknuti strunjaci za pravna i verska pitanja. 467 U ime tradicionalnih crkava i verskih zajednica, koje su zajedniki nastupile u raspravi pred Ustavnim sudom, vladika baki Irinej, predstavio je odgovor nemakog strunjaka za crkveno pravo Gerharda Robersa na pitanja koja su mu uputili u vezi sa spornom podelom i upisom u Regi467 Tanjug, 5. oktobar 2010.
286
star, u kome ovaj strunjak kae da ni jedno ni drugo nije protivustavno, da su razlike zasnovane na opravdanim razlozima i da su odredbe u skladu sa meunarodnim pravom. Tom prilikom, vladika baki Irinej je izjavio sledee: Ukoliko zakonodavstvo Evropske unije i evropskih drava, ne nalaze nita sporno u sistemima onih drava koje poznaju institut dravne religije, kakva je Velika Britanija, neke islandske zemlje ili Grka, onda ne vidimo zato bi odredbe u naem Zakonu predstavljale diskriminaciju. 468 Ni posle est godina od paljenja Bajrakli damije,469 organizatori napada nisu uhvaeni, a suenje neposrednim izviocima jo nije zavreno. Optunica Prvog osnovnog tuilatva tereti ukupno 20 okrivljenih za delo uestvovanje u skupini koja vri krivino delo, a ovo suenje je ponovo poelo polovinom maja 2010. godine, kada su optueni zapoeli izlaganje odbrane.470 Suenje je vraeno na poetak zbog promene sudskog vea,471 a polovinom oktobra odloeno zbog obustave rada sudske administracije. U toku je glavni pretres, a svi optueni su negirali krivicu. Svedoei pred veem Prvog osnovnog suda u Beogradu, komandir jedinice Beogradske brigade rekao je na suenju optuenima za paljenje Bajrakli damije u Beogradu u martu 2004. godine, da njegova jedinica te noi nije bila adekvatno opremljena. U svom zvaninom glasilu, Savez jevrejskih optina Srbije je tokom 2010. godine u nekoliko navrata apelovao na objavljivanje i distribuciju antisemitske literature. U jednom od tekstova, podsea se na nekolicinu sudskih procesa protiv autora antisemitskih naslova: postupak protiv autora uvodnika za Protokole sionskih mudraca sa podnaslovom Tajni plan judeo-masona da zavladaju svetom, kao i izdavake kue Centar, poeo je 2001. godine da bi bio obustavljen odlukom suda 2003. godine; sudski postupak protiv direktora izdavake kue Altera kao i izdavaa knjige Zato e propasti Amerika tajna svetska vlada poeo je 2001.
468 S media, 6.oktobar 2010. 469 Bajrakli damija zapaljena je u noi izmeu 17. I 18. marta 2004. godine, tokom protesta zbog nasilja nad Srbima na Kosovu. U poaru je do temelja izgorela i biblioteka sa vie od 7000 knjiga. 470 Tanjug, 13.oktobar 2010. 471 Blic, 12. jun 2010.
Pravna regulativa
287
godine da bi bio suspendovan sudskom odlukom 2003. godine; protiv autora Protokola sionskih mudraca pokrenut je sudski postupak 2002. godine, ali zbog nedostatka neuropsihijatrijske ekspertize on je prekinut; protiv istog autora koji je pisao uvod u knjigu O jevrejskom ritualnom ubistvu, 2005. godine pokrenut je sudski postupak, ali je takoe prekinut iz pomenutog razloga; u novembru 2008. godine pokrenut je postupak protiv autora knjiga Kraljevstvo Hazara nevidljiva imperija koja vlada svetom i Kraljevstvo Hazara teorija zavere nije kcija, njeno ime je interes; sudski postupak protiv autora knjige Anatomija globalistikog smrada prekinut je u maju 2009. godine, jer policija ne moe da nae prebivalite optuenog, ba kao i u prethodno pomenutom sluaju; sudski postupak protiv autora teksta Kada se oslobodi Hazara, Srbija e procvetati, poeo je u decembru 2008. godine. Nakon pojavljivanja u tampi antisemitske knjige Mit o holokaustu, vajcarskog autora Jirgena Grafa,472 Savez jevrejskih optina Srbije oglasio se javnim saoptenjem u kome, po ko zna koji put, trai od nadlenih dravnih i pravosudnih organa da se zabrani objavljivanje i distribucija antisemitskih knjiga.473 Reenjem Vieg suda u Beogradu, donetom na predlog tuilatva, u Srbiji je prvi put zabranjena knjiga iji sadraj omalovaava Jevreje i njihovo stradanje u Drugom svetskom ratu. Ovim reenjem zabranjena je distribucija knjige Jirgena Grafa Mit o holokaustu, jer zagovara rasnu, nacionalnu i versku mrnju koja podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje . Istim dokumentom, sud je naloio MUP da se sav tira ove knjige koja je tampana u 500 primeraka, oduzme i zapeati. Izraavajui zadovoljstvo povodom zabrane ovog pameta, predsednik Saveza jevrejskih optina izjavio je da je zabranjena knjiga jedan od 118 naslova antisemitskog sadraja koji se moe nai u Srbiji u slobodnoj prodaji, u knjiarama i na nekim sajmovima knjiga, poput onog koji se odrava uoi Nove godine u Domu sindikata. Savez jevrejskih optina Srbije do sada je
472 Jirgen Graf osuen je u vajcarskoj na 15 meseci zatvora zbog negiranja Holokausta. Kaznu je izbegao pobegavi u Belorusiju. 473 Jevrejski pregled, br. 4. april 2010.
288
traio od tuilatva da petnaestak knjiga bude zabranjeno zbog antisemitskog sadraja.474
Incidenti
U poslednjem izvetaju Stejt departmenta, koji je obuhvatio period od 1. jula 2009. do 30. juna 2010. godine, konstatuje se da je smanjen broj sluajeva zlostavljanja ili diskriminacije na osnovu verske pripadnosti, ali lideri manjinskih verskih zajednica i dalje prijavljuju vandalizam, zike napade i negativne medijske izvetaje o tim grupama. Neposredno po objavljivanju pomenutog izvetaja, oglasio se ministar unutranjih poslova Republike Srbije koji je izjavio da je u proteklih est godina u Srbiji znatno smanjen broj meunacionalnih incidenata i oni su svedeni samo na sporadine sluajeve za koje su odgovorni pojedinci. Na skupu o perspektivama antidiskriminacije u Srbiji, on je izjavio da su od januara do oktobra 2010. godine zabeleena 173 meunacionalna i verska incidenata, dok ih je u istom periodu prole godine bilo 220. Broj meunacionalnih incidenata smanjen je i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, a u odnosu na 2004. godinu takvih sluajeva je manje za 60 odsto. Tom prilikom ministar policije je rekao da Ministarstvo unutranjih poslova Srbije ini sve to je u njegovoj moi da zatiti prava i bezbednost svih graana.475 Meu malobrojnim medijskim izvetajima o incidentima verske diskriminacije nalazi se sluaj ruenja i lomljenja ograde na ulinom delu kompleksa u kome se nalazi Adventistika crkva na Paliu,476 kao i unitavanje rasvete u dvoritu katolikog hrama u Rumi.477 U prvom sluaju, incident unitavanja imovine se dogodio prvi put, ali u drugom, nakon incidenta upnik crkve je podsetio da su u septembru 2009. godine vandali razbili i statuu Blaene djevice Marije u dvoritu te crkve i rekao da poinioci tog incidenta nikada nisu pronaeni.
474 Jevrejski pregled, br. 11. novembar 2010. 475 Politika, 18. novembar 2010. 476 Blic, 22. jun 2010. 477 S media, 11. decembar 2010.
Pravna regulativa
289
Moe se postaviti pitanje da li je slabije medijsko izvetavanje o verskim incidentima tokom 2010. godine posledica realnog smanjenja broja incidenata o emu je govorio ministar unutranjih poslova, ili slabijom medijskom pokrivenou ove teme, ali svakako je neophodno osvrnuti se na jedan sluaj medijskog tretmana malih verskih zajednica s poetka godine. Graanska javnost otro je reagovala na tekst pod nazivom U sektama 200.000 Srba! koji je objavljen u dnevnom listu Kurir 24. januara 2010. godine. U tekstu se tvrdi da Srbijom hara vie od 150 sekti, od satanistikih do hinduistikih i daje potpuno proizvoljan spisak verskih zajednica, meu kojima se pominju neke tradicionalne verske zajednice, poput Slovake evangelike crkve, kao i neke neregistrovane verske zajednice, uz aluziju da su to sekte. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji reagovao je saoptenjem za javnost u kome se podsetilo da je pominjanje malih verskih zajednica kao sekti i satanistikih govor mrnje koji podstie este napade na njihove pripadnike i pripadnice.478 Takoe je ukazano na injenicu da se izjave glavnog inspektora SUP Beograd Zorana Lukovia koje su navedene u tekstu mogu okarakterisati kao govor mrnje, te se apeluje na Ministarstvo unutranjih poslov da reaguje na neodgovorno ponaanje svojih inovnika. U saoptenju za javnost Centra za razvoj civilnog drutva istie se da je posebno vano da se u ovom tekstu tzv. sektama pripisuju zloini poput onog u Novim Banovcima iz 2007. godine, za koji su i policija, sud i Ministarstvo vera utvrdili da nemaju religioznu pozadinu. U sekte se ovde ubrajaju i registrovane tradicionalne verske zajednice koje okupljaju pripadnike nacionalnih manjina (na primer, Slovaka evangelika crkva), i registrovane netradicionalne verske zajednice sa brojnim lanstvom (na primer, Hrianska adventistika crkva), razliite neregistrovane verske zajednice (Savez baptistikih crkava, Hristova duhovna crkva Pentekosti) i, uistinu ezoterine organizacije (Ordo Templi Orientis). Posebno je opasno to govor mrnje primenjuju predstavnici dravnih organa (Savet RRA i MUP).479
478 Diskriminacija malih verskih zajednica, Saoptenje za javnost, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 26. januar 2010. 479 Reakcija CRCD na govor mrnje, Saoptenje za javnost,
290
Krajem godine, jedan sluaj verske diskriminacije dobio je epilog pred Evropskim sudom za ljudska prava. Nakon to je ivota Milanovi iz Belice, od 2001, do 2007. godine, pet puta napadan zbog svog religijskog opredeljenja, Inicijativa mladih za ljudska prava je u njegovo ime, poetkom oktobra 2007. godine, pokrenula spor pred Evropskim sudom za ljudska prava. Kao lan Hindu Vajsnavske verske zajednice, Milanovi je pretrpeo brojna zika maltretiranja, a lokalni organi Ministarstva unutranjih poslova nisu nijednom adekvatno odreagovali. Drava Srbija izgubila je spor pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog krenja odredbe o zabrani diskriminacije i duna je prvostepenom presudom da obeteti svog dravljanina sa 10.000 eura. U presudi Evropskog suda za ljudska prava se navodi da je drava Srbija odgovorna za krenje lana 3. Konvencije prema kome niko ne sme biti podvrgnut muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, kao i da je odgovorna za krenje lana 14, po kome se uivanje prava i sloboda predvienih ovom Konvencijom obezbeuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. U presudi se napominje da je praksom suda ustanovljeno da prilikom istrage nasilnih incidenata, dravne vlasti imaju dodatnu dunost da preduzmu sve razlone korake za utvrivanje da li su etnika mrnja ili predrasude igrali ulogu u tome. U sluaju da drava Srbija ne uloi zahtev za iznoenje sluaja pred Veliko vee u roku od ri meseca, ovo e biti prva pravosnana presuda suda u Strazburu po kojo se Srbija smatra odgovornom za krenje odredbe o zabrani diskriminacije Evropske konvencije o ljudskim pravima.480
Centar za razvoj civilnog drutva, 25. januar 2010. 480 Blic, 14. decembar2010.
Pravna regulativa
291
Veinska crkva u Srbiji

Nesumnjivo centralni dogaaj u 2010. godini, za Srpsku pravoslavnu crkvu, predstavljao je izbor novog patrijarha. Neto vie od dva meseca nakon sahrane patrijarha Pavla, koja e ostati upamenja po gotovo vanrednom stanju u Republici Srbiji (trodnevno-etvorodnevna alost, preporuka Ministarstva prosvete kolama i fakultetima da ne rade, zakljuak Vlade kojim je preporueno poslodavcima da zaposlenima na dan sahrane omogue plaeno odsustvo, prisustvo andarmerije i poasne garde na sahrani), organizovan je izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, 22. januara 2010. godine. Od 34 episkopa koji su ispunjavali uslov da budu kandidovani za patrijarha, u najui krug izbora uli su mitropolit crnogorsko-primorski Amlohije, uvar patrijarijskog trona, episkop niki Irinej i episkop baki Irinej. Izbor episkopa nikog Irineja na funkciju 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve pratili su brojni komentari u javnosti s naglaskom na tome da je on ovek dijaloga, svestan poloaja crkve u drutvu, koga odlikuju tolerancija i odmerena re, te da je re o dostojnom nasledniku blaenopoiveg patrijarha Pavla i arhijereju koji dobro poznaje drutvenu stvarnost. Novi patrijarh ustolien je 24. januara 2010. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a ceremoniji su prisustvovali visoki predstavnici drave i tradicionalnih verskih zajednica: premijer, predsednica Narodne skuptine, zamenik premijera i ministar unutranjih poslova, ministar vera, gradonaelnik Beograda, premijer Republike Srpske, princ prestolonaslednik, zatim beogradski nadbiskup, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije i drugi. Nakon ceremonije ustolienja, novoizabrani patrijarh je dao sledeu izjavu: Najvaniji zadatak nae crkve i naroda je pomo dravi da sauva nae sveto mueniko Kosovo od svih koji bi da ga prigrabe. (...) Kosovo je naa sveta zemlja i moramo biti spremni na svaku rtvu da bismo ga sauvali, makar ona zahtevala stradanja.481 Nakon zvaninog preuzimanja patrijarijske dunosti ustolienjem u beogradskoj Sabornoj crkvi, kako bi se odrala tradicija, planirano je i sve-
481 Blic, 24. januar 2010.
292
ano ustolienje u Pekoj patrijariji, prvobitno zakazano za 25. april,482 ali je posle otkazivanja, iz tehnikih i organizacionih razloga, sabor Srpske pravoslavne crkve na prolenom zasedanju odredio 3. oktobar 2010. godine kao novi datum. Sveano ustolienje 45. srpskog patrijarha ubrzo se pretvorilo u politiko pitanje. Nakon to je prvobitno bilo planirano i najavljeno da e sveanosti prisustvovati vie od 10.000 ljudi, kao i svi lanovi Vlade, premijer i predsednik Srbije,483 usledio je ultimatum kosovskih vlasti da e, ukoliko se pojave predstavnici Vlade Srbije i oni (nepozvani) doi na ustolienje. Nakon nedelju dana, politiari u Pritini ukinuli su zabranu ulaska srpskih politiara na Kosovo, odnosno predstavnicima vlasti iz Beograda dozvoljeno je da putuju u Peku patrijariju po redovnoj proceduri, tj. ukoliko je potuju.484 Postignuti dogovor, da na ustolienju Srbiju predstavlja predsednik Srbije, prema tumaenju Vlade u Pritini prekren je najavama pojedinih srpskih funkcionera da e na Kosovo ii u svojstvu privatnih lica, a ne kao zvanini predstavnici dravnih institucija. Posredstvom meunarodnih posrednika u pregovorima Beograda sa Pritinom, kosovske vlasti su denitivno saoptile da nijedan ministar ne moe da prisustvuje ustolienju. Sa ciljem da se smire tenzije, sinod Srpske pravoslavne crkve izdao je saoptenje pozivajui lanove Vlade Republike Srbije, lidere politikih stranaka i druge istaknute politike linosti da u potpunosti i bez ostatka potuju dostojanstvo i duhovni karakter ina ustolienja. U saoptenju se apeluje da se potuju dogovori i tako doprinese da ovaj najsveaniji molitveni in u vekovnom seditu Srpske pravoslavne crkve protekne u najboljem redu, a time se spree mogunosti bilo kakvih i bilo ijih provokacija. Osim navedenog u saoptenju se nalazi i sledee: Republika Srbija i njeni organi na sveanosti ustolienja patrijarha srpskog bie u potpunosti reprezentovani u linosti njenog najvieg predstavnika, predsednika Republike Borisa Tadia.485
482 Veernje novosti, 1. februar 2010. 483 Kurir, 22. septembar 2010. 484 Blic, 28.septembar 2010. 485 Blic, 30. septembar2010.
Pravna regulativa
293
U pojedinim medijima pojavila se vest da je mitropolit Amlohije, predsednik Odbora za patrijarhovo sveano ustolienje, na svoju ruku, odnosno bez dogovora sa ostalim lanovima sinoda Srpske pravoslavne crkve, uputio poziv liderima opozicije, odnosno liderima Srpske napredne stranke, Nove Srbije, Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Objavljeno je da je mitropolit crnogorsko-primorski pozive poslao neposredno pre nego to je obelodanjena molba sinoda da se ustolienje ne politizuje i da politiari umesto u Pe dou dan kasnije u Beogradsku patrijariju.486 Dva dana kasnije, u vrhu Srpske pravoslavne crkve demantovane su vesti o samoinicijativnom pozivanju politiara i reeno je da su Sinod i patrijarh na ustolienje pozvali sve dravne zvaninike i lidere opozicije Srbije.487 Kako bilo, KPS i EULEKS onemoguili su predsednicima Srpske napredne stranke i Nove Srbije da dou do Pei na ustolienje, odnosno nije im bio omoguen ulazak na Kosovo. Prema saoptenju kosovske policije ustolienju je prisustvovalo oko 5500 ljudi, a osim predsednika Srbije, lanova kraljevskog doma Karaorevi, meu zvanicama bili su, izmeu ostalih, ambasadori Rusije i Grke u Srbiji Aleksandar Konuzin i Dimosten Stoidis, specijalni posrednik EU za zatitu verskog i kulturnog naslea na Kosovu Dimitri Moskopulos, ef UNIMK Lamberto Zanijer, komandant KFOR-a Erhard Biler, odlazei ef EULEKS Iv de Kermabon, Milorad Pupovac iz Samostalne srpske demokratske stranke (Hrvatska), direktor Srbijagasa Duan Bajatovi, bivi predsednik Skuptine Srbije Predrag Markovi i drugi. Osim visokih predstavnika svih pomesnih pravoslavnih crkava, ustolienju su prisustvovali i predstavnici Rimokatolike crkve, crkava Reformacije i Anglikanske crkve, Islamske zajednice Srbije i Jervejske zajednice Srbije.
486 Blic, 2. oktobar 2010. 487 Danas, 4. oktobar 2010.
294
Dolazak pape u Srbiju

Neposredno pre izbora za novog patrijarha ponovo je aktuelizovano pitanje dolaska pape u Srbiju. Vladika niki Irinej, samo nekoliko dana pre izbornog Sabora SPC najavio je da bi Srpska pravoslavna crkva pozdravila dolazak pape u Srbiju na proslavu godinjice Milanskog edikta 2013. godine. Prema najavama, Srpska pravoslavna crkva planira da u Niu, rodnom gradu cara Konstantina, organizuje proslavu godinjice ovog znaajnog dogaaja za hrianstvo. Episkop niki Irinej povodom planirane svetkovine i dolaska pape u Srbiju izjavio je sledee: O tome je bilo govora ranije, ali po jednoj drugoj osnovi. Ovo bi bio dolazak sa posebnim razlogom i Srpska pravoslavna crkva bi ga pozdravila. To bi bila prilika ne samo za ekumenski susret, nego i za dijalog.488 Predlog o dolasku pape Benedikta XVI u Srbiju na godinjicu obeleavanja Milanskog edikta 2013. godine izneo je predsednik Srbije Boris Tadi prilikom posete Vatikanu 14. novembra 2009. godine. Dok je na elu Srpske pravoslavne crkve bio patrijarh Pavle, nekoliko puta se postavljalo pitanje dolaska pape u Srbiju, ali on nikada nije uputio takav poziv. Prilikom papine posete Bosni i Hercegovini, 22. juna 2003. godine, umalo nije dolo do susreta patrijarha Pavla i pape Jovana Pavla II u Banjaluci. Meutim, prema pisanju pojedinih medija, patrijarh je odustao od sastanka, jer je centralna proslava dolaska pape u Bosni i Hercegovinu organizovana u samostanu Petrievac, odakle su ustae 1942. krenule u pokolj nad Srbima u selima Drakuli, Motike i argovi.489 Nakon izbora, patrijarh Irinej nastavio je sa propagiranjem znaaja papinog dolaska, a njegove izjave izazivale su pozitivne reakcije svih ekumenski nastrojenih vernika i odavale utisak da se ekumenski kurs veinske crkve u Srbiji konano promenio. Nekoliko dana nakon izbora patrijarh Irinej izjavio je sledee: Moda je krajnje vreme da doe do jednog takvog susreta, da jedni drugima kaemo ta imamo da kaemo. I da jedni i drugi posle mogu da razmisle o svemu. Jer svaka deoba nije pozitivna stvar. (...) Moda je vreme dolo da tom problemu pristupimo na najozbilj488 Pravda, 19. januar 2010. 489 Press, 19. januar 2010; Kurir, 19. januar 2010.
Pravna regulativa
295
niji nain.490 Izjava patrijarha Irineja da je spreman na dijalog sa papom izazvala je najpozitivnije reakcije Frederika Lombardija, direktora Kancelarije za medije Vatikana, kao i Milutina Novakovia, portparola Beogradske nadbiskupije.491 Meutim, tri meseca kasnije, dolo je do relativizacije prvobitno odlunog nastojanja da se katoliki poglavar nae u Niu na proslavi meu svim ostalim poglavarima hrianskih crkava. U intervjuu datom jednom dnevnom listu polovinom aprila, patrijarh Irinej je izjavio da Srpska pravoslavna crkva tek treba da odlui da li e pozvati papu da 2013. godine doe u Srbiju. Pojanjavajui da se povodom proslave Milanskog edikta oekuje da u Ni stignu poglavari svih hrianskih crkava, logino je oekivati i rimskog papu, ali u ovom trenutku niko ne moe sa sigurnou potvrditi njegov dolazak u Srbiju. Tom prilikom patrijarh se osvrnuo za svojim prethodnim izjavama: Tada sam naelno rekao da oekujemo da 2013. godine u Ni stignu poglavari svih crkava pa i Katolike ... Meutim, za sada se u SPC time niko ne bavi. (...) To je pitanje skinuto sa dnevnog reda dok ne doe vreme za donoenje odluke o tome ko e biti pozvan. O tome se sada ne razmilja i ne razgovara.492 Krajem maja, patrijarh je potvrdio da Srpska pravoslavna crkva nema kontakta sa Vatikanom, ali da svi pozdravljaju i oekuju poziv za taj veliki skup.493 Predsednik ekumenske fondacije Pro Orijente Johan Marte, u izjavi katolikoj novinskoj agenciji Katpres, ocenio je malo verovatnom posetu pape Benedikta XVI Srbiji 2013. godine i izmeu ostalog rekao: Iako je Srpskoj pravoslavnoj crkvi puno stalo do toga, tenzije unutar ove crkve trenutno su prepreka za takvu posetu. Nakon posete Srbiji i razgovora sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i srpskim zvaninicima, on je zakljuio da postoji spremnost za pozivanje pape u Ni, ali da trenutno, meutim, Srpska pravoslavna crkva deluje paralisano i da postoji opasnost od podele unutar crkve zbog svae sa rainjenim episkopom rako-pri-
490 Blic, 27. januar 2010. 491 Blic, 28. januar 2010. 492 Press, 17. april 2010. 493 Politika, 30. maj 2010.
296
zrenskim Artemijem, koji ima svoje sledbenike i striktno je protiv posete pape.494
Sukob unutar crkve

injenica je da je dugogodinji unutranji sukob u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na relaciji vladika Artemije i njegovi sledbenici sa jedne, i sinod Srpske pravoslavne crkve, sa druge strane, tokom 2010. godine potresao unutarcrkvenu harmoniju. Nakon to se nekoliko godina vladika Artemije ogluivao o odluke najviih crkvenih vlasti, Sinod Srpske pravoslavne crkve na elu sa patrijarhom Irinejem odluio je da sredi stanje u Eparhiji rako-prizrenskoj. Raspletavanje tog sukoba poelo je uvidom u stanje u Rako-prizrenskoj eparhiji u koju je poslata posebna crkvena komisija koja je u Graanici trebalo da ispita nansijsko poslovanje eparhije. Nakon to je vladika Artemije odbio da sarauje sa sinodskom komisijom, zakazana je vanredna sednica Sinoda na kojoj je, posle razmatranja izvetaja komisije i izvetaja i dokumenata koje je dostavio sam vladika, odlueno o razreenju pomenutog episkopa. Vladika baki Irinej podsetio je da nesporazumi izmeu jednog arhijereja i sinoda, odnosno sabora, traju due vreme, kao i da su tokom niza godina voene rasprave i donoene odluke u vezi s raznim vrstama problema, poput obnove svetinja na Kosovu, ali i nekih organizacionaih reenja u eparhiji koje je sinod smatrao neodgovornim i zahtevao od nadlenog arhijereja da ih rei.495 Posebna crkvena nansijska komisija otkrila je niz materijalno-nansijskih malverzacija i zloupotreba u eparhiji zbog ega su podignute optunice protiv dvojice najbliih saradnika vladike Artemija. Sam vladika je najpre suspendovan sa mesta episkopa Rako-prizrenske eparhije; nekoliko meseci kasnije sabor Srpske pravoslavne crkve ga je penzionisao i odredio mu boravite u sremskom manastiru iatovac, da bi mu, opet nekoliko meseci potom, patrijarh zabranio i da inodejstvuje, odnosno da dri crkvene liturgije. Izolacija vladike Artemija izazvala je pobunu manjeg broja monaha, lojalnih spornom episkopu, koji su u
494 Blic, 4. mart 2011. 495 Politika, 14. februar 2010.
Pravna regulativa
297
znak protesta sa njim napustili Kosovo. To je bilo praeno demonstracijama i estim incidentima sa porukom otvorenog neslaganja sa odlukama crkvenih organa. U nekoliko navrata pristalice vladike Artemija, pokuali su da preuzmu odreene manastire na severu Kosova, ali nisu uspeli u tim namerama. Artemijeva pobuna protiv crkvene hijerarhije i patrijarha Irineja uivala je bezrezervnu podrku odreenog dela javnosti. Apel za odbranu pravnog poretka Srpske pravoslavne crkve, upuen svim srpskim pravnicima u otadbini i rasejanju, koji brigu za srpsku crkvu i srpski narod pretpostavljaju svim drugim brigama, potpisali su pravnici i profesori pravnih fakulteta u Srbiji, meu kojima je akademik Kosta avoki, prof. dr Milan Perovi, advokati Branislav Tapukovi i Rodoljub Lazi i mnogi drugi. U Apelu se konstatuje da je odlukom Svetog arhijerejskog sabora da veinom glasova trajno razrei dunosti eparhijskog arhijereja episkopa Artemija ozbiljno ugroen pravni poredak Srpske pravoslavne crkve. Asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoran vorovi, u ime potpisnika apela, rekao je za Pravdu da se pravnici ne okupljaju samo oko vladike Artemija, ve je glavni razlog inicijativa koja e spreiti da ovakav sluaj tekog bezakonja u crkvi postane izvor nejedinstva i sablazni za mnoge vernike. On istie da se pravnici kao potpisnici apela ne javljaju u ulozi advokata vladike Artemija ve su branioci pravnog poretka i Ustava Srpske pravoslavne crkve i konstatuje sledee: Poto kanoni nisu plod samo ljudskog intelekta ve i Duha svetoga, ruenje kanona u kojim on prebiva znai da u crkvi vlada neki drugi duh, duh politike i raznoraznih globalistikih ideologija.496
Novi patrijarh podrka evropskim integracijama

Kao to je neposredno pre i nakon izbora, novi patrijarh zastupao tezu o neophodnosti dolaska pape u Srbiju i time izazvao pozitivne reakcije graanske javnosti, tako se mogao primetiti i pomak u odnosu na pitanje procesa evropskih integracija Srbije. Nekoliko dana nakon ustolienja, novoizabrani patrijarh je izjavio da e Srpska pravoslavna crkva podrati
496 Pravda, 26. maj 2010.
298
evropske integracije Srbije, ako to ne bude na tetu i utrb njenog kulturnog i istorijskog identiteta. Osvrui se na proces pridruivanja Srbije NATO, patrijarh je bio neto odmereniji i rekao da bi narod trebalo da se izjasni o tom pitanju.497 U martu je usledio sastanak patrijarha sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za pitanja verske i kulturne batine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Dimitrisom Moshopulosom i tom prilikom su razmatrana pitanja zatite verskog i kulturnog naslea. efa grke kancelarije za vezu u Pritini, odnosno budueg posrednika izmeu Srpske pravoslavne crkve, s jedne i Evropske unije i kosovskih vlasti, s druge strane, patrijarh je upoznao sa odlukom sinoda da imenuje vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija za predstavnika Crkve u svim razgovorima koji se tiu verske i kulturne batine na Kosovu i Metohiji.498 Poetkom novembra, patrijarh se sastao i sa lanom Ustavnog suda Nemake i direktorom Insituta za evropsko ustavno pravo Gerhardom Robersom. Prijemu su prisustvovali i episkop baki Irinej, ministar vera Bogoljub ijakovi, dravni sekretar Ministarstva vera Dragan urovi i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramov. Kako je navedeno u saoptenju Informativne slube Srpske pravoslavne crkve, razgovaralo se o nainu reavanja pitanja iz oblasti dravnog i crkvenog prava u Evropskoj uniji, budui da je, kako se navodi, Robers vodei strunjak Evropske unije za odnose drave i crkve.499 U meuvremenu, postepeno otvaranje Srpske pravoslavne crkve prema institucijama Evropske unije nailazilo je na ustaljene prepreke. Tako je, na primer, patrijarh zatraio od efa Kancelarije Evropske unije u Srbiji Pitera Sorensena izvinjenje zbog, kako je naveo, pogrenog prevoda na srpski jezik jednog dela govora efa misije Evropske unije na Kosovu Pitera Fejta u Evropskom parlamentu, 22. juna 2010. godine. Patrijarh je podsetio da je Fejt u obraanju Evropskom parlamentu rekao da je tranzicija Srpske pravoslavne crkve prema umerenijem pristupu na Kosovu takoe jo jedan pozitivan pomak. Prema reima patrijarha ova reenica je
497 Press, 29. januar 2010. 498 Politika, 26.mart 2010. 499 Informativna sluba Srpske pravoslavne crkve, 5. I 6. novembar 2010.
Pravna regulativa
299
u srpskom prevodu obraanja, koje je medijima uputila kancelarija Pitera Fejta, nepravilno prevedena i glasi: Tranziciju Srpske pravoslavne crkve prema umerenijem pristupu po pitanju Kosova je takoe jo jedan pozitivan pomak. Insistirajui na terminolokoj preciznosti, patrjarh je pojasnio da je veoma velika razlika izmeu umerenijeg pristupa (ponaanja) na Kosovu i umerenijeg pristupa po pitanju Kosova, jer bi se druga formulacija mogla odnositi i na pitanje statusa. Tom prilikom je izriito naglaeno da Srpska pravoslavna crkva niti menja niti namerava da menja stav o pitanju koje je jasno regulisano Ustavom Srbije i voljom graana, odnosno da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da je samoproglaena nezavisnost pokrajine od kosovskih Albanaca i jednog dela meunarodne zajednice nelegalan in koji je u suprotnosti sa meunarodnim pravom.500
SPC i susedi
Srpska pravoslavna crkva je zadrala svoju tradicionalnu poziciju u regionu. Kao i prethodnih godina i tokom 2010. godine, iz Crne Gore su i dalje stizali izvetaji o incidentima koji su direktna posledica jo uvek nerazreenog sukoba izmeu Crnogorske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve. U nekoliko navrata zabeleene su veoma otre kritike Srpske pravoslavne crkve usmerene, kako na raun Crnogorske pravoslavne crkve, tako i na raun vlasti i medija u Crnoj Gori. Krajem 2009. godine, Mitropolija crnogorsko-primorska saoptila je da odreene dravne adrese, javni delatnici i mediji u Crnoj Gori imaju ignorantski i zlonameran odnos prema toj crkvi koji iskazuju podrkom Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.501 Na meti kritike mitropolita Amlohija posebno se naao list Pobjeda kome zamera zbog toga to se tampa na latinici, a posebno zbog toga to kao da se pretplatila da ignorie i blati Mitropoliju crnogorsko-primorsku, njen identitet, stvarni ivot i poslenike, a pri tome propagira novokompono-
500 Press, 25. jun 2010. 501 Kurir, 27. decembar 2009.
300
vanu vjersku zajednicu takozvanu Crnogorsku pravoslavnu crkvu, podmeui je Crnogorcima kao kukavije jaje.502 Meu zapaenijim nala se i kritika novoizabranog patrijarha, koji je nekoliko dana nakon ustolienja izjavio da je sadanja Crnogorska crkva neozbiljna zajednica koju, naalost, drava podrava kao i da uvaava malu podrku naroda.503 Ova izjava izazvala je otru reakciju Crnogorske nacionalne zajednice u Beogradu koja je zbog toga zatraila izvinjenje patrijarha. Odlunost u zastupanju otrog stava prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, patrijarh je demonstrirao izjavom: uo sam da su Crnogorci traili moje izvinjenje, ali neu to da uinim. Nisam nikoga uvredio, samo sam govorio istinu i ne vidim potrebu da se izvinjavam.504 Otre kritike usledile su i sa druge strane. Tokom patrijarhove prve zvanine posete Mitropoliji crnogorsko-primorskoj povodom 180 godina seanja na Petra Prvog Petrovia Njegoa, jedini crnogorski zvaninik koji je primio patrijarha bio je predsednik Filip Vujanovi. Tokom svetkovine u Zetskom domu na Cetinju, predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi je na Akademiji o svetom Petru u Crnoj Gori zapretio imovini Cetinjskog manastira i pogrdno govorio o svetenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske: Nasuprot svetom Petru stoje neki ovdanji svetenici, zbog kojih njegovi zemni ostaci jo nisu slobodni kao njegova Crna Gora.505 Za razliku od kontinuirano loih odnosa na realiciji izmeu Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve i crnogorskih vlasti, odnos prema Makedonskoj pravoslavnoj crkvi tokom 2010. godine imao je i neke pozitivne elemetne. Sahrani patrijarha Pavla i ustolienju novog poglavara Srpske pravoslavne crkve prisustvovale su visoke delegacije kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve. Delegacije je predvodio poglavar Makedonske pravoslavne crkve arhiepiskop Stefan koga je, posle sahrane, primio uvar upranjenog patrijarijskog trona mitropolit crnogorsko-primorski
502 Danas, 2. novembar 2010. 503 Blic, 27. januar 2010. 504 Pravda, 8. februar 2010. 505 Politika, 2. novembar 2010.
Pravna regulativa
301
Amlohije, a posle sveanog ustolienja novi poglavar Srpske pravoslavne crkve. U meuvremenu makedonske vlasti uinile su ustupak i ukidanjem mere pritvora, posle gotovo dve godine, omoguile povratak arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana u Makedoniju. Arhiepiskop Jovan je zatraio ukidanje pritvora za vreme trajanja sudskog procesa protiv njega, ali poto to nije dozvoljeno, bio je prinuen da skoro dve godine obitava van granica Makedonije.506 Meutim, u oktobru 2010. godine, Apelacioni sud u Skoplju potvrdio je episkopu Jovanu kaznu od dve i po godine zatvora i za njim je raspisana poternica, a njegov branilac je izjavio da je vladika Jovan napustio Makedoniju, te da se trenutno nalazi u Grkoj.507 Podseanja radi, ohridskog arhiepiskopa makedonsko pravosue tereti za proneveru 250.000 eura u tri eparhije u kojima je bio episkop, a ve je odsluio 18 meseci zatvorske kazne zbog irenja mrnje na verskoj i nacionalnoj osnovi. Prethodno ga je Makedonska pravoslavna crkva rainila, a Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila za svog episkopa. U svakom sluaju, pozicije obe strane su ostale krute i odlune. Makedonska pravoslavna crkva, koja je nedavno svom imenu dodala i naziv Ohridska arhiepiskopija508 zvanino tvrdi da je za nju sve ispod autokefalnosti neprihvatljivo,509 dok Srpska pravoslavna crkva eli da pregovara samo o autonomiji. U Hrvatskoj, inicijativa za osnivanje udruenja graana Hrvatska pravoslavna zajednica u Ogulinu izazvala je veoma burne i otre reakcije pojedinih episkopa SPC, naroito onih ija sa jurisdikcija protee unutar granica te drave. Episkop dalmatinski Fotije i episkop gornjokarlovaki Gerasim uputili su pismo premijerki Hrvatske Jadranki Kosor u kome se od
506 Blic, 27. januar 2010. 507 Kurir, 28. oktobar 2010. 508 Dodavanje Ohridska arhiepiskopija na postojei naziv Makedonske pravoslavne crkve, moe se tumaiti na dva naina: jedan je ispunjenje dela Nikog sporazuma na kome insistira Srpska pravoslavna crkva, dok je drugi, mogue spreavanja registracije Pravoslavne ohridske arhiepiskopije. 509 Danas, 30-31. januar 2010.
302
predsednika Vlade trae da zatiti Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu i njihov kulturni i duhovni identitet, koji preti da bude napadnut najavom osnivanja Hrvatske pravoslavne zajednice. Episkopi su upozorili i da bi aveti iz prolosti mogle da dovedu da ne bude mira za mnoge graane Hrvatske, ve perspektiva tame i zlokobnog vremena, to bi dovelo u pitanje evropsku i demokratsku budunost Hrvatske. Pismo je dostavljeno i Sinodu Srpske pravoslavne crkve, predsedniku Srbije, Ministarstvu kulture Hrvatske, Ministarstvu vera Srbije, Srpskom nacionalnom vijeu Zagreb i Savetu nacionalnih manjina u Hrvatskoj.510 Vladika dalmatinski Fotije zatraio je od hrvatskog predsednika Ive Josipovia da sprei najavljenu registraciju spornog udruenja i formiranje tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, upozoravajui ga na proustaku prirodu tog udruenja, koje ima za cilj unitenje Srba i SPC u Hrvatskoj.511 Nakon odgovora na pismo episkopa u kome se naglaava da je Hrvatska zasnovana na antifaistikim tekovinama, premijerka je zaduila Ministarstvo kulture da ispita namere registracije pomenutog udruenja. Episkop Gerasim zamera hrvatskoj javnosti to nije jasno osudila ovakvo delovanje, ako ve sebe naziva demokratskom i antifaistikom dravom.512
SPC i drutvo
Na unutranjem planu, tanije u odnosu na srpsko drutvo, Srpska pravoslavna crkva neumoljivo istrajava na konzervativnim polazitima. Parada ponosa, koja je, za razliku od prethodne godine, uprkos estokim protivljenjima konzervativnih grupa ipak odrana 10. oktobra 2010. godine, ispraena je otrim osudama veinske crkve u Srbiji. Sa izuzetkom Srpske pravoslavne crkve, tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji ranije su objavile da nee javno komentarisati planiranu Paradu ponosa, dok je, prema izvetavanju dnevnog lista Danas, u Kabinetu patrijarha srpskog reeno da se stav Srpske pravoslavne crkve u vezi sa Paradom ponosa nije promenio od prole godine i da je i dalje na snazi saoptenje
510 Veernje novosti, 27. decembar 2009. 511 Kurir, 15. mart 2010.; Danas, 16. mart 2010.; Blic, 16 mart 2010. 512 Veernje novosti, 14. januar 2010.
Pravna regulativa
303
lana Sinoda i portparola Srpske pravoslavne crkve vladike bakog Irineja. Podseanja radi, on je 18. septembra 2009. godine, preko zvaninog sajta poruio da se Srpska pravoslavna crkva i tradicionalne crkve i verske zajednice protive pravu na javno izraavanje seksualne orijentacije ili bilo koje druge sklonosti, pogotovu ukoliko ono vrea prava graana na privatnost i porodini ivot, njihova verska uverenja i neprikosnovenost dostojanstva linosti. 513 Najotriju osudu, kako se i moglo oekivati, izneo je mitropolit crnogorsko-primokski Amlohije koji je Paradu ponosa ocenio kao nasilniku propagandu i objasnio svojim vernicima da paradiranje ulicama Beograda i bilo kojim drugim ulicama, predstavlja nasilje. Na sve to se nadovezalo i nespretno saoptenje sinoda Srpske pravoslavne crkve, koji jeste pozvao na nenasilje, ali i otro osudio sve koji ugroavaju javni moral. Dan pre odravanje Parade ponosa, mitropolit Amlohije je poruio javnosti sledee: Ne treba nikad izgubiti iz vida vjenu simboliku Sodome i Gomore: ovi gradovi i ljudi u njima su uniteni, sagorijevi u sumporu i ognju, upravo zato to su pretvorili prirodno upotrebljavanje mukog i enskog u nastrano i neprirodno.514 Pored navedenog, mogla se uti i sledea izjava: Dogaaji poput tog pokazuju kakvo je moralno stanje ne samo u naem drutvu nego itave evro-amerike civilizacije.515 Dan nakon odravanja Parade ponosa, obraajui se okupljenima u selu Klinci kod Lutice, mitropolit je LGBT osobe nazvao smradom sodomskim, okarakterisao ih kao obezboene i nastrane i ocenio da su one kuga, te poast sodomska516 Poverenica za zatitu ravnopravnosti je zakljuila da je mitropolit Amlohije svojim govorom povodom odravanja Parade ponosa nesumnjivo prekrio Zakon o zabrani diskriminacije i naloila mitropolitu da se javno izvini uesnicima Parade ponosa u Beogradu.517 Ovom prilikom mogli bi se podsetiti izjava mitropolita Amlohija iz septembra 2009. godine, izreenih neposredno pre odustajanja od organi513 Danas, 8. septembar 2010. 514 Blic, 9. oktobar 2010. 515 Blic, 8. oktobar 2010. 516 Blic, 5. mart 2011. 517 RTVB92, 5.mart 2011.
304
zovanja Parade ponoda, u kojima se planirana povorka naziva povorkom srama, odnosno povorkom Sodome i Gomore, te se ukazuje na krenje sverodne tajne brane ljubavi, ali i gaenje ljudske prirode. Bez obzira na isticanje da Crkva niti je ikad pozivala niti danas poziva na nasilje protiv bilo koga, pa ni protiv onih koji biraju namesto puta ivota put beslovesnosti i smrti. Njegove izjave poput drvo koje ploda ne raa see se i u oganj baca (...) a takva je muelonika, gej-lezbijska ljubav koja nee i ne moe naslediti carstva Bojega, jer je besplodna i jalova518 izazvale su otru reakciju graanske javnoosti. Samo pet dana nakon ustolienja, patrijarh je svojom izjavom u kojoj kerakterie lozoju i psihologiju islama izazvao opravdane estoke reakcije Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije, kao i dobrog dela graanske javnosti. Oni kada su u manjem broju umeju da se ponaaju i da budu korektni. Kada postanu ravni po broju, onda oni ve diu glavu, a kada postanu nadmoni i superiorni, ine pritisak ili da se isele ili da se prie njima. To je lozoja islama,519 rei su po kojima e biti upamen poetak mandata 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Kako se i oekivalo, i Islamska zajednica Srbije i Islamska zajednica u Srbiji zatraile su zvanino tumaenje izjave patrijarha Irineja, kao i javno izvinjenje. Dok je rijaset Islamske zajednice Srbije u svom saoptenju izrazio svoju zabrinutost zbog izjave u kojoj se iznose neprimerene i nedopustive kvalikacije na raun islama i muslimana520, meihat Islamske zajednice u Srbiji je izdao otro saoptenje u kojem se izjava patrijarha tumai kao poziv na genocid: Sasvim je jasno da ova izjava sadri poziv na genocid jer nedvosmisleno ukazuje da su za patrijarha muslimani prihvatljivi samo kada su u manjini i kada ive pognutih glava. Znai li to da tamo gde su muslimani veina, kao u sluaju Sandaka i Preevske doline, treba preduzeti mere poput onih u Srebrenici, kako bi njihov broj postao prihvatljiv za patrijarhovu viziju Srbije.521
518 Danas, 18. septembar 2009. 519 Blic, 27. januar 2010. 520 Blic, 28. januar 2010. 521 Press, 29. januar 2010.
Pravna regulativa
305
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej izvinio se pripadnicima islamske zajednice, povodom svog nesmotrenog paualnog iskaza o psiholokom prolu muslimana, prenetog u dnevnom listu Blic na Svetog Savu i izrazio svoje najdublje aljenje zbog ovog iskaza i njegovih posledica. U svom saoptenju, ocenjujui da ova izjava zaista moe da bude protumaena na nain na koji su je shvatili oni muslimanski vernici i verski lideri koji su se osetili povreenima, patrijarh je istakao da takvu nameru uopte nije imao, niti taj nesreni iskaz izraava njegov stvarni odnos prema islamu, utemeljen na apsolutnom uvaavanju identiteta, digniteta i integriteta muslimana kao pojedinaca, Islamske zajednice kao celine i islama kao velike svetske religije, te da je izjava izvuena iz konteksta, odnosno da nije preneto javnosti ono to je izrekao pre i posle spornih citata. 522 Prema oceni muftije Zukorlia, izvinjenje srpskog patrijarha Irineja muslimanima svakako je prihvatljiv korak, ali time se ne mogu sanirati posledice izazvane njegovom izjavom o islamu i muslimanima, ali se mogu ublaiti. Muftija Zukorli je konstatovao da je Srpska pravoslavna crkva institucija sa najjaim uticajem na dravu, zato njena odgovornost nadilazi odgovornost ostalih crkava i verskih zajednica.523
Muslimani u Srbiji
Neprevazieni spor izmeu sukobljenih organizacionih struktura Islamske zajednice tokom 2010. godine, zakomplikovan je sve otrijim i zategnutijim odnosima na relaciji Islamska zajednica u Srbiji i vlasti u Beogradu. Tokom cele 2010. godine, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli esto je svojim javnim nastupima dospevao na naslovne strane i u udarne vesti medija, a situacija u Sandaku je u nekoliko navrata dobijala dramatini karakter. Proteklu godinu obeleili su dogaaji poput izbora predstavnika za Nacionalni savet Bonjaka, brojni nesporazumi izmeu Islamske zajednice u Srbiji i drave o statusu vakufske imovine, sporni status predstavnika
522 Danas, 29. januar 2010; Politika 30. januar 2010; Press, 30. januar 2010. 523 Danas, 29. januar 2010.
306
Islamske zajednice u Komisiji za veronauku i realizacija verske nastave u srpskim kolama, kao i kontinuirana otra kritika beogradskih vlasti od strane predstavnika Islamske zajednice u Srbiji. Krajem marta, tokom viednevnog obeleavanja trogodinjice od formiranja jedinstvene Islamske zajednice u Srbiji, na zavrnom sveanom prijemu u zgradi Meihata, glavni muftija Muamer Zukorli dobar deo obraanja posvetio je odnosima beogradskih vlasti prema Bonjacima, nacionalnim pravima Bonjaka i njihovom potovanju ponavljajui ranije izreene stavove o tim pitanjima. Tom prilikom, on je uputio poziv svim bonjakim partijama, organizacijama i politiarima da podre listu Bonjake kulturne zajednice na predstojeim izborima za predstavnike Nacionalnog saveta Bonjaka, a legitimitet liste na ijem elu se i sam nalazi, argumentovan je kadrovskim potencijalom regrutovanim iz dve dokazane institucije, Islamske zajednice u Srbiji i Internacionalnog univerziteta, koje nisu klekle Beogradu.524 Na izborima za Nacionalni savet Bonjaka uestvovale su tri izborne liste: Bonjaka lista, Bonjaki preporod i Bonjaka kulturna zajednica.525 Najveu medijsku panju privukla je lista Bonjake kulturne zajednice, koju je predvodio glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli. Njegovu kandidaturu zvanino je podrao Sabor Islamske zajednice u Srbiji. Muftija Zukorli je uee na izborima objasnio eljom da pomogne ouvanju bonjakog identiteta, zatim da je to njegov odgovor na nepravdu koja se ini Bonjacima i eljom da se promeni odnos Beograda prema Bonjacima. Njegova kandidatura naila je na osudu kao nedopustivo meanje Islamske zajednice u Srbiji u politiku i kao lo potez. Ministarstvo vera, konstatujui da je jasno da je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli napustio teren vere i upustio se u politike vode za ta su mu potrebni sagovornici iz drugih resora, saoptili je sledee: Ukoliko muftija rei da se ponovo bavi verom i dobrom islama, prestane sa uslovljavanjima i odstupi od retorika iz koje proizlazi da postoji samo
524 Danas, 1. april 2010. 525 Najvie mandata osvojila je lista Bonjake kulturne zajednice 17, zatim Bonjaka lista 13, a lista Bonjaki preporod 5.
Pravna regulativa
307
jedna istina i to njegova, da je uvek i jedino on u pravu po svim pitanjima, verujemo da postoje mogunosti za ponovno uspostavljanje saradnje.526 Na konstitutivnoj sednici, odranoj 7. jula 2010. godine, pojavili su se samo predstavnici Bonjake kulturne zajednice i dva predstavnika sa liste Bonjaki preporod, a nakon konstituisanja Nacionalnog saveta za predsednika je izabran Mevlud Dudi. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, meutim, nije priznalo ovako formiran nacionalni savet i najavilo odravanje nove konstitutivne sednice, odnosno novih izbora, ukoliko zakazivanje nove sednice ne uspe. Osnovni problem sa konstituisanjem Nacionalnog saveta bio je u tome to je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava dan uoi konstituisanja saveta promenilo neke odredbe Pravilnika. Pravilnik je promenjen u elji, kako navodi Ministarstvo, da se pojasne neke odredbe: zbog specinosti bonjake manjine dodata je odredba o kvalikovanoj veini. Ministar ipli je kao razlog za promenu poslovnika naveo i sumnju da e Minsitarstvo podlei pritisku liste Bonjake kulturne zajednice i primeniti natpolovinu veinu kao dovoljnu za konstituisanje nacionalnog saveta. Ova bojazan temeljilja se na injenici da je izvren svojevrsni pritisak na dva lana liste Bonjaki preporod da preu na stranu prvopomenute liste. Zbog ove sumnje lanovi sa dve liste se nisu pojavili na konstitutivnoj sednici.527 Petar Anti, pomonik ministra za ljudska i manjinska prava rekao je da odredba o dvotreinskoj veini potrebnoj za konstituisanje predstavnikog tela direktno poiva na Ustavu Srbije.528 Smatrajui da se nisu stekli uslovi za formiranje nacionalnog saveta, predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava su napustili sednicu, ali su prisutni lanovi izbornih lista nastavili sa radom i konstituisali novi nacionalni savet. elnici Bonjake kulturne zajednice su ovaj potez predstavnika Ministarstva ocenili kao jo jednu podvalu Beograda i najavili krivine prijave protiv nadlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.529
526 Danas, 3.septembar 2010. 527 Blic, 30. jul 2010. 528 NIN, 22.jul 2010. 529 RTV B92, 7. jul2010.
308
Pojedine nevladine organizacije su takoe ukazale na to da je promena izbornih pravila stvorila probleme nakon izbora. Izmeu ostalih, Centar za razvoj civilnog drutva je upozorio da se situacija usijava i da se problemi najveim delom proizvode u Beogradu, a ne na terenu, te da odgovornost za to snosi onaj koji poseduje vlast, a to su Vlada Srbije i njena resorna ministarstva.530 Usledilo je usvajanje Deklaracije Bonjakog nacionalnog sabora, koji je zasedao samo nekoliko dana nakon konstituisanja Nacionalnog saveta, u kojoj se najotrije osuuje pravni i politiki barbarizam Ministarstva za ljudska i manjinska prava i zahteva se hitna smena ministra iplia i utvrivanje odgovornosti uesnika u falsikovanju izborne volje Bonjaka. Zaotravanju novonastale situacije u velikoj meri je doprineo i sam muftija Zukorli koji je izjavio da igranje sa Sandakom znai poigravanje sa ovim delom Srbije. Drava je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko veinski stanari odlue da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato nije se igrati sa vatrom. Ili e nam svima biti lepo, ili e biti vatre do vrha. Samo naa kua goreti nee.531 Ova i sline izjave muftije Zukorlia izavale su otre reakcije u kojima je bio optuivan da kri Ustav Srbije i da pokuava da uzurpira ustavna prava Bonjaka.532 Objavljivanje fotomontae sa likom glavnog muftije Muamera Zukorlia u pravoslavnoj svetenikoj odori u dnevnom listu Blic izazvalo je otre osude prvenstveno Islamske zajednice u Srbiji, ali i Islamske zajednice Srbije. U saoptenju za javnost Islamske zajednice u Srbiji, koje je usledilo odmah po objavljivanju sporne fotomontae, najavljeno je da e glavni muftija podneti krivinu prijavu radi utvrivanja odgovornosti nadlenih u dnevnom listu Blic, ali i parninu tubu radi utvrivanja simboline naknade od sto miliona eura. Planirano je da se u svim damijama na teritoriji Islamske zajednice na prvoj narednoj dumi (podnevna molitva petkom) biti proitan proglas osude ovog ina, koji, kako se kae u soptenju, predstavlja presedan u javnom ophoenju medija prema verskim velikodostojnicima. Takoe se
530 Dnevnik, 28. avgust 2010. 531 Glas javnosti, 15. jul 2010. 532 Politika, 20. avgust 2010.
Pravna regulativa
309
navodi da e o ovom inu Meihat obavestiti sve meunardne islamske organizacije i institucije, kao i ambasade islamskih zemalja u Beogradu. Ubrzo je usledilo izvinjenje glavnog i odgovornog urednika i urednitva Blica kako muftiji Zukorliu, tako i svim muslimanima koji su se uvredili fotomontaom, ali je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji ovo izvinjenje ocenio kao nedovoljno.533 Osuujui objavljivanje neprimerene fotomontae, Rijaset Islamske zajednice Srbije je pozitivno ocenio izvinjenje urednitva, ali i konstatovao da je neprihvatljivo da jedan ovek zloupotrebljava zajednicu i njene institucije promoviui sebe i svoju linost .534 Otru reakciju Meihata Islamske zajednice u Srbiji na objavljivanje fotomontae osudili su NUNS i pojedine nevladine organizacije, kao to su Komitet pravnika za ljudska prava i Inicijativa mladih, koji su smatrali da su muftija Zukorli i Meihat koji predvodi ugrozili slobodu izraavanja.535 Takoe, sporni zahtev glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji za simbolinom naknadom od sto miliona eura, vrlo veto je medijski isturen u prvi plan ime je baena senka na uzrok tog moda preteranog zahteva. U nekoliko navrata, glavni muftija je pokuao objasniti da je na taj nain hteo da ukae na neprocenjivost i neprikosnovenost povreenog dostojanstva. U drugoj polovini godine, u Sandaku, odnosno Novom Pazaru, nizale su se tenzije, pa i incidenti, oko reavanja statusa vakufske imovine. Ovom prilikom osvrnuemo se na nekoliko sluajeva koji su bili medijski propraeni. Sluaj Stare banje u Novom Pazaru ponovo je vratio policiju na ulice Novog Pazara i reaktuelizovao pitanje restitucije verske imovine. Nakon privremene odluke novopazarskog Osnovnog suda, zgradu su morali da napuste pripadnici agencije Berk koji su je obezbeivali, a njihovu ulogu je preuzela policija. U postupku privatizacije Islamska zajednica u Srbiji zatraila je izuzimanje Stare banje iz privatizacije jer je re o vakufskoj imovini. Uruavanje krova na pomenutom objektu i povreivanje dve ene
533 Danas, 24. jun 2010. 534 Danas, 1. jul 2010. 535 Danas, 24. jun2010.
310
predstavljalo je dovoljan razlog da predstavnici Islamske zajednice u Srbiji zauzmu zgradu sa obrazloenjem da je zatite od daljeg propadanja. Posle viesatnih pregovora pronaeno je reenje da u zgradi ostanu predstavnici agencije Berk, a ispred policijska patrola do donoenja sudske odluke. Dok su trajali pregovori u Novopazarskoj Banji, u Bor damiji poelo je okupljanje pristalica Islamske zajednice Srbije, na ijem je elu reis-ul-ulema Adem Zilki, radi navodne odbrane Stare banje. Ovaj sluaj predstavljao je jo jednu priliku da Islamska zajednica Srbije od drave zatrai da se odredi prema pravnom statusu Islamske zajednice prihvatajui je kao jednu i jedinstvenu tradicionalnu zajednicu muslimana Srbije. Takoe, od Zavoda za zatitu spomenika kulture zatraeno je da podnese krivinu prijavu protiv muftije Zukorlia i njegovih saradnika zbog zauzimanja Stare banje, zatim da se Rijasetu Islamske zajednice Srbije omogui sanacija Altun-alem damije, a od imama i vernika zahteva se da podignu glas protiv zloupotreba vakufske imovine. Zatraen je hitan sastanak sa ministrima policije i pravde u cilju reavanja problema u Sandaku. Predstavnici Islamske zajednice Srbije su najavili da e, ukoliko se ne udovolji ovim zahtevima biti organizovani protesti i obavetene meunarodne pravosudne institucije. Rijaset Islamske zajednice Srbije kao glavne krivce za ove dogaaje oznaava policiju i pravosudne organe i od medija zahteva da prestanu da je bojkotuju.536 Drugi sluaj sporenja oko vakufske imovine izazvao je mnogo ozbiljnije posledice, odnosno sukob izmeu pristalica Islamske zajednice u Srbiji i organa unutranjih poslova. Izgradnja deijeg vrtia u Novom Pazaru, tanije u Petoj mesnoj zajednici, spreena je od strane pedesetak vernika, pristalica Islamske zajednice u Srbiji, koji smatraju da je izgradnja zapoeta na vakufskoj imovini i da nije u skladu sa odredbama Zakona o vraanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Sead airovi, predsednik medlisa Islamske zajednice u Srbiji za Novi Pazar pisanim putem je obavestio policiju i gradsku upravu da je ovaj vakuf uzurpiran, na kojem su NN lica neovlaeno zapoela izgradnju objekta i da je Islamska zajednica sa vernicima obustavila dalju neovlaenu izgradnju objekta . Ovaj nesporazum bio je povod da Gradsko vee odri hitnu sednicu sa koje je saopte536 Danas, 1.jul 2010.
Pravna regulativa
311
no da e radovi biti nastavljeni i da e deji vrti u Petoj mesnoj zajednici biti zavren u roku. Gradska vlada je donela zakljuak da se u roku od tri dana odri sednica Skuptine grada, na koju e biti pozvani predstavnici ministarstava pravde i unutranjih poslova da se i oni konano ukljue u borbu protiv nezakonitosti .537 Na vanrednom zasedanju sveopteg sabora Islamske zajednice u Srbiji zakljueno je da je otimanje vakufa kulminacija nasilja, diskriminacije i gaenje elementarnih prava muslimana, a udar na islamsku veronauku zavrnica je priprema za asimilaciju i pokrtavanje muslimana. Zatraeno je hitno povlaenje vanrednih policijskih snaga iz Sandaka, upuen je poziv na graansku neposlunost, od graana srpske nacionalnosti se oekuje razumevanje i podrka jer su vrednosti slobode univerzalne, od Bonjakog nacionalnog sabora se trai ubrzavanje priprema za obnovu autonomije Sandaka. Sabor Islamske zajednice u Srbiji tvrdi da ostaje dosledan u stavu da sve probleme i otvorena pitanja reava dijalogom. Nekoliko dana kasnije, odazvavi se na poziv upuen u toku dume, okupilo se blizu hiljadu pristalica Islamske zajednice u Srbiji sa ciljem da se odbrani vakufska imovina. Prostor oko sporne lokacije obezbeivale su jake snage andarmerije i redovnog sastava policije pod punom opremom za razbijanje demonstracija, ukljuujui i vozilo sa vodenim topom. Usledio je sukob izmeu demonstranata i policije u kome je est policajaca zadobilo lake povrede. Iste veeri glavni muftija Zukorli pozvao je zvanini Beograd na ozbiljan dijalog kao jedini nain da se ouvaju mir i stabilnost u Sandaku.538 Ministar unutranjih poslova, koji je tokom nemira u Novom Pazaru bio u Banjaluci, izjavio je da se za situaciju u Novom Pazaru mora nai razumno reenje, u koje se policija nee meati: Ne elimo sukobe, ne elimo da padne krv. Upozoravam sve da kad padne jedna kap krvi, onda se ne zna gde e se to zavriti. Ja samo istiem da policija ne moe da reava politike, verske i druge probleme.539 Dan kasnije, ministar se ponovo osvrnuo za istim dogaajem izjavom da je odreen broj ljudi lien slobode
537 Danas, 31. avgust 2010. 538 Danas, 5. septembar 2010. 539 Danas, 5. septembar 2010.
312
i da e na osnovu kvalikacija tuilatva bie podnete prekrajne i krivine prijave za uesnike u kamenovanju policije u Novom Pazaru.540 Bonjako nacionalno vee, koje je formirala Bonjaka kulturna zajednica, u pismu visokoj predstavnici za inostrane poslove i bezbednost Evropske unije Ketrin Etin, zatrailo je da se u Sandak poalju meunarodni posmatrai radi znaajne relaksacije napetosti i ostvarivanja pretpostavki za poetak dijaloga jer incident koji se dogodio 4. septembra 2010. godine pokazao je da su tenzije u Sandaku podignute do usijanja, uz sve uestalije pojave diskriminacije i krenja prava na verskoj i etnikoj osnovi . Ovaj poziv za dolazak meunarodnih posmatraa u Sandak, naiao je na osudu od strane najznaajnijih bonjakih partija i nevladinih organizacija i okarakterisan je kao najnoviji marketinki potez muftije Zukorlia, koji hoe i politiku vlast .541 Nepuna dva meseca kasnije, odigrao se i trei sluaj sporenja oko vakufske imovine u Novom Pazaru. Ovog puta u centru panje naao se prestian objekat u kome je smeten Fakultet za islamske studije. Na osnovu pravosnanog i izvrnog reenja Vieg suda u Novom Pazaru, 28. oktobra 2010. godine, predstavnici trgovinskog preduzea Uniprom trebalo je da uu u prizemlje zgrade, u kojoj se, pored najvanije muslimanske obrazovne institucije u Srbiji nalaze prostorije Bonjake kulturne zajednice, samousluga i dva ugostiteljska objekta. Objavljivanje informacije o pravosnanosti i izvrnosti presude, izazvalo je otru reakciju glavnog i odgovornog urednika Glasa islama, zvaninog glasila Islamske zajednice u Srbiji, koji je izjavio da nee dozvoliti povratak dela zgrade Uniprom, jer je re o vakufskoj imovini koja e se braniti ako treba i ivotima . Sead airovi je pozvao vernike preko TV Jedinstvo da dou u odbranu zgrade i ocenio da je to nastavak osvete Rasima Ljajia zbog poraza na izborima za Bonjako nacionalno vee i dogaaj ima cilj da kontinuirano izaziva incidente kako bi se satanizovala Islamska zajednica .542
540 Danas, 06. septembar 2010. 541 Danas, 10. septembar 2010. 542 Danas, 24. oktobar 2010.
Pravna regulativa
313
U nameri da se izbegnu ponovni okraji na ulicama Novog Pazara, medijima se obratio Dragan Terzi, naelnik Policijske uprave u Novom Pazaru, izjavom da policija nee pruati asistenciju sudskim izvriteljima: U trenutku kada se pribliava veliki muslimanski praznik Kurban bajram i kada muslimani odlaze na had, procena je da bi svako meanje policije moglo imati ire neeljene implikacije u Novom Pazaru. Angaovanje policije u ovom sporu moglo bi biti protumaeno i kao napad drave na Islamsku zajednicu u Srbiji. On je po ovlaenju direktora policije razgovarao sa predstavnicima te zajednice i saoptio im procene. Pomenutu najavu policije da nee intervenisati pri najavljenom izvrenju sudske presude o iseljenju Fakulteta za islamske studije, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji ocenio je kao dobar znak. Na ispraaju buduih hadija izjavio je sledee: Zgrada u kojoj se nalazi Fakultet za islamske studije je najstariji vakuf Gazi Isabega i naravno da nam ga nee oteti jer vakuf ne pripada tajkunima nego muslimanima, a ako pripada muslimanima oni e ga braniti.543 U meuvremenu, buru negodovanja, obnavljanje optubi na raun drave Srbije i produbljivanje raskola izmeu sukobljenih organizacionih struktura Islamske zajednice, izazvala je odluka Vlade o imenovanju novih lanova Komisije za versku nastavu. Vlada Republike Srbije je 29. jula 2010. godine donela odluku da u Komisiji za versku nastavu umesto profesora Mevluda Dudia iz Islamske zajednice u Srbiji, novi lan Komisije bude reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki. Ovakvu odluku glavni muftija Muamer Zukorli je ocenio kao novu opstrukciju Islamske zajednice na ijem je on elu, dok je potpredsednik Meihata Islamske zajednice u Srbiji beogradsko-novosadski muftija Read Plojovi uputio pismo premijeru Srbije u kome se trai da se ova odluka promeni jer je nepromiljena i ide u prilog pogoranju situacije i ugroavanju islamske veronauke i tendenciozna, jer se desila ubrzo nakon to je Dudi izabran za predsednika Bonjakog nacionalnog vea. Nepromenljivost odluke, stoji jo u pismu, imae nesagledive posledice na odnose izmeu
543 Danas, 28. oktobar 2010.
314
Islamske zajednice u Srbiji i Vlade Srbije i na optu stabilnost na podruju ovog dela drave.544 Kao odgovor na diskriminatorski odnos Vlade Srbije prema nastavi islamske veronauke, nakon smene profesora Mevluda Dudia, predstavnika Islamske zajednice u Srbiji u vladinoj komisiji za versku nastavu verouitelji Islamske zajednice u Srbiji, kojih prema navodima beogradsko-novosadskog muftije ima 105, formirali su Udruenje nastavnika islamske veronauke sa ciljem da se zatita ustavna i zakonska prava nastavnika i uenika islamske verske nastave u osnovnim i srednjim kolama. Udruenje smatra da je odluka Vlade Srbije kojom se brutalno kri Ustavom zagarantovana ravnopravnost Islamske zajednice nezakonita i od predsednika Srbije se zahteva da hitno naloi Vladi da promeni odluku, a od Ministarstva prosvete da primi delegaciju Udruenja nastavnika islamske veronauke kako bi se u razgovorima zaustavila dalja eskalacija ovog problema. U saoptenju ove asocijacije konstatuje se da ova odluka Vlade ima jasnu tendenciju ugroavanja prava muslimanske dece na svoju veronauku i celokupnog procesa islamske veronauke i najavljuje da e ukoliko ne budu uvaeni ovi zahtevi, biti organizovani masovni protesti imama i verouitelja ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, roditelji i uenici bie pozvani da bojkotuju nastavu, a pripadnici Islamske zajednice na graansku neposlunost i bie organizovani i drugi oblici mirnih protestnih akcija. Na kraju saoptenja se zakljuuje da nastavak diskriminatorskog odnosa vlasti i sve brutalnije krenje prava muslimana preti da ugrozi stabilnost regije Sandak.545 Najavljeni protest verouitelja nije odran, a prema reima Hajrudina Balia, predsednika Udruenja nastavnika islamske veronauke Islamske zajednice u Srbiji, od odlaska u Beograd pred zgradu Vlade Srbije odustalo se na preporuku glavnog muftije, ali i zbog najava da se priprema izazivanje incidenata i informacije da je na problem podignut na najvii meunarodni nivo, da e iz Brisela stii otro upozorenje Vladi Srbije zbog neodgovornog odnosa prema Sandaku i pojave diskriminacije na etnikoj i verskoj osnovi prema Bonjacima i muslimanima u Srbiji. On je uputio
544 Danas, 22. avgust 2010. 545 Danas, 22. avgust 2010.
Pravna regulativa
315
pismo premijeru Srbije u kojem zahteva ponitenje odluke o smeni lana Vladine komisije za versku nastavu iz redova Islamske zajednice u Srbiji, da se nastavnici islamske veronauke zatite od samovolje direktora kola i ministarstava vera i prosvete, da se ispotuju zakonske odredbe o utvrivanju spiska nastavnika islamske veronauke i njihovog angaovanja u kolama, zahtevaju se garancije ustavnog i zakonskog prava na jednakost i autonomnost Islamske zajednice i da se otvorena pitanja reavaju u neposrednim razgovorima.546 Na Bajramskoj akademiji u Prijepolju glavni muftija Muamer Zukorli pozvao je sunarodnike na bojkot veronauke zbog, kako je rekao, diskriminacije prema verouiteljima pojedinih direktora kola i inovnika u ministarstvima vera i prosvete.547 Predstavnici Ministarstva vera ne osporavaju nastavnicima islamske veronauke pravo da formiraju svoje udruenje, ali smatraju neprihvatljivom konstataciju da je ta odluka posledica bilo kakvog diskriminatorskog odnosa Vlade Srbije prema nastavi islamske veronauke. Izvan tog udruenja, naglaavaju u Ministarstvu vera, ostalo je vie desetina verouitelja, koji ne pripadaju delu Islamske zajednice koju predvodi glavni muftija Muamer Zukorli. Oni pozivaju verouitelje da ne dozvole politiku instrumentalizaciju svog plemenitog poziva, nastave odgovorni rad sa decom i doprinose da verska nastava bude potovana i uvaavana zbog vrednosti koje zastupa. Zatim su usledile optube Ministarstva vera na raun Islamske zajednice u Srbiji da posle opstrukcije sastanaka Komisije za versku nastavu i koordinatora verske nastave, sada preti obustavom kompletne verske nastave, iz ega proizlazi da je deo verouitelja prihvatio da bude instrument u radikalnim nastojanjima glavnog muftije Muamera Zukorlia da proizvede sukobe sa dravom.548 Pozivajui se na Uredbu o organizovanju i ostvarivanju verske nastave u osnovnoj i srednjoj koli, kojom je predvien sastav Komisije,549 u Mini546 Danas, 03. septembar 2010. 547 Danas, 17. septembar 2010. 548 Danas, 30. avgust 2010. 549 Prema lanu 14 Uredbe o roganizovanju i ostvarivanju verske nastave i alternativnog predmeta u osnovnoj i srednjoj koli (Slubeni glasnik RS, br.
316
starstvu vera su pokuali da objasne zbog ega u novom sazivu Komisije nema predstavnika Islamske zajednice u Srbiji, iako su u prethodnom sazivu bili, obrazloenjem da je u reenju o sastavu Komisije iz 2004. godine uinjen izuzetak, odnosno u sastav Komisije izabrani su tadanji muftija Islamske zajednice Srbije Hamdija Jusufspahi i tadanji direktor Gazi Isabeg medrese Mevlud Dudi ispred tadanje Islamske zajednice Sandaka. Kao i Ministarstvo vera i Vladina Komisija za versku nastavu odbacila je miljenje Islamske zajednice u Srbiji da novi saziv izraava diskriminatorski odnos prema muslimanima. U saoptenju Komisije navodi se da je prestala potreba za imenovanjem dva predstavnika Islamske zajednice, posebno zato to je predstavnik Islamske zajednice u Srbiji od 2008. godine naputao, bojkotovao i opstruirao rad Komisije za versku nastavu i svoje prisustvo sednicama uslovljavao odstranjivanjem predstavnika druge opcije Islamske zajednice. U saoptenju se jo navodi budui da je Islamska zajednica Srbije pismeno obavestila Ministarstvo vera da odreuje novog predstavnika za Komisiju za versku nastavu, a da je Islamska zajednica u Srbiji nizom poteza pokazala da je napustila rad Komisije, Vlada Srbije je formiranjem novog saziva Komisije za versku nastavu uvaila faktiku realnost i za predstavnika Islamske zajednice imenovala osobu predloenu od Islamske zajednice Srbije .550 Dananji rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru Mevlud Dudi lan je Komisije od njenog osnivanja. Negirajui da je samovoljno napustio Komisiju, za jedan beogradski dnevni list izjavio je da ak nije ni zvanino obaveten da ga je Vlada Srbije razreila lanstva. Prema njegovom svedoenju, Komisija je prethodnih godina dala veliki doprinos meuverskoj saradnji u upoznavanju, ali je sve polo naopako posle imenovanja Bogoljuba ijakovia za ministra vera. Sastanci su se odravali retko. Komisija se godinu dana nije sastajala.551 U jeku meusobnog optuivanja izmeu predstavnika Islamske zajednice u Srbiji sa jedne i predstavnika Ministarstva vera i Komisije za vero46/2001) Komisiju ine po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica i po tri predstavnika Ministarstva prosvete (i sporta) i Ministarstva vera. 550 Danas, 27. avgust 2010. 551 Danas, 30. avgust 2010.
Pravna regulativa
317
nauku sa druge strane, malo zapaeno, provukla se i izjava vladike bakog Irineja da je sastav Komisije izmenjen samo zbog iskljuivog dranja predstavnika Islamske zajednice u Srbiji, svakako po Zukorlievim direktivama. U daljem intervjuu, vladika baki detaljnije obrazlae svoj stav: Ako je iko kriv za novonastalu promenu, onda su to iskljuivo pojedinci koji su u svom ekstremizmu umislili da mogu da instrumentalizuju Vladu Srbije i njenu komisiju protiv onih muslimana, mirnih i lojalnih graana Srbije, koji iz svojih razloga nee sa Zukorliem. Uostalom, tek je sada stanje u komisiji redovno i pravino. 552 Pored pomenutog pismenog obraanja visokoj predstavnici za inostrane poslove i bezbednost Evropske unije Ketrin Etin, od koje je traeno da se u Sandak poalju meunarodni posmatrai, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji su i dalje intenzivno radili na internacionalizaciji svojih problema. Prilikom posete koizvestioca Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, koji su posle Beograda doputovali u Novi Pazar, glavni muftija Muamer Zukorli poalio se na diskriminaciju na verskoj, etnikoj i obrazovnoj osnovi. Prema saoptenju Meihata Islamske zajednice u Srbiji, glavni muftija je informisao predstavnike Parlamentarne skuptine Saveta Evrope o najznaajnijim oblicima diskriminacije, pokuaju cepanja islamske zajednice, otimanju vakufske imovine, iskljuenju predstavnika te opcije i vladine komisije za versku nastavu, a zatim je ukazao na brojne malverzacije Ministarstva za ljudska i manjinska prava u vezi sa birakim spiskovima, procedurom izbora, kao i o aktivnostima pri konstituisanju Bonjakog nacionalnog vea.553 U razgovoru sa delegacijom Saveta Evrope, glavni muftija se osvrnuo i na poloaj Bonjaka u Srbiji izjavom da je zahtev Bonjaka za uspostavljanje autonomije Sandaka direktna posledica ustavnog denisanja drave Srbije kao drave srpskog naroda i da Bonjaci verovatno ne bi imali potrebe za autonomijom ukoliko bi Srbija bila denisana kao graanska drava.554 Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije pomenutoj delegaciji Saveta Evrope pruio je neto drugaiju sliku o poloaju muslimana i krenju ver552 Politika, 5. septembar 2010. 553 Danas, 1. decembar 2010. 554 Danas, 2. decembar 2010.
318
skih prava u Srbiji. Prema njegovim reima, osim sporadinih sluajeva, u Srbiji nema krenja verskih prava. Adem Zilki je Srbiji i Beogradu ozbiljnije zamerio dugogodinji neuspeh u obezbeivanju prostora za muslimansko groblje u glavnom gradu, ali i na medijskoj blokadi lokalnih i regionalnih medija, koji su pod kontrolom muftije Zukorlia, prema aktivnostima Rijaseta Islamske zajednice Srbije. U jednosatnom razgovoru sa koizvestiocima Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, poglavar Islamske zajednice Srbije je u prilog tvrdnji da u Srbiji, osim pojedinanih sluajeva, nema kreenja verskih prava, izneo podatak da su u poslednje tri godine izgraena 72 islamska verska objekta. 555 Krajem godine, delegacija sandakih Bonjaka, koju je predvodio Mevlud Dudi, rektor Internacionalnog univerziteta i predsednik spornog Bonjakog nacionalnog saveta kog ne priznaje Srbija, posetila je Sarajevo i razgovarala sa bonjakim lanom Predsednitva Bosne i Hercegovine Bakirom Izetbegoviem i reisu-l-ulemom Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafom Ceriem. Tokom prijema delegacije iz Sandaka, reisu-l-ulema Mustafa Ceri dao je podrku procesima u Sandaku i aktivnostima koje vode Nacionalno vee Bonjaka i Islamska zajednica koje predvodi muftija Muamer Zukorli. Reisu-l-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini uputio je poziv vlastima u Beogradu da ozbiljno shvate sandako pitanje i otvore dijalog kroz koji e se postii da se Bonjaci u Srbiji oseaju ravnopravnim graanima i kako bi se zatitila njihova kolektivna prava. Iz Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini upuen je poziv i Briselu i Strazburu u kome se apeluje da ovaj put ne ponove greku i ne poveruju srpskoj propagandi da su Bonjaci opasnost za mir i sigurnost na Balkanu. Takoe, upuen je i apel Ankari da svoje odnose sa Beogradom ne ustanovljava na raun Bonjaka.556
555 Danas, 2. decembar 2010. 556 Danas, 26. decembar 2010.
Pravna regulativa
319
Umesto zakljuka
Krajem februara 2010. godine, objavljeni su podaci da je drava, preko Ministarstva vera, prethodne godine izdvojila oko 500 miliona dinara za Srpsku pravoslavnu crkvu, odnosno vie od 88% od ukupnog budeta predvienog za nansiranje programa i pomo svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. U Ministarstvu vera objasnili su da se budetska sredstva odobravaju za odreene programe i projekte, a ne za pojedinane crkve i verske zajednice, kao i da crkva koja ima najvei broj vernika, Srpska pravoslavna crkva, dobija i najvie sredstava.557Ovde je moda neophodno podsetiti da podatke o broju vernika utvrenih poslednjim popisom stanovnitva treba tumaiti sa rezervom, jer na popisu nije ispitivano verovanje, nego konfesionalna vezanost. Pitanje o veroispovesti imalo je opcioni karakter i na njega se odgovaralo samo posle upozorenja ispitivaa da nije obavezno dati odgovor na ovo pitanje. Treba imati u vidu i da je prisutan govor mrnje u medijima izvesno uticao na odgovore mnogih vernika manjinskih verkih zajednica, kao i agnostika i ateista, na ovo pitanje. Formiranje Meureligijskog saveta, polovinom juna 2010. godine, ije je osnovni zadatak armisanje verskih sloboda graana, svakako predstavlja pozitivan pomak na polju meureligijskog dijaloga. Osnovano pod pokroviteljstvom Ministarstva vera, u Savetu e, osim ministra vera Bogoljuba ijakovia (predsedavajui Saveta), biti i episkop baki Irinej, beogradski nadbiskup Stanislav Hoevar, reis-ul-ulema Adem Zilki i rabin Isak Asiel.558 Kako je saopteno na osnivakom skupu, Savet je otvoren za dalja imenovanja lanova iz reda velikodostojnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica, to znai da e iz rada ovog tela biti potpuno izuzete netradicionalne verske zajednice. Najvei aktuelni izazov za Srpsku pravoslavnu crkvu je svakako promena dravne politike na kursu pribliavanja evro-atlantskim integracijama. Iskorak u tom pravcu uinjen je kandidaturom za lanstvo u Evropskoj uniji i zajednikom rezolucijom o Kosovu sa Evropskom unijom u Ujedinjenim
557 Politika, 24. februar 2010. 558 Novosti, oko 22. juna 2010.
320
nacijama. Sam patrijarh, praktino od izbora zagovara ublaavanje tvrdog stava prema evropskim integracijama, ali i prema ekumenskim procesima, koji su u viedecenijskoj krizi. Meutim, unutranji sukobi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, prvenstveno izmeu biveg vladike Artemije i crkvenog vrha, u velikoj meri usporavaju proces neophodnih promena kursa. Crkveni vrh, nakon izbora novog patrijarha odlunije se okrenuo reavanju sporova sa tvrdom konzervativnom strujom skoncentrisanom oko biveg vladike Artemija i njegovih sledbenika, te su se, tokom 2010. godine, osetno ree mogla uti zalaganja crkvenih zvaninika poput onog Artemijevog da Srbija odbije potpisivanje bilo kog pakta ili dogovora sa Evropskom unijom ili sa bilo kojom drugom zemljom koja je spremna da ugrozi suverenitet Srbije.559 Nakon kontinuiranog propagiranja antizapadnih i antievropskih stavova koji su bili sastavni deo zvaninog diskursa Srpske pravoslavne crkve ve dugi niz godina, zapoeo je proces kvalitativnih promena unutar veinske crkve u Srbiji. Ta promena u velikoj meri utie na zbliavanje odnosa izmeu crkvenih i politikih elita, do te mere da crkveni vrh sve ee trpi kritike konzervativnih snaga u Srbiji. Predsednik Srbije posetio je manastir Visoki Deani, gde je proveo badnji dan i prisustvovao boinoj liturgiji, poetkom januara 2010. godine, koju je sluio tadanji episkop lipljanski Teodosije, vikar Eparhije rako-prizrenske. Prema svedoenju vladike Artemija, od njega, kao nadlenog episkopa, niko nije traio saglasnost za Tadievu posetu manastiru, a za posetu je saznao iz medija.560 Indikativno je da je upravo episkop koji je ugostio predsednika nasledio tron ubrzo rainjenog episkopa, koga je predsednik tokom svoje posete potpuno ignorisao krei elementarne norme uvaavanja crkvenog autoriteta. Poloaj muslimana u Srbiji, naroito u Sandaku, odnosno odnos drave prema ovoj verskoj skupini, bio je manifestovan prilikom posete predsednika Srbije Sandaku u novembru 2010. godine. Prilikom istorijske posete predsednika Srbije Sandaku, on je sa novopostavljenim rako-prizrenskim vladikom Teodosijem posetio Petrovu crkvu, a zatim radove na izgradnji zaobilaznice oko Novog Pazara. Tokom njegovog boravka
559 Radio Slobodna Evropa, 11. februar 2010. 560 Danas, 08. januar 2010.
Pravna regulativa
321
u Sandaku nije upriliena poseta niti jednoj jedinoj damiji ili bilo kojoj instituciji Islamske zajednice, kao ni susret sa bilo kojim predstavnikom veinskog muslimanskog stanovnitva.561 Svoje nezadovoljstvo posetom predsedenika Srbije saoptenjem za javnost izrazio je Meihat Islamske zajednice u Srbiji u kome se izraava ogorenje i zabrinutost zbog nedravnikog i diskriminatorskog ponaanja predsednika Republike Srbije Borisa Tadia. U saoptenju se dalje konstatuje: posjetom crkvi i ignorisanjem Islamske zajednice na prostoru sa veinskim muslimanskim stanovnitvom, nedvosmisleno se potvruje da viegodinja diskriminacija nad Bonjacima i muslimanima ima podrku do samog vrha dravne vlasti. U saoptenju, Meihat se osvrnuo i za izjavama predsednika Srbije izreenim tokom posete: Potenciranje predsednika da e svakom Bonjaku ili muslimanu pojedinano obezbediti verska i etnika prava, znai nastavak negiranja kolektivnih i institucionalnih prava Bonjaka i muslimana, to predstavlja zatvaranje vrata pred reavanjem nagomilanih problema u Sandaku dijalogom.562
561 Prema podacima sa poslednjeg popisa stanovnitva, odranog 2002. godine, na koje se u velikoj meri oslanjaju analize dravnih organa, naroito Ministarstva vera, u Sandaku se 60,57% stanovnitva deklarisalo kao muslimani. U samom Novom Pazaru, udeo muslimanskog stanovnitva je jo vei i iznosi 78,3%. 562 Blic, 23. novembar 2010.
322
323
VII PRIVREDA
324
325
Godina promaenih oekivanja i konfuzije

Mada je Srbija u 2010. godini ostvarila stopu porasta bruto domaeg proizvoda od 1,5 odsto, naspram pada BDP u 2009. godini od 3,1 odsto563 generalni oseaj da je zemlja u beznadenoj krizi bio je mnogo prisutniji nego predhodne godine, kada je svetska ekonomska recesija bila na vrhuncu. To opte razoarenje je, s jedne strane, posledica izneverenih nada da e se zemlja brzo oporaviti im iz recesije krenu vodee evropske drave i SAD, to jest lanih nada koje su bez naroitih argumenata podgrevali srpski vladajui politiari. S druge strane, to razoarenje je pojaala drutvena konfuzija, koju je izazvala zbirno dejstvo krize ciljeva vladajue politike koalicije i muna praznina odgovora opozicionih stranaka na tu generalnu krizu koncepcije razvoja Vlade Srbije. Privredni zastoj praen inercijom neodgovorne potronje u 2010. godini je imao za posledicu jednu od najveih evropskih inacija: skok potroakih cena za 10,3 odsto, sa baznom inacijom od 8,6 odsto (cene koje se formiraju slobodno). To nije bilo dovoljno za odravanje konjunkture i zaposlenosti. Ustvari, okolnost da Vlada Srbije, stenjena stalnim revizijama trogodinjeg stend baj aranamana koji je potpisala sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF), tokom 2010. godine nije bila u mogunosti da, po starom balkanskom sistemu strukturnu krizu priverede, koja se ogolila u svoj svojoj nemoi tokom svetske recesije, privremeno lei sa dovoljno snanim proinatornim merama. Odnosno, izazvala je, samo naizgled paradoksalan vrlo snaan zastoj u politici privrednih reformi, optu defanzivu ekonomske politike, ekpanzivan porast dravnih dugova, i, na kraju, krizu unutar same Vlade. Stekao se utisak da je u Srbiji sve stalo, i da jedino rastu privredne i politike nevolje. Takav zastoj tranzicione politike, koja se u Srbiji i inae, nepodnoljivo otegla, iscrpljena i slabana privreda, privatizovana uz suvie malu
563 Svi osnovni ekonomski podaci preuzeti su iz zvanine statistike Narodne banke Srbije.
326
srbija 2010 : privreda
spoljnu podrku, nije u stanju da podnese i dalje odlaganje normalizacije sistema samo e uveati probleme, uprkos prividu da se smanjuju tegobe transformacije. Uostalom, Milo Bugarin, predesdnik Privredne komore Srbije, je na kraju 2010. godine, izneo ovu ocenu stanja: Najvei problem je to je privreda segmentirana, nedovoljno tehnoloki razvijena i nekonkuretna i to postoji debalans izmeu nelikvidnosti u realnom sektoru i visoke kapitalizacije u bankarskom sektoru. Analize koje imamo ukazuju da je nivo industrijske proizvodnje ravan onom iz devedesetih godina prolog veka. Dakle, Srbija jeste statistiki izala iz recesije, ali se i dalje nalazi u dubokoj ekonomskoj i drutvenoj krizi.564 Kada govori o nelikvidnosti, to jest o neposobnosti privrednih subjekata da nansiraju svoje poslovanje, Bugarin cilja na to da su raune oko 14. 000 preduzea i oko 40.000 radnji poverioci blokirali i da je saldo neizmirenih obaveza krajem 2010. godine bio oko 227 milijardi dinara (oko 2,2 milijarde eura).565 Cela privreda je otuda, od drave stalno oekivala, a i dalje oekuje, povoljne zajmove za likvidnost od banaka, a banke su traile da te kreditne linije subvencionie drava. Srbija je, meutim, s takvim subvencijama 2009. godine, uspevala da odgodi krizu likvidnosti, ali problem je u meuvremenu samo rastao, pa 2010. godine ve nije imala dovoljno sredstava za rastui vakuum u obrtnim fondovima preduzea i radnji. Kad predsednik Privredne komore, Milo Bugarin govori o segmentiranosti srpske privrede, sigurno ima u vidu podatak da od svih privrednih drutava u Srbiji samo 3,5 odsto tih drutava ima vie od 50 zaposlenih. Glavne probleme u Srbiji izaziva 961 veliko poreduzee, koje ini samo 1 odsto broja preduzea, ali koje ostvaruje 60 odsto svih gubitaka srpske privrede. A kako i ne bi imala gubitke kad su eksperti izraunali da privredi Srbije nedostaje sopstveni kapital (obrtna sredstva) u visini od 1883, 2 milijarde dinara566 (dva i po godinja dravna budeta). Tu nedovoljnost nansijskog kapitala stalno uveava neprotabilnost cele privrede. Gubici
564 Danas, 1. mart 2011. 565 Dnevnik, 4. februar 2011. 566 Politika, 5. avgust 2010.
327
privrede Srbije iz 2009. godine, od oko milijardu eura, nisu mogli biti pokriveni tokom 2010. godine.567 Prema proraunima ekonomskog analitiara Miroslava Zdravkovia,568 krajem novembra 2010. godine dugovi privrede domaem bankarskom sektoru iznosili su 9,88 milijardi eura i bili su za oko 400 miliona eura vei nego godinu dana ranije. Pri tome, prekogranini dug srpskih privrednih subjekata od 9,68 milijardi eura, prema Zdravkoviu, ima tendenciju smanjenja to e sigurno poveati domae probleme sa likvidnou. Pojednostavljeno, krizni pritisci samo zatomljeni nansijskim manevrima Vlade i Narodne banke Srbije (NBS) tokom 2009. godine, u narednoj, 2010. godini, nastavili su da jaaju, a na njih nije bilo nekog reformskog, racionalnog odgovora u potezima nosilaca ekonomske politike u Srbiji, jer se ispostavilo da je Vlada i politiki slabija nego to se to pretpostavljalo. Zbog toga su ti pritisci poeli da razaraju srpsku privredu iznutra, pa i da stavljaju pod sumnju itavu koncepciju privatne trine ekonomije zasnovane na, po poreklu, sumnjivom, a i nedovoljnom domaem kapitalu; da izazivaju svae izmeu vodeih predstavanika tog domaeg kapitala i politikih lidera; da ire paniku meu zaposlenima (sa zamrznutim platama), jer je stopa nezaposlenosti u samo godinu dana poveana sa visokih 16,9, na veoma visokih 19,2 odsto (broj nezaposlenih je u 2010. godini povean za 4,9 odsto); i, napokon, da provociraju stalno komeanje unutar vladajue elite, kojoj uskoro sleduju parlamentarni izbori, na kojima ona nema s im da izae pred birae. Ovo poslednje, nervoza loe sklepane vlasti, poee ostavkom guverenera centralne banke Radovana Jelaia, u martu 2010. godine, a zavrie e, zasad, kozmetikom i gotovo kominom rekonstrukcijom Vlade Srbije, u martu 2011. godine.
567 Politika, 28. jul 2010. 568 Dnevnik, 13. januar 2011.
328
Pokuaj s novim modelom razvojne politike

Vlada Srbije i Narodna banka Srbije su od 2008. do kraja 2010. godine, pokuale da promenom dotadanje politike stabilnog deviznog kursa, u politiku realno depresiranog dinara, inauguriu jedan novi model odrivog privrednog razvoja zasnovanog na veoj motivaciji izvozne orijentacije privrednih subjekata i investitora u narednom razdoblju. Tako je prosena cena jednog eura u 2008. godini, od 81,4, u 2010. godini poveana na proseno 103 dinara; dakle, u dve godine za vie od 26 odsto, mada je zbirna stopa inacije u tom razdoblju bila oko 18 odsto (stopa inacije u 2009. godini je bila 6,6 odsto, a u 2010. godini 10,3 odsto). Ovaj pokuaj zaokreta prvociran je i projekcijom da za dravu dolaze godine kada e servisiranje spoljnih dugova i visokog, i stalno rastueg nivoa tekueg platnog decita sa inostranstvom, te da je bolje s tim problemom suoiti se ve danas, nego u nekim buduim, moda ekonomski jo teim vremenima, u nekoj iznudici. Prema jo nepotpunim podacima, za 11 meseci 2010. godine, platni decit Srbije sa inostranstvom iznosio je 2,47 milijarde dolara, to je za 4,2 odsto manje nego u istom razdoblju 2009. godine. Meutim, ta tendencija iako povoljna, sasvim je nedovoljna, jer picevi spoljnih obaveza Srbije dolaze u nekoliko narednih godina. Problem je u tome to je relativno snano poskupljivanje deviznih sredstava, kako bi se demotivisao uvoz potrone robe i motivisao poveani izvoz, pokrenuto ba u vreme svetske recesije i globalne kontrakcije svih, a naroito prekograninih investicija sa Zapada. Zbog toga se pozitivan aspekat ovog zaokreta nije ostvario u oekivanoj meri, niti se mogao ostvariti po konceptu preraspodele dobiti izmeu uvoznika ka izvoznicima. Stalno lelujanje deviznog kursa navie, izazvalo je dodatnu nesigurnost ne samo kod privrednika, nego i u najirem graanstvu. Jer je pad vrednosti domicilnog dinara (u kome se ostvaruje dohodak) veoma oteao servisiranje privatnih dugova srpskih preduzea u inostranstvu (i veine domaih dugova sa deviznom klauzulom). Istovremeno je obezvredio plate i nadnice zaposlenih graana Srbije, jer su one zbog sporazuma sa MMF, praktino bile zamrznute u svom dinarskom volumenu.
329
Istina, statistiki gledano, prosena neto mesena plata zaposlenih u Srbiji je u 2010. godini iznosila 34.142 dinara (neto preko 300 eura meseno) i bila je vea nego predhodne godine za oko 7,6 odsto, ali, s obzirom na porasat trokova ivota za 6,8 odsto, moe se govoriti o praktinoj stagnaciji linih zarada (onih koji su uspeli da zadre zaposlenje). Siromatvo stanovnitva Srbije je zbog svih gore nabrojanih razloga, tokom 2010. godine dalje uveano. Prema podacima koje je izneo Rasim Ljaji, ministar za rad i socijalnu politiku u Vladi Srbije, u dravi je na kraju 2010. godine bilo 735.000 nezaposlenih, naspram 1,795.000 zaposlenih. Od onih koji su nominalno bili zaposleni, ak je 130.000 radnika radilo u preduzeima koja nisu uopte delila plate, a ak 400.000 zaposlenih primalo je samo garantovanu minimlanu zaradu od 16.000 dinara.569 Pri tome je procenjeno da je u Srbiji ak oko 700.000 ljudi ispod linije siromatva (oko 10 odsto stanovnitva). Na prvi pogled, operacija ubrzane devalvacije dinara u 2010. godini je izazvala relativno snaan porast izvoza za 25 odsto (sa 5961 miliona eura u 2009, na 7393 miliona evra u 2010. godini). Meutim, u makroekonomskom bilansu to je samo bio povratak na visinu izvoza iz 2008. godine. Tom operacijom proizvedena je samo kompenzacija za pad izvoza u 2009. godini, kad je opao za otprilike isto toliko za 25 odsto. Ipak, porast izvoza u 2010. godini sigurno se moe knjiiti kao izvestan uspeh Vlade Srbije, naalost, gotovo jedini u toj godini. Uvoz je, na drugoj strani, ipak ponovo krenuo navie i uvezeno je robe za 12.622 miliona eura (predhodne godine 11.504 miliona eura), pa se Srbija i dalje suoava sa znaajnim decitom u robnoj razmeni sa inostranstvom (minus od 5228 miliona evra). Ono to na prvi pogled zbunjuje je to da je uprkos znatnom porastu izvoza, industrijska proizvodnja 2010. godine, u odnosu na predhodnu godinu poveana za samo 2,9 odsto, dok je poljoprivreda ak zabeleila pad od 1,7 odsto. Izvoz je dakle, ekspandirao na bazi zaliha i, uglavnom u vrednosnom izrazu, zbog, za Srbiju povoljnog kretanja terms of trade, to jest zanaajnog poveanja cena prehrambenih proizvoda na svetskom tritu. U takvoj situaciji premijer Vlade Srbije Mirko Cvetkovi je na Kopaonik biznis forumu 2011. godine, rekao: Sada fokus moramo da stavimo
569 Dnevnik, 30. decembar 2010. godine.
330
na strateke sektore koji e biti generator izvoza, jer nam je to jedina ansa za poveanje zaposlenosti i standarda. To znai da su nam potrebne reforme, koje podstiu razvoj sektora razmenjivih dobara, a prvi njihov rezultat se ve vidi u rastu izvoza u 2010. godini.570 Naalost, premijer ni ovom prilikom nije detaljnije izneo kakve e mere za fokusiranje izvoza biti preduzete. Razrade tih mera i instrumenata ekonomske politike nema ni u Strategiji privrednog razvoja Srbije do 2020. godine, koju je Demokratska stranka zvanino usvojila kao svoju strategiju krajem 2010. godine. Zapravo, poetkom oktobra 2010. godine, grupa uglednih ekonomista na elu sa Stojanom Stamenkoviem i Miladinom Kovaeviem, izala je u javnost sa svojim predlozima ekonomske strategije u narednoj deceniji, pod naslovom Postkrizni model ekonomskog razvoja Srbije 2011-2020. Autori ove studije, u najkraem, predloili su politiku tednje na unutranjoj potronji, zato to procenjuju da je u narednoj dekadi Srbiji potrebno investicija u infrastrukturu i fabrike razmenjivih dobara od najmanje 2,3 milijarde eura godinje, kako bi se stvorila izvozno orijentisana privreda. Taj program kasnije e malo prepraviti Demokratska stranka i promovisati ga kao spomenutu viziju ekonomske budunosti Srbije u narednih deset godina. Cela pria o zaokretu ka izvoznoj privredi, meutim, ne moe se obrazlagati rezultatima koji su postignuti 2010. godine, niti taj zaokret moe da rei ceo problem. Na primer, ono to se dobilo jaanjem izvozne tranje, izgubljeno je (i mnogo vie) zbog gotovo katastrofalnog pada aktivnosti graevinarstva u Srbiji, za 13, 6 odsto u 2010. godini. Vlada je, elei da vie zaradi i bolje valorizuje javnu i drutvenu svojinu, pokuala da novim graevinskim zakonom koriguje zakon o privatizaciji, pa je zatraila da se graevinsko zemljite ispod ve otkupljenih drutvenih preduzea naplati po realnim cenama (kad se to ve nije moglo postii prodajom preduzea). Investitori su na ovaj potez odgovorili snanim antizakonskim lobiranjem i odustajanjem od poslova, to je lanano izazvalo negativne efekte na industrijsku proizvodnju.
570 Danas, 2. mart 2011.
331
Premale investicije naroito spoljne

Izazvani devizni pritisak akcijama Vlade i NBS, da ga tako nazovemo zbog poskupljenja deviznih sredstava, tokom 2009, i 2010. godine, nije privukao vie stranih direktnih investicija u Srbiju, niti je to mogao uiniti u datom globalnom nansijskom ambijentu. Novi model zapravo nije mogao amortizovati tekoe spoljnih investitora, pa je u Srbiju tokom 2010. godine ula 1,03 milijarda dolara. To je manje od 800 miliona eura direktnih investicija, naspram oko 2 milijarde eura godinje koji su stizali u Srbiju tokom predhodnih godina.571 Nivo spoljnih direktnih investicija iz 2010. godine posebno deluje obeshrabrujue s obzirom na ono to je izraunato da je potrebno Srbiji u narednoj dekadi, a to su oko 2,3 milijarde eura investicionih sredstava godinje. Draginja uri, predsednica Upravnog odbora banke Inteza podsetila je da itava strategija razvoja Srbije do 2020. godine zasnovana na pretpostavci da e se privui te 22 milijarde eura stranih direktnih investicija, ali i 52 milijarde eura investicija koje bi trebalo da obezbede domae poslovne banke. To bi trebalo da znai da je Srbiji za investicije u narednih deset godina potrebno da nae izvore za oko 74 milijarde eura.572 Jedni rastui domai izvor, gotovo zaudo, je kontinuiran porast tednje stanovnitva, pa su depoziti graana na tednji sada oko 7 milijardi eura. Ali taj izvor je, dakako, nedovoljan gde su ostali? Srbija tokom tranzicionog procesa nije uspela da privue spoljne investicije ni priblino srazmerne svojim potrebama. Od 1993, do 2008. godine u Istonu Evropu su ule 583 milijarde eura spoljnih direktnih investicija, od toga u Srbiju samo 13 milijardi eura (najvei deo posle 2000. godine). Po glavi stanovnika je, u istom vremenskom razdoblju, investirano u Srbiju 1700 eura, a u eku 6700 evra, Maarsku 5600 eura, Slovaku i Hrvatsku 4700 eura.573 Novija statistika, koja u ve privuene strane investicije
571 Koliko su strane investicije u Srbiju 2010. godin bile niske vidi se, na primer, i po tom to je te godine u malu Sloveniju spolja investirano 10,5 milijardi eura. Prema Blicu, 14. decembar 2010. godine. 572 Dnevnik, 3. mart 2011. 573 Danas, 1. mart 2011.
332
ubraja i tek oekivana ulaganja italijanskog Fijata od 800 miliona eura, tvrdi da je Srbija izmeu 2001, i 2011. godine obezbedila ukupno oko 16 milijardi eura spoljnih direktnih ulaganja, a propustila da privue jo 10 milijardi eura (zbog loeg pravnog sistema, birokratije i korupcije). Dakle, i kada su strani investitori bili spremni, Srbija nije uspevala da dosegne 2 milijarde eura ulaganja godinje. Kada se pogleda spisak slabosti Srbije, po oceni stranih investitora, vidi se da je uglavnom re o slabostima koje nije mogue brzo i lako otkloniti. Oni, naime, kau da Srbija ima neadekvatnu privrednu strukturu, da nema razvijenu infrastrukturu, da na tritu deluju akteri sa nedovoljno likvidnosti (to jest protabilnosti), da je mali potroaki kapacitet kupaca, da vlada korupcija, da nedostaju odreene institucije, da se ne potuju ili ne postoje dogovorene procedure, da ima vika administrativnih barijera, da ne funkcionie pravna drava, itd.
Inercija potronje bez pokria

Vlada Srbije je bila prinuena da iz spoljnih izvora pokriva inerciju i dalje prevelike javne i budetske potronje, to jest preteno po osnovu spoljnog zaduivanja nansirala je svoje tekue, i dalje znaajne, budetske decite. Tako je spoljni dug Srbije tokom 2010. godine narastao za novu 1,3 milijardu eura 2009. godine je iznosio 22.487,3 miliona eura, a na kraju 2010. godine 23.786,4 miliona eura. Srtunjaci NBS su procenili da je po odnosu ukupnog spoljnog duga i BDP, 79,6 odsto, Srbija za nijansu ispod nivoa visoke zaduenosti, jer je uobiajena granica 80 odsto.574 Ukupan javni dug Srbije je izrazito porasto sa 9849 miliona eura u 2009. godini, skoio je na 12.157 miliona eura u 2010. godini, ili na oko 41,5 odsto BDP, to je ve veoma blizu limita dravnog zaduenja od 45 odsto, koji je dogovoren sa MMF (javni dug prema inostranstvu je u istom razdoblju povean sa 5663 na 7245 miliona eura). To jednostavno upuuje na zakljuak da je drava bila prinuena da se tokom 2010. godine dodatno zadui za vie od 2 milijarde eura. Sve to je rezultiralo, prvi put u pr-
574 Beta, 1. mart 2011.
333
voj deceniji XXI veka i izvesnim smanjenjem deviznih rezervi NBS (za 600 miliona eura) koje su na kraju 2010. godine iznosile 10.001 miliona eura. Uprkos trendu stalnog poveanja dravnog zaduenja, malo je ta u Srbiji tokom 2010. godine, uinjeno na smanjivanju pritiska na dravni budet. Tokom te godine budetski prihodi Srbije iznosili su 662 milijarde dinara (2009. godine 625 milijardi), dok su rashodi iznosili 770 milijardi dinara (predhodne godine 713 milijardi). To znai da se budetski decit od oko 108 milijardi dinara (neto vie od milijardu eura) ipak uklopio u dogovoreni nivo sa Meunarodnim monetarnim fondom od 4,8 odsto BDP za 2010. godinu (pa je projektovani decit ak proiren rebalansom za 14 milijardi dinara (!?) kako bi drava lake pokrila svoje obaveze. Ipak, podatak, da je na budetu drave Srbije ak 265.000 zaposlenih i da Vlada Srbije nije u stanju da smanji taj broj ni za 1000 ljudi godinje, upuuje na zakljuak da se ni u ubudue ne moe raunati na znaajniji budetsku tednju, odnosno preraspodelu budeta u korist dravnih investicija u infrastrukturu. Vlada Srbije je i za 2010. godine planirala nastavak poreskih reformi i pronalaenje formule za pravedniju raspodelu poreskih tereta, to je krajem godine rezultiralo nekim korekcijama poreskih stopa, kako bi se poveali sklani prihodi i od imovine. Meutim, nije dolo do znaajnije preraspodele tereta i ne moe doi s obzirom na relativno uski prostor za prebacivanje poreskih tereta na bogati sloj stanovnitva.
Smena guvernera Narodne banke Srbije

Najkonkretniji i najspektakularniji signal da Srbija nee izai iz krize 2010. godine, bila je naprasna ostavka guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelaia (23. marta) iz linih razloga. Jelai je gotovo deceniju bio kljuni ovek ove institucije, koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije i uspela da njegovu poziciju ouva bez veih potresa i tokom najgorih kriznih dana krajem 2008. I tokom 2009. godine. Taan povod ove demisije ostao je nerasvetljen, dok je sve razloge njegovog povlaenja gotovo nemogue nabrojati. U javnost su tada prodrle raznovrsne pekulacije da su Jelaia smenili srpski tajkuni iz uvoznikog
334
lobija im je poeo ubrzanu depresijaciju dinara radi podrke nekom novom izvoznom modelu razvoja; da je guverner odbio da sledi politiku Vlade u stimulisanju privrede i ouvanju visokog nivoa socijalne potronje, pa je napustio brod koji je poeo da tone u populistiku inerciju; da je kao mlad i armisani strunjak Jelai shvatio da je prolo vreme uspeha i da se treba blagovremeno skloniti iz ekipe koja na dugi rok mora upravljati krizom, a ne salvama aplauza; da mu je i u nekada sopstvenoj politikoj stranci G17plus puklo pred oima da u Srbiji nema dovoljno politike volje da se njena privredna barka konano privee makar uz rep evropsko-atlanskog konvoja; da je dobro potkovani bankarski strunjak razumeo da e cena Srbije na evropskoj berzi stalno padati, to jest da e Evropa u narednom razdoblju biti zabavljena sopstvenim brigama i da su zapadni investitori ophrvani krpljenjem sopstvenih privreda te da dolazi sedam godina mravih krava, a da je on lino suvie izloen kao jedan od stoera srpske tranzicione politike; napokon, da je on kao guverner centralne banke tano procenio da se visoka inacija nezadrivo vraa u Srbiju i da on ne moe nita uiniti protiv zahteva Vlade da se nerealno uvea monetarna masa u Srbiji.575 Ova znaajna smena na kormilu centralne banke ublaena je i injenicom da je predsednik Boris Tadi brzo naao zamenu za Jelaia, u predsedniku Saveta NBS Dejanu okiu, koji je kao favorit najavljen ve 12. aprila. Jelai je nastavio da rukovodi sa NBS sve do 28. jula, a novi guverner Dejan oki je, kada ga je Narodna skuptina Srbije i formalno izabrala za novog guvernera, ubrzo vratio u promet nekadanju Jelaievu novanu politiku (do 2008. godine), to jest politiku tenje ka stabilizaciji deviznog kursa. Istina, novi guverner Dejan oki je u prvim javnim nastupima podrao novi monetarni kurs realne depresijacije nacionalne monete, pa je rekao da misli da je vano prestati sa politikom prekomerne javne potronje i okrenuti se tednji, investicijama i izvozu. Pri tome je dodao da sa postojeim modelom razvoja Srbija ne moe biti nita drugo do visoko zaduena zemlja sa niskom stopom ekonomskog rasta. Meutim, kada je preuzeo funkciju, on je praktino bio prinuen da koriguje Jelaievu
575 Vreme, 31. decembar 2010. godine
335
novu politiku i okrene se njegovim starim naelima stabilnosti, uz relativno nisku referentnu kamatnu stopu NBS (prosena je 2010. godine bila 11,5 odsto) to je izazvalo i inae oekivani razmah inacije. Pod pritiskom uvoznikog lobija, Jelai i oki su predhodno, 2010. godine za ublaavanje depresijacije dinara, to jest za intervencije na deviznom tritu na strani devizne ponude, iz deviznih rezervi NBS morali priskoiti sa oko 2,4 milijarde eura. Guverner Jelai je 2008. godine za iste namene prodao 800 miliona eura, a 2009. godine samo oko 652 miliona. Dakle, uprkos tome to je prodajom spomenute 2,4 milijarde eura 2010. godine ponitena znaajna koliina primarnih dinara inacija je u 2010. godini gotovo udvostruena. Znai, ponuda roba i usluga u Srbiji nije bila uravnoteena sa tranjom, to je sigurno posledica starih i novih strukturnih debalansa.
Srbija i kriza eurozone

Vladajua elita Srbije pokuala je tokom 2010. godine da ubrza pribliavanje Evropskoj uniji pre svega diplomatskim pregovorima i ustupcima, a ne ubrzanjem neophodnih unutranjih reformi. Evropska federacija odgovorila je naelnim odobrenjem Sporazuma stabilizaciji o pridruivanju (koji treba da ratikuje svaka lanica EU posebno, a proces ratikacije zasad ne deluje kao dovoljno brz i ne odgovara srpskim oekivanjima). Vlada Srbije je, takoe, doista ekspresno ispunila famozni Upitnik Evropske komisije, to je jedan od preduslova da Srbija postane kandidat za ulazak u EU i da dobije datum za otpoinjanje pregovara o ulanjenju. Svi ti potezi, makoliko znaajni za evropski put Srbije u senci su problema koji su se i tokom 2010. godine pojavili u samoj Evropskoj uniji. Ta evropska federacija je poela vrlo ozbiljno da federira, pa smo posle razdoblja kontinuiranog pada pariteta eura prema amerikom dolaru, sa nekadanjeg odnosa 1:1,5 tokom leta 2010. godine stigli na manje od 1:1,2 u prvoj dekadi juna. To bi moglo da znai da je EU precenila svoje mogunosti u pogledu kontinuiranog pridruivanja zemalja sa istoka i juga Evrope u svoju zonu. Za Srbiju je opasan i otpor koji se unutar EU pojavio prema
336
sve zahtevnijim fondovima za spasavanje siromanih lanica, kada se one nau u krizi. S druge strane, pritisak na Srbiju za strukturne reforme koji, po prirodi stvari, dolazi iz Evropske unije, neophodan je unutranjim progrsivnim snagama, a verovatno i samoj Vladi. Generalno, kako se o tome vie puta izjasnio Vensan Deer, ef delegacije EU u Srbiji, meu kljune izazove Srbije sigurno spadaju strukturne reforme u domenu penzijskog sistema, politike razvoja i na pravcu dalje privatizacije dravnog sektora privrede. U vezi sa privatizacijom, Deer je izneo izvesnu zabrinutost: Vano je da taj proces uspe, jer je zabrinjavajui podatak da je 25 odsto privatizacija poniteno. Dobijamo sve vie albi stranih kompanija na taj problem. Zato je vano da svaki takav sluaj bude pravilno ispitan. On je dodao da je neophodno obaviti restrukturiranje, a u nekim sluajevima i privatizaciju dravnih preduzea, za ta je kao primer naveo Telekom, EPS i JAT.576 Precizno reeno, Agencija za privatizaciju je od poetka rada 2001. godine raskinula 604 ugovora o privatizaciji, ali zabrinjava to to je od tih raskida, ak 127 izvedeno u 2010. godini. Inae, prema informacijama Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, u Srbiji ima jo oko 1700 neprivatizovanih preduzea u kojima drava ima vlasniko uee od 1 do 100 odsto. Meu njima je 200 rmi u kojima drava ima veinsko vlasniko uee.577
Tajkuni u krizi, drava na udaru

Svetska kriza izazvala je tokom 2010. godine krupne tekoe u poslovanju vodeih srbijanskih preduzetnika i tajkuna. Lider meu njima, Miroslav Mikovi bio je zbog toga prinuen da proda svoj trgovinski lanac Delta Maxi (za oko 935 miliona eura) belgijskom Delezu, uz nejasnu neto kapitalnu dobit poto je kupac preuzeo i dospele dugove ovog lanca, vie od 700 miliona eura. Zoran Drakuli je prodao svoj udeo u industriji prerade bakra u Sevojnu i Novom Sadu, a odustao je i od kupovine Jugoslovenskog renog brodarstva. Braa orevi koji su u Subotici imali kompanije
576 Danas, 12. novembar 2010. 577 Veernje novosti, 4. februar 2011.
337
za produkciju bezalkoholnih i alkoholnih pia uglavnom su ostali bez svojih udela u ovom biznisu. Milan Beko, veliki meter privatizacije u Srbiji, ne moe da realizuje svoju navodnu posredniku dobit u kupovini Luke Beograd i novinskog preduzea Veernje novosti u Beogradu. Grupacija investicionog fonda Salford je najavila prodaju fabrike mineralne vode Knjaz Milo, konditorske fabrike Bambi i lanca mlekara zbog kazne za zloupotrebu monopolskog poloaja u otkupu mleka koju mu je izrekla Agencija za zatitu konkurencije u Beogradu. Osim toga, niz tajkuna je uhapen po optunicama za pranje narko kapitala u toku istrage narko klana aria, itd. Predsednik Srbije, Boris Tadi, tokom 2010. godine uestalo je prozivao domae bogate ljude da pomognu poplavljenima na jugu Srbije. Takoe im je poruio da ne raunaju da e preko Kipra izbei poreze na svoje transfere, a naroito transakcione poreze kad budu prodavali svoje kompanije. Posebno ih je pozvao da se u privrednoj krizi ugledaju na amerike bogatae koji poklanjaju svoja bogatstva u humanitarne svrhe i da ga ne izazivaju preko televizije, jer im to nee biti korisno i da im priprema nove poreske makaze. Ovu predsedniku antitajkunsku inicijativu pratila je i medijska kampanja, pa su se u srpskoj tampi pojavile serije napisa o tajkunima i njihovoj kiparskoj bazi i odstupnici, organizaciji pranja najmanje jedne milijarde prljavog novca u poslednjih pet godina, izbegavanju poreza na prot, sve veem iznoenja kapitala iz zemlje ba u doba najvee krize, pljakanju graana Srbije preko monopolisanja trgovine i stanogradnje, apetitu na dravne devizne rezerve, uticaju na otputanje guvernera i skrivenom dilovanju sa odreenim ministrima, itd. Naime, injenica da u Srbiji ima oko 1500 kompanija koje rade uglavnom na domaem tritu, a registrivane su u inostranstvu (682 na Kipru) radi optimizacije poreskih trokova, posluila je politiarima da opovrgnu glavnu oskulu nove klase kapitalista da su oni veliki patriote i da rade ne samo za sebe nego i za svoju zemlju, to jest za dobrobit i zapoljavanje radnika i unapreenje srpske privrede u celini pa da u tom smislu i drava treba da im pomae, a ne da im odmae u jeku krize.
338
Ovaj sukob izmeu politiara i privrednika u Srbiji pokazao je da su politike strukture jo uvek jaa strana i da predhodno srastanje vlasti i kapitala nije bio proces koji je nametnut politikoj eliti, nego ga je ona drala pod kontrolom radi sopstvenih interesa. No, kada su stvari krenule loe, akcija verbalog obrauna politike sa krupnim kapitalom je pretila da zae u demagoke vode uzajmanog prebacivanja odgovornosti za neuspean privredni razvoj. Ipak, ini se da taj sukob nee biti iskorien za promociju nekog radikalnijeg ideolokog zaokreta u tranzicionoj politici Srbije.
339
VIII MEDIJI
340
341
U funkciji politike i biznisa

Srpska pevaica Jelena Karleua (JK) je poetkom novembra 2010, u prostorijama tabloida Kurir pisala svoju poslednju kolumnu uivo. Redakcija je prethodno saoptila da taj dogaaj prate predstavnici tampanih i elektronskih medija, kako iz Srbije tako i iz zemalja u okruenju, a svojim itaocima poruila da pisanje JK mogu da prate u direktnom prenosu na veb-portalu lista. Kurir je jo dodao da jenaalost, zbog tehnikih mogunosti ogranien broj onih koji e moi uivo da gledaju K . Pevaica JK, koja je prethodno zatresla celu javnu scenu Srbije kolumnom povodom Parade ponosa u kojoj je sonim jezikom gaala (i izgleda pogodila) homofobe, protivnike te parade i politiare koji nemaju ili ne smeju da iznesu svoj stav o gej populaciji, mogla bi da bude paradigma celokupne medijske i javne scene Srbije. JK je tih dana sebi obezbedila nezapamen publicitet ( pozvana je na jedan politiki skup, samo u jednom danu bila je gost dve veoma ugledne emisije TVB92, kasnije je u izboru iste tv stanice i MTV TV dobila nagradu Javna linost godine koja se najvie zalagala za toleranciju i slobodu razliitosti), a jezik ulice pokazao se kao najrazumljiviji nain komunikacije u Srbiji. To je samo jedna strana stanja u medijima koji e 2010, pamtiti kao najteu godinu u poslednjoj deceniji od materijalne situacije, sudskih presuda protiv novinara, zikih i verbalnih pretnji, do pritisaka politiara i biznisa na njihovu ureivaku politiku. Politika elita medije uglavnom tretira kao sredstvo za manipulaciju birakim telom, nove gazde u medijima ne interesuje profesionalizam niti imaju potovanja prema novinarskoj profesiji, a novinari se, u strahu da ne izgube posao sve vie povlae u autocenzuru. Prema izvetaju o slobodi tampe Reportera bez granica (RSF) iz oktobra 2010, Srbija je u prethodnih 12 meseci nazadovala za 23 pozicije i na rang listi od 178 zemalja sveta nalazi se na 85. mestu. Medijska strategija koja treba da utvrdi razvoj medijskog sektora u narednim godinama, verovatno nee biti gotova do polovine 2011, kako je nagovestio ministar culture Neboja Bradi. Jeste prole godine organizovana
342
srbija 2010 : mediji
iroka rasprava o tom dokumentu (nekoliko okruglih stolova uz uee i podrku OEBS, Evropske komisije, Britanske ambasade), ali je itav posao, s obzirom na nedenisanu poziciju medija i njenu neophodnu transformaciju, morao bre da se obavi. Medijska studija, kao dokument koji je trebalo da poslui kao osnova za donoenje strategije, kao da je negde zaturena, a Ministarstvo kulture pomera rokove uz obrazloenje da je neophodna detaljna rasprava o tom vanom pitanju. To, naravno, nije sporno, ali se ba zbog te vanosti oekivalo da e medijska strategija biti pred Vladom bar do kraja 2010. Slino je sa Savetom za tampu koji jo ne funkcionie punim kapacitetom, Radiodifuzna agencija (RRA) se retko oglaava, privatizacija medija jo nije ni zavrena (za taj proces probijeni su svi rokovi), niti je transparentna, a dravno vlasnitvo i dalje je prisutno u medijskoj sferi. Osim toga, tokom prole godine donet je Zakon o elektronskim komunikacijama koji je izazvao burne reakcije strune javnosti jer, po njihovoj oceni, obesmiljava zakonsko pravo novinara da titi svoje izvore i tako dodatno vri pritisak na njih. Pre donoenja tog zakona, republiki ombudsman, poverenik za informacije od javnog znaaja i pojedine opozicione stranke, upozorile su da taj propis omoguava uvid u ostvarenu komunikaciju graana bez odluke suda, to je protivustavno, te je sva prilika da e se pojedine odredbe tog zakona nai pred ustavnim sudom. Oglasilo se i Udruenje novinara Srbije, upozoravajui da je reenje iz zakona o uvidu u komunikaciju graana bez odluke suda protivno praksi Evropskog suda za ljudska prava i da ugroava Ustavom i zakonom zajamena ljudska prava578. Jedna od retkih pozitivnih stvari tokom 2010, bile su sve ee zajednike aktivnosti dva, u mnogim stvarima suparnika novinarska udruenja (Nezavisno udruenje novinara Srbije, NUNS i Udruenje novinara Srbije, UNS, koji se godinama sude oko novinarske imovine), njihove sinhronizovane akcije sa novinarskim sindikatom i brzo reagovanje prilikom potrebe da zatite novinara od zikih napada i odbrane njihovog prava na slobodno izraavanje. Udruenja su se okupila pre svega oko Medijske strategije, pokazujui ozbiljno interesovanje za vlastiti razvoj i strateke
578 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/192815/Sabic-Neprimeren-nacinusvajanja-zakona-o-elektronskim-komunikacijama.
343
prioritete, poziciju medija u drutvu i odnosu drave, a pre svega pitanje potpunog povlaenja drave iz vlasnitva u medijima, odnosno zavretka procesa privatizacije. U proloj godine je takoe pozitivno odjeknula i odluka Ustavnog suda da je veina izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju neustavna (mada se na primenu te odluke ekalo etiri meseca), kao i ekasnija borba protiv nelegalnih emitera. Donoenju izmena i dopuna Zakona o informisanju (avgust 2009), protivili su se vei deo javnosti, najvei broj medija i UNS, koji su upozoravali da su izmene donete po hitnom postupku, bez javne rasprave i da su uvedene drakonske kazne za medije i zabrana prenosa osnivakih prava medija. Odluka Ustavnog suda o neustavnosti tih odredaba shvaena je kao pobeda medija nad samovoljom drave i kao primer da mediji mogu, ako s pravom pruaju otpor, da se ekasnije zatite i izbore za svoja prava.
arobni trougao
Mediji se nalaze u arobnom trouglu koga uokviruju odsustvo interesa drave da oni zaista budu sedma sila ( mada medijskom scenom umesto politiara sada uglavnom diriguje biznis), trka za gledanou i prostorom u kojoj se sredstva podreuju cilju, i nedostatak pozitivnog javnog mnjenja koje bi one koji se ne dre etikih principa kaznila smanjenjem rejtinga, ili tiraa.579 Vladajui globalni trendovi u medijima nisu, razumljivo, zaobili ni novinarstvo u Srbiji. Uspeh medija se vie ne meri kvalitetom, ve protabilnou. Poto protabilnost obezbeuju oglaivai (koji su, najee, prikrivene politike opcije), mediji se vie ne bore za broj italaca (slualaca, gledalaca), to bi pretpostavljalo kvalitet i profesionalnost, nego za popunjavanje oglasnog prostora. A kako oglasni prostor zavisi od oglaivaa koji su najee u sprezi s nekom politikom opcijom, mediji su u situaciji ili da se priklone tim opcijama ili da tavore bez sredstava. Prema podacima agencije za istraivanje AGB Nielsen Media Research, celo trite oglaavanja u Srbiji je 2009, vredelo 161 milion eura oko 20
579 Vreme, 28. oktobar 2010.
344
odsto manje nego godinu dana ranije kada su oglaivai izdvojili ukupno 206 miliona eura za razne oblike reklamiranja.580 Lavovski deo trita drale su tv stanice, 59 odsto, to je sasvim razumljivo ako se zna da prosean graanin Srbije ispred tv ekrana provede i po vie od pet sati dnevno. Podaci za 2010, jo nisu dostupni, ali, s obzirom na ekonomsku krizu, sasvim je izvesno da su sredstva za oglaavanja tokom 2010, jo vie reducirana i usmerena uglavnom na velike igrae, odnosno najgledanije tv stanice. To je jedan od razloga to je ukupan ekonomski poloaj novinara prole godine bio loiji nego 2009, takoe teke godine. Veina novinara u Srbiji je nezadovoljna svojim socio-ekonomskim poloajem, slabim sprovoenjem zakona koji se tiu medija, kao i uestalou kojom vlasnici i poslodavci u medijskoj industriji kre njihova osnovna prava u oblasti radnih odnosa. Najugroenija kategorija su mladi novinari, honorarni saradnici s viegodinjim staom i malobrojni frilenseri. Podeljeni po pripadnosti novinarskom udruenju i sindikatu, novinari ne uspevaju aktivnije da uestvuju u zatiti svojih radnih prava, a esto su i neinformisani ta sve ta prava obuhvataju navodi se u istraivanju Radno pravo i mediji, koje je Medija centar sproveo u saradnji sa Centrom za nezavisno novinarstvo iz Moldavije.581 Istraivanje je deo regionalnog projekta i sprovedeno je u 11 zemalja lanica SEENPM mree (The South East European Network for Professionalization of the Media). U medijima je uestala ranije uigrana igra sa politiarima (biznisom) koja prvima obezbedjuje vest ( a mozda i reklamu), a drugima, bar kratkorono politiku korist. itava stvar funkcionie veoma jednostavno obino se plasira neka zapaljiva vest, po pravilu iz neimenovanog, ali validnog izvora ( vlada, neiji kabinet itd), potom tu vest preuzmu ostali mediji koji pozivaju deurne analitiare da je protumae, a onda vest najee umre, kao da se nikada nije ni pojavila. Spinovano novinarstvo je tako gotovo dobilo legitimitet, iako je svakom iole politiki pismenom itaocu, kad naleti na tzv. ekskluzivnu vest, jasno odakle je i zato je dobijena ta ekskluziva . Tako se vode i itave kampanje, kao to je bila pria o rekonstrukciji Vlade, o emu su pri kraju
580 Beta, 25. oktobar 2010. 581 http://www.mc.rs/istrazivanja.826.html.
345
godine pisali svi mediji, da bi potom, poto su se politiari uutali ili predomislili, veina njih zatvorila tu temu, ili su o njoj pisali samo sporadino i bez ozbiljnih analiza ta bi, eventualno, rekonstrukcija Vlade znaila za ukupan politiki sistem i dravu. Neodgovonost prema formiranju javnog mnjenja mnogi mediji su pokazali uoi odravanja Parade ponosa, iako se iz ranijeg iskustva znalo da je to dogaaj visokog rizika. Neredima koji su se 10. oktobra dogodili na ulicama Beograda povodom te parade dosta su kumovali i oni. Pumpali su atmosferu, prenosei nekritiki izjave pojedinih politiara i crkvenih velikodostojnika (Dragan Markovi Palma i mitropolit Amlohije) o Paradi ponosa i gej populaciji, dajui publicitet glavnim organizatorima nasilja, a tek naknadno komentarisali i osuivali njihove stavove i ponaanje. Negativna selekcija vesti je takoe postala uobiajena pojava u medijima u Srbiji. Ubistva, silovanja, katastrofe, saobracajne nesree, to su teme koje ispunjavaju naslovnice veine listova i udarne tv i radio vesti., emu se dodatno katastroe javno mnjenje. Profesionalizam, analize, istraivanja, u takvom novinarstvu nemaju mesta, a nisu ni poeljno. Pozitivni primeri ( a nije da ih nema) ili su skrajnuti, ili ostaju nepoznati javnosti, jer je za njih potreban dodatni novinarski napor i istraivanje.
Etinost
Uloga medija kao promotera demokratije i etinosti ozbiljno je dovedena u pitanje gotovo svakodnevnim krenjem profesionalnih standarda u veini medija. Ako je ranije opravdanje za to bilo odsustvo regulative, sada to nije sluaj, budui da je zakonski okvir za delovanje medija uglavnom donet, ali je problem u tome to se doneta reenja ne sprovode, to su regulatorna tela i dalje podlona politikim uticajima, to privatizacija medija jo nije zavrena i to se u mnogim sluajevima i dalje ne zna ko su vlasnici novina ili rtv stanica. Pojedini mediji (i to ne samo tabloidi ), esto kre standarde navedene u Zakonu o zatiti podataka o linosti i Zakonu o informisanju, kao i Kodeksu novinara Srbije. Neretko se objavljuju podaci iz maloletnike kaznene evidencije, ne potuje se pretpostavka nevinosti, osumnjieni su esto
346
ve u naslovima optueni, navode se puna imena pritvorenih i osumnjienih osoba, objavljuju se fotograje ili podaci koji indirektno otkrivaju njihov identitet, na tv se prenosi slika hapenja osumnjienih (naravno po dogovoru s policijom) itd. Eklatantan primer nepotovanja zatite podataka o linosti bilo je pisanje medija o bolesti poznate tv voditeljke, zbog ega je porodica bila prinuena da izda saoptenje i zamoli medije da prestnu sa tim. Slino je bilo i povodom ubistva poznate pevaice KP, kada su detalji iz njenog privatnog ivota danima bili glavno medijsko tivo, posebno tabloida. Koliko je krenje normi uzelo maha govori i injenica da je NUNS zbog toga na svom sajtu otvorio crnu kutiju . Estradizacija medijske scene, zapoeta poslednjih nekoliko godina, 2010, je dostigla vrhunac. Ljudi sa estrade, poznati i nepoznati, izmileli su iz raznih rialiti tv programa i prelili se na stranice tampe, promoviui prostakluk, nerad i neukost. Neverovatne gluposti, prostote, lascivnosti, (alkoholizam i krajnja nehigijena uesnika pojedinih rialiti programa su uobiajena stvar), izbijaju iz raznih tv emisija, pa se ponekad ima utisak da je cela Srbija najprizemniji rialiti ou. RRA na sve to uglavnom uti, ili se sve zavri na nekoj novanoj kazni, a Savet za tampu, osnovan poetkom godine, jo nije profunkcionisao, iako se od njega dosta oekivalo na upristojavanju medijske scene. Taj savet ine predstavnici novinarskih udruenja NUNS, UNS, Asocijacija medija i Lokal pres,a njegov cilj je praenje potovanja Kodeksa novinara Srbije u tampanim medijima i reavanje predstavki povodom novinskih sadraja. Meutim, nansiranje tog Saveta jo nije reeno pa praktino, ne deluje, iako bi, da deluje, imao pune ruke posla.
Sloboda izraavanja
Sloboda izraavanja, jedno od najzaanijih demokratskih sloboda, bila je tokom 2010, esta tema u novinarskim krugovima, budui da je ona, sporim menjanjem sudske prakse i nespremnou drave da reaguje na adekvatan nain i dalje ozbiljno ugroena. Istina je, meutim, da su i neki mediji prelazili granice slobode izraavanja ili su je zloupotrebljavali.
347
U Srbiji se prole godine dogodilo da je osuena humoreska. Moda jo gore od toga bila je tiina javnosti i strune i intelektualne, donekle i medijske kojom je propraena ta apsurdna, ali ekspresno doneta presuda suda u Kragujevcu. Sudije su (pravosnano) odluile da je glavni urednik acanskih novina Stojan Markovi, po tubi politiara Velimira Ilia, duan da plati novanu kaznu od 180.000 dinara za objavljenu humoresku Zanemoali mandarin . Tim povodom je odran okrugli sto Osudena humoreska: Sloboda medija osnovni uslov drustvenog napretka koju je 17.juna u Medija centru organizovalo Nezavisno udruzenje novinara Srbije.582 Nedostatak kritine mase u javnosti doprineo je da i ova presuda proe uglavnom u muku, iako je apsurdna i iako je tuilac, politiar poznat po bahatom ponaanju, zikom napadu na novinare, prostakom reniku i pljuvanju po politikim protivnicima lepljenjem etiketa bez ikakvih dokaza. U Petnaestom pravnom monitoringu medijske scene Srbije koga radi ANEM u saradnji sa strunim timom advokatske kancelarije ivkovi & Samardi iznosi se niz konkretnih primera koji pokazuju da su sloboda medija i pravo javnosti da zna o svemu to je od javnog interesa, posebno u unutranjosti Srbije, i dalje ogranieni linim interesima ili linim procenama organa vlasti i pojedinih interesnih grupa ta je to to javnost treba da zna i koliko treba da zna. Posebno su zabrinjavajue odluke nadlenih sudova u postupcima pokrenutim povodom zikih napada na novinare, koji su, kako se navodi u izvetaju, nastavili da donose presude na granici zakonskog minimuma, ili ak i ispod njega, doprinosei tako pravnoj nesigurnosti i autocenzuri medijskih profesionalaca.583 Analize ANEM pokazuju da odnos nadlenih organa prema slobodi izraavanja i dalje nije adekvatan, da oni svojim aktivnostima ne doprinose spreavanju njenog ugroavanja i krenja, jer ne reavaju uzroke, nego posledice takvog ponaanja. Takoe, neujednaena sudska praksa i neizvesnost u pogledu ishoda spora u medijskim sluajevima, jedan su od glavnih uzroka sve manjeg prisustva istraivakog novinarstva i sve vee autocenzure u medijima. Pojedini novinari, da bi ipak objavili ono to mi582 http://www.nuns.rs/dosije/specijal7/01.jsp. 583 ANEM, 22. oktobar 2010, Petnaesti monitoring izvetaj.
348
sle, a to ne mogu ili ne ele da objave u tradiciononalnim medijima, piu blogove, ali ni tu nisu zatieni, jer su esto zbog sadraja tih blogova izloeni pretnjama i napadima. Na to je takodje ukazao ANEM u svom monitoringu za jul. Broj krivinih i graanskih tubi protiv novinara dramatino raste od 2001. godine, a u tome je oigledan jo jedan trend: veliki deo krivinih tubi novinari dobijaju, ali zato gube veliki broj graanskih sporova zasnovanih na istom injeninom stanju584. U tim, parninim sporovima novinari se osuuju na enoromne novane kazne koje su prinueni da plate tuiocima (uglavnom politiarima, biznismenima, ponekoj linosti s estrade), bez obzira to su za isti prestup prethodno osloboeni pred krivinim sudom, pa se postavlja pitanje razlike izmeu pravinosti i prava. Udruenje novinara Srbije je u martu 2009, pokrenulo akciju Svakom sudiji novinarski kodeks . Namera UNS je bila da sudijama koji vode postupke u kojima su optueni novinari, Kodeks bude pomono sredstvo za ocenu da li su novinari postupali u skladu sa etikim pravilima svoje profesije, ali izgleda da to novinarima nije mnogo pomoglo.
Pritisci na medije
Konferencija za novinare koja je 5. marta odrana u srpskom parlamentu, kada su uvreeni parlamentarci zbog greke u jednoj novini pokuali da podele packe svim medijima, mogla bi da poslui kao ilustracija odnosa vlasti prema novinarstvu. Nakon pisanja o trokovima parlamentarnih delegacija za putovanja u inostranstvo i greke koju su tim povodom napravile Veernje novosti, vladajua koalicija sazvala je konferenciju za novinare, na kojoj su mediji uopteno kritikovani da svojim pisanjem degradiraju parlament i na kojoj je, izmeu ostalog, navedeno da su poslanici prikazivani kao deparoi ili dobro plaeni fudbaleri. Tim povodom je reagovao NUNS, saopstivi da je sazivanje konferenicje za tampu na kojoj se novinari ue tome kako treba da izvetavaju, nedopustiv pritisak
584 MC Newsletter, 2. jul 2010.(anem.rs).
349
na medije, kao i pokuaj poslanika da za lou sliku koju javnost ima o parlamentu optue novinare.585 Slian je primer s Ministarstvom zdravlja koje je pripremilo, pa na pritisak medija povuklo, Preporuke za izvetavanje o medecini u kojima su koriene formulacije tipa novinar je duan ili novinar mora. Taj papir, koji je trebalo da edukuje novinare da izvetavaju iz tako osetljive oblasti kao to je medecina, ustvari nije pisan u vidu preporuka,ve, po oceni novinara koji prate zdravstvo, u vidu direktiva, s naredbodavnom dikcijom, zbog ega je izazvao reagovanje medijskog esnafa. To utoliko pre to su u preporukama bile i odredbe suprotne Zakonu o informisanju, kao to je obaveza novinara da naznai izvor informacije o kojoj pie. Tim povodom je u Udruenju novinara Srbije organizovan Okrugli sto na kome je reeno da preporuke nisu u skladu sa Zakonom o informisanju i da mogu biti tetne po javni interes i da predstavljaju pokuaj cenzure. U situaciji krize i siromatva, netransparentne svojine, sumnje da iza nekih fondova stoje ak i majake strukture, sprege politike i pravosua, jaanja ultradesnih snaga koje i ziki ugroavaju slobodu tampe, pritisak na medije se stalno poveava. Za takvu situaciju najveu odgovornost snose vlast i oni od kojih zavise oglasi, ali se ne mogu amnestirati ni sami mediji, koji linijom manjeg otpora pristaju da budu prostira za one koji dre vlast i novac. alosna je injenica da se sve vei broj novinara miri sa autocenzurom ili novinarstvom po porudbini. Tome doprinose i sudske presude i drastine kazne prema medijima. Jedna od njih je presuda Vieg suda kojom list Press mora da plati pevaici Svetlani Ranatovic dva miliona dinara zbog prenetih delova intervjua biveg ministra policije Srbije Radmila Bogdanovia nedeljniku NIN u kome je on pevaicu osumnjiio da je znala da e njen mu eljko Ranatovi Arkan biti ubijen. Na tu presudu reagovao je NUNS 586 , navodei da je nedopustivo da se medijima izriu kazne zbog prenoenja izjava javnih linosti jer se time smiljeno ograniava sloboda informisanja . Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara upozorila je da su u poslednje dve-tri godine mediji pod snanijom kontrolom nego
585 Politika, 6. mart 2010. 586 B92, 18. decembar 2010.
350
to je to bio sluaj ranijih godina. Ona je na seminaru o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u zemljama Zapadnog Balkana, upozorila da mediji uglavnom samo prenose ta je neko rekao ili izjavio pri emu izostaje pravo istraivako novinarstvo koje se izuzetno, samo sporadino, pojavi kroz neku priu.587 O poslunosti medija svedoi i incident prilikom posete hrvatskog predsednika Ive Josipovia Subotici kada je pao okliznuvi se niz stepenite. Tu bezazlenu, ali s gledita medija atraktivnu vest, na molbu savetnika predsednika Srbije, nije objavio gotovo nijedan medij u Srbiji, dok je to za hrvatske medije bila prava mala poslastica. O besmislenosti takvog postupka i molioca i medija u uslovima novih tehnologija, ne treba troiti rei. Naravno da je Youtube bio zatrpan posetiocima Interneta koji su hteli da vide taj incident.
Napadi na novinare
injenica da je nekoliko novinara tokom prole godine uivalo neposrednu policijsku zatitu, dovoljno govori o njihovom poloaju, njihovoj ugroenosti, ali i nedovoljnoj odlunosti drave da suzbije praksu da se novinarima sve ee nekanjeno preti. Najdrastiniji sluaj je s Brankicom Stankovi, novinarkom B92, autorkom emisije Insajder, koja ne samo to vie od godinu dana ivi uz policijsko obezbeenje, ve se broj njenih uvara, zbog novih pretnji, poveao. Sluaj s tom novinarkom, jednom od retkih koja se bavi pravim istraivakim novinarstvom (Insajder je razotkrio razne afere u koje je umeana i drava), alje poruku da je u Srbiji to opasan posao, opasan ak i po ivot. Nije naravno sluajno to je Regionalna konferencija o istraivakom novinarstvu odrana poetkom maja u Beogragu nosila naziv Na ivici opasnog . Na toj konferenciji su Misija OEBS i Ambasada SAD pozvale tuilatvo da detaljno ispita pretnje novinarima, a Vladu da obezbedi uslove za slobodu govora. Uesnici konferencije su ocenili da su novinari u Srbiji koji se bave istraivakim novinarstvom izloeni konstantnim pretnja-
587 e-novine, 26. novembar 2010.
351
ma ekstremistikih grupa i upozorili da se te pretnje nikada ne smeju se potcenjivati.588 Vlasnici medija su uzdrani, novinari se plae, urednici ih ne stimuliu. Povremeni dobri primeri istraivanja obino se zavre pretnjama i napadima na raun autora, rekao je na konferenciji profesor FPN Rade Veljanovski. Prema 16. izvetaju monitoring tima ANEM, reakcija vlasti, umesto potrebne akcije, kada je re o ovakvim sluajevima, nije dovoljna da sprei njihovo ponavljanje. Razliitost sudske prakse u istim ili slinim sluajevima, navodi se u izvetaju, samo doprinosi oseaju nesigurnosti kod novinara, a sve to zajedno dovodi do pada kvaliteta medija i odsustva istraivakog novinarstva. Novinara nedeljnika Vreme Teola Pania su 24. jula, u autobusu gradskog prevoza u Zemunu, ziki napala dvojica mladia koji su ga udarali ipkom i rukama. Brzo hvatanje poinilaca i brzo suenje bio je ohrabrujui znak da je drava reena da bolje titi novinare sve dok nije izreena presuda. Napadai su osudjeni na po tri meseca zatvora i zabranu pribliavanja novinaru na 100 metara, iako je za delo koje su poinili zapreena kazna od est meseci do pet godina zatvora. Izreena kazna je obrazloena injenicom da je re o mlaim maloletnicima. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonji je, prema saoptenju lista Kurir od 2. februara 2010, oamario u Skuptini Srbije njihovog novinara Milana Laevia. Mrkonji je taj amar opisao kao blago milovanje po glavi, to je Sindikat novinara Srbije ocenio kao cinino i bahato ponaanje ministra. Kada su taj sindikat i Udruenje novinara Srbije (UNS) zahtevali od Ministarstva unutranjih poslova Srbije da hitno podnese prijavu protiv Mrkonjia zbog zikog napada na novinara, ministar se izvinio novinaru i utava stvar se slegla. U ova dva sluaja podigla se medijska praina, jer je bila re o poznatom novinaru (oko sluaja Pani izjanjavali su se i predsednik drave i ministar unutranjih poslova) i o ponaanju jednog ministra (Mrkonji je poznat po ponaanju koje on sam naziva neformalnim). Meutim, novinari lokalnih medija su esto preputeni sami sebi i samovolji lokalnih monika. Oni stalno balansiraju po tankoj ici izmeu profesionalne etike
588 B92, 5. maj 2010.
352
i interesa vlasnika i optinskih vlasti, borei se uz to s egzistencijalnim problemima, budui da njihove plate ne prelaze iznose od 200 do 300 eura. Dosta lokalnih medija pokupovali su ljudi koji nemaju nikakve veze s novinarstvom, ali preko medija ele da ispune neke svoje politike ili ekonomske interese. U malim gradovima mi likove iz svojih tekstova i priloga sreemo svakodnevno na ulici. Pritisci lokalnih monika su drastiniji u malim sredinama, kao i njihov uticaj na policiju i pravosue rekao je za Danas589 Stojan Markovi, urednik aanskih novina, potvrujui da je, baviti se novinarstvom u srpskoj provinciji nezahvalan , neizvestan i esto opasan posao. Novinarka B92 iz Zajeara Sonja Kamenkovi dobila je u oktobru prole godine policijsku zatitu zbog pretnji koje joj je uputio suspendovani policajac iz Majdanpeka Radomir Radovi. Radovi joj je, prema pisanju medija, preko posrednika zapretio da e ubiti sve novinare koji su pisali o njegovom sluaju (pitoljem udario i povredio dva mladia) i direktno prozvao Sonju Kamenkovi i dopsinika lista Alo iz Majdanpeka Ivana Popovia. Novinar Veernjih novosti iz Loznice Vladimir Mitri, navodi se takodje u 16. monitoringu ANEM, nalazi se pod policijskom zatitom due od tri godine, a da za to vreme nalogodavci napada na njega nikad nisu uhvaeni. Nezavisno udruenje novinara Srbije zatrailo je sredninom jula 2010, policijskju zatitu za novinara Radio Leskovca, Dragana Marinkovia, kome su javno upuene smrtne pretnje.590 Vlasnik vozila iji je snimak bahate i ubilake vonje ulicama grada Marinkovi objavio na svom blogu, zapretio je novinaru da e se na sledeem snimku voziti u gepeku istog vozila . Redakcija, a i sam vlasnik nedeljnika Vranjske Vukain Obradovi, bili su izloeni pretnjama i pritisku nakon to su objavili seriju tekstova u kojima su izneli podatke o poslovima kontroverznog biznismena iz Vranja Gorana Tasia i njegovom odnosu sa narodnim poslanikom Nove Srbije iz Vranja Radoslavom Mojsiloviem.591 Novinari Vranjskih bavili su se kon589 Danas, 7. jun 2010. 590 http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Policijska-zastita-za-leskovackog-novinara.sr.html. 591 Danas, 7. jun 2010.
353
kretnim sluajevima, u najmanju ruku sumnjivih poslova Gorana Tasia, ali i njegovim krivinim dosijeom, pa i saradnjom sa estokim momcima iz beogradskog podzemlja . Sam Tasi je reagovao podnoenjem tubi protiv vlasnika Vranjskih, a ubrzo nakon toga usledilo je njegovo hapenje zbog ranijih krivinih prijava. Novopazarska Televizija Jedinstvo saoptila je poetkom decembra da nee pratiti bilo kakav dogaaj koji se tie gradske uprave Novog Pazara dok joj se ne obezbedi bezbednost, kako bi normalno izvetavala.592 U saoptenju je navedeno da su ef kabineta gradonaelnika Novog Pazara i njegov telohranitelj nasrnuli na novinara i snimatelja te televizije Nikolu Radovia, uz niz psovki i pretnji. Ni kampanja za Nacionalni savet Bonjaka nije mogla da proe bez pokuaja da se ureivaka politika okrene u pravcu koji nekome odgovara. Nezadovoljan izvetavanjem Regionalne televizije, iji je osniva grad, muftija Muamer Zukorli, nosilac izborne liste Bonjake kulturne zajednice (BKZ), zapretio je novinarima u Novom Pazaru da e biti estoko lustrirani kad BKZ osvoji vlast u Nacionalnom savetu Bonjaka. I ranije je iz Meihata IZ u Srbiji na ijem elu je muftija Zukorli, bilo pokuaja da se gradskoj televiziji kroz saoptenja ukae na propuste u Dnevniku, s obzirom da je prilog o aktivnostima njihovog prvog oveka trebalo da bude u udarnim a ne u nekim tamo minutima kasnije.593
Mediji o Evropskoj uniji

Evropska unija, odnosi Srbije s Briselom, ispunjenje zahteva potrebnih za kandidaturu Beograda u evropki klub veoma su prisutni u medijima, pre svega zato to vladajua koalicija, ali i vei deo opozicije, dre tu temu kao prioritetnu. Meutim, pisanje o Evropskoj uniji uglavnom se iscrpljuje na prenoenju izjava politiara, saoptenju stranaka ili izvetajima sa zvaninih sastanaka, izvetavanje je suvoparno, izjave esto nedovoljno razumljive prosenom itaocu (gledaocu ili sluaocu) i uz nedovoljno tema
592 http://novipazar.wordpress.com/2010/12/10/psovke-i-pretnje-novinarima-tv-jedinstva/. 593 http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/mocnici_i_politicari_ prete_tuze_i_cenzurisu.14.html?news_id=192291.
354
koje bi im objasnile uticaj integracija na obian, svakodnevni ivot graana. Mediji u Srbiji,stie se utisak, percipiraju temu Evropske unije kao prevashodno spoljnopolitiko pitanje, pa tako o njoj i izvetavaju. Novinari u Srbiji intervjuiu samo zvaninike koji govore nerazumljivim jezikom i obian ovek ne razume ta bi Unija znaila za njegov ivot, izjavio je Rasel Pisgud, voa tima BBC (Bi-Bi-Si) za pomo srpskim medijima.594 Prema istraivanju BBC, sprovedenom u martu i aprilu 2010, srpske medijske kue su na briselskim zadacima jedva dobile prelaznu ocenu. Istraivanje, koje je nansirala EU, obuhvatilo je analizu vesti u 38 elektronskih i tampanih medija o evropskim integracijama Srbije, a obavljeno je i ispitivanje javnog mnjenja u Kraljevu, Uicu, Kragujevcu, Niu, Novom Sadu i Beogradu. Predstavnik BBC Ed Barker je na predstavljanju rezultata izvetaja rekao da se graani ale da mediji stalno vrte iste prie i iste ljude, a ne objanjavaju ono to se deava i kako to utie na ivot ljudi. Uesnici istraivanja su otkrili da ih uopte ne zanima da li je neki evropski birokrata doao u Beograd. Ono o emu ele da znaju neto vie je kako ive mladi u Uniji, kakve su tamonje plate i socijalna zatita, koliko kotaju jabuke u Londonu i koliki porez plaaju Francuzi. Izvetavanje je previe zvanino i fokusirano na sam proces i procedure, a nedovoljno na perspektivu obinih graana, pokazuje istraivanje. Studija Kako to utie na nas pokazala je da su evrointegracije prilino zastupljene u medijima, ali se napominje da su ti medijski sadraji prekratki, previe zvanini i za mnoge teko razumljivi.595 Navedeno je takoe da se manje od tri odsto pria o EU fokusira na poljoprivredu, tampa je samo jedan odsto lanaka o EU posvetila mladima, temi koji su ispitanici studije naveli kao neto to ih zanima, a manje od jedan odsto tekstova obrauje saobraaj i zatitu ivotne sredine.
594 Politika, 20. novembar 2010. 595 B92, 19. novembar 2010.
355
Privatizacija
Medijskim zakonima, privatizacija medija morala je da bude obavljena do kraja 2007, ali taj posao jo nije zavren do kraja, to potvruje nedostatak volje vlasti da valjano regulie poloaj medija. Poseban su problem promaene ili nakaradne privatizacije, ili one koje ostaju nepoznate javnosti. Prema podacima Agencije za privatizaciju, do kraja aprila 2010. godine, prodato je 56 medija, od ega 31 elektronski, a 25 tampanih. Sa 18 kupaca su raskinuti ugovori zbog nepotovanja ugovornih obaveza, to ini vie od 32 odsto u odnosu na ukupan broj privatizacija. Privatizacija medija je medijsko pitanje o kojem vlast najvie uti. O njoj se samo ita u novinama ili uje na nekim javnim skupovima, na kojima vlast ne iskazuje nikakav stav o tom pitanju, navodi se u dokumentu ANEM koji predstavlja pregled dosadanjeg procesa privatizacije medija i sadri preporuke za dalje postupanje u ovoj oblasti.596 Panju su 2010. godine posebno privukle tranzicione muke Panevca, jednog od najstarijih listova u Srbiji, koga esto nazivaju i institucijom srpskog novinarstva, a kome je pri kraju godine pretilo gaenje zbog pogubnog ugovora o privatizaciji.597 Ali pria o privatizaciji medija je apsolutno ilustrativna na primeru Veernjih novosti, velikoj kompaniji usred Beograda i na oku svima, o ijem vlasnitvu se ipak godinama samo nagaalo, pa se o meetarenju prilikom privatizacija medija o manjim sredinama moe samo pretpostaviti. Javnost je saznala ko je vlasnik Novosti nakon etiri godine, i to onda kada je biznismen Milan Beko, koji je nezvanino slovio kao vlasnik, odluio da u jednoj tv emisiji obnaroduje da je on kupio taj list, odbacujui neke optube da je to uinio na privilegovan nain, uz podrku pojedinaca iz struktura vlasti. Prethodno se o privatizaciji Veernjih novosti vie puta pisalo, ali je sve o tome ostalo zamagljeno i nedoreeno. Bivi radnici tog lista su na konferenciji za novinare poetkom aprila 2010, tvrdili da je privatizacija Veernjih novosti obavljena nezakonito i netransparentno, da su
596 http://www.anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/11348/ANEMO V+DOPRINOS+RE%C5%A0AVANJU+PITANJA+PRIVATIZACIJE+MEDIJA.html. 597 ASMEDI Newsletter, decembar 2010, No. 142.
356
mnogi novinari te medijske kue ostali bez akcija na koje su mnogi imali pravo i zapretili da e se oni, ako budu bili prinueni, obratiti Sudu u Strazburu.598 O zloupotrebama u privatizaciji Novosti iz eneve je govorio (policija tvrdila da e sve navode ispitati) i navodno, krajem maja podneo dokaze Specijalnom tuilatvu za organizovani kriminal Stanko Suboti Cane599, ovek sa poternice Interpola. Prethodno su kompanije Novosti, Ringier i Press pabliing grup izdavai najtiranijih srpskih dnevnih i periodinih novina, upozorili Vladu Srbije i srpsku javnost da je upravo u toku pokuaj preuzimanja kompletnog trita tampe od strane lica sa poternice Stanka Subotia Caneta i nemake korporacije VAC (WAZ) .600 Ranije je Medijski koncern VAC saoptio da je Manojlu Vukotiu, generalnom direktoru i glavnom uredniku Kompanije novosti, 2003, uplatio 75.000 eura na raun konsultantskih usluga u privatizaciji Novosti (deo od 500.000 evra koliko bi Vukotiu pripalo u sluaju uspene privatizacije Novosti), to je Vukoti demantovao. Mediji su se optubama protiv Vukotia da li iz esnafske solidarnosti, da li opet zbog nekog signala odozgo nisu mnogo bavili i zadovoljili su se njegovim demantijem. Ministar unutranjih poslova Srbije Ivica Dai izjavio je krajem juna da je policija po nalogu tuilatva pokrenula istragu o privatizaciji dnevnog lista Veernje novosti,601 ali su datalji istrage i njen dalji (eventualni) tok ostali nepoznati javnosti. itava stvar oko te privatizacije, u kojoj se oigledno vrteo veliki novac, umesto razjanjenja potpuno se ispolitizovala, jer su se politiari tom vanom stvari prebacivali kao ping pong lopticom, optuujui jedni druge za uee u tom oigledno sumnjivom poslu.
598 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/184127/Bivsi-radniciPrivatizacija-Vecernjih-novosti-nezakonita. 599 Beta, 24. maj 2010. 600 Fonet, 17. maj 2010. 601 Tanjug, 21. jun 2010.
357
U 2010, na medijskoj sferi nita se nije pomerilo nabolje, mediji su ak u loijoj poziciji nego to su bili godinu dana ranije. Ne sme se odugovlaiti sa medijskom strategijom. Asocijacije medija, iji su predstavnici (NUNS, UNS, ANEM) u radnoj grupi za izradu te strategije, treba da izvre pritisak na vlast da se taj posao to pre zavri i da drava iskae iskrenu volju za transformacijom medija, odnosno za njihov dalji razvoj, a time i za dalju demokratizaciju drutva. Savet za tampu treba hitno da profunkcionie kako bi unapredio dijalog u oblasti novinarske etike i doprinese boljem tumaenju profesionalnih standarda, morao bi hitno da profunkcinie. Oekivalo se da e Savet, koji je osnovan jo poetkom 2010 (tri godine posle usvajanja Kodeksa novinara Srbije), u startu da se nametne kao nepristrasno regulatorno telo koje e da igoe neprofesionalnost i neetinost i tako bar delimino vrati kredibilitet novinarstva, ali se to do kraja godine nije dogodilo. Savet bi, kako je naglaavano prilikom njegovog osnivanja (u njemu su predstavnici novinarskih udruenja NUNS i UNS i poslovnih udruenja Asocijacije medija i Lokal pressa) trebalo da striktnim potovanjem novinarskog kodeksa, autoritativno i beskompromisno izrie javne opomene ili odbacuje prijave ne marei za to o kom mediju ili podnosiocu prijave je re. Meutim, zbog problema s nansiranjem Savet za tampu je prilino pasivan i njegove intervencije su samo sporadine i bez pravih efekata. Privatizacija medija mora da se privede kraju. Neprimereno veliki broj novina, radio i tv stanica treba da se svede na mnogo manji broj od sadanjeg, a socio-ekonomski poloaj novinara morao bi da se pobolja. U apsurdnoj situaciji u kojoj su mediji osloboeni, a novinari zavisni, Srbija ne moe da rauna na ozbiljnu medijsku podrku u daljoj demokratizaciji drutva i raskrinkavanju negativnih pojava i njegovih aktera. Ako se nita ne promeni, Srbija e i dalje izgledati kao prizemni rialiti program, a mediji njegovi (ne)zainteresovaniu posmatrai.
358
Sve se to, meutim, ponavlja ve godinama, pa ne ude pesimistike izjave koje su o mogunosti izlaska medija iz krize polovinom prole godine dali predsednici dva novinarska udruenja:602 Ljiljana Smajlovi, predsednica UNS: Kraj krize nije ni na pomolu, a kriza je u medijima dublja nego drugde, jer je poslovni model koji smo u tranziciji preuzeli krahirao. Pesimizam zasnivam na tome da je nezavisnim medijima bilo bolje devedesetih nego danas . Vukain Obradovi, predsednik NUNS: Sve dok naa politika elita ne shvati javnost i medije kao etvrti stub demokratije, a slobodu izraavanja kao osnovno civilizacijsko dostignue te Evrope kojoj teimo, nee biti pomaka u medijskoj sferi .
602 Danas, 27. jul 2010.
359
IX DISKRIMINACIJA
360
361
Diskriminacija
Discriminacija je posledica etno-nacionalizma i ratne politike od koje se demokratske vlasti nisu jasno distancirale.603 Discriminacija je takodje posledica slabih i nekompetentnih institucija i nedostatka prave kulture ljudskih prava. Patrijarhalni stereotipovi u vezi sa ulogom ene u drutvu duboko su ukorenjeni i vode nejednakosti izmeu polova, pogotovu na planu zapoljavanja i javnoj participaciji. Nasilje nad enama (mobing, diskriminacija, radna prava), ukljuujui i porodino nsilje, ostaje kao glavni problem. Grupe koje su najvie izloene diskriminaciji su Romi, LGTB populacija, ene, nacionalne i verske manjine i lica sa posebnim potrebama. Branitelji ljudskih prava i novinari su takodje izlo9eniu pretnjama i govoru mrnje. Nadleni organi uglavnom ne reaguju na takve pojave bez pritiska. Osnovne oblasti diskriminacije su zapljavanje, (ukljuujui penzije, pristup medicinskoj negi i osiguranju, na primer Romi), sloboda udruivanja, obrazovanje manjina i njihova prava generalno. Gradjani se masovno ale na proceduralne probleme koji negativno utiu na ostvarivanje pravde, kao na primer, dugaki sudski procesi i odsustvo odluka o pravnim lekovima. Najei oblici diskriminacije koje ini dravna uprava su ljudi sa posebnim potrebama, LGTB, etniko poreklo . starost i pol.604 Viestruka diskriminacija je takodje esta (ene plius starosna dob), Diskriminacija na osnovu politikog miljenja (partijska pripadnost) ja manje rasprostranjena i najvie se odnosi na zapoljavanje.
603 http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/ godisnji-izvestaji/884-annual-report-2009 604 Isto
362
363
Manjine: proces konstituisanja

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina predstavljaju, sa stanovita ostvarivanja manjinskih prava, najznaajniju aktivnost koja je obeleila 2010. godinu. Na vanost pomenutih izbora ukazivali su i predstavnici manjina i predstavnici vlasti. Za manjine, neposredni izbori su bili prilika da se na demokratski nain rei pitanje legitimiteta saveta, dok su predstavnici vlasti u izborima videli priliku da se manjine potpunije integriu u ivot drutva, ali i da se Srbija potvrdi kao regionalni lider u oblasti manjinskih prava. Pokazalo se, meutim, da su izbori za nacionalne savete naili na protivrene ocene u javnosti. Predstavnici vlasti su isticali da se treba ponositi injenicom to je izborni proces tekao besprekorno, da su manjine, uestvujui na izborima, pokazale politiku zrelost, a Srbija svoju multikulturalnost i multinacionalnost.605 Za razliku od njih, predstavnici manjina su isticali da u organizaciji izbora nije bilo dovoljno ozbiljnosti i da su izbori ostavili gorak ukus u ustima i gr u stomaku.606 I pre nego to su izali na biralita, predstavnici manjina su ukazivali na odreene probleme. Tako je u javnosti pominjano da u prva tri meseca nije bilo nikakve kampanje i da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije nita uinilo da pripadnicima manjina objasni o kakvim je izborima re, kako se na njima glasa i ta se oekuje od nacionalnih saveta.607 Osim toga, skretana je i panja da u sluaju hrvatske manjine postoji i problem straha, odnosno poverenja u dravu608, to je doprinelo da se pripadnici ove manjine u manjem broju upiu na posebni spisak.
605 Izbori za nacionalne savete (ne)regularni, www.dw-world.de/dw/article. 606 Po reima Itvana Pastora, lidera SVM, nije bilo dovoljno ozbiljnosti i sve je proteklo sa gorkim ukusom u ustima i grem u stomaku. Oprene ocene o regularnosti izbora, www.autonomija.info. 607 Primedba izreena na konferenciji za medije odbora Matice slovake u Panevu, poslednjeg dana maja. O svojim primedbama predstavnici Matice su obavestili i OEBS. 608 Strah od sremskih lista iz devedesetih, Dnevnik, 11. mart 2010, Moramo
364
srbija 2010 : diskriminacija
Ukazivano je i na pojavu ovinistikih grata,609 zastraivanje Rumuna/Vlaha610 i privoenju na informativne razgovore,611 opstrukcije predizbornih aktivnosti,612 medijsku ignoranciju,613 naruavanje izborne tiine. Upozoravano je i na pojavu da se veinske partije ukljuuju u izborni proces. Tako su predstavnici vlake manjine isticali da se u proces izbora za vlaki nacionalni savet ukljuio SPS,614 predstavnici Rumuna su, opet,
imati u vidu da hrvatsku zajednicu optereuje bliska prolost, izjavio je Branko Horvat, predsednik HNV. Malo je doprineo i sam naziv poseban spisak, na ta smo imali najvie primedbi naih ljudi. Taj naziv kao da aludira na ono to se dogaalo u Sremu devedesetih godina prolog veka, kada su takoe pravljeni posebni spiskovi Hrvata, odreenih za progon. 609 U Majdanpeku su nekoliko dana pre izbora, ispisivani grati Ljoti, Zbor, Srbija Srbima,. Za rasu, veru i naciju i kukaksti krstovi. Hipici, rokeri i Vlasi, www.timocpress.info. 610 Dragan Demi kod istranog sudije osnovnog suda u Poarevcu, www.timocpress.info. 611 U saoptenju Vlakog nacionalnog saveta se istie da je policija u drugoj polovini aprila pozivala graane vlake nacionalnosti na informativne razgovore u policijsku stanicu u Petrovcu na Mlavi raspitujui se da li su se upisali na poseban spisak, da li pripadaju nekoj vlakoj partiji i kojoj, da li znaju u kojoj dravi ive i slino. 612 Predstavnicima Liste Jedinstvo Valeriu Pintor je onemogueno da se biraima predstave u zgradi optine Alibunar. U selu Seleu iskljuena im je struja, pa su sastanak odrali uz svetlost svea, Podmiuju glasae, www.timicpress.info. 613 Mnogi lokalni izbori su medijski vie propraeni nego ovi... ak ni deurni CESID-ovi posmatrai nisu izrazili elju da prate ove izbore. A javnost je u ovim, kao i u velikim izborima, ocenio je Tomislav igmanov,neophodna. DS eli kontrolu nad nacionalnim savetima, Danas, 31. maj 2010. 614 Socijalistika partija se u izborni proces ukljuila iz dva razloga. Jedan od razloga je to to je Nacionalni savet vlake nacionalne manjine postavio zahtev nadlenom ministarstvu za uvoenje rumunskog jezika u obrazovni proces, a drugi je to Socijalistika partija Srbije gubi podrku biraa vlake nacionalnosti u severoistinoj Srbiji. Oba ova procesa zahtevaju to bru asimilaciju Vlaha, kako ne bi ostvarivali svoja ustavna i zakonska prava. Obavetenje o diskriminaciji vlake nacionalne manjine u istonoj Srbiji, www.timocpress.info.
365
upozoravali na LSV,615 a predstavnici Maara,616 Bunjevaca617 i Hrvata618 na aktivnosti DS.619 ini se da ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije u pogledu stranakog uea na izborima imalo ujednaen stav. Anika Mukinjo Horvat, dravna sekretarka u Ministarstvu, je isticala da na izborima mogu da uestvuju samo partije koje imaju predznak neke od nacionalnih manjina,620 a ministar ipli je, meutim, isticao da je uee stranaka sasvim oekivano. Istakao je: Stranke su univerzalni posrednik u demokratiji. Otuda je njihovo pojavljivanje i u izborima za nacionalne savete prirodno.621 S druge strane, predstavnici manjina su motive pojaanog interesovanja stranaka u izborima za nacionalne savete videli u uspostavljanju kontrole nad manjinskim zajednicama kroz kontrolu medija, izbor svojih kadrova i obezbeivanje sinekura pojedincima, a, preko
615 Jon izma, predsednik Zajednice Rumuna je tvrdio da su stranke izmeu sebe podelile manjine kojima e upravljati i da su, u skladu sa tim dogovorom, Rumuni pripali LSV. Poltroni LSV prete naim aktivistima, a glasae podmiuju ak i sredstvima pokrajinskog budeta (informisanje, kultura, poljoprivreda). Sada, odjednom, daju ogromne svote novca lovakim drutvima ili mesnim zajednicama, jasno zahtevajui da ih oni, zauzvrat, podre na izborima. Podmiuju glasae, www.timocpress.info, 616 Po reima Itvana Pastora, DS preko svojih insajdera ili lanova kontrolie tri od pet lista, to svedoi da DS eli da ima uticaj, ako ne i dominantni, u nacionalnom savetu. DS eli kontrolu nad nacionalnim savetima, Danas, 31. maj 2010. DSVM je zbog toga pozvala SVM da bojkotuje izbore za nacionalni savet. 617 i meu Bunjevcima se moglo uti da DS, preko nacionalnih saveta, eli da kontrolie manjinsko birako telo. 618 Vladajua koalicija se uvukla i levo i desno, i napravila potpunu pometnju na politikoj sceni Srbije, izjavio je poznati advokat Slaven Bai. On je izrazio uverenje da e graani manjinskih zajednica prepoznati ovakvo nedemokratsko ponaanje Demokratske i ostalih stranaka. DS eli kontrolu nad nacionalnim savetima, Danas, 31. maj 2010. 619 Iz DS su negirali da je stranka na bilo koji nain uestvovala na izborima za maarski nacionalni savet, ve samo pojedinci, kojima to niko nije mogao da zabrani. lanovi DS su bili na listama, ali to nisu bili liste DS, niti je ona svoju infrastrukturu stavila u slubu tih listi. DS snosi posledice udaljavanja od SVM, Danas, 10. jun 2010. 620 Samo stranke manjina mogu uestvovati na izborima, Dnevnik, 22. februar 2010. 621 Stranke nisu uljezi, Dnevnik, 17. maj 2010.
366
toga i zauzimanju to bolje pozicije pre republikih izbora, poto su manjine esto opoziciono i kritiki nastrojene prema vlasti.622 Veoma otre primedbe su iznoene i u pogledu izborne administracije, ali i naina na koji su formirani posebni biraki spiskovi. Itvan Pastor je upozorio na injenicu da su reenja o imenovanju lanova birakih odbora kasnila, zbog ega biraka mesta nisu otvarana na vreme.623 Predstavnici Romske partije su protestvovali to na birakim mestima nije bilo predstavnika ove partije.624 Svoje nezadovoljstvo nisu krili ni pripadnici nemake manjine. Anton Bek, pretsednik udruenja Gerhard izjavio je da na 16 birakih mesta u somborskoj optini nema nijednog predstavnika nemake nacionalne manjine. On je rekao da su ljudi ogoreni i ljuti, jer niko u Bezdanu, a bio je upisan u poseban spisak, nije dobio obavetenje o glasanju.625 Biraki spisak je izmasakriran, upozorio je Muamer Zukorli, nosilac liste BKZ, jer je na hiljade ljudi izbaeno sa spiska: Jo je vei broj ljudi ispremetan i data im je mogunost da glasaju tamo gde nikad nisu glasali.626 Napokon, u elji da se to vei broj pripadnika manjina upie na posebne birake spiskove dolo je do zloupotreba, jer su u birake spiskove upisivani pojedinci mimo njihove volje. Rodoljub abi, poverenik za informacije od javnog znaaja, upozorio je da je re o tekoj povredi ljudskih prava i pozvao Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i nadlene organe lokalnih samouprava da preduzmu mere iz svoje nadlenosti, a policiju i tuilatvo da utvrde injenice bitne za utvrivanje krivine odgovornosti.627 abi je rekao da su zloupotrebe omoguene instrukcijom Ministarstva o upisu u poseban biraki spisak i da veina ljudi, koji su zloupotrebili tue line podatke, nikada nee biti otkrivena. On je i podneo krivine prijave protiv NN lica i insistirao da dravni organi, pri622 DS eli kontrolu nad nacionalnim savetima, Danas, 31. maj 2010. 623 To je bruka i sramota. Ili se radi o zloj nameri ili se itavo ovo pitanje toliko podcenjuje da je to sramota, izjavio je Pastor za RTV B92. 624 Ne znamo kako da drugaije nazovemo ovu pojavu, nego kao diskriminaciju i diktaturu, ocenio je Sran ajn, predsednik Romske partije. 625 Sporni biraki spiskovi i pozivi na glasanje, Danas, 7. jun 2010. 626 Demokratska atmosfera izbora, www.b92.net. 627 Upisivanje bez znanja i saglasnosti, Dnevnik, 29. mart 2010.
367
menom zakona, na delu pokau da su podaci o linosti visoko zatiena vrednost.628 Pojavio se i problem, na koji je svojevremeno ukazao Tama Korhec, predsednik maarskog nacionalnog saveta. Po Korhecovim reima, Zakon o izboru nacionalnih saveta ne regulie detaljno postupak formiranja novoizabranih saveta, niti postupak verikacije mandata, to je dovelo do nesnalaenja Ministarstva za ljudska i manjinska prava.629 Ne dovodei u pitanje da u zakonu postoje odreene praznine i nedoreenosti, ponaanje Ministaratva teko bi se moglo svesti samo na nesnalaenje pre e biti da je re o smiljenoj politici kojom se Sandak dri u stanju konikta niskog intenziteta, pri emu se konikt ograniava kako na odnose unutar jedne zajednice, tako i odnose dela te zajednice sa vlastima, najee olienim u liku ministra iplia.630
Bonjaki nacionalni savet

Na izborima za Bonjako nacionalno vee (BNV) uestvovale su tri liste Bonjaka kulturna zajednica (BKZ) je osvojila 17, Bonjaka lista (BL) 13, a lista Bonjaki preporod (BP), 5 mandata. Konstitutivna sednica bila je zakazana za 7. jul i na njoj su se pojavili samo predstavnici BKZ i dva predstavnika sa liste BP, dok su je ostali bojkotovali. Dan pre odravanja sednice Ministarstvo je izmenilo poslovnik, pa se shodno novoj
628 Ovakvi problemi se ne bi smeli gurati pod tepih. Uostalom, na tepih je ve grbav, izgleda kao kamila... Treba imati u vidu da upis u biraki spisak nacionalne manjine, po Zakonu o zatiti podataka o linosti, predstavlja obradu naroito osetljivih podataka. Sa takvim podacima bi se, shodno zakonu, moralo postupati na poseban nain, sa posebnom panjom i zatitom. A instrukcija o upisu u poseban biraki spisak o tome oigledno nije vodila rauna. Vlada nita ne radi da sprei krivina dela, www.blic.rs. 629 Zakon je proao prvi test, Dnevnik, 15. septembar 2010. 630 Pri tome se veoma pazi da se ti sukobi ne prenesu i na odnose dve etnie zajednice u Sandaku. U jednom trenutku se inilo da e se sukobi proiriti i na odnose sa srpskom zajednicom. Naime, organizacija za Novi Pazar prijavila je skup pod nazivom Novi Pazar je Srbija, za 10. oktobar. Uesnici molitvenog skupa bi sa crkvenim zastavama, ikonama i krstovim proetali ulicama Novog Pazara. Skupom se elelo pokazati da je Novi Pazar deo Srbije i da graani svih nacionalnosti i konfesija mogu u njemu da se oseaju bezbedno i kreu slobodno.
368
odredbi, savet smatrao konstituisanim ako su u radu sednice uestvovale dve treine lanova, iji su mandati verikovani. Poto taj uslov nije bio ispunjen, predstavnici Ministarstva su napustili sednicu, ali su prisutni lanovi izbornih lista nastavili sa radom i formirali nacionalno vee koje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nikada nije priznalo. Izmenu poslovnika Muamer Zukorli, elnik BKZ, je okarakterisao kao jo jednu podvalu Beograda, zakljuio da su Bonjaci taoci dva ministra i vlade, te da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava dobilo nalog da opstruira konstituisanje BNV, jer je na izborima pobedila BKZ.631 Nedelju dana nakon konstitutivne sednice u Novom Pazaru632 je odrano zasedanje Bonjakog nacionalnog sabora, na kome je usvojena Deklaracija kojom se najotrije osuuje pravni i politiki barbarizam Ministarstva za ljudska i manjinska prava, zahteva hitna smena ministra iplia i utvrivanje odgovornosti uesnika u falsikovanju izborne volje Bonjaka. Saborskom Deklaracijom kandidati sa preostale dve liste su pozvani da se ukljue u rad BNV. U cilju armacije i reavanja statusa Sandaka Sabor je formirao odbor za obnovu Narodnog vijea Sandaka, te poseban odbor za internacionalizaciju pitanja diskriminacije Bonjaka. U Deklaraciji se Bonjaci proglaavaju konstitutivnim narodom u Srbiji i zahtevaju se hitni razgovori sa predsednikom Republike i Vlade, kako bi se reilo pitanje ustavnog statusa Bonjaka. Sadraj Deklaracije je interesantan, jer pokazuje kako se problemi u vezi sa izborom bonjakog nacionalnog saveta zaotravaju i proiruju i na
631 Kontroverze oko konstituisanja Bonjakog nacionalnog vea, Danas, 7. jul 2010. 632 Nakon izbora, a pre odravanja konstitutivne sednice, u listu Blic (19. jun 2010) je objavljena fotomontaa na kojoj je muftija Zukorli prikazan u pravoslavnoj odori i sa krstom na glavi, to je dovelo do mobilizacije islamske zajednice u Srbiji i otre osude. Meihat Islamske zajednice u Srbiji je u fotomontai video uvredu i poruku da duhovne vrednosti muslimana ne uivaju zatitu drave, zatraio od tuilatva pokretanje krivine odgovornosti glodura Blica, a od vlasnika i urednitva novine izvinjenje i simbolinu nadoknadu u iznosu od 100 miliona eura. Od rukovodstva drave i predsednika Republike Sveopti sabor Islamske zajednice u Srbiji je zatraio vrste garancije kako bi muslimani u Srbiji mogli uivati linu i kolektivnu sigurnost i ravnopravnost sa drugim narodima i zajednicama. U zakljucima sabora se istie da islamska zajednica nee dopustiti da uvrede i primeri netrpeljivosti prema muslimanima na bilo koji nain ugroze dobre odnose sa komijama hrianima.
369
pitanja koja sa izborom saveta nisu u neposrednoj vezi, a politiki faktori ukopavaju u nepomirljivim pozicijama. Tako je zahtev za autonomijom Sandaka (Zukorli je isticao Juni Tirol kao najpoeljniji model) otpisivan kao arena laa, nemogua misija i nerealan politiki cilj, a zahtev za internalizacijom i stranim posmatraima kao opasan, tetan i nepotreban, odnosno kao jo jedan pokuaj Zukorlia da skrene panju na sebe.633 Sredinom septembra Esad Dudevi je upozorio da se podele iz politike sfere ire po dubini drutva i da su dole do porodinih relacija. Da bi se izbeglo dalje zaotravanje i produbljivanje podela, BL je uputila pisma ministru ipliu i ambasadoru OEBS Dimitriosu Kipreosu i zatraila od njih da organizuju, u cilju postizanja kompromisa, poetak razgovora predstavnika tri liste. Na sastanku u Palati Srbija predstavnici izbornih listi su postigli dogovor da se razgovori nastave, ali i da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava zatrai od Zakonodavnog odbora Skuptine Srbije miljenje u vezi sa lanom 98. Zakona o nacionalnim savetima kao i da se ubrza sudski postupak oko dva sporna mandata.634 Razgovor zakazan za 2. decembar nije odran, a datum novih razgovora nije odreen. Ministarstvo je odugovlailo sa slanjem zahteva skuptinskom odboru, pa je 5. decembra, samo dan pred isteka roka za formiranje saveta, BNV odralo sednicu na kojoj je Mevludin Dudi, predsednik Vijea, izjavio: Od danas nema vie pregovora o formiranju BNV.635
633 Moda bi strani posmatrai, ocenio je Meho Omerovi, potpredsednik SDP, trebalo da dou da vide da u Evropi postoji ovek koji je verski voa, ima svoju televiziju, univerzitet, vozni park vei od skuptine optine i najavljuje osnivanje partije. Umesto da muftijini imami propovedaju Kuran po damijama, oni propovedaju nasilje na ulicama i hukaju narod. Muftija dabe zove, www.novosti.rs U javnosti su se mogli uti ocene da je Sandako pitanje podgrejano sa strane, da Zukorliev cilj nije teritorijalna autonomija, nego destabilizacija i unitavanje Srbije, da se ta nestabilnost priprema ve dve godine i da je Zukorli odabran da je izazove i da Zapad pali Sandak zbog Kosova. 634 BKZ je uz pomo dva kandidata sa liste BP formirala nacionalni savet. BP je osporavao njihove mandate i tvrdio da su podneli ostavke, to su oni negirali i isticali da su njihove ostavke falsikovane. 635 Zukorlievo Bonjako vee nastavlja po starom, Politika, 6. decembar 2010. Pozivi za sednicu upueni su i BL i BP, ali se oni nisu pojavili. Esad Dudevi je izjavio da se venici BL nisu odazvali Zukorlievom pozivu, jer je re o nelegalnom
370
Na pitanje zato nije pribavio miljenje Zakonodavnog odbora, ministar ipli je odgovorio da to nije uinio zato to se uverio da je jedna strana unapred odustala od bilo kakvih pregovora,636 odnosno da je nakon Dudieve izjave takav zahtev izgubio svaki smisao i da odgovornost za to to su Bonjaci ostali jedina manjina koja, sa stanovita Ministarstva, nije formirala svoj nacionalni savet pada na bonjake izborne aktere: est meseci je prolo u njihovim pregovorima i razgovorima. Ako nijedna lista nije elela izbore, onda je trebalo da se dogovore i konstituiu savet. Svi su znali da ako se ne dogovore, slede izbori.637 Nove izbore za nacionalni savet ipli je raspisao za 17. april 2011. godine. Predstavnici BL i BP su ocenili da je proputena prilika da se pregovorima sve tri liste formira novi saziv BNV, ali da su novi izbori jedino mogue reenje. Za razliku od njih, Zukorli je istakao da su vlasti u Beogradu napravile greku time to su raspisale nove izbore i poruio: Mi na tim izborima neemo uestvovati, a kroz aktivan bojkot emo narodu ukazivati ta ti izbori znae.638 Ponavljanje izbora, po reima Samira Tandira i Mevludina Dudia, vodi produbljivanju krize u Sandaku i destabilizaciji tog dela Srbije,639 odnosno zaotravanju unutarbonjakih sukoba i vanrednom stanju u Sandaku.640 Iz BKZ je porueno da e zatraiti i smenu efa Misije OEBS Dimitriosa Kipreosa zato to je najavio podrku i pomo Misije ponavljanju izbora.641 Problemi u vezi BNV pokazuju koliko su, s jedne strane, duboke podele u Sandaku. Tim podelama je doprinelo i samo Ministarstvo koje je, kako je utvrdila Nevena Petrui, poverenica za zatitu ravnopravnosti,
skupu. Preporuke ombudsmana ista politizacija, www.sandaklive.rs. 636 ipli: Zukorli kuca na otvorena vrata, Blic, 27. decembar 2010. 637 Sandak nee biti drugo Kosovo, Politika, 10. decembar 2010. 638 Bonjaci idu ponovo na izbore 17. aprila, www.politika.rs. 639 Destabilizovae se Sandak i Srbija, Pravda, 18. januar 2010. 640 Bonjake liste o novim izborima za BNV, http://radiostoplus.com. 641 U saoptenju se istie da je delovanje Kipreosa tendenciozno i da su se obistinile sumnje u njegovu umeanost u nezakonite radnje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i da svojom podrkom ponavljanju izbora doprinosi destabilizaciji Sandaka. BKZ e traiti smjenu efa Misije OEBS u Srbiji, www.sandzaklive.rs.
371
propisujui posebne uslove za konstituisanje BNV uinilo diskriminaciju i povredilo naelo jednakosti graana u ustvarivanju izbornih prava.642 U postupku kontrole zakonitosti u radu Ministarstva i republiki ombudsman Saa Jankovi je otkrio nepravilnosti koje su pogodovale krenju prava na zatitu podataka o linosti i naruavanju samostalnosti nacionalnih saveta, jer je ministar, bez valjanog osnova u zakonu, doneo poslovnike o radu konstitutivnih sednica.643 S druge strane, problemi u vezi sa formiranjem BNV pokazuju i koliko su podele u Sandaku podlone uticajima inilaca izvan Sandaka. Pokuaji da se, preko cepanja Islamske zajednice, otezanja sa akreditacijom Internacionalnog univerziteta i opstrukcijom BNV oslabe pozicije Zukorlia nisu uspele. Kritike da zloupotrebljava veru u politike svrhe i pozivi da skine ahmediju, ako hoe da se bavi politikom, svakako su ubrzali pojavljivanje nove politike partije Bonjake demokratske zajednice.644 Ekonomske prilike u regionu i slika Sandaka kao privrednog zgarita argumenti su protiv dvojice sandakih ministara u srbijanskoj vladi. Nova stranka e nastojati da kapitalizuje veliko nezadovoljstvo Bonjaka, a preuzimanjem teme autonomije Sandaka svakako e relativizovati pritisak na Zukorlia koji je esto optuivan da kri ustav, prekraja dravne granice i federalizuje Srbiju. Zukorli, meutim, nee prestati da insistira na pitanjima od kljune vanosti za ouvanje bonjakog nacionalnog identiteta jedinstvenoj islamskoj zajednici, akreditaciji univerziteta i nacionalnom veu, niti e odustati od namere da otvori pitanja za koja procenjuje da su od velike
642 Poverenica je preporuila Ministarstvu da obezbedi iste uslove za konstituisanje NSB koji su vaili za savete ostalih manjina. Ministar ipli je nakon toga doneo odluku o izmeni poslovnika. 643 Zatitnik graana je Ministarstvu uputio preporuku da pristupi izradi nacrta izmena zakona o nacionalnim savetima, izmeni podzkonska akta koji se odnose na upis u posebne birake spiskove, kao i da stavi van snage poslovnike o radu konstitutivnih sednica. 644 BDZ je osnovana 25. decembra u Novom Pazaru i za njenog predsednika je izabran Emir El. BDZ je partija centra i srednjeg puta i zalagae se, izjavio je El, za demokratske vrednosti, vladavinu prava, socijalnu pravdu, ouvanje identiteta Bonjaka, dobrih odnosa sa komijama Srbima i zatitu prava i sloboda pojedinca.
372
simbolike vanosti za bonjaku zajednicu i njen identitet. O tome, uostalom, svedoi i njegov poziv roditeljima i uenicima bonjake nacionalnosti da bojkotuju proslavu Svetog Save: Teko je zdravom razumu da shvati, izjavio je Zukorli, da u sekularnoj dravi kakva je Srbija,645 javne institucije kakva je kola imaju svoju pravoslavnu slavu, a da se istovremeno zahteva lojalnost svih drugih graana koji nisu pravoslavci.646 Zukorliev poziv na bojkot proslave u javnosti je ocenjen kao smean, jeftina i plitka retorika, zloupotreba dece u politike svrhe, ali i kao provokacija najvieg stepena. Episkop baki Irinej nazvao je Zukorlia politiarem na privremenom radu u verskoj sferi, istiui da samo krajnje nedobronameran ovek moe u linosti oca nacionalne prosvete i kulture... pronai opasnost za bilo koga i bilo ta. A posebno tendenciju ka pokrtavanju i asimilaciji.647 Tokom godine u nekoliko navrata je iskazivan zahtev da se problemi u Sandaku ree razgovorima sa najviim predstavnicima vlasti, ali ti zahtevi nisu uzimani ozbiljno, ve kao retoriko lukavstvo da se preko razgovora sa najviim dravnim funkcionerima, s jedne strane, oslabi autoritet dvojice bonjakih lidera i ministara u vladi a, s druge, Zukorli etablira kao kljuna adresa u reavanju problema u Sandaku. U medijima, problemi u Sandaku preesto su svoeni na unutarbonjake razmirice i borbu bonjakih lidera za politiki primat.648 Nije sporno da muftija Zukorli eli da se nametne i kao svetovni, politiki inilac, ali je neodgovorno po645 U Srbiji svoje slave imaju partije, domovi zdravlja, vrtii, ali i optine Bor, Novi Beograd, Obrenovac, Vraar, Zvezdara, Vodovac i druge. 646 Muftija Zukorli pozvao na bojkot Svetog Save, Blic, 24 januar 2011. U Srbiji, podsetio je Zukorli, ive i drugi narodi osim Srba, pa se nesrpski narodi i zajednice oseaju ugroenim ukoliko im se namee obaveza da obeleavaju crkvene slave, a pri tom nisu pravoslavci. Zukorli protiv Svetog Save, Blic, 23. januar 2011. 647 Irinej Bulovi: Zukorli u veri samo privremeno, www.novosti.rs Bulovieve rei nisu ostale bez reakcije Islamske zajednice: Vladika oito zaboravlja da je po Ustavu Srbija sekularna, a ne teokratska drava i da je pravo svakog kranina da krsti svoje dijete, kao i sve drugo to mu je u privatnom posjedu, a krstiti dravne ustanove multietnike drave znai podrivati stabilnost u temeljima same drave. Otrovnice vladike bakog, www.islamskazejednica.org. 648 Neredima osvaja vlast, Pravda, 6. septembar 2010.
373
jednostavljivanje kada se problemi u Sandaku i sa Sandakom svode na politike ambicije jednog oveka. Fiksiranje na Zukorlia spreava uvid u injenicu da drava nazaduje u reavanju problema, te da se ti problemi ne mogu reiti politikom diskvalikacijom Zukorlia. Dodue, on je svojim ponaanjem i sam davao povode za napade i kritike. Tako je, recimo, svojim govorom na centralnom trgu u Novom Pazaru i porukom Samo naa kua goreti nee, podsetio je na mitingaku retoriku Srba sa Kosova. U fotomontai objavljenoj u Blicu, Meihat islamske zajednice, na ijem je on elu, prepoznao je poruku o pokrtavanju muslimana, a Sveopi sabor Islamske zajednice u Srbiji simbolini nastavak genocidne politike prema muslimanima, to je, najblae reeno, neodgovorno preterivanje. Sluaj sa fotomontaom iskorien je zarad dalje mobilizacije i homogenizacije islamske zajednice.649
Maarski nacionalni savet

Itvan Pastor, lider SVM, u sluaju Maara, kao i Muamer Zukorli u sluaju Bonjaka, predstavljaju glavne dobitnike izbora za nacionalne savete. Pastor je u izbore uao sa svilenim gajtanom oko vrata. Zbog odbijanja da u republikoj skuptini podri budet za 2010. godinu, usledila je odmazda Demokratske stranke, najpre u vidu racionalizacije broja lanova Gradskog vea Skuptine grada Subotica, kojom je Savez vojvoanskih Maara praktino bio primoran da povue sve svoje lanove, a potom i da raskida koalicije u Senti i talasanja u Kanjii. Mogu zamisliti, izjavio je Pastor, da se na svim nivoima povuemo u opoziciju. Ali jednu stvar ne mogu prihvatiti i zamisliti: da nas poniavaju i da mi to trpimo.650
649 Genocid je teak pojam, sa snanim moralnim znaenjem, a politiari koji u politikim borbama poseu za njim raunaju na efekte simbolike ekonomije rtve. Podseanja na genocid ili, u Zukorlievom sluaju na vie od deset genocida poinjenih nad Bonjacima, slui homogenizaciji pripadnika zajednice u strahu od ponavljanja zloina. Granice koje se homogenizacijom povlae ne idu samo prema vani, nego i prema onima unutra. Oni koji se kritiki odnose prema zbivanjima unutar zajednice bivaju na razliite naine stigmatizovani i diskvalikovani. 650 SVM: Svilen gajtan stigao iz Beograda, Dnevnik, 20. januar 2010. Gradonaelnik Subotice Saa Vuini je negirao da je u pitanju
374
Odluka da se uskrati podrka republikom budetu nije naila ni na razumevanje svih lanova SVM, pa su na adresu stranke i njenog rukovodstva izricane kritike. Zbog toga to su se suprotstavljali odlukama stranakih organa i stranku izvrtanjem injenica prikazivali u negativnom svetlu, iz SVM su poetkom februara iskljueni Zoltan Bunjik i poasni predsednik Joef Kasa.651 Interesi SVM i DS nisu se sudarali samo na republikom, odnosno lokalnom nivou funkcionisanja vlasti, nego i u izborima za nacionalni savet (NS), poto su interes za ove izbore pokazale i stranke koje svoje delovanje ne legitimiraju zastupanjem (prevashodno) manjinskih interesa. Suoen sa ambicijama graanskih stranaka, SVM je doneo odluku da na izborima ne uestvuje neposredno, nego da formira listu koja e, u manjem delu obuhvatiti i politike predstavnike, ukljuujui i SVM, a u veem delu predstavnike nevladinih organizacija, intelektualaca i crkava.652 Ideja SVM nije bila samo u tome da se na izbornu listu ukljue sve strukture Maara i tako povea njezina reprezentativnost, nego da se putem stvaranja irokog konsenzusa, onemogui uticaj na rad NS od strane listi koje su podravale Demokratska stranke i Liga socijaldemokrata Vojvodine.653 Za razliku od prvih elektorskih izbora, kada je vie naglaavana uloga NS u obrazovanju, kulturi, informisanju i slubenoj upotrebi jezika, na ovim izborima NS su postali interesantni i kao sredstva redistribucije kljunih resursa novca, moi, uticaja i prestinih pozicija unutar manjinskih zajednica.654 Osim ovih, na odluku graanskih stranaka da se na popolitiki obraun, ve da je re o deblokadi funkcionisanja grada i da e rekonstrukcija dovesti do breg donoenja odluka. 651 Moda nije neinteresantno pomenuti i sledei detalj dan pre sasluanja pred disciplinskom komisijom Kasa je traio njeno odlaganje, zato to je u 19 asova uvee primio poziv da se sutradan sretne i razgovara sa Borisom Tadiom u vezi rekonstrukcije pozorita u Subotici. 652 SVM kao stranka nee na izbore za Maarski nacionalni savet, Dnevnik, 11. mart 2010. 653 Zoran eerov, potpredsednik Pokreta maarske nade izjavio je da Pokret uestvuje na izborima za NS zato to eli da sprei ulazak partija iz Beograda. 654 lanstvo u Maarskom nacionalnom savetu postalo je vredno, jer e u njemu biti vlasti i novca, izjavio je Tama Korhec, povodom najava da e
375
sredan nain ukljue u izbore, svakako su uticali i politiki motivi. Imajui u vidu ulogu NS u skuptinskom odluivanju o pitanjima od vitalnog interesa za manjine, kao i nespremnost manjinskih stranaka da u svemu slede velike stranke i da se povinuju njihovim zahtevima (poput glasanja o budetu), podrka odreenim listama poivala je na jednostavnoj raunici da je bolje imati veinu u nacionalnom savetu, nego manjinu u skuptini. Uprkos brojnim problemima i nepravilnostima, negativnoj kampanji i krenju izborne tiine Maarska sloga, lista iza koje je stajao SVM, osvojila je najvie glasova.655 Svoje zadovoljstvo izbornim rezultatima nisu krili ni Tama Korhec,656 predvodnik liste, ni Itvan Pastor, ef SVM. Na izborima Maari su pokazali, izjavio je Korhec, ko eli zajednitvo, a ko pokuava da ga razbije, mislei pri tome na DS, koja je aktivno i ogromnim sredstvima ula u ove izbore da bi pobedila.657 Pastor je priznao da su rezultati iznad svih oekivanja i posebno naglasio injenicu da je Maarska zajednica u Vojvodini pokazala da nije otvorena za nacionalistike ideje. Strogo desniarska opcija je doivela potpuni poraz i nee imati ni jednog predstavnika u Nacionalnom savetu, a druga, sa slinom orijentacijom i podrkom DS, imae samo jednog predstavnika. To je za mene najbolja poruka koju maarska zajednica alje srpskom drutvu.
na izborima uestvovati pojedinci koje podrava DS, odnosno LSV. 655 Za listu Maarska sloga glasalo je 58.900 glasaa i ona je osvojila 28 od 35 mandata. Lista civilne organizacije Humentis Vojvoanski Maari za Evropu osvojila je 4 mandata, a liste Maarski pokret nade, Maarska liga i Evo ruke za Maare, po jedan mandat. Na izbore je izalo 55,51 posto pripadnika maarske zajednice. 656 Poetkom juna Korhec je podneo ostavku na mesto pokrajinskog sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine. U obrazloenju ostavke je rekao da je uradio sve to je bilo u njegovoj moi i da ne vidi ta bi jo mogao uiniti, jer su prepereke na koje je naiao nepremostive. Demantovao je spekulacije da je sa bilo kime u sukobu i da odlazi na drugu funkciju. Razlog ostavke je elja da se bavi naunim radom. Korhec nije propustio priliku da istakne kako je, po njegovoj oceni, pria o autonomiji Vojvodine zavrena za jedan dui period i da neustavno stanje, kada je o imovini, izvornim prihodima i porezima re, traje ve dve godine. Kada je, pak, o kampanji za nacionalne savete re, Korhec je izjavio da nije iznenaenje to neke graanske partije iz Beograda i Novog Sada uestvuju na izborima za nacionalne savete, ali me iznenauje taj ogromni novac i napor koji se ulae da bi se ostvario to bolji rezultat na izborima. 657 Najzadovoljniji Pastor i Zukorli, Dnevnik, 8 jun 2010.
376
Osim izbora za nacionalne savete, pripadnici maarske zajednice sa interesovanjem su pratili i izbore u susednoj Maarskoj, gde je Fides, partija Viktora Orbana, ostvarila ubedljivu pobedu. Fidesova dvotreinska veina u parlamentu imae, po Pastorovim reima, pozitivan uticaj na vojvoanske Maare. Na pitanje ta bi vojvoanski Maari mogli dobiti Orbanovom pobedom, Andra Agoton, predsednik DSVM, je odgovorio: Dobiemo dvojno dravljanstvo i ostvariemo autonomiju.658 Pal andor je izrazio uverenje da e doi do promene nacionalne politike prema Maarima u okruenju, odnosno da e nova vlada podravati ono to Maari u okolnim dravama smatraju da je dobro za njih, a ne ono to zvanina Budimpeta smatra da je u njihovom interesu. Pal je izjavio i da vlada u Maarskoj ne treba da podrava autonomiju Vojvodine, ve etniku autonomiju Maara u Vojvodini i da bi, u sluaju potrebe, trebala da stavi veto na ulazak Srbije u EU.659 Vrlo brzo nakon formiranja Fidesove vlade, maarski parlament je usvojio novi zakon o dvojnom dravljanstvu. Zakon je stupio na snagu 20. augusta, a primenjuje se od 1. januara 2011. godine. Procedura za sticanje dravljanstva je veoma pojednostavljena, ukinuti su uslovi vezani za boravak u Maarskoj, prijavljena adresa, materijalno pokrie i polaganje ispita za dravljanstvo. Ukoliko stranka, po reima Tamaa Koroa, generalnog konzula Republike Maarske u Subotici, moe da dokae maarsko dravljanstvo svojih predaka i na prihvatljivom nivou govori maarski, to znai da moe napisati zahtev, svoju autobiograju i odgovoriti na nekoliko pitanja i ukoliko ne postoji rizik javne i nacionalne bezbednosti, dobie maarsko dravljanstvo.660 Novi maarski zakon nije u Srbiji izazvao burne reakcije kao u Slovakoj, gde je po hitnom postupku izmenjen zakon, pa e svako ko dobije dravljanstvo druge zemlje, osim u sluaju roenja i venanja, ostati bez slovakog dravljanstva. Slovaki premijer Fico je upozorio poslanike maarske nacionalnosti da e morati da vrate mandate, ukoliko uzmu
658 Agoton: Dobiemo autonomiju, Dnevnik, 24. april 2010. 659 Isto. 660 Preci i maarski jezik uslov za dvojno dravljanstvo, Politika, 18. septembar 2010.
377
dravljanstvo Maarske.661 U ovdanjoj tampi isticano je da je Bratislava uznemirena, jer u zakonu o dravljanstvu prepoznaje nameru za revizijom Trijanona, da zamera Budimpeti to pokuava, preko institucionalnih veza sa Maarima u Slovakoj, da stvori niz autonomnih oblasti i vee ih za matinu dravu, a sve u cilju stvaranja velike Maarske. Bojan Pajti smatra da nema razloga da u Srbiji doe do slinih problema, poto veliki broj graana Vojvodine ve poseduje pasoe druge drave: Ono ega se pribojavam jeste odliv obrazovanih mladih ljudi u razvijene zemlje Evropske unije.662 Imajui u vidu ekonomsko nazadovanje Vojvodine, Pajtieva bojazan nije neosnovana. Treba, meutim, istai da e efekti maarskog zakona, nakon ukidanja viza za graane Srbije, biti manji nego to bi bili da su izmene zakona usvojene 2004. godine. Itvan Pastor smatra da Maari nee u veem broju napustiti Srbiju, poto su oni koji su eleli da odu ve otili. Andra Agoton, ija se partija 13 godina uporno zalagala da Maari u Karpatskom bazenu dobiju dvojno dravljanstvo, smatra da je maarski paso, odnosno dokaz o pripadnosti maarskoj naciji, glavi razlog zato ljudi podnose zahteve za dobijanje dravljatstva. Sem sentimentalnih, posedovanje pasoa nosi sa sobom i neke praktine prednosti, jer, kako je rekao, prua mogunost mladim ljudima da se zaposle u dravama Zapadne Evrope.663 Prema nekim procena, oko 80.000 graana maarske nacionalnosti, ali ne samo njih, zatraie dvojno dravljanstvo. Da bi ga dobili, moraju pribaviti odreena dokumenta, izmeu ostalih i izvod iz matine knjige roenih. Problem je to se u sluaju ovog izvoda graani suoavaju sa diskriminacijom, poto se izdaje samo na srpskom jeziku i na irilici. Lokalne samouprave, upozorila je Eva Vukainovi, zamenica pokrajinskog ombudsmana zaduena za nacionalne manjine, ne izdaju dvojezine izvode iz matinih knjiga, onako kako im zakon nalae.664 Postoji pro661 Orbanov zakon u Slovakoj shvataju kao pretnju, www.blic.rs. 662 Maari ne ele da napuste Srbiju, www.vojvodina.info. 663 Vojvoanski maari imaju izraen nacionalni identitet, Nacionalni graanski, 12. januar 2011. Prema procenama, oko 80.000 vojvoanskih Maara e zatraiti dvojno dravljanstvo i da bi ga svi dobili bie potrebno oko pet godina. 664 Izvodi iz matinih knjiga zaboravili manjinske jezike, Dnevnik, 15. januar 2011.
378
blem i sa upotrebom linog imena, jer su zabeleeni sluajevi da se imena ispisuju irilicom. Jedno od pitanja na ijem reavanju predstavnici vojvoanskih Maara insistiraju ve drugu deceniju, odnosi se na izmenu granica upravnih okruga. Naime, 1992. godine tri optine Ada, Kanjia i Senta, pripojene su Severnobanatskom okrugu, to ne odgovara interesima graana ove tri optine. Umesto da svoje administrativne probleme reavaju u Subotici, kojoj inae pomenute tri optine gravitiraju, graani su, po reima I. Pastora, prinueni da putuju u udaljenu Kikindu, jer je ona centar njihovog okruga. U prvom kvartalu ove godine odbornici Skuptine optine Kanjia ponovo su zahtevali od vlade da izmeni uredbu o upravnim okruzima. Iako slinih neloginosti ima i u drugim okruzima, ovo pitanje dugo vremena ostaje otvoreno. Konzervativni deo javnosti podozreva da se iza revizije granica okruga krije tenja za etnikom autonomijom Maara, jer bi se, ukoliko bi se udovoljilo njihovim zahtevima, broj Maara u Severnobakom okrugu udvostruio, dok bi se broj Srba samo neznatno poveao.
Poloaj Vlaha/Rumuna
Zahvaljujui broju, organizovanosti i uticajnoj kulturnoj i politikoj eliti, problemi koji tangiraju vojvoanske Maare nalaze prostor u medijima na jeziku veine, ali se to ne bi moglo rei i za probleme sa kojima se suoavaju Vlasi/Rumuni u istonoj Srbiji. U decembru je Centar za razvoj civilnog drutva skrenuo panju javnosti na cenzuru informacija vezanu za (ne)ostvarivanje prava ove manjine. U saoptenju CRCD se istie da ni jedan medij u Srbiji nije preneo agencijsku vest da je rumunski ambasador u Beogradu Ministarstvu spoljnih poslova predao protestnu notu zbog nejednakog tretmana rumunske nacionalne manjine u Banatu i u Timokoj krajini, te da su graani Srbije neobaveteni da su pred ambasadom Srbije u Bukuretu bile odrane demonstracije. U intervjuu Timocpressu,
Po njenim reima, Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu donelo je uputstvo kojim se regulie izgled obrasca i na kome se tekst na jezicima manjina tampa na poleini, to nije u skladu sa zakonom. Zakon precizira da se tekst prvo ispisuje na srpskom jeziku, a ispod istim slovima i veliinom i na jeziku manjine.
379
Jon Makovej, ambasador Rumunije u Srbiji, je izjavio da postoji jedan problem koji je neprijatan za nae partnere u Srbiji, a taj problem je da svi oni koji se deklariu kao Rumuni treba da budu prihvaeni kao takvi i imaju ista prava kao i Srbi u Rumuniji.665 O problemima u ostvarivanju verskih prava,666 informisanja,667 uvoenja rumunskog jezika u kole (gde su se za to stekli uslovi) i zastraivanja,668 obavetena je delegacija Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, koja je poetkom decembra razgovarala sa liderima Vlaha/Rumuna i predstavnicima NS, ali i lanovima rumunskog parlamenta.669 Krajem aprila Titus Korlacean, predsednik Komisije za spoljne poslove Senata rumunskog parlamenta, predao je Parlamentarnoj skuptini SE tekt deklaracije o situaciji Rumunske manjine u Srbiji, u kome se osuuju srpske vlasti, jer prave, kao da su u pitanju razliiti identiteti, vetaku razliku izmeu Rumuna i Vlaha.670 Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je da e 2011. godina biti godina Rumuna, da e Rumunija u svojoj spoljnoj politici voditi rauna o potrebama
665 www.timocpress.info. 666 Pred kraj godine Vlaka demokratska stranka Srbije otro je protestvovala zbog pokuaja ruenja zvonika Rumunske pravoslavne crkve u selu ipikovu i kampanje koja se u selu vodi protiv izgradnje crkve. elnici optine Zajear tvrde da je objekat podignut na poljopivrednom, a ne graevinskom zemljitu, ilegalno i mimo svih propisa. 667 U oktobru Predrag Balaevi, predsednik VDSS, je postavio pitanje zato je na TV Bor ukinuta emisija Retrospektive. On je podsetio da je TV Bor, kao optinski javni servis, u obavezi da emituje i programe na jezicima nacionalnih manjina. 668 U aprilu policija je ispitivala graane da li su se upisivali u biraki spisak vlake manjine, pri emu im je postavljala i pitanja da li su lanovi neke vlake partije i koje, te da li znaju u kojoj zemlji ive. Na konferenciji za tampu Mileti Mihajlovi-Tia, nosilac liste GG Vlasi za Srbiju-Srbija za Vlahe, je nastojao da demantuje tvrdnje o zastraivanju, jer je policija, po nalogu Vieg tuilatva, po njegovim reima, pozivala graane na razgovor, poto su postojale sumnje da je falsikovan veliki broj zahteva za upis u posebni biraki spisak. 669 O problemima su pred rumunskim parlamentarcima govorili predstavnici kulturne asocijacije Arijadna lum i Demokratske partije Rumuna Srbije. 670 Petar Anti, pomonik ministra za ljudska i manjinska prava, negirao je da dravni organi ili ministarstvo vre bilo kakav pritisak.
380
Rumuna koji ive van zemlje i da e traiti da se Vlasima prizna status rumunske manjine.671 Prole godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je saoptilo da predstavnici rumunske drave ne bi trebalo da vre pritisaki i da ne nameu vlakoj populaciji rumunski nacionalni identitet. U maju 2010. godine, Mileti Mihajlovi, narodni poslanik i predsednik Odbora za meunacionalne odnose u Skuptini Srbije, je izjavio da je Savet vlake nacionalne manjine prorumunski orijentisan, da je sutinski cilj njegovog delovanja da Vlahe sa ovog prostora prevede u Rumune i da ovu politiku najvie zastupa Vlaka demokratska stranka Srbije (VDSS), iji je lider Predrag Balaevi.672 Balaevi, opet, istie da su Rumuni i Vlasi jedan narod, da imaju zajedniki jezik i ozbiljne probleme. Po reima Duana Prvulovia, predsednika Odbora za ljudska prava u Boru, problem je u tome to Beograd voli da deli narode. Tako je Hrvate podelio i na Bunjevce, muslimane i na Egipene i Akalije, pa tako rade i sa nama. Naprosto Rumuni su isto to i Vlasi. Prema poslednjem popisu Rumuna je, kae Prvulovi, bilo oko etiri hiljade, a Vlaha oko 40.000, a pravi podatak je da nas ima oko 200.000. Bojim se da na predstojeem popisu opet nee biti predstavljeni pravi podaci i da e ljudi biti zaplaeni. Beogradu ne odgovara da Vlahe prizna kao Rumune, jer bi time, po Prvulievom miljenju, internacionalizovao problem.673 Ali, ako Srbija ne eli da problem Vlaha/Rumuna iznese pred meunarodne forume, to ine rumunski evroparlamentarci koji Srbiju kritikuju za krenje prava rumunske nacionalne manjine. Tako je 2009. godine Kristijan Silviju Buoi u Spoljnopolitikom komitetu Evropskog parlamenta izjavio da Srbija samo u Vojvodini potuje verska prava Rumuna, ali ne i u Timokoj krajini, dok je Kalin Katalin Kirita zahtevao da se to hitnije preduzmu mere na zatiti prava rumunske manjine u Istonoj Srbiji, posebno u oblasti obrazovanja, upotrebe maternjeg jezika, priznavanju kulturnog identiteta, verskih prava i politike zastupljenosti na proporcionalnoj osnovi.674
671 Basesku: Priznavanje statusa rumunske manjine za Vlahe, www.kurir-info.rs. 672 Vlahe bi u Rumune, www.novosti.rs. 673 Rumuni i(li) Vlasi koe put Srbije ka EU, www.smedia.rs. 674 Rumunski evroparlamentarci: Vlasi su Rumuni, Dnevnik, 26. april 2009.
381
U junu, u Sali SO Bor, konstituisan je Vlaki nacionalni savet, a za predsednika je izabran Radia Dragojevi. Web portal Saveta je (za vreme pisanja izvetaja bio) u procesu rekonstrukcije, ali se na internetu moe pronai Deklaracija o ostvarivanju i unapreenju prava vlake nacionalne zajednice,675 ispod koje stoji Dragojeviev potpis. U Deklaraciji se istie da Vlasi ne prihvataju znak jednakosti izmeu sebe i bilo kog drugog entiteta, da niko nema prava da na pripadnike vlake manjine vri pritisak i namee im drugi nacionalni identitet, da je pripadnitvo nacionalnim manjinama zasnovano na slobodnom izboru i da Nacionalni savet Vlaha potuje pravo graana na izbor nacionalnog identiteta oni koji sebe smatraju Rumunima imaju na to pravo i mogunost da svoja prava ostvaruju preko Nacionalnog saveta Rumuna, a isto pravo vai i za one koji dre do vlakog identiteta. U Deklaraciji se istie da e NSV raditi na standardizaciji vlakog jezika, odnosno da e do zavretka standardizacije slubeni jezik Vlaha biti samo srpski jezik, dok e jezik Vlaha biti u upotrebi u elektronskim medijima za potrebe informisanja ili u drugim prilikama kada je potrebno. Ovaj stav bi mogao biti uzrokom velikih problema i dovesti, kako do zaotravanja u odnosima izmeu graana koji se samorazumevaju kao Rumuni, odnosno Vlasi, a tako i do usporavanja Srbije, usled protivljenja Rumunije, na putu ka EU. Poetkom novembra nije uspeo sastanak NS, jer su se srbijanske vlasti pozvale na otru reakciju Bukureta zbog promene Statuta NSVNM, kako bi rumunski knjievni jezik bio zamenjen srpskim jezikom, dok se ne uradi standardizacija vlakog jezika.676 Treba podsetiti da je Parlamentarna skuptina SE svojom rezolucijom iz 2008. godine pozvala lanove vlake, odnosno rumunske zajednice da prevaziu svoja unutranja neslaganja i zatraila od vlasti Srbije da preduzmu mere kako bi i Vlasi/Rumuni u Istonoj Srbiji dobili ista prava koja imaju Rumuni u Vojvodini.
675 http://vlasi.rs.deklaracija. 676 Neuspeo sastanak Nacionalnog saveta vlake nacionalne manjine, www.timicpress.sr.
382
Albanski nacionalni savet

Od ove godine i Albanci su se ulanili u klub manjina koje imaju formirane nacionalne savete. Dodue, nisu svi albanski politiki prvaci smatrali da im je NS potreban, niti su svi bili za to da se NS bira na neposrednim izborima. Uprkos naporu misije OEBS, britanske i amerike ambasade, stav Demokratske partije Albanaca (DPA) je ostao nepromenjen. Ragmi Mustafa, voa stranke, ostao je dosledan svom uverenju da se pitanja Albanaca sa juga Srbije ne mogu reiti preko NS i da poseban biraki spisak ne moe biti relevantan, jer e na njega biti upisana samo treina Albanaca, poto je veina stanovnika na privremenom radu u inostranstvu. Demokratska unija doline (DUD), koalicioni partner DPA u Preevu, je bila za izbore, ali ne za neposredne, nego elektorske. Ovakve stavove svojih politikih protivnika Riza Halimi, predsednik najvee albanske stranke Partije ze demokratsko delovanje (PDD), je tumaio uskim interesima i strahom od gubitka monopola u optini Preevo. lanovi Halimijeve stranke su upozoravali javnost da optinske vlasti u Preevu opstruiu formiranje posebnih spiskova, jer odbijaju da graane upiu u spisak. Poto lokalna samouprava samo vri povereni joj posao, traiemo, izjavio je aip Kamberi, predsednik optine Bujanovac, da to uini Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.677 Tvrdnje da se formiranje spiska opstruie demantovao je Skender Destani (DUD), poruujui: radimo strogo po zakonu koji kae bira mora ili lino da doe u optinu ili da to uini potom. Ne prihvatamo prijave preko treeg lica, to PDD radi.678 Uprkos svim problemima, biraki spisak je formiran, a lista Rize Halimija je na izborima osvojila najvie glasova. Mi smo se zalagali da se NS formira na neposrednim izborima zato to smo smatrali da tako izabran NS ima vei legitimitet i moe u razgovorima sa dravom doprineti da se mnogi problemi ekasnije reavaju, izjavo je Galip Beiri, predsednik NS. Iako problemi u tri optine na jugu Srbije prevazilaze nadlenosti NS, njegovu ulogu u oblastima od kljune vanosti za ouvanje identiteta albanske manjina ne treba, smatra Beiri,
677 Nacionalni savet posvaao albanske stranke. Politika, 4. mart 2010. 678 Isto.
383
podcenjivati. On zamera dravnim organima to to su ignorisali probleme u obrazovanju i to nisu u dovoljnoj meri uvaavali prosvetne potrebe albanske zajednice. Na jedan od tih problema nepriznavanje diploma Univerziteta u Pritijni ukazali su studenti i srednjokolci svojim decembarskim protestom u Preevu. Naime, na Univerzitetu u Pritini studira oko 1000 mladih Albanaca iz Bujanovca, Preeva i Medvee, koji, nakon zavretka studija, ne mogu dobiti posao zato to vlasti u Srbiji ne priznaju njihove diplome. Protest je organizovao Odbor za ljudska prava, na njemu je uestvovalo oko tri hiljade srednjokolaca i studenata, i okonan je bez ijednog incidenta.679 Uesnici protesta uputili su pismo Ketrin Eton, eci EU diplomatije, od koje trae da Brisel posreduje u brem reavanju odnosa izmeu Beograda i Pritine. Beljzim Kamberi, predsednik Odbora, izjavio je da je cilj protesta da ukae na problem diploma, koji ve nekoliko godina nikako da se rei. Vlada kri ljudska prava u Preevu, Bujanovcu i Medvei... Mi smatramo, kae Kamberi, da ne treba da budemo taoci politike prema Kosovu i taoci odnosa izmeu Srbije i Kosova.680 Zahteve mladih Albanaca podralo je 37 nevladinih organizacija iz Srbije, koje su u svom saoptenju istakle da reavanje problema diploma treba da bude prioritet Vlade Srbije, nezavisno od pregovora Beograda i Pritine, s obzirom da pravo na obrazovanje nije politiko pitanje, ve osnovno ljudsko i jedno od manjinskih prava garantovanih Ustavom Srbije i meunarodnim standardima.681 Osim problema u obrazovanju, graane juga Srbije mue i ekonomske nedae. Suene perspektive, stopa nezaposlenosti u Bujanovcu i Preevu je vea od 70 odsto, mnoge su mlade Albance uinile rtvom vetih manipulatora koji su im, u zamenu za odgovarajuu novanu protivrednost, obeavali politiki azil u nekoj od evropskih zemalja (Belgija, vedska...). Ne postoje pouzdani podaci o tome koliko je ljudi naselo na priu o po679 Tokom protesta uesnici su prolazili kraj velikoh bilborda na kome je bila prikazana diploma ministra za lokalnu samoupravu i efa Koordinacionog tela Milana Markovia, na kojoj je stajalo da je sa uspehom (10) zavrio studije za nepotovanje ljudskih prava Univerziteta 5 oktobar. 680 Albanci trae da im Vlada Srbije prizna diplome, Kurir, 10. decembar 2010. 681 NVO trae prizanavanje diploma, www.jugpress.com.
384
litikom azilu, jer se pominju razliite brojke od pet do deset hiljada. Evropska komisija i vlasti Belgije pozabavile su se problemom azila i upozorile da bi masovan dolazak u Belgiju lica sa juga Srbije i severa Makedonije mogao ugroziti bezvizni reim, uveden krajem decembra.682 U elji da lake dou do putnih isprava i iskoriste mogunosti koje vizna liberalizacija sa sobom nosi, jedan broj Albanaca sa Kosova se prijavljivao na ktivne adrese u Srbiji, u emu su im, osim graana, pomagali i policajci. Ministar policije Ivica Dai je potvrdio da je nekoliko policajaca pritvoreno, jer postoji osnovana sumnja da su zloupotrebom poloaja omoguili veem broju Albanaca da dobiju nove srbijanske pasoe.683 Dai je izjavio da e biti ponitena sva takva, falsikovana dokumenta koja su izdata zloupotrebom slubenog poloaja i da je optina Meroina samo jedan od vie slinih primera. Albanci, njih 11.000, prijavilo je i u Medijani, centralnoj graskoj optini u Niu, svoje prebivalite, ali je proverom policije utvreno da nisu u pitanju ktivne adrese, jer je policija, gotovo u svim sluajevima, na tim adresama zatekla Albance. Po reima Rize Halimija, Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji su neka vrsta talaca politikih elita obe zajednice.684 Ako ele bolji ivot, Srbi i Albanci svoju sigurnost ne treba da trae u zatvaranju u etnike okvire, nego u otvaranju i podsticanju ekonomskih veza, razvoju preduzetnitva, trgovini i obostranoj komercijalnoj saradnji. to vreme vie prolazi, upozorava Redep Ilijazi, koji je u okviru projekta SCOPS zaduen za razvoj malog biznisa u Bujanovcu, Medvei i Preevu, Srbija sve bre gubi trite na
682 Izmeu pet i deset hiljada ljudi trai azil, Dnevnik, 28. februar 2010. Prema navodima Dnevnika, policijska stanica u Bujanovcu obara sve rekorde u po broju izdatih novih linih dokumenata, jer je za neto manje od godinu dana, koliko se izdaju biometrijski pasoi, izdato gotovo 30.000 identikacijskih dokumenata, to nije uraeno ni u jednoj drugoj policijskoj stanici u Srbiji, veliine Bujanovca. 683 Uhapeni policajci u Meroini, www.juznevesti.com. 684 Predsednik optine Preevo, Ragmi Mustafa smatra da su Srbi na Kosovu u boljem poloaju od Albanaca u Srbiji, zato to mogu da istiu srpsku zastavu i primaju dve plate, jednu od Vlade Srbije a drugo od kosovske vlade. Stojanka Petrovi, narodna poslanica G17 plus, smatra da je Srbima na Kosovu mnogo tee, ostali su bez posla, jer su njihova mesta zauzeli Albanci. Srbi na Kosovu Albanci u Srbiji slinosti i razlike, www.vranjske.co.rs.
385
Kosovu, jer se sada na njemu, ubrzano pozicioniraju rme iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Turske i Albanije. U Srbiji, kae Ilijaziji, postoje proizvodi (Imleka, Bambija, Knjaza Miloa) za kojima na Kosovu vlada interesovanje. Da su ekonomija i trgovina nain da Srbija obezbedi svoje prisustvo na Kosovu smatra i Nedad Beljulji, vlasnik preduzea Elhan Komerc.685 On istie da e privrednici Srbije, ukoliko se budu ponaali kao srpski politiari, ekonomskim zakonima biti eliminisani sa trita na Kosovu. Beljulji smatra da postoje oblasti u kojima bi Srbija i Kosovo mogli uspeno saraivati proizvodnja i prodaja prehrambenih proizvoda, metalurgija, nisko i visoko gradnja, plasman graevinskog materijala i drugo. injenice da su brendovi iz Srbije (plazma keks, crepovi Toze Markovia, itd) poznati na Kosovu i da su, zbog blizine, trokovi transporta nii, veoma pogoduju kooperaciji.686 U ovom trenutku nije jasnu koliku cenu plaa srbijanska privreda zbog pogrene politike, ali je jasno da vreme za pozicioniranje Srbije na tritu Kosova polako istie. Albanski privrednici sa juga Srbije bi, po reima Beljuljija, mogli da odigraju veoma pozitivnu ulogu u povezivanju i uspostavljanju ekonomske saradnje.687 Nedat Beljulji nije samo preduzetnik, nego i glavni i odgovorni urednik RTV Spektri iz Bujanovca i u svom se dnevniku, voenom za list Danas, osvrnuo na skup koji je organizacija Lista za prirodnu Albaniju organizovala u Tirani.688 Beljulji smatra da su srbijanski mediji ovom skupu dali veliku panju, dok su ga mediji u Albaniji ignorisali.689 Interesovanje srbijanskih medija za ovaj skup jednim delom proizilazi i iz injenice da su
685 Blizina sa velikom i tetnom razdaljinom, Danas, 7/8. august 2010. 686 Isto. 687 Isto. 688 Lista za prirodnu Albaniju trai od meunarodne zajednice da otkloni nepravdu koja je Albancima naneta 1913. godine i da im omogui da ive u dravi koja bi obuhvatala delove Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grke; Lista je najavila i da e uestvovati na izborima u svim dravama u regionu u kojima ive Albanci. 689 Ovim naim velikanima ne treba da se bave srpski mediji i srpsko tuilatvo, jer oni to ele, napisao je Beljulji. Njima treba da se pozabavimo mi Albanci, jer oni upravo nama Albancima prave najveu tetu, ine nam zlo i nae optine predstavljaju kao nestabilne, nesigurne i problematine. I nijedan domai i strani investitor zbog toga nee da doe ovamo.
386
mu prisustvovali i neki ovdanji lokalni albanski politiari (Ragmi Mustafa, Jonuz Musliju i Orhan Redepi), koji su podrali ideje Liste za prirodnu Albaniju. Tim povodom iz republikog tuilatva su stigle informacije da e se ceo sluaj ispitati, dok je Dragan Markovi Palma, voa Jedinstvene Srbije, izjavio da po hitnom postupku treba uhapsiti svakoga ako rui integritet i suverenitet zemlje.690 Slinog je miljenja i Tomislav Nikoli, lider SNS: drava treba da reaguje na svako ponaanje koje nije u skladu sa Ustavom i uhapsi sve ija je retorika protivustavna.691 Za razliku od pomenute dvojice konzervativnih politiara, edomir Jovanovi, lider LDP, smatra da svako ima pravo da iznosi svoje miljenje i da se, umesto reanja na svaku izjavu koja nam se ne dopada, moramo zapisati zato nam se sve to dogaa. Jovanovi je podsetio da u Srbiji postoji pokret koji se zalae za monarhiju, to je, takoe, protiv ustava, ali da izostaju reakcije sline ovima u sluaju Mustafe, odnosno muftije Zukorlia.692 Po miljenju narodnog poslanika Rize Halimija izjavama koje su pomenuti politiari dali na skupu apsolutnih entuzijasta u Tirani ne treba pridavati vei znaaj, jer je u pitanju retoriki egzibicionizam i politiki marketing.693 Za razliku od prethodnih godina, ove godine nije bilo problema povodom isticanja albanske zastave. Poto je ove godine formiran NS, od njega se oekuje da Savetu za nacionalne manjine Republike Srbije predloi simbole albanske zajednice. Problem je to meu Albancima jo uvek nema konsenzusa oko toga koji e se i kakvi simboli predloiti. Zakon nalae da simboli i znamenja manjinske zajednice ne mogu biti identini sa simbolima i znamenjima druge drave.694
690 Lista za prirodnu Albaniju na izborima u Srbiji, www.vestionline.com. 691 Ako se pojedinim politiarima dozvoljava neustavno ponaanje, onda ideja velike Albanije, po Nikolievoj oceni, predstavlja bumerang: imate novoformiranu stranku koja kae nae ponaanje nije u skladu sa Ustavom, ali emo promeniti Ustav, kao i stranku edomira Jovanovia koji kae priznaemo nezavisnost Kosova ako nije po Ustavu, promeniemo Ustav i naglasio da bi trebalo uhapsiti sve koji u Srbiji govore protivustavno. Nikoli za hapenje Mustafe i ede, http://srb.time.mk. 692 Isto. 693 Skup o velikoj Albaniji politiki marketing, Danas, 5. septembar 2010. 694 Na Dan zastave, 28. novembra, policija Kosova je u Ljipljanu uhapsila aktiviste pokreta Samoopredeljenje dok su menjali zastave Kosova
387
Upotreba simbola samo je jedno od pitanja kojima nacionalni savet treba da se bavi. U reavanju drugih pitanja, NSA bi se mogao, s obzirom da je re o novoformiranoj instituciji, osloniti na iskustva i volju za saradnjom drugih, starijih saveta. Spremnost da podeli svoja iskustva iskazao je Maarski nacionalni savet: uputiemo ih, izjavio je Korhec, u nau dokumentaciju, naine komuniciranja, saradnje sa lokalnim samoupravama, ministarstvima i drugim institucijama, kako bi Savet to pre stao na noge.695 Osim Albanaca, ranije steena iskustva mogu koristiti i pripadnici ostalih manjina koje su u junu prvi put birale svoje savete, poput eha ili Slovenaca. Vladimir Ui, predsednik Slovenakog nacionalnog saveta, kae da su odreeni oblici saradnje uspostavljeni sa slovakim, maarskim, ukrajinskim i nemakim savetom. Laslo Gence Mandler, predsednik Nemakog nacionalnog saveta, istie da savet na polju medija i kulture sarauje sa maarskim, hrvatskim, slovakim, bunjevakim, ali i drugim savetima. I Aleksandar Neak, predsednik Saveza jevrejskih optina Srbije Savez ima ulogu nacionalnog saveta, je iskazao spremnost Saveza da podeli svoja iskustva sa drugima, ali i solidarnost u podrci opravdanim zahtevima svih manjina. Neak je istakao da e se SJO u iduoj godini baviti sa nekoliko vanih pitanja restitucijom jevrejske imovine, od ijeg reavanja zavisi, kako je rekao, opstanak jevrejske zajednice, antisemitizmom i osnivanjem Memorijalnog centra na prostoru Starog sajmita, nekadanjim logorom u kome je umoreno oko 7000 pripadnika ove zjednice. Od 1944. godine do danas, ni jedna vlast, istie Neak, nije osetila potrebu, niti je pokazala interesovanje da se ovo mesto pretvori u Memorijal, to je jedini takav sluaj u Evropi.696 Dok predstavnici jevrejske zajednice ele da se na dostojanstven nain obelei mesto stradanja Jevreja, predstavnici Maara i Bonjaka trae da se istrae zloini koji su krajem rata, ali i nakon njega, poinjeni
nacionalnim zastavama Albanije. Slina stvar se dogodila i u akovici. Albanci nisu izabrali svoje simbole, Politika, 2. decembar 2010. 695 Sedmogodinje iskustvo putuje na jug, Dnevnik, 2. august 2010. 696 Organi drave ne prepoznaju korist od reavanja problema na koja konstantno ukazujemo, istie Neak. Zbog svega toga imamo utisak da se ne tako retko ignoriu vitalna pitanja za opstanak nae zajednice i neki od naih legitimnih zahteva.
388
nad pripadnicima njihovih zajednica. Dogovorom predsednika Tadia i Lasla oljoma, akademije nauka Srbije i Maarske treba da osnuju nezavisnu komisiju koja e istraiti deavanja iz etrdesetih godina, ukljuujui i novosadsku raciju i streljanja Maara krajem 1944, i poetkom 1945. godine. Veliki znaaj ovom meudravnom dogovoru daju pripadnici maarske zajednice. Na cilj je, kae Itvan Pastor, da se rtve rehabilituju i da se ovo poglavlje nae zajednike istorije zatvori, do ega bi dolo ukoliko bi se u parlamentima Srbije i Maarske usvojila zajednika deklaracija o meusobnom priznavanju krivice za zloine nad civilima u toku Drugog svetskog rata i u posleratnim godinama.697 U januaru je i Muamer Zukorli, najavio formiranje Instituta za istraivanje masovnih zloina u Sandaku. Na tribini o genocidu u Limskoj dolini i streljanjima na Hadetu, koja je odrana u Velikoj sali Meihata, Zukorli je najavio da e Bonjaka kulturna zajednica i Internacionalni univerzitet osnovati pomenuti Institut u kome e profesori i istraivai pomno istraivati svaki detalj genocida u Sandaku i tako overiti svoju intelektualnu, ljudsku i moralnu slobodu.698
Romi i dalje u najgoroj situaciji

Krajem januara 2011. godine re genocid699 je upotrebljena i kada je o ishrani Roma re. Naime, u medijima je objavljena informacija da su predavai novosadskog Centra za odrivi razvoj poduavali Rome iz naselja Banglade kako da u odbaenim namirnicama prepoznaju ono to se moe uzeti i pojesti, a ta ne, to je proizvelo otre reakcije. Najotriji je bio nutricionista Ljubomir Pfaf: Poduavati nekog kako da se hrani sa ubretom je krivino delo protiv zdravlja ljudi, izjavio je Pfaf, dodajui da: To moe da uradi samo umobolna osoba. To je pospeivanje crevnih za697 Do ovog dogovora dolo je na inicijativu maarskih stranaka iz Vojvodine, rekao je Itva Pastor. Srbija i Maarska da usvoje deklaraciju o zloinima u Vojvodini, Dnevnik, 10. januar 2011. 698 Institut za istraivanje genocida u Sandaku, www.sandak-x.com. 699 Na protestnom skupu u Bosilegradu noen je transparent na kome je bila ispisana i re genocid 90 godina ropstva asimilacija, konclageri, genocid, ubistva i dole Noj.
389
raznih bolesti u cilju istrebljenja i ne samo da je zloin protiv zdravlja ljudi ve zadire i u domen genocida.700 Predstavnici Centra za odrivi razvoj su negirali da su stanovnike Bangladea poduavali ta da jedu od hrane koju nau u kontejnerima, a medijske informacije o tome demantovali kao konstrukciju i apsolutnu la, tvrdei da je izjava ule Farkaa istrgnuta iz konteksta i zloupotrebljena.701 U saoptenju Centra se istie da se tokom realizacije projekta Bezbedno, zajedno, za sutra! projekat se bavi bezbednou i zdravljem na radu i zatitom od poara u naselju Banglade dolo po podatka da se oko 70 procenata stanovnika naselja hrani onime to pronae u kontejnerima. Centar je apelovao da se konstrukcijama ne prikriva osnovni problem injenicu da se sve vie stanovnika Srbije hrani iz kontejnera.702 Prole godine Osman Bali, koordinator Lige za Dekadu Roma, je izjavio da kriza prvo udara one najslabije, a to su Romi. Od ukupnog broja radno sposobnih samo 20 odsto Roma je zaposleno, vie od 60 odsto romskih porodica ivi ispod granice siromatva. Statistiki podaci govore da se Romi etiri puta manje koluju od ostalih zajednica, da 37 odsto romske dece do polaska u kolu ne govori srpski jezik, to je jedan od razloga zato se romska deca u iznimno velikom broju upuuju u specijalne kole.703 Napori da se u Dekadi Roma unapredi poloaj ove manjine dali su odreene rezultate u oblastima zdravstva, zapoljavanja i obrazovanja704, ali
700 To je genocid nam Romima, www.alo.rs. 701 Ishrana za odrivi razvoj, www.e-novine.com U prilogu emitovanom na TV B92 ula Farka je rekao da su im ljudi pokazali ta se od hrane moe uzeti, a ta ne, ta se moe pojesti, a ta ne. 702 Sve vie graana se hrani iz kontejnera, www.mondo.rs 703 Na dugom putu ka boljem ili Romi u Srbiji, Danas, 14-15. august 2010. 704 Prvog februara Nacionalni savet Roma je upozorio da su vrata fakulteta ostala zatvorena za 121 romskog studenta, iako je budetom predvieno njihovo nansiranje. U julu prole godine stupila je na snagu odluka o sprovoenju armatiuvne akcije za upis Roma na prvu godinu studija na viim kolama i fakultetima. Mnogi dekani fakulteta nisu ovu odluku shvatili kao obavezu, nego kao preporuku, pa su vrata njihovih fakulteta ostala zatvorena za Rome. (Romi bez indeksa, www.novosti. rs ). Tim povodom oglasio se i arko Obradovi, ministar prosvete, koji je rekao da svi Romi koji su se nalazili na spisku NS upisani, ali da je problem nastao kada su se pojavili oni koji nisu bili na spisku. Romi ipak na fakultetu, www.novosti.rs.
390
taj napredak nije tako sjajan, jer ima jo dosta drugih problema. Po Balievom miljenju, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja je donelo solidne zakone, ali se problemi nehigijenskih naselja i dalje ne reavaju. Bali smatra da treba to pre poeti i sa reavanjem problema sakupljaa sekundarnih sirovina: Nemaju radni odnos, rade u nemoguim uslovima i izloeni su neprijatnostima, kako od graana, tako i od organa reda. Takvim poslom se bavi oko 8 hiljada porodica u Srbiji. Sakuplja sekundarnih sirovina je dominantno romsko zanimanje, naroito na jugu Srbije. Ako Roma ni posle pet godina Dekade nema u dovoljnom broju u lokalnim samoupravama i dravnim institucijama, onda se moe, smatra Bali, govoriti o paternalizmu drave, pa i socijalnom inenjeringu.705 Kada je o ponaanju drave re, ona se o Rome ogreila u sluaju Jabuke, sela u blizini Paneva. U ovom selu je, nakon zloina koji je nad pripadnikom srpske nacionalnosti poinio tamonji romski maloletnik, dolo je do masovnih antiromskih izgreda. Metani Jabuke su nekoliko dana pohodili deo sela u kome ive Romi, vikali Ubijte Cigane i Hajde, izaite sada, pi..e, ciglama i kamenicama razbijali prozore na kuama. Sve se to deavalo u prisustvu policije. Tek posle etiri dana iivljavanja gradonaelnica Paneva je izjavila da je ispod svakog nivoa jedan tragini dogaaj koristiti za pozive na lin. Zbog straha za sopstvenu bezbednost Romi danima nisu izlazili iz svojih kua. Policija je uhapsila estoricu mladia koji se terete za izazivanje nereda i netrpeljivosti prema Romima. Pokrajinski funkcioneri, andor Egerei i Bojan Pajti, su osudili nasilje, a Odbor za bezbednost pokrajinske skuptine odrao je hitnu sednicu i osudio pokuaj lina. Na sednici je reeno da profesionalne slube, policija i slube
705 Isto. Romi u Srbiji formalno imaju ista prava kao i Srbi, ali nisu stvoreni uslovi da se ta prava jednako uivaju, a za to, po Baliu, odgovornost snose, jednim delom, i sami Romi. Romi moraju promeniti ponaanje i kulturoloku svest, tako da im postane normalno da sami ureuju mahale, zamene konje malim kamionima i plaaju raune. Kod Roma je poela da se raa graanska svest, ali je, kae Bali, nacionalni savet sputava. Prilikom formiranja birakog spiska za izbore NS ustanovljeno je da mnoge Romkinje nemaju lina dokumenta ili da su dokumenta, ako ih imaju, najee kod mua, kao glave porodice. Formiranje birakog spiska je ilo veoma teko, jer su Romi, po reima Ljuana Koke, razjedinjeni i ranije su svata potpisivali, pa nisu bili sigurni da njihovi potpisi nee biti zloupotrebljeni.
391
bezbednosti, nisu napravile valjane procene rizika protesta koji su organizovali vrnjaci ubijenog mladia.706 Poetkom godine u Poegi, u delu u kome ivi oko 700 Roma, na banderama, ulazima u dvorita, saobraajnim znacima osvanuli su kukasti krstovi, a na jednoj banderi i poruka Cigani mr iz Srbije. Nekoliko nevladinih organizacija je povodom ovog incidenta od dravnih organa zatrailo brzu reakciju, a od javnosti jasnu osudu rasistikog incidenta. Istiui da je ovim inom meu Romima stvorena atmosfera straha i nesigurnosti, Regionalni centar za manjine je ukazao na potrebu da se u krivinopravni sistem Srbije ukljui institut zloina iz mrnje koji bi obeshrabrivao i kanjavao ovakva i slina krivina dela. Osim pomenutih, bilo je jo incidenata. Tako je Gorancu Sametu Garipiju iz Sombora zapaljen kiosk. Garipi je ve bio na udaru ovinista, jer mu je i 1999. godine, na poetku bombardovanja, zapaljen kiosk, a poinioci nikada nisu otkriveni.707 Polovinom decembra razlupana je rasveta u dvoritu katolike crkve u Rumi. Prole godine tu je razbijena i statua blaene device Marije. Poinioci, takoe, nisu otkriveni.708 Koalicija nevladinih organizacija Graanska Vojvodina je podsetila da se incident dogodio samo dva dana nakon to se Ustavni sud oglasio nenadlenim povodom inicijative Tuilatva i Ministarstva pravde o zabrani ekstremistikih navijakih grupa, to su ekstremisti, oito, shvatili kao poruku da mogu nastaviti sa slinim ponaanjem. U julu, na Zelenom vencu i Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu izlepljeni su plakati sa natpisom Srean vam 11. jul, dan
706 Poveana bezbednost u Jabuci, Dnevnik, 18. jun 2010. Odbor je najavio da e sledeu svoju sednicu odrati u Subotici i da od subotike policije oekuje izvetaje o napadima u Novom Selu, o tuama kolaraca iz antavira, gde veinom ive Maari i Bakog Duanova, s veinskim srpskim stanovnitvom. 707 Ponovo ovinistiki incident u Somboru, www.autonomija.info. U Somboru se u 2011, dogodilo jo nekoliko incidenata u dva navrata na fasadi i zgradi Jevrejske optine ispisivani su grati, jednom: Dana, ami, arko Kora... Sve Jevreji, a drugi put:Six million more i nacrtana dva kukasta krsta. Na automobilu parkiranom u blizini optine nacrtana je prekriena Davidova zvezda i ispisan tekst Death to Zog. U naselju u kome ive Romi ispisani su antiromski grati. Jevrejska optina ponovo meta, www.soinfo.org. 708 Polupani reektori vandalski in, Dnevnik, 13. decembar 2010.
392
osloboenja Srebrenice.709 U augustu je u Novom Pazaru zapaljena dravna zastava na zgradi osnovne kole Desanka Maksimovi.710
Zajedniki problemi: strah od asimilacije

Na zgradi u kojoj se nalazi Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (Subotica) ispisan je grat Mar iz Srbije.711 Nepoznati poinioci razbili su prozore i unitili roletne na zgradi Zavoda za kulturu vojvoanskih Hrvata.712 Incident se dogodio nekoliko dana uoi dolaska predsednika Srbije i Hrvatske u Suboticu, na proslavu 20-godinjice DSHV. Oba predsednika su tom prilikom iskazala spremnost da pomognu u reavanju problema i ouvanju identiteta, kulture i tradicije vojvoanskih Hrvata. Osvrui se na proteklih dvadeset godina Petar Kunti, predsednik DSHV, je rekao da su
709 Kazniti velianje genocida, www.b92.net. 710 Novi Pazar: Trojica uhapena zbog paljenja zastave Srbije, www.vesti.rs. U septembru je dolo do sukoba pristalica Muamera Zukorlia i policije. U ovom sukobu samo su eskalirale napesti vezane za parcelu na kojoj je gradska vlast zapoela izgradnju deijeg vrtia. IZUS tvrdi da se vrt gradi na vakufskoj imovini, a elnici grada da je sporna parcela u vlasnitvu grada. Meihat IZ je pozvao vernike da na spornoj parceli odre protestni skup, ali ih je policija u tome spreila. Na pripadnike policije su tom prilikom bacani crepovi i kamenice, a upuivane su im pogrdne rei. 711 Uvredljivi grati u Subotici, www.b92.net. 712 Kamenice na Zavod za kulturu vojvoanskih Hrvata, Danas, 10. jul 2010. injenica da se Srbiji prodaju slikovnice i DVD na hrvatskom jeziku posluilo je Dragoljubu Zbiljiu, predsedniku IO Udruenja irilica, da utvrdi kako se u Srbiji dogaa ista kolonizacija nad srpskim jezikom, a pogotovo pismom. Skandal: U prodavnicama se prodaju slikovnice za decu na hrvatskom jeziku, www.pressonline.rs. Pravoslavni praznici su u Vojvodini ponovo iskorieni za irenje nacionalistike histerije i mrnje. Tako je grupa izgrednika u Subotici vreala pripadnike drugih nacionalnosti i pevala Maarice, pripremi salate, bie mesa klaemo Hrvate. Verski praznici iskorieni za irenje nacionalne mrnje, www.autonomija.info. Ovim povodom oglasili su se Zavod za kulturu vojvoanskih Hrvata i Nacionalni savet Hrvata, koji su u zajednikom pismu gradonaelniku Subotice zahtevali osudu dogaaja, kao i postupanje u skladu sa zakonom. Na sastanku predsednika Vojvoanske skuptine andora Egereija i ministra policije Ivice Daia, reeno je da se broj etniki ili verski motivisanih incidenata u Vojvodini ve treu godinu za redom smanjuje i da je od sedamdeset takvih incidenata veina bila samo verbalne, a ne zike prirode. Meunacionalna stabilnost Vojvodine vana za Srbiju, Dnevnik, 2. oktobar 2010.
393
Hrvati u Vojvodini proli kroz teka vremena i da su se uvek stavljali na stranu demokratskih snaga: Sada je DSHV preuzeo na sebe i odgovornost za Hrvatsko nacionalno vijee i uveren sam da emo svi zajedno uiniti sve da ono bude ekasno i obavi sve zadatke koji su denisani zakonom.713 Ono to je zakonima denisano i to je normativno ureeno nije uvek lako i primeniti, jer za to, po reima Slavena Baia, nedostaje volja dravnih organa koji, neretko, smatraju da je donoenjem propisa posao zavren. On je istakao da e HNV uloiti napore da se, u pogledu obrazovanja, obezbede udbenici za nastavu na hrvatskom jeziku i kadar koji zna hrvatski jezik, da e raditi na popularizaciji predmeta hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture i osnivanju Hrvatskog kolskog centra u Subotici. Kada je o informisanju re, napori HNV e biti usmereni na poetak emitovanja programa na hrvatskom jeziku na pokrajinskom radio servisu, dok e se na planu kulture teiti proirenju kako obima prava pripadnika hrvatske zajednice, tako i sredstava potrebnih za uspean rad. Kao i Hrvati, i pripadnici makedonske manjine su svoj savet birali pomou elektorske skuptine, ali su, za razliku od Hrvata, svoj savet izabrali tek u treem pokuaju, jer u prethodna dva, elektorskim skuptinama nije prisustvao dovoljan broj elektora.714 Kada se uporede rezultati dva poslednja popisa stanovnovnistva, vidljivo je da broj Makedonaca drastino opada i da se gotovo prepolovio. Nastojimo da spreimo asimilaciju, kae Bore Velikovski, predsednik NS. On ukazuje da je veliki problem nemar i nepoznavanje propisa od strane slubenika: deava se da se u dokumenta ne upisuju imena po pravopisnim pravilima ili da se kao mesto roenja upisuje BJRM, iako je Srbija priznala Makedoniju pod ustavnim nazivom
713 Isto. Na izborima za NS lista DSHV je dobila veinu, za predsednika HNV izabran je advokat Slaven Bai. Svoj savet pripadnici hrvatske zajednice su birali pomou elektorske skuptine. 714 Izlaz iz pat situacije Ministarstvo je nalo u verikaciji dodatnog broja elektora, emu se, kao nezakonitom postupku, usprotivio Gojko Ilijevski, predsednik makedonske zajednice u Srbiji. Jan Sabo, dravni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, izjavio je da nema nezakonitosti i da Makedoncima treba dati i treu ansu da izaberu savet. Ponavljanje izbora za makedonski nacionalni savet, Danas, 28-29. august 2010.
394
Republika Makedonija.715 Osim stvaranja institucionalnih pretpostavki za ouvanje nacionalnog identiteta, treba, istie Velikovski, pred predstojei popis stanovnitva raditi i na uklanjanju straha da e Makedonci, ako na popisu deklariu svoj identitet, biti suoeni sa negativnim posledicama. Makedonski jezik je u slubenoj upotrebi u mesnoj zajednici Jabuka i Duine, prva se nalazi u optini Panevo, a druga u optini Plandite, a cilj nacionalnog saveta je da makedinski jezik bude u slubenoj upotrebi na celoj teritoriji ovih optina.716 U julu, UCS Krsta je pokrenulo inicijativu da se crnogorski jezik uvede u slubenu upotrebu. Bez obzira na to to nemaju formiran NS, Crnogorci imaju, po reima Petra Antia, pomonika ministra za ljudska i manjinska prava, pravo na ravnopravnu upotrebu i jezika i pisma, o emu odluuju lokalne samouprave. Inicijativa Crnogoraca je najpre pokrenuta u Malom Iou, a potom i u Kuli, Vrbasu i Subotici. U Malom Iou je izmenjen statut, a crnogorski jezik uveden u slubenu upotrebu. Po reima Karolja Pala, predsednika SO Mali Io, sledei korak je da se sa Pokrajinskim sekretarijatom za upravu, propise i nacionalne manjine, saini komisija koja e kvalikovati zvanine prevodioce crnogorskog jezika, koji e raditi u u optinskoj upravi, a onda i u sudovima u ijoj je ingerenciji Mali Io.717 Pitanje jezika poslednjih godina se u Vojvodini sve vie aktuelizuje, ne toliko sa identitetskog, koliko sa komunikativnog stanovita. U Subotici su u slubenoj upotrebi srpski, maarski i hrvatski jezik, ali mladi ljudi zbog slabog poznavanja jezika svojih suseda sve ee komuniciraju na engleskom jeziku.718 Stoga je Savet Skuptine optine za nacionalne manjine odluio da podri inicijativu gradske skuptine da se u kole (ponovo) uvede jezik drutvene sredine.719 Skuptina Grada je ovu inicijativu pokrenula i
715 Isti ljudi a drugaiji, Danas, 23-24. oktobar 2010. 716 . Isto. 717 Zamrznut crnogorski renik, Veernje novosti, 27. decembar 2010. 718 Jezik sredine trei izborni predmet, Dnevnik, 24. jul 2010. 719 Jezik drutvene sredine se izuavao u kolama u Vojvodini do 1992. godine, kada je nadlenost za utvribanje nastavnog programa preneta sa pokrajinskog na republiki nivo.
395
pre dve godine i uputila je, kako republikom Ministarstvu prosvete, tako i pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje odgovor Ministarstva je izostao, a pokrajinski sekretarijat je inicijativu naelno podrao. Ljubica Kiseliki, zamenica gradonaelnika za prosvetu, je izjavila da je pomenuta inicijativa pokrenuta na zahtev mnogih roditelja koji smatraju da je neophodno i korisno da njihovo dete zna jezik sredine u kojoj ivi, jer e tako, izmeu ostalog, lake nai posao. Ako se moe uiti nemaki i engleski... zato ne bismo uili i jezike koji se govore u naem gradu. Smeno je da nam deca komuniciraju na engleskom.720 Edita o, direktorica subotike Medicinske kole, smatra da postoji potreba za tim predmetom, jer se sa dva asa nedeljno teko moe nauiti jezik.721 Nastavni programi su esto zastareli, dosadni, nezanimljivi i sa puno gramatike, pa uenici gube interesovanje za uenje jezika veine. Osim toga, program je pisan za sve i ne vodi rauna o lokalnim prilikama. Isto gradivo vai za uenike u Novom Sadu i Senti, iako je u prvom gradu srpski jezik dominantan u komunikaciji, a u drugom maarski.722 Da bi se nekako izborio sa tim problemom Nacionalni savet Maara je pre nekoliko godina obezbedio sredstva za dopunsku nastavu iz srpskog jezika za uenike koji se obrazuju na maarskom jeziku,723 ali to nije dovoljno. Pedagoki zavod Vojvodine je pre etiri godine predloio novi plan uenja srpskog kao nematernjeg jezika koji predvia razliite nastavne programe, shodno lokalnim prilikama, ali i nove nastavne metode. Prema zakonu o nadlenostima pokrajina moe donosti planove i programe iz pojedinih predmeta od interesa za manjine, ali sporazumno sa nadlenim ministrom.724 Dok se taj sporazum ne postigne mladi e, kako sada stvari stoje, jezike barijere prevazilaziti pomou treeg jezika. Usvajajui engleski kao sredstvo komunikacije sa komijama, pokazuju da ih, po reima novinara Jana Brize, vie spajaju vrednosti globalizacije, nego one koji potiu iz lokalne sredine. Ako se, uz sve gore reeno, ima u vidu injenica da Vojvodina sve vie
720 Komuniciranje, Danas, 25-26. decembar 2010. 721 Isto. 722 Koliko se razumemo: JO NAPOT ELIM, www.autonomija.info. 723 Isto. 724 Koliko se razumemo: JO NAPOT ELIM, www.autonomija.info.
396
ekonomski nazaduje i da veliki broj mladih ljudi svoju budunost vidi u zemljama EU i Americi, onda se logino postavlja pitanje zato bi uili jezike svojih suseda.725
Primena Zakona protiv diskriminacije

U Srbiji je 2009. godine donet Zakon o zabrani diskriminacije, a 2010. godine je izabran prvi poverenik za zatitu ravnopravnosti. Na donoenje ovog zakona uticalo je nekoliko razloga, pre svega injenica da se diskriminacija u Srbiji odomaila kao neproblematino ponaanje, kako pojedinaca, tako i medija, javnih ustanova i zakonodavne vlasti. U ovom izvetaju ve su pomenuti sluajevi diskriminacije vezani za izbor Bonjakog nacionalnog saveta, odnosno za pribavljanje dokumenata potrebnih za dobijanje dravljanstva susedne Maarske. Osim ovih, postoje i drugi sluajevi koje treba pomenuti. U Zrenjaninu se niz institucija Narodno pozorite, muzej, Direkcija za izgradnju i ureenje grada, predkolska ustanova i javna preduzea Vodovod i kanalizacija, istoa i zelenilo, Pijaca i parkinzi ogluilo o preporuku gradskog ombudsmana da postave table s nazivima na jezicima nacionalnih manjina koji su u Zrenjaninu u slubenoj upotrebi.726 Trajan Parkarian, gradski ombudsman podneo je tubu protiv mesne zajednice Eka zbog diskriminacije, zato to je naziv Dom kulture Eka ispisan na jezicima manjina drugaijim i manjim slovima od natpisa na srpskom jeziku. Osnovni sud u Zrenjaninu je utvrdio da je Mesna zajednica postupila diskriminatorski prema pripadnicima slovake, maarske i rumunske nacionalnosti, pa je naloio da se postojea tabla ukloni i postavi druga. Pankarian istie da je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu prva presuda koja je u Srbiji doneta na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije.
725 Zato neki Novosaani ne znaju dobro srpski, Danas, 12. januar 2010. Upozoravajui na sumorne perspektive vojvoanske multikuturalnosti, Briza istie da multietnika, multikulturalna i multikonfesionalna Vojvodina, kojom se ovdanji politiari hvale pred kolegama iz EU, odavno vie ne postoji. 726 Nekima je dovoljno i na srpskom, Dnevnik, 16. jul 2010.
397
Zbog govora mrnje Koalicija protiv diskriminacije je osudila govor mrnje mitropolita Amlohija Radovia prema pripadnicima LGBT populacije. Radovi je, obraajui se okupljenima u selu Klinci kod Lutice, LGBT osobe nazvao smradom sodomskim, obezboenim i nastranim, kugom. Osim toga, mitropolit Radovi je, umesto da poziva na mir i ljubav, pokuao da opravda nasilje desniarskih udruenja.727 U martu, Centar za razvoj civilnog drutva je upozorio javnost da ministar ipli na potpuno arbitraran nain brie jednu manjinu iz sastava graana zemlje i postavlja pitanje: ko e sutra biti sledei? Naime, ministar ipli je na konferenciji za tampu izjavio da Jugosloveni ne mogu imati status nacionalne manjine, jer im nedostaju jezik, pismo i knjievnost. CRCD podsea da Jugosloveni imaju svoj jezik srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, dva pisma irilicu i latinicu i vrhunsku knjievnost stvaranu na tom jeziku. U saoptenju CRCD se istie da ovakvo ponaanje ministra dovodi u ozbiljnu sumnju njegove kompetencije i namere, a Jugoslovene izlae podsmehu i nipodatavanju, kakvom nijedna manjinska zajednica nije izloena. Postupajui u sluaju Bonjakog nacionalnog vijea, Nevena Petrui, poverenica za zatitu ravnopravnosti, je ustanovila da je u sluaju Bonjaka uinjena neopravdana razlika, s obzirom da su za njih vaili uslovi koji nisu vaili za ostale nacionalne manjine.728 To je izazvalo opravdani gnev Bonjake kulturne zajednice i onog dela Bonjaka koji su podravali muftiju Zukorlia, to je rezultiralo zahtevima za smenom ministra iplia.729 Vremenom su se zahtevi za ostavkom umnoavali i vrlo je brzo Svetozar ipli postao ministar ija je ostavka u javnosti najee traena.730 Na kra727 Saoptenje Koalicije protiv diskriminacije povodom govora mrnje mitropolita Amlohija Radovia. 728 Svetozar ipli je odgovorio da poverenik za zatitu ravnopravnosti nije konstituisan u zakonskom smislu, jer nije donet poslovnik o njegovom radu, pa Nevena Petrui nije mogla da postupa u sluaju Bonjakog nacionalnog vijea, niti po drugim predmetima. Za Bonjake vaila drugaija pravila, Dnevnik, 24. august 2010. 729 Krajem godine ministar iopli je izjavio da ne vidi razlog da podnese ostavku, jer svako ko uestvuje u politici ima pravo da trai ostavku, a da on ne vidi razlog zato bi je dao. 730 Ostavku i smenu ministra iplia traili su, osim Bonjaka, i brojne nevladine organizacije, ali i politike stranke. Zbog situacije u Sandaku na ostavci je
398
ju protiv njega su se okrenuli i njegovi najblii saradnici, poput Marka Karadia, odnosno Petra Antia. Anti je iz Ministarstva otiao pozivajui vladu da smeni njegovog dojueranjeg efa.731 Slini su zahtevi Vladi upuivani u vie navrata, ali je ih je ona dosledno ignorisala i preputala vetim spin-majstorima da ih utope i obesmisle u demagokim naracijama o rekonstrukciji vlade. U tom kontekstu je i pominjano da bi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava moglo biti ukinuto, odnosno pripojeno drugom/im ministarstvima. Ukoliko bi, zbog neodgovornosti elnog oveka, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bilo ukinuto, to bi bio samo jo jedan dokaz da Vlada ne poseduje nikakvu strategiju manjinske politike. U situaciji kada pripadnici (bugarske,732 vlake, romske, bonjake, i drugih) manjina ukazuju na tekoe u ostvarivanju svojih prava i kada nastoje da internacionalizacijom pobude interesovanje meunarodne zajednice, ukidanje ministarstva proizvelo bi vie tete, nego koristi. Raspisivanje novih izbora za bonjako nacionalno vee mogao bi biti uvod u jo otriju politiku krizu u Sandaku. Formiranje paralelnih vea, koja jedno drugom osporavaju legitimitet, samo e produbiti podele meu Bonjacima, regrutovati Zukorliu nove pristalice, a odnose sa Beogradom
insistirao LDP. Ako ostane u fotelji ministra, izjavio je edomir Jovanovi, predsednik LDP, ipli e biti jedini uesnik ponovljenih izbora u Sandaku. 731 Smatram da ministarstvo za ljudska prava vie nanosi tetu nego korist ljudskim pravima i da ministar ipli treba da bude smenjen. Ovim putem pozivam vladu da to uini, jer dela ministra iplia ugroavaju ciljeve te vlade... Ne elim da budem simbolini Rom u ministarstvu, Blic, 28. januar 2011. 732 U novembru Demokratski savez Bugara u Srbiji je organizovao protest u Bosilegradu, kako bi srpskoj, bugarskoj i meunarodnoj javnosti skrenuo panju na teak poloaj Bugara u Srbiji. Na skupu su govorili Ratko Stojanev, predsednik Optinskog odbora DSB u Bosilegradu i Ivan Nikolov, predsednik Kulturno-informativnog centra (KIC) iz Bosilegrada. Oni su poruili da pripadnici bugarske nacionalne manjine ive u izuzetno tekim ekonomskim uslovima, da su ugroena njihova nacionalna prava u oblasti obrazovanja, kulture, zatite kulturno-istorijskih spomenika i veroispovesti na maternjem jeziku. DSB podrava bugarska desniarska stranka Ataka, iji su pripadnici eleli da uestvuju na protestu, ali im je onemoguen ulazak u Srbiju. Tim povodom je Ambasada Bugarske u Beogradu zatraila od srbijanske vlade informacije zato je bugarskim dravljanima spreen ulazak u Srbiju. Odgovor srpske strane da je to uinjeno u cilju spreavanja nereda nije zadovoljavajui, ocenio je Zamenik bugarskog efa diplomatije Konstantin Dimitrov.
399
dovesti do usijanja. S druge strane, to vodi potpunom deformisanju uloge nacionalnog vea, koje bi, barem u jednom sluaju, izalo iz zakonom denisane uloge i preraslo od organa kulturne samouprave u optepolitiko reprezentativno telo. Ponaanje srbijanske politike elite je, najblae reeno, neodgovorno. Vlada muri pred injenicom da je manjinska politika u Sandaku doivela slom. Da su prava Bonjaka ozbiljno ugroena ne govori samo Zukorli, nego i njegovi oponeti iz redova starog BNV. Infantilna obrazloenja kojima se pravda ignorisanje poziva na dijalog, ozbiljno naruavaju kredibilitet Vlade i autoritet predsednika Republike, za koga je nekoliko navrata reeno da je izneverio sva obeanja koja je Bonjacima dao. To sve skupa alje lou poruku meunarodnoj zajednici da Srbija nije u stanju da se konstituie kao stabilna zajednica koja putem vladavine prava obezbeuje jednak status svim graanima i etnikim manjinama. injenica da je Evropski parlament usvojio Rezoluciju o procesu evropskih integracija Srbije i da je pruio podrku prijemu Srbije u EU, ne znai da su izline korekcije vladine politike.
400
Radi poboanja poloaja manjina Helsinki odbor smatra da je: spajanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava nepromiljen potez vlade jer to ministarstvo jo uvek ima vanu ulogu u promovisanju i zatiti ljudskih prava u Srbiji; neophodno ojaati kadrovski Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu, posebno u delu koji se bavi ljudskim pravima. Ministarstvo nije samo eksponent vlade, ve i faktor koji ograniava vladu kada ona naruava osnovni razlog njegovog postojanja; neophodno pristupitieviziji Zakona o nacionalnim savetima, u cilju otklanjanja nejasnoa koje dovode do oprenih tumaenja njegovih odredaba; neophodno popraviti prilike u Sandaku i podstai njegov ekonomski razvoj; neophodno prihvatiti Muamera Zukorlia kao legitimnog predstavnika bonjake zajednice; potrebo stvoriti uslove da deklarisanje nacionalne pripadnosti prilikom popisa stanovnitva bude u najveoj moguoj meri slobodno i lieno pritiska svake vrste; potrebno obezbediti nansijske pretpostavke za normalno funkcionisanje nacionalnih saveta; neophodno podrati rad nezavisnih institucija; imperativ formulisati strategiju manjinske politike u Srbiji;
401
Romi: daleko od reenja

Prema popisu stanovnitva iz 2002 godine u Srbiji ivi 79.136 Roma u centralnoj Srbiji a 29.057 u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 1,44%, od ukupnog stanovnistva.733 Meutim Romi ine daleko veu skupinu prema procenama UN ima ih 450.000 do 500.000.734 Glavni problemi Roma u Srbiji su: postojanje preko 600 neformalnih naselja735 (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), uz to povezano nelegalno ili bar sumnjivo bespravno iseljavanje siromanih romskih porodica sa pojedinih lokacija u gradu; obrazovanje je daleko od zadovoljavajueg i institucije ne ine dovoljno na inkluziji ove manjine; zaposlenost je oko 9 procenata Roma koji imaju stalni radni odnos; loe zdravstveno stanje; nemogunost dobijanja linih dokumenata pa samim tim i reavanje mnogih gore navedenih problema. Indikatore ovakvog stanja treba traiti u incidentima koji su obeleili 2010 godinu u prvom redu se misli na viednevne napade na romsko naselje u mestu Jabuka kod Paneva i na povremene akcije najverovatnije ultradesniarskih organizacija uz ispisivanje kukastih krstova u mestima gde ive Romi. Mediji u Srbiji sa slabo cenzurisanim sadrajima takoe doprinose povoljnoj klimi za rasistike ispade. Ne treba posebno napominjati da ni stanje u evropskim zemljama nije bolje za Rome. Organizacije kao to su Evropski centar za prava Roma
733 Izvor: http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=41 734 Precizan broj Roma u Evropskoj Uniji takoe nije utvren. Tako se procene kreu od 3 do 7 miliona prema izvetaju Evropske Komisije iz 2004 (The Situation of Roma in an Enlarged Europe) do 10 miliona prema European Parliament Resolution (European Strategy on the Roma). 735 Vrlo esto je u upotrebi izraz nehigijenska naselja ali ovaj izraz treba izbegavati zbog rasistikog prizvuka (inae sledi da su Romi nehigijenski narod). Ovaj izraz je ba zbog toga i izbaen iz meunarodnih dokumenata. Takoe, izraz nelegalna naselja treba izbegavati jer se ne radi o nelegalnim naseljima a priori. On su nelegalna u sluaju da imaju drugi smetaj i dom. Pri tom, onda bi i mnoge delove Beograda mogli da nazovemo nelegalnim.
402
(European Roma Rights Centre ERRC) iz Budimpete i European Union Agency for Fundamental Right FRA, u svojim istraivanjima pokazuju da je diskriminacija prema Romima znaajna i meu lanicama EU. Na primer, istraivanja su pokazala da se uveliko kri sloboda kretanja Roma koji migriraju iz jedne u drugu evropsku zemlju vrlo esto je sluaj da poetna nemogunost da se registruju, stvara domino efekat njihove dalje diskriminacije.736 Znaajno je jo jedno istraivanje organizacija ERRC je poetkom 2011. godine objavila izvjetaj o stanovanju romskih zajednica u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji, Rumuniji i Crnoj Gori. Generalna ocena je da su u ovim zemljama drava i njene institucije, odgovorne za diskriminaciju prilikom prinudnih iseljenja, za to to lokalne vlasti nastavljau da nasilno iseljavaju Rome i pri tom unitavaju njihovu imovinu, zatim prave takve strategije stanovanja koje Rome samo dalje izoluju jer nova naselja smetaju na rubove grada ili pored deponija smea.737 Moe se zakljuiti da su se svi navedeni uslovi naalost potvrdili tokom 2009 u Srbiji738, a posledice toga jo uvek nisu sanirane i jo uvek nema dovoljno informacija o uslovima u kojima ive raseljeni Romi.
Sluaj Jabuka
U selu Jabuka u noi izmeu 9. I 10. juna 2010 desilo se ubistvo Dejana S. (17), deaka srpske nacionalnosti, koje je izvrio njegov vrnjak, B. J. deak romske nacionalnosti. Ovaj sluaj izazvao je u selu Jabuka protestne etnje od strane metana, koje su se pretvorile u nasilje i irenje rasne mrnje prema Romima. Nasilje je nesmetano trajalo dva dana. Reakcije policije usledila je tek treeg dana od poetka napada. Posle reakcije po736 Istraivanje je kvalitativno i raeno je 2009, a cilj je bio prouavanje slobode kretanja Roma iz Rumunije, Bugarske, Maarske, Slovake i eke u druge zemlje EU kao to su Finska, Francuska, Italija, panije i Velika Britanija. http://fra. europa.eu/fraWebsite/attachments/Roma_Movement_Comparative-nal_en.pdf 737 http://errc.org/cikk.php?cikk=3808 738 Pogledati saoptenje Helsinkog odbora za ljudska prava Getoizacija Roma u Srbiji, 27. jun 2009: http://www.helsinki.org.rs/serbian/saopstenja03.html
403
licije, napadi na Rome u ovom mestu su prestali ali je strah od pretnji po njihov ivot trajao jo dugo. Izvetaji nevladinih organizacija za zatitu prava manjina i pisanje medija istakli su sledee incidente tih dana: Metani Jabuke su etiri dana u atmosferi lina i odmazde u organizovanom pohodu ili kroz romski deo sela. Pri tome su kamenicama i ciglama razbijani prozori kua i Metodistike crkve, iji su vernici u znaajnom broju upravo Romi . Ovo je 15. juna objavio Centar za razvoj civilnog drutva dodajui da prema iskazu oevidaca, jedna kua zapaljena a da se sve to deavalo u prisustvu mesne policije, koja nije reagovala . Grupa od 500 ljudi pod platom alosti za ubijenim mladiem ve etiri veeri zaredom kamenuje romske kue u Jabuci kod Paneva i uzvikuje parole kojima pozivaju na lin .739 Svake veeri nekoliko stotina metana sela Jabuka okuplja se u centru mesta, kamenuje romske kue i izvikuje faistike parole .740 Pri tome Romi u ovom mestu danima nisu izlazili iz svojih kua, njihova deca nisu ila u kolu, oni su strahovali za svoju golu egzistenciju. Portparolka Policijske uprave Panevo Tanja Daki izjavila je da za vreme protesta na sreu niko nije povreen, i da policija i andarmerija 24 sata prate situaciju u ovom selu. Ona je pojasnila da je preko dana mirno, a da se graani okupljaju uvee oko 22 sata: U subotu uvee razbijeno je i staklo na evangelistikoj crkvi, to mislim da nema veze sa njihovim okupljanjem.741 Gradonaelnica Paneva se oglasila nakon 4 dana od poetka napada. Ona je izjavila da je ispod svakog civilizacijskog i ljudskog nivoa da se jedan tragian dogaaj od jedne grupe ljudi koristi za pozive na lin . Centar
739 B92, 15. jun 2010, izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2010&mm=06&dd=15&nav_id=439054. Inicijativa mladih za ljudska prava uputila je tada poziv dravnim organima da su duni da hitno i bez ikakvih kompromisa reaguju na otvorenu manifestaciju rasizma dela metana panevakog sela Jabuka prema osobama iz romske zajedice u tom mestu. 740 Isto 741 Press, 16. jun 2010.
404
za razvoj civilnog drutva je postavio pitanje zbog ega je gradonaelnica ekala toliko dugo i zato nije zatraila da reaguje andarmerija. Dravni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadi izjavio je povodom rasistikih napada: Kriminalci, rasisti, faisti, nazovite ih kako god elite, ve peti dan uzastopno napadaju nedune graane ove zemlje. I umesto da imamo pola Srbije na nogama koji ce stati u odbranu svojih graana vidimo pozive da se Romima dostavi hrana i medicinska pomo jer iz straha ne izlaze iz kua .742 Inicijativa mladih za ljudska prava navela je u svom saoptenju navela da sluaj Jabuka nije usamljen i ukazali su na krenja ljudskih prava pripadnika ove manjine u Zemun Polju, Surinu, Novom Beogradu, Ovi, Kraljevu i drugim mestima: Kontinuirana praksa slabog ili nikakvog reagovanja na rasizam i pozive na lin dovela je do uverenja rasista u Srbiji da njihovo ponaanje nije protivzakonito ili da e bar proi nekanjeno .743 Prema izvetaju Zena u crnom (ZUC) tek treeg dana je dolo do reakcije policije: Tek treeg dana je dolo do reakcije dravnih organa, optine i policije. Nakon takvog isksutva potpune nezatienosti, strah od novog nasilja i nepoverenje romskih itelja Jabuke u institucije su potpuno opravdani i razumljivi . U izvetaju ove nevaldine organizacije koja je posetila selo Jabuka mesec dana nakon incidenata navodi se da Romi i dalje strahuju i ive u nekoj vrsti kunog pritvora: Uvredljive parole poput Majku vam jebem cigansku i pozivi na lin uzvikuju im se u prolazu, a grati poput Ubi Cigana povremeno se javljaju na ulicama Jabuke i na internet sajtovima, izazivajui opravdan strah od novog nasilja. Izjave Roma nakon mjesec dana od napada su bile tipa Nou nas je najvie strah, Kad uju da smo iz Jabuke, niko nam ne da posao, ...ako krene u septembru u prvi razred, pa ja ima da spavam ispred te kole..., Meni je zbog dece, ovo e da traje sto godina...da prodam ovo i da idem odavde.744 U isto vreme ZUC su dole do informacije da predstavnici lokalne samouprave, Jovan Lazarevski, lan Saveta Mesne zajednice Jabuka, optuuje
742 Vesti online, 15. jun 2010. 743 Isto 744 Izvetaj ena u crnom: http://www.zeneucrnom.org/index. php?option=com_content&task=view&id=637&Itemid=132
405
nevladine organizacije koje navodno tumaraju po selu i kvare odline dobrosusedske odnose. ZUC je reagovao na ovakve optube: Podseamo predstavnike institucija da stanje na terenu pokazuje suprotno da vie od 45 dana, uprkos atmosferi nesigurnosti i straha, sa romskim porodicama u Jabuci nije razgovarao niko od predstavnika dravnih institucija. Meu stanovnitvom Jabuke, po reima ljudi sa kojima smo razgovarali, ne postoje vie nikakvi odnosi, Romi ive u potpunoj izolaciji, tako da je, u najmanju ruku, drsko optuivati civilno drutvo za ruenje dobrosusedskih odnosa.745 Kada je u januaru 2011, donesena presuda za ubistvo deaku romske nacionalnosti, situacija se pogorala. Naime, ene u crnom saoptile su posle posete selu Jabuka, kod Paneva, da se situacija pogorala jer je kazna od etiri godine maloletnikog zatvora za roditelje ubijenog bila preblaga, pa su prijatelje i familiju poeli da hukaju protiv Roma, koji su ponovo poeli da ive u strahu od novih napada sugraana koji ele osvetu, navodi se u saoptenju. U to vreme desio se i incident u jednom lokalu kada je prebijen mladi Rom, inae invalid. Mladi je hitno odveden u Urgentni centar u Beogradu, a grupa nasilnika privedena u policijsku stanicu, gde su ispitani i narednog dana puteni.746 to se tie same presude i izreene kazne maloletnom deaku, oglasilo se nekoliko organizacija za zatitu ljudskih prava. Oni su naveli u svom saoptenju da je Gordana oli, javna tuiteljka u Viem sudu u Panevu, nedavno zatraila da se umesto izricanja vaspitne mere i upuivanja u vaspitno popravni dom, deaku romske nacionalnosti B.J. izrekne kazna zatvora: Ovako nagla i neutemeljena promena zahteva za preinaenjem kazne, dovodi nas u sumnju da je suenje bilo objektivno i nepristrasno .747 Organizacije su istakle da je nasuprot tome potrebnije raditi na resocijalizaciji drugim vaspitnim merama (kao to je vaspitno popravni dom), posebno kada je u pitanju maloletno lice. Zabranjava injenica i da je ovaj
745 Isto 746 Tanjug, 8. februar 2011. 747 Neprimerena presuda za ubisvo u Jabuci, http://minoritycentre. org/sh/actuals/neprimerena-presuda-za-ubistvo-u-jabuci
406
deak boravio svo vreme ili jo uvek boravi u pritvoru sa punoletnim licima to je direktno krenje zakona. U saoptenju je navedeno i sledee: Strahovali smo da bi sud mogao da bude pod pritiskom da izrekne neprimereno otre kazne da bi smirio moguu ponovnu eskalaciju meunacionalnih sukoba koju bi umerenija i primerenija kazna mogla da izazove. Iako su injenice ukazivale da bi ovde moglo biti rei o samoodbrani, kao i da je delo izvreno u stanju smanjene uraunljivosti, sudsko vee se odluilo da izrekne kaznu maloletnikog zatvora u trajanju od etiri godine, pri emu je maksimalna kazna koja se moe izrei maloletnicima pet godina .748 Sluaj Jabuka jo nema svoj epilog i pitanje je kako e se razreiti jer pravosudni organi do sada nisu pokazali poseban entuzijazam u procesu protiv estoro metana Jabuke zbog izazivanja nacionalne, rasne, verske mrnje i netrpeljivosti (postupak je prole godine odloen na neodreeno vreme i vraen je u istragu 23.11. 2010). Nevladine organizacije su preko sluaja Jabuka pokuale ukazati na rasprostranjen rasizam prema Romima i pokuale da senzibiliziraju javnost za taj problem, meutim, u nekim intelektualnim krugovima to je nailo na osudu i pokuaj relativizacije tog problema. Tako edomir Anti, istoriar, povodom tog sluaja istie:Naa javnost je ponovo svedok sistematskog ruenja, klevetanja i omalovaavanja srpske nacije. Svako onaj ko bi pokuao da itavu ovu neprijatnu pojavu svede u pravne okvire i uporedi sa slinim dogaajima u drugim evropskim dravama nesumnjivo bi smesta bio proglaen za zatitnika rasista i nasilnika. Tako je to bilo posle ubistva francuskog navijaa Brisa Tatona i u vreme kampanje u prilog parade homoseksualaca prole godine. Neto slino se, u nedostatku aktuelnih dogaaja, deava i sa aferama iz prolosti kao to je antisemitizam Jae Tomia kome se danas sutinski najvie zamera to je predsedavao skuptinom koja je 1918. godine prisajedinila Srem, Banat, Baku i Baranju Kraljevini Srbiji... Nedavno je ak voena i kampanja protiv stanovnika jednog nikog predgraa zato to nesu eleli da njihova ulica dobije ime pokojnog muziara abana Bajramovia. .749
748 Isto 749 Novi Standard, 22. juni, 2010. http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4812-
407
Ostali incidenti
U noi izmeu 12. I 13. januara u Poegi, na mestu gde je romsko naselje, osvanuli su na ulici ispisani kukasti krstovi. Betonske bandere, saobraajni znacim i pojedini ulazi osvanuli su sa kukastim krstovima, a jedna bandera je nosila natpis Cigani mar iz Srbije .750 U pitanju je romsko naselje Lisite u ijem delu ivi oko 700 Roma. Do danas nije utvreno ko su poinioci (tuilatvo je podiglo optunicu ali prema NN licima). Ovakvi i slini incidenti koji imaju jasnu neonacistiku simboliku ako prolaze nekanjeno dobijaju na snazi. Osim nedostatka politike volje ili mogunosti da se suzbije delovanje ultradesniarskih organizacija, ni drutvo nije dovoljno artikulisano kad je re o takvim pojavama. Marginalizacija jedne manjinske grupe esto vodi irenju diskriminacije. Tako je na primer, u martu 2011 izbio incident kada je komunalna policija u aku zabranila eni da uzima sekundarne sirovine iz kontejnera iako je to njoj jedini izvor prihoda.751 Pravdanje komunalne policije je pozivanje na proceduru po kojoj je zabranjeno prikupljanje otpadaka u kontejnerima. Iako se radi o stalnoj praksi, po istim merama, morali bi biti kanjeni i svi Romi koji bukvalno ive od prodaje prikupljenih sekundarnih sirovina (papir, metali i ostalo). Postoji jo niz sluajeva, posebno onih koji su se ticali nasilnog iseljavanja romskih porodica sa odreenih lokacija u gradu. Tako je na primer u Vojvoanskoj ulici u Beogradu 7. oktobra 2010 Direkcija za graevinsko zemljite, uz asistenciju policije, poruila objekte u kojima je privremeno ivelo 36 Roma. Nevladine organizacije osudile su ovaj potez gradskih vlasti jer raseljenim Romima, meu kojima je i 12 dece, nije obezbeen privremeni smetaj a odluka je donesena u loim vremenskim uslovima, po hladnoi. Inae, ruenje je bila odluka grada jer je neophodno bilo nastaviti radove na izgradnji Vojvoanske ulice. Pravno, Romi u toj ulici su
edomir-anti-selo-jabuka-nova-kampanja-domaih-evropejaca.html 750 Blic, 14. januar 2011. 751 Zabranjeno kopanje po kontejnerima, http://www.b92.net/info/ vesti/index.php?yyyy=2011&mm=03&dd=08&nav_id=497749
408
imali i dalje pravo boravka. Naime, ak i ako se utvrdilo da Romi vie nisu imali pravo stanovanja na toj lokaciji, oni i dalje mogu da ostanju sve dok im se ne obezbedi altenativni smetaj. Grad je dakle bio duan da to uradi na vreme (kao i ranije u sluaju Belvil i Gazela) ali kako nije (tj. tek kasnije pod pritiskom poto su ih nasilno isleili i pri tom lomili njihove stvari i unitavali imovinu) Romi su do daljnjeg mogli da ostanu.752 Nasilno iseljavanje i bez obezbeivanja alternativnog smetaja je krenje meunarodnog pakta o socijalnim i ekonomskim pravima iji je Srbija potpisnik (u pitanju je i krenje prava na stanovanje garantovano Evropskom kovencijom). Petar Anti, tadanji sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava potvrdio je da je grad obeao da e ovim Romima obezbediti privremeni smetaj ali da se od toga odustalo. Regionalni centar za manjine i ostale nevladine organizacije ponovo su reagovali 22. novembra 2010. povodom pokuaja prisilnog iseljavanja romske porodice Sremevi iz stana koji je Zoranu Sremeviu dodeljen na korienje u Bulevaru despota Stefana 38 u Beogradu.753
Institucionalna represija obrazovanje

Prema podacima iz 2009.godine, u Srbiji je oko 80% Roma funkcionalno nepismeno (ne zna da ita i pie), 13% njih zavri osnovnu kolu, 7% srednju a samo izmeu 0,1% i 0,3% ima visoko obrazovanje. Poreenja radi nacionalni prosek visoko obrazovanih u Srbiji kree se do 6 procenata ukupnog stanovnitva. Oblast obrazovanja jedna od etiri najprioritetnije koje se predviaju Dekadom Roma. To je zapisano i u Nacionalnoj strategiji za pristupanje SCG Evropskoj uniji, Nacionalnom progamu za integraciju u Evropsku uniju, Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Strategiji za
752 Ovo vai manje vie i u svim drugim sluajevima ne samo kada su Romi u pitanju. Govorimo o beskunicima i licima koji nastanjuju odreene lokacije ilegalno. Neka zakonodavstav, na primer u Engleskoj pominju ovo pitanje na taj nain to lica bez doma mogu da ostanu na lokacijima na kojima su se naselila sve dok im se ne obezbedi altenativni smetaj (radi se o siromanim u najveem broju). 753 Vie o samom sluaju ovde http://www.minoritycentre.org/node/2066
409
smanjenje siromatva i, konano, u Strategiji za unapredjivanje poloaja Roma koja predvia mere armativne akcije u oblasti obrazovanja.754 Meutim, institucije (Ministarstvo prosvete i Univerzitet) ne ispunjavaju ni osnovne potrebe Roma a kamoli da ispunjvajau armativne mere. Povodom problema upisa studenata i studentkinja romske nacionalnosti na prvu godinu studija, Helsinki odbor za ljudska prava uz podrku jo nekoliko organizacija, uputio je otvoreno pismo Ministarstvu prosvete i rektorskom savetu konferencije univerziteta u decembru 2010.755 Naime, od poetka kolske 2010/11, 150 srednjokolaca romske nacionalnosti su trebali da postanu brucoi tj. da budu upisani na fakultet bez plaanja kolarine. Oni su meutim mesecima odbijani prilikom upisa. Iako je kolska godina bila uveliko u toku, uprave fakulteta su se pravdale da ne mogu da ih upiu dok ne dobiju sredstva za kolarine od Ministarstva prosvete, dok je Ministarstvo prebacivalo odgovornost na fakultete, zahtevajui upis i bez naplate kolarine. Ceo sluaj se zavrio poetkom februara kada je doneta odluka da oni budu upisani. U isto vreme dravna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Slavica Deni, prva ena romske nacionalnosti koja se nala visokoj dravnoj funkciji, objanjava domete Srbije u dekadi Roma: Ciljevi Dekade Roma se, pre svega tiu poboljanja poloaja u oblasti obrazovanja, stanovanja, zapoljavanja i zdravstva. Romska zajednica ne moe biti zadovoljna rezultatima Dekade, ali Srbija je nizom mera, pre svega vezanih za obrazovni status Roma, dosta toga uradila. Tu mislim na mere za upis Roma u srednje kole i na fakultete koje su dale dobre rezultate. Na Univerzitetu u Novom Sadu trenutno imamo vie od 200 romskih studenata, to je do pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo. to se tie zapolja-
754 Armativne mere u oblasti visokog obrazovanja za uenike romske nacionalnosti u primeni su od kolske 2003/04. godine. Meutim, do kolske 2009/10 na fakultete je upisano svega 626 uenika. Tek 2009. ove mere su zakonski uvedene u obrazovni sistem Srbije, ali samo u sistem srednjokolskog obrazovanja. Zakonski jo uvek nisu denisane u oblasti visokog obrazovanja. Otuda se svake godine pravo na jednaku dostupnost obrazovanju praktino uskrauje pripadnicima najsiromanije i najmanje obrazovane nacionalne manjine u Republici Srbiji. 755 http://www.helsinki.org.rs/serbian/saopstenja.html
410
vanja, postoje namenski konkursi na nivou Pokrajine i Republike, koji su raspisani samo za zapoljavanje Roma .756 U sluaju neupisanih studenata koji su dakle ve izgubili pola kolske godine i propustili prve ispitne rokove, Deni kae da taj sluaj ne sme da se ponovi i da ostati bez 120 potencijalnih akademskih graana za tu zajednicu je veliki gubitak. Koordinacija izmeu Nacionalnog saveta, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva obrazovanja mora biti mnogo bolja .757 U ovom sluaju zaboravlja se jedna stvar presudnija je bila volja samih fakulteta da ne upiu studente pre nego unapreivanje romskih prava. Fakulteti su jednostavno odluili da iskoriste legalne puteve koje im daje autonomija Univerziteta i da samostalno odlue da ih ne upiu ( mogunost naplaivanja kolarina od strane romskih brucoa je bio glavni motiv). Deni je i posebno naglasila vanost obrazovanja koje bi smanjilo diskriminaciju prema dvostruko ugroenoj grupaciji-Romkinjama.758
756 2. februar 2011, http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/22288 757 Isto 758 Viestruka diskriminacija Romkinja veinom ostaje van interesovanja savremenihistraivanja. Veina organizacija koje se bave ljudskim pravima fokusiraju se naprava svih Roma, i esto ne obraaju panju na rodne aspekte krenja ljudskihprava. Organizacije koje se bore za prava ena i univerzalistiki feministikipokret, sa druge strane, esto ignoriu sloenost problema sa kojima sesuoavaju ene iz manjinskih grupa, ukljuujui Romkinje. U okviru samogromskog pokreta, pitanje rodne ravnopravnosti se esto smatra jabukom razdora.Bavljenje problemima koji zaokupljaju Romkinje ne samo da je rijetkost, nego seponekada smatra i subverzivnim, kao i prijetnjom sa optu stvar, jer postoji strahda e pominjanje krenja prava ena u okviru romske zajednice, kao to sunasilje zasnovano na rodu i trgovina enama, produbiti kod drugih predrasude oRomima (Tatjana Peri, http://www.policy.hu/peric/pages/Issue_paper_TRA.pdf).
411
Zakljuak i preporuke
Srbija je svoje predsedavanje dekadom Roma zavrila potpunim neuspehom. Poraavajue je to se sa istom praksom i dalje nastavlja, posebno u oblasti krenja prava na stanovanje. Srbija je potpisnica Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji garantuje i pravo na stanovanje, ukljuujui i alternativno zbrinjavanje u sluajevima prinudnog iseljenja. Tokom 2009, kada su iseljavani Romi iz naselja Belvil na Novom Beograd i ispod mosta Gazele, dolo je do dramatinog krenja ovih prava. Do sada, nije izvren detaljan monitoring raseljenih porodica, i noformiranih naselja te to smatramo jednim od prioriteta u sledeem periodu. Zatim, nevladine organizacije kao i ostali delovi civilnog sektora moraju izgraditi ekasniju strategiju kada se deavaju incidenti prnudnih iseljenja ili u oblasti pritiska na dravu da ekasnije reava rasistiki inspirisane zloine poput onog u Jabuci. Mediji moraju imati odgovornost da izvetavaju ne samo transparentno ve i da cenzuriu sadraje koji jaaju i relativizuju rasizam. Tako je na primer prenesen tekst edomira Antia Selo Jabuka nova kampanja domaih evropejaca . Ipak, najvaniji zadatak predstoji dravi koja je donela veinu Nacionalnih strategija za reavanje pitanja Roma, ali zato ne pokazuje istrajnost u primeni istih.
412
413
Poloaj osoba sa invaliditetom

Svetska statistika pokazuje da oko 10 odsto ukupne populacije ine osobe sa invaliditetom, dok se u naoj zemlji procenjuje da ih ima od 800.000 do milion. Ne postoje celoviti podaci o osobama sa invaliditetom u Srbiji. Organi i institucije koje pruaju odreene vrste usluga osobama sa invaliditetom vode parcijalne evidencije o korisnicima svojih usluga. Ne postoji institucija u kojoj bi bilo evidentirano svako lice sa invaliditetom, niti meusobna saradnja razliitih institucija u smislu zajednike baze podataka, iako je planiran taan popis lica sa invaliditeom i njihovih potreba. Mrea organizacija osoba sa razliitim tipovima invaliditeta izdala je saoptenje u kome je ukazano na njihov izuzetno lo materijalni poloaj, to je svakako posledica velike stope nezaposlenosti osoba sa invaliditetom, kao i to da je stepen diskriminacije najvii u obrazovanju.
Diskriminacija osoba sa invaliditetom u obrazovanju

Republika Srbija je 2009. godine usvojila Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji omoguuje ukljuivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan sistem obrazovanja. Uprkos deklarativnoj politici Ministarstva prosvete Republike Srbije o sprovoenju inkluzivnog obrazovanja, kao i brojnim merama koje su preduzete za implementaciju Zakona, otpor primeni Zakona najizraeniji je kod samih prosvetnih radnika. Kao osnovni razlog za pravdanje otpora koga pruaju, predstavnici prosvete navode nedovoljna obuenost nastavnih kadrova za proces podrke deci sa smetnjama, kao i neadekvatnu opremljenost obrazovnih institucija potrebnim pomonim tehnologijama i drugim didaktikim sredstvima. Kulminacija protivljenja inkluzivnom obrazovanju dogodila se u avgustu 2010. godine kada je Unija sindikata radnika Srbije odrala konferenciju za novinare u Medija centru u Beogradu. Konferencija pod nazivom Inkluzija, eksperiment ili strategija? imala je za cilj najavu
414
trajka pomenute Unije, a inkluzivno obrazovanje je bilo jedna od osam spornih taaka koje je Unija pripremila, kako bi ukazala na nezadovoljstvo. Iako je javnost u Srbiji naviknuta na otar otpor inkluzivnom obrazovanju, ono to je na pomenutoj konferenciji izgovoreno nezamislivo je u bilo kojoj modernoj dravi XXI veka. Brojne izjave poput inkluzivno obrazovanje je smislio neki treber sa prosekom 10,00, ministar uvodi inkluziju na mala vrata i niz drugih izjava, pa i direktnih uvreda upuenih roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, pa ak i samoj deci, najblae reeno, bile su skandalozne.759 Pojedini delovi teksta sa konferencije u najveoj meri pokazuju diskriminatorni odnos prema odreenim grupama stanovnitva, kao i elementarno nepoznavanje koncepta socijalne inkluzije i ljudskih prava:760 Izraavamo bojazan da e se neplanskim i stihijskim uvoenjem inkluzije u nae kole smanjiti kvalitet obrazovanja dece bez ometenosti, pri emu posebno mislimo na nadarenu decu, koja i sama zahtevaju poseban pristup i podrku. Oni su budui reprezenti ove zemlje u svim oblastima i zasluuju maksimalnu panju i uslove obrazovanja koji prate njihov razvojni nivo.761 Jo jedan primer neposredne diskriminacije je taj to se studentima sa hendikepom, kojima je potrebna asistencija prilikom polaganja ispita, najee ta vrsta asistencije ne obezbeuje, zbog ega su studenti primorani
759 Preuzeto iz Izvetaja o diskriminaciji osoba sa hendikepom za 2010 godinu u izdanju Udruenja studenata sa hendikepom, http://www.adsyu.org/. 760 Delovi teksta sa konferencije: Improvizacija inkluzivne kole koja deci ne nudi nita sem mesta u nekom razredu u redovnoj koli moe se pre tretirati kao eksperiment u kome su pokusni kunii deca, njihovi roditelji i nastavnici. Iskustvo nam govori da je veliki procenat roditelja dece sa smetnjama u razvoju, naroito dece predkolskog i mlaeg uzrasta, subjektivan u elji da dete bude deo redovnog obrazovnog sitema, ak i onda kada je jasno da to nije odgovarajue reenje za dete. Takoe, veliki broj roditelja dece sa posebnim potrebama potie iz socijalno depriviranih sredina, niskog je obrazovanja, a esto se radi i o familijarnoj problematici, pa su to roditelji sa ozbiljnim emocionalnim, socijalnim i intelektualnim problemima koji zahtevaju pomo, podrku, edukaciju i koordinatora savetnika koji e im pomoi u donoenju ispravne odluke u vezi kolovanja deteta. 761 Preuzeto iz Izvetaja o diskriminaciji osoba sa hendikepom za 2010 godinu u izdanju Udruenja studenata sa hendikepom, http://www.adsyu.org/.
415
da se snalaze na razliite naine.762 Alternativni oblici polaganja ispita nisu jasno denisani Zakonom o visokom obrazovanju, kao ni strategijom i politikom na nivou fakulteta. Prema evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje obrazovna struktura prijavljenih je veoma niska: 38,5 odsto ima zavrena etiri razreda osnovne kole, 11,4 odsto ima zavrenu osnovnu kolu, 33 odsto ima III stepen srednjeg obrazovanja, 12,3 odsto ima srednje obrazovanje IV stepena, 5 odsto ima viu kolu i V stepen obrazovanja i samo 0,83 odsto ima fakultetsko obrazovanje. Istraivanja pokazuju da je 85 odsto dece sa tekoama u razvoju van obrazovnog sistema.763 Nedovoljan obuhvat dece sa invaliditetom procesom obrazovanja ima za posledicu znatno nii opti obrazovni nivo itave populacije osoba sa invaliditetom; umanjenu raznovrsnost radnih mesta na kojima je mogue angaovati osobe sa invaliditetom; smanjenu mogunost zapoljavanja i nezadovoljavajui kvalitet ivota.
Diskriminacija osoba sa invaliditetom prilikom zapoljavanja

Broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom evidentiranih u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje je veoma nizak poslednjih godina broj varira oko 25.000 to ini 2,1 odsto od ukupnog broja lica koja trae zaposlenje. Osim smanjenih ansi za upoljavanje lica ove kategorije, problem je i neizraena lina inicijativa u potrazi za zaposlenjem (predrasude o vlastitim sposobnostima naroito osobe sa teim oblicima telesnog invaliditeta
762 Jednom prilikom, student koji nije u mogunosti da dri olovku, sa sobom je poveo prijatelja na ispit kako bi mu on pisao test, meutim profesorka je iz bojazni da student sa invaliditetom nee pokazati objektivno znanje izbacila asistenta iz uionice, ne obezbedivi studentu sa hendikepom alternativni oblik polaganja ispita. Preuzeto iz Izvetaja o diskriminaciji osoba sa hendikepom za 2010. godinu, u izdanju Udruenja studenata sa hendikepom, http://www.adsyu.org/. 763 Danas, 18. oktobar 2010. godine.
416
i nieg stepena obrazovanja i izraena nesigurnost kao posledica trajnije socijalne izolacije). Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) saoptila je da je u poslednjih godinu i po dana u Srbiji zaposleno 5290 invalida.764 Ako se ima u vidu da se, pre stupanja na snagu zakona, godinje zapoljavalo od 200 do 250 osoba sa invaliditetom, jasno je da novi podaci ohrabruju. Bez obzira na to, prema podacima NSZ od 31. oktobra 2010. godine, posao trai 20.470 osoba sa invaliditetom, a od tog broja 6644 su ene. Tokom juna 2010. godine, kada je poela primena odredbi lanova 24. I 29. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, a koje se odnose na obavezu poslodavaca da zapoljavaju osobe sa invaliditetom ili plaaju novane kazne za svaku osobu koju ne zaposle prema zakonom utvrenim kvotama, zabeleeno je veliko interesovanje kompanija za zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Ipak, brojni problemi, a pre svega nedovoljno obueni kadrovi meu osobama sa invaliditetom, naterali su mnoge poslodavce da se odlue na plaanje penala dravi. Mali broj kompanija je uspeno sproveo zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Ono to je primeeno, a moe se svrstati u diskriminatorno ponaanje poslodavaca je takozvani spisak elja, odnosno spisak osobina koje bi osoba sa invaliditetom trebalo da poseduje kako bi dobila odreeni posao. Na tom spisku kvalikacije prijavljenih za posao esto nisu bile vane koliko podatak koji hendikep aplikant za posao ima. Neke kompanije su ak navodile i dijagnoze koje nisu poeljne.765 Neophodno je u obzir uzeti i injenicu da dravne institucije nisu svojim primerom podstakle druge poslodavce da zapoljavaju osobe sa invaliditetom.
764 Tanjug, RTV, 3. decembar 2010. godine, Meunarodni dan osoba sa invaliditetom. 765 Preuzeto iz Izvetaja o diskriminaciji osoba sa hendikepom za 2010. godinu u izdanju Udruenja studenata sa hendikepom, http://www.adsyu.org/.
417
Socijalnoekonomski poloaj osoba sa invaliditetom

Tokom pripreme Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, obavljene su studije sluaja koje su pokazale da blizu 60 odsto osoba sa invaliditetom ivi na, ili ispod granice siromatva, a vie od polovine njih prima neku vrstu socijalne pomoi. Neophodna pomagala ne moe da obezbedi 17 odsto osoba sa invaliditetom, za 65 odsto neohodna je pomo drugog lica, 80 odsto dece sa smetnjama u razvoju izmeteno je iz mesta porekla i smeteno u ustanove, jer ne postoji odgovarajua podrka porodicama u lokalnoj zajednici. Materijalni poloaj osoba sa invaliditetom je izuzetno nepovoljan, zbog toga to se sporo zapoljavaju, uprkos programima koje je NSZ uvela da bi se osobe sa invaliditetom lake ukljuivale na trite rada.
Institucionalni okvir socijalne zatite osoba sa invaliditetom

Analiza obima institucionalnog okvira socijalne zatite osoba sa invaliditetom, pokazala je da nedostaju vaninstitucionalni oblici zatite osoba sa invaliditetom, koji se smatraju tek alternativnim formama podrke, a bitno bi unapredili kvalitet socijalnog staranja i pomogli jaanju samostalnosti pripadnika ove grupe stanovnitva. Takoe, neadekvatna teritorijalna pokrivenost mreom institucija za specijalno obrazovanje i radno osposobljavanje jeste argument koji na globalnom nivou ukazuje na neekasnost mera socijalne zatite, odnosno na injenicu da je oblast socijalnog staranja osoba sa invaliditetom jo na margini drutvene panje.
418
Zakljuak
Uprkos pomaku u regulisanju pravnog statusa, gde se insistira na inkluziji, kao i intervenciji drave da popravi stanje u ovoj oblasti,766 deliminoj senzibilizaciji javnosti ivotne prie osoba sa invaliditetom ukazuju na to da uglavnom ive izvan zajednice. Neostvarene obrazovne aspiracije, niska zaposlenost, neukljuenost u institucije javnog i politikog delovanja, nizak stepen aktivizma svake vrste, kulturna apstinencija, nedostupnost okruenja, nizak materijalni standard pokazuju da osobe sa invaliditetom imaju sve odlike marginalne drutvene grupe. Konstantna socijalna inhibicija na razliitim nivoima drutvenosti, povratno deluje u smislu samoizolacije i prihvatanja ivota sa invaliditetom, ali ne i ivota sa invaliditetom u zajednici, a poruke koje su iz socijalnog i kulturnog konteksta upuene ovoj grupi najee uslovljavaju prihvatanje negativnog identiteta.
766 Danas, 24. januar 2011. godine, Uskoro besplatna usluga personalnog asistenta: ...Osobe sa invaliditetom koje ive na optini Stari grad poetkom ferbruara moi e da konkuruu za besplatnu pomo koju e im pruiti personalni asistenti...Tanjug, RTV, 3. decembar 2010. godine, Meunarodni dan osoba sa invaliditetom: ... Ljaji je kazao da e naredne godine biti izdvojeno 800 miliona dinara za aktivne mere zapoljavanja, kako bi se to vei broj invalida zaposlio, podseajui da se prema podacima Nacionalne slube za zapoljavanje na evidenciji te slube nalazi oko 21.000 osoba sa invaliditetom......U narednoj godini iz budetskog fonda za podsticaj zapoljavanja osoba sa invaliditetom bie izdvojeno oko 800 miliona dinara za razliite mere i programe podrke za zapoljavanje, kao i druge mere koje su u funkciji zapoljavanja i unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom na tritu rada, saoptila je NSZ...Grad Beograd, http://www.beograd.rs/cms/view. php?id=1424284, 3. decembra 2010. godine ...Grad Beograd preko Sekretarijata za socijalnu zatitu nansira rad i programske aktivnosti 11 socio-humanitarnih organizacija... Za navedene namene ukupno izdvojena sredstva za 2010. godinu iznose oko 26,6 miliona dinara... Konkursom za nansiranje projekata drutvenih i nevladinih organizacija u 2010. godini, grad je podrao realizaciju 39 projekata ukupne vrednosti oko 11 miliona dinara fokusiranih na poboljanje poloaja osoba sa invaliditetom. Takoe, putem konkursa prua se materijalna i socijalna podrka kroz stipendiranje studenata sa invaliditetom... Sekretarijat za socijalnu zatitu zakljuio je sa Gradskim saobraajnim preduzeem Beograd ugovor o prevozu osoba sa telesnim invaliditetom. Vrednost ugovora za 2010. godinu je oko 58,3 miliona dinara, a besplatan prevoz se realizuje sa 13 kombi vozila po principu od vrata do vrata...
419
Implementacijom strategije za borbu protiv siromatva i Strategije za unapreenje poloaja osoba sa invaliditetom, uinjeni su izvesni pomaci, ali oni nisu dovoljni. U okviru Milenijumskih ciljeva i zadataka za koje se Republika Srbija zajedno sa jo 190 lanova UN obavezala da e do 2015. godine ostvariti odreene ciljeve, obuhvaene su i osobe sa invaliditetom. Konkretno, jedan od ciljeva je smanjenje stope nezaposlenosti osoba sa invaliditetom za najmanje 20 odsto. Nephodno je da drava i njene institucije, osim aktivnosti na ostvarivanju zadatih ciljeva, rade na promovisanju Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o zabrani diskriminacije, i da iniciraju nove projekte koji bi doprineli smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, i poboljanju njihovog poloaja.
420
421
LGBT populacija i dalje najugroenija

Politiku scenu Srbije tokom prole godine uzdrmalo je odravanje Parade ponosa. Isto pitanje je i tokom 2009 godine bilo jedno od goruih. Zakon o zabrani diskriminacije je usvojen i uprkos meanju Srpske pravoslavne crkve, protivljenju drugih verskih zajednica i konzervativnih politikih partija. Zakon izriito zabranjuje diskriminaciju po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti i s obzirom na zdravstveno stanje. Diskriminacija je zabranjena i po osnovu politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili zikog invaliditeta. Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljena je sluba poverenika za zatitu ravnopravnosti kao samostalnog dravnog organa, nezavisanog u obavljanju poslova utvrenih zakonom. Znaaj samog zakona za LGBT populaciju proizilazi iz odredbi lana lana 21: Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne moe biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjanjavanja je zabranjeno.767 Oekivalo se da e od donoenja ovog zakona kao i od odravanja Parade ponosa, poloaj nehetroseksualne populacije biti znatno bolji. Meutim, pokazalo se da su promene u drutvu, posebno one koje se tiu manjina, jako spore, i da zakoni sami po sebi ne garantuju njihovu zatitu. Opta staganicija u zemlji itekako doprinosi toj sporosti kao i otporima koji stoje na putu usvajanja evropskih standarda i vrednosti. U svom izvetaju o stanju ljudskih prava za Srbiju za 2010. godinu, ameriki State Department navodi, izmeu ostalog, prijavljene sledee prpbleme: ziko zlostavljanje zatvorenika od strane policije, neekasnost suenje, maltretiranje novinara, branitelja i braniteljki ljudskih prava, ograniavanje slobode govora i veroispovesti, nedostatak trajnog reenja
767 Izvor: http://www.parlament.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=539&t=Z.
422
za veliki broj interno raseljenih lica (IDPs), korupciju u zakonodavnoj, sudskoj i izvrnoj grani vlasti, neuspeh vlade da uhapsi dva preostala begunca za ratne zloine na osnovu optunice Meunarodno krivinog suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ), nasilje nad enama i decom, drutveno nasilje i diskriminacija manjina, posebno Roma i lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba kao i trgovinu ljudima.768 U izvetaju se navodi da bez obzira na odravanje Parade ponosa, u Srbiji i dalje postoji izrazito negativna percepcija drugaijih. Tako je (prema istraivanju Gej strejt alijanse) slika koju graani imaju o ovoj populaciji i dalje izrazito homofobna 56 odsto stanovnitva smatra homoseksualnost kao pretnju drutvu; 67 odsto veruje da je to bolest 20 odsto podrava ili opravdava nasilje nad LGBT osobama, a 5 odsto je spremno da koristi nasilje. Takoe, mnogi napadi se ne prijavljuju policiji, jer rtve nemaju poverenje da e nadleno organi postupiti adekvatno.769 Meutim, ne uzima se u obzir injenica da ne postoje odgovarajui programi rada sa policijskim slubenicima koji bi morali proi neku vrstu obuke kad je re o ranjivim grupama u drutvu (kao LGBT). Ali, pre se moe rei da je re o nepostojanju volje da se sluajevi razree. Jedan sluaj je indikativan. Naime, Helsinki odbor za ljudska prava kao i nekoliko nevladinih organizacija za zatitu ljudskih prava reagovali su kada je u martu 2011, nakon gej urke pretuen mladi koga su na ulazu kluba Francuska sobarica saekala dvojica nepoznatih mukaraca. Mladi je zadobio nekoliko udaraca u glavu, nakon ega je odvezen u Urgentni centar. Sreom nije zadobio tee telesne povrede. Napad se desio u nekoliko minuta, na samom ulazu u zgradu gde se nalazi klub, u Francuskoj 12. U pomo je pozvano obezbeenje kluba Francuska sobarica, ali ono nije reagovalo. tavie, poinioci su se rukovali sa jednim ovekom iz obezbeenja, a potom mirno odvezli kolima registarskih tablica BG 860-16. Policije nije bilo u blizini tako da su oni tek kasnije pozvani.770
768 Izvor: U.S. Department of State, 2010: Human Rights Report Serbia: http://www.state.gov/g/drl/rls/hrrpt/2010/eur/154449.htm. 769 Isto. 770 Izvor: Dosledno braniti LGBT prava http://www.
423
Nevladine organizacije su pozvale nadlene organe da ispitaju ceo sluaj i da reaguju u skladu sa iznetim informacijama. Generalno gledano, ono to u ovakvim i slinim sluajevima oteava identikovanje poinioca jeste konfuzija koja vlada oko toga da li dravni organi treba da deluju u skladu sa svojim slubenim ovlaenjima. Krivini postupak se pokree po automatizmu kad postoji teka telesna povreda (to je regulisano i Krivinim zakonikom lan 121). Ostala objanjenja, zbog ega ne dolazi do procesuiranja moemo slobodno oznaiti, ili kao nedostatak resursa ili nepostojanje volje da se takvi zloini iz mrnje sankcioniu.
Sudski postupci u sluajevima nasilja ultradesniarskih organizacija

Suenje lideru Srpskog otaastvenog pokreta Obraz, Mladenu Obradoviu i drugima, poelo je pred Viim sudom u Beogradu, 3. marta 2010. godine. Optunica tereti etrnaestoricu optuenih (Mladen Obradovi, Popovi Milo, Lazarevi Marko, Ili Duan, Radonji Dobrica, Marinkovi Igor, Vidovi Nikola, Savovi Sran, Grbi Damir, Milisavac Mladen, Andrejev Goran, ivkovi Aleksandar, Milovanovi Krsta, ali Jelena), da su hteli izvrenje krivine radnje koja im se stavlja na teret, i u stanju uraunljivosti eleli da spree odravanje Parade ponosa (10. oktobra 2010. godine). Optueni su i za irenje rasne i druge diskriminacije, kao i za nasilniko ponaanje prema policiji. Njihov advokat je Goran Petronijevi sudija, koji je 1999. godine, izrekao presudu akovikoj grupi (143 Albanaca iz akovice, Kosovo), rekavi: S obzirom na to to je nemogue dokazati individualnu odgovornost svakog od vas, svi ste kolektivno odgovorni.771 Ova suenja se odigravaju u atmosferi promocije tih organizacija i stalnih pretnji aktivistima i aktivistkinjma za zatitu ljudskih prava: Prilikom uvoenja optuenih u sudnicu, rodbina i publika (oboavaoci) srpskog viteza Mladena Obradovia, snano je aplaudirala. Takvo neprimereno
helsinki.org.rs/serbian/saopstenja.html. 771 http://www.zeneucrnom.org./
424
ponaanje ni od koga nije bilo sankcionisano. Prvooptueni je nosio obeleje prikladno njegovom identitetu, jaknu na kojoj je pisalo -IN.772 Okrivljeni su iznosili sledee stavove na suenjima: Parada ponosa je krajnji izraz nepotovanja za nas Srbe pravoslavce kao veinski narod. Srpska duhovna i intelektualna elita je skupljala peticiju da se ta sramna parada ne odri. Na toj takozvanoj paradi ponosa bilo je najavljeno spaljivanje srpske zastave zato to drava Srbija navodno kri njihova ljudska prava. Parada ponosa je napad na javni moral i tradicionalne hrianske vrednosti srpskog naroda. Sve bezbednosne procene su govorile da se taj najriziniji dogaaj u novijoj srpskoj istoriji ne odri, ali je drava poklekla pod pritiskom Evropske unije.773 Mi smo hteli da spreimo odravanje te takozvane parade i uestvovali smo u Porodinoj etnji, lepom dogaaju za lice Srbije. Drugog dana suenja Mladenu Obradoviu i ostalima, advokati odbrane su pre poetka suenja zahtevali da sudsko vee upozori predstavnike nevladinih organizacija, koji su medijima, navodno komentarisali glavni pretres. Takoe, jedan od advokata je rekao, kako to da rodbina i kumovi optuenih ne mogu da uu u sudnicu, a mogu nevladine organizacije, koje se predstavljaju kao navodne rtve Obraza. Suenje Mii Vaciu, jednom od lidera organizacije SNP Nai 1389, odrano je 7. aprila 2011. godine u Palati pravde. On je optuen za irenje rasne i druge diskriminacije za vreme organizovanja Povorke ponosa 2009. godine i nedozvoljeno dranje oruja (Krivini zakon, lan 387). Ovo je prvi put u domaoj sudskoj praksi da se neko od predstavnika ili lanova faistikih organizacija tereti po osnovu lana 387. KZ zbog nasilja/diskriminacije prema LGBT osobama. Meutim suenje je odloeno zato to nisu bili prisutni branioci optuenih.774 Advokatkinja Gordana Boilovi
772 Isto. 773 Isto. 774 Poreenja radi, hrvatsko sudstvo i tuilatvo se drugaije odnosi i deluje prema
425
Petrovi (bila sutkinja u procesu korpioni, koji je vodila u Specijalnom sudu za ratne zloine) se nije pojavila, dok je branilac Aleksandar orevi rekao da on mora da napusti glavni pretres i ode u abac, jer brani uhapenog Boidara Vuurevia (ratni gradonaelnik Trebinja, optuen za ratne zloine granatiranja Dubrovnika, a koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru). U saoptenju ena u crnom koje su pratile i ovo suenje navodi se: Jasno nam je da je u hijerarhiji vanosti, prioritet za srpsku nacionalnu stvar Vuurevi, a ne Vaci. Nisam mogao da gledam u staklenu kuglu kada e moj klijent biti uhapen.775
sluajevima krenja prava LGBT populacije. Naime, u Hrvatskoj je Optinski sud u Velikoj Gorici, 2008, doneo presudu protiv okrivljenog M.S. koji je kreirao blog gde je objavljivao tekstove na hrvatskom i engelskom u kojima je propagirao rasnu i druge oblike mrnje. Okrivljeni je objavljivao sadraje u kojima je bela rasa superiorna, u kojima poziva na europsku bijelu revoluciju i rasni sveti rat, a za LGBT osobe je objavljeno da treba u logore sa njima. Okrivljeni je objavio je ime i broj mobilnog telefona jednog od organizatora prajda u Zagrebu 2007, sa porukom Uinite njegov ivot jadnim. Osuen je na uslovnu kaznu (u pitanju je bilo maloletno lice). U obrazloenju presude navodi se da je optueni odgovoran po lanovima Kaznenog zakona koji se odnose na sankcioniranje rasnih i drugih oblika diskriminacije. Ono to bitno razlikuje nae sudstvo od hrvatskog je to to mi jo uvek nemamo u zakonu takozvani zloin iz mrnje koji u Kaznenom zakonu Hrvatske glasi: l. 89(36)Zloin iz mrnje je svako kazneno djelo ovoga Zakona, poinjeno iz mrnje prema osobi zbog njezine rase, boje koe, spola, spolne orijentacije, jezika, vjere, politikog ili drugog uvjerenja, nacionalnog ili socijalnog podrijetla, imovine, roenja, naobrazbe, drutvenog poloaja, dobi, zdravstvenog statusa ili drugih osobina 775 http://www.zeneucrnom.org/.
426
Zakljune ocene
Moe se rei da se poloaj LGBT populacije nee znatno promeniti sve dok se ne promeni opta klima u drutvu. Na institucionalnom nivou se prvenstveno misli na reavanje zloina iz mrnje kojih je u Srbiji mnogo tokom samo dve poslednje godine (pitanje Roma selo Jabuka, diskriminatorne izjave u vreme donoenje Zakona o zabrani diskriminacije, pokuaj i odravanje Parade ponosa 2009, i 2010 godine). Sudski postupci igraju vanu ulogu u stvaranju tolerantnije klime, nenasilne, najoptije govorei. Ako su sudski postupci neekasni tj. podleu korupciji a kazne preblage, nee postojati ni poverenje marginalizovanih grupa da se uputaju u takve postupke. Nepoverenje postoji i u sektore bezbednosti jako mali broj LGBT osoba ima ikakvo poverenje u policiju: Nikad nemam povjerenja u policiju, ali nemam ni drugog izbora osim da im vjerujem.776 Bezbednost je jedno od kljunih mesta u borbi za LGBT prava o tome svedoi i fokus celokupne Parade ponosa na to pitanje. Ovo ujedno znai da druga, takoe jako vana pitanja, tek treba da dou na red mogunost registrovanja istopolnih zajednica, postojanje prostora i kulturnih javnih deavanja koja imaju LGBT tematiku, zdravlje i prevencija od HIV, ukljuivanje i senzibilizacija roditelja, profesora, pedagoga i svih javnih slubi. Izgleda da smo jo uvek daleko od otvaranja novih tema, ali uz nadu da je prvi uspeno odrana Parada uvod u tako neto.
776 Pogledati i ostale odgovore LGBT populacije na forumu GAY SERBIA: http://beogradprajd.com/forum/viewthread.php?tid=43252.
427
Poloaj starih lica

2010. godina je proglaena godinom borbe protiv siromatva i socijane iskljuenosti u Evropi. Zemlje u regionu su to prihvatile. Srbija je jedna od zemalja sa najstarijim stanovnitvom na svetu. Prema Republikom Zavodu za Statistiku u 2009. godini u Srbiji je 17.1% gradjana bilo starije od 65 godina, a 3.3% starijih od 80 godina. U Srbiji ukupno oko milion ipo ljudi prima penziju.777 Ministar Tomica Milosavljevi je izjavio da je prosena duina ivota u Evropi 78.8 godina a u Srbiji izmeu 73 i 74 godine, to znai da Srbija ne zaostaje mnogo za razvijenim zemljama Evrope.778 Vlada Srbije je 2006 godine usvojila Nacionalnu strategiju o starenju 2006-2015 godine, iji je cilj da napravi drutvo za sva doba . Izmeu ostalog da obezbedi ekonomsku i socijalnu sigurnost i kvalitet ivota u starosti. Ova strategija treba u potpunosti da integrie starija lica u svakodnevni ivot da i oni uestvuju u razvoju zemlje i ekonomije.779 Takodje treba naglasiti da su starije osobe jako pogodjene siromatvom jer esto nemaju nikakvih prihoda osim penzija koje uglavnom nisu dovoljne za normalan ivot. Ve u martu 2010 godine Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je predloilo da se obezbedi pomo u kui starim i iznemoglim gradjanima. U grupe siromanih spadaju izmeu ostalog radnici bez posla stariji od 55 godina; seoska staraka domainstva; penzioneri sa minimalnom penzijom .780 Ovaj predlog nije realizovan, pa je Vlada Srbije donela zakljuak da se svakom penzioneru koji prima manje od 29.999 dinara isplati jednokratna pomo od 5.000 dinara. Tu pomo e dobiti oko 1.4 miliona penzionera.781 Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljaji je izjavio povodom Meunarodnog dana starih da svaki etvri stariji
777 Statistiki godinjak Republike Srbije 2010 Republiki Zavod za statistiku 778 Danas, 9. mart 2010 779 http://www.prsp.gov.rs/dokumenta.jsp 780 Blic, 25. 3. 2010 781 Politika, 1. oktobar 2010
428
gradjanin Srbije ima potrebu za pomo u snadbevanju hranom a svakom sedmom je neophodna i pomo oko line higijene.782 Ministarstvo za rad i socijalnu politiku procenjuje da u Srbiji ima izmeu 50.000 i 100.000 gradjana koji nemaju nikakva primanja, imaju vie od 65 godina i nisu ostvarili pravo na penziju. Problem siromatva kod starijih ljudi je naroito izraen u seoskim domainstvima koja su inae siromanija nego gradska, ali starije osobe iz ovih domainstava nemaju pristup narodnim kuhinjama (koje su u gradovima) i do njih takodje ne dolaze drugi oblici socijalne pomoi.783 Ministar Ljaji je odbio da oceni uspeh Nacionalne strategije za starenje pod izgovorom da je ona donesena za period do 2015 godine i da je rano komentarisati . S obzirom da je donesena pre etiri godine Strategija nije ostvarila znaajnije rezultate. Uglavnom se ne primenjuje, izmeu ostalog i zbog nedostatka sredstava. Vlada treba da posveti vie vremena njenoj primeni i forsiranju lokalnih samouprava naroito u seoskim oblastima. Meunarodni Monetarni Fond insistira na reformi Zakona o Penzionom i Invalidskom osiguranju. Tokom cele godine sindikati i Vlada Srbije su pregovarali o reformi i ve u januaru su se dogovorili oko veine pitanja osim o nainu rasta penzija. Sindikati su eleli da rast prosenih plata utie i na rast penzija ali se Vlada sa time nije slagala. Po svemu sudei penzije e rasti u skladu sa rastom trokova ivota i rastom BDP-a ukoliko je on pozitivan.784 MMF insistira, izmeu ostalog, da ova reforma povea minimalnu starosnu granicu za penziju, smanji benecije za porodine penzionere i povea broj godina uplaenih doprinosa za ene.785 Reforma je trebala poeti 2010 godini, izmene zakona su donesene tek u decembru 2010.786 U skladu sa tim izmenama minimalna penzija e iznositi 27% pro-
782 http://www.srbija.gov.rs//vesti/vest.php?id=139780&change_lang=sr 783 http://www.srbija.gov.rs//vesti/vest.php?id=139780&change_lang=sr 784 Danas, 28. januar 2010 785 rtv.rs, 19 oktobar 2010 786 http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
Poloaj starih lica
429
sene plate dok e izmeu 2013. I 2022. godine minimalni radni sta za ene biti povean sa 35 na 38 godina.787 Srbija ima oko 1.8 miliona zvanino zaposlenih osoba, koji izdravaju preko dva miliona gradjana (oko 1.5 miliona penzionera i oko 730.000 nezaposlenih).788 To se odraava na ekonomiju cele drave jer to znai da su doprinosi zaposlenih preoptereeni to smanjuje njihovu potroaku mo. Negativna posledica tog preoptereenja doprinosa je razvijanje crne (rad na crno gde zaposleni nisu prijavljeni i ne plaaju nikakve doprinose) i sive (zaposleni su prijavljeni za minimalnu platu i minimalne doprinose dok ostatak plate dobijaju u keu i ne prijavljuju) ekonomije. Drava zbog toga gubi velika sredstva a smanjenje nezaposlenosti nije mogue, jer je poslodavcima skupo da zaposle dodatne osobe. Jedan od vanih problema, kada je re o penzijama, je to su penzioni fondovi prazni tako da se penzije nansiraju delom od doprinosa zaposlenih, a delom iz budeta. Neki ekonomski strunjaci predlau da se fondovima da mogunost kapitalizacije, tj. mogunost ulaganja sredstava sa ciljem da u budunosti postanu samonansirajui i neovisni od drave i ekonomske situacije. Jedan od ozbiljnih problema je i korupcija korupcija. U 2010 godini je otkrivena korupcija u Udruenju ratnih vojnih invalida.789 U Srbiji postoji 41 ustanova koja prua smetaj starijim osobama. Paralelno postoje 44 privatna doma za starije osobe. Problem ovih privatnih domova je to su uslovi u njima jako loi i ne odgovaraju standardima koje je postavilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Takodje, glavna razlika izmeu privatnih i dravnih domova je u tome to porodice mogu da smeste starije osobe u privatne domove i bez njihove saglasnosti i zbog ovoga esto dolazi da raznoraznih zloupotreba (na primer, osoba sklopi ugovor sa starijom osobom o doivotnom izdravanju i zauzvrat e da nasledi njihov stan kad umru, ali umesto da ih izdravaju i pomau im, smeste ih u privatni dom bez njihove saglasnosti). Ministarstvo rada je u 2009 godini zatvorilo 25 privatnih domova koji nisu ispunjavali kriterijum za rad. Osim toga, veina ih nije bila registrovana po zakonu kao domovi za starija
787 http://www.emportal.rs/vesti/srbija/143192.html 788 Novosti, 21. februar 2010 789 Tabloid, 18. mart 2010
430
lica, ve kao ugostiteljski objekti koji se registruju u drugom Ministarstvu i nema tako rigorozne kriterijume.790 Na sajtu Ministarstva za rad i socijalnu politiku se moe nai lista od 48 privatnih domova koji imaju dozvolu za rad, dok su na istom sajtu navedena samo dva dravna doma. Takodje postoji lista od 33 doma koji imaju zabranu rada.791 Bez obzira na to to su starije osobe i briga o njima u nadlenosti Ministarstva za rad i socijalna pitanja, poloaj starijih lica je veoma nepovoljan. I pored injenice da ima 136 Centara za socijalni rad u Srbiji briga o starima, kada je re o dravi, nije adekvatna. Brojne nevladine i dobrotvorne organizacije sa preko svojih volontera angaovane na pruanju pomoi. U nekoliko gradova Srbije lokalne organizacije su organizovale pomo starijim osoba u odravanju kue line higijene. Sredstva za rad sa starima uglavnom dolaze od raznih meunarodnih donatora ukljuujui i EK.
790 Politika, 18. avgust 2010 791 http://www.minrzs.gov.rs/cms/
431
Deca: porodino i vrnjako nasilje

Vrnjako nasilje je sve oigledniji drutveni problem za iju se pojavu jo uvek najodgovornijim smatraju porodica i vaspitno-obazovne ustanove koje se u svom radu pozivaju na zastarele, nerazraene, a ponekad i, stvarnoj situaciji neprilagoene zakonske okvire. Iako vaspitno-obrazovne institucije, ustanove i organizacije sprovode brojne projekte i programe, u Srbiji ne postoji koordinacija nadlenih institucija i slubi koje bi sistematski radile na prevenciji nasilja meu decom. Pristup nasilju je prvenstveno simptomatski, a ne preventivni: eka se da se nasilje ispolji, obino u drastinoj dimenziji da bi se tek onda neto preduzelo. Nasilje na svim nivoima i u svim oblicima je postalo ivotna realnost u Srbiji, a uzroci nasilja meu decom su najee loa socijalna i/ili porodina situacija. Vrnjako nasilje se ispoljava u svim poznatim formama: od verbalnog do, zasada jo uvek retkog, tekog zikog nasilja, ukljuujui i ubistva vrnjaka. Statistiki podaci iz razliitih istaivanja meunarodnih i domaih organizacija i institucija ukazuju da je vrnjako nasilje u naoj zemlji u porastu, a podjednako ga ine i, bivaju njegove rtve deca oba pola, a i nasilniko ponaanje devojica je u porastu.792
792 Samo neki primeri iz medija svedoe o tome:Press, 25. februar 2010. godine, Osmaci muili drugaricu: ...Jedanaest deaka seksualno je zlostavljalo uenicu osmog razreda jedne beogradske osnovne kole, posle nastave je vodili u podrume i tamo bludniili nad njom. etrnaestogodinju devojicu, uenicu osmog razreda jedne osnovne kole u beogradskom naselju Rakovica, mesec dana su seksualno zlostavljala jedanaestorica njenih vrnjaka, od kojih je dvojica iz odeljenja u koje ona ide! Kako smo saznali sluaj je prijavio devojicin otac, a policija je u utorak privela maloletnike osumnjiene za stravino muenje i seksualno zlostavljanje...Politika, 9. novembar 2010. godine, Tri uenika bacila uenicu kroz prozor: ...Trinaestogodinja A.R. uenica sedmog razreda osnovne kole Dositej Obradovi u Irigu, baena je iz uionice kroz prozor.Devojicu su u igri trojica uenika, dvojica osnovaca i uenik srednje strune spreme, na kolskom odmoru presreli i jedan od njih je uenicu uhvatio preko grudi, a drugi za noge i uz smeh izbacili kroz prozor...Politika, 12. novembar 2010. godine, Odmotava se klupko nasilja u koli: ...Pre incidenta u kojem je devojica izbaena kroz prozor O Dositej Obradovi u Irigu, u skulturnoj sali uenik pretuen metalnim bokserom...Pravda, 22. januar 2010. godine, Deca
432
Vlada Srbije usvojila je krajem 2008. godine Nacionalnu strategiju za prevenciju i zatitu dece od nasilja, a u junu 2010. godine usvojen je Akcioni plan za sprovoenje strategije. Cilj strategije je da razvije bezbedno okruenje u kome e biti ostvareno pravo svakog deteta da bude zatieno od svakog oblika nasilja i uspostavljanje nacionalnog sistema prevencije i zatite dece od zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. Po Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zatitu dece od nasilja broj zlostavljane i zanemarene dece, prema evidenciji u sistemu socijalne zatite, znaajno se poveava, zbog nepovoljnih socijalnih i drutvenih okolnosti u poslednjoj deceniji prolog i poetkom ovog veka. Strategija objavljuje istraivanje sprovedeno u 50 osnovnih kola u okviru programa kola bez nasilja u kome je 28 odsto uenika bilo rtva ili poinilac nasilja, a naveden je i zabrinjavajui podatak da se i u predkolskim ustanovama sve ee ispoljavaju razni oblici ugroavanja bezbednosti dece. Najzastupljenije je verbalno nasilje vreanje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, irenje lai, socijalna izolacija i ziko nasilje. Prema podacima Incest trauma centra, nedeljno se prijavi devet novih sluajeva seksualnog zlostavljanja, a u vie od pola je re o seksualnom zlostavljanju dece. Od petoro dece koja su seksualno zlostavljana etiri su devojice, a proseni uzrast prvog incidenta je est godina i est meseci.793 Prema rezultatima istraivanja UNICEF, 10 odsto devojica bile su rtve seksualnog uznemiravanja u koli, 5,9 odsto devojica priznalo je da su ih vrnjaci dodirivali na nain koji im nije prijao, najee rtve su uenice estog, sedmog i osmog razreda, veina devojica ne prijavljuje uznemiravanje, 65 odsto uenika se bar jednom u poslednja tri meseca nalo u ulozi rtve nasilja, 28 odsto uenika na neki nain uestvuje u nasilju u prostorijama kole. Fiziko kanjavanje kao metod disciplinovanja dece vrlo je rairena pojava u Srbiji, o emu govori podatak da je 73 odsto dece uzrasta od dve do 14 godina doivelo najmanje jedan oblik psiholokog ili telesnog
ubijaju decu: ...Psiholozi upozoravaju na porast nasilja meu maloletnicima... 793 Tanjug, 21. novembar 2010. godine, Raste porodino i vrnjako nasilje meu decom u Srbiji.
Deca: porodino i vrnjako nasilje
433
kanjavanja od roditelja ili drugih osoba u porodici. Strategija iznosi da deca oklevaju da se obrate roditeljima i odgovarajuim slubama, jer smatraju da su policija, centri za socijalni rad i kola neprilagoene njihovim potrebama.
Seksualno zlostavljanje dece

Statistika sa podacima koliko se pedola u Srbiji krivino goni ne postoji, kao ni podaci koliko ih je do sada osueno. Pedoli se u svetu kanjavaju i doivotnom robijom, dok u Srbiji u sluaju smrti deteta robijaju maksimalno 18 godina. Incest trauma centar nedeljno primi devet poziva, a u tri od etiri sluaja lan porodice zlostavlja dete.794 Prema procenama strunjaka u svetu su svaka trea devojica i svaki sedmi deak rtve pedolije, a slina je situacija i u Srbiji.795 U 2010. godini MUP Republike Srbije je organizovao policijsku akciju Armagedon s ciljem otkrivanja lanca pedola u Srbiji. Brojni sluajevi hapenja osumnjienih za pedoliju potresli su javnost u Srbiji, zbog ega
794 RTS, 27. mart 2010. godine, Srbija uti o pedoliji. 795 Samo neki primeri iz medija svedoe o tome:Blic, 21. maj 2010. godine, Profesor tri godine seksualno uznemiravao uenicu: ...Uenica Gimnazije prijavila policiji da ju je bivi razredni stareina dodirivao po telu, upuivao vulgarne predloge i slao nepristojne SMS poruke...Politika, 14. maj 2010. godine, Zlostavljani deak posle tribine prijavio profesora: ...Krivina prijava tereti Ivana da je, zloupotrebivi poloaj, izvrio in izjednaen sa obljubom na tetu sedmorice deaka... U pitanju su deaci starosti od 11 do 14 godina...Novosti, 15. maj 2010. godine, Nudio poklone, pa pretio: ...Podnet zahtev za sprovoenje istrage protiv novosadskog nastavnika osumnjienog za blud. Poverenje kupovao okoladicama i novcem. Spisak zlostavljenih uenika, verovatno dui...Danas, 21. maj 2010. godine, Oekuju se prijave drugih rtava: ...Penzionisani profesor negirao da je seksualno uznemiravao maloletnicu. Dragan D. (64), penzionisani profesor zikog vaspitanja, prilikom policijskog sasluanja negira je optube da je dve i po godine seksualno uznemiravao i zakazivao sastanke maloletnici...Radio Slobodna Evropa, 23. februar 2010. godine, Uenici nezatieni od pedola i u kolama: ...Pored profesora koji je seksualno zlostavljao uenike, poslednjih dana Srbiju su potresli i sluajevi hapenja osumnjienih pedola koji su preko drutvene mree Facebook mamili decu na bludne radnje, kao i dvojice osumnjienih koji su preko SMS poruka vrbovali i zlostavljali maloletnike...
434
se jo jednom postavlja pitanje koliko su deca u kolama zatiena od raznih vrsta nasilja, pa i seksualnog. Sluajevi pedolije, agresije uitelja i nastavnika nad acima pokazuju da sistemska zatita dece od nasilnika u kolama nije adekvatna, institucije, kao to je, na primer, Ministarstvo prosvete, praktino nemaju interesovanje ni direktni kontakt sa nastavnicima, kao ni mehanizme da brzo reaguju.
Socijalno-ekonomski poloaj dece

U Srbiji ivi oko 1,5 milion dece od kojih gotovo 500.000 ivi na ivici siromatva. Procenat siromatva kod dece je mnogo vei nego kod ostale populacije kod dece do 14 godina 9,7 odsto, kod dece iznad 14 godina 8,1 odsto. 2009. godine broj kolskih odeljenja u Srbiji je smanjen za 500, a 53 kole su imale samo jednog do pet uenika. 4800 odeljenja imalo je do 15 aka. Ovo su podaci koji svedoe o smanjenju broja i veoma loem poloaju dece i mladih u Srbiji. Zakonska regulativa u oblasti prava deteta je dobra, ali postoje problemi kod implementacije i primene zakona.
Radi smanjenja broja sluajeva diskriminacije i nasilja nad decom u kolama neophodno je da Ministarstvo prosvete: razvije set podzakonskih akata koji e jasnije denisati odgovornost kola za obezbeivanje delotvornih mehanizama za prevenciju i konstruktivno reagovanje u sluajevima nasilja; obezbedi sistemske instrumente podrke kolama; obezbedi sistemske instrumente koji e omoguiti praenje kola u ovom domenu.
435
Poloaj ena
Srbija ima glavne mehanizme za potovanje rodne ravnopravnosti, ali opta ocena je da ne ini dovoljno na njihovom sprovoenju. Dravna sekretarka Ministarstva za rad i socijalnu politiku Sneana Lakievi izjavila je da su potovanje prava i ravnopravnost ena kljuni i u procesu evropskih integracija Srbije: Bez napretka u toj oblasti Srbija ne moe ii putem kojim eli. U martu 2011, predstavljen je Izvetaj o primeni Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena u Srbiji.796 U izvetaju se istie da u Srbiji jo vae stereotipi o tradicionalnoj ulozi ena u drutvu. Napominje se i diskriminacija poloaja ena u medijskom izvetavanju. Predstavnica Ujedinjenih nacija (Violeta Nojbauer) ocenila je da su nevladine organizacije i parlament glavni kontrolori potovanja rodne ravnopravnosti. Na visoku stopu femicida u Srbiji, nepotovanje radnih prava ena kao i loe medijsko izvetavanje ukazuju nevladine organizacije ene u crnom, Autonomni enski centar, ene na delu i druge.797 Rezolucijom 1325. obezbeuje se neophodnost uea ena u onim nivoima vlasti koje su kljune za pitanja unutranje i spoljne bezbednosti i kreiranja globalnih politika. Srbija je jedna o retkih zemalja koja je usvojila Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu Rezolucije 1325. Saveta bezbednosti UN u Srbiji (krajem decembra prole godine), a koji predvia nekoliko mehanizama za uvoenje politike rodne ravnopravnosti u sektor bezbednosti. Jedan od tih mehanizama jesu savetnici/e za rodnu
796 Beta, 10. mart 2011. 797 Povodom proslave 8. marta, Meunarodnog dana ena nevladine otganizicaije ukazale su i na nejednak tretman ena i mukaraca u sferi rada. Diskriminacija posebno postoji prema trudnicama: Problem sa poslodavcima koji neaurno isplauju naknade trudnicama i porodiljama, ili ih ne isplauju uopte, naiao je na potpuno ignorisanje oba nadlena ministarstva i ministarstva zdravlja i ministarstva za rad i socijalnu politiku. Umesto osmomartovskih estitki i pozivanja na ravnopravnost ena, dravne institucije i nadlena ministarstva moraju da naine konkretne korake u zatiti materinstva u Srbiji, Danas, 9. mart 2011.
436
ravnopravnost ministra i direktora, a iji e glavni zadatak biti voenje rauna o rodnoj ravnopravnosti u politici i programima Ministarstva odbrane, Ministarstva unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Uprave carine.
Statistika prikriva stvarne razlike

U Srbiji mesene bruto zarade mukaraca i ena se u proseku razlikuju za 3000 dinara. U podacima iz Odgovora Srbije na upitnik Evropske komisije stoji: Razlika u prosenoj bruto zaradi mukaraca i ena je 7 odsto prema podacima iz septembra 2010. godine. Razlika u prosenim primanjima manja je ukupno nego gledajui po obrazovnim kategorijama zaposelnih, to moe biti posledica toga da su ene malo zastupljenije od mukarca u kategorijama zaposlenih sa visokom, viom i srednjom strunom spremom, dok mukarci dominiraju u ostalim kategorijama .798 to se tie istih podataka iz zemalja Evropske unije procenjuje se da ene u EU zarade u proseku za 17,8 odsto manje tokom ivota nego mukarci: Prema podacima iz 2008. godine, ta razlika je najvea u Estoniji gde ene po radnom satu dobijaju u proseku 30 odsto manje od mukaraca, a najmanja u Italiji 5 odsto. Taj podatak pokazuje da postoji velika diskriminiacija na tritu rada, navodi se u izvetaju Evropske komisije. Istie se da je u EU zakonom propisano da mukarci i ene na istom radnom mestu ne smeju imati razliite plate i da je u tom domenu ostvaren veliki napredak.799 Meutim, razlike izmeu evropskih podataka o primanjima i onih iz Srbije nisu uporedivi. Prema zvaninim podacima koje su srpske vlasti navele u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, mukarci u Srbiji imaju u proseku za 3,5 odsto viu platu nego ene. Ali ako se porede podaci o platama u zavisnosti od strune spreme, moe se zakljuiti da su stvarne razlike u primanjima mukaraca i ena znatno vee. Tako, visokoobrazovane ene imaju bruto platu u proseku za 17,17 odsto niu od mukaraca. A u segmentu sa najniim platama, meu
798 Izvor: http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/1315-ene-i-dalje-zarauju-manje-od-mukaraca. 799 Isto
Poloaj ena
437
nekvalikovanim radnicima razlika je ogromna prosena plata ena je za 20,59 odsto nia od plate mukaraca. Jo jedan sluaj gde statistiki pokazatelji ne daju realnu sliku stanja jeste da prema podacima Republikog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti ena u aprilu 2010, bila je 20,1 odsto, a mukaraca 18,6 odsto ( postoje i razlike izmeu zaposlenosti u razliitim sektorima i nivoima). Takoe, u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije navodi se da je nakon izbora 2008, meu poslanicima bilo 22,4 odsto ena, meu ministrima ene ine 18,5 odsto i nijedna nije u sektoru za bezbednost, a na mestima pomonika ministara je 42,6 odsto ena (ene su brojnije od mukaraca u pravosuu, gde ine gotovo 70 odsto zaposlenih). O potovanju merila o zastupljenosti ena na rukovodeim poloajima svedoi i skandal koji je pratio ovogodinji odlazak parlamentarne delegacije Srbije u Strazbur na debatu o izvetaju Dika Martija i glasanje o rezoluciju zasnovanoj na njegovom izvetaju. Naime, Parlamentarna skuptina Saveta Evrope (SE) nije ratikovala akreditacije delegacije Srbije na konstitutivnoj sednici, jer u njoj nije bila nijedna ena kao stalna predstavnica (isti propust napravila je delegacija Crne Gore i San Marina).800 U Strazburu, prema regulativi od 2003, sve lanice SE, su bile dune da imenuju najmanje jednu enu na mesto lana ili zamenika lana delegacije. Meutim, u novembru prole godine pravila su izmenjena i drave lanice Parlamentarne skuptine SE su sada u obavezi da imenuju bar jednu enu meu sedam stalnih predstavnika, dok se delegacija Srbije pojavila na zasedanju sa sedmoricom predstavnika i etiri ene, ali na zamenikim mestima. Prema Zakonu o ravnopravnosti polova usvojenom u Republici Srbiji u decembru 2009, stoji da Prilikom izbora ili imenovanja delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju, sastav delegacija obavezno mora da ini najmanje 30 odsto lica manje zastupljenog pola, u skladu sa meunarodnim standardima (lan 38. koji se odnosi na Uee u meunarodnoj saradnji). Potujui domai zakon, a to je prioritet, u sedmolanoj delegaciji trebalo bi da se nau najmanje dve ene, poruila je poverenica za
800 Politika, 25. januar 2011.
438
ravnopravnost Nevena Petrui. S obzirom da je u komentarima politiara u medijima najavljeno da e do narednog zasedanja PSSE u domau delegaciju ui i jedna ena, Nevena Petrui je upozorila da bi se tako zadovoljili standardi SE, ali da bi bio prekren domai zakon.801 Ceo sluaj se zavrio kada je predsednik LDP edomir Jovanovi ustupio svoje mesto eni kako bi Srbija ispunila uslov Saveta Evrope. Rodna ravnopravnost nije potovana ni prilikom rekonstrukcije Vlade RS u martu 2011. Tada se broj ena ministarki smanjio od pet na tri. U Skuptini Srbije prema podacima sa sajta Skuptine, odnos mukaraca i ena poslanika je 193 prema 55. Ali situacija je ipak bolja nego ranije poto je nakon izbora 2000. godine u parlamentu je bilo samo 12,4 odsto ena.802 eca poslanike grupe Za evropsku Srbiju (ZES) o poloaju ena u Srbiji: Mi smo doneli Zakon o ravnopravnosti polova gde institucionalnim mehanizmima hoemo da omoguimo da ena bude vie, posebno tamo gde se donose odluke.803 Preporuka Saveta Evrope je da zastupljenost ena u parlamentu bude najmanje 40 odsto. Srbija je sa oko 22 odsto daleko tog cilja.
Femicid i politika kanjavanja

Mrea ene protiv nasilja, objavila je izvetaj o broju ubistava ena tokom 2010, a na osnovu pisanja medija (dakle, broj je i vei jer su prikupljene informacije samo one koje su dostupne u medijima). Da bi se neki zloin okarakterisao kao femicid poiniocu mora biti relevatan pol rtve, tj. upravo injenica da je rtva ena. Dakle, femicid je zloin iz mrnje protiv ena. Prema ovom izvetaju u 2010. godini u Srbiji mukarci su ubili 30 ena.. Navodi se da je od tog broja 11 ena ubijeno pitoljem a 13, otrim predmetom (no, sekira, vile itd). Jedna ena je zapaljena benzinom, jedna
801 Danas, 27. januar 2011. 802 Izvor: http://www.istinomer.rs/sr/teme/series/85/Rekonstr ukcijom+protiv+rodne+ravnopravnosti.html. 803 Objektiv, 23, januar 2010.
Poloaj ena
439
je udavljena, dok su ostale podlegle povredama od premlaivanja. Gotovo polovina, 14 ubistava se dogodilo u prostoru koji je enino vlasnitvo. Osam ena je bilo starije od 56 godina, sedam je bilo starosti od 46 do 55 godina, sedam od 36 do 45, sedam od 26 do 35, jedna izmeu 18-25. Oko etrdesetoro dece i odraslih osoba je ostalo bez majke. est ubistava se desilo u Pomoravskom okrugu.804 Vana je injenica da su 14 ena od ukupno 22 ubijene, bile u (bivem) partnerskom/ branom odnosu sa poiniocem, a nisu ivele u zajednici sa njim. Takoe, vano je naglasiti da je sedam od 30 ena, pre nego to su ubijene, prijavilo nasilnika nekoj od institucija. U pet od 11 ubistava poinjenih pitoljem, poinilac je imao dozvolu za posedovanje oruja. Ove injenice idu u prilog brojnim albama i amandmanima koje su predlagale organizacije za zatitu enskih prava, a povodom odrednice u vezi sa krivinim delom nasilja u porodici. Naime, u Krivinom zakoniku Srbije, za to delo i dalje stoji odrednica ivota u zajednikom domainstvu za bive suprunike, kao uslova za zatitu bivih surunika od nasilja u porodici. Helsinki odbor za ljudska prava tokom monitoringa zatvora u Srbiji, 2010, i 2011, uoio je takoe nedostatke politike kanjavanja prema enama. Naime, postoji znaajan broj ena koje su poinile ubistvo ili pokuaj ubistva mukaraca (bilo da je re o suprugu, partneru, ocu, ili nekom drugom) i zbog toga su osuene na visoke zatvorske kazne (teko krivino delo), a da se pri tom nije uzimalo u obzir da su one, ustvari bile i rtve porodinog nasilja koje je vrlo esto trajalo i godinama. U jedinom enskom zatvoru u Srbiji, u Poarevcu, tim Helsinkog odbora bio je svedok poniavajueg odnosa prema zatvorenicama. Diskriminacija prema njima je bila tim upadljivija, jer istovetan nehumani tretman nije, na primer, bio praktikovan u zatvorima za mukarce. Tako su u Kazneno popravnom zatvoru za ene u Poarevcu, zatvorenice prisiljene da pred straarima stoje uz zid, pognute glave, da su u obavezi da nose zatvorsku uniformu, i da moraju da peru ve runo, iako u tom zavodu postoje maine za pranje vea.805
804 http://www.zeneprotivnasilja.net/vesti/114-femicid-u-srbiji-cinjenice. 805 Tanjug, 10. mart 2011.
440
Nasilje u porodici
Nasilje u porodici, kao oblik rodno zasnovanog nasilja, u najveem obimu pogaa ene. Ono to je problem sa primenom zakona jeste nesprovoene odredbi Porodinog zakona. Tako se prema zakonu u lanu 198. kao mere zatite navode sledee: (1) Protiv lana porodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice. (2) Mere zatite od nasilja u porodici jesu: Izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; Izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; Zabrana pribliavanja lanu porodice na odredenoj udaljenosti; Zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; Zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice.806 Najvei problem jeste neprimenjivanje odredbi po kojima bi nasilnik trebalo da napusti stan ili kuu gde dolazi do nasilje. Sa druge strane, dok takvo stanje traje, tj. dok policija i sudski organi ne reguliu njihovu primenu, raste potreba za brojem sigurnih kua. Problem postoji i u toj oblasti, jer ih u Srbiji nema dovoljno. Tako, prema iskustvu nevladinih organizacija i udruenja iz oblasti Sandaka (udruenje Merhamet i Kulturni centar Damad) problem je nepostojanje ak i prihvatilita za ene-rtve nasilja. Regija Sandaka ne poseduje takvu ustanovu, iako je procenat nasilja u porodici poslednjih godina u znatnom porastu. Neekasni lokalni sudovi, nepotovanje zakona, nepostojanje pravne pomoi ni za najurgentnije sluajeve, kao i opte siromatvo dodatno oteavaju reavanje tog problema.
806 http://www.parlament.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=209&t=Z#. Ove mere zatite od nasilja u porodici mogu trajati najdue godinu dana, a mogu se i produivati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je uvedena.
Poloaj ena
441
Rezolucija 1325.
O potrebi donoenja Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije 1325. SB UN u Srbiji i njegov znaaj za postizanje ravnopravnosti ena u mukaraca, prve su poele da govore organizacije nevladinog sektora. Vlada Republike Srbije (tanije Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutranjih poslova) ukljuila se u proces izrade smernica za izradu NAP. Ministarstvo odbrane je vodilo proces izrade NAP, koji je usvojen krajem decembra 2010. godine. Centar za civilno-vojne odnose na konferenciji organiozovanoj povodom Rezolucije 1325, napominje da se Srbija svrstala u red malobrojnih, razvijenih, drava koje su usvojile ovakav dokument. U ovoj oblasti moe se prepoznati volja vlade za unapreivanje rodne ravnopravnosti, jer jedan od mehanizama za sprovoenje politike rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti, predvien NAP-om, su savetnici za rodnu ravnopravnost: Njihov glavni zadatak e biti formulisanje preporuka i mera za uspostavljanje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu odbrane, MUP, Upravi carina i Bezbednosno-informativnoj agenciji .807 Znaaj ovih savetnika i savtenica se prepoznaje u tome to oni mogu raditi na razvijanju antidiskriminacione politike koje za cilj ima spreavanje i sankcionisanje rodno zasnovane diskriminacije, kako unutar sektora bezbednosti (prema zaposlenima), tako i prema graanima/kama, korisnicima sistema bezbednosti (prema Gordani Odanovi, istraivaica). Na istoj konferenciji istaknuto je da je potrebno raditi na promeni koncepta bezbednosti u ijem sreditu treba da bude pojedinac, kao i to da gender mainstreaming treba da postane deo sistema dravne uprave (u ovo pitanje je ukljuena i potreba za edukacijom i osposobljavanjem kadrova koji e se baviti ovim temama).
807 http://www.ccmr.bg.org/Novo/3960/Odrzan+je+okrugli+sto+o+uvodjenju+sa vetnika+za+rodnu+ravnopravnost+u+sektor+bezbednosti+u+Srbiji.shtml.
442
Zakljuak i preporuke
Prava ena u Srbiji daleko su od zadovoljavajuih. Visok broj femicida (ubistava nad enama), neadekvatna primena krivinog zakonika kao i neadekvatne odredbe istog zakona, tiu se direktno nadlenih organa i situaciju je mogue promeniti, usvajanjem novih odredbi (Krivini zakonik) i doslednom primenom postojeih (Porodini zakon). Sa druge strane, mizoginija se indukuje najvie posredstvom medija. Tako, list Kurir objavljuje i sledee: edomorke su uglavnom neobrazovane, dosta ograniene, ispoljavaju ono ivotinjsko u sebi, a naalost, nazivaju se ljudima, smatraju strunjaci... Dr Milan Kosti, kliniki psiholog i sudeski vetak, kae da su edomorke kod nas najee emocionalno nestabilne i nezrele osobe, nespremne na majinstvo, i ne mogu da se suoe sa tekim ivotnim situacijama.808 Necenzurisanjem takvih sadraja, srpsko drutvo e jo dugo imati konzervativn-patrijarhalne stavove u odnosu prema enama i takozvanim porodinim vrednostima u procesu globalizacije masovni mediji imaju sve veu mo i porodica vie nije glavni agens socijalizacije. Srpska pravoslavna crkva takoe utie na promovisenje veoma konzervativnog modela poloaja ene u drutvu i njene ravnopravnosti.
808 Kurir, 1. mart 2011.
443
Ekonomska i socijalna ugroenost: bez izlazne strategije

Poboljanje ekonomske situacije, praeno rastom bruto drutvenog proizvoda od 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu nije se osetilo u svakodnevnom ivotu graana. Projektovana inacija od 6 odsto, ve sredinom godine se pokazala neodrivom: kraj 2010, je doekan sa najviom inacijom u regionu od 10,3 odsto. Uz to, Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) je saoptila da je u decembru 2010, u Srbiji bilo 729.520 nezaposlenih, pri emu su i drugi indikatori nezaposlenosti krajnje nepovoljni. Naime, ak 64,12 odsto ukupnog broja evidentiranih (467.740) je trailo posao due od 12 meseci, to se smatra dugotrajnom nezaposlenou. Od tog broja, 55,24 odsto su ene. Gledano prema starosti, najvee uee u registrovanoj nezaposlenosti imaju lica od 25 do 29 godina, 13,29 odsto, a zatim lica od 30 do 34 godine, 12,46 odsto. Najvie nezaposlenih je bilo u regionima umadije i zapadne Srbije, 32,57 odsto ukupno registrovanih, a sledi Vojvodina sa 27,18 odsto. Enormno veliki broj mladih i ena bez posla, kao i injenica da delovi zemlje koji su najpogodniji za poljoprivredne delatnosti vidljivo propadaju, nesumnjivo upuuje na zakljuak da se na planu stratekog sagledavanja i delovanja nije postiglo mnogo. U svom izvetaju o ekonomskom oporavku u zemljama Zapadnog Balkana, i Evropska komisija navodi da je stopa nezaposlenosti u 2010, dostigla 20 procenata, mada je gubitak radnih mesta u drugoj polovini godine usporen, a stopa zaposlenosti stabilizovana na 47 odsto. Da bi se ublaio problem nezaposlenosti meu mladima, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je, u saradnji sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje (NSZ), pokrenulo program Prva ansa kojim je predvieno subvencionisanje poslodavaca koji zaposle mlade do 30 godina. Subvencije su se odnosile na doprinose i zarade, ali je program obavezivao poslodavca i nakon njegovog isteka. U situaciji smanjenog poslovanja i oteane
444
naplate, privatni poslodavci su lako izraunali da su pogodnosti ovog programa manje u odnosu na rizik, odnosno obavezu koju preuzimaju. To je verovatni razlog to se od 16.000 mladih, koliko je bilo predvieno da program obuhvati, stiglo do 10.000 koji su zaista dobili ansu809. Otvoreno je pitanje, takoe, da li e i koliko njih dobiti stalno zaposlenje po okonanju programa. Ukoliko ne doe do promene poslovnog ambijenta i rasta privrednih aktivnosti, malo je verovatno da e se nezaposlenost meu mladima smanjiti. Na tu injenicu oni reaguju tako to i dalje, pri svakom izjanjavanju, veinom vide svoju budunost u nekoj od razvijenih zapadnih drava. Poetkom 2011. godine NSZ je raspisala nov konkurs za prijavljivanje na ovaj program, ali sudei po uestalom pozivanju poslodavaca, izgleda da njihovo interesovanje nije preveliko. To ne treba da udi ako se imaju u vidu realni problemi sa kojima se privreda i u 2011. godini suoava. Prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj i Meunarodnog monetarnog fonda, da e privredni rast u Srbiji 2011. godini iznositi 3 odsto, mala su uteha za privrednike koji godinama upozoravaju na nepovoljan poslovni ambijent i nedostatak sistemskih ekonomskih mera. Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikoli, jedan je od mnogih koji smatraju da su ekonomske prognoze za 2011. prilino obeshrabrujue i da Srbiju oekuje godina sa puno izazova. On je izjavio da e izazova e biti puno, jer je predizborna godina. Najavljeni su mnogi protesti i itava armija ljudi trai vee plate, a ova Vlada tokom prethodne godine gotovo nikom nije rekla ne .810. Upravo ova konstatacija predstavlja razlog vie za zabrinutost. Neodlunost Vlade i stalno balansiranje izmeu neophodnih ekonomskih mera i politikih pritisaka, dodatno je motivisalo ionako radikalizovane radnike. Tokom 2010. godine Srbiju su, u kontinuitetu, potresali manji ili vei trajkovi. Polovinom avgusta, prema podacima Saveza samostalnih sindikata, u trajku je bilo izmeu 32 i 33 hiljade radnika, a prema zvaninim podacima oko 180.000 zaposlenih nije primalo platu.811 Samo u prvih sedam
809 810 811 Blic, 23. novembar 2010. Ekonometar br. 74, februar 2011. B92, 14. avgust 2010. www.b92.net/info/vesti.
445
meseci, vie od 50 preduzea je bilo u trajku, a radnici su u svojim zahtevima bili sve odluniji i radikalniji. Ostae zabeleen ekstremni potez Zorana Bulatovia iz tekstilnog kombinata Raka, koji je sebi odsekao prst i privukao panju celokupne javnosti, to je na kraju dovelo i do ispunjenja radnikih zahteva. Radnici fabrike Partizan iz Kragujevca su trajkovali glau, a radnici fabrike 1. maj iz Lapova se lancima vezali za prugu i vie dana blokirali meunarodni elezniki saobraaj. Slinih primera je bilo jo, a odlazaka u Beograd i protesta ispred Vlade, jo vie. Pritom, zahtevi svih trajkaa su bili manje-vie isti. Radnici su traili isplatu zaostalih plata, uplatu doprinosa kako bi povezali radni sta i ostvarili pravo na penziju, i pokretanje posla koji bi im omoguio elementarnu egzistenciju. Legitimnost njihovim potezima, u velikoj meri je dala sama Vlada. Neodlunost i nesposobnost da se izbori sa korupcijom u sopstvenim redovima i meu partijskim kadrovima, rasipanje novca na razne manifestacije i politiki motivisane odluke koje javnost ne prihvata, zloupotrebe u javnim preduzeima, u postupcima javnih nabavki itd, opravdano iritiraju ak i one koji su najvei zagovornici proevropske politike. Poput prethodnih godina, trajkovi su pokazali i ve poznate simptome slabosti razjedinjenih sindikata nedostatak poverenja s jedne, i autoriteta s druge strane, bliskost sa politikim strankama, sklonost ka zakulisnim pregovorima u sprezi sa linim interesima pojedinih sindikalnih voa itd. Socijalno ekonomski savet takoe nije uspeo da se priblii svojoj osnovnoj funkciji. Odgovornost za to lei pre svega, na dravi, koja je i tokom 2010, isuvie dugo ignorisala socijalni dijalog kao instrument odravanja socijalnog mira i raspodele recesionog i tranzicijskog tereta na ravnomeran nain. Na regionalnom okruglom stolu pod nazivom Socijalni dijalog u Jugoistonoj Evropi, dravni sekretar ministarstva rada i socijalne politike Sneana Lakievi je istakla da bi socijalni dijalog trebalo razvijati na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou, kako bi bio to uspeniji.812 U praksi, dijalog nije ostvaren na pravi nain ak ni na nacionalnom nivou. O tome kako se sprovodio na lokalnom, najbolje svedoe sami dogaaji. Nijedan trajk dueg trajanja i veeg obima nije okonan zalaganjem lokalne samouprave. Naprotiv, predsednici optina i gradonaelnici
812 Beta, 6. septembar 2010. www. SEEbiz.eu.
446
su eventualno svoju ulogu videli u obraanju dravnim funkcionerima, a jo ee svojim partijskim centralama kako bi ovi reili postojei problem. Praksa Vlade da urgentno reava probleme kad oni eskaliraju, dugorono je neodriva i loa. To se najbolje pokazalo prilikom trajka zaposlenih u prosveti, kojima su se jedno vreme pridruili i zaposleni u zdravstvu i policiji. Brojniji i bolje organizovani, oni su mesecima paralisali rad vanih javnih slubi i isprovocirali dodatne podele u drutvu. Kompromisi koji su na kraju uinjeni, ipak nisu neutralisali nezadovoljstvo javnog mnjenja koje ima sve manje razumevanja za mere i postupanje Vlade i ministarstava. trajk prosvetnih radnika pokazao je jo jednu, opasnu i zabrinjavajuu dimenziju aktuelnog trenutka ni zaposleni, ni Vlada, nisu imali tzv. izlaznu strategiju. Iako je globalna kriza dovela do slinih situacija i u ekonomski jaim dravama, u Srbiji bi dalje opstajanje i ponavljanje slinih primera moglo da ima teke posledice u odnosu na evropske integracije, a time i po budunost zemlje. Nedovoljno i sporo oporavljanje privrede, uz visoku nezaposlenost koja je tokom godine uveana zbog novih otputanja radnika, znaajno je uticalo i na porast siromatva. Krajem septembra, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljaji izjavio je da u Srbiji ima izmeu 560.000 i 700.000 siromanih. Najsiromanije kategorije stanovnitva, istakao je, su radnici stariji od 55 godina koji su ostali bez posla, samohrani roditelji, seoska staraka domainstva, vielane porodice, porodice sa invalidnim licima, raseljena lica u kolektivnim centrima i penzioneri s najniim primanjima . Istakao je takoe, da socijalnu pomo prima 175.000 osoba, dok se u narednoj godini (2011) oekuje oko 250.000.813 Savetnik predsednika Srbije za socijalna pitanja, prof. dr Gordana Matkovi, koja je u inievoj vladi bila na elu ministarstva za socijalnu politiku, iznela je poetkom ove godine alarmantne podatke o siromatvu.814 U 2010, je oko 650.000 ljudi bilo ispod ili na granici siromatva, gotovo 600.000 bez posla, to je za 140.000 vie nego na poetku krize, a preko 100.000 vie onih koji ive ispod linije siromatva nego u 2009. ak i meu visokoobrazovanima ima 1,7 odsto siromanih. Istraivanja i studije
813 Kurir, 28. septembar 2010. 814 Veernje novosti, 11. januar 2011.
447
o siromatvu nedvosmisleno ukazuju na to da su najsiromanija etnika grupa Romi, to nije sluaj samo u Srbiji. Ako se rauna apsolutno siromatvo, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, na neophodnu minimalnu potronju hrane se dodaju minimalni trokovi za komunalije i higijenu. Pretvoreno u novac, to je oko 8000 dinara meseno za jednolano domainstvo, a neto manje od 22.000 dinara za etvorolano. Svi koji troe manje od toga spadaju u kategoriju siromanih. Tokom krize, od 2009. godine, njihov broj se poveao za 20 odsto. Pad standarda zbog krize zabeleen je, takoe, i u ekonomski jaim dravama, uzrokujui i tamo porast siromatva. Meutim, Srbija je uz ogromne napore uspela da broj siromanih gotovo prepolovi u periodu od 2002, do 2007.godine, ali su najosetljivije grupe ostale ranjive i nije bilo dovoljno vremena da ekonomski ojaaju. Stoga su, pod naletom krize, upravo ove grupe ponovo skliznule u siromatvo. Seosko stanovnitvo, manje obrazovani, nezaposleni, stariji od 65 godina, deca do 14 godina i vielane porodice, najtee su iveli u 2010. Treba imati u vidu i injenicu da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pia u Srbiji za oko 30 odsto nie od proseka Evropske unije,815 pa podatak od oko 650.000 ljudi koji su iveli ispod ili na granici siromatva, deluje jo ozbiljnije i upozoravajue. Posebno zabrinjavaju podaci koji ukazuju da petinu od ukupno siromanih ine deca. Gordana Matkovi kae da je u Srbiji oko 120.000 dece koja su navikla na ishranu bez slatkia, sokova, sladoleda, voa, mesa, pa ak i mleka. Oni nemaju igrake i knjige za kolu, niti mogunost da bilo gde izau, nose staru i iznoenu odeu, nemaju za uinu, a njihovi roditelji se maksimalno odriu da bi im pruili bilo ta.816 Ministar Rasim Ljaji je, govorei o ovom problemu, rekao da drava primenjuje tri mehanizma u poboljanju materijalnog poloaja dece. Pomo za obezbeenje porodice je u 2010, primalo 70.000 porodica i 110.000 pojedinaca, deji dodatak 200.000 porodica i 384.000 maliana, i roditeljski dodatak 61.000 porodi-
815 Blic, 6. februar 2011. 816 Veernje novosti, 11. januar 2011.
448
ca.817 Iako to nije dovoljno, da nije te pomoi stopa siromatva kod dece bila bi znaajno vea, prema nekim procenama i do osam odsto, rekao je Ljaji i dodao da su u najteem poloaju romska deca, deca sa sela i u institucijama, kao i deca sa smetnjama u razvoju. Meu korisnicima narodnih kuhinja, u protekloj godini je bilo oko 2000 dece. Ministarstvo rada i socijalne politike je, u vie navrata, skrenulo panju i na lo poloaj osoba sa invaliditetom, meu kojima je vie od 70 odsto siromanih. Uprkos usvojenim zakonima iji je cilj vee zapoljavanje ove kategorije stanovnitva, do njihove implementacije nije dolo zbog krajnje nepovoljnog poslovnog ambijenta. Jo jedna marginalna grupa je bila, a i dalje je, posebno ugroena. Prema podacima ministarstva, procenjuje se da u Srbiji ima izmeu 50.000 i 100.000 graana koji nemaju nikakva primanja, a imaju vie od 65 godina i nisu ostvarili pravo na penziju. Meu njima su i najstariji koji ive u seoskim domainstvima i ne mogu da koriste usluge narodne kuhinje, a ne koriste ni neki drugi vid socijalne pomoi. U oktobru 2010, ministar Ljaji je najavio da e Ministarstvo nastojati da razvija uslugu pomoi gerontodomaica i najstarijim stanovnicima u seoskim domainstvima, kao i da obezbedi dodatnih 50.000 prehrambeno-higijenskih paketa namenjenih lokalnim zajednicama.818 Iako ne postoje tani podaci o broju starakih domainstava kojima je potrebna pomo, na osnovu procena lokalnih zajednica se smatra da svaka etvrta stara osoba nije u stanju da sebi pripremi hranu, a svaka sedma ne moe sama da odrava higijenu. U ovom segmentu, plan Ministarstva je da se za tri godine razviju razliiti oblici pomoi za najstarije u 80 optina i gradova u Srbiji. Za sada se govori o uslugama kao to su pomo u kui, dnevne bolnice i klubovi za stare, ali bi u budunosti trebalo razmiljati i o drugim oblicima pomoi. Za to su, osim nansijskih preduslova, neophodne i organizacione promene u sistemu socijalne zatite i ustanovama, ali i u drugim ministarstvima koja moraju preuzeti svoj deo odgovornosti za sprovoenje socijalne politike. Naime, iako bi Vlada trebalo da
817 Veernje novosti, 4.oktobar 2010. 818 Ministarstvo rada i socijalne politike, Starije osobe vie pogoene siromatvom, 1. oktobar 2010. www.minrzs.gov.rs/arhiva/vesti.
449
deluje sinhronizovano u svim oblastima, uspena i odriva socijalna politika je apsolutno uslovljena takvim pristupom. U suprotnom, njeni efekti su minimalni i/ili nedovoljni, a posledice po drutvo, ukljuujui i politike, snane i potencijalno razorne. Nijedna vlada do sada nije to dovoljno ozbiljno shvatila. U prethodnoj godini, uprkos svim pomenutim problemima, nije bilo veih tekoa u izmirivanju razliitih prava za najsiromanije i socijalno ugroene kategorije stanovnitva (u oblasti borako-invalidske zatite, zatite porodice i dece, kao i socijalne zatite). Isplate su, u iznosu koji je predvien, bile redovne, to je veoma vano za graane koji ive na egzistencijalnom minimumu. Problematici poloaja osoba sa invaliditetom je u poslednjih nekoliko godina posveena velika panja u javnosti; najvii dravni funkcioneri su obeali donoenje brojnih mera koje bi obezbedile pristup obrazovnom sistemu i zapoljavanju, kao i poboljanje optih ivotnih uslova za osobe sa invaliditetom i njihove porodice. Usvojena zakonska reenja su uvela princip pozitivne diskriminacije i obavezu dravi i pravnim subjektima, uz predviene olakice poslodavcima koji zaposle lice sa invaliditetom, da poboljaju njihov poloaj u drutvu. Zapoljavanje osoba sa invaliditetom je svakako racionalnije, i u svakom pogledu bolje reenje od njihovog viedecenijskog tretmana kao socijalnih sluajeva. U izradi zakona su uestvovali i predstavnici nekih udruenja osoba sa invaliditetom, to je takoe vano kao princip koji treba praktikovati. Iako je zapoljavanje omogueno usvajanjem zakona, najvei broj ovih osoba i dalje pripada kategoriji izdravanih lica. Za vee zapoljavanje e, osim zakona i boljeg privrednog ambijenta, biti neophodna i stimulacija poslodavaca, ali i njihova vea kontrola. Takoe, neophodno je osmiljavanje programa prekvalikacije i dodatnog kolovanja odraslih, jer je najvei deo radno sposobnih osoba sa invaliditetom vrlo niskog stepena obrazovanja. Naalost, i redovno obrazovanje je i dalje nedostupno najveem broju ovih lica. Usvajanjem novih reenja u sistemu obrazovanja, u 2010, je, po prvi put, stvorena pretpostavka za kolovanje dece i mladih u okviru redovnih kola. Iako nema tanih podataka koliko je dece sa smetnjama u razvoju upisano u kole u septembru 2010, informacije nevladinih
450
organizacija i pojedini lanci iz medija ukazuju da ih nije bilo previe. To se moglo i oekivati, s obzirom da mnogi roditelji nisu bili upoznati sa novom mogunou, a ni sve kole nisu bile spremne da prihvate ove ake. Uz to, treba imati u vidu da svakodnevni odlazak dece u kolu pretpostavlja i potpuno drugaiju organizaciju unutar porodice, ali i kole, pa je logino oekivati da e proces ukljuivanja veeg broja dece i mladih sa smetnjama u razvoju u redovno kolovanje biti postepen. U svakom sluaju, ovo je jedan od najvanijih koraka koje je drava preduzela na planu vee socijalne ukljuenosti. Na kraju, injenica je da za osobe sa invaliditetom nisu obezbeene ni mnogo manje stvari, poput omoguavanja pristupa javnim institucijama i ustanovama. Uprkos zakonske obaveze, jo uvek su prisutni sluajevi da i objekti koji su u fazi izgradnje nemaju adekvatne rampe koje obezbeuju kretanje u invalidskim kolicima, ili uz pomo drugih ortopedskih pomagala. Rekonstrukcija postojeih, starih objekata je takoe sporadina, a esto i neprimerena. Mada se mnoge javne ustanove i institucije pravdaju nedostatkom nansijskih sredstava, u mnogim sluajevima to jednostavno nije istina. Drutvo jo uvek nije prihvatilo osobe sa invaliditetom kao ravnopravne lanove, i to je problem na kome e i Ministarstvo, ali i svi drugi, morati da rade u budunosti. Nereen problem je svakako, i materijalni poloaj porodica koje imaju lice sa invaliditetom. Naime, opstanak takvog lica van institucije, u okviru porodice i zajednice, uslovljen je obezbeivanjem materijalne podrke roditeljima od kojih bar jedan mora biti van radnog odnosa, kako bi bio u mogunosti da brine o svom detetu. Kako je resorno ministarstvo u prethodnom periodu, pa i u 2010. godini, izdvojilo znaajna sredstva za podrku hraniteljskim porodicama, opravdano se postavilo pitanje zato se i bioloke porodice ne pomau bar na isti nain. Nakon to je nekoliko roditelja privuklo medijsku i panju javnosti, iznoenjem potresnih pria o oduzimanju dece zbog loeg socijalno-ekonomskog poloaja i smetaju u hraniteljske porodice, Ministarstvo je najavilo da e bioloke porodice ubudue podrati nansijski, ali i pronalaenjem drugih mogunosti za njihovu veu stabilnost.
451
Na poetku reforme socijalnog sistema ustanovljena je dinamika razvoja ovog vanog sektora, kako bi se transformisao u odriv i savremen model zatite najosetljivijih grupa. Tom dinamikom je bilo predvieno i usvajanje novog zakona o socijalnoj zatiti, koji je trebalo da stupi na snagu poetkom 2009. godine, nakon to bi prethodno bili stvoreni neophodni preduslovi za njegovu primenu. Naalost, iako je Strategija razvoja socijalne zatite na snazi od 2006, poto ju je usvojila Vlada Srbije, ti preduslovi su se stvorili tek krajem 2010, kada je zakon uao u skuptinsku proceduru. Konano, Zakon o socijalnoj zatiti je usvojen 31. marta 2011.819 Transformacija socijalnog sistema podrazumeva, izmeu ostalog, deinstitucionalizaciju i decentralizaciju, dodatnu edukaciju zaposlenih, otvaranje novih objekata u okviru zajednice sa strunim osobljem koje bi prualo pomo i podrku onima kojima je potrebna, bez izdvajanja iz prirodnog okruenja itd. Za potpuno ostvarenje takvih ciljeva neophodno je nansijsko, administrativno i legislativno jaanje i osamostaljivanje regiona i lokalnih uprava, promene u sistemu obrazovanja, zdravstva, kulture, sporta i drugih oblasti, do kojih nije dolo u potrebnoj meri. Zato e primena pojedinih odredaba Zakona u praksi biti nemogua, a u nekim sluajevima samo delimina. Ipak, usvajanje Zakona je od izuzetne vanosti, jer se njime trasira put kojim e se ii u budunosti. Nema sumnje da e Zakon biti menjan i dopunjavan, ali to je sasvim opravdano i svakako bolje reenje od nepostojanja odgovarajue legislative. Resorno ministarstvo je uprkos subjektivnim i objektivnim ogranienjima, ipak uinilo mnogo na reformi socijalnog sistema. Najvanije je svakako, to to su dijagnosticirani svi nedostaci starog sistema socijalne zatite i ustanovljeni pravci i ciljevi ka kojima se tei. Da je bilo vie podrke i razumevanja od drugih ministarstava, i rezultati bi bili bolji. Porast socijalnog nezadovoljstva i tenzija u 2009, i 2010, uticao je, izgleda, i na najvanije politike subjekte da shvate svu ozbiljnost pretnji koje nosi sa sobom, pa su ve sredinom 2010. godine istakli umanjenje socijalnih problema kao prioritetni zadatak Vlade. Tako se dogodilo da Ministarstvo rada i socijalne politike dobije vie sredstava u budetu za 2011, i to u
819 Slubeni glasnik Republike Srbije br.24/11.
452
situaciji kada je bio unapred limitiran zahtevima Meunarodnog monetarnog fonda. Sva ostala ministarstva su ostala uskraena za manje ili vee iznose koje su potraivali. Izbori koji slede poetkom 2012, e pokazati da li je aktuelna politika vlast prekasno shvatila poruku.
453
Zatvorski sistem
Zatvorski sistem u Srbiji predstavlja, u irem kontekstu, i paradigmu zapoetih, ali nedovrenih reformskih napora u poslednjih deset godina. Naime, nakon pobune820 2001. godine u zatvorski sistem ulo je na desetine organizacija, kako domaih821 tako i stranih. Posebnu i kontinuiranu panju reformama i unapreenju zatvorskog sistema u Srbiji pridaje Organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS), kao i nekoliko domaih nevladinih organizacija.822 Nakon deset godina napora i rada na ovom polju, pozitivni rezultati su minimalni, to se konkretnim uvidom u stanje ljudskih prava osuenih i zaposlenih, ali i uvidom u celokupni zatvorski sistem, najbolje vidi. Naime, u ovom odeljku bie opisano nekoliko sistemskih propusta, koje smo ustanovili tokom poseta nekolicini zatvora u Srbiji tokom 2010, i 2011. godine. Takoe, u ovom odeljku godinjeg izvetaja bie prikazana i studija sluaja, kratki prikaz stanja ljudskih prava u Kazneno-popravnom zavodu za ene u Poarevcu.823 Primerom ovog zatvora (jedinog zavoda za ene u Srbiji) eleli smo da demonstriramo slabost sistema, teke propuste u oblasti ljudskih prava, koji se, naalost, granie sa torturom. Naime, situacija u KPZ za ene u Poarevcu se u odnosu na prvu posetu HOS 2003. godine, nije znaajno promenila. Primedbe koje se nalaze u izvetaju HOS su iste. Dakako, tim HOS je tokom poslednje posete ovom zatvoru naiao na dodatno teku situaciju. Uprkos pisanom izvetaju dostavljenog Upravi
820 Pobunu 2001. godine organizovale su nereformisane bezbednosne slube i podzemlje kao specian nain pritiska na koaliciju DOS. 821 Stanjem ljudskih prava u zatvorima u Srbiji, osim HOS, bave jo samo dve domae NVO: Beogradski centar za ljudska prava i Centar za ljudska prava iz Nia. 822 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (HOS) ve deset godina prati stanje ljudskih prava u zatvorima u Srbiji. Od pobune u zatvorima irom Srbije 2001. godine Helsinki odbor kontinuirano, u okviru razliitih projekata, prati reformu zatvorskog sistema, odnosno opte stanje ljudskih prava u zatvorima. Sa aspekta ljudskih prava HOS vri redovan monitoring, kako prava osuenih i pritvorenih osoba, tako i potovanje ljudskih prava ali i obaveza zaposlenih u kazneno-popravnom sistemu. 823 Kompletan izvetaj dostupan je na adresi: www.helsinki.org.rs.
454
za izvrenje sankcija, i uprkos medijskoj kampanji, situacija u ovoj ustanovi je nepromenjena. Kazneno-popravni sistem u Srbiji sastoji se od ukupno 28 kaznenih institucija irom Srbije. Od ukupnog broja kaznenih institucija, 26 su klasini zatvori. Preostale dve institucije su posebnog tipa (Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu i Vaspitno-popravni dom u Kruevcu). Od preostalog broja zatvora (njih 26), 17 ustanova pripada sistemu okrunih zatvora, dok preostalih 9 ine sistem kazneno-popravnih zavoda. Prema stepenu obezbeenja i nainu postupanja sa osuenima, zavodi su otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem. Problemi u zatvorskom sistemu su brojni i najee se tiu nedostatka nansijskih sredstava za ulaganje u infrastrukturu zatvora, odnosno u kvalitet ivota zatvorenika. Meutim, na ovom mestu nabrojaemo nekoliko najozbiljnijih problema u sistemu, kao i nekoliko preporuka kako bi se ovi problemi mogli prevazii.
Prenaseljenost
Zatvorski sistem u Srbiji je neekasan prvenstveno zbog prenaseljenosti zatvora. U dobrom delu zatvora u Srbiji kapaciteti smetaja premaeni su i za vie od 50 odsto. Najbolju ilustraciju predstavlja Okruni zatvor u Novom Sadu, iji je kapacitet oko 350 mesta, dok se u trenutku nae posete u njemu nalazilo ukupno 620 pritvorenih i osuenih lica. Ukupan kapacitet zatvora u Srbiji je oko 6500 mesta, dok je u realnosti broj lica u njima trenutno preao 11.000. Prenaseljenost predstavlja sistemski problem iz vie razloga. Najpre, kvalitet ivota osuenih i pritvorenih lica u Srbiji znaajno je umanjen zbog prevelikog broja zatvorenika. Dodatno, rad strunih slubi je onemoguen sa ovako velikim brojem pritvorenih i osuenih graana, ime se krajni cilj zatvorske kazne (resocijalizacija i ukljuenje u normalan ivot nakon izlaska iz kaznene ustanove) ne moe postii.
Zatvorski sistem
455
Institucija pritvora
U ovom trenutku u zatvorima u Srbiji se nalazi izmeu 3000 i 3500 ljudi na meri pritvora. Pritvor je mehanizam koga sudovi, u teoriji koriste kao nunu meru kako bi se obezbedilo prisustvo bezbednosno nepouzdanih optuenika. Meutim, u Srbiji se mera pritvora, praktino koristi kao mera kazne, to predstavlja sistemsko krenje ljudskih prava od strane sudova tj. drave. Naime, za veliki broj pritvorenih lica, nakon suenja odreuje se kazna koja je ekvivalentna vremenu provedenom u pritvoru, ime se cela institucija pritvora obesmiljava. U ovom trenutku Srbija ima najvei broj pritvorenih lica u ovom delu sveta (najvei na tlu Evrope).
Uslovni otpust
Na osnovu pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije predvieno je da se svim osuenim licima omogui uslovni otpust nakon dve treine izdrane kazne (slino pravo imaju osueni za ratne zloine pred Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju u Hagu). Ovaj uslov mogu iskoristiti osuena lica koja ispune prethodno predviene i zakonom utvrene kriterijume (dobro vladanje tokom izdravanje kazne, uspeno ostvarena resocijalizacija). Meutim, u praksi se manje od 15 procenata podnetih molbi osuenih lica pozitivno reava. Naime, za ovo postoji nekoliko razloga. Najpre, pre nekoliko godina je dolo do nekoliko (javnosti dobro poznatih) skandala vezanih za uslovni otpust. Najpoznatiji meu njima je putanje Milorada Bracanovia 2009. godine, na uslovnu slobodu. Bracanovi, koji je osuen za neprijavljivanje saznanja o ubistvu Ivana Stambolia i za neprijavljivanje saznanja o pokuaju ubistva Vuka Drakovia, puten je na osnovu odluke suda. Sud je, sa druge strane, ovu odluku doneo potujui miljenje vaspitne slube KPZ Zabela u Poarevcu. Na kraju je Uprava za izvrenje krivinih sankcija smenila upravnika KPZ Zabela, kao i naelnika Slube za prevaspitanje. Sve ovo dovelo je do konzervativnog odnosa zaposlenih u slubama za prevaspitanje u odnosu na instituciju uslovnog otpusta. Zbog toga, kad osuena osoba zatrai uslovni otpust, miljenje vaspitne slube zatvora najee bude negativno, tj. konstatuje
456
se da je proces resocijalizacije u toku. Sudovi, prilikom donoenja miljenja, ukoliko budu obaveteni da je resocijalizacija u toku, nikada ne donose pozitivno miljenje o uslovnom otpustu za osueno lice. Meutim, za nefunkcionisanje uslovnog otpusta najveu odgovornost snose sami sudovi. Poznavaoci sudske prakse smatraju da sudovi ne praktikuju instituciju uslovnog otpusta (posebno u poslednjih nekoliko godina) pre svega, zbog straha sudija da bi im putanje nekog osuenika na uslovnu slobodu moglo doneti neprilike prilikom procesa reizbora. Beogradski centar za ljudska prava, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja, doao je do posebno zanimljivih podataka o politici sudova irom Srbije prema osuenim licima i mogunosti uslovnog otpusta. Naime, vei broj sudova odbija gotovo 8090 odsto podnetih molbi, premda postoji nekoliko viih i okrunih sudova u Srbiji iji rad treba pohvaliti (Okruni sud u Loznici). Sa druge strane, neki sudovi, poput Vieg suda u Panevu, u 2010. godini odbili su 97 odsto svih podnetih molbi za uslovni otpust.
Alternativno izvrenje sankcija

I mada je u medijima pompezno najavljivano, alternativno izvrenje sankcija u praksi se jo uvek ne sprovodi. U trenutku pisanja ovog izvetaja samo jedna osoba osuena je na izvravanje zatvorske kazne putem elektronskog nadzora (narukvice); meutim, s obzirom na to da ova kazna nije pravosnana, izvrenje jo uvek nije poelo. Takoe, alternativno izdravanje kazne radom u nekim javnim preduzeima (na primer, gradskom zelenilu i sl.) jo uvek nije zapoelo.
Lo poloaj zaposlenih u zatvorima

Osim osuenih lica, primetno je da u zatvorskom sistemu i zaposleni trpe znaajno ugroavanje ljudskih prava. Naime, uslovi za rad u gotovo svim zatvorima u Srbiji su izrazito loi. Zaposleni u zatvorima, osim to rade sa posebno tekom i rizinom populacijom, nedovoljno su plaeni i izloeni nepotrebnom stresu, ali i prekovremenom radu. Prekovremeni
Zatvorski sistem
457
rad, loa oprema, i neobino teki uslovi rada posebno se odnose na slubu obezbeenja. Primetno je da prema pripadnicima ove slube (koji su meseno, u proseku, plaeni izmeu 200 i 250 evra) postoji ozbiljno krenje kolektivnog ugovora o radu. Naime, pripadnici ove slube u proseku rade izmeu 50 i 55 sati nedeljno, to predstavlja krenje radnog prava, ali i ugroavanje zdravstvenog poloaja pripadnika slube obezbeenja.
Studija sluaja : Kazneno popravni zavod za ene u Poarevcu

Kazneno poravni zavod za ene u Poarevcu predstavlja deo izvetaja koga je HOS priredio nakon posete ovoj ustanovi. Ceo uzvetaj mogue je proitati na www.helsinki.org.rs. Datum posete: 6. I 7. jul 2010. godine Tip ustanove: poluotvorena Kapacitet: oko 177 Broj osuenica: krivino 221 i prekrajno 12 Nema pritvora I Kvalitet i uslovi ivota Arhitektonsko-tehniki uslovi, opremljenost, ventilacija i osvetljenje, sanitarni uslovi i higijena injenica da je Kazneno-popravni zavod za ene u Poarevcu jedina ustanova u Srbiji u koju se upuuju ene osuene na zatvorsku kaznu, uz brojne specinosti koje bi trebalo da proizilaze iz toga, razlog su da tim Helsinkog odbora za ljudska prava (HOS) ovoj ustanovi uvek posveuje posebnu panju. Imajui u vidu izvetaje o prethodnim posetama, moe se zakljuiti da su uslovi u zatvoru jo uvek daleko od primerenih, iako su preduzete neke mere na odravanju i renoviranju Zavoda. Treba imati u vidu da su neke zgrade KPZ za ene u Poarevcu meu najstarijim u sistemu za izvravanje
458
krivinih sankcija Republike Srbije. Osnovna zgrada je stara 136 godina, a od izgradnje samo je dva puta znaajnije rekonstruisana (1911, i 1971. godine). Odeljenje za prekrajno kanjene ne ispunjava ni minimum uslova za human smetaj ena, bez obzira to se one, u proseku, tu zadravaju oko 30 dana. Meu njima je znaajan broj povratnica, a velika uktuacija svakako doprinosi brem ruiniranju prostorija. Meutim, to apsolutno ne moe da bude opravdanje za krajnju zaputenost i oajne uslove kakvi su trenutno. Znaajno bolji uslovi su u otvorenom odeljenju, kao i u delu namenjenom trudnicama i majkama sa malom decom. Trpezarija je takoe, renovirana i deluje isto i uredno. Dodatan problem sa aspekta arhitektonsko-tehnikih uslova predstavlja loe stanje svih instalacija. Neposredno pre posete HOS u zatvoru je izbio manji poar (zbog kvara na elektro-instalacijama), meutim, zahvaljujui prisebnosti osuenica i deurne komandirke (pripadnice slube obezbeenja) poar je brzo ugaen, bez posledica po bezbednost i zdravlje osuenica i zaposlenih. Ne treba posebno naglaavati da je dotok sveeg vazduha i prirodnog svetla nedovoljan, dok je vetako osvetljenje u najveem delu zatvora veoma slabo. Zbog prenaseljenosti u Zavodu ima problema oko odravanja line higijene. Primera radi, u paviljonu IV, 70 ena je rasporeeno na dva toaleta i dve tu kabine. injenicu da neke ene ne dobijaju sredstva za odravanje line higijene uprava je obrazloila tednjom, smatrajui da imunije osuenice, koje dobijaju novac i pakete, mogu same da obezbede ono to im je potrebno. Iako imamo razumevanja za nansijske probleme drave, ova praksa ne moe da se opravda i sve osuenice moraju da dobiju osnovne higijenske proizvode. Za odravanje toaleta osuenice jedanom nedeljno dobijaju sonu kiselinu, to svakako nije dovoljno. Sanitarna oprema je u nekim toaletima u veoma loem stanju, a privatnost nije svuda obezbeena. KPZ poseduje veeraj sa tri ve maine (dve manje i jedna velika), koje slue za pranje posteljine. Osuenice svoje stvari peru runo, to je, do pre nekoliko godina, podrazumevalo iskljuivo pranje hladnom vodom, ali je povezivanjem na toplovod ovaj problem reen. Meutim, u vreme nae
Zatvorski sistem
459
posete KPZ, voda na esmama je bila hladna (jer je prestala sezona grejanja), a nedovoljno je bojlera koji se, pri tom, planski ukljuuju zbog slabih instalacija. Od nadlenih nismo dobili adekvatno objanjenje zato svaka osuenica mora runo da pere sopstveni ve, a jo je rigidnije pravilo da osuenice ne smeju tu ve prostru da na suenje. Jedna ena nam je ispriala da, zbog radne obaveze, nije mogla da prostre svoj ve nekoliko dana; druga je imala isti problem jer se razbolela, pa je opran ve stajao mokar dok nije smogla snage da ustane. Nejasno je da li nadleni ovakav tretman smatraju vrstom radne terapije, ili je re o neijoj linoj volji i vebanju discipline? Smatramo da bi runo pranje vea moglo biti ponueno kao opcija osuenicama, ali se svakako moe organizovati i kao radna aktivnost koja bi onda morala biti plaena. Pretpostavka da je ena obavezna da isti i pere duboko je povezana sa mizoginijom, ak i ako nema svesti o tome. Osim toga, neverovatno je da su svi zatvori za mukarce uspeli da organizuju slubu veeraja (ukljuujui i peglanje i najderske prepravke) kao radnu aktivnost, a da jedini enski zatvor podrazumeva ovaj posao kao prirodan za ene. Za zabranu da se ene meusobno pomau, nema argumenata. U Zavodu je propisan i kod oblaenja, to je jo jedna neloginost. Objanjeno nam je da su ene osetljive na svoj izgled, pa se uniformnim oblaenjem spreavaju tenzije i negativna oseanja koja bi se pojavila zbog imovinskih razlika meu osuenicama. Zato se u stroge prekraje ubraja nenoenje zatvorske odee. U trenutku nae posete spoljna temperatura je bila iznad 30 stepeni Celzijusa, to je osuenicama predstavljalo oit problem. One su, inae, obavezne da nose jednu istu uniformu tokom cele godine, bez obzira na vremenske prilike, to je u suprotnosti sa Evropskim zatvorskim pravilima. U ustanovi postoji skromno opremljena prostorija za frizerske usluge, ali nismo videli nijednu enu sa urednom kosom. Briga o linom izgledu predstavlja veoma vaan elemenat u postupku izgradnje i jaanja samopouzdanja, i vraanja izgubljenog dostojanstva. Takoe, u nizu strogo denisanih pravila, i pripadnicama slube obezbeenja strogo se nalae da sve vreme (osim kada sede) nose slubenu kapu, to pri visokim vruinama predstavlja veliki problem i ugroava njihovo zdravlje. Neodrivost datih objanjenja nije potrebno posebno komentarisati, ali
460
odsustvo senzibiliteta za specinosti ena, i nedostatak kreativnijeg reavanja njihovih potreba i problema (pa i u funkciji resocijalizacije), svakako su razlog za ozbiljno preispitivanje svrhe ovakvih zatvorskih pravila. Medicinska nega zatvorenika Vie osuenica se alilo na odnos jedne, po ugovoru o delu angaovane doktorke, u smislu da nedovoljno ozbiljno shvata njihove zdravstvene probleme i da ih, shodno tome, lei neadekvatno blagom terapijom, preporuujui im najee ajeve i obloge od kamilice. Ovom prilikom nemamo nameru da procenjujemo da li je u ovim sluajevima zaista ordinirana preblaga terapija, ili postoji izraena sklonost medikamentima od strane osuenica, ve koristimo ovaj primer da ukaemo na to da je provera ovakvih i slinih pritubi na adekvatan nain nemogua. Razlog za to je to to medicinska sluba u celom zatvorskom sistemu ne predstavlja samostalnu jedinicu ve je deo pojedinanih ustanova, pa pritube ovog tipa bivaju upuene upravniku ili njegovom zameniku (koji je u ovoj ustanovi direktno nadreen medicinskom osoblju), koji nemaju nikakvo medicinsko obrazovanje, pa su zbog toga nekompetentni za bilo kakav vid kontrole, ali i organizacije rada medicinske slube. I dalje najvei zdravstveni problem predstavljaju bolesti zavisnosti. Poetkom jula u ustanovi su bile 22 alkoholiarke i oko 70 narkomanki. Zdravstvene navike ove populacije vrlo slikovito opisuje i anamnestiki podatak da, od oko 230 ena samo tri nisu puai. U ustanovi se sprovodi metadonska terapija onih osuenica, koje su je zapoele na slobodi (najee ih ima oko 5-6, a u trenutku posete, 4). Naalost, osim metadonske terapije nema nikakvog drugog terapijskog rada sa ovim pacijentima. U ustanovu dolaze dva neuropsihijatra (ukupno etiri puta meseno) i na godinjem nivou obave oko 600 pregleda, ali se i dalje obavlja samo farmakoloki nain terapije, bez drugih psihoterapeutskih aktivnosti. Najvie zabrinutosti izazvao je podatak da je u vie navrata posle samopovreivanja bila sprovedena mera usamljivanja sa vezivanjem. Vezivanje je ponekad trajalo i 48 sati, a izvoeno je tako da su vezivane obe ruke i obe noge, s tim da je osuenica odvezivana za obavljanje line higijene i uzimanje obroka. Mera usamljivanja i pojaanog nadzora ima smisla
Zatvorski sistem
461
u ovakvim situacijama, ali u trenutku kada je proao ve prilino dug vremenski period od samopovreivanja, u kome je ena odvedena i vraena sa pruanja hirurke pomoi, ne nalazimo dovoljno medicinskih razloga za dodatno vezivanje. Ukoliko postoji i dalje visok stepen agresivnosti i autoagresivnosti mnogo je primerenije iskoristiti odlazak u Zdravstveni centar i smestiti je privremeno na odeljenje psihijatrije. Ova mera je svaki put uredno praena od strane neuropsihijatra, potpisanom saglasnou u kojoj pie da se dozvoljava usamljivanje i da se pacijentkinja po potrebi moe vezati. Nalazimo da je ovakva vrsta saglasnosti neprihvatljiva, jer se procena potrebe za vezivanjem ostavlja zatvorskom osoblju koje je za to nekompetentno. Dakle, vezivanje moe izriito traiti neuropsihijatar i ono mora biti u potpunosti medicinski indikovano, a trajanje vezivanja to krae, najee dok se ne postigne dejstvo farmakolokih sredstava. Duinu trajanja takoe odreuje iskljuivo neuropsihijatar (ne due od 48 h). Ovako kako je primenjivana u ovoj ustanovi, mera vezivanja predstavlja u potpunosti neprihvatljivo stavljanje medicinske slube u funkciju disciplinovanja zatvorenica, to se mora na svaki mogui nain izbei. U ustanovi tradicionalno postoji dobar odnos prema trudnim zatvorenicama, a, potom i prema njihovim bebama koje provedu prvu godinu ivota uz majku i za to vreme dobiju materijalnu i medicinsku pomo. U trenutku ove posete, u ustanovi su bile dve bebe i dve trudnice u poslednjem trimestru trudnoe. Meutim, veina osuenica se alila da su se, po ustaljenoj proceduri prijavile za odlazak ginekologu, ali da ne znaju razlog zato nisu pozvane. Takoe, bilo je pritubi oko usluga koje osuenice smatraju da treba da su besplatne, a reeno im je da moraju da ih plate. Jedini zatvor za ene nema nijedno sanitetsko vozilo. Bez obzira to je ustanova locirana u gradu, sve vei broj osuenica, od kojih su mnoge loeg zdravlja i pre dolaska na odsluenje kazne, apsolutno zahteva bar jedan sanitet za hitne sluajeve. II Bezbednost U poslednjih godinu dana u ovoj ustanovi nije zabeleen ni jedan sluaj bekstva tj. pokuaja bekstva, ali ni pokuaja dostavljanja zabranjenih predmeta-supstanci kroz potu ili na druge naine. Oito da su psihologija
462
i temperament enskih osuenica drastino razliiti od mukaraca, pa smatramo da treba preduzeti ozbiljne korake za humanizaciju prostora i ivota u zatvoru, i osmisliti prikladnija reenja za kontrolu bezbednosti. Statistika incidenata u poslednjih 6 meseci govori da je bilo 6 napada na osuenice (meusobne tue) i 4 samopovreivanja. Sam broj nije alarmantan, ali vrsta incidenata ukazuje da pojedine osuenice deprivacije i trpljenje kanaliu agresijom, i to bilo ka drugim osuenicama, ili ka sebi. U tom smislu, moda bi ekasnije bilo fokus panje usmeriti na uzroke i probleme koji dovode do odreenih incidenata, te raditi na njihovom otklanjanju, odnosno prevenciji sukoba i samopovreivanja, a ne samo na kanjavanje osuenica. Vrlo problematinim smatramo tretiranje bolesnih i starijih ena. I od njih se oekuje ustajanje i obaranje glave i pogleda ka podu prilikom prolaska nekog od zaposlenih. Osim toga, starijim i bolesnim osuenicama potreban je pisani dopust zatvorske lekarke, ukoliko preko dana ele da se odmaraju u svom krevetu. U isto vreme, ukoliko poseduju ovakav dopust, zabranjeno im je da sede ili da se kreu po sobi, ve mogu iskljuivo da lee u krevetu! Jedna ena koja ima probleme sa kimom, objasnila nam je koliko joj je teko i bolno da neprestano lei; ako bi ustala i etala, rizikuje da bude vraena na rad i druge obavezne aktivnosti, to nikako nije u stanju. Ovakav tretman predstavlja ozbiljno krenje ljudskih prava i zakona, i moe se okarakterisati kao muenje, a takoe i kao neoveno i poniavajue postupanje. Postupanje sa paketima daleko je rigoroznije nego u mnogim, daleko problematinijim zatvorima. Naime, sluba obezbeenja otvara apsolutno svaki predmet koji se nalazi u paketu (ukljuujui i konzerviranu hranu). Usled toga se veina ovih artikala moe smatrati neupotrebljivim, posebno kad se radi o lako kvarljivim namirnicama. I mada u ZIKS-u ne postoje prepreke za ovakvo postupanje, moramo naglasiti da je veliki broj osuenica iz ekonomski depriviranih sredina i porodica, te je ovako olako unitavanje njihovog privatnog vlasnitva neracionalno i neopravdano. Podseamo da u paketima, ve due vreme, nije pronaen ni jedan nedozvoljeni predmet ili supstanca. Uprava ove ustanove se ponosi injenicom da u svom radu ne koristi meru samice, ali se stie utisak da se odsustvo ove mere kompenzuje
Zatvorski sistem
463
vezivanjem osuenica. Na ovaj problem smo ve skrenuli panju, a potvrdile su ga i same osuenice. Tokom 2010. godine je zabeleeno ukupno 12 primena mere prinude. Uprava kae da se mera vezivanja koristi samo kod samopovreivanja, dok osuenice tvrde suprotno. U 2009. godini je zabeleeno 26 sluajeva vezivanja, na 24h, razlog: samopovreivanje.
Hitno napraviti operativnu strategiju za depopulaciju zatvorskog sistema. Ukljuiti sudove, ministarstvo pravde i strunu javnost u proces depopulacije. Omoguiti pravian pristup instituciji uslovnog otpusta, animirati sudove da se primerenije i u razumnom roku odnose prema molbama osuenih lica za uslovni otpust. Stimulisati osoblje koje pokazuje maksimalnu angaovanost i ekasnost u okviru svojih zadataka. Organizovati stalne edukacije u skladu sa stvarnim potrebama zaposlenih u sistemu krivinih sankcija i ukljuiti sve zaposlene. Rukovoditi se principom participacije zaposlenih u donoenju zakonskih i drugih znaajnih reenja koja se direktno ili indirektno tiu poboljanja prakse. Planirati psihosocijalne programe za prevenciju sindroma izgaranja osoblja i u okviru razliitih slubi redovno ih sprovoditi. Hitno poveati broj pripadnika slube obezbeenja u svim zatvorima u Srbiji.
464
465
X REGIONALNI IZAZOVI
466
467
Zaostajanje Vojvodine
I nakon deset godina od oktobarskog prevrata 2000. godine Vojvodina nije odmakla u reavanju svog statusa. Nakon usvajanja Statuta nastala je tiina o Vojvodini, iako je umesto stvarne, dobila fasadnu autonomiju. Vojvoansko pitanje je skrajnuto, a dijalog o Vojvodini je gotovo nestao, jer politiki ivot u Vojvodini ne postoji, ve se samo simulira.824 andor Egerei, predsednik vojvoanske skuptine, izneo je podatke o tome da Vojvodina vie nije najrazvijeniji deo Srbije i da se nalazi u sve gorem poloaju. Industrijska proizvodnja u 2010, nije dostigla ni polovinu iz 1990, a BDP po glavi stanovnika je prvi put ispod proseka Srbije za 4,8 odsto. Budet Vojvodine u iznosu od 600 miliona eura moda moe, po reima Egerija, spreiti dalje propadanje Vojvodine, ali se nikako ne bi mogao nazvati razvojnim. Vojvodina je dovedena u situaciju da se kandiduje za sredstva iz dravnog budeta koja su namenjena nedovoljno razvijenim regionima.825 Donoenje zakona o imovini i nansiranju Vojvodine, kao i sutinska decentralizacija i regionalizacija Srbije je jedini izlaz za Vojvodinu.826 Mit o Vojvodini kao lokomotivi je sruen zahvaljujui otporu koji Beograd prua decentralizaciji827. Ta injenica nije podstakla pokrajinske politia824 Gde je danas Vojvodina. Saoptenje ora Subotia, predsednika Vojvoanskog kluba, na govornici Kluba (septembar 2010). 825 Vojvodina stigla meu nerazvijene, Dnevnik, 10. april 2010. Po reima Vladimira Pandurova, zamenika pokrajinskog sekretara za meunarodnu saradnju, pokrajinska administracija e insistirati da taj novac i dobije. 826 Vojvodina u sve gorem poloaju, Dnevnik, 28. decembar 2010. Egerei je ubeen da sto najbogatijih ratnih protera i tajkuna imaju veu imovinu od budeta Srbije (oko sedam miliona eura), a da pojedini od njih raspolau veim kapitalom od budeta pokrajine. 827 Mit o bogatoj Vojvodini zvanino je sruen, konstatovao je advokat Jankov. Konano je pala maska sa Beograda. Beograd ostvaruje vie od polovine BDP cele republike! Vojvodina nije nikakva lokomotiva razvoja, ona ostvaruje samo 43 odsto od vrednosti koja se stvara u Beogradu. Sruen mit o bogatoj Vojvodini, www.autonomija.info .
468
srbija 2010 : regionalni izazovi
re da godinjicu obelee odlunijim i radikalnijim zalaganjem za interese Vojvodine. Prethodnih godina vojvoanski politiari su esto isticali da je Vojvodina najjai adut Srbije na putu ka Evropskoj uniji i da je tako percipiraju i u Briselu. andor Egerei smatra da je krajnje vreme da to uvidi i Srbija.828 Otvaranje vojvoanske kancelarije u Briselu korak je ka brem integrisanju Vojvodine u evropske integracije. Pokrajinski funkcioneri nisu preuzeli nadlenosti predviene novim statutom Vojvodine. Rokovi su stalno odlagani i za sada je ostalo da e preuzimanje biti okonano do kraja mandata sadanje vlade. Maksima zadata krajem osamdesetih godina, ili e Srbija biti jedinstvena, ili je nee biti, dominantna je i sada u politikim elitama, i to ne samo u opoziciji. Aktuelne garantije autonomije lie na smokvin list, rekao je Komi, jer pokrajinska samouprava zavisi od vrhova partijskih kartela i promenljive volje veine u dravnom parlamentu.829
Autonomija i dalje osporavana u Beogradu

Unutar srbijanske elite postoji izvesna doza straha i podozrenja kada je o Vojvodini re. Jovan Komi, profesor novosadskog Univerziteta, smatra da elita nema reenja za konkretne probleme, ali ni interes da institucionalizuje autonomiju Vojvodine. Sve dok je u prilici da usporava podelu moi politika elite u Beogradu ona e, po Komievom sudu, odbijati da svoju mo deli sa drugima.830 Jedno od sredstava koje joj u tom pogledu stoji na raspolaganju odnosi se na pitanje imovine i nansiranja pokrajine. Bojan Pajti, predsednik vojvodjanske Vlade, ima drugaiji stav i smatra da Vojvodina ne moe biti razoarana postignutim, jer su razlike u odnosu na doba Miloevieve vladavine neosporne i dramatine. On je podsetio da nismo imali na raspolaganju punu deceniju, jer nisu sve te godine bile ispunjene ni reformskim procesima, ni ozbiljnom eljom da
828 Prepoznati smo u Briselu, ali ne i u Srbiji, Dnevnik, 31. oktobar 2010. 829 Profesor Jovan Komi u Prepoznati smo u Briselu, ali ne i u Srbiji, Dnevnik, 31. oktobar 2010. 830 Politiki monopoli strahuju od Vojvodine, www.autonomija.info.
469
se promene uine. Kotunica i njegov DSS su brzo nali zajedniki jezik sa Miloevievim reimom, a to je, po reima vojvoanskog premijera, dovelo do usporavanja reformi, a nakon inievog ubistva i do njihovog zaustavljanja. Nema sumnje, istakao je Pajti, da su se promene mogle odvijati bre, kada unutar stranaka koje ine veinu u republikom parlamentu ne bi bilo odreenih kolebanja.831 Sredinom devedesetih godina optinama i pokrajinama je oduzeta imovina da bi se, izmeu ostalog, opozicija liila vanih upravljakih resursa, poto je u najveim gradovima i lokalnim samoupravama tada osvojila vlast. Iako je vraanje imovine spadalo u kljuna obeanja demokratske opozicije, ta imovina jo uvek nije vraena, to elnim ljudima u optinama stvara niz nepotrebnih problema. Primer optine Apatin je reita ilustracija. Naime, u optini ve dve godine ne mogu da zaponu sa izgradnjom pijace, jer je za to potrebno prikupiti dozvole od pet razliitih ministarstava. Kada su, zahvaljujui intervenciji predsednice republike Skuptine, elnici optine uspeli da pribave i poslednje dve dozvole, ispostavilo se da je ostaloj dokumentaciji istekao rok vanosti. Opstrukicje idu do apsurda. . Smiljani, predsednik optine Apatin, navodi jo jedan primer: Teko je i poverovati do kakvog je apsurda dola centralizacija drave. Kada u Domu zdravlja u Apatinu spremaica ode u penziju, ne moemo da angaujemo novu dok Ministarstvo zdravlja ne da saglasnost.832 Svesni vanosti zakona o povratku imovine, kako za razvoj optina, privlaenje investitora i planiranje, tako i u pogledu zapoljavanja i poveanja prihoda, pokrajinski fukcioneri su u vie navrata zahtevali da se to
831 Demokrate nisu promenile odnos prema Vojvodini, Dnevnik, 3. oktobar 2010. 832 Vratite imovinu gradovima i optinama, Dnevnik, 3-5. april 2010. Po reima ivorada Smiljania, predsednika optine Apatin, Srbija je verovatno jedina zemlja na svetu gde optine i gradovi nemaju svoju imovinu, a republika administracija, koja o toj imovini odluuje, bukvalno je katastrofalna. Slino iskustvo prisutno je i u Parainu. Tamonji gradonaelnik je nedavno pregovarao sa investitorima iz Turske koji su bili voljni da u Parainu otvore fabriku, ali po modelu zajednikog ulaganja, to je podrazumevalo da optina sa svoje strane uloi objekte. Mi nemamo optinsku imovinu i taj model ulaganja za nas je nemogu. Tako samo teramo investitore, izjavio je Saa Paunovi, gradonaelnik Paraina. Zato se Beograd boji lokalne matematike, Dnevnik, 27. septembar 2010.
470
pre donesu zakoni o javnoj svojini i nansiranju Vojvodine. Tokom godine, u vie navrata u javnosti je i pominjano da e se o pitanju povratka imovine raspravljati na jesenjem zasedanju parlamenta, ali se to nije dogodilo. Poetkom godine Poslanika grupa G17 plus uputila je u skuptinu Predlog zakona o javnoj svojini, ali je rasprava o tom predlogu izostala. U javnosti je pominjano i da je Ministarstvo nansija formiralo radnu grupu za izradu nacrta zakona o javnoj svojini, odnosno da je i LSV preuzela obavezu da saini pomenute zakonske predloge. Na pitanje zato se o izradi pomenutih predloga uti, Bojan Kostre potpredsednik LSV, je izjavio da se intezivno komunicira, ali ispod radara, jer se na taj nain eli izbei situacija u kojoj se, svojevremeno, naao Statut Vojvodine, te da e javnost biti upoznata sa predlozima tek kada se postigne konsenzus oko najveeg broja pitanja.833 Poto taj konsenzus jo uvek nije postignut,834 optine u Vojvodini, kao i ona sama, ostaju bez vanog instrumenta kojim bi mogli uticati na vlastiti razvoj i smanjiti zaostajanje u odnosu na Beograd.
Decentralizacija i regionalizacija
U martu 2010. godine vlada Srbije je formirala Nacionalni savet za decentralizaciju835 sa ciljem da pripremi strategiju decentralizacije, ali Savet, uprkos glasnim zalaganjima da ovaj proces pone to pre, jo nije objavio svoj predlog, a razlog za to je opstrukcija Saveta od strane ministara u srbijanskoj vladi. Aleksandar Popov, koordinator ekspertskog tima Saveta,
833 Vojvodina ne uti, ve se o imovini razgovara ispod radara, www.autonomija.info. 834 Nije jasno zbog ega nema saglasnosti, kada sve stranke iz vladajue koalicije govore o potrebi povraaja imovine. U celoj ovoj prii, po reima Sae Popova, direktora Centra za regionalizam, ima previe foliranja: Jer, ne postoji nikakva opozicija ili neki drugi objektivni razlog koji vladajuu koaliciju koi da konano iznedri taj zakonski akt. Samo od njihove volje zavisi da li e uiniti ono to i oni sami javno proklamuju.... Umesto decentralizacije cirkus, www.autonomija.info. 835 Predsednik Saveta je Nenad anak, a lanovi Boidar eli, Mlaan Dinki, Svetozar ipli, Milan Markovi, Milica Delevi, Bojan Pajti, andor Egerei, Nenad Milenkovi, eljko Oegovi, Dragan Markovi, Milo Simonovi, Milena Popovi Subi, Saa Mileni, Meho Mahmutovi, Boko Nii i Ragmi Mustafa.
471
smatra da, ukoliko se nastave bojkot i opstrukcija Saveta od lanova vlade... nee biti smisla da mi nastavimo svoj rad.836 Kao i u sluaju zakona o povraaju imovine, ni u pogledu decentralizacije i regionalizacije ne postoji politiki konsenzus, pa je i decentralizacija na dugakom tapu. Po reima Milana Nikolia, direktora Centra za prouavanje alternativa, jo uvek nije vreme za decentralizaciju najpre zbog toga to se pitanje Kosova jo uvek politiki eksploatie, zatim to u nepovoljnim ekonomskim uslovima vladajuoj koaliciji ne odgovara da se tim pitanjem bavi i, napokon, zbog radikalizaciji prilika u Sandaku.837 Izraavajui sumnju u stvarne namere vladajuih struktura da ozbiljno priu decentralizaciji, Popov je ukazao i na obeshrabrujue poruke koje se sa vrha vlasti plasiraju u javnost. Ova primedba se pre svega odnosi na izjave i upozorenja predsednika Republike Borisa Tadia da procesi decentralizacije i regionalizacije ne smeju da dovedu do stvaranja mini drava na teritoriji Srbije: Zato je moja obaveza kao predsednika Srbije da pitanje decentralizacije i regionalizacije postavim na niem nivou vanosti od pitanja ouvanja integriteta zemlje. Po Tadievom miljenju za osmiljavanje valjanog modela decentralizacije i regionalizacije potrebno je najmanje pet godina i tako e se 2015. verovatno stei uslovi za zakonske i ustavne promene.838 Milan Markovi, ministar za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, smatra da su decentralizacija i regionalizacija veoma ozbiljne stvari i upozorio je da pod pritiskom demagogije i populizma moemo doi u situaciju da uradimo neto nepromiljeno i kompromitujemo ovo to sada imamo. Ne sporei vanost pitanja teritorijalne organizacije drave, Markovi je poruio da se to pitanje, ipak, nee u bliskoj budunosti nai u ii politikog interesovanja, jer na neravnomerni regionalni razvoj nije posledica
836 Obeshrabrujue ponaanje predstavnika vlasti, Dnevnik, 29. april 2010. Za portal autonomija.info Popov je izjavio da mu se ini da je odluka Vlade da formira ovaj Savet bio samo markentinki potez, ili, pak, jedan od dnevnopolitikih ustupaka nekim partnerima u vlasti, bez stvarne namere da se u tom pogledu neto i uini. 837 Decentralizacija jo na dugakom tapu, Dnevnik, 17. septembar 2010. 838 Regionalizacijom nee biti stvorene mini drave.
472
nepostojanja regiona. To nema nikakve veze.839 Da ne bi donosili nepromiljene odluke treba, smatra Markovi, da sednemo, da vidimo ta bi ti regioni nosili i da li su nam uopte potrebni.840 Poput predsednika Tadia i Vojislav Kotunica, ef DSS, je zabrinut za teritorijalni integritet zemlje. Kotunica je zatraio da se odustane od pogubne ideje da se Srbija razgrauje na regione, jer je jedini pravi put kojim ona treba da ide razvoj lokalne samouprave, a ne izmiljanje regiona kao patuljastih kvazidrava.841 Da Srbiji nije potrebna regionalizacija smatra i Nenad Popovi, potpredsednik DSS. Regionalizacija je osuena na neuspeh, a kada bismo regione pravili u nacionalno meovitim sredinama imali bismo, upozorava Popovi, pobunu.842 Vladimir Ili, zamenik predsednika G17 plus, izneo je suprotno miljenje. Separatizam se, smatra on, javlja ako se godinama i decenijama ignoriu specine potrebe delova zemlje i graana koji ive u njima, jer ti ljudi tada doivljavaju dravu kao neprijateljsku i to je ono to ih frustrira, a ne frustrira ih kada im ponudite nadlenosti, sredstva, mogunost da se razvijaju i imaju direktan pristup evropskim fondovima.843 Mlaan Dinki takoe smatra da bi se Srbija znatno bre razvijala ako bi se odluke donosile u optinama i regionima. Predstavljajui Nacrt platforme za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije Dinki je izjavio da sadanji centralizovani sistem dovodi do toga da bogate optine budu jo bogatije, a siromane jo siromanije, da centralizovani sistem treba menjati, i da Srbija mora da se konstituie kao regionalizovana drava.844
839 Moda nam ne treba regionalizacija, Dnevnik, 12. april 2010. 840 Isto. 841 Regioni su pogubni za Srbiju, Press, 29. novembar 2010. Moramo, poruio je V. Kotunica, da se okrenemo razvoju naih gradova i naih sela, da ostavimo EU i NATO da reavaju svoje brige. Srbija ima dovoljno svojih problema da ne mora da reava tue. 842 Da li nam je potrebna regionalizacija, Politika, 13. decembar 2010. 843 Isto. 844 Dinki trai Srbiju regiona, Press, 2. novembar 2010. Predstavljajui Nacrt Dinki je zatraio promenu ustava, ukidanje postojeih okruga, podelu Srbije na sedam regiona, smanjenje broja poslanika, stvaranje vea regiona i poveanje broja optina.
473
Meutim, Dinkiev pristup regionalizacije ima ozbiljna osporavanja. Tako je Bojan Kostre (LSV) izjavio: udi me naprasna briga G17 plus za regione, jer ne vidim da tu brigu iskazuju i delovanjem u vlasti.845 Slinog je miljenja i edomir Jovanovi, ef LDP: Kada je o konceptu regionalizacije re, onda njega (Dinkia) i njegovu politiku... vidim kao jednu od najveih prepreka za ozbiljnu regionalizaciju zemlje. est godina Dinki sedi u vladi, a nije omoguio vraanje imovine lokalnim samoupravama.846 Ni izmetanje institucija izvan Beograda,847 to je najavljivano kao uvod u decentralizaciju, nije prolo bez kritika. U javnosti je takav potez okvalikovan kao populizam G17 plus i odvraanje panje od sutinskih problema. Od toga da li e neko ministarstvo, agencija, fond ili neka druga institucija biti izmeteni iz Beograda u neki drugi grad u Srbiji niko nee, po miljenju Sae Popova, iveti bolje, niti e to pojeftiniti dravu.848 Vesna Pei (LDP) takoe je iznela otre kritike na Dinkiev pristup: to je primitivizam, a ne decentralizacija, jer vi teritorijalno izmetanje nekih slubi nazivate dekoncentracijom moi, i decentralizacijom. To nije tano. Dekoncentracija moi nije teritorijalno pitanje, niti pitanje mesta sedita neke slube, nego je to oduzimanje moi od onih koji su je koncentrisali u svojim rukama. Koncentracija moi je u rukama Dinkia, koji e i dalje o svemu odluivati, bilo da otri do Nia, bilo da sedi u Beogradu... Da ste hteli dekoncentraciju moi, a i regionalnu decentralizaciju, onda biste napravili novi Fond za razvoj za Junu Srbiju, koji bi vodili ta845 Imamo poplavu lanih regionalista, Dnevnik, 28. oktobar 2010. 846 Dinki je prepreka za regionalizaciju, Dnevnik, 3. novembar 2010. Komentare o poplavi lanih i neiskrenih regionalista, Tomislav Stanti, predsednik pokrajinskog odbora G17 plus, ocenio je kao smeno i isto politikantstvo: Mislim da je stvar u tome da su URS imali snage da prvi iznesu u javnost jednu sveobuhvatnu platformu i da ovo pitanje postave kao drutveni prioritet. Veina stranaka o regionalizaciji pria, ali mi smo jedini koji su to pitanje stavili na prvo mesto. 847 U Niu je otvoreno sedite Fonda za razvoj, Agencija za osiguranje i nansiranje izvoza e biti izmetena u Uice, a Nacionalna sluba za zapoljavanje u Kragujevac. U Zajearu je otvorena lijala Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Dekoncentracija vlasti je potrebna zato to etiri petine graana, po Dinkievim reima, ivi izvan Beograda, a u Beogradu su skoncentrisane sve dravne institucije. 848 Umesto decentralizacije cirkus, www.autonomija.info.
474
monji ljudi potpuno nezavisno od ministra Dinkia. Interes G17 plus za decentralizaciju Srbije Peieva je objasnila potrebom da se poto poto ostane na vlasti. Vi zloupotrebljavate svoje ministarstvo tako to izigravate nekakvu regionalizaciju, i to premetanjem onih slubi koje vama pripadaju.... To to vi radite ja smatram udarom na politiki sistem u Srbiji.849
Promena Ustava
Da bi se Srbija denisala kao regionalizovana i decentralizovana drava, u kojoj bi Vojvodina imala nadlenosti u zakonodavnoj, sudskoj i izvrnoj vlasti, kao i precizno odreenu imovinu i prihode, potrebno je promeniti postojei Ustav. Samo kroz promenu ustava mogue je otkloniti manjakvosti politiki sistem, odnos meunarodnog i unutranjeg prava,850 broj poslanika u republikoj skuptini,851 preambula852 i ustavna denicija Srbije,853 evropske integracije.854
849 Dosetljivi Mlaan Dinki, www.pescanik. 850 Menjaemo ustav, Danas, 13. decembar 2010. Odnos izmeu unutranjeg i meunarodnog prava, kao jedan od razloga za promenu ustava pomenuo je Vlatko Ratkovi, predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skuptine. 851 SNS je pokrenula peticiju kojom se trai smanjenje broja poslanika, jer je 250 poslanika za Srbiju previe, a na emu insistira i SPO. U DS, takoe, smatraju da je brojka od 250 poslanika prevelika. Sredinom januara SNS je predala potpise vie od 300.000 graana koji podravaju inicijativu da se promeni Ustav Srbije kako bi se broj poslanika smanjio za polovinu. 852 Dok je na snazi preambula Ustava nema, smatraju u LDP, reenja za Kosovo. Razliito o promeni Ustava, RTS, 13. decembar 2010. 853 Ustavna denicija Srbije kao drave Srba i ostalih graana mora, po reima Bojana Kostrea, da se promeni, jer vodi segregaciji. Novi ustav 2012., Danas, 29. oktobar 2010. 854 Novi ustav 2012, Danas, 29. oktobar 2010. Na tvrdnju Bojana Kostrea reagovala je Jelena Trivan, potparolka DS: Niko iz EU ne uslovljava Srbiju da promeni Ustav... Do promene Ustava moe doi samo zbog unutranjih potreba. To, meutim, nije ni decentralizacija, koja je ve u najviem aktu denisana, ali ni blanko ostavke koje se, takoe, mogu regulisati zakonskim aktima na niem nivou. Ustav nije uslov za Evropu, Danas, 29. oktobar 2010.
475
O promeni Ustava govore i stranke na vlasti, ali i one u opoziciji. Problem je, meutim, u tome to svaka od njih iznosi svoje razloge za ustavne promene. Veina politikih aktera se slae da su promene neminovne, ali izraava sumnju da su one mogue pre isteka mandata sadanje vladajue koalicije.855 Za razliku od njih, DSS i SRS se protive bilo kakvim promenama Ustava. Dragan Todorovi, potpredsednik SRS istie: U ovoj prii o izmenama ustava najbolje se vidi ko su pioni Amerike. Predlozi su razni, ali je sutina ukidanje preambule, a cilj je da se Srbija odrekne Kosova i Metohije.856 Slinog je miljenja i potpredsednik DSS Slobodan Samardi, koji tvrdi da su inicijative za promenu ustava posledica pritiska iz inostranstva, upravo zbog preambule ustava.857 Sem odricanja od Kosova i Metohije, radikali su u zahtevima za promenu ustava, prepoznali i ideju o Vojvodini kao posebnoj federalnoj jedinici. DS i njeni politiki sateliti... zaduili su predsednika LSV Nenada anka da, uz pomo ekipe profesora novosadskog Pravnog fakulteta, pod platom ustavnih promena, od Vojvodine naine federalnu jedinicu. Na konferenciji za medije na kojoj je izneo pomenuto upozorenje Milorad Miri, potredsednik SRS, je rekao da su i anak i profesori od ranije u javnosti poznati po svojim separatistikim idejama. Predstavnik radikala je naglasio da ista ekipa radi i na integrisanju Vojvodine u Dunavski region, a da tuilatvo i ostali dravni organi o tome ute, jer su i sami deo vlasti koja, iza navodnih promena Ustava, radi na razbijanju drave.858 Spekulacije o postojanju separatizma u Vojvodini, Bojan Pajti je ocenio kao notornu besmislicu, bez ikakvog uporita u stvarnosti. Pominjanje odvajanja Vojvodine, u kojoj je vie od dve treine stanovnitva srpsko, u istoj je ravni kao i tvrdnja da u umadiji jaa separatizam. Dakle radi se o notornoj besmislici.859 Pojedini politiari, rekao je Pajti, manipuliu
855 Ustavne promene da, ali ne u ovom mandatu, Dnevnik, 2. novembar 2010. 856 Svako ima svoju meru ustava, Veernje novosti, 18. decembar 2010. 857 Isto. 858 Od Vojvodine se stvara federalna jedinica u Srbiji, RTS, 13. decembar 2010. 859 Vojvoanski separatizam ne postoji, www.autonomija.info. ak je i miljenje Meunarodnog suda pravde o tome da li je deklaracija Kosova o nezavisnosti u skladu sa meunarodnim pravom posluila za manipulisanje emocijama.
476
emocijama graana i zloupotrebljavaju injenicu da su graani osetljivi na dezintegraciju drave, poto su poslednje dve decenije bili svedoci krvavog raspada SFRJ, odlaska Crne Gore i jednostrane secesije Kosova.
Dunavska strategija Vojvodine

Dunavskom strategijom e biti obuhvaene zemlje koje se ve nalaze u EU, ali i one koje e se tek nai u Uniji. Sama strategija se bazira na etiri stuba transport i veze, ouvanje ivotne sredine, socio-ekonomski razvoj i jaanje institucionalnih kapaciteta u regionu. S obzirom na injenicu da duina Dunava kroz Srbiju iznosi 588 km, to je etvtrina plovnosti reke, Srbija se geografski nametnula kao drava koja, po reima koordinatora za Dunavsku strategiju u kabinetu potpredsednika Vlade Boidara elia, Vuka Dapevia, oekuje velike benete od Dunavske strategije.860 Cilj Dunavske strategije je vei prosperitet, bezbednost i mir stanovnika regiona, a sutina u unapreenju Dunava kao transportnog koridora.
Tako je Goran Kneevi, funkcioner SNS, izjavio: Ako Meunarodni sud pravde potvrdi da je Kosovo imalo pravo na secesiju ono se, po analogiji, moe tumaiti i kao pravo Vojvodine, jer su KiM i Vojvodina imali isti ustavni poloaj i u SFRJ, i u SRJ, odnosno u Srbiji. Danas, 5. mart 2010. andor Egerei je odbacio bilo kakvu mogunost povezivanja Vojvodine sa kosovskim problemom: Ne treba praviti problem kad problem ne postoji. O ovom pitanju oglasio se i Jelko Kacin, specijalni izvestilac EP za Srbiju: Nema spekulacija o Vojvodini i nema poreenja s Kosovom. Vojvodina je deo Srbije, u Vojvodini veliku veinu ine Srbi (...) Ljudi u Vojvodini ele pre svega ekonomsku autonomiju i ko god povezuje tu tenju s Kosovom, nanosi im tetu, ba kao i oni koji bi da raspravljaju o Vojvodini tamo gde se pria o Kosovu. Poreenje tetno za sve, Dnevnik, 3 mart 2010. 860 Raanje novog makroregiona, Dnevnik, 5. decembar 2010. Efekti korienja Dunava su viestruki i ogledaju se i u smanjenju guvi, buke, saobraajnih nesrea i zagaenja okoline, poto transport tone robe kamionom na udaljenost od 100 km zahteva etiri puta vie energije, nego istovetan tansport renim putem. Stvaranje Dunavskog regiona inicirano je pre sedam godina u razgovorima zvaninika nemakog grada Ulma i Skuptine Vojvodine. andor Egerei spada meu najupornije zagovornike stvaranja Dunavskog regiona i izabran je prole godine za potpredsednika Saveta podunavskih gradova i regiona. Inae, Evropska komisija je usvojila Dunavsku strategiju, a oekuje se da e je Savet EU i EP usvojiti sredinom naredne godine, u vreme maarskog predsedavanja EU.
477
Svake godine prekomorski transport izmeu Evropa i Azije, po reima Vladimira Pandurova, raste za vie od 10 odsto i procenjeno je da bi u narednoj deceniji mogao biti utrostruen, ime bi se znaajno poveali trokovi najveih zapadnoevropskih luka u Antverpenu, Roterdamu i Hamburgu, a to bi negativno uticalo na konkurentnost Evrope. Reenje je pronaeno u alternativnoj luci u Rumuniji preko koje bi se transportovala velika koliina kontejnerske robe do odredita u Srednjoj i Zapadnoj Evropi. Vojvodina se u izradu Dunavske strategije nije ukljuila iz separatistikih razloga, nego zato to je u formiranju Dunavskog regiona, kao jednog od najznaajnijih evropskih razvojnih projekata, prepoznala ansu da potvrdi svoju evropsku politiku i, kao ravnopravni partner, igra aktivnu ulogu u evropskim integracijama.861
Kancelarija u Briselu
Vojvodina oekuje veliku korist od otvaranja kancelarije u Briselu, ali i od breg transfera nadlenosti. Otvaranje kancelarije u Briselu je, takoe, bilo predmet kontroverzi u javnosti, jer konzervativan deo politikih aktera nije u tome prepoznao nameru vlasti da u pokrajinu privue investicije, nego elju da se lobira za nezavisnost Vojvodine, odnosno korak ka cepanje drave i uruavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Po reima Marine etojevi, poslanice SRS, otvaranje kancelarije u Briselu nagovetava da je moda i Vojvodina jedna zasebna drava.862 Sline optube su svojevremeno izricane i povodom grba, zastave, himne, statuta, Razvojne banke, odnosno vojvoanske Akademije nauka, pa su pokrajinske vlasti otvaranje briselske kancelarije odloile i vezale za dobijanje statusa kandidata za lanstvo Srbije u EU, pravdajui takvu odluku, a zapravo povlaenje pred nacionalistima, velikim trokovima odravanja
861 Dunav jeste za sve nas luka nade, partnerstva, prijateljstva, mira, izjavio je Egerei. Dunavska strategija je strateki prioritet Vojvodine, www.predsednikskupstine-apv.rs. 862 Kancelarija u Briselu veliki troak, Dnevnikm 21. septembar 2010. Poslanica etojevi smatra da bi otvaranje kancelarije predstavljao veliki troak, pa je optuila pokrajinske vlasti za neodgovorno i rasipniko raspolaganje budetskim sredstvima.
478
kancelarije.863 Budui da je sticanje statusa kandidata proces koji traje najmanje dve godine, pokrajinske vlasti su, uprkos ranijim obeanjima, odluile da kancelariju otvore ranije nego to su to najavljivale. U novembru su Bojan Pajti i ef diplomatije Vuk Jeremi izjavili da e kancelarija Vojvodine u Briselu biti otvorena poetkom januara. Odlukom pokrajinske vlade Predrag Novikov, direktor pokrajinskog fonda Evropski poslovi, je ovlaen da obavi pravne i sve druge poslove vezane za registraciju, otvaranje i poslovanje predstavnitva Vojvodine u Briselu. Tom prilikom je reeno da bi kancelarija mogla biti otvorena u drugoj polovini januara, po uslovom da Vlada Srbije u narednih nekoliko dana dostavi svoju saglasnost, to se ipak, nije dogodilo.864
863 Dok Srbije ne stekne status kandidata, otvaranje predstavnitva Vojvodine u Briselu ne bi, po miljenju Bojana Pajtia, imalo svrhu, jer ne bismo imali pun pristup evropskim fondovima i predstavnitvo bi mnogo vie kotalo nego to bi donosilo sredstava. U uslovima svetske krize, to bi bilo pravo rasipnitvo. Meu vojvoanskim koalicionim partnerima nije bilo saglasnosti oko toga kada bi trebalo otvoriti kancelariju. Pozivanje na trokove kancelarije nije posve ubedljiv argument, budui da su vojvoanski funkcioneri izjavljivali da su partnerske regije besplatno nudile kancelarije. Egerei i Novikov su pominjali Istru, Baden Virtenberg i vladu tajerske, koja je osim prostorija svoje kancelarije, ponudila i dostupnost svog poslovnog kruga. Vojvodini na raspolaganje kancelarija Vlade tajerske, Danas, 16. septembar 2010. Uostalom, Istra je svoju kancelariju otvorila i ne obazirui se mnogo na pitanje statusa kandidata Hrvatske. Za pet godina koliko postoji kancelarija, u Istru je ulo oko 20 miliona eura, a na njeno servisiranje potroeno 40 puta manje novca, samo pola miliona eura. Ne ekajui na kandidaturu i grad Kragujevac je najavio svoju kancelariju u Briselu: Zahvaljujui saradnji sa ekim junomoravskim regionom, u njihovom predstavnitvu u Briselu dodelili su nam kancelariju, naravno besplatno, a na raspolaganju nam je i sva njihova pomo i dosadanje iskustvo, izjavila je Borka Tomi, budua eca tog osa. Ekonomska logika na politiki pogon, Dnevnik, 15. august 2010. Posle Vojvodine i Kragujevca, preicom ka EU kreu i Valjevo, kao i osam optina borskog i zajearskog okruga. Niko predstavnitvo e biti smeteno u prostorijama Asocijacije lokalnih agencija za demokratiju, a istone Srbije u nekoj od nemakih regija. Srpski gradovi otvaraju kancelarije u Briselu, Veernje novosti, 19. novembar 2010. Inae, gradsko vee Birmingema je prvo otvorilo svoj os u Briselu jo 1984. godine, a za njim su sledili i drugi. Danas u Briselu 317 regiona i gradova ima svoja predstavnitva. 864 Vojvodina jo eka kancelariju u Briselu, Veernje novosti, 27. decembar 2010. Nije nam stigao ni jedan negativan signal iz Beograda, pa pretpostavljamo, rekao je P. Novikov, da je u pitanju zauzetost Vlade drugim stvarima, poput budeta.
479
Dogovorom Pajtia i Jeremia sedite vojvoanskog osa e biti u Misiji Srbije pri EU i njemu e biti ustupljen ceo jedan sprat.865 Na primedbe opozicije da je predstavnitvo suvie skupo i da Vojvodina to sebi u ovoj situaciji ne moe da priuti, Novikov je odgovorio da je troak naeg odsustva jo vei, jer time umanjujemo svoje anse za korienje novih evropskih fondova: Ve sada sa sigurnou mogu da tvrdim da e na svaki uloen dinar u predstavnitvo u Briselu, iz evropskih fondova Vojvodina dobiti bar deset dinara.866 Najavljen kao budui ef predstavnitva, Novikov je izjavio da e prioritet kancelarije biti privlaenje to vie investicija u Vojvodinu i Srbiju. Imaemo mogunost da lobiramo za te investicije u mnogim evropskim regijama s kojima Vojvodina ve ima sporazume o saradnji u Italiji, Nemakoj i Austriji. Promovisaemo i nae turistike i obrazovne potencijale.867 Onima koji u predstavnitvu Vojvodine vide izraz vojvoanskog separatizma, Novikov je poruio da time, zapravo, napadaju nove evropske projekte u oblasti izgradnje i modernizacije puteva, mostova, deponija, tehnolokih parkova, kola i otvaranja novih radnih mesta.868 Od pomenute volje zavisi i usvajanje onih zakona (o imovini i nansiranju)869 kojima bi se zaokruio status Pokrajine garantovan Ustavom, ali i preuzimanje novih nadlenosti. Neemo preuzeti nijednu novu nad865 Moe li Vojvodina u Bulevar regenta?, www.dnevnik.rs. U ovom novinskom lanku postavlja se pitanje da li se kancelarija Vojvodine moe nai u istoj zgradi sa Misijom i ambasadom Srbije. Pozivanjem na neimenovani izvor u Ministarstvu spoljnih poslova, u lanku se istie da su diplomatsko-konzularna predstavnitva, po Bekoj konvenciji, osloboena plaanja poreza u zemlji domainu, ali su se obavezala na to da samo ona mogu biti u zgradi, tako da se jo uvek ne zna da li je mogue da se u istoj zgradi nae i kancelarija Vojvodine. 866 Na svaki dinar troka u Vojvodinu e stii deset, Dnevnik, 29. novembar 2010. Da bismo doli do tog cilja potrebne su nam dve godine. U kancelariji e raditi svega tri-etiri oveka, rekao je Novikov. 867 Brisel preica do fondova, Veernje novosti, 7. decembar 2010. 868 U Brisel idu profesionalci, Dnevnik, 7. novembar 2010. 869 Bez zakona o nansiranju Pokrajine ne moe se zamisliti dugorono planiranje, kae Jovica uki, pokrajinski sekretar za nansije. On je rekao da bi se usvajanjem zakona izbegle politike tenzije koje prate usvajanje budeta, jer se uvek polemie oko toga da li e se potovati ustavni minimum od sedam procenata za APV.
480
lenost, poruio je u maju andor Egerei, sve dok te nadlenosti ne budu nansijski pokrivene; jer bi sve drugo bilo neodgovorno i vodilo bi degradaciji pokrajinske administracije. Ohrabreni stupanjem na snagu Statuta, pokrajinski funkcioneri su najavljivali da e preuzimanje nadlenosti biti okonano za est meseci. Kasnije je taj rok produen na godinu dana, a potom je reeno da e on biti okonan do kraja mandata sadanje vlade. Glavnog krivca za spori transfer nadlenosti Bojan Kostre je video u Vladi Srbije, koja nije blagovremeno usvojila potrebne zakone, dok je Dragoslav Petrovi (DS) izjavljivao da je transfer posve u skladu sa realnim procenama i da nisu bili u pravu oni koji su mislili da se sve moe obaviti za nekoliko nedelja, ali ni oni koji su smatrali da se taj posao nee nikada obaviti.870 Pitanje nadlenosti postavilo se i povodom inicjative Lige socijaldemokrata Vojvodine da se osnuje Pokrajinski zavod za statistiku. Zbog preuzimanja novih nadlenosti, zbog planiranja i izrade stratekih dokumenata pokrajinske administracije neophodno je da se vodi, po reima Maje Sedlarevi, potpredsednice Skuptine Vojvodine, i statistika na nivou Vojvodine.871 Ligai su isticali da osnivanje zavoda ima svoje utemeljenje u Ustavu i Statutu i da je osnivanje zavoda, koji je ranije postojao, ali je ukinut 1991. godine, potrebno kako bi smo znali koliko Vojvodina proizvodi, zarauje i sa koliko novca uestvuje u budetu drave. Zavod bi, po reima B. Kostrea, brzo opravdao ulaganja i omoguio da se dobiju statistiki pokazatelji koji su neophodni za kreiranje ekonomskog prostora i upravljanje razvojem.872 S druge strane, zavod ne bi trebalo da bude, naglasio je Kostre, paralelna i dupla institucija u odnosu na Republiki zavod, ve da mu pomogne u boljoj i kvalitetnijoj obradi podataka.
870 U Vladi zadovoljni, ali u Skuptini nisu, Blic, 8 oktobar 2010. Bojan Pajti je izjavio da su prenete dve treine nadlenosti, ali je Maja Sedlarevi, potpredesdnica Skuptine APV, postavila pitanje na koji se broj od 153 nadlenosti te dve treine odnose. Nezadovoljna brzinom preuzimanja nadlenosti, ona je ocenila da je ovakvo stanje nedopustivo i da ne moe biti ni na koji nain opravdano. 871 Vojvoanska statistika ima anse, Dnevnik, 2. oktobar 2010. 872 Liga trai vojvoansku statistiku, www.politika.rs
481
Dragan Vukmirovi, direktor Republikog zavoda za statistiku, smatra da nema razloga za osnivanje vojvoanskog pokrajinskog zavoda. Na primedbe LSV da nije mogue dobiti podatke za Vojvodinu i njen BDP, a to je vano i za politike odnose izmeu pokrajine i republike, Vukmirovi je izjavio da zavod za to do sada nije imao mandat po zakonu i da takvi podaci do sada nisu raeni ne samo za Vojvodinu, nego ni za Beograd, ali ni za centralnu Srbiju: Jednostavno izvori podataka nisu to omoguavali, ali e to vrlo brzo biti mogue.873 Dragoslav Petrovi (DS) takoe ima primedbe na rad Republikog zavoda, kako dinamikom kojom se auriraju podaci, tako i njihovom dostupnou. Petrovi, meutim, smatra da sada nije momenat za otvaranje te teme, jer smo uli u proceduru preuzimanja novih nadlenosti, kao i da nije jedino reenje u osnivanju nove institucije.874 Itvan Pastor iz SVM ocenjuje da formiranje pokrajinskog zavoda za statistiku nije mogue na prepad, niti bez izmene Zakona o prenosu nadlenosti. On meutim, istie da je to ozbiljna tema oko koje bi trebalo da se postigne konsenzus na vojvoanskom nivou. To jeste vojvoanski interes, ali ne bi bilo dobro da se ova tema troi samo za nekakvo dnevno-politiko talasanje.875
873 Nema razloga za osnivanje pokrajinskog zavoda, Nacionalni graanski, 5. oktobar 2010. 874 Petrovi je rekao da nije protiv pokrajinskog zavoda, ali da nije jedino reenje u tome da se osnuje nova institucija. Sve drave imaju centralizovanu statistiku, pa ak i EU ima Evrostat, poruio je Miladin Kovaevi, zamenik direktora Republikog zavoda. Statistika je veoma osetljiv informatiki sistem u kome mora da postoji hijerarhija (...) Zbog toga bi bio potpuni presedan da postoje dva zavoda, odnosno da realne statistike postoje paritetno. Liga trai vojvoansku statistiku, www.politika.rs. 875 Oteavajue okolnosti za vojvoansku statistiku, Dnevnik, 20. septembar 2010. Za uspenu realizaciju inicijative LSV bila je neophodna podrka i saglasnost SVM i DS. Demokrate su smatrale da bi realizacija ove inicijative bila skopana sa problemima, poto je ideja o pokrajinskom zavodu izostala iz Zakona o prenosu nadlenosti. U G17 plus su, takoe, smatrali da nema potrebe za konstituisanjem posebnog zavoda. Iz LSV su poruili da im stavovi G17plus i SPS nisu vani, jer ih ne smatraju dugogodinjim koalicionim partnerima. Oteavajue okolnosti za vojvoansku statistiku, Dnevnik, 20. septembar 2010.
482
Dvojne funkcije
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, izmeu ostalog, predvia ukidanje dvojnih funkcija koje najvie ugroavaju podelu vlasti i vladavinu prava. Povodom ukidanja dvojnih funkcija dolo je do burnih reakcija, kako u republikom, tako i u pokrajinskom parlamentu. Naime, jedan broj vojvoanskih poslanika je, u skladu sa zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo do 1. aprila 2010, da donese odluku koju e od funkcija da zadri.876 Meutim, 20 poslanika je odbilo da se povinuje zakonu, jer kako su naveli, njihove bi ostavke proizvele niz negativnih posledica dovele bi do usporavanja prenosa nadlenosti, oteale bi funkcionisanje parlamenta, poreski obveznici bi se opteretili dodatnim trokovima oko organizovanja izbora za nove poslanike, politikom necelishodnou da se izbori organizuju na polovini mandata aktualnog saziva, injenicom da su birani na neposrednim izborima, kao i uverenjem da zakon ne moe da vai retroaktivno.877 Nasuprot izjavama da se u pokrajini nee tolerisati gomilanje funkcija,878 pokrajinski parlament879 je, krajem marta, doneo odluku da
876 U lanu 82. zakona stoji da je funkcioner koji obavlja vie javnih funkcija na dan poetka primene zakona, dakle od 1. januara, duan da se u roku od 90 dana izjasni o tome koju e javnu funkciju obavljati i dalje. U Ustavu, takoe, postoji odredba po kojoj narodni poslanik ne moe biti funkcioner u organima izvrne vlasti. A organi izvrne vlasti nisu samo republiki organi, nego i predsednici optina i gradonaelnici koji ne izvravaju samo gradske i optinske propise i odluke, nego i republike zakone 877 Goran Jei, predsednik optine Inija i poslanik u pokrajinskoj skuptini izneo je utisak da se ovde zapravo dovode u red neki delovi Demokratske stranke, odnosno njen vojvoanski deo (...) oigledno je da smo smetnja nekom u beogradskoj politikoj eliti. Uostalom ini mi se da je to nastavak one kampanje koja je vie od godinu dana trajala i kod usvajanja Statuta Vojvodine. Nekom smeta vojvoanski DS, Dnevnik, 22. februar 2010. 878 Krajem januara Egerei je izjavio da se nee tolerisati gomilanje funkcija, ali je ve u drugoj polovini februara predloio da se poslanici koji su u parlament uli na osnovu izbornih lista opredele za jednu od funkcija, a da poslanici koje su graani direktno izabrali zadre funkcije do kraja mandata, a da se od novog saziva odredbe o nespojivosti funkcija striktno primenjuju!! Deo poslanika da podnese ostavke, deo da zadri mandate, Danas, 18. februar 2010. 879 Za vladajuu veinu u parlamentu nisu problematini mandati osvojeni po
483
je za obavljanje duplih funkcija potrebno najpre pribaviti miljenje Odbora za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja Skuptine APV, a potom, ukoliko dobiju pozitivno miljenje, i saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije da zadre i drugu funkciju.880 Ovakvoj odluci otro su se usprotivili predstavnici opozicije. Milorad Miri, ef SRS, je ocenio da je odluka protivustavna i protivzakonita, a pokrajinsku vlast da demonstrira samovolju: Tamo gde prestaje da vai zakon vlada samovolja, a gde vlada samovolja tu nastaje haos.881 Vladajuu koaliciju za krenje ustava i zakona optuio je i Borko Ili, funkcioner DSS. Po njegovoj oceni ovde se radi o tome da li jedan zakon vai za sve ostale delove Srbije, a drugi za Vojvodinu.882 Na osnovu pomenute odluke, poslanici su zatraili saglasnost da ostanu na duplim funkcijama, ali im je Agencija uskratila saglasnost i najavila da e protiv njih biti pokrenut postupak. Ni nakon ovakvog stava poslanici nisu podneli ostavke, nego su odluili da se obrate Ustavnom sudu i zatrae ocenu ustavnosti lana 82. zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.883 Sredinom maja Ustavni sud je doneo reenje da se do konaproporcionalnom sistemu, jer se poslanik lako moe zameniti sledeim sa liste, nego mandati osvojeni po veinskom sistemu, jer to podrazumeva nove izbore. Na pitanje da li bi vanredni izbori mogli da ugroze vladajuu koaliciju, Bojan Pajti je odgovorio da bi ZES zadrao veinu, ak i da na tim izborima DS ne uestvuje. Pajti je dodao da nije fer to se digla tolika praina zbog 20 vojvoanskih poslanika, jer nije re o tome da se poslanicima progleda kroz prste, nego o racionalnosti, poto bi novi izbori kotali oko 200 miliona dinara, est meseci bavili bi smo se izborima, dolo bi do stopiranja investicija, a platni spisak bi se uveao za 20 novih funkcionera. Vojvoanski poslanici neopravdano prozivani, www.novosti.rs. 880 Za ovu odluku glasalo je 80 od ukupno 120 poslanika vojvoanske skuptine. 881 Poslanici pitaju Agenciju mogu li sedeti na dve stolice, Dnevnik, 24. mart 2010. 882 Isto. 883 Uz podrku ostalih poslanika, zahtev Ustavnom sudu podneli su Milivoje Vrebalov (LDP), Milenko Filipovi (DS) i ivorad Smiljani (SPS). Nismo mi nikakvi kriminalci, izjavio je Filipovi, mi smo mandat dobili na direktnim izborima. Vojvoanski poslanici odluili da zadre duple funkcije, Dnevnik, 21. april 2010. Saoptenjem se oglasila i poslanika grupa Za evropsku Vojvodinu u kome se istie da svi poslanici izabrani po veinskom sistemu iz poslanike grupe ZEV u celini podravaju ovaj zahtev. U saoptenju se istie i da bi vraanje mandata izazvalo ozbiljan poremeaj u radu parlamenta, kao i nove izbore.
484
ne odluke o zahtevu vojvoanskih poslanika obustavi primena zakonske odredbe o sukobu interesa po kojoj su do prvog aprila funkcioneri morali da se opredele za jednu od funkcija.884 Ustavni sud je zatraio i da Skuptina Srbije, u roku od 30 dana, odgovori po inicijativi za ocenu ustavnosti, ali se Skuptina, umesto odgovora, odluila na izmenu zakona. Batievim amandmanom poniten je lan 82. zakona, a poslanicima omogueno da ostanu na duplim funkcijama.885 Ocenjujui usvajanje Batievog amandmana kao krenje Ustava, Zorana Markovi, direktorica Agencije, zatraila je od predsednika Republike Tadia da ne potpie izmene i dopune zakona.886 Predsednik Tadi, ne samo to je potpisao zakon, nego je pokuao da obmane javnost reima da je Srbija dobila podrku evropskih institucija za ukidanje duplih funkcija u najskorijem vremenu, odnosno do kraja mandata svih postojeih lokalnih administracija i pokrajinskog i republikog parlamenta.887 Samo nekoliko dana nakon pomenute Tadieve izjave oglasio se i Drago Kos, predsednik grupe zemalja Saveta Evrope koje se bore protiv korupcije (GREKO), koji je u intervju novosadskom Dnevniku rekao: Teko mogu poverovati da je bilo ko iz Evrope dao podrku politikoj eliti Srbije za obavNapominje se i da Agencija nije donela odluku u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, pa se smatralo da je time dala odobrenje za vrenje druge funkcije. 884 Istiui da duple funkcije nisu ustavno pravo, Transparentnost Srbija je izrazila svoje uenje odlukom Ustavnog suda. 885 Bati je predloio da funkcioner, zateen na vie funkcija 1. januara, nastavi da ih obavlja ukoliko je u tom trenutku bio odbornik, pokrajinski ili narodni poslanik. Milenko Filipovi, jedan od trojice poslanika koji se obratio USS, ocenio je da su izmene Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije oekivane i razumne. 886 Poziv Tadiu da ne stavi paraf, Dnevnik, 30. jul 2010. Markovieva je najavila da e se Agencija, ukoliko Tadi potpie izmene i dopune zakona, obratiti Ustavnom sudu Srbije inicijativom za ocenom ustavnosti ovakvog zakona. Ona je pozvala demokratsku javnost da reaguje na donoenje zakona kojim se kri Ustav. 887 Tadi: Ne treba plaiti graane, Danas, 11. august 2010. Jorgovanka Tabakovi (SNS) je Tadievo objanjenje nazvala kontradiktornim, jer on ne moe imati podrku Evrope ili se braniti njenom podrkom za krenje sopstvenog ustava. Tabakovi je izjavila da iza odluke da se zadre duple funkcije stoji vlada koja je takav predlog ibicarski provuka kroz zakon, podsmevajui se svima u lice. Tabakovi: Vladino ibicarenje, Dnevnik, 12. august 2010.
485
ljanje duplih funkcija do kraja mandata, dakle jo dve godine. Neka kau ime i kada im je takva dozvola data.888 Nespremnost da se sprovode dosledna podela vlasti posluila je edomiru upiu, predsedniku UO Agencije za borbu protiv korupcije, da izrekne dramatino upozorenje: Gubitak prava na putovanje bez viza jedna je od mera kojima bi nas mogla Evropa kazniti... Ako vlast ne primenjuje evropske standarde, kao to je vladavina prava, mogli bi smo izgubiti kredite ili da nam budu zaustavljene investicije, kao to se, zbog korupcije, ve dogodilo u susednoj Bugarskoj.889 Ministarstvo pravde je upieva upozorenja okvalikovalo kao prejaka, istiui da je sve raeno u skladu sa meunarodnim standardima.890 Saglasnost uspostavljena povodom duplih funkcija prevazilazi okvire pokrajine, o emu, osim ve pomenute Tadieve izjave, govori i izjava Slavice uki Dejanovi, predsednice republike skuptine, da e duple funkcije ostati do kraja mandata sadanjih funkcionera.891 Nastojanja vojvoanske politike klase da sauva svoje funkcije, dovodi u pitanje kako njenu deklarativnu privrenost evropskim vrednostima, tako i nameru da uini potpuni diskontinuitet sa Miloevievim reimom. Politika klasa je ostala bez odgovora na podatke o zabrinjavajuem privrednom zaostajanju pokrajine. Tako su dve uporine take vojvoanske retorike, ona o razvojnom adutu i ona o najevropskijem delu Srbije, pretvorene u puku retoriku.
888 U Evropu se ne ide na dve fotelje, Dnevnik, 14. august 2010. 889 Udarie fotelje na vize, Dnevnik, 12. august 2010. 890 Inae, Ministarstvo pravde je Skuptini APV dostavilo svoje miljenje kojim se podravaju stavovi Odbora za administrativna i mandatko-imunitetska pitanja. U svom miljenju Ministarstvo pravde, prema saoptenju ZEV, istie da poslanici koji su do poetka primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije obavljali vie funkcija, mogu iste obavljati do isteka mandata. Vojvoanski poslanici odluili da zadre duple funkcije, Dnevnik, 21. april 2010. Slobodan Vueti, bivi predsednik USS, istie da Ministarstvo pravde nije ovlaeno za tumaenje zakona, ve to treba da ini Skuptina Srbije. 891 Isto.
486
neophodno je ustavne promene iskoristiti da Vojvodina dobije nadlenosti u zakonodavnoj, sudskoj i izvrnoj vlasti neophodno je striktno pridravanje naela podele vlasti; vojvodjanska autonomija je proces koji zahteva bri transfer nadlenosti; ubrzati procese decentralizacije i regionalizacije, to je u interesu i Vojvodine i cele Srbije; otvaranje vojvodjanske kancelarije u Briselu treba staviti u funkciju to potpunije integracije Vojvodine u meunarodne privredne tokove.
487
Sandak: stalna tenzija

Sandak se tokom 2010. godine skoro konstantno nalazio u centru panje javnosti i medija Srbije. ini se da nije prola nedelja, a da se neka vest iz Sandaka, informacija o izborima za Nacionalni savet Bonjaka, incident ili, to je najee bio sluaj, izjava glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlia, nije nala na naslovnim stranama ovdanjih tampanih i elektronskih medija. Sandak je esto pominjan i kao mogue novo krizno arite. Ta teza je dokazivana na razliite naine, etnikom i verskom strukturom, (veinu u ovoj oblasti ima bonjako-muslimansko stanovnitvo) ali i graninim poloajem, blizinom Kosova i BiH, nekadanjih ratnih zona. Sandak je, ipak, bio u zapeku interesovanja svih vlada Srbije od petooktobarskih promena. Zvanini Beograd je izgleda bio ubeen da su svi problem Sandaka reeni time to su dve do sada vodee stranke sandakih Bonjaka, SDA i SDP, ule u vlast i to su njihovi lideri i osnivai Sulejman Ugljanin i Rasim Ljaji postali ministri u aktuelnoj vladi Mirka Cvetkovia. Sve vlade Srbije u poslednjih 10 godina, bez obzira da li ih je predvodila DS ili DSS, tvrdile su da su posveene potovanju prava nacionalnih i verskih manjina. I meunarodne institucije su uglavnom hvalile napredak Srbije na tom planu, uz povremene uglavnom sitnije zamerke. Sandaki Bonjaci, meutim, oigledno nisu zadovoljni ni ekonomskom ni politikom situacijom. Poslednjih 10 godina, bonjaki glasovi su itekako, nekad i presudno, uticali na rezultat izbora u Srbiji. Svih godina su glasali za proevropske i prodemokratske snage, a 2008. ubedljiva veina sandakih Bonjaka je glasala za predsednika Borisa Tadia i koaliciju Za evropsku Srbiju . Kao i graani u ostatku Srbije, i Sandaklije su se, 10 godina od politikih promena i pada Miloevia sa vlasti, zapitali gde su i ta su dobili od petog oktobra? Odgovori su, naalost, poraavajui. Sve sandake optine su na rubu ekonomskog kolapsa, privatizacija je dala katastrofalne rezultate, ozbiljnih investicija nema, a Novi Pazar, najvei sandaki grad, ima vie nezaposlenih nego zaposlenih. Zvanino
488
ovaj grad ima 125 hiljada stanovnika, samo 18 hiljada zaposlenih i 22 hiljade nezaposlenih, a Novopazarci i Sandaklije u ostalim gradovima i dalje jedini izlaz za svoju egzistenciju vide u inostranstvu, uglavnom Zapadnoj Evropi. Bonjaka nikada nije bilo vie na vlasti u Beogradu, pored dva ministra u vladi, tu je vie pomonika i dravnih sekretara, a stanje u Sandaku nikada nije bilo loije. Slina je situacija i u ostalim delovima siromane Srbije, ali Bonjaci su dodatne razloge za nezadovoljstvo nali u pojedinim specinim problemima. Iako su mnoge vlade najavljivale, udeo Bonjaka u dravnim strukturama, naroito MUP-u i pravosuu, nije ni poboljan ni usklaen sa etnikom strukturom tih sredina. U policiji u Novom Pazaru je oko 30 odsto Bonjaka, mada je njihov udeo u stanovnitvu ak 80 odsto. Drava ne samo da nije reila problem postojanja paralelnih Islamskih zajednica ve je pojedinim potezima i favorizovanjem IZS reis ul uleme Adema Zilkia na tetu IZ u Srbiji muftije Muamera Zukorlia, problem samo pojaavala. Na svako, dodue retko, pominjanje pitanja statusa regije, Bonjaka ili poloaja muslimana, vlasti su uglavnom reagovale ignorantski, lakonskom reenicom da dva ministra Bonjaka u vladi Srbije pokazuju ispravnost politike Beograda.
Politika previranja i partije

Nezadovoljstvo Sandaklija podudarilo se sa nezadovoljstvom muftije Zukorlia koji je na izborima 2008. podrao Borisa Tadia, Rasima Ljajia i jedinstvenu listu Za evropsku Srbiju . Prema Zukorlievim reima, Tadi i DS su izneverili predizborna obeanja pre svega o zalaganju za jedinstvenu IZ, to je bio dovoljan razlog da muftija postane otar kritiar vlade. Mislim da je Boris Tadi u jednom poklekao, on je pokuao da nastavi tu priu Zorana inia, meutim, zastao je negdje u po brda. Ja sad ne mogu da nagaam ta su stvarni razlozi Mislim da ga loe savetuju njegovi duhovni, akademski i drugi savjetnici, pa se ponavlja greka sa Kosovom, gdje se alju lani izvjetaji: super je u Sandaku svi vole Srbiju, samo
489
ima jedan muftija tamo, sa par nekih fundamentalista, koga treba smiriti i ograniiti i sve e biti u redu.892. Mada je sudei po medijskim natpisima i komentarima, trenutno verovatno najomrznutija linost na politikoj sceni Srbije, Zukorli se ipak nametnuo kao bitan politiki faktor u Sandaku. Pokazali su to i izbori za Nacionalni savet Bonjaka,odrani 6.juna 2010. godine, na kojima je najvie glasova dobila lista muftije Zukorlia. Mada izbori nisu bili politiki jer nacionalni saveti nemaju politiku ulogu, shvaeni su kao politiko izjanjavanje izmeu tri opcije: Rasima Ljajia, Sulejmana Ugljanina i muftije Zukorlia. Drava je, naalost, ne samo ignorisala jaanje Zukorlia i njegove pozive na razgovor ve je udnim potezima Ministarstva za ljudska i manjinska prava presudno uticala na onemoguavanje formiranja nacionalnog saveta Bonjaka i raspisivanje novih izbora za 17.april ove godine. Time su muftiji samo dali vetar u lea . Muftija Zukorli je, na ignorisanje Beograda, reagovao dodatnim zaotravanjem retorike i postao je glavni promoter ideje o autonomiji Sandaka i redenisanju ustavnog statusa Bonjaka. Trenutnu popularnost koju uiva u delu bonjake populacije, muftja e pokuati da kapitalizuje na predstojeim parlamentarnim izborima koji bi, ako ne budu prevremeni to se ne iskljuuje, trebalo da budu odrani u prvom delu 2012. godine. Listu Bonjake kulturne zajednice na izborima za Nacionalni savet Bonjaka (ili Bonjako nacionalno vee, BNV, to je ei izraz), koju je predvodio muftija Zukorli podrali su LDP edomira Jovanovia, ali i neke bonjake partije:Sandaka narodna partija Mirsada erleka, Narodni pokret Sandaka Demaila Suljevia, Demokratska partija SandakaNakon izbora za nacionalni savet na kojima je osvojio najvie, skoro 49 odsto glasova, Zukorli je reio da se vie, ali indirektno politiki angauje. Krajem 2010. godine, 25.decembra u Novom Pazaru je osnovana Bonjaka demokratska zajednica. Za predsednika je izabran ekonomista Emir El, urak muftije Zukorlia. Formiranje nove bonjake stranke, uz postojeih desetak, El tumai potrebom za politiarima novog kova i prave bonjake stranke koja bi se istinski zalagala za zatitu bonjakih interesa i nacionalnog identiteta. On istie da su aktuelne
892 Nin, 3.jun 2010.
490
politike u Sandaku pokazale da jednostavno nisu spremne na izazove koje su pred njima postavili Bonjaci. injenica je da aktuelna vladajua politika partija nije ispunila svoja predizborna politika obeanja, u tom smislu je neophodno zaista formiranje novih pilitikih partija, koje e jasno i nedvosmisleno zastupati prave interese Bonjaka .893 Na osnivakoj skuptini BDZ govorio je i muftija Zukorli. Parlamentarni izbori e verovatno biti raspisani tek 2012.godine, te je prerano predviati kako e na njima uestvovati bonjake stranke. Ne bi bilo iznenaenje da BDZ, uz jo neke bonjake stranke bliske Zukorliu postignu predizborni sporazum sa LDP. Sulejman Ugljanin, lider SDA i ministar bez portfelja pozvao je bonjake partije da na sledeim izborima uestvuju zajedno, na jedinstvenoj listi. Postoje praktini razlozi da bonjake partije blie sarauju, a moda i naprave iru koaliciju. Koalicioni kapacitet takvog saveza bio bi mnogo vei, a naravno i uticaj u Vladi i drugim institucijama. Ujedno bi se umanjile i mnoge nesuglasice izmeu bonjakih politikih opcija, a dobili bismo i novi kvalitet u predstavljanju naih interesa u Beogradu. Takoe, stvorili bi se uslovi za bri ekonomski razvoj u Sandaku .894 Njegov poziv je Ljaji, koji je 2009. godine osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije odbio, dok je Zukorli rekao da je otvoren za razgovor o reavanju svih otvorenih pitanja Bonjaka, ali da Ugljanin treba da pokae da li iskreno eli dogovor. Nikakvih zvaninih kontakata izmeu njih dvojice nije bilo, ali spekulie se da je bilo nezvaninih. Ugljaninov poziv se ipak pre moe shvatiti kao politiki marketing, ali nije iskljueno da SDA oko sebe okupi manje bonjake stranke i sebi bliske ugledne Bonjake i sa takvom listom izae na izbore. Zanimljivo je da je Ugljanin krajem godine zaotrio svoju retoriku i poeo da kritikuje vladu iji je lan da nije uinila dovoljno na poboljanju poloaja Sandaka i Bonjaka. Sandaka demokratska partija koju je osnovao Rasim Ljaji, sada je predvodi Read Hodi, trenutno, od bonjakih stranaka, ima najvie odbornika u sandakim optinama i okosnica je vladajuih koalicija u Novom Pazaru, Sjenici i Prijepolju. Meutim, njena politika budunost je najneizvesnija. Za oekivati je da kadrovi SDP
893 Bosnjaci net. 31. decembar 2010. 894 Danas,16.novembar 2010.
491
preu u Ljajievu novu stranku socijaldemokrata i da sa DS kao glavnim koalicionim partnerom, zajedno izau na izbore. Ljaji za sada to ne potvuje, a ranije je govorio da se SDPS sprema za samostalno uee na izborima. Obzirom da, po istraivanjima javnog mnjenja, Ljajieve socijaldemokrate trenutno nemaju velike anse da preu census, ali ipak donose neke glasove, verovatnija je mogunost da izau na izbore na listi DS. SDP je u Sandaku izgubila na popularnosti to pokazuju i izbori za bonjaki nacionalni savet na kojima je lista Bonjaki preporod, koju je ova stranka podrala osvojila manje od 15 odsto glasova. Iako nije izgledna koalicija na republikom nivou, nakon izbora za BNV, dolo je do pribliavanja SDA i SDP, dve nekada neprijateljske stranke, to se moe tumaiti pre svega strahom od gubitka vlasti i rasta popularnosti muftije Zukorlia. Ove dve stranke formirale su, krajem 2010. godine, novu vladajuu koaliciju u Sjenici. SDP ima najvie odbornika u Skuptini optine Sjenica i glavna je stranka vladajue koalicije, iz koje su izbaene politike organizacije koje su podrale listu muftije Zukorlia na izborima za BNV a ukljuena SDA. Stranka Sulejmana Ugljanina je traila da po istom principu i vlast u Novom Pazaru bude promenjena, to je SDP odbila. Ministar Ljaji je ocenio da bi koalicija SDA SDP u ovom gradu, godinu dana pre izbora donela svima vie tete nego koristi. Mi smo kao stranka rekli da lokalni odbori imaju potpunu autonomiju da donesu odluku o tome i neemo se nikome protiviti, ukoliko procene da je to njihov interes. Sa stanovita praktinog delovanja mi imamo koaliciju sa Jedinstvenom srpskom listom, pa bi to podrazumevalo prekompoziciju unutar same vlasti. Da bi se nova vlast uhodala potrebno je najmanje est meseci da proe, a onda dolazi i kampanja za sledee izbore895
Izbori za nacionalni savet

Ubedljivo najvaniji politiki dogaaj prole godine u Sandaku bili su izbori za nacionalni savet Bonjaka. Poto nije dolo do formiranja saveta koji bi priznala Srbija ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar ipli je 17. Januara raspisao nove izbore koji bi trebalo da budu odrani
895 Tanjug, 21. januar 2011.
492
17.aprila 2011. Prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, usvojenom u Skuptini Srbije 2009. godine, nacionalni saveti predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obavetavanja na jeziku nacionalne manjine i slubene upotrebe jezika i pisma. Zakon omoguava posredni i neposredni izbor lanova saveta, a Bonjaci su se, natpolovinim upisom u biraki spisak opredelili za direktne izbore. Prvi izbori za nacionalne savete odrani su 6.juna, prole godine u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije. Na izborima je uestvovalo 19 nacionalnih manjina, od kojih su pripadnici 16 manjina birali predstavnike u nacionalnim savetima direktnim izborima, dok su tri nacionalne manjine svoje savete birali indirektno, putem elektorskih skuptina. U poseban biraki spisak upisalo se 96.656 Bonjaka, od kojih je 54.574 izalo na izbore za Bonjaki nacionalni savet odrane 6.juna, to je 56,46% od broja upisanih. Za listu Bonjaka kulturna zajednica BKZ muftija Muamer ef. Zukorli glasalo je 26.212 to ini 48,40%, i time je BKZ osvojila 17 mandata u Nacionalnom savetu Bonjaka. Za listu Bonjaka lista, koju je podrala SDA ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina glasalo je 20.225 to ini 37,35%, i time dobili 13 mandata u Nacionalnom savetu Bonjaka.Za listu Bonjaki preporod, koju je podrala SDP ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajia, glasalo je 7.717 to ini 14,25%, i time dobili pet mandata u Nacionalnom savetu Bonjaka. Pre samih izbora, odluku muftije Zukorlia da bude nosilac liste BKZ, kritikovali su pojedinci, a pre svega lider rivalske Islamske zajednice Srbije. Reis ul ulema IZS Adem Zilki tvrdi da je kandidatura Muamera Zukorlia za nosioca liste Bonjake kulturne zajednice dokaz da ga zanimaju iskljuivo politika i biznis: Zukorlieva kandidatura potvruje opravdanost naeg istupanja iz okrilja Meihata Islamske zajednice u Srbiji, koji je pod njegovim rukovoenjem uvek bio zaglibljen u politiku i privatni biznis .896 Angaman muftije Muamera Zukorlia, kao nosioca liste nevladine organizacije Bonjaka kulturna zajednica na izborima za Nacionalni savet Bonjaka, kritikovali su i SDP i SDA. Obe stranke su muftiju optuile za zloupotrebu religije. Zakon o nacionalnim savetima, meutim, ne zabranjuje svetenim licima da se kandiduju za ta tela poto ona nemaju
896 Kurir, 15. april 2010.
493
politiku ulogu. Sem muftije Zukorlia, na listi BKZ se nalo jo imama i uglednih pojedinaca iz IZ u Srbiji, ali su i na listama za maarski i slovaki nacionalni savet bili svetenici katolike i protestantske religije, to nikome nije smetalo niti je iko tu pojavu kritikovao. Kampanja za izbor bonjakog nacionalnog saveta obilovala je tekim reima, optubama i uvredama, ali, za razliku od nekih prolih izbora, nije bilo zikih incidenata. Zukorli je metu kritike uperio na dva ministra Bonjaka, Ljajia i Ugljanina, koji, po njegovoj oceni, nisu nita uradili na poboljanju poloaja Bonjaka i Sandaka. Dva ministra su, s druge strane, muftiju optuivali da iri mrnju, strah i paniku. U kampanju se indirektno na strani dva ministra ukljuivala i drava koja je, prigodnim manifestacijama jasno poruivala ko su njeni favoriti meu Sandaklijama. Boris Tadi je tako, nekoliko dana pre izbora, dobio plaketu zahvalnosti dotadanjeg BNV. Plaketu mu je, uz prigodni govor, uruio ministar Ugljanin, predsednik tadanjeg BNV. Obeleen je i roendan IZS, kome su prisustvovali pojedini ministri u vladi, kao i ef BIA, to su takoe mnogi Bonjaci shvatili kao poruku koju IZ i verskog lidera vlasti Srbije podravaju. Muftija Zukorli je postao medijska atrakcija, pa su njegovi stavovi i izjave u beogradskim medijima nairoko citirane, esto uz otre komentare i tvrdnje o islamskom ekstremizmu . U kampanju su se direktno ukljuili i iz susedne BiH. Reis ul ulema IZ BiH Mustafa Ceri, kog za verskog poglavara priznaje IZ u Srbiji, podrao je muftiju Zukorlia i pozvao Bonjake da glasaju za najboljeg sina Sandaka . Listu BKZ je podrao i Bakir Izetbegovi, sadanji bonjaki lan Predsednitva BiH i funkcioner SDA. Predsednik SDA Sulejman Tihi tvrdio je da Izetbegovi nije podrao BKZ u ime SDA. Po objavljivanju nezvaninih rezultata u centru Novog Pazara okupilo se vie hiljada pristalica muftije Zukorlia koji su slavili pobedu, ali i oko hiljadu andarma. U slavljenikom govoru muftija je poruio da je Teritorija koja se zove Bonjako nacionalno vee je slobodna i vie nikada nee biti porobljena!897 Meutim, Zukorli je ubrzo spustio loptu i pozvao Tadia i predstavnike zvaninog Beograda na razgovor istiui: U borbi smo otri, a kada pobedimo, tolerantni. S obzirom na sve to se dogaalo,
897 Kurir, 8. jun 2010.
494
bilo je potrebno da se podigne glas. Nakon pobede, za to nema potrebe. Naa retorika e biti na doslednom potenciranju svih prava Bonjaka, posebno na ravnopravnosti Bonjaka u Srbiji i reavanju svih otvorenih pitanja i problema dijalogom. Verujem da je zvanini Beograd ovom pobedom shvatio poruku da je predstavljanju sandakih Bonjaka kroz line i partijske interese isteklo vreme .898 I pojedini analitiari su smatrali da Beograd treba da pone dijalog sa Zukorliem. Duan Janji, direktor Foruma za etnike odnose smatra da su izbori za nacionalne savete, iako nisu bili politiki, pokazali da Ugljanin i Ljaji nemaju presudni uticaj u Sandaku ve Zukorli. Janji istie da je Pobeda Itvana Pastora i Muamera Zukorlia na izborima za nacionalne savete potvrdila njih kao nacionalne lidere sa kojima e i drava i vladajua stranka morati da razgovara ozbiljno, kao sa partnerima, ako ne eli problem. Prvo e se otvoriti pitanje upravljanja i kontrolisanja nacionalnih medija, koje e vladajua DS morati da im prepusti, a odmah treba oekivati i mnogo snanije zahteve da se formiraju etniki regioni, da Sandak bude jedan, nedeljiv region, a da sever Bake bude etniki distrikt u Vojvodini. Ako ne eli vee probleme, destabilizaciju i radikalizaciju prilika drava mora da nae trei put saradnje sa Maarima i Bonjacima . 899 On veruje da e nakon ovih izbora dosadanji verski lider Muamer Zukorli postati politiki faktor i da e birati izmeu Tadia i Nikolia i podsea da je Itvan Pastor ve kao ozbiljnijeg partnera izabrao naprednjaka Nikolia. Beograd je nemo reagovao na muftijine pozive, a tri bonjake liste neformalno su razmatrale mogunost formiranja Bonjakog nacionalnog saveta. Nikakvih zvaninih kontakata nije bilo, a Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je tek za 7.jul zakazalo konstitutivnu sednicu ovog tela u Novom Pazaru. Za potrebnu veinu, listi BKZ muftije Zukorlia nedostajao je samo jedan glas i njegovi venici su doli na zakazanu sednicu. Druge dve liste su bojkotovale, izuzimajui dva lana Bonjakog preporoda Zehnije Bulia i Hidajeta Mustaa koji su se pojavili i podrali veinu BKZ. Sa 19 prisutnih lanova, 17 BKZ i dva Bonjakog preporoda, lista koju je predvodio Zukorli formirala je novo BNV Za predsednika je izabran
898 Danas, 7. jun 2010. 899 Blic, 8. jun 2010.
495
profesor dr Mevlud Dudi, rektor Internacionalnog univerziteta, potpredsednici su Emir El, ekonomista i savetnik gradonaelnika Novog Pazara, Zehnija Buli, profesor srpskog jezika i knjievnosti i kandidat liste Bonjaki preporod, a Samir Tandir, portparol Meihata Islamske zajednice u Srbiji, izabran je za predsednika Izvrnog odbora Bonjakog nacionalnog vea. Drava, a ni liste BL i BP nisu priznale ovaj izbor. Konstitutivna sednica imala je dva dela. U prvom delu sednicom je predsedavao Petar Anti, dravni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Anti je na sednici proitao Poslovnik koji je dopunjen stavom da je neophodno prisustvo dve treine lanova, to znai 23 od ukupno 35 venika BNV. U sali je bilo 19 17 kandidata BKZ i dva Bonjakog preporoda. Anti je istakao da Nacionalni savet Bonjaka nije konstituisan, jer su se pojavili predstavnici jedne liste Bonjake kulturne zajednice. Postoje mogunosti za dalje konsultacije, ukoliko to ne uspe postoje zakonske mere . 900 Na pitanje novinara zato je izmenjen Poslovnik i ubaena odredba o neophodnom prisustvu dve treine odbornika, koja nije postojala u Poslovnicima ostalih nacionalnih saveta, Anti je rekao da je to uinjeno zbog specinosti bonjake nacionalne manjine. Sednicom je nastavio da predsedava muftija Muamer Zukorli, nosilac liste BKZ, ocenio je da je Poslovnik promenjen uoi zasedanja i vai samo za Bonjake jer smo taoci dva ministra i Vlade Srbije . Muftija Zukorli je rekao da je to brutalno krenje zakona i demonstriranje politike volje na dva naina. Prvo je promena navodnog Poslovnika, a drugo je falsikovanje ostavki ljudi sa liste Bonjaki preporod. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je dobilo nalog da opstruira konstituisanje Bonjakog nacionalnog saveta zato to je na izborima pobedila BKZ .901 Muftiju Zukorlia su politiki protivnici optuili da je potkupljivanjem dva venika, Zehnije Bulia i Hidajeta Mustaa, kandidata sa liste BP, doao do veine, te da tako prekraja izbornu volju Bonjaka. Buli i Musta su odbacili te optube i uzvratili tvrdnjama da je neko falsikovao njihove ostavke. Bonjaki preporod je nedeljama izbegavao da objavi zvanina imena svojih pet lanova BNV. Kako prema Zakonu mandati pri900 Danas, 8.jul 2010. 901 Danas, 8.jul 2010.
496
padaju kandidatima po rednom broju, Buli i Musta, koji su bili meu prvih pet na listi BP, trebalo je da se nau u BNV. Ispostavilo se, meutim, da je, izgleda, neko u njihovo ime podneo ostavke, a Bonjaki preporod je tek nekoliko meseci posle izbora saoptio imena svojih venika, meu kojima nije bilo ove dvojice. Buli i Musta tvrde da ostavke nisu podneli i da je neko podneo falsikate. Buli je objasnio da je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava 5. jula, dva dana pre konstitutivne sednice, dao izjavu da prihvata mandat i da svaki pokuaj da se u moje ime da nekakva ostavka prevara . Buli je podneo krivinu prijavu protiv NN lica zbog falsikovanja potpisa i Ministarstva zato to je to prihvatilo uprkos izjavi koju je dao. Tubu je podneo i Musta. Venici Bonjake liste, objasnio je nosilac liste Esad Dudevi, odluili su da ne uestvuju u radu konstitutivne sednice, poto nijedna lista nije imala veinu . ao mi je to nije dolo do konstituisanja i sve smo uradili da doe do postizanja nacionalnog konsenzusa. Verujem da e u novom izbornom ciklusu doi do postizanja konsenzusa .902 Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar ipli izjavio je da je konstituisanje Nacionalnog saveta Bonjaka bilo neuspeno, da su nakon toga preduzete aktivnosti protivne zakonu i da e uzurpacija prava bonjake manjinske zajednice biti sankcionisana. Prema njegovim reima, na konstitutivnoj sednici Nacionalni savet Bonjaka nije konstituisan poto, kako je objasnio, niko od izabranih lanova nije verikovao svoj mandat, pa je sednica zakljuena. ipli je naveo:Aktivnosti koje su nakon toga preduzete protivne su zakonu i zbog toga se ne mogu protumaiti kao formiranje Nacionalnog saveta bonjake nacionalne manjine . On je upozorio da e svaka zloupotreba ili uzurpacija prava koja su ustavom garantovana pripadnicima bonjake manjinske zajednice biti sankcionisana.903Liberalno demokratska partija koja je na izborima podrala listu BKZ Muamera Zukorlia optuila je ministra iplia i njegovo Ministarstvo za diskriminatorsko ponaanje, koje produbljuje krizu u Sandaku. Poslanik LDP Kenan Hajdarevi optuio je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava da je prekrilo oredbe zakona o nacionalnim saveti902 Danas, 8.jul 2010. 903 Tanjug, 7.jul 2010.
497
ma spreavajui da se nacionalni savet Bonjaka konstituie po pravilima koja su vaila za ostale nacionalne manjine. Hajdarevi u izjavi potsea da su nacionalni saveti nacionalnih manjina konstituisani prostom, a da je za bonjaki izmenjen pravilnik tako to je uvedena odredba o dvotreinskoj veini. On tvrdi da su se pojavile i falsikovane ostavke dva lana saveta sa liste Bonjaki preporod, to pokazuje elju Ministarstva da prekroji izbornu volju Bonjaka i kreira bonjaki nacionalni savet shodno partijskoj i linoj volji dva ministra Bonjaka u vladi Srbije . 904 Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ubrzo je odluilo je da za Nacionalni savet bonjake manjine raspie nove izbore, ali je to uinilo tek 17. januara 2011. godine. Formirano Bonjako nacionalno vee, koje Ministarstvo ne priznaje, odmah je saoptilo da ne pristaje na nove izbore. Profesor dr Mevlud Dudi, predsednik BNV istie da nikakvi novi izbori nas ne zanimaju. Beogradski reim organizuje izbore kako bi doao do, za njih, podobnog nacionalnog vea. Mi smo konstituisali Bonjako vee u skladu sa svim propisima ove drave, a to to te propise neko kri, kako bi osporio ubedljivu pobedu Bonjake kulturne zajednice, to nas ne zanima905 Nosilac liste Bonjake kulturne zajednice muftija Muamer Zukorli vie puta je traio hitne ostavke ministara Svetozara iplia i Rasima Ljajia. Zukorli smatra da su njih dvojica glavni organizatori falsikovanja ostavki dvojice kandidata sa liste Bonjakog preporoda, koji su inili kvorum na spornoj konstitutivnoj sednici Nacionalnog saveta Bonjaka i diskriminatorske promene poslovnika. Ako njih dvojica ne podnesu ostavke, onda traimo od predsednika Srbije Borisa Tadia da ih smeni, u suprotnom smatraemo ga sauesnikom u ovim zloupotrebama, kazao je Zukorli. On je ponovio stav da odluke Ministarstva za ljudska i manjinska prava ne ostavlja Bonjacima nikakvu drugu mogunost nego da formiraju paralelne autonomne institucije.906 Usledilo je viemeseno prepucavanje oko formiranja BNV. U sluaj su se ukljuile i nezavisne institucije. Poverenik za zatitu ravnopravnosti Nevena Petrui uputila je miljenje Ministarstvu za ljudska i
904 Danas, 8.jul 2010. 905 Politika, 10.jul 2010. 906 Politika, 10. jul 2010.
498
manjinska prava Srbije da je neopravdano napravljena razlika oko uslova za konstituisanje Nacionalnog saveta bonjake nacionalne manjine i drugih saveta manjina, ime je povreeno naelo jednakosti graana u ostvarivanju izbornih prava. Nevena Petrui je navela da je do povrede naela jednakosti dolo usvajanjem novog Poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta bonjake nacionalne manjine od 6. jula 2010, kojim je propisano da je za konstituisanje Nacionalnog saveta potrebna verikacija najmanje dve treine mandata. To pravilo nije sadrano u poslovnicima po kojima su konstituisani nacionalni saveti svih drugih nacionalnih manjina, kae se u saoptenju Nevene Petrui. Propisivanjem posebnog uslova samo za konstituisanje Nacionalnog saveta bonjake nacionalne manjine izvrena je diskriminacija, zabranjena Ustavom Srbije, meunarodnim ugovorima i zakonskim propisima.907 Zatitnik graana Saa Jankovi utvrdio je propuste u sprovoenju Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i inicirao unapreenje propisa o njihovom konstituisanju, saopteno je iz njegovog kabineta. Zatitnik je utvrdio propuste Ministarstva za ljudska i manjinska prava koji su naruili samostalnost nacionalnih saveta kao predstavnikih tela nacionalnih manjina i pogodovali krenju prava graana na zatitu podataka o linosti u vezi sa upisom u posebne birake spiskove nacionalnih manjina. Jankovi je od iplia traio da van snage stavi poslovnike o radu konstitutivnih sednica nacionalnih saveta koje je, kako se navodi, doneo bez izriitog ovlaenja u zakonu i da izmeni Uputstvo o upisu u poseban biraki spisak nacionalnih manjina, iju je primenu u praksi pratio niz zloupotreba. 908 Rodoljub abi, poverenik za slobodu informacija od javnog znaaja, nakon desetine prijava graana da su se njihova imena nala na spiskovima biraa za izbore za nacionalne savete bez njihovog znanja, podneo je vie krivinih prijava. Grube ilustracije radi mogu rei da je u posebnom birakom spisku bonjake nacionalne manjine u optini Novi Beograd
907 Kurir, 13. avgust 2010. 908 Tanjug, 7. decembar 2010.
499
falsikovana bar etvrtina zahteva, rekao je abi.909 Javnosti je potvreno samo jedno ime sa krivine prijave, a to je Remzo Hukovi, slubenik Ministarstva za rad i socijalna pitanja, navodi se u krivinoj prijavi kao donosilac grupe zahteva za upis u poseban biraki spisak bonjake nacionalne manjine u optini Novi Beograd. Hukovi je negirao navode i tvrdi da o falsikovanim upisima ne zna nita i da nije problem u njemu ve u loem zakonu. Hukovi navodi da je bio protoni bojler izmeu graana i ljudi koji su ih upisivali u birake spiskove: Nisam ja ni grafolog ni kriminalistiki inspektor pa da istraujem da li su prijave falsikat ili ne .910 Uz posredovanje OEBS, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, 9. novembra 2010. je odran poslednji sastanak o formiranju BNV. Pregovorima su prisustvovali nosioci sve tri liste: muftija Muamer Zukorli (BKZ), Esad Dudevi (BL) i Nazim Noki (BP). ef misije OEBS-a Dimitris Kipreos izrazio je zadovoljstvo atmosferom u kojoj je protekao sastanak i dodao da je uveren da predstavnici sve tri liste ele da postignu dogovor. I ministar ipli je izjavio da je voena diskusija u pozitivnoj atmosferi i izraena je spremnost na razumevanje kako bi se konano postigao dogovor . On je dodao da su predstavnici sve tri izborne liste reili da prevaziu line i politike animozitete i postignu konani dogovor o formiranju nacionalnog saveta. Prema najavama ministra iplia, njegovo ministarstvo e od Zakonodavnog odbora skuptine Srbije zatraiti tumaenje lana 98. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojim se denie vlasnitvo i rasporeivanje mandata u nacionalnim savetima. On je dodao da su se sve tri izborne liste dogovorile da ne dovode u pitanje autentino tumaenje Zakonodavnog odbora skuptine Srbije. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava takoe e zamoliti postupajui sud da ubrza postupak u vezi sa spornim sluajem, rekao je ipli. 911 Naredni sastanak je najavljen za 2.decembar 2010, a zatim je pomeren . Do sastanka na kome se oekivalo razreenje spora nije ni dolo, a 9.decembra 2010. je istekao rok za formiranje BNV koje bi i drava priznala.
909 Blic, 11. novembar 2010. 910 Blic, 11. novembar 2010. 911 B92, 9. novembar 2010.
500
Zanimljivo je da ministar ipli nije ispunio nijedno od dva dogovora sa novembarskog sastanka i nije ni zatraio od Zakonodavnog odbora tumaenje spornog lana Zakona o nacionalnim savetima. Odgovara da je lino od toga odustao poto se uverio da je jedna strana unapred odustala od bilo kakvih pregovora .912 OEBS ne samo da nije reagovao na oito iplievo krenje dogovora ve je ambasador Kipreos najavio da e ova organizacija pomoi Ministarstvu u najavljenom odravanju novih izbora za BNV. Na to je Zukorliev BKZ protestovao optuujui Kipreosa za pristrasnost i zatraio od central OEBS njegovu smenu. Ministar ipli je 17. Januara 2011.godine raspisao nove izbore za Nacionalni savet Bonjaka za 17.april 2011.. U intervjuu Politici ministar ipli je objasnio da nacionalni savet Bonjaka nije konstituisan zbog ega se ponavljaju izbori. Komentariui injenicu da je BKZ osnovala Savet koji smatra legitimnim, ministar je rekao: Oni mogu da se igraju politike i da se igraju nacionalnog predstavljanja, ali pred dravom, kao i pred samim Bonjacima, ne mogu biti nacionalni savet .913 Dodao je i:Duboko verujem da e i Bonjaka kulturna zajednica, koja je sve vreme bila protiv ponovljenih izbora, izai na izbore. Osim ako se ne boje i mislim da bi to bio jedini razlog da na izbore ne izau da e na ovim izborima imati daleko manji broj glasova nego na prethodnim . Dodao je: Ako se ne pojave, onda e oni zapravo napraviti jednu podelu meu bonjakim glasaima, meu bonjakom nacionalnom zajednicom. Verujem da do toga ipak nee doi jer taj njihov pokuaj formiranja paralelnih institucija nije zaiveo .914 Dr Mevlud Dudi, predsednik BNV koje ne priznaje resorno ministarstvo, kae da je pria o izborima za njih zavrena: Neemo uestvovati na tim izborima, ve emo voditi aktivnu kampanju protiv njih . Istakao je da potez ministra iplia vodi ka vanrednom stanju u Sandaku i zaotravanju unutarbonjakih sukoba. Svu odgovornost za to snosie ministar ipli i vlasti u Beogradu . Za muftiju Zukorlia, nosioca izborne liste BKZ na
912 Blic, 27. decembar 2010. 913 Politika, 18. januar 2011. 914 Politika, 18. januar 2011.
501
prolim izborima, raspisivanje novih izbora predstavlja dalju opstrukciju izborne volje Bonjaka, krenje nae izborne volje i naih prava . 915 Esad Ddudevi istie da su novi izbori jedini pravi izlaz iz situacije koja dovodi do stagnacije u ostvarivanju nacionalnih prava Bonjaka. Dobro je to muftija Zukorli i Islamska zajednica u Srbiji nee uestvovati na izborima. To daje prostora da uesnici na ovim izborima posvete panju pitanjima kojima nacionalni saveti po zakonu treba da se bave. Raspisujui izbore drava se jasno odredila prema Zukorlievom BNV. Dudevi na novim izborima oekuje fer, konstruktivnu i takmiarsku atmosferu. Vie uesnika i vie programa koji e pomoi da se vrati jedinstvena Islamska zajednica i akreditovanje visokokolskih ustanova .916 Po miljenju Seadetina Mujezinovia, koordinatora liste Bonjaki preporod, novi izbori nee da promene nita, osim to emo podii tenzije i razjediniti se jo vie. Opet emo morati da sednemo i razgovaramo . Ministar za radi i socijalnu politiku Rasim Ljaji izjavio je da je bilo bolje da je Savet formiran: alosno je da se ponovo gubi tri do etiri meseca u kampanjama i izborima, a narod gladuje .917
Regionalizam i autonomija
Zavretkom Prvog balkanskog rata, 1912. godine, Sandak, koji je do tada bio deo Otomanske imperije, postaje deo tada nezavisnih monarhija Srbije i Crne Gore. Sandak je podeljen tako da je Srbiji pripalo est sandakih optina (Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Prijepolje i Nova Varo), a Crnoj Gori pet (Bijelo Polje, Roaje, Plav, Pljevlja i Berane). Na osnovu popisa stanovnitva iz 2002. godine, est optina u Srbiji naseljava 235, 567 stanovnika, od kojih se 142,350 (60%) izjanjavaju kao Bonjaci i 90,314 kao Srbi ili Crnogorci (38%). U optinama Novi Pazar (76,28%), Tutin (94.23%) i Sjenica (73.34%), Bonjaci sainjavaju veinsko stanovnitvo, dok su u optinama Nova Varo (7%), Priboj (23%) and Prijepolje (41%) manjina.
915 Sandak Danas, 21. januar 2011. 916 Sandak Danas, 21. januar 2011. 917 Regionalna televizija, 19. januar 2011.
502
Ova regija nikada nije imala poseban status niti bilo kakav vid autonomije ni u vreme bive Jugoslavije ni u teritorijalnoj podeli Srbije i Crne Gore. Tokom Drugog svetskog rata je postojalo Zemaljsko antifaistiko vee Sandaka (ZAVNOS). Ovo telo je osnovano 20. novembra 1943. godine u Pljevaljima, a za predsednika Predsednitva ZAVNOS izabran je Sreten Vukosavljevi. ZAVNOS je ukinut 1945. godine,a Vukosavljevi je napustio poslednje zasedanje. On se nije slagao sa tretmanom oblasti koja je, odlukom vrha KPJ, ostala podeljena izmeu Srbije i Crne Gore. Poetkom devedesetih godina prolog veka, ideju o autonomiji Sandaka oivela je tada jedinstvena SDA koju su kao predsednik i generalni sekretar predvodili Sulejman Ugljanin i Rasim Ljaji. Na referendum koji je 1991. Godine organizovala SDA i ije rezultate drava nije priznala navodno je vie od 90 odsto izalih glasaa podralo ideju politike i teritorijalne autonomije Sandaka. Muslimansko nacionalno vee Sandaka, koje je osnovala SDA, usvojilo je 1992.godine i Memorandum o specijalnom statusu Sandaka, koji je za ovu oblast predviao vrlo visok nivo autonomije. Ovim dokumentom predvieno je da Sandak dobije iroka politika ovlaenja (vladu, skuptinu, guvernera, policiju, sudske organe), a tadanjoj SR Jugoslaviji je ostavljena briga o poti, eleznici i ekologiji. Memorandum je upuen skuptinama Srbije i Crne Gore na razmatranje. Dok je Podgorica dokument MNVS glatko odbila, Beograd ga nije ni razmatrao. Zbog izazivanja mrnje i podsticanja nacionalne i verske netrpeljivosti tampanje i distribucija Memoranduma je zabranjena odlukom Okrunog suda u Uicu 1993. godine. Ideju o autonomiji su kasnije zaboravili i Ugljanin i Ljaji, aktivirao je muftija Zukorli nakon junskih izbora za Nacionalni savet Bonjaka. U Novom Pazaru je 14.jula 2010. u organizaciji Bonjakog nacionalnog vea, koje Srbija ne priznaje odrana sednica Bonjakog nacionalnog sabora na kojoj je usvojena Deklaracija u kojoj se kae da su Bonjaci konstitutivni narod u Srbiji.Poetkom jula odrana sveana sednica bonjakog sabora na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se, pored ostalog, trai obnavljanje Narodnog vea Sandaka, na osnovama nekadanjeg ZAVNOS, status konstitutivnog naroda za Bonjake i razgovor sa predsednikom Tadiem. Nakon sednice odran miting u Novom Pazaru na kome je Zukorli
503
odrao zapaen govor u kojem izmeu ostalog kae: Drava je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili da se ne vole. Ukoliko veinski stanari odlue da zapale jedan stan, rizikuju da zapale celu zgradu. Zato se nije igrati vatrom. Ili e nam svima biti lepo ili e biti vatre do vrha. Samo naa kua goreti nee Deklaraciju su odbacile vodee srpske stranke, a vlast ignorisala. Priziva rat, Strepnja od muftijine vatre, Zaustaviti Zukorlia na vreme, Zukorli hoe da zapali Sandak, neki su od naslova. Zukorlia je nastavio da se u javnim nastupima zalae za autonomiju Sandaka, emu se protive Beograd i Podgorica. U Novom Pazaru je u avgustu odrana sednica Odbora za obnovu Narodnog vijea Sandaka, iji je osnovni cilj vraanje autonomije tom delu Srbije po ugledu na tzv. partizansku autonomiju od 1943. do 1945. godine. Za predsednika Odbora izabran je Demail Suljevi, predsednik Narodnog pokreta Sandaka i bivi poslanik SDA. Suljevi tvrdi da obnavljanje Narodnog vijea Sandaka ni na koji nain nee dovesti u pitanje suverenitet i integritet drave Srbije, osim ukoliko doe do cepanja Bosne i Hercegovine . Status Sandaka je nereeno pitanje, kao to je nereeno pitanje statusa bonjakog naroda, a poto se ini da aktuelna vlast u Srbiji nema nameru da ta pitanja skorije stavi na dnevni red vreme je da mi sami uzmemo sudbinu u svoje ruke . Suljevi smatra da je odreivanje granice izmeu Srbije i Crne Gore usred Sandaka, kao i njegova podela bila potpuno neprimerena i uraena bez pitanja naroda koji tu ivi. Prema njegovim reima, ovde nije re o bonjakom veu ve o Narodnom vijeu Sandaka, veu svih graana koji na toj teritoriji ive.918 Zukorlievu ideju o autonomiji Sandaka oekivano nisu podrali ni Ugljanin ni Ljaji. Ugljanin je, meutim, posle nekoliko meseci, poeo da pominje autonomiju. Tako je, govorei za emisiju sarajevske TV1, ministar Ugljanin rekao da se zalae za svaku vrstu autonomije koja bi znaila ekonomski boljitak Sandaku .919 Ugljanin je podsetio da su Bonjaci Sandaka jo 1991. na referendumu o autonomiji Sandaka rekli ta hoe i dodao da to svi znaju: (sadanja Vlada Srbije, sve prethodne i meunarodna zajednica) i da naalost, ni ova Vlada nije imala razumjevanja da otkloni
918 Tanjug, 9. avgust 919 TV1, 7. novembar
504
neke rune stvari920On smatra da je jedini zdrav pristup tom pitanju analogija izmeu Srbije i BiH, odnosno Bonjaka u Srbiji i Srba u BiH. Rasim Ljaji i njegova SDP radije govore o decentralizaciji Srbije po ugledu na evropske regione. Srbija je 2009. dobila Zakon o regionalnom razvoju, koji su podrale i SDA i SDP pod uslovom da svih est sandakih optina budu u jednom region. Decembra 2009. godine Uredbom vlade o statistikim regionima, Srbija je podeljena u sedam regiona, a sandake optine u dva. Novi Pazar i Tutin pripojeni su regionu Centralne Srbije, a Prijepolje, Priboj, Nova Varo i Sjenica regionu Zapadne Srbije. Mada su za Uredbu na sednici vlade glasala oba ministra Bonjaka, Ugljanin i Ljaji, po njenom objavljivanju su zapretili da e razmotriti uee u vladi ukoliko ona ne bude izmenjena i ceo Sandak bude u jednom regiona. Na to su reagovale srpske stranke na lokalu, a pojedine skuptine optina, kao Nova Varo, zapretile su referendumom graana. Oni smatraju da bi jedan region za sve sandake optine doveo do cepanja Srbije i podgrejao ideje o izdvajanju Sandaka. Izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, ipak su usvojene u Skuptini Srbije. Srbija je dobila pet, umesto ranije predvienih sedam regiona. U novoj statistikoj podeli, svih est sandakih optina bie u umadijsko-zapadnom regionu. Regioni po slovu ovog zakona nisu zaiveli i oni predstavljaju statistiki pojam koji bi trebalo da olaka put ka fondovima EU.
Incidenti
2010 godina u Sandaku, pre svega Novom Pazaru, obilovala je incidentima koji su punili sredstva informisanja, ali, na sreu, nije bilo ljudskih rtava, za razliku od nekih prolih, izbornih, godina u kojima je bilo ranjenih i poginulih u sukobima pristalica SDA i SDP. Muftija Zukorli je bio glavni junak spora izmeu njega i dnevnog lista Blic. Ova tirana novina je 19. juna 2010. godine objavila fotomontau na kojoj je muftiji Zukorlia obukla u odedu hrianskog svetenika, sa krstom na glavi. Muftija i Meihat Islamske zajednice u Srbiji najotrije su osudili fotomontau, zatraili izvinjenje, ali i simbolinu nadoknadu od 100 miliona
920 Isto
505
evra. U saoptenju Meihata se navodi da je takvim inom naneta uvreda muslimanima i Islamskoj zajednici i da se javnosti alje poruka o pokrtavanju muslimana, pri emu nije poteen ni najvii verski autoritet. Meihat IZ u Srbiji je istakao Vreajui najdublja verska oseanja muslimana i ne prezajui od skrnavljenja i samih verskih simbola, muslimanima se alje poruka da njihove duhovne vrednosti ne uivaju zatitu zakona i sistema drave.921 Urednitvo Blica izvinilo se se muftiji Muameru Zukorliu, Meihatu Islamske zajednice u Srbiji i svim vernicima muslimanske veroispovest zbog injenice da se neko mogao osetiti povreenim zbog priloga koji je objavljen na stranicama Blica. 922 IZ u Srbiji se nije zadovoljila izvinjenjem, pa je zasedao Sveopti Sabor koji je odluio da podnese krivinu prijavu protiv Blica . Na sednici koja je odrana iza zatvorenih vrata muslimani koji ive u Srbiji pozvani su na bojkot kupovine i distribucije tog lista, a od meunarodnih islamskiih organizacija i institucija zatraena je podrka. U saoptenju Sabora se navodi da fotomontaa simbolizuje nastavak genocidne politike prema muslimanima pa se od vrha drave, na elu sa predsednikom Srbije Borisom Tadiem trae vrste garancije kako bi muslimani u Srbiji mogli osetiti linu i kolektivnu sigurnost, kao i ravnopravnost sa drugim narodima i zajednicama. Sabor koji ine predstavnici svih institucija Islamske zajednice u Srbiji, ukazao je da su muslimani u Srbiji zabrinuti za budunost svog verskog i kulturnog identiteta zbog sve izraenije islamofobije . Islamska zajednica nee dopustiti da ova uvreda i drugi primeri netrpeljivosti prema muslimanima na bilo koji nain ugroze dobre odnose sa komijama hrianima, ukazujui da se zajednika budunost gradi na meusobnom potovanju, istie se u saoptenju. Ukazano je da sloboda govora, koja predstavlja neospornu civilizacijsku vrednost savremenog drutva, ne moe biti izgovor za postupke antisemitizma, rasizma, govora mrnje, a ni islamofobije. 923 Krajem juna, uruio se krov turskog kupatila u Staroj novopazarskoj banji. Kupatilo je zvanino u vlasnitvu ugostiteljskog preduzea Lipa
921 Blic, 20. jun 2010. 922 Blic, 20. jun 2010. 923 Tanjug, 26. jun 2010.
506
koje je 2009. godine za 127 miliona dinara prodato Hasniji emsovi, supruzi kontroverznog novopazarskog biznismena erima emsovia. Ova privatizacije je svojevremeno uzburkala duhove u Novom Pazaru jer je preduzee Lipa, osnovano u vreme druge Jugoslavije, bilo vlasnik imovine u centru i oko grada, nacionalizovane nakon Drugog svetskog rata. Pojedine porodice, ali i Islamska zajednica trae od drave vraanje imovine, ali Srbija jo nema zakon o restituciji. Zakon o vraanju imovine verskim zajednicama postoji, ali je njegova primena u sluaju Islamske zajednica problematina jer dve organizacije muslimana, IZS Adema Zilkia i IZu Srbiji koju predvodi Zukorli trae vraanje iste imovine, a drava navodno ne moe da presudi koja je Islamska zajednica prava. U pojedinim sluajevima sandaka IZ, tada takoe pod Zukorlievim rukovodstvom, i pre stvaranja dve IZ na nivou Srbije je traila vraanje pojedinih objekata, ali ti sluajevi nisu okonani. Poto je u pojedinim sluajevima re o objektima iz Otomanskog perioda, 15 i 16.veka, pojedine nevladine organizacije, Urban in i intelektualci bonjake nacionalnosti su se pobunili zbog prodaje imovine, navodei da je re o ugroavanju bonjakog identiteta na ovim prostorima. Poto je Stara novopazarska banja iz 15.veka bila vakuf poklonjen Islamskoj zajednici, pristalice muftije Zukorlia 25. juna su, uz privatno obezbeenje, uli u zgradu i po njihovim reima oslobodili je . Kupci Lipe, porodica emsovi, tvrdi da je re o istoj otimaini . Usledili su vieasovni pregovori, Zukorlieve pristalice su pristale da napuste zgradu koju od tada uva policija. Zukorlieva IZ imala je jo imovinsko-pravno-politikih sporova. Presudom Vieg suda u Novom Pazaru naloeno im je da napuste prizemlje zgrade biveg Trgovinskog preduzea Uniprom, u kome se sada nalazi Fakultet za islamske studije koji je osnovala ova IZ. IZ nije prihvatila sudsku presudu poto je re o zgradi koja je takoe bila vakuf i ije vraanje trae po Zakonu o vraanju imovine verskim zajednicama. Sudski izvritelji nisu 28.oktobra 2010.doli da urue reenje o iseljenju Fakulteta, poto je policija odluila da se ne mea u ovaj spor. Iseljenje je inae najavljeno uoi Kurban bajrama i priprema za odlazak na hadiluk u Meku. Ispred Fakulteta su se okupile Zukorlieve pristalice kojima se on obratio i optuio ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajia da je izvrio pritisak
507
na novopazarski sud da poalje izvritelje radi iseljenja Fakulteta za islamske studije iz zgrade u centru Novog Pazara. Sve to je, prema njegovim reima, deo Ljajievog programa osvete zbog pobede Bonjake kulturne zajednice na junskim izborima za Bonjako nacionalno vee. Zukorli je ponovio spremnost predstavnika IZuS, Bonjakog nacionalnog vea i Internacionalnog univerziteta na pregovore sa Beogradom.Spremni smo na pregovore i nije nam bitno ni gde ni skim e se pregovarati, kazao je muftija, koji je pozdravio odluku policije da ne intervenie u ovom sluaju. To je dobar znak. Hvala vam, popravili ste se, poruio je muftija, koji je ponovio da Islamska zajednica nije izvor nestabilnosti ve stabilnosti: Mi smo otri samo kad nas napadaju, kad nas ne napadaju mi smo jako ni.924 Poetkom septembra 2010. godine, pristalice muftije Zukorlia sukobile su se sa policijom zbog spora oko parcele u novopazarskom naselju Hadet. Gradske vlasti, koje predvodi SDP, poele su da grade obdanite na tom zemljitu, za koje IZ tvrdi da njima pripada i da je su na tom mestu na kraju Drugog svetskog rata partizani streljali vie stotina svojih politikih protivnika, te da je neprimereno da se na stratizu gradi obdanite. Na vanrednom zasedanju sveopteg Sabora IZ u Srbiji, zakljueno je da je otimanje vakufa kulminacija nasilja, diskriminacije i gaenje elementarnih prava muslimana. U sukobima pristalica IZ u Srbiji koje su se okupile da brane vakufsku imovinu i policije povreena su etiri policajca. Nakon kontakta ministra policije Ivice Daia i muftije Zukorlia, u emu je posredovao lider LDP edomir Jovanovi, dolo je do smirivanja i povlaenja demonstranata i policije. Komentariui incident u Novom Pazaru, ministar Dai je rekao da se mora nai razumno reenje, u koje se policija nee meati: Ne elimo sukobe, ne elimo da padne krv. Upozoravam sve da kad padne jedna kap krvi, onda se ne zna gde e se to zavriti. Ja samo istiem da policija ne moe da reava politike, verske i druge probleme. 925 Bilo je i incidenata u koje IZ nije bila umeana, ali su mnogi mediji i pojedini politiari i za njih indirektno optuivali muftiju Zukorlia. Autobus Niekspresa je pogoen kamenom na putu kroz Novi Pazar. Vest
924 Blic, 29. oktobar 925 Danas, 6. septembar 2010.
508
o kamenovanju autobusa u Novom Pazaru je bila udarna tog 16.avgusta 2010, a pojedinci su incident odmah osudili kao politiki. To je medvea usluga gradu, ljudima koji dole ive, stvara se loa slika i atmosfera. Oni koji misle da rade za neku nacionalnu stvar, rade u korist svoje tete, rekao je ministar Rasim Ljaji.926. Predsednik Sandake narodne partije (SNP) Mirsad erlek, inae bivi funkcioner SDP i gradonaelnik Novog Pazara optuio je ministra Ljajia da koristi incident u Novom Pazaru u kojem je kamenovan autobus za medijsko podizanje tenzije u tom gradu. erlek je ocenio da se tim dogaajem die previe praine u javnosti.927 Napadai su se sutradan predali policiji i ispostavilo se da je re o maloletnim deacima. Oni su tvrdili da su se gaali breskvama i kamenjem i sluajno pogodili staklo autobusa. Tri mladia su sa Osnovne kole Desanka Maksimovi u Novom Pazaru skinuli i zapalili zastavu Srbije. Policija je uhapsila tri mladia, Enes Koca (18), Almir Latifovi (19) i Ferid Smailovi (19), svu trojcu iz Novog Pazara, pod sumnjom da su zapalili dravnu zastavu Srbije na zgradi osnovne kole u Novom Pazaru. Uhapeni su se tokom davanja izjava branili da su bili pijani.928Povodom paljenja dravne zastave u Novom Pazaru, lan Odbora za bezbednost Skuptine Srbije i poslanik SDP Meho Omerovi upozorio je da bi atmosfera stvarana poslednjih nekoliko meseci u tom gradu mogla dovesti do katastrofe .929 Paljenje zastave je osudila i SDA, koja je svojim saoptenjem pozvala nadlene organe da reaguju u skladu sa zakonom, da utvrde motive za ovaj in i da ispitaju da li se radi o naruenom zloinu ili su drugi motivi u pitanju, jer ovakvo ponaanje udaljava sve mogue investitore iz naeg kraja, sada kada se vre nalne pripreme za ogromna ulaganja u Sandak .930 Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli ocenio je da navedeni incidenti u Novom Pazaru nemaju kapaciteta da ugroze bezbednosnu situaciju u Sandaku: Ono to moe ugroziti stabilnost i
926 RTS, 16. avgust 2010. 927 Kurir,18. avgust 2010. 928 RTV, 18. avgust 2010. 929 Tanjug, 18. avgust 2010. 930 Saoptenje SDA, 23. avgust 2010.
509
dugoroniju bezbednost je neodgovorni odnos reima prema ovom prostoru . On je ocenio da takvo stanje proizilazi iz tenzije koja se podie zbog neodgovornog odnosa drave prema Sandaku, ime se ljudi dovode u stanje beznaa. Tu je glavna opasnost. Ona nije pitanje momenta, ali ona (situacija) dugorono u sebi nosi velike opasnosti . 931 edomir Jovanovi, predsednik LDP, je odgovornost video u ponaanju drave: Drava je ta koja oteava normalan ivot ljudi tako da jedino to iz Sandaka moe da doe je neka loa vest. Sandak je uvek sluio kao poligon za politike besmislice, jer su sve vlade osim vlade Zorana inia najavljivale razvojne projekte, autoputeve, velike investicije, da bi se to na kraju zavrilo sakaenjem ljudi. Sve to se deava u poslednjih nekoliko nedelja je direktna posledica nastojanja drave da manipulie rezultatima izbora za nacionalne savete, jer je pobedila opcija koja kritikuje sadanje loe stanje. Za to je odgovoran ministar ipli, ali nije jedini, jer Sandak ima dva predstavnika u vladi .932 On objanjava da je LDP javno podrao BKZ: Bila je to naa obaveza prema ljudima koji tamo ive, jer znamo da nema srene Srbije dok su njeni graani duboko nezadovoljni i tu nema razlike da li se oni nalaze u Vojvodini, Sandaku ili umadiji, ali i dodaje da to to je neki pijani klinac zapalio zastavu na koli ne sme da se koristi kao argument protiv Sandaka ili Bonjaka . 933 Ministar Rasim Ljaji je,pak, za incidente optuio muftiju Zukorlia. Ljaji je izjavio da ne postoji opasnost da se Sandak pretvori u novo krizno arite u Srbiji, ali upozorio da e incidenti poput paljenja srpske zastave u Novom Pazaru naneti nesagledivu ekonomsku tetu tom delu zemlje: Naalost, incidenata e i dalje biti, ali ubeen sam da oni nee prerasti u neto ozbiljnije, jer nema potencijala za krizu. Ovo to se deava je ista politika i nema nikakve veze sa bezbednou. Muamer Zukorli i Islamska zajednica u Srbiji trae tenzije, kako bi po svaku cenu ostali u politici i na najprizemniji nain se borili za glasove. Oni moraju da imaju neprijatelja, a ja sam im glavna meta. Ugljanin im vie nije neprijatelj, jer ne mogu da
931 Radio Stoplus, 19. avgust 2010. 932 Politika, 20. avgust 2010. 933 Politika, 20. avgust 2010.
510
mu otmu glasove, poto on ima malo i stabilno birako telo. Moje je vee i heterogeno i tu trae svoju ansu .934 Najveu panju i osudu javnosti izazvalo je slavlje navijaa u Novom Pazaru nakon pobede Turske nad Srbijom u polunalu SP u koarci. Utakmica je odigrana u Istanbulu 11.septembra 2010, a pojedini Novopazarci su slavili na ulicama grada, uz turske zastave i klicanje Turskoj. Nije ovo bio prvi put da sandaki Bonjaci na sportskim utakmicama ne navijaju za zemlju iji su dravljani ali su ovog puta mediji i javnost ovom sluaju posvetili veu panju nego ranije. Muftija Zukorli je u emisiji Kaiprst B92 priznao da je takoe navijao za Tursku, to je dodatno podgrejalo tenzije. Na pojedinim internet sajtovima su se ak mogli proitati predlozi da Zukorliu treba oduzeti dravljanstvo i proterati ga u Tursku, kao i ostale koji navijaju za tu zemlju. Srpsko-bonjaki internet rat je nastavljen i povodom najavljenog i neodranog skupa Novi Pazar je Srbija . Darko Panovi, inicijator udruenja Za srpski Novi Pazar iz susedne Rake je za 10.oktobar 2010. najavio skup kojim je eleo da odgovori onim Bonjacima koji su u Novom Pazaru navijali za Tursku i mahali turskim zastavama. Uee na skupu su potvrdili pripadnici ekstremno organizacije Nai 1389 , ali i pojedinih ruskih, bugarskih i slovakih desniarskih organizacija. Mladi Bonjaci su uzvratili najavom kontraskupa, a policija je, iz bezbedonosnih razloga, zabranila odravanje skupa Novi Pazar je Srbija, pa nije bilo nikakvog okupljanja. Protiv najavljenog skupa bile su i pojedine srpske stranke i udruenja iz Novog Pazara, koji su strahovali od moguih meunacionalnih incidenata.
Meunarodna zajednica i Beograd o Sandaku

Tokom prole godine, muftija Zukorli se vie puta zaloio za internacionalizaciju pitanja Sandaka, pa ak i slanje meunarodnih posmatraa koji bi ocenili stanje potovanja prava Bonjaka. Zvaninici u Beogradu uvek su odbijali takvu mogunost. Primetno je da ambasadori stranih zemalja u Srbiji, pri poseti Novom Pazaru uglavnom izbegavaju susrete sa Zukorliem, koji im je ranije bio obavezan sagovornik, a teko su se
934 Pres, 20. avgust 2010.
511
odluivali na kontakte sa njemu bliskim institucijama i pojedincima. Bilo je i izuzetaka, najee iz muslimanskih zemalja, ali je i delegacija amerike ambasade posetila poetkom 2011. godine Bonjako nacionalno vee (BNV), iji je predsednik Mevlud Dudi. Predsednik Izvrnog odbora BNV Samir Tandir upoznao je delegaciju o svim diskriminatorskim aktima preduzetim od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava i ministra Svetozara iplia .935 Sandak se ipak nalazio na dnevnom redu rasprave pojedinih meunarodnih zvaninika. Po obiaju, o Sandaku i Bonjacima najvie je bilo rei u kontaktima zvaninika Srbije i Turske. Ova zemlja se poslednjih godina nametnula kao nesumnjiva regionalna sila, a veze Ankare i Beograda su ojaale. Turska i Srbija su uspostavile strateku saradnju i potpisale niz ugovora iz razliitih oblasti, pre svega, ekonomskih. Turska pokuava da priblii i Beograd i Sarajevo, pa je, u cilju pribliavanja nekadanjih ratnih suparnika, insistirala da Srbija usvoji deklaraciju o Srebrenici. Za Deklaraciju kojom se osuuje stradanje srebrenikih Bonjaka, bez pominjanja rei genocid glasali su poslanici vladajue koalicije, meu kojima i dve bonjake stranke SDA i SDP. Muftija Zukorli bio je opozicija i u ovom sluaju. U ime Bonjaka i svih humanih ljudi odbacujem Deklaraciju o osudi zloina u Srebrenici koju je usvojila Skuptina Sribje, rekao je Zukorli, odmah po usvajanju ovog dokumenta u Skuptini. Deklaracija je neadekvatna, nesvrsishodna i nipodatavajua za najvei zloinu Evropi uinjen posle holokausta, koji ima svoje ime i ono glasi genocid, kazao je muftija precizirajui da pojam genocid, osim pravne ima, kako je rekao, i moralne, emotivne i civilizacije implikacije. Deklaracija osude geonicida je neophodna prevashodno srpskom narodu, dravi Srbiji i srpsko-bonjakim odnosima, a ponajmanje je potrebna samim Bonjacima, jer posle genocida sve druge boli su male . On smatra da su usvojenom Deklaracijom vlasti u Srbiji pokazale svoju moralnu, politiku i civilizacijsku nemo i propustile priliku da otvore novu belu stranicu odnosa sa Bonjacima .936
935 FoNet, 21. januar 2011. 936 Tanjug, 1. april 2010.
512
Prologodinjem obeleavanju 15-godinjice genocida u Srebrenici prisustvovali su premijer Turske Taip Erdoan i predsednik Srbije Boris Tadi, kome je to bio drugi odlazak u ovaj grad. Nakon Srebrenice i BiH , Erdoan je posetio Srbiju, Beograd i Novi Pazar. Razgovore u Beogradu i Novom Pazaru turski premijer Erdogan ocenio je kao jako konstruktivne i plodonosne. On je posebno istakao da je za svaku pohvalu usvajanje u srpskom parlamentu Deklaracije o osudi zloina u Srebrenici zahvaljujui upornom i hrabrom stavu predsednika Tadia. Turski premijer je rekao: Rame uz rame, drei se za ruke inimo najvanije korake na visokom nivou. Taj korak je uinjen u Skuptini Srbije i to je susret sa predsednikom Tadiem u Srebrenici kada smo ukopavali nae ehide. Postoje dobre stvari koje moemo meusobno realizovati .937 Erdoan je u Novom Pazaru otvorio Turski kulturni centar Ataturk, a Bonjaci su ga doekali kao nekada pokojnog predsednika Tita, uz skandiranje, rei dobrodolice na turskom jeziku i zastave Turske. Obeao je da e Turska pomoi razvoj tog nerazvijenog kraja i poruio da je Sandak most saradnje izmeu Srbije i Turske. Njegov boravak su iskoristili simpatizeri muftije Zukorlia koji su, zbog odbijanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava da prizna BNV pedsedniku Tadiu skandirali lopove, a na zgradi oblinjeg Fakulteta za islamske studije okaili transparent kojim trae potovanje izborne volje Bonjaka. Poto se na doeku premijera Erdoana neoekivano i navodno van zvaninog protokola pojavio reis ul ulema Adem Zilki sa nekoliko svojih pristalica, na ulicama grada umalo nije dolo do incidenta, poto su Zukorlievi simpatizeri uz psovke poeli da jure Zilkia i njegove. Incident je spreila policija. Sandak je poela da pominje i susedna BiH, ali sa ponekad kontradiktornim porukama. Reis ul ulema BiH Mustafa Ceri bezrezervno podrava Zukorlia, dok je lider SDA Sulejman Tihi blii Sulejmanu Ugljaninu. Sredinom juna Tihi je posetio Beograd i Novi Pazar. U Novom Pazaru mu je domain bio Sulejman Ugljanin, lider ovdanje SDA i ministar bez portfelja. Tihi je tom prilikom poruio da SDA i Bakir Izetbegovi, takoe visoki funkcioner i bonjaki lan Predsednitva BiH, koji je na izborima za BNV podrao listu BKZ, a i razgovarao sa bliskim Zukorlievim
937 Danas, 12. jul
513
saradnicima, ne podravaju Zukorlia. Odnos prema Sandaku se moe posmatrati i kroz prizmu unutarbonjakih podela u BiH. Od ranije je poznato da su Tihi i Ceri politiki protivnici, pa je njihova razlika u pogledu na Sandak moe i time tumaiti. Muftija Zukorli je stanje u Sandaku kao temu nametnuo i na sastanku Islamske svetske lige, Rabite, koja je poetkom avgusta 2010. na zasedanju u Meki obeleila 50 godina postojanja. Stalni lan Rabite, uticajne organizacije koja okuplja islamsko svetenstvo irom sveta i koju pomae Saudijska Arabija, je reis ul ulema BiH Mustafe Ceria, a u delegaciji je bio i muftija Zukorli koji je govorio o poloaju muslimana u Sandaku. Delegacija Meihata IZ u Srbiji, na elu sa pomonikom sandakog muftije Senadom Halitoviem posetila je sredinom septembra Kongres SAD i razgovarala sa kongresmenom Kejt Eliotom. Zukorli se, povodom problema oko konstituisanja BNV, obratio i Evropskoj komisiji, koja je saoptila da prate stanje u Sandaku. Najveu panju regiji od stranih zvaninika je pokazao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, koji je u vie navrata prole godine posetio Beograd, a Sandak je uvek bio jedna od tema. U Rezoluciji o Srbiji koji je Evropski parlament usvojio sredinom januara 2011. U lanu 25. se pozdravlja formiranje veine nacionalnih saveta nacionalnih manjina, naglaava vanost potpune primene nadlenosti ovih manjinskih samoupravnih tela, ali i pominju pritube o nepravilnostima u pripremnom procesu i zakonskim uslovima za formiranje saveta, kao i pritube na krenje zagarantovanih nadlenosti nacionalnih saveta i to od strane nekih ministarstava i lokalne samouprave i poziva vlasti da na njih odgovore. Evropski parlamentarci su izrazili zabrinutost u pogledu uspostavljanja bonjakog nacionalnog saveta i poziva na brzo okonanje procesa u skladu sa pravilima, dozvoljavajui legitimno predstavljanje Bonjaka u Savetu; Evropski parlament je zabrinut zbog poveanja napetosti u Sandaku, to je manifestovano, izmeu ostalog, kroz nedavne nasilne incidente, i snano poziva na reavanje politikih sporova kroz dijalog u okviru demokratskih institucija .938 Sandak redovno obilaze lanovi neformalne grupe Prijatelji Sandaka ambasadori Austrije, eke, Danske, Nemake,
938 Rezolucija EP
514
Japana, Norveke, vedske, Turske i Sjedinjenih Amerikih Drava u Srbiji, kao i OEBS i EU. Na prvi pogled se ini da ni domai politiari nisu zaboravili Sandak, ali se broj njihovih poseta poveao u drugoj polovini godine, to koincidira sa izborima za BNV na kojima ministri Ugljanin i Ljaji, tj.liste koje su njihove stranke podrali nisu dobro prole. Ne samo Ugljanin i Ljaji, ve i ostali ministri u vladi Srbije, poslednjih meseci esto obilaze pre svega Novi Pazar, najavljujui ambiciozne infrastrukturne projekte i planove za investicije. Naalost, nijedna ozbiljnija investicija nije stigla u Sandak, a ni bitniji putevi nisu zavreni. Predsednik Boris Tadi posetio je Novi Pazar dva puta u proloj godini. U julu sa turskim premijerom Erdoanom i u novembru sa ministrima Ljajiem i Ugljaninom. Predsednik Boris Tadi je tokom novembarske posete Novom Pazaru rekao da e drava uiniti apsolutno sve da se popravi ekonomska situacija u tom delu Srbije. U Novom Pazaru, koji zvanino ima 125 hiljada stanovnika, najmlau populaciju u zemlji, ali i vie nezaposlenih nego zaposlenih, 18 hiljada Novopazaraca ima posao, a 22 je na listi nezaposlenih, Tadi je poruio da e drava uiniti sve da ekonomski pomogne taj deo Srbije, uprkos ekonomskim tekoama sa kojima se susree: Znamo kako je teko ovde iveti i sa kakvim se siromatvom graani susreu, i znamo da su mnoga preduzea koja su nekada dobro radila u ovom kraju ugaena, ali je i u tekim okolnostima Vlada Srbije spremna da izdvoji znaajne investicije za ovaj kraj .939 Gradonaelnik Meho Mahmutovi je rekao da je 2010. Vlada Srbije uloila u infrastrukturu vie od devet miliona evra. Posetu predsednika Novom Pazaru, tamonje politike partije ocenjuju kao reenost drave da ulae u infrastrukturu tog regiona, ali graani od te reenosti za sada nikakvu vajdu nisu imali. Sem to je posetio po jednu srpsku i bonjaku porodicu, Tadi je obiao Petrovu crkvu i razgovarao sa tek izabranim vladikom Teodosijem. Odgovarajui na pitanja novinara, predsednik Tadi je rekao da pravo Bonjaka na svoju kulturu i jezik ne smeju da budu dovedena u pitanje, jer su verska prava regulisana zakonom:Kada je usvajan Zakon o verskim pravima nije postojala nijedna zamerka starih verskih zajedinica,
939 RTS, 22.novembar 2010.
515
a ja u se brinuti da svi i svaki pojedinac u Srbiji imaju zagarantovane verske i nacionalne slobode. I ovaj deo zemlje, po tome, ne moe biti razliit ni od jednog ni od drugog .940 IZ u Srbiji mu je zamerila to nije, u duhu multuikulturalnosti i tolerancije, posetio i damiju.
Islamska zajednica
Islamska zajednica spade u tradicionalne verske zajednice Srbije. Tokom postojanja Jugoslavije, kraljevine i socijalistike drave, sedite muslimana i Islamske zajednice bilo je Sarajevo, sa Rijasetom i reis ul ulemom. Raspadom SFRJ, raspada se i jedinstvena muslimanska organizacija na tlu bive zajednike drave. Po uspostavljanju mira, dolazi do pokuaja ujedinjenja verske organizacije muslimana. Islamske zajednice Slovenije, Hrvatske i BiH, republike u kojima veinu muslimana ine Bonjaci, prihvataju Rijaset BiH i reis ul ulemu za vrhovnog verskog poglavara. Crna Gora, Makedonija i Kosovo imaju svoje islamske zajednice, a njihov odnos sa Rijasetom u BiH je partnerski i prijateljski. Od 2007.godine u Srbiji su registrovane dve islamske zajednice, Islamska zajednica Srbije koju predvodi reis ul ulema Adem Zilki i Islamska zajednica u Srbiji na ijem je elu glavni muftija Muamer Zukorli. IZS insistira na svojoj potpunoj samostalnosti, a IZ u Srbiji je organizaciono povezan sa Rijasetom u Sarajevu i za vrhovnog verskog poglavara priznaje reis ul ulemu Mustafu Ceria. Postojanje paralelnih islamskih zajedinica izvor je stalnih tenzija u Sandaku, a njihova podeljenost zasniva se na politikim, a ne verskim razlozima. Mada je Boris Tadi na predizbornom skupu u Novom Pazaru 2008. godine rekao da se zalae za jedinstvenu IZ, po njegovom izboru, kao i izboru nove vlade u kojoj Ministarstvo vera vodi Bogoljb ijakovi, bivi kadar crnogorske SNP, a sada DS, ne samo da nije dolo do dijaloga sa IZ u Srbiji ve su i kritike koje je zvanini Beograd upuivao Zukorliu bile sve otrije. Zvanini Beograd, kroz pojedine poteze Ministarstva vera jasno pokazuje da im je blia IZ koju vodi Zilki. IZS je blia zvaninim strukturama Beograda, a Zilki hvali poteze drave na zatiti i potovanju prava
940 RTS, 22. novembar 2010.
516
muslimana. IZ u Srbiji, s druge strane, otro kritikuje aktuelnu, ali i bive vlade. Zukorli vlast Srbije optuuje da su izigrali Bonjake, da kre ljudska prava muslimana, da trae poltrone meu njima, a konstantno zahteva ijakovievu ostavku. Otar renik Zukorliu je obezbedio esto mesto u medijima, naroito u beogradskoj senzacionalistikoj tampi koja ga optuuje da pokuava da izazove nemire u Sandaku. Tokom 2007, 2008 i 2009. godine dolazilo je i do zikih obrauna izmeu pristalica dve IZ. U proloj godini nije bilo ozbiljnijih incidenata, ali su svae nastavljene. Zukorli Zilkia i Muhameda Jusufspahia optuuje da su poltroni Beograda, paraverska organizacija, dok oni njemu uzvraaju da je korov, da zloupotrebljava veru, da je glavni uzrok neprilikaObe islamske zajednice trae vraanje imovine koja je nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana, ali drava tu nita ne radi jer ne zna koja je islamska zajednica legitimna. Na njihove nesuglasice svesrdno utie Ministarstva vera. Koga od muslimanskih velikodostojnika Ministarstvo podrava pokazano je i formiranjem Meureligijskog saveta. Ovo telo ine ministar vera Republike Srbije prof. dr Bogoljub ijakovi, episkop baki Srpske pravoslavne crkve prof. dr Irinej Bulovi, nadbiskup beogradski Rimokatolike crkve u Srbiji Stanislav Hoevar, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki i rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel. Mada je saopteno da je Meureligijski savet otvoren za dalja imenovanja lanova iz reda velikodostojnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica i uglednih svetovnih lica, nije ukljuen niko blizak IZ u Srbiji. Takoe na predlog Ministarstva vera, Vlada Srbije je odlukom donetom 29.jul 2010. smenila dotadanju Komisiju za veronauku, u kojoj su bili predstavnici obe IZ, Mevlud Dudi ispred IZ uSrbiji i Adem Zilki, u ime IZS. Izabrana je nova u kojoj je samo Adem Zilki. Zadatak Komisije je da se stara o izvoenju verske nastave u kolama Srbije, a sa tim u vezi imenuje verouitelje. Zukorli istie da sve to potvruje da je Zilki sa njegovom grupom proizveden od strane dravnog aparata sa ciljem da opstruira i omete jedinu legalnu, legitimnu i tradicionalnu Islamsku zajednicu u Srbiji .941Adem Zilki je odbacio Zukorlieve tvrdnje. On je ocenio da njegov izbor u Komisiji za veronauku, Zukorli zloupotrebljava u cilju podizanja napetosti u
941 Politika, 20. avgust 2010.
517
Sandaku i objasnio da Dudi nije smenjen ve su svi dosadanji lanovi te komisije razreeni . Reis Zilki tvrdi da je IZ na ijem je elu za verouitelje predloila 61 odsto Zukorlievih pristalica, a ostali su iz reda lojalnih IZ Srbije. Moda bi na tom spisku bilo vie lojalnih Zukorliu, ali nismo dozvolili onima koji su se previe politiki eksponirali u svim ovim deavanjima u Sandaku.942 Zbog imenovanja verouitelja, na terenu je dolazilo do problema. Najdrastiniji je primer Priboja. Glavni pribojski imam Enes Svraka, lojalan Zukorliu, nije izabran za verouitelja, iako je godinama, po reima lokalnih prosvetara, uspeno obavljao taj posao. Umesto njega, izabran je verouitelj lojalan Zilkiu, ali koji se nije pojavljivao na poslu. Zbog toga 240 srednjokolaca-muslimana u Priboju nije imalo nastavu veronauke. Vlada Srbije odbacila je Zukorlieve kritike, tvrdei da nema diskriminatorski odnos prema Islamskoj zajednici u Srbiji. Dravni sekretar u Ministarstvu vera Dragan urovi istie da je Komisija za versku nastavu formirana 2004. godine i prema propisima, u njoj je, pored dravnih slubenika, po jedan predstavnik crkava i tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji. Meutim, mi smo smatrali da obema islamskim zajednicama treba pruiti priliku da imaju svoje predstavnike. Najjednostavnije reeno, otvorili smo vrata za obe zajednice. Meutim, suoavali smo se sa opstrukcijom rada Komisije, i to od Islamske zajednice u Srbiji . Kako dodaje, od 2008. godine predstavnici ove islamske zajednice naputali su sednice. IZ u Srbiji je demantovala te tvrdnje, navodei da je njihov lan Mevlud Dudi sve svoje izostanke blagovremeno pravdao. Verouitelji Islamske zajednice (IZ) u Srbiji formirali su Udruenje nastavnika islamske veronauke kao odgovor na diskriminatorski odnos Vlade Srbije prema nastavi islamske veronauke, nakon smene profesora Mevluda Dudia, predstavnika IZ u Srbiji u vladinoj komisiji za versku nastavu. Za predsednika Udruenja izabran je Hajrudin Bali, a u Upravni odbor su izabrani predstavnici sva etiri muftijstva. Cilj ove asocijacije, kako se navodi u saoptenju, jeste zatita ustavnih i zakonskih prava nastavnika i uenika islamske verske nastave u osnovnim i srednjim kolama. Udruenje smatra da je odluka Vlade Srbije kojom se brutalno kri Ustavom
942 Danas, 22. avgust 2010.
518
zagarantovana ravnopravnost IZ nezakonita i od predsednika Srbije se zahteva da hitno naloi Vladi da promeni odluku, a od Ministarstva prosvete da primi delegaciju Udruenja nastavnika islamske veronauke kako bi se u razgovorima zaustavila dalja eskalacija ovog problema. U saoptenju se konstatuje da ova odluka Vlade ima jasnu tendenciju ugroavanja prava muslimanske dece na svoju veronauku i celokupnog procesa islamske veronauke.943Ukoliko ne budu uvaeni ovi zahtevi, najavljen je protest imama i verouitelja ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Na najavu mitinga, muftija IZS Muhamed Jusufspahi odgovorio je najavom kontra mitinga. Nije bilo ni jednog ni drugog. Obe zajednice odloile su svoje skupove zbog straha od moguih incidenata.
Prolu godinu u Sandaku su obeleili incidenti i politike napetosti, a raspisivanje novih izbora za Nacionalni savet Bonjaka (ili BNV) i najavljeni bojkot Bonjake kulturne zajednice muftije Muamera Zukorlia, pokazuju da e i 2011. biti puna izazova. Vlasti Srbije nisu pokazale dovoljno zrelosti i mudrosti u bavljenju Sandakom. Za reavanje tamonjih problema nije dovoljno to to su dva Bonjaka ula u vladu i to drava stalno obeava investicije i pomo, ve ozbiljno sagledavanje i reavanje problema. Vlast je propustila priliku koju je imala nakon izbora za Nacionalni savet Bonjaka odranih 6.juna 2010. da podstakne lidere tri liste da formiraju BNV i time relaksira tamonju politiku scenu. Odbijanjem da prizna veinu koju je obezbedila BKZ za formiranje BNV i pozive muftije Zukorlia na dijalog, vlada Srbije je propustila priliku da ovog verskog lidera koji postaje sve bitniji politiki faktor ukljui u institucije sistema, ime mu je dala krila da proiri svoje politiko delovanje. Vlast oigledno ide na dalje produbljivanje podela unutar bonjakog korpusa, jer e, nakon ponovljenih izbora za BNV, Bonjaci, uz dve Islamske zajednice dobiti i dva nacionalna saveta, jedno muftijino, drugo dravno .
943 Danas, 22.avgusta 2010.
519
Ekonomska kriza je uzdrmala Srbiju, te su i veinske i manjinske sredine drave suoene sa siromatvom i socijalnim problemima. Poto spada u siromanije delove Srbije, Sandak krizu daleko tee podnosi, a sem obeanja, ozbiljnih investicija nije bilo tokom prole godine. Poetak 2011. ne obeava napredak privrede, dalje siromaenje moe izazvati socijalne i politike turbulencije. Srbija bi zbog specinog multietnikog i pograninog poloaja Sandaka, ali i demografske strukture koja pokazuje da je ovo najmlai deo Srbije, Sandaku morala da posveti posebnu panju. U ovako tekoj ekonomskoj situaciji, pre svega mlai Bonjaci, podloni su uticaju ekstremnih vehabija, iji uticaj moe biti zaustavljen jaanjem zvanine Islamske zajednice, poboljanjem standarda i obrazovanja. Ministarstvo vera bi moralo da prekine sa favorizovanjem jedne od sukobljenih Islamskih zajednica, a drava ne bi smela da zaboravi i interese tamonjih Srba.
520
521
XI SRBIJA I SVET
522
523
Nerazumevanje meunarodnog konteksta

Sporo napredovanje ka Evropskoj uniji (EU), smanjeni intenzitet diplomatskog angamana na blokiranju nezavisnosti Kosova nakon saoptavanja savetodavnog miljenja Meunarodnog suda pravde i relativno i uglavnom formalno poboljanje odnosa sa susedima (u prvom redu sa Hrvatskom), osnovna su karakteristika spoljnopolitikog delovanja Srbije u 2010. godini. Bez obzira na to to formalno veina stranaka i na vlasti i u opoziciji tvrdi da podrava evropsku orijentaciju Srbije izrazito antievropske su samo Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka koje su u poslednje dve godine na politikoj sceni marginalizovane u zemlji nije ostvaren neophodan drutveno-politiki konsenzus koji bi ovu orijentaciju uinio neupitnom. Takoe, neformalan, ali veoma snaan konzervativan blok koga ine uticajni pojedinci iz akademskih krugova, njihove asocijacije i njima bliski mediji, koji Srbiju vide na Istoku, permanentnim pritiskom odrava u opticaju tezu da Evropa ima alternativu . Polarizacija proevropskih i antievropskih snaga koja je na javnoj sceni tokom 2010, bila izrazitija nego prethodnih godina navela je i ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremia da se zaloi za manje emocija, a vie pragmatizma i racionalnosti u politikom dijalogu o evrointegracijama: Ulazimo u vreme kad mislim da ne moemo da priutimo podele i unutranje sukobe kada je re o evropskim procesima.944 Ta ambvivalentnost ini proevropski kurs aktuelne vlade nekonzistetnim i, u sutini fragilnim. Odsustvo jasno denisanog proevropskog spoljnopolitikog kursa, to podrazumeva ponaanje u skladu sa evropskim merilima i vrednostima u praksi se manifestuje kontroverznim potezima i ozbiljnim diplomatskim gafovima. Do jednog od najdrastinijih u 2010, dolo je povodom dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disi944 Danas, 25. januar 2011.
524
srbija 2010 : srbija i svet
dentu Liu Sijaobou, u Oslu, kojoj, po odluci Ministarstva spoljnih poslova nije prisustvovao zvanini predstavnik Srbije. Odsustvo spoljnopolitike strategije, lutanje izmeu etiri navodno ravnopravna stuba (EU, SAD, Rusija i Kina), manifestuje se i u konfuznom pozicioniranju javnog mnjenja. Bez obzira to veina graana nedvosmisleno podrava pridruivanje Srbije EU, Vladimir Putin *sa 60 odsto glasova( ubedljivo vodi meu svetskim liderima koga bi najradije doekali kao gosta u Srbiji, ubedljivo vodi Vladimir Putin. Uprkos sistematskom spinovanju antiamerikog raspoloenja ( NATOintervencija 1999, i proglaenje nezavisnosti Kosova 2008), ameriki predsednik Barak Obama naao se na drugom mestu (47,2 posto glasova). Indikativno je meutim, da tree mesto pripada Fidelu Kastru (40,5 odsto), dok je lider jednog od etiri stuba, predsednik Kine Hu intao jedva proao na listu od ukupno 13 imena sa 1 posto glasova (ispred njega je ak i Haim Tai za koga se opredelilo 2 posto anketiranih).945 Do znaajnog otklona u rangiranju spoljnopolitikih prioriteta, saetih u frazi i Evropa i Kosovo dolo je nakon saoptavanja miljenja Meunarodnog suda pravde u Hagu (MSP) o legalnosti proglaenja nezavisnosti Kosova. Bez obzira na to to je ono izazvalo ok u politikim, pravnim i medijskim krugovima, kao i u javnosti pripremanoj prethodno za diplomatsku pobedu Srbije, u dravnom vrhu je najpre doneta odluka da se strategija Beograda prema Kosovu ne menja. U skladu sa tim sainjen je i predlog rezolucije koji je poslat u sedite Ujedinjenih nacija u Njujork. Jednostrani potez Srbije doveo je do ozbiljnog nesporazuma sa Briselom, jer je prethodno sa evropskim diplomatama bilo dogovoreno da se stav povodom miljenja MSP formulie zajedniki. Nakon intenzivne, povremeno i dramatine diplomatske akcije, predsednik Republike Boris Tadi je doneo odluku o povlaenju prvobitnog predloga rezolucije, odnosno upuivanju novog zajednikog teksta EU i Srbije. Taj iznueni zaokret spoljne politike Srbije, deblokirao je zastoj u odnosima sa Briselom. Zajednika rezolucija koja je usvojena u Generalnoj skuptini UN, takoe otvorila je put za dijalog Beograda i Pritine kojima e pokrovitelj i medijator biti Evropska unija, uz aktivni angaman SAD.
945 Anketa agencije Faktor plus, prema Politici, 3. januar 2011.
525
Iako i sama preokupirana sopstvenim problemima zbog globalne ekonomsko-nansijske krize i velikih problema pojedinih lanica (Grka, Irska, Portugal, Maarska), EU ipak nije zapostavila Zapadni Balkan kome i dalje nudi evropsku perspektivu, mada izvesno tek na dui rok. Kada je re o konkretnim koracima, osim to je polovinom godine EU odobrila ratikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju krajem 2010946, komesar za proirenje tefan File uruio je u Beogradu premijeru Mirku Cvetkoviu Upitnik Evropske komisije (EK). Njegovo ispunjavanje, odnosno prihvatanje u Briselu, otvara put Srbiji za sticanje kandidature za punopravno lanstvo, to se prognozira za kraj 2011. godine. Odgovore na Upitnik delegacija Vlade Srbije odnela je Evropskoj komisiji u Brisel 31. januara 2011, a izjanjavanje EK povodom Upitnika i, to je jo vanije, o napretku Srbije u sprovoenju neophodnih reformi za ta e 2011. godina biti presudna za dobijanje statusa kandidata, treba oekivati u oktobru 2011. Prema reima premijera Mirka Cvetkovia ostvarenje tog cilja manje zavisi od tehnikih pitanja (usvajanja pojedinih zakonskih i drugih normi), ve od politikog dogovora svih aktera da se taj zadatak obavi.947 Meu prioritenim zadacima koje bi trebalo ispuniti zapravo ve do juna 2011, su izruenje Ratka Mladia Hakom tribunalu, uspean poetak dijalog sa Pritinom, personalizovanje izbornog sistema (ukidanje blanko ostavki poslanika), donoenje propisa o restituciji i sasecanje korupcije u sektoru javnih nabavki i u nansiranju politikih stranaka; jedna od vanih preuzetih obaveza je i ispravljanje propusta u reformi pravosua i njeno dovravanje u skladu sa evropskim standardima. Vlada je usvojila i Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz godinjeg izvetaja Evropske komisije za 2010. godinu radi ubrzanja sticanja statusa kandidata (decembar 2010.) U meuvremenu je, u januaru 2011, i Evropski parlament ratikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Dok e, s jedne strane, to podstai parlamente lanica EU koje do sada nisu ratikovale sporazum (njih 14) da to uine, treba imati u vidu da je rasprava u Parlamentu bila kritina u odnosu na neophodne unutranje reforme i (ne)evropsko
946 Ratikacija Sporazuma jo uvek je u toku u parlamentu svake lanice pojedinano 947 Intervju Televiziji B92, 31. januar 2011.
526
ponaanje Srbije, to je iskazano i u vie amandmana na rezoluciju koja je tom prilikom prihvaena. Iz perspektive prelomne, 2000. godine kada je svrgnut reim Slobodana Miloevia i proklamovan evroatlanski kurs zemlje, moe se zakljuiti da su nedoslednost, kolebljivost i neiskrenost kljunih aktera, kao i odsustvo irokog drutvenog konsenzusa doveli do toga da je Srbija propustila ansu za bre pristupanje EU. Jo nisu isporuena dva preostala begunca, general Ratko Mladi i Goran Hadi, to je i dalje osnovni preduslov za kandidaturu. Isto tako i tvrdi stav po kome Srbija nikad nee priznati Kosovo nagovetava daljnja unutranja sporenja povodom pribliavanja EU i nove zastoje na tom putu. ef diplomatije Vuk Jeremi nije popravio lo imid u meunarodnim krugovima i meu svojim inostranim kolegama koji uiva zbog svoje fokusiranosti na Kosovo i arogancije u ophoenju. Osim toga i u zemlji je postavljeno pitanje njegovog opstanka na ministarskoj funkciji nakon to je predsednik Republike Boris Tadi u dogovoru sa komesarom EU za spoljne poslove Ketrin Eton izmenio prdelog rezolucije sa kojom je Srbija izala pred Generalnu skuptinu UN, u septembru 2010. godine. Iza prvobitnog predlog tog dokumenta javno se najvie eksponirao Jeremi. Iako je, krajem godine izgubio bitku i unutar Demokratske stranke gde se kandidovao za potpredsednika, Vuk Jeremi e, uprkos svemu, po svemu sudei ostati na mestu ministra spoljnih poslova do kraja mandata aktuelne vlade, mada je primetna njegova medijska i javna marginalizacija. Konano, u 2010. godini u znatnoj je meri opao i entuzijazam graana za lanstvo u najznaajnijoj evropskoj organizaciji. Prema istraivanju Kancelarije za pridruivanje Vlade Srbije, lanstvo u EU podrava 57 odsto graana, to je najnia podrka od 2002. godine.948 Do drastine promene raspoloenja graana dolo je upravo u drugoj polovini 2010. godine (u odnosu na jun, podrka je u decembru pala za osam procentnih poena). Prema ocenama strunjaka (Milica Delevi), to je posledica injenice da graani ne vide konkretnu, opipljivu korist od EU,949 to je, na primer, bio sluaj sa ukidanjem viznog reima za putovanja u zemlje EU, krajem
948 Danas, 15-16. januar 2011. 949 Isto.
527
2009. godine. Opadanje podrke verovatno treba dovesti u vezu i sa sveu da je proces pridruivanja spor i dug, to objektivno dovodi do zamora i apatije i umanjuje atraktivnost evropske opcije.
Konkretni pomaci
Usklaivanje domaeg zakonodavstva sa evropskim traje ve nekoliko godina. Jedna od najznaajnijih reformi koja je, uz puno kontroverzi sprovoena tokom 2010, svakako je reforma pravosua, na emu EU u kontekstu stvaranja odgovarajueg pravnog okvira u skladu sa evropskim standardima, posebno insistira. Meu nezavisnim kontrolnim telima koja su sve autonomnija i drutveno relevantnija (ombudsman, poverenik za dostupnost informacijama od javnog znaaja), u 2010. godini treba izdvojiti i Agenciju za borbu protiv korupcije koja se poetkom godine konstituisala i poela sa radom. Takoe, tokom 2010. godine Srbija je nastavila sa (jednostranom) primenom SSP, pripremala je odgovore na Upitnik EK, to je omoguilo da ve 31. januara 2011, u Briselu preda odgovore na sva 2483 postavljena pitanja. Prema reima potpredsednika Vlade zaduenog za evropske integracije Boidara elia, u Srbiji se takoe radilo na izradi dunavske strategije, uspostavljanju transportne zajednice, fomiranju EU platforme za Rome, potpisivanju makronansijske podrke.950 U skladu sa evropskom mapom puta u Skuptini Srbije usvojen je i niz neophodnih zakonskih propisa. Prema izvetaju vladine Kancelarije za evropske integracije koja prati sprovoenje Nacionalnog programa za integracije, ve u prvom tromeseju 2010, plan nacionalnog programa u celini je bio ispunjen za 57 odsto: od 123 propisa planirana za usvajanje bilo je usvojeno 70.951 Meutim, u potonjim mesecima i tu je dolo do zastoja. Prema evidenciji Kancelarije za evopske integracije, objavljenoj u septembru, od devet zakona koja je trebalo da izradi od aprila do juna, Vlada Srbije je utvrdila
950 Blic, 14. jun 2010. 951 Informacija o napretku Republike Srbije u procesu pribliavanja EU, Vladina kancelarija za evropske integracije, april 2010.
528
predloge tek za etiri. Istom prilikom vladina Kancelarija za evropske integracije konstatovala je da je od planiranih 537 propisa za protekle dve godine usvojena 404; u to su uraunata i 134 zakona od predvienih 157.952
Dva poluvremena
Generalno, odnosi Beograda i Brisela su u 2010. godini imali dve faze. Nakon to je u decembru 2009, predsednik Republike Boris Tadi predao aplikaciju Srbije za lanstvo u EU, u Beogradu se oekivalo da Srbija pre kraja 2010, dobije status kandidata za lanstvo. Meutim, zvanino insistiranje na neodvojivosti evropskog puta od zatite teritorijalnog integriteta i suvereniteta kada je re o Kosovu, kao i unutranja razmimoilaenja u EU u vezi sa daljim irenjem, rezultirala su odbojnim stavom nekih lanica EU prema ubrzanju ukljuivanja Srbije u evrointegacine procese. Imajui u vidu da su meu tim lanicama bile najuticajnije zemlje EU, Nemaka, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Holandija, polovinom 2010, dolo je do ozbiljnog zastoja. Na junskom ministarskom sastanku u Luksemburgu nije naime, ni dolo do rasprave o kandidaturi Srbije, odnosno do njenog prosleivanja Evropskoj komisiji, a parlamentima zemalja lanica samo je preporueno da ponu sa ratikacijom SSP. Za stavljanje kandidature Srbije na dnevni red prethodno je lobirala, u tom trenutku predsedavajua panija, ali u tome nije uspela, osim to je vedskoj (Karl Bilt) polo za rukom da ubedi svih 27 ministara da prime k znanju injenicu da je Srbija podnela kandidaturu. Sve to je Srbija u junu dobila od EU bilo je, kako je to formulisao Boidar eli, da kandidatura vie nije u joci953. O svojevrsnoj uzdranosti EU prema daljem irenju ne samo kada je re o Srbiji ve i o ostalim zemljama jugoistone Evrope svedoi i istupanje Borisa Tadia na sastanku drava uesnica Procesa saradnje u jugositonoj Evropi u Istanbulu, u junu 2010. On je pozvao EU da kae da li nas eli i da li je spremna da i na praktinom planu radi sa nama kako bismo ispunili preuzete obaveze .954 Traei od Evrope iskren odgovor o tome, Tadi
952 Politika, 16. septembar 2010. 953 Blic, 15. jun 2010. 954 Press, 24. jun 2010.
529
je podvukao da svi imaju ogranienja, ali da to ne sme da bude izgovor da se ne radi nita.955 Prikrivenu tenziju u odnosima Beograd-Brisel odravalo je u tom periodu i iekivanju miljenja Meunarodnog suda pravde (MSP) o legalnosti proglaenja nezavisnosti Kosova. Kada je ono saopteno, 22. jula, Beograd je bio u oku, jer je u javnosti konstantno stvaran utisak da e Sud sa meunarodnopravnog aspekta osporiti nezavisnost Kosova. Indikativno je, meutim, da je Brisel jo pre iznoenja miljenja MSP predlagao Beogradu pisanje zajednike rezolucije sa kojom bi Srbija i EU jedinstveno nastupile pred Generalnom skuptinom UN (u septembru). Beograd tu ponudu nije odbijao, ali je tvrdio da e o tome razgovarati sa Briselom tek kad miljenje MSP bude objavljeno. U tom smislu inicirani su i neformalni razgovori sa ambasadama zemalja lanica EU i SAD u Beogradu krajem jula. Meutim, prvih dana avgusta u Brisel je poslat nacrt rezolucije koga je samoinicijativno i bez konsultacija sa bilo kime poslala Vlada Srbije. Njime je Srbija zapravo odbila da se saglasi sa miljenjem MSP (stavom da secesija ne moe biti osnov za stvaranje novih drava), insistirajui na dijalogu sa Pritinom o svim otvorenim pitanjima, to je podrazumevalo ponovne razgovore o statusu. Usledila je veoma intenzivna diplomatska aktivnost obe strane. Dok je ef diplomatije Srbije Vuk Jeremi lobirao za srpsku rezoluciju meu zemljama uglavnom iz kruga nesvrstanih koje nisu priznale nezavisnost Kosova u Ujedinjenim nacijama, evropska diplomatija je vrila pritisak na Beograd. Predajom svoje rezolucije u UN i to u trenutku kada je veina u EU oekivala, na osnovu obeanja Beograda da se nastave dogovori o tekstu rezolucije, jeste jedna vrsta uvrede koja e dugo morati da se izglauje, preneo je nezadovoljstvo Brisela izvor Blica iz tog grada.956 Uz napomenu, da e Beograd morati da izabere da li e da sarauje sa EU ili sa nesvrstanima .957 U pritiske na Beograd, osim ambasadora njihovih zemalja ukljuile su se i vodee linosti njihovih diplomatija. Tokom poslednje sedmice av955 Isto. 956 Blic, 2. avgust 2010. 957 Isto.
530
gusta u Beogradu su boravili ministri spoljnih poslova Nemake i Velike Britanije, Gvido Vestervele i Vilijam Hejg, da bi rukovoenje akcijom ubeivanja Srbije poetkom septembra preuzela komesar za spoljne poslove EU Ketrin Eton u direktnoj komunikaciji sa predsednikom Srbije Borisom Tadiem. Tek nakon toga i u poslednjem trenutku (nepuna 24 sata pre sednice Generalne skuptine UN), Ministarstvo inostranih poslova Srbije povuklo je svoju rezoluciju i umesto nje predloilo zajedniki dokumenat EU i Srbije koji je usvojen bez rasprave i aklamacijom. Tom rezolucijom otvoren je put dijalogu Beograda i Pritine, uz posredniku ulogu Evropske unije i praktino, samo o tehnikim pitanjima, odnosno bez vraanja na pitanje statusa. Taj znaajni zaokret, u odnosu prema Kosovu, doprineo je blagonaklonijem stavu zvaninika EU prema Srbiji i deblokadi procesa pribliavanja EU, koja je rezultirala dostavljanjem Upitnika Evropske komisije i ratikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u Evropskom parlamentu. Takoe i odmerenijem Izvetaju o napretku Srbije prema EU koji se svakog novembra objavljuje u Briselu, kao i relativno uzdranom izvetaju glavnog tuioca Hakog tribunala Sera Bramerca u Savetu bezbednosti UN, u decembru 2010.
Podseanje na obaveze
U nastojanju da Srbiju odre na proevropskom kursu, zvaninici EU povremeno popuste kada je re o ispunjavanju neophodnih uslova. Meutim, u pravilu se brzo i vraaju na njih, pogotovo nakon to uine neki ustupak Beogradu. Tako je prilikom ratikacije SSP u Evropskom parlamentu (19. januara 2011), to je znaajana poruka zemljama lanicama EU koje to u svojim parlamentima jo nisu uinile, usvojena rezolucija kojom su precizno navbrojane obaveze koje bi Srbija morala da ispuni da bi mogla da rauna na dalje napredovanje ka evropskim integracijama. Kao uslov svih uslova izdvojeno je hapenje i izruenje Hagu generala Ratka Mladia i Gorana Hadia, jer je, kako stoji u tom dokumentu jedino hapenje i izruenje dvojice preostalih optuenika Hagu moe biti sma-
531
trano uverljivim dokazom pune saradnje Srbije sa tim sudom .958 Upravo tih dana u medije su poele da stiu i informacije iz pouzdanih izvora da i glavni tuilac Ser Bramerc Hakog suda gubi strpljenje i da ima niz konkretnih primedaba na raun srpskih slubi koje tragaju za preostalom dvojicom optuenika . Takoe i da e, ukoliko se ta saradnja ne popravi, njegov sledei izvetaj Savetu bezbednosti (u junu 2011) biti negativan.959 U rezoluciji Evropskog parlamenta posebna panja posveena je i predstojeem dijalogu Beograda i Pritine sa rezolutnim stavom da se tom prilikom ne aludira na nove pregovore o statusu .960 Prema reima ece kancelarije za evropske integracije Milice Delevi, pred Srbijom zapravo najvei izazovi stoje tek sada, nakon to su u Brisel odneti odgovori na upitnik. U odgovorima je naime, opisano stanje u zemlji, dok se pre sticanja statusa kandidata to faktiko stanje mora promeniti u skladu sa briselskim preporukama.961 Izazov je utoliko vei to je poetkom 2011, dolo do ozbiljne krize u Vladi Srbije (smene, odnosno ostavke potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mlaana Dinkia i ostavke ministarke za nacionalni investicioni plan Verice Kalanovi, oboje iz stranke G17 plus), kao i drugih kadrovskih prestorjavanja unutar kabineta Mirka Cvetkovia), to je objektivno preokupiralo izvnu vlast inae, najodgovorniju za ispunjavanje briselskih zadataka, odnosno ostvarivanja akcionog plana koga je na osnovu njih donela Vlada. Obaveze, ili, kako ih zvaninici u Beogradu nazivaju deset briselskih zapovesti koje treba ispuniti do jeseni 2011, to bi Srbiji otvorilo vrata za sticanje kandidature za lanstvo odnose se na stranako vlasnitvo nad poslanikim mandatima,unapreenju integracije Roma, zaokruivanje reforme pravosua, dovrenje saradnje sa Hakim tribunalom, unapreenje regionalne saradnje, nesmetano funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela, novi zakon o nansiranju politikih stranaka, reavanju problema poveanja zahteva za azil, usvajanje zakona o restituciji i nastavku strukturnih ekonomskih reformi.
958 Danas, 20. januar 2011. 959 Politika, 22. januar 2011. 960 Politika, 20. januar 2011. 961 Politika, 31. januar 2011.
532
Sabotiranje evropskog puta

Odnosi na relaciji Beograd-Brisel, njihovo zahlaenje, odnosno otopljavanje, povratno deluju i na reagovanje antievropskog bloka. Takoe, moglo bi se rei i da je ono imalo dva razliita perioda, iako je i u jednom i drugom sluaju poruka bila istovetna Srbija bi morala da ima alternativni put u odnosu na proklamovani evropski. Konzervativni blok je, ne bez zluradosti pratio briselsku rezervisanost u odnosu prema Srbiji tokom prvih est meseci 2010. Podseajui istovremeno na tekoe koje ima sama EU sa erupcijom nansijske krize meu njenim lanicama, kao i na poniavajue uslove koji se od Srbije zarad lanstva trae faktiko priznavanje nezavisnosti Kosova, odustajanje od vre podrke Republici Srpskoj, zaborav srpskog pitanja u Crnoj Gori na ta, po njima,niko u Srbiji ne moe pristati, ovdanji evroskeptici su se nadali i formalnom odustajanju od evropskog puta koji nema alternativu . Tim pre, to ih, kako je u jednom od uvodnika konstatovao Peat, tamo u EU nee niko .962 Ili, kako je jedan od najistaknutijih eksponenata antievropskog stava, ore Vukadinovi formulisao, ovde e kroz koju godinu malo ko meu srpskim politiarima i intelektualcima uopte eleti da se sea da je zastupao tezu da Evropa nema alternativu.963 Po ovom autoru, ije je miljenje svakako meu najreprezentativnijim u ovom intelektualnom krugu, u Srbiji bi trebalo voditi otvorenu i iskrenu raspravu o prednostima i nedostacima jednostranog EU opredeljenja . Ne samo zbog toga to je EU sama u brojnim problemima, ve prvenstveno zbog okolnosti u kojima se nalazimo (Kosovo, susedi, stalni pritisci na Srbe u Crnoj Gori i Republici Srpskoj). Zbog toga, po Vukadinoviu, hajde da razmiljamo o alternativnim reenjima, Rusiji, Kini, Briku, Turskoj, nesvrstanima964 Vera u odustajanja od Evrope rasla je i tokom konfuznog perioda nakon saoptavanja miljenja MSP o kosovskoj nezavisnosti i slanja jednostrane rezolucije u Savet bezbednosti. Mada je i ona dobronamerno
962 Pesat, 11. jun 2010. 963 Politika 22. jun 2010. 964 Politika, 27. april, 2010.
533
kritikovana zbog blagosti, uivala je podrku veine u politikom i intelektualnom krugu srpskih antievropejaca ( ija su glavna glasila sajt Nove srpske politike misli i nedeljnik Peat), uz insistiranje na tome da se od nje ni po koju cenu ne odustaje. To bi se naime, smatralo neasnom trgovinom zarad ionako maglovite i neizvesne evroperspektive.965 Po njih okantni, zaokret vlasti u ispunjavanju, kako ih oni tumae, briselskih naloga, odnosno, zajednika rezolucija EU i Srbije u Ujedinjenim nacijama, aktivirao je ponovo prepoznatljiv mehanizam kritikovanja vlasti kao antisrpske i izdajnike, a status Srbije u koji su ga doveli vlastodrci oznauje se kao poluokupacija, jer je Srbija diplomatski kapitulirala pred zahtevima SAD i EU, te od tada jedva da pokazuje otpor pred nalozima Zapada.966 Srbija je na kolenima, kae lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kotunica, uz napomenu da je pod pretnjom da bude podvrgnuta stranoj dominaciji.967 U tom bloku svaka inicijativa Brisela, pogotovo kada je re o insistiranju na ispunjavanju neophodnih preduslova, koristi se kao dokaz vie da je Srbija u podreenom, gotovo polukolonijalnom poloaju. Rezoluciju o Srbiji, usvojenu u Evropskom parlamentu, Boko Mijatovi,direktor ekonomskih studija Centra za liberalno demokratske studije naziva javnim diktatom . U tekstu koga pod tim naslovom objavljuje Politika navodi se da ton tog dokumenta koji podsea na akte rimskih imperatora provincijama, s dozom ohole nadreenosti koja oekuje bespogovorno izvravanje naloga, nije primeren odnosu skuptine sa jednom jo uvek nezavisnom zemljom .968
965 ore Vukadinovi, u redovnoj kolumni u Politici, 17. avgust, 2010. 966 Peat, 25. februar, 2011. 967 Dnevnik TV B92, 19. februar 2011. 968 Politika, 26. januar 2011.
534
Jeremiu produen diplomatski ivot

Kopernikanskim obrtom, kako su neki komentatori nazvali dogovor Srbije i EU o zajednikoj kosovskoj rezoluciji u UN, najvei udarac nanet je profesionalnom (i linom) kredibilitetu efa diplomatije Vuku Jeremiu. On je naime, pune dve godine svoj ugled i visok rejting u domaoj javnosti, ukljuujui i patriotski blok gradio na nepokolebljivoj odbrani Kosova . Njegova gotovo misionarska posveenost tom cilju rezultirala je i uspenom blokadom priznavanja nezavisnosti Kosova irokog kruga zemalja, nesvrstanih i ostalih azijskih i afrikih drava, ukljuujui i uticajne muslimanske zemlje (poput Pakistana, ili Saudijske Arabije, na primer). Iako je jasno da se generalno spoljnopolitika strategija Srbije ne kroji iskljuivo u njegovom kabinetu, pogotovo kada je re o odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, on joj je nesumnjivo dao svoj lini peat, koji se ogleda u aroganciji, neodmerenosti, gafovima, esto i osionosti. Te osobine limitiraju njegov profesionalni rad, do mere da neki visoki strani zvaninici (potpredsednik SAD Dozef Bajden, hrvatski premijer Ivo Sanader) ne ele ni da se sretnu sa njime.969 Njegov ton je u diplomatskim krugovima ocenjen kao svaalaki, renik pretei i uvredljiv, a stav arogantan i ucenjivaki, konstatuje nedeljnik NIN.970 Ve prilikom skuptinske rasprave povodom savetodavnog miljenja Meunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova u leto 2010, opozicioni (LDP) postavili su pitanje njegove odgovornosti. Kao minister spoljnih poslova on je bio najisturenija linost u donoenju odluke da se to miljenje uopte trai, to posledino podrazumeva odgovornost za pretrpljeni jasko. Tokom te rasprave zatitio ga je predsednik Republike Boris Tadi, koji je izjavio da se dravna politika kreira u njegovom kabinetu. Kap koja je u javnosti prelila au kad je re o konfuziji, nedoslednosti i samovolji prvog oveka diplomatije je odsustvo zvaninika Srbije sa dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liu Siaobou (koji
969 Za vreme boravka u SAD, poetkom 2011. godine, povodom molitvenog doruka u Vaingtonu, Vuk Jeremi nije bio primljen u Stejt departmentu, za razliku od kolege iz Vlade Ivice Daia koji je imao i niz drugih susreta na odgovarajuem nivou. 970 NIN, 16. decembar, 2010.
535
takoe, s obzirom da je u zatvoru nije prisustvovao ceremoniji). Ta, ispostavilo se, samoinicijativna Jeremieva odluka izazvala je veliko nezadovoljstvo, kako u civilnom sektoru tako i meu uticajnim i Vladi bliskim medijima971, pa je na brzinu doneta odluka da sveanosti u Oslu nezvanino prisustvuje ombudsman Saa Jankovi. Povodom tog skandala, kada se inae, gotovo izvesno oekivala Jeremieva smena, mediji su podseali na celi niz gafova srbijanske diplomatije, injenih kao ustupak nedemokratskim reimima irom sveta, a sve u funkciji odbrane Kosova, jer ga oni nisu priznali. Tako se zvanina Srbija u Savetu Evrope nije pridruila osudi Sudana zbog genocida u Darfuru, kao ni osudi Irana zbog izvravanja smrtne kazne kamenovanjem. U ovom evropskom domu nije podrla ni osudu Severne Koreje, zbog nekontrolisanog stvaranja nuklearnog oruja, kao ni osudu burmanskog reima zbog dugogodinjeg kunog pritvora opozicione prvakinje San Su i, takoe dobitnice Nobelove nagrade za mir. Svemu uprkos Vuk Jeremi je ostao na elu Ministarstva spoljnih poslova. Primetno je, meutim,da je u domaoj javnosti (pogotovo nakon to je izgubio na izborima za potpredsednika unutar Demokratske stranke) prisutan znatno manje nego ranije, a proredila su se i njegova meunarodna putovanja.
Odnosi sa SAD bez znaajnijeg pomaka

Najvaniji politiko-diplomatski dogaaj na relaciji Vaington Beograd tokom 2010. godine bila je poseta dravnog sekretara SAD Hilari Klinton, u oktobru u sklopu njene kratke balkanske turneje ( Sarajevo, Beograd, Pritina). Meutim, ona svakako nije imala efekat stratekog iskoraka, to je bio sluaj sa posetom potpredsednika SAD Dozefa Bajdena 2009. Poseta Hilari Klinton, kada je re o Srbiji moe se tumaiti u kontekstu
971 Ugledni komentator Politike, Boko Jaki napisao je, izmeu ostalog: Kad bi postojao Nobel za brljotine, onda bi ovogodinji laureati bili iz Srbije. Nespretno, analfabetski, nepromiljeno, servilno da ba ne kaem glupo prvo smo okirali svet i vreali sopstvenu liberalnu misao odlukom da se umilimo Pekingu i bojkotujemo dodelu Nobela za miri kineskom disidentu. Politika, 12. decembar 2010.
536
javne podrke Beogradu zbog toga to je stav u vezi sa kosovskom rezolucijom usaglasio sa Briselom i najavljenog dijaloga sa Pritinom. Na taj se nain moe tumaiti i njena izjava o moguem liderstvu Srbije, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi.972 Za konstruktivno ponaanje prema Kosovu, SAD se zalae za to bre dobijanje statusa kandidata. Vojska Srbije, a sve vie i policija odravaju najstabilnije odnose sa amerikim partnerma, to svakako predstavlja najvaniju komponentu meusobnih veza. Indikativno je, meutim, da je tokom 2010, dolo i da porasta antiamerikog raspoloenja, ne samo tradicionalno antizapadnih krugova, nego, utisak je, u javnom diskursu generalno. Ilustrativan primer za to je opiran esej (tampan najpre u nastavcima u dnevnom listu Politika, a nedugo zatim i u Danasu), Alekse ilasa, koji u javnosti slovi za nezavisnog intelektuala. U ovom tekstu ilas tvrdi da Evropa treba da napusti NATO kojim dominira Amerika i oslobodi sebe u celini od upropaujueg uticaja Sjedinjenih Drava . Po njemu, evropska nezavisnost od Amerike nuni je preduslov da Evropa stekne globalni i moralni autoritet i uticaj .973 Narastanje antiamerikanizma prati trend slabljenja globalnog uticaja Amerike u svetu, to se meu domaim protivnicima Amerike i njenih liberalno-demokratskih vrednosti ocenjuje kao svojevrsna satisfakcija za nedela koja je imperija zla (naziv koji je za njih postao sinonim za SAD) nanela Srbiji (razbijanje Jugoslavije, bombardovanje 1999). Po njima, amerika politika, osim to je najodgovornija za kreiranje lane drave Kosovo, stoji i iza politike aktuelne vlasti da Evropa nema alternativu, kao i da Srbiju gura u NATO. Kako konstatuje Pavle Radi, nacionalistiki intelektualci (ali i oni umereniji desniari, liberalni patrioti) ispoljavaju neskriveni antiamerikanizam zbog zlovolje to su SAD stale u kraj ludilu srpske nacionalistike politike iz zadnje decenije prolog veka .974
972 Dnevnik TVB92, 12. oktobar 2010. 973 Danas, 29-30. januar 2011. 974 Danas, 5-6. februar 2011.
537
Turska ekonomija iza poltike

U poslednjih nekoliko godina Turska u regionu predstavlja znaajan faktor stabilnosti pogotovo kad je re o Bosni i Hercegovini i Srbiji. Ona je potencijalno i vaan ekonomski partner. Iako diplomatska dinamika tokom 2010. godine nije bila tako intenzivna kao 2009, i sve do Istanbulske deklaracije (april 2010), Ankara dri region meu svojim spoljnopolitikim prioritetima. To vai i za Srbiju kao klju stabilnosti u ovom delu sveta, to je na zavretku svoje misije (septembar 2010) precizno formulisao odlazei turski ambasador Suha Umar: Ako elimo mir i stabilnost, do njih neemo doi ako ih Srbija ne bude istinski elela. Ako elimo praviti probleme, bie nam veoma teko da ih napravimo bez Srbije. Zbog toga je Srbija kljuna zemlja i Turska je to prepoznala .975 U prvoj decenicji XXI veka Turska je svoju ulogu na svetskoj sceni uinila prepoznatljivom, zahvaljujui sposobnosti, kako je to formulisao premijer Taip Erdogan da povee raznolike osobine i istorije .976 Odnosno, kako kae on, Turska je u stanju da prevazie dihotomije Istok Zapad, Evropa Bliski istok, Sever Jug.977 Osim spoljnopolitikog dinamizma iji je motor ef diplomatije Ahmet Davutoglu978 Turska kao zemlja u privrednom usponu979 pokazuje elju da proiri i svoj ekonomski uticaj. Kada je re o Balkanu njen su interes strateki sektori, kao to su telekomunikacije, autoputevi i aerodromi. Iako je prilikom posete turskog predsednika Abdulaha Gula (jesen 2009) bilo mnogo govora o potencijalnim ulaganjima Turske u Srbiju, pogotovo u infrastrukturne projekte u Sandaku, to se jo nije dogodilo. Takoe dugotrajni pregovori o kupovini Turkierlajna nacionalnog
975 Politika, 24. januar 2011. 976 Autorki tekst, Danas, 24. decembar 2010. 977 Isto. 978 Novu strategiju spoljne politike Turske Davatoglu je na 600 strana razradio jo 2001. godine. Tvrdi se da Davatoglu taj opseni dokument gotovo uvek nosi sa sobom, to njegove partnere dovodi u neizvesnost. 979 Prema podacima Svetske banke, turska ekonomija je na 17. mestu u svetu, sa bruto domaim proizvodom od gotovo 466 milijardi dolara, to znai da raspolae i znaajnim investicionim potencijalom.
538
avioprevoznika JAT, nisu uspeno okonani. Prema tvrdnji Nedada Kaapora, generalnog sekretar Trgovinske asocijacije Srbije (SITA) iji je cilj povezivanje turskih i srpskih kompanija, turska preduzea zbog politikih i verskih nesuglasica koje se tamo deavaju ne ele da investiraju u Sandaku.980 Naime, ona bi radije ulagala u partnerske kompanije u Beogradu i okolini. U septembru 2010. godine Srbija i Turska potpisale su i Sporazum o slobodnoj trgovini, to je u neznatnoj meri popravilo veoma nepovoljni odnos meusobne trgovinske razmene koja je na strani Srbije negativna. Od oko 500 miliona dolara ukupne razmene, uvoz Srbije iz Turske iznosi oko 450 miliona dolara, a u obrnutom smeru se izveze robe u vrednosti od oko 50 miliona (od potpisivanja Sporazuma Srbija je izvozni saldo popravila za oko 10 posto). Sve u svemu, nivo ekonomske saradnje je nizak, a pogotovo zaostaje za nivoom koga sa Turskom iz balkanskog regiona imaju Rumunija (najvei balkanski partner Turske) i Bugarska. U Rumuniji ima ak 10.300 registrovanih turskih rmi, a slino je i u Bugarskoj i Maarskoj, dok je u Srbiji registrovano samo 10-15 turskih rmi.981 Koliko su tradicionalne predrasude prepreka svestranijem razvoju odnosa sa Turskom, teko je rei. Kako tvrdi orijentalista i nekadanji ambasador u Turskoj Darko Tanaskovi, Srbija nije povlaeni partner Turske u ovom regionu. Po njemu, ta pozicija je rezervisana za BiH i Albaniju, kao i za muslimanske zajednice u ostalim dravama Balkana, koje predstavljaju stalnu bazu i izvor regoinalnog turskog uticaja .982 Izuzetno razvijeni ekonomski odnosi sa Rumunijom i Bugarskom, tu tvrdnju svakako uverljivo demantuju.
980 Danas, 19-20. februar 2010. 981 Isto. 982 Politika, 24. januar 2011.
539
Rusija: podgrevanje hladnog rata

Dolazak Vladimira Putina u Beograd (23. marta 2011) bio je vrlo simbolian za odnose Srbije i Rusije i na neki nain je osvetlio i odnose izmeu dve zemlje tokom 2010. godine. Sam in posete konstruisan je tako, svakako vie gestom nego reima, da se potseti na godinjicu NATO bombardovanja Srbije 24. marta 1999, a u kontekstu stalno podgrevanog hladnog rata Srbije sa Zapadom. Moskva pomae i podstie takvo stanje duha u Srbiji mada je za Evropu, SAD i Rusiju kao glavnim akterima hladnog rata to ve relativno davna istorijska prolost. Njihovi hladnoratovski odnosi zamenjeni su vie nego ivom saradnjom nekada antagonizovanih strana, od ekonomske do vojne.983 Rusija, meutim, rado koristi i zalazi u srpski paranoini lavirint, jer to moe u bilo kom trenutku imati za nju korisne obrte. Zato se ona rado ne odrie uloge koju joj je dodelio Beograd zatitnika bratskog pravoslavnog naroda, pred inovernim silama Zapada . Putinova poseta je dobra ilustracija takvog ponaanja. Putin je u Beograd doao iz Slovenije gde je lobirao da Slovenija prihvati Juni tok i, u istom kontekstu, energetske politike EU kamena meaa u energetskoj saradnji Evrope i Rusije. Dosadanji pregovori Moskve i Brisela jo nisu doveli do saglasnosti.984 Pitanje energije trebalo je da bude glavna tema razgovora u Beogradu uee Srbije u projektu Junog toka ve odavno nije sporno. Meutim, datum posete (24. mart), gurnuo je energiju i ekonomska pitanja u drugi plan, a u prvi plan, isturilo se potseanje na bombardovanje Srbije od lanica NATO.
983 US, Russia Discussing Groundbreaking Manas Fuel-Supply Deal, Eurasianet.org, June 21, 2010. Medvedev to Put Business First In U.S. Visit, The Moscow times 22 June 2010 984 Third Energy Package: Dispute Between Russia and the EU, eslovas Ikauskas, Geopolitika, 6. jun 2010.
540
U godini koja e moda biti i izborna godina, Putin je pronaao da je ruski interes da se srpskoj eliti i javnosti jo jednom poalje poruka da su Rusi prijatelji i konstruie prilika da se biralite Srbije angauje protiv politike pribliavanja Srbije evroatlantskim integracijama. Shodno tome to blie orbiti zavisnosti od Rusije, osiguranoj vlasnitvom nad vitalnim energetskim resursima Srbije. Srpski mediji su ispravno razumeli ta je bio glavni posao Putina u Beogradu da zatrai od Srbije da ne ue u NATO . Dnevna novina Blic, ali i drugi mediji, su jasno protumaili tu nenapisanu poruku Vladimira Putina.985
NATO: glavna briga Rusije

Ovakvoj strategiji Putina u Srbiji idu u prilog i opte okolnosti: duboka ekonomska i politika kriza. Nezaposlenost je bila u porastu. Osealo se osiromaenje stanovnitva, a na drugoj strani, u javnosti su zapaani korumpiranost, feudalizacija domae politike i obogaivanje pojedinih uz pomo vlasti. Vlast je obeavala da e sve probleme reavati u procesu priprema Srbije za Evropsku uniju. Meutim, kako ta obeanja nisu bila ispunjena to je otvorilo prostor za plan Rusije da, u trenutku kada su odlunost politike elite i poverenje graana u evropsku budunost poljuljani, produbi i proiri uticaj na ovim prostorima .986 Otkako je, uz posredovanje Brisela, dijalog Beograda i Pritine krenuo s mrtve take, sticao se utisak da je Rusija delimino u senci. Ruska strana osvetljavala je misiju Putina sasvim drugaije. Naglaavano je da je politika Moskve prema Srbiji bezmalo altruistika prevashodno izraz insistiranja Moskve na ravnopravnosti u odnosima i uzajamnosti u interesima dve strane. U tom smislu, Putin je bio maltene inspirisan kao humani kooperant, da potstakne ekonomsku saradnju i potpie niz sporazuma u energetskom, trgovinskom, kulturnom sektoru kao i drugim sektorima, uglavnom u interesu Srbije. Takoe i da bi se svetu poslala
985 Putin dolazi da zatrai od Srbije da ne ue u NATO, Blic, 21. februara 2011. 986 Prof. dr Radoslav Stojanovi, izjava za Blic
541
poruka o dobrim odnosima Srbije i Rusije, da bi se potvrdio stav Rusije o Kosovu i podrala istraga o trgovini organima .987 Ipak, lanstvo Srbije u NATO-u bilo je glavna tema posete. Pred samu posetu to su potvrdili i sami Rusi ukazivanjem na toboe srpsku NATO anti-NATO politiku konfuziju i to ne kod naroda. Narod je, tvrdili su, protiv ulanjenja u NATO, ve u neimenovanom delu politike elite. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin je pred posetu izjavio da Putin nee pokretati pitanje ulanjenja Srbije u NATO. Meutim, istakao je, rukovodstvo u Beogradu zna za stav da je irenje NATO za Rusiju pretnja, i u Moskvi se polazi od toga da e se Srbija odnositi s potovanjem prema takvom stavu .988 Konuzinova fraza o potovanju ruskog stava izraava uverenost Moskve da, ako je re o Srbiji, Rusija podrazumeva svoje pravo veta na njoj neodgovarajua bezbednosna opredeljenja Beograda. Konuzin je potvrdio da je od svih predstavnika srpske vlasti dobio uveravanja da ulazak Srbije u NATO nije opcija i istakao da je veina Srba protiv NATO-a . Upozorio je da ipak neko hoe da izmeni drutvenu klimu i pripremi teren za promenu srpskog stava i da Srbima priaju o spremnosti da pomognu njihovom pribliavanju NATO-u, i ako oni to ne trae (...) Polazim od toga da odluku treba da donesu sami Srbi. Odluite se! 989 Ambasador Rusije nije razjasnio o kome se radi, ali opomenuo je da se ne moe dovesti u pitanje zakonski utvren neutralan status Srbije! Posredno, ambasador je ipak potvrdio da e bezbednosni status Srbije biti Putinova tema: Pregovori u politikom delu pokrivae sporazum o evropskoj bezbednosti u celini. Vezano za to, verovatno e biti dotaknuti svi faktori koji imaju uticaj na formiranje klime u evroatlantskom prostoru.990
987 Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za sloenske studije RAN 988 Konuzin: Putin nee potezati pitanje ulanjenja Srbije u NATO, Tanjug, Blic on line, 17.mart 2011 989 Srbi, odluite se hoete li u NATO!, FoNet, uz poziv na NIN, 16.mart 2011 990 Putin e eleti da razgovara o sistemu evropske bezbednosti, intervju Konuzina Blicu, 21.mart. 2011.
542
Poseta Putina: spinovana

Putinova poseta Beogradu najavljivana je, objanjavana i medijski spinovana kao retko koja visoka poseta dosad . Meutim ona je bila radna i kratka. Putin je bio ekasan. U vremenski okvir jednog poslepodneva, spakovano je 105 minuta razgovora nasamo s predsednikom Srbije Borisom Tadiem, ne previe dugo istupanje pred novinarima, pola sata sa formalnim partnerom premijerom Mirkom Cvetkoviem, vie od jedan sat razgovora sa srpskim poslanicima, foto-ou celivanja ikone i primanja Ordena Sv. Save u Hramu na Vraaru i kratki, ali znaenjem vrlo zgusnuti boravak na stadionu Marakani. Marakana je izrazila politiku poentu posete Putina. Dvadeset hiljada navijaa Zvezde klicalo je Putinu i Rusiji. Gost je prvi put bio uoljivo raspoloen i ozaren. Na tribini naspram njegove videli su se redovi ljudi se porukama, na bar metar irokom vrlo dugakom platnu na ruskom: Stariji brate, poljubi majku nau i kai joj, kai da smo je dostojni, i da se borimo i da emo se boriti, i da je volimo!991 Pomozi Boe, spasi nas Putine! Pevana je Kaljinka. A onda se dvadeset hiljada oglasilo na srpskom uvredama na raun predsednika sopstvene zemlje Borisa Tadia i parolom protiv vlade, domaina Putinove posete. Ozareni Putin naginjao se i potpisivao unapred podeljene fotograje! Prizor je spremljen da podseti vlasti Srbije, da u ovoj zemlji koegzistira i osea se jaom Srbija koja mrzi inoverne, i spremna je da, umesto svojih vlasti sledi Putina i Rusiju. Marakana, po svoj prilici ovako kako je izvedena, ugraena je u program Putinove posete na insistiranje ruske strane.992Reeno je da premijer navija za Zenit, ceni Crvenu zvezdu, voli spontanost susreta s narodom (pominjana je Knez Mihajlova ) i eleo bi posetu utakmici! Predlog je tako prihvaen. A onda je poela organizacija toga to se dogodilo. Zvezda je izdala saoptenje, rekavi da e utakmica biti vie od sportskog dogaaja. Zvezdaima je upuen poziv da dou u to veem broju, da naprave velianstven ambijent, kojim e pozdraviti mlade nade srpskog i ruskog
991 Moja Crvena zvezda, 23. marta 2011. 992 Putin hteo i meu narod, Veernje novosti 22. marta 2011.
543
kluba i, kako je istaknuto, velikog prijatelja naeg naroda Putina. Pokaimo koliko smo odani naoj Zvezdi i naravno domovini Srbiji, naglasio je predsednik FK Dragan Luki. I ruskim i srpskim klubom upravlja jedan isti novac ruski, od nafte. Zenit je vlasnitvo Gasporoma. Crvena zvezda je od ove sezone pod nansijskim patronatom Gaspromnjefta. Lokalni agent Gasproma u Srbiji je rusicirani NIS. Nije poznato da li u Srbiji ima evidencije kome i emu je sve nansijski sponzor NIS. Petogodinji sponzorski ugovor (najvei u istoriji srpskog sporta) i pogotovo strateko partnerstvo s Gaspromom, to snano podrava i Putin, predstavljaju vrst temelj za ponovno stvaranje mone Zvezde. Putin i vodei ljudi Gasproma veoma su zainteresovani za jo vea ulaganja u srpski klub, jer ima trofeje, istoriju i viemilionsku armiju navijaa . Oigledno da su gas i armije navijaa dve mone poluge u okolnostima iscrpljene Srbije. Glavni razgovor voeni je izmeu Putina i predsednika Srbije Borisa Tadia. Susret dvojice bio je suv, uz grimasu srdanosti na licu Tadia. Obraanje tampi u palati na Novom Beogradu bilo je kratko za pitanja. Istaknuto je da e Srbija svoj prilaz EU, usklaivati s Rusijom. Putin je rekao: Paljivo emo pratiti i zajedno raditi, da evropska integracija ne bi izazvala tetu po rusko-srpske odnose . Tadi je kazao da je strateko opredeljenje Srbije lanstvo u EU, ali da isto tako ne eli da zanemari tradicionalno dobre odnose s Rusijom993. Dve reenice ne znae isto. Nije meutim razjanjeno da li sagovornici i misle na isto. Saopteni sadraj razgovara je veoma skroman i nema novosti u odnosu na sadraj iznet u vreme posete predsednika Medvedeva. Putin je izrazio interes ruskih kompanija da ulau u Srbiji, u oblasti energetike, turizma i visoke tehnologije (centar za proizvodnju radio-aktivnih izotopa za primenu u medicini). Tadi je rekao da ne postoje nikakve granice za investicije iz Rusije . Potvrena je obostrana privrenost projektu Junog toka. Osamsto miliona dolara ruskog kredita je neiskorieno, jer Srbija nema projekte. Reeno je da e se kredit koristiti postepeno, u etapama.
993 Putin i Tadi: lanstvo Srbije u EU uz saradnju sa Rusijom, Danas, Beta, 23. mart 2011.
544
Putin je pomenuo pomo ruskih kompanija u rekonstrukciji eleznike pruge u Srbiji . Tadi je Putinu zahvalio na doprinosu u borbi Srbije za ouvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i ukazao na vanost istrage o trgovini ljudskim organima povodom izvetaja Dika Martija. Ukratko, poruka Putinove posete je EU da, NATO ne! Premijer Putin je o tome govorio i u susretu sa efovima poslanikih grupa u Skuptini. Uzgred, primetio je da ih je premnogo jer, da u Dumi ima toliko partija koliko u Skuptini, ruski parlament ne bi uspevao da donese ni jednu odluku. Putin je u razgovoru naglasio: Znajte, i kada uete u EU, i posebno ako budete uli u NATO, niko vas ni za ta nee pitati, jer male zemlje niko nita ne pita.994 Saoptio je lanovima parlamenta da Rusija podrava napore Srbije da postane lanica EU, ali nikako i lanstvo u NATO-u .995Prisutni su kasnije dogaaj prepriali tampi, svako u svojoj verziji. Svi poslanici su bili uzbudjeni zbog same mogunosti da se bude blizu Putina. Predsednica Slavica uki-Dejanovi se pohvalila razgovorom u etiri oka, polaskala je Putinu da je protokol obogatio svojim manirima, te da su priali i o periodu kada sam ivela u njegovom rodnom gradu Sankt Peterburgu i spremala doktorsku disertaciju u institutu Besgerev, i pohvalila se poklonom, knjigom Pejzai Rusije. ( Citat iz Novosti on line. ) Velimir Ili (NS) je gosta ak pitao: sea li ga se ? Bio je kod njega kada je delegacija vlade Srbije s Kotunicom primljena u Kremlju. Da, Putin ga pamti, pohvalio se Ili.996Slavica uki-Dejanovi, SPS, zahvalila je na prijateljskom stavu u pogledu ouvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije . Momo olakovi, PUPS, rekao je: Zahvaljujem Vam na dolasku Gasproma u Srbiju. To donosi korist mojoj zemlji! Putin se blago nasmeio i klimnuo glavom. Isti pokret napravio je i kada su mu Milo Aligrudi i Dragan Todorovi preneli pozdrave Kotunice i eelja.997 Najvie je neslaganja bilo oko toga ta je Putinov stav o Srbiji i njenom eventualnom lanstvu u EU i NATO paktu. U odnosu na EU, odgovor je bio
994 Putin sa edom probio tajming, Novosti on line, 24. marta 2011. 995 Podrka Srbiji za ulazak u EU, ali ne i u NATO, Politika, 23.mart 2011. 996 Putin sa edom probio tajming, Novosti on line, 24. marta 2011. 997 Putin sa edom probio tajming, Novosti on line, 24. marta 2011.
545
da, jer je to i interes Rusije, ali to se tie NATO-a, stvari su drugaije ( Slavica uki-Dejanovi ) ...lanstvo Srbije u EU bilo bi znaajno, jer bi Srbija bila veza Rusiji u EU, ali lanstvo Srbije u NATO bilo bi protumaeno kao bezbednosna pretnja Rusiji ( Tomislav Nikoli, SNS ). Putin je rekao da ukoliko Srbija postane lan NATO, NATO e odluivati o svemu, a ako razmesti svoj raketni tit u Srbiji, onda e Rusija biti prinuena da svoje nuklearne potencijale usmeri prema Srbiji( Dragan Todorovi, SRS ). ... Sve je to tano, osim to Putin nije rekao: nuklearni potencijali ( ispravio je Slobodan Aligrudi, DSS ). Nada Kolundija, DS, je naglasila da je Putin vrlo jasno rekao da e Srbija odluiti kojim putem e ii, a Rusija, gde su granice kada su u pitanju njeni interesi, dok je edomir Jovanovi LDP, istakao da Putin nije pretio, i da on je prosto kristalno jasno rekao kakav je stav Rusije o tom pitanju .998 Juni tok, formalno glavni razlog Putinove posete, pomenuo je edomir Jovanovi. On je Putinu kazao da smo mi jedina zemlja koja je politiku podrku platila ekonomskim interesima, da smo jedina zemlja koja je manjinski partner u projektu Juni tok, (i primetio9 da nema lanstva u EU bez NATO .999 Putin je na primedbu odgovorio dosetkom o Berluskoniju i Sloveniji: Kada cevi prou kroz Sloveniju, Berluskoni e svakog jutra da zove njihovog predsednika da mu poeli dobro jutro i pita kako je spavao. Zvae ga i uvee da mu poeli laku no, jer e u Ljubljani da bude ventil za gas.1000 Putinova poruka se moe svesti na sledee: zar niste zadovoljni da u rukama imate ventil deonice vanog gasovoda! Ako nita drugo, to zapravo i jeste ilustracija kako energetsku saradnju sa Evropom zamilja Moskva ali, i zbog ega EU nee pristati na Juni tok, sve dok Rusija ne pristane da prepusti ventil na teritoriji EU samim Evropljanima. Rok za takav sporazum je godina dana.
998 Isto 999 Isto 1000 Putin sa edom probio tajming, Novosti on line, 24. marta 2011.
546
Inferiornost Srbije
Poseta Putina izrazila je inferiornost srpske spoljne politike u odnosu na Moskvu, iji se trag mogao pratiti od dogaaja do dogaaja tokom cele 2010. Utivo pominjane ravnopravnosti i uzajamnosti u odnosima Srbije i Rusije, nestajalo bi u politikim porukama Moskve srpskoj javnosti (i vlasti) im bi se u Srbiji otvorilo pitanje eventualnog lanstva u NATO. Tada bi ton Rusije postajao bi smesta upozoravajui. Prvi povod da se to demonstrira iniciran je potpisima 100 srpskih intelektualaca (2009) protiv ulaska Srbije u NATO, koji su mimo konteksta aktuelnih dogaaja zahtevali referendum. Poetkom 2010. godione Rusija je uestalo ponavljala da bi odluka Srbije da stupi u NATO imala bi negativne posledice u odnosima s Rusijom. Isto tako je pretila da e Beograd izgubiti pozicije u odbrani teritorijalnog integriteta i suverenosti nad Kosovom! Konstantin Kosaov, ef komiteta Dume za meunarodne odnose, je izjavio da bi takva odluka Beograda za Rusiju bila neobjanjiva .. Ona bi znaila da srpski narod prihvata dejstva NATO protiv bive Jugoslavije i prihvata nezavisnost Kosova, rekao je iznevi da bi o eventualnom koraku moralo da se izjasni srpski narod, na referendumu. ...Niko pritom ne bi smelo ni da pokua da utie na to odluivanje .1001 Kosaov je pozvao Savet Evrope da se, kada je re o Kosovu, vrati debati o standardima, jer sve drugo je protiv rezolucije SB UN 1244 . Funkcioner Dume je Beograd i Pritinu ohrabrio na obnovu pregovora, jer Kosovo nema perspektivu lanstva u UN ili u Savetu Evrope, niti e je ikada imati . On je izjavio da to nije normalna situacija i mogla bi potrajati decenijama, to ne vodi nikuda. Zato podravam obnovu pregovora i dijaloga .1002 Najvei broj ruskih istupanja povodom meunarodne diplomatske saradnje Moskve s Beogradom fokusiran je na uslovljenost ruske pomoi Srbiji pred meunarodnim forumima. To je Beogradu trebalo da naznai da se diplomatska pomo vrlo lako moe i izgubiti dospe li se u iskuenje da Srbija u jednom vitalnom pitanju (svoje spoljne bezbednosti ) eventu1001 Russia opposes Serbian NATO membership, B92 news, 1. februar 2010 1002 Isto
547
alno krene da prati vlastite interese . Slina upozorenja bila su prisutna tokom itave 2010. Ukoliko se Srbija ipak predeli za NATO, Rusija e morati da preispita svoj stav o nepriznavanju Kosova, stalna je poruka predstavnika Moskve pri NATO paktu. Dmitrij Rogozin stalno upozorava da ne moemo biti vei Srbi od Srba . Ton Rogozina bio je naglaeno patronatski. Rusija se vratila neskrivenim aluzijama na linosti i partije. Rogozin je rekao da ne razume stav onih predstavnika srpske politike i vojne elite koji ele ulazak Srbije u NATO: Teko mi je razumljivo kako se moe govoriti o tome kada se u Beogradu jo do danas vide tragovi bombardovanja NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, iju je nezavisnost priznala veina zemalja lanica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, agrantni antisrpski dvostruki arini Zapada prema uesnicima rata u ( bivoj ) Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto nee razumeti izbor Srbije u korist NATO .1003
Rusija sledi samo svoj interes

Kontradiktorno je da je anti-NATO pritisak na Beograd povean u trenutku najveeg nastojanja da se sama Rusija zblii s NATO paktom. Ksenofobija prema Zapadu izraena Putinovim Minhenom zaboravljena je. Privremeno zaustavljen rad stalnog saveta NATO-Rusija iznova je pokrenuta. Aktivirani su kanali konkretne vojne saradnje u predvorju teatra vojnih operacija SAD i NATO u Avganistanu i novembra 2010. dravni ef Rusije Dmitri Medvedev prisustvovao je samitu dve strane u Lisabonu. Februara 2011, Duma Rusije donela je odluku kojom se ini mogunim da se kroz ruski kontrolisan prostor prebacuju u Avganistan ak trupe NATO pakta.1004 Novi kurs izraava potrebe Rusije da se uklone uzroci ruskog industrijskog zaostajanja. Moskva je priguila zveckanje raketama i pruila ruku pozivajui da joj Evropa i SAD priskoe tehnologijama i kapitalom, jer bez
1003 Moraemo da priznamo Kosovo ako uete u NATO, Blic, 6.februar 2010. 1004 Central Asia Stands To Gain As NATO Shifts Supply Lines Away From Pakistan, RFE/RL, 22. marta 2011.
548
zapadne pomoi, Putin nije video nain da Rusija iskoristi enormne resurse i bogatstva prirode pretoi u razvoj zemlje preduslov da se predupredi nestabilnost i sauva uticaj u svetu. Otklon Kremlja od ideja novih slavjanola i evroazijata, sanjara reinkarnacije evro-azijskog carstva, i okretanje tradiciji prozapadnih pokuaja Petra Velikog obelodanjen je obazrivo, proputanjem u javnost jednog neslubenog nacrta modernizovane spoljne politike zemlje, iji je osnovni zadatak da odnose sa svetskim faktorima, dravama i regionima, to hitnije podredi osiguranju ruskog razvoja. Kao najvaniji partneri u takvim alijansama za razvoj pomenute su Nemaka, Francuska, Italija, panija i Evropska unija u celini, ali takoe i SAD i NATO. Umesto Putinove minhenske retorike protiv SAD, sve ee se pominje saradnja Rusije i NATO. Rusija e izuiti iskustva i standarde pakta ne samo za oruane snage i vojnu tehniku, nego i za grane privrede, koje proizvode robu i usluge, rekao je predsednik Rusije Medvedev. U okviru Saveta Rusija-NATO, slubeno je objavljeno da e se produiti meusobna saradnja u stvarima odbrambene industrije, istraivanja i tehnologije, u nameri da se ruskim preduzeima i kompanijama VPK obezbedi pristup podacima i tehnikim informacijama o postojeim i planiranim standardima NATO u proizvodnji u vojne svrhe . Armiu se trouglovi saradnje Rusije, EU i SAD, a novi cilj Moskve je da kroz kooperaciju izgradi lik pouzdanog partnera i saveznika evropskih drava . (citat)
Srpska diplomatija: nerealna u oekivinjima

Diplomatija Srbije nije uspela da verodostojno isparti radikalni zaokret Rusije. Povodom posete Putina, iji e, pokazalo se, jedini smisao biti da se produi pritisak protiv zbiliavanja Srbije i NATO, i da se ak uzmu pod kontrolu veze Srbije sa EU ( Paljivo emo pratiti i zajedno raditi, da evroposka integracija ne bi izazvala tetu po rusko-srpske odnose! ) ministar Jeremi kae: Srbija e posle dolaska Putina biti jaa!1005 Diplomatija Srbije ne odustaje od smera kojim je krenuo ministar Jeremi bez obzira na injenicu da se okruenje brzo menja i da Srbija gubi
1005 Tanjug 22. mart 2011.
549
prilike koje se nee ponavljati. Vuk Jeremi smatra da bez ozbira ko doe na vlast u Srbiji e uvek postojati kontinuitet kada je re o dva prioriteta, od kojih su jedan Kosovo a drugi Rusija .( RTS, decembra 2008). Ruske alijanse za razvoj, sa Evropom, Amerikom i NATO paktom nisu podstakle razmiljanje srpsku elitu gde je u novonastalim okolnostima Srbija. * Vaington i Moskva su spoljnopolitiki partneri sa drastino razliitim savetima Srbiji. SAD apeluje na Beograd, kada je re o Kosovu bude praktian i zaobie teme u kojima ima neslaganja (pitanje nezavisnosti ) u ime konstruktivnijih odnosa s Vaingtonom i pre svega u interesu jaanja srpske pozicije na Balkanu i u Evropi. Rusija, naprotiv, insistira da Beograd ne promeni svoju politiku prema Kosovu. Potencijalni dobici Moskve i Beograda iz otpora priznanju Kosova nisu meutim bili identini. Kao sila koja sebe svrstava uz rtvu secesije i na svetskoj sceni se zalae za pravo, Rusija moe raunati da e dobiti podrku kod slabijih. S ozirom na njene pretenzije da ostane sila, Rusiji to odgovara, jaa joj presti. Srbija, meutim, pada u sve dublju konfrontaciju sa onima bez ije saradnje ne moe opstati, a ishod tog suprotstavljanja ini se beznadenim. Srbija zanemaruje da su i njoj, nita manje nego Rusiji, potrebne njene sopstvene alijanse za razvoj investicije i tehnologija Zapada. Odnosi Srbije i Rusije 2010. obeleeni su takvim relacijama. I nakon miljenja Meunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova diplomatija Beograda nije posustala u vodjenju kampanje protiv priznanja Kosova. Rusija je pothranjivala uverenje da su ponovljeni pregovori Srbije i Kosova o statusu neminovni poto se samo novim dijalogom moe doi do dugoronog reenja .1006 urkin je izjavio: Dugorono reenje tek treba nai, pa se nadamo da e Pritina pozitivno odgovoriti na poziv Srbije da se obnove srpsko-albanski pregovori o reavanju statusa Kosova . On je navodio da je to jedino razumno, poto bi se tek tako dolo do reenja koje bi zadovoljilo obe strane . Potsetio je srpsku javnost da je Rusija podravala Srbe u Generalnoj skuptini UN, kada su insistirali da Sud protumai koliko je u skladu, odnosno u suprotnosti s meunarodnim pravom odluka Albanaca da samovoljno proglase nezavisnost drave. ... Mi smo tako nastupili i na Sudu: izloili smo svoj stav da je teritorija KiM suvereni
1006 Izjava predstavnika Rusije u SB UN, Vitalija urkina o statusu Kosova
550
deo Srbije! Verujem da e i drugi shvatiti da treba obnoviti pregovore, rekao je.1007 Aktivnost Beograda kulminirala je hitnom diplomatskom akcijom, i iznenadnim podnoenjem jedne samostalne srpske rezolucije Generalnoj skuptini OUN o nastavku dijaloga s Pritinom. Dokument poivao na polazitu da Meunarodni sud pravde nije potvrdio pravo Albanaca na otcepljenje, te da je time dobilo na snazi naelo meunarodnog poretka da je jednostrana secesija protivpravna. S te pozicije, predlae se poziv OUN Srbiji i Kosovu da ree svoja sporna pitanja ( ponovljenim ) dijalogom. Tekst je formulisan na nain da (se njime za srpsku opciju) pridobije najvea moguna podrka u Generalnoj skuptini UN i meu zemljama EU . Ministar Jeremi pourio je odmah u Njujork, da u tom smislu razgovara s generalnim sekretarom OUN Ban Ki Munom. Beograd je tvrdio da Sudei prema furioznim diplomatskim akcijama, na Ist riveru e se u septembru voditi pravi rat rezolucijama. Paralelno sa akcijom srpskih zvaninika, svoje predloge spremaju i u SAD, a oekuje se da u bitku uu i EU i kosovski Albanci, glasi pasus koji je verovatno najbolje izrazio ta je Beograd zapravo izabrao.1008 Rusija je podravala scenario uz tvrdnju da e Moskva biti za ono reenje koje izaberu Srbi. Bivi ambasador u Beogradu, kasnije ef etvrtog odeljenja MID Rusije za Evropu pa ambasador u Poljskoj Aleksejev, izjavio je u tom smislu spremnost za saradnju sa Srbijom u elji da se situacija na Kosovu vrati u okvire meunarodnog prava . Drugim reima na stanje pre samoproglaene nezavisnosti. 1009 Aleksejev je zastupao da proglaenje nezavisnosti nije donelo oekivane rezultate . Rekao je da Zapad nad tim treba da se zamisli i zajedno sa Srbima i Albancima sedne i nae reenje . Aleksejev je pohvalio trud ministra Jeremia: ...Kako ja vidim, nae srpske kolege rade vrlo ekasno. Dajemo im maksimalnu podrku i iniemo to i ubudue. Uveren sam u ekasnost naeg zajednikog rada. Ponav-
1007 Verujem u nove pregovore, Veernje novosti, 14. jul 2010. 1008 Srbija podnela tekst rezolucije, Veernje novosti 28. jul 2010. 1009 Rusija vrsto uz Srbiju, Veernje novosti, 25. jul 2010.
551
ljam, ruska diplomatija e i dalje, u granicama svojih mogunosti, pruati podrku Srbima i srpskoj diplomatiji.1010 Ovakva politika ugrozila je pribliavanje Srbije EU, kao i mogunost spoljnu ekonomsku pomo u vreme ekonomske najtee krize. ak su i domai analitiari ukazivali na tetne posledice to srpski tekst nije usaglaen sa EU ili SAD . 1011 Duan janji, koordinator Foruma za etnike odnose, smatrao je, na primer, Kakvu god rezoluciju da Srbija predloi, ukoliko je ona ne koordinira sa Evropskom unijom, Srbija e ostati u manjini. Tako da je potpuno irelevantno ta e ona tu napisati, Rasprava u srpskom parlamentu, nakon odluke Meunarodnog suda pravde, pokazala je udaljavanje od evropske perspektive Srbije i sada e biti zanimljivo posmatrati kako e Demokratska stranka i Boris Tadi uspeti da zadre simpatije evropskih lidera, ali i graana Srbije koji su veinski za EU a istovremeno i za rat sa Evropom oko Kosova. To je neto to e, ukoliko se dogodi, obeleiti ostatak ove godine, i verovatno celu 2011. godinu. I potpuno sam spreman da prognoziram da se u tom sluaju i tu zna ko je gubitnik onda je gubitnik sigurno Boris Tadi. Poseta britanskog efa diplomatije Hejga je bila u funkciji da se Srbiji predloi kao najlaki nain izlaska iz orsokaka kompromis (Beograda) sa Evropskom unijom i povlaenje rezolucije podnete Generalnoj skuptini UN.1012Hejg je ocenio da za Srbiju ne bi bilo dobro da doivi neuspeh na glasanju u Generalnoj skuptini UN, a s druge strane, situacija, bar kada je re o odnosima s EU, ne bi bila bolja (ni) kada bi srpska rezolucija dobila veinu u UN . Samostalna rezolucija je povuena i zamenjena novom, usaglaenom sa Evropskom unijom, to je otvorilo put boljem razumevanju Srbije i EU i SAD.1013 Promena stava Srbije u UN zateklo je i razoaralo Moskvu, to je rusku diplomatiju primoralo da prilagoava poziciju. Predrag Simi je istakao da je Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin pre odravanja Generalne skuptine rekao da je ruska misija u UN dobila instrukcije kako da se pona1010 Isto 1011 Zbunjujua rezolucija za odbranu KosovaDW-World,DE, 29. juli. 2010. 1012 Najbolje je da Srbija povue predlog rezolucije, Beta, 31. avgusta 2010. 1013 Isto
552
a, to znai da srpski potez nije bio u skladu sa onim to su oni oekivali, a uli smo i izjavu kineskog ambasadora koji je u sutini rekao isto to.1014 U raspravi pred Generalnom skuptinom UN videli smo da je Rusija prihvatila rezoluciju, jer nisu mogli da budu vei Srbi od Srba, kako obino vole da kau ruske diplomate, ali je saoptila ta misli o tome .1015 Srbija je promenila stav, procenivi da joj je od insistiranja na meunarodnom pravu vaniji izlazak iz ekonomske krize, nezamisliv bez pomoi inostranstva. To, meutim, ne znai da je Srbija trajno okrenula lea Moskvi .U ovom trenutku bar 50 odsto politike scene, poev od najjae opozicione partije, okrenuto je ka Moskvi. Ima mnogo ljudi koji veruju i koji su verovali da jedino okrenutost Moskvi moe pomoi da se izae iz cele ove situacije i da bez mnogo aktivnije uloge Rusije na Balkanu teko da e se doi do ravnotee koja bi odgovarala Srbiji. Urednik Nove srpske politike misli ore Vukadinovi procenio je Sve ovo to se dogodilo sa rezolucijom dae alibi Rusiji da bude uzdranija i da ne bude eksponirana u podrci Srbiji po pitanju Kosova, dok e srpskim vlastima dati opravdanje za saradnju sa Zapadom, jer ih Rusija nedovoljno pomae i da Moskva nije oduevljena preokretom koji je nastao oko rezolucije, i ako to javno nee rei. Posebno zato to se faktiko odustajanje Srbije od sopstvene rezolucije i neka vrsta kapitulacije pred SAD i drugim zapadnim zemljama desilo neposredno pred glasanje u UN. Rusiji nije kodilo izbegavanje konfrontacije sa Zapadom u UN, ali joj se nije dopalo to to se pokazalo ko moe, kada mu je stalo, da izvri odluniji uticaj na Beograd. I koliko god je zapadnim zemljama smetao sadraj srpske rezolucije, toliko im je bilo stalo da demonstriraju mo ne Srbiji, ve Rusiji, da joj mpokau da ne moe da rauna na Srbiju kao svog balkanskog saveznika, jer oni jo dre veinske akcije kada je re o srpskoj politici . Vukadinovi je takodje rekao Mislim da je ovo potencijalno udarac srpsko-ruskim odnosima i demonstracija moi SAD ne samo Srbiji, ve i Rusiji kada su Balkan i Rusija u pitanju, po principu: moemo da pritisnemo uvek da dobijemo ono to elimo. A s druge strane ta demonstracija
1014 Moskva razoarana potezom Beograda u UN, Pres, 12. septembar 2010. 1015 Isto
553
moi e jo vie nepoverenja proizvesti izmeu Beograda i Moskve, i ako sam siguran da ni jedna ni druga strana nee pogoravati to stanje . Ovakve ocene koje su su izaraavale stanje ruskosrpskih odnosa poslednjih meseci 2010. dovedene su u pitanje Putinovom posetom. Marakana, a i neskriveno zadovoljstvo desnog i nacionalistikog bloka politikih snaga i javnosti Srbije time kako je poseta protekla, nagovetavaju da je klatno vraeno blie eljama Moskve.
554
555
Susedi: nepromenjene aspiracije

U regionu jo uvek nisu stvorene pretpostavke neophodne za normalizaciju odnosa. Bosna i Hercegovina blokirana je svojom unutarnjom krizom, na koju utie i njeno susedstvo. Makedonija jo uvijek nema snage za otvaranje ozbiljnog dijaloga s Grkom, a pitanje njihovih odnosa, vezano uz dravni identitet, uruilo je poziciju Makedonije u odnosu na EU, ali i na region. Slino je i sa Kosovom. Miljenje Meunarodnoga suda pravde u Hagu (MSP) je osim to je potvrdilo legalnost kosovsek nezavisnosti istaklo kao osnovu za priznavanje dravnosti Kosova jasno je deniralo naelo prioriteta zatite ljudskih prava pred zatitom dravnog suvereniteta. Izvetaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima implicira odgovornost Taija to je znaajno naruilo drave Kosova. Kada je re o Crnogorcima njima se negora poseban identitet i tretiraju ih kao deo srpskog naroda etniko poreklo im je srpsko u svim kolskim udbenicima. Istie se da sa borei se dugo protiv Turaka, uspeli su da u 19. veku stvore drugu srpsku dravu. Ta injenica sticanje dravnosti presudno je uticala da u 20. veku proglase sebe nacijom i tako srpsko nacionalno bie podele na dva nejednaka dela.1016 U studiji Put iz bratstva i jedinstva etnika distanca gradjana Srbije, socijalnog psihologa Dragana Popadia, istraivana je etnika distanca grdjana Srbije prema drugima u tranziciji. U poslednje etri godine porasla je etnika distanca prema pripadnicima odredjenih nacionalnih zajednica (Crnogorcima, Madjarima, Bonjacima, Romima, Hrvatima i Albancima). Popadi istie da je ta distanca vie sklonost da se drugi narodi predstavljaju kao potencijalna opasnost, neko prema kojima je najbolje biti oprezan i uzdran. On smatra da je ta distanca dirigovana medijskim predstavljanjem drugih.1017 Ovakav odnos gradjana prema susedima poklapa se dravnom strategijom koja kroz odravanje negativnih stereotipova odrava iluziju o pretenzijama u regionu.
1016 Pobjeda, 1017 Politika, 9. mart 2011.
556
Najvei je problem odnos Srbije prema susedima i njene elje da zadri patronat nad njima. Ukoliko Beograd bude istrajavao na toj ambiciji to e spreiti uspostavljanje regionalne suradnje koja bi cijelom regionu mogla osigurati napredak u pristupanju Europskoj uniji i evro-atlantskim bezbednosno-politikim strukturama. Zabrinjavajua je injenica da dve decenije nakon raspada SFRJ aktuelni politiki lideri jo ne razumevaju kontekst evropske regionalne suradnje i u tom smislu ta znai evropska perspektiva. Odnos Srbije prema susedima je vrlo ambivalentan to pokazuje i prologodinja veoma dinamina komunikacija na politikom nivou. I pored intenzivnog susretanja na najviem nivou bilans je ipak nepovoljan jer nerazreni problemi iz prolosti veoma optereuju normalizaciju. U sutini jo uvek preovladjuje miljenje da se jo ne zna ta e biti sa celim regionom, jer granice jo nisu denitivne . Na udaru je posebno BiH, jer zvanina politika Beograda pothranjuje i podrava status quo, koji u krajnoj liniji srpska strana vidi kao projektoivanu podelu. Nikola piri, predsedavajui Saveta ministara BiH, kae da postoje dve vizije koje su meusobno suprotstavljene, na jednoj strani su oni koji ele da se ustavno ponaaju, a na drugoj oni koji ele da realizuju zamiljenu BiH i trae takvu kombinaciju u novoj kompoziciji vlasti .1018 Milorad Dodik, premijer RS, u svakoj prilici osporava budunost BiH i istie da moe da klapa dok se spolja u nju uliva infuzija i stvara privid demokratije1019, te da je Bosna za njih moranje i da je to neto to elimo da stresemo sa ledja kao teret.1020 Cela Dodikova lozoja se svodi na to da mi (Srbi) elimo jasno da jasno etabliramo naa prava da se u nekoj buduoj situaciji moemo ponaati na isti nain kao sada Albanci. Moramo da budemo strpljivi i da platimo cenu vremena u kome se nalazimo. U tom vremenu moramo da ivimo za Srpsku i da je gradimo. Dakle crvena linija je RS. Od nje vie ne damo nikom nita1021. Regionalna saradnja na nivou tuilastva za ratne zloine i pored nekih relevantnih ostvarenja, nije jo uspela da odnose postavi na vrste osnove
1018 Politika, 22. februar 2011. 1019 Veernje novosti, 28.jul 2010. 1020 Isto 1021 Isto
557
poverenja i uvaavanja. Sluajevi Gani, Jurii, Purda, Divjak i uta kua ukazuju da je Beograd zaokruivanje istine o ratovima devedestih sada preneo i na pravno polje preko kojeg eli konkretno ilustrovati da je re o gradjanskom ratu, u kojem su Bosanci i Hrvati poeli sukob protiv JNA. Svi sluajevi su veoma nategnuti, jer su brojne presude u Hakom tribunalu ve dale okvir ratnih dogadjanja. Ovi sluajevi idu na relativizaciju odgovornosti, meutim, ta strategija Beograda pokazala se providnom i neuspenom jer su u svim navedenim sluajevima radilo o iznudjenim priznanjima (Purda) ili situacijama koje su bile rezultat tenzija koje je stvorila JNA i srpske snage (Dobrovoljaka ulica i Tuzlanska kolona). Osim toga srbijansko tuilatvo za ratne zloine, kako istie Nataa Kandi, ima za zadatak da optuuje dravljane Srbije koji su poinili ratne zloine, kao uslov za uspostavljanje vladavine prava u Srbiji. Drugi zadatak je predavanje dokaza o ratnim zloinima nad srpskim rtvama nadlenim zuilatvima u regiji, koja takodje imaju obavezu da prvenstveno procesuiraju ratne zloine koje su poinili njihovi dravljani. Trei zadatak je jaanje strunih kapaciteta Tuilatva za ratne zloine, pre svega, angaovanjem mladih pravnika, koji nemaju odgovornost za teko nasledje prolosti1022. Srbijansko tuilatvo za ratne zloine je ovakvim ponaanjem nanelo tetu svom kredibilitetu jer u regionu raste nepoverenje prema pravosudju Srbije, to e imati veliki uticaj na buduu saradnju i spremnost pojedinih svedoka dada svedoe pred sudovima u Srbiji. Drugi pravac delovanja Beograda prema regionu vezan je za popis stanovnitva koji treba da sesprovede u celom regionu tokom 2011. Tim povodom Ministarstvo za dijasporu donelo je Strategiju ouvanja i jaanja odnosa matine drave i dijaspore i ma i matine drave i Srba u regionu1023. Srdjan Srekovi, ministar za dijsporu, izjavio je da Usvajanjem prvog Zakona o dijaspori i Srbima u regionu otvorena je nova era odnosa drave Srbije i naeg rasejanja. Vlada Srbije i dravni vrh pokazali su da su spremni da stvore institucionalne mehanizme za izgradnju nove, odgovorne i dugorone politike i zato je ovaj zakon temelj stvaranja partnerskih odnosa, koji e na ekonomskom, politikom i kulturnom planu
1022 Politika, 9. mart 2011. 1023 http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
558
doneti koristi svima i dravi Srbiji i svakom naem oveku ma gde iveo . Istakao je da nikada vie nai ljudi u svetu ne smeju biti tretirani kao politiki protivnici, a Srbi u regionu nikada vie ne smeju biti zloupotrebljavani u dnevnopolitike svrhe. Svi moramo da se zamislimo nad injenicom da 40% naih ljudi ivi van granica nae zemlje, da izvuemo pouke iz prolosti i da vie nikada ne dozvolimo da u Srbiji preovlada politika koja podstie ljude da iz nje odlaze . Srekovi je podvukao da e popis stanovnitva u pet drava regiona, zakazan je za april, pokazae i formalno-pravno koliko Srba ivi na Zapadnom Balkanu, a procenjuje se da ih ima vie od dva miliona. Ministar je pripadnicima srpske nacionalne zajednice poruio da se na popisu u Maarskoj, Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izjasne kao Srbi, jer, kako je istakao, nema razloga za strah, s obzirom da je re o demokratskim i civilizovanim zemljama, lanicama EU ili dravama koje su na putu da to postanu. Srekovi je precizirao da, prema procenama Ministarstva, u regionu ima oko 2.120.000 Srba, to je vie od etvrtine stanovnitva Srbije, a najvie ih je u Republici Srpskoj oko 1,1 milion, dok u Hrvatskoj i Crnoj Gori ivi oko 200.000 srpskih dravljana. U Strategiji se istie da je dijaspora najbolje organizovana u okviru crkveno-kolskih optina. Od kako su Srbi poeli da se raseljavaju irom sveta, pa do danas Srpska pravoslavna Na nacionalni identitet meu ljudima u dijaspori sve do novijeg vremena preteno je oblikovala Srpska pravoslavna crkva. Tokom 20. veka ona je bila praktino jedina integrativna ustanova i most izmeu matine drave i dijaspore. Crkva je uvala, pored vere, nacionalnu kulturu i jezik Republike Srbije. S toga je namera Republike Srbije da pomogne dijaspori i Srbima u regionu, da se, s jedne strane integriu u lokalne sredine, a sa druge, sauvaju od asimilacije, i po tom pitanju oekuje tesnu saradnju sa Srpskom pravoslavom crkvom. Tanije, Republika Srbija treba da Srpskoj pravoslavnoj crkvi prui svaku logistiku podrku radi obavljanja njene verske misije, ali i kulturno obrazovne uloge u dijaspori, koju de facto i ima. injenica da siu Srbi raspadom SFRJ od konstiotutivnog naroda postali manjina u novonastalim dravama, eli se prevazii upravo ovom
559
strategijom kojom se trai da Srbi u Hrvatskoj i Crnog Gori dobiju status konstitutivnog naroda.1024 Tvrdi se da u njima srpskoj zajednici nisu omoguena, u pojednim segmentima, meunardnim standardima zagarantovana manjinska ali i osnovna ljudska prava, kao to su prava na nepokretnosti, na nastavu na maternjem jeziku, slobodu kretanja, zapoljavanje i drugo.1025 Dalje Strategija istie da Ministarstvo za dijasporu i Skuptina dijaspore i Srba u regionu treba da podstiu i stimuliu rad tzv. Srpske mree, srpskojezikog Interneta koji neguje srpsku kulturnu batinu i omoguuje pripadnicima dijaspore da se ne oseaju prostorno udaljenim od arita vlastite kulture. Srpsku mreu, naziv koji trenutno koristi niz pojedinanih komunikacionih projekata, treba autorski zatititi kao brend i neku vrstu skupa svih sajtova na srpskom jeziku, ime se ovaj difuzan pojam deglobalizovao. Republika Srpska bi trebalo da predstavlja najvaniju oblast interesa i jedan od dravnih i nacionalnih spoljnopolitikih prioriteta Republike Srbije... Neophodno je da nadlena ministarstva omogue da svi graani Republike Srpske koji to ele dobiju i srpsko dravljanstvo. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo bi da podstie ulaganja u oblastima Republike Srpske, posebno u zonama sa malim priratajem (Hercegovina, Podrinje, Manjaa) i zonama od velikog stratekog znaaja (Brko, Posavina, dolina Une). Ministarstvo prosvete trebalo bi da nastavi sa procesom objedinjavanja dvaju prosvetnih sistema... Ministarstvo vera trebalo bi da nastavi nansiranje i brigu o svetenstvu i monatvu radi njihove duhovne misije u funkciji ouvanja nacionalnog identiteta, pruanje pomoi verskim, kulturnim i obrazovnim ustanovama, izdavakim projektima, radio i TV stanicama i obnovi i sanaciji sakralnih objekata (obnova sakralnog naslea srpskog naroda). Republika Srbija trebalo bi da se bavi pitanjem poloaja srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, imajui u vidu da su Srbi uspostavljeni u Federaciji Bosne i Hercegovine kao konstitutivni narod u ovom entitetu,
1024 Zbog estokih reakcija u regionu, pre svega u Crnoj Gori, Vlada je povukla zahtev za status konstitutivnog naroda Srba u Hrvatskoj i Crnoj Gori 1025 http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
560
ali i da je njihov poloaj nepovoljniji od poloaja Bonjaka i Hrvata u Republici Srpskoj... Republika Srbija daje podrku: restituciji oduzete imovine graanima srpske nacionalnosti, srpskim udruenjima i institucijama (banke, tedionice, kulturno-prosvetna drutva), kao i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi; obnovi sakralnog naslea srpskog naroda; razvoju prosvetne oblasti i Srpske Pravoslavne Crkve (bogoslovije, gimnazije, osnovne kole, obdanita, itd). Ministarstvo vera trebalo bi da nastavi nansiranje i brigu o svetenstvu i monatvu radi njihove duhovne misije u funkciji ouvanja nacionalnog identiteta, pruanje pomoi verskim, kulturnim i obrazovnim ustanovama, izdavakim projektima, radio i TV stanicama i obnovi i sanaciji sakralnih objekata (obnova sakralnog naslea srpskog naroda). Kontinuirana ulaganja u politiku, ekonomsku i kulturnu emancipaciju i razvoj srpskog naroda od posebne su vanosti. Takoe, Republika Srbija treba da kao cilj svog nastojanja postavi priznanje politike konstitutivnosti srpskom narodu u Crnoj Gori, to podrazumeva injenicu da do ispunjenja ovog vanog cilja srpski narod mora da uiva puna nacionalna prava. Posebno je neophodno sistemski urediti i garantovati steeno pravo na kolovanje na srpskom jeziku. Srpski jezik se ne vezuje samo za Srbe u Crnoj Gori, nego i za veliki broj Crnogoraca koji i dalje svoj jezik zovu tradicionalnim, srpskim imenom.1026 Trei pravac delovanja prema susedima je pitanje povratka. Vlada Srbije donela je Nacionalnu strategiju za reavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2011. do 2014. godine. Jedan od glavnih prioriteta te strategije je unapredjenje neophodnih uslova za siguran i dostojanstven povratak izbeglica u Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i institucionalne mehanizme za puno i aurno ostvarivanje steenih prava u zemljama porekla.1027 Pitanje izbeglica imalo je znaajnu ulogu u reavanju srpskog nacionalnog pitanja . Od samog poetka rata stvarane su izbeglice koje su dokazivale da zajedniki ivot nije mogu, a zatim da se proteraju svi nesrbi sa teritorija koje su proglaene etnikim srpskim teritorijama. I opozicija i Miloeviev reim bili su saglasni u spreavanju povratka izbeglica, jer su
1026 http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 1027 http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
561
one posluile konsolidaciji etnikog srpskog prostora, a to su RS i deo Hrvatske (od ega su kasnije odustali), to bi zadovoljilo tenju srpskih nacionalista (bar jedne od linija) za pomeranje drave na severozapad. U tom bi sluaju Kosovo moglo biti podeljeno sa Albanicma po modelu podele teritorija u Hrvatskoj i BiH: dakle velikim premetanjem stanovnitva . Politika Beograda prema izbeglicama poslednje dve decenije bila je njihova integracija u Srbiju, posebno u delove koji su bili izrazitije multietniki kao to je Vojvodina. Izbeglice su naseljavanje na sever Vojvodine, du granice sa Hrvatskom, zatim neka mesta koja su bila izrazito veinski naseljena pojedinim manjinama (Slovaci u Staroj Pazovi) zatim Zemun i Zemun Polje. Pokuaji da se nasele u depopulisana podruja u uoj Srbiji nije uspeo. Pitanje povratka nije bio prioritet sem u funkciji denunciranja susednih zemalja pred EU, posebno Hrvatske. Iniciranje peticije od strane izbeglikih organizacija u Srbiji takodje je u funkciji usporavanja lanstva Hrvatske u EU. Kada je re o BiH povratak se ohrabrivao samo u Republiku Srpsku radi njene etnike konsolidacije jer su njeni delovi bili veinski naseljeni muslimanskim stanonitvom pre rata. Jedan od ciljeva, kako je denisano na okruglom stolu Srpski narod u novoj geopolitickoj stvarnosti (1997), () Najvea opsanost za opstanak i prosperitet Republike Srpske jeste Aneks 7 Dejtonskog sporazuma, tj. Sporazum o izbeglicama i raseljenim licima () Sa stanovita srpskih nacionalnih interesa taj sporazum je ma sa dvije otrice. Njegovim sprovoenjem se gubi koheziona mo RS, a jaa uloga onih snaga koje RS utapaju u jedinstvenu dravu BiH, i, to je jo tee, interese srpskog naroda potinjavaju interesima muslimana.1028 Srbija nije odustala od svojih regionalnih aspiracija samo to ih je preformulisala u nove inicijative (izbeglice, tzv. dijaspora i sudjenja za ratne zloine), to region stavlja u veoma nepovoljan poloaj kada je re o pribliavanju evroatlanszkim integracijama. Srbija je nastavila sa svojim negativnim odnosom prema regionu, posebno Kosovu. Srbija bojkotuje sve meunarodne manifestacije na ijem
1028 Rajko Gnjato, Geopolitika stvarnost Srba, Institut za geopolitike studije, Beograd 1997.
562
se spisku punopravnih uesnika nalaze i predstavnici Kosova. Srbija je zbog toga odbila da uestvuje na skupu koji organizuju SAD u Baltimoru za zapadni Balkan. Na prvoj konferenciji ovog tipa, pojavie se gotovo svi pozvani lideri iz regiona: Borut Pahor iz Slovenije, Ivo Josipovi i Jadranka Kosor iz Hrvatska, BiH e predstavljati Bakir Izetbegovi, Crnu Goru Filip Vujanovi, Nikola Gruevski Makedoniju, Haim Tai Kosovo i Bamir Topi Albaniju. Reagujui na najavu bojkota od strane Beograda, zamenik pomonika dravnog sekretara SAD Tomas Kantrimen izjavio je da bojkotom konferencije politikih lidera i poslovnih ljudi drava Zapadnog Balkana sa partnerima iz SAD, Beograd alje pogrenu poruku i da tim tim bojkotom politika se stavlja iznad ekonomije i umanjuje se ono na ta se gledalo kao na iskren napor Beograda i Vaingtona da se meu nama izgrade bolji ekonomski odnosi .1029 On je ukazao da bojkot konferencije, kao i odvraanje srpskih biznismena od uea u njenom radu, zajedno sa vie stotina biznismena i investitora iz SAD i Zapadnog Balkana, razoarava ne kao politiko, ve kao ekonomsko pitanje u vreme kad SAD, kao to je potpredsednik Bajden naglasio prilikom posete Beogradu nastoje da izgrade ekonomske i poslovne veze sa Srbijom .1030 Politiki direktor srpskog Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanovi, izjavio je za B92 da odsustvo srpske delegacije jeste tetno sa stanovita ekonomske koristi od jednog takvog skupa, ali da prisustvo predstavnika Srbije na skupu na kome je zvanini predstavnik Kosova, nije u skladu sa dravnom politikom nepriznavanja pritinskih institucija.
1029 Danas, 1030 Isto
563
Bosna i Hercegovina: ratni plen od koga se teko odustaje

Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom su najkompleksniji odnosi koje Srbija ima u celom regionu. Aspiracije Srbije prema BiH su bile i ostale iste: pripajanje RS u fazama. Deo srpske elite vrsto stoji na stanovitu da ne postoji krupniji, tei zadatak za srpski narod u celini, danas, od ouvanja Republike Srpske na principima Dejtonskog sporazuma .1031 U tom pogledu politika rukovodstva RS, posebno Milorada Dodika smatra se izvanrednom, upornom, doslednom i vetom, jer je ta politika istovremeno postala pitanje odbrane istine .1032 Rat u Bosni srpski stratezi iskljuivo vide kao borbu srpskog naroda za osloboenje1033, pa je velika energija skoncentrisana na fabrikovanje sluajeva koji su u funkciji relativizacije odgovornosti za rat u Bosni. Dobrica osi, akademik, uz brojne druge, svakako je jedan od najaktivnijih u promovisanju takvog pristupa. Zato on u svakoj prilici istie: Borba za istinu u prolosti, borba za istinu u bosanskom ratu, otpor markalizaciji i srebrenizaciji bosanskog rata i saznanja istine o njemu koju su sakrile velike sile i ti islamski faktori. Mislim da je RS poslednja odbrana srpske istine, srpske demokratije i srpskog prava na opstanak .1034 Milorad Dodik oigledno, ne formulie svoju politiku bez podrke Beograda, jer osi istie da nema jaeg politiara, jae i pouzdanije linosti koja slui u odbrani RS od Dodika. Ja bih rekao, on odrava i obeleava nae nacionalno dostojanstvo. On je ovek koji je u aktivnoj borbi sa nazadnim antidemokratskim snagama, snagama koje vode ponovo u sukob i rue mir. On tu borbu vodi izvanredno, veto, principijelno i treba mu i
1031 Dobrica osi, Veernje novosti, 1. septembar 2010. 1032 Isto. 1033 Dobrica osi u predgovoru Dnevnika Koljevia, Slubeni glasnik, 2009. 1034 Veernje novosti, 1. septembar 2010.
564
graanski i intelektualno i politiki u svakom pogledu pomoi i podrati ga .1035 Milorad Dodik je dobio nagradu koju mu je uruio premijer Mirko Cvetkovi (7. februara 2011, na sveanosti koju je organizovao Klub privrednih novinara) Zlatni dinar za jaanje privrednih i kulturnih veza Srbije i Republike Srpske.1036 Ova nagrada je u skladu sa stratekim opredeljenjem Srbije da se RS to vie integrie u srbijanski ekonomski i kulturni prostor. Osim te strateke orijentacije prema Bosni, Beograd je bio prinuen na konstruktivnije ponaanje, bar na nivou predsednika Republike. Zbog orijentacije da to pre dobije status kandidata za lanstvo u EU, a kako su regionalni odnosi jedan od vanih kriterija za dobijanje kandidatutre, odnos prema BiH je vaan pokazatelj za to. Meutim, politka Beograda prema RS nije konzistentna i gotovo svakodnevno pokazuje nedoslednost. Predsednik Tadi koji se percipira kao nosilac politike otopljavanja povremeno daje izjave koje zbunjuju i obeshrabruju, posebno graane BiH. Tako je prilikom poslednjih izbora u RS lino odlazio u Banjaluku kako bi pruio podrku Miloradu Dodiku. Zabeleena je njegova izjava na mitingu SNSD u Doboju: Mi gradimo mostove, kole, mi gradimo jedinstvo i radimo na tome da graani Republike Srpske budu ravnopravni graani Srbije .1037 Okupljanje Srba iz susednih zemalja kod predsednika Borisa Tadia gotovo uvek ima negativnu konotaciju. Jedno od poslednjih takvih okupljanja bilo je uprilieno povodom popisa stanovnitva koje treba da se organizuje u aprilu 2011. godine u celom regionu. To e biti prvi pravi uvid u brojano stanje svih novonastalih zemalja na teritoriji bive Jugoslavije. Zato Beograd pokuava da obezbedi to vei broj Srba u svim susednim zemljama, kao i njihov specijalni status. U organizaciji biveg amerikog predsednika Bila Klintona, u Njujorku je 9. februara 2011. godine odrana konferencija posveena Dejtonskom sporazumu i budunosti BiH. Skupu su, uz amerike i evropske zvaninike, prisustvovali hrvatski predsednik Ivo Josipovi, kao i lanovi
1035 Isto. 1036 Politika, 8. februar 2011. 1037 Danas, 1. oktobar 2010.
565
Predsjednitva BiH Bakir Izetbegovi i eljko Komi. Meutim, nijedan predstavnik Srbije i RS nije prisutvovao tom skupu, to takoe ukazuje na to da Srbija nije spremna da uestvuje u razgovorima koji anticipiraju reviziju Dejtosnkog sporazuma. U sklopu novog pokuaja SAD da deblokiraju politiku situaciju u BiH, Tom Kantrimen, dravni sekretar u Stejt depatmentu, je prilikom posete regionu u februaru 2011. godine izneo da je Dejtonski sporazum jedan od najkomplikovanijih ustava na svetu koji esto blokira neke odluke, to treba otkloniti. Meutim, on istie da su kljuni pojmovi Dejtonskog sporazuma trajni, a to je da je BiH drava sa dva jaka entiteta i tri konstitutivna naroda. To ne treba i ne moe, kako je rekao, da se menja. Bitno je u ustav BiH uneti promene u vezi sa presudom u predmetu Sejdi i Finci, jer je EU to stavila kao preduslov za podnoenje molbe za lanstvo. Ako budemo stigli do toga da se svi narodi sloe oko pojednostavljivanja, mi bi to podrali ako se ne menjaju osnovni principi. Trenutno to nije pitanje broj jedan, ve da se nadje jezik za politiku saradnju.1038
Odnosi i susreti elnika Srbije i BiH

Dugi niz godina srpski politiari su se gotovo eksluzivno sastajali sa politiarima Republike Srpske, dok su praktino ignorisali bonjake politiare. To je posledica politike po kojoj su odnosi sa RS denisani kao strateki i u tom pogledu Beograd je uradio sve da se specijalne veze sa RS podignu na to vii nivo. Usvajanje Deklaracije o Srebrenici u srbijanskom parlamentu bilo je prvo znaajnije iskoraenje Srbije kad je re o poinjenim zloinima u BiH devedesetih, to su svi bonjaki politiari pozdravili.1039 Haris Silajdi, lan predsednitva BiH, je nakon toga prihvatio da doe u Beograd posle 18 godina, jer smatra da se Srbija izvinila BiH usvajanjem te Deklaracije, to je bio njegov uslov za posetu. Ipak do tog susreta nije dolo iako je dugo bio planiran i najavljivan. Razlog je bio to to Srbija nije elela da Silajdi poseti Iliju Juriia u zatvoru. Objanjenje za odbijanje posete
1038 Glas srpske, 27. februar 2011. 1039 Press, 2. april 2010.
566
Juriiu je bilo podizanje nivoa bezbednosti u zatvorima, a samim tim su zabranjene sve posete zatvorenicima. Silijdi je zbog toga odloio posetu, ali nov datum nikad nije dogovoren.1040 U aprilu 2010, Boris Tadi se susreo sa Harisom Silajdiem u Istanbulu gde su potpisali Istanbulsku deklaraciju1041 u kojoj se istie da regionalna politika ubudue treba da se zasniva na osiguranju bezbednosti, stalnom politikom dijalogu i ouvanju multietnikih, multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona. Republika Srpska nije prihvatila ovaj dokument, jer ga smatra tetnim za RS. Istovremeno osporavan je i legitimitet Harisu Silajdiu, jer nije imao podrku svih lanova Predsednitva BiH da je potpie. Zbog negativne reakcije RS na deklaraciju, Boris Tadi je posle Istanbula neformalno otiao u Banjaluku da uveri RS da je Srbija nee napustiti.1042 Reakcije Srbije i Tadia na burna reagovanja politiara RS ukazuju na to koliko je taj odnos sloen i meuzasvistan, kao i da jedni druge stalno uslovljavaju. U junu 2010. godine Sulejman Tihi je sa delagacijom SDA posetio Beograd i sastao se sa Borisom Tadiem.1043 Ovaj susret je u sarajevskoj tampi negativno ocenjen ali je to, kako istie Tihi, bio znak da se odnosi Beograda i Sarajeva popravljaju. Meutim, bez obzira na pozitivnie iskorake u 2010. godini, kada je re o odnosima izmeu dve zemlje, srbijanski politiari su ee poseivali RS i Banjaluku. Nakon izborne pobede u trci za predsednika Republike Srpske, u oktobru 2010, Milorad Dodik je izjavio BiH e biti ili savez republika ili je nee ni biti i BiH je greka nastala u procesu raspada bive Jugoslavije .1044 Na ove izjave niko iz Beograda nije reagovao. Postavlja se pitanje kako treba tumaiti ovakvu dinamiku odnosa. Oigledno je da je RS glavni izvor tenzija na bonjakoj strani koja tvrdi da se preko Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama sa RS, monopoliu
1040 Politika, 10. jun 2010. 1041 Politika, 28. april 2010. 1042 Politika, 28. jun 2010; Politika, 24. avgust 2010; Danas, 17. maj 2010. 1043 Politika, 17. jun 2010. 1044 Danas, 5. oktobar 2010.
567
dobri odnosi sa Srbijom od strane Banjaluke .1045 Primetna su i povremena zahlaenja Beograda i RS zbog uestalih veza sa politiarima iz Sarajeva. Istovremeno, postoji i tumaenje da Tadi smiruje Dodika kako bi se smanjila njegova destruktiva politika u odnosu na BiH. U celini, odnos Beograda prema Bosnii je dvojake prirode. Kree izmeu stratekog cilja Beograda da se RS prikljui Srbiji i potrebi aktuelne vlade da to pre dobije kandidaturu EU. Ipak, jo uvek je jaa tendencija da se ouva status quo u Bosni, odnosno da se odri RS i dosadanje tumaenje Dejtonskog sporazuma.
Sluaj Gania i Juriia

Sluaj Ejupa Gania i Ilije Juriia su bili svojevrsni test za odnose Srbije i BiH. Ilija Jurii je u Beogradu osuen na 12 godina zatvora zbog njegove navodne uloge u incidentu prilikom povlaenja vojske iz Tuzle. Gani je uhapen po istoj poternici koja ga tereti za odgovornost za ratne zloine poinjene u Dobrovojakoj ulici u Sarajevu 3. I 4. maja 1992. (povlaenje JNA iz Sarajeva). Sluaj Gani je bio istraivan i u Hakom tribunalu, ali nisu naeni dokazi koji bi ga teretili za zloin u Dobrovoljakoj. Meutim, poternica koju je izdao Beograd odnosi se na ceo bonjaki vrh iz 1992. godine, upravo za vreme kada je poela opsada Sarajeva. Zahtev Srbije je dalje aktuelan, jer Interpol reaguje na osnovu tog zahteva. Hapenje Gania imalo je veliki odjek u srpskoj javnosti (u Srbiji i u RS), jer su mu mediji dali veliki znaaj. Mediji su ceo sluaj stavili u funkciju izvrenja pravde i relativizacije odgovornosti za poetak rata u Bosni. U zahtevu za ekstradiciju londonskom sudu tvrdi se da su Bonjaci poeli konikt protiv JNA, to je glavna teza u pokuaju da se relativizuje odgovornost za rat u Bosni. Ceo sluaj je imao veliku rezonancu u Bosni, pre svega u Sarajevu, gde su ga tumaili kao nastavak agresije na Bosnu i njene graane.1046 Sud za ratne zloine u Beogradu bio je uveren da e doi do ekstradicije, ali na sasluanju u londonskom sudu pokazalo se da se zahtev za ekstradiciju bazirao na lanim tvrdnjama, posebno na onoj da je u
1045 Politika, 19. maj 2010. 1046 Politika, 3. mart 2010.
568
vreme dogaaja u Dobrovoljakoj ve bio na snazi spoprazum izmeu JNA i BiH o njenom povlaenju. BiH je najavila zahtev za ekstradiciju (do ega nije dolo), polazei od toga da je Gani dravljanin BiH, kao i sporazuma o saradnji izmeu BiH i Srbija, koji je nedavno pre toga potpisan. Tuilatvo BiH je takoe tvrdilo da ima otvorenu istragu o sluaju Dobrovoljaka due od Srbije.1047 Srpski politiari (naroito Tadi) tvrdili su kako uopte nije bitno gde e biti izruen dokle god ima fer suenje za zloine koji mu se pripisuju.1048 Meutim, politiari iz Republike Srpske su bili protiv eventualnog isporuivanja sudu u BiH, jer, kako su isticali, sarajevski sud nije u stanju da obezbedi fer suenje, jer tamo niko ne smatra da je on kriv za bilo ta.1049 Sud u Londonu je na iznenaenje Beograda oslobodio Gania, jer se ispostavilo da je re o politikoj manipulaciji i da Srbija nije dostavila nijedan jedini dokaz koji ga tereti za Dobrovoljaku. Londonski sudija je izjavio da je Srbija zloupotrebila engleske zakone radi sticanja politikih poena u zemlji. Na ovom roitu je utvrdjeno da je cela optuba zasnovana na falsikovanim dokazima, laima svedoka, kao i na potpuno nepostojeem sporazumu JNA i BiH o njenom povlaenju.1050 S obzirom da je Beograd koristio iste dokaze i u sluaju Jurii, bila je neminovna revizija njegovog sluaja. Sarajevo je trailo da se on odmah oslobodi. U oktobru 2010, sud u Beogradu je ovaj zahtev uvaio i Jurii je puten na slobodu.1051 Ishod ova dva sluaja pozitivno je uticao na popravljanje odnosa izmeu Beograda i Sarajeva. Meutim, politiari RS i dalje smatraju da su Jurii i Gani krivi i da je sud podlegao politikim pritiscima.
1047 Politika, 3. mart 2010. 1048 Blic, 15. mart 2010. 1049 Veernje novosti, 16. mart 2010. 1050 Press, 29. jul 2010. 1051 Press, 25. avgust 2010; Danas, 12. oktobar, 2010.
569
Deklaracija o Srebrenici
Skuptina Srbije je usvojila Deklaraciju o Srebrenici (mart) u kojoj se osuuje zloin u Srebrenici. Ova deklaracija je, mada ne pominje direktno genocid, bila pozdravljena u Bosni i od strane meunarodne zajednice.1052 RS je reagovala negativno na deklaraciju, jer smatra da moe naneti tetu i biti koriena kao dokaz da je RS poinila stravine zloine tokom rata. Takoe tvrde da se time ignoriu ostale rtve koje ne treba razdvajati, jer rtva je rtva.1053
Miljenje MSP o nezavisnosti Kosova i referendumu u Republici Srpskoj

Lideri RS kao i srpska elita su oekivali da e miljenje Meunarodnog suda pravde u Hagu o nezavisnosti Kosova biti pravna osnova za traenje prava na otcepljenje RS. Meutim, MSP je precizno denisao svoj stav o nezavisnosti Kosova, istiui, izmeu ostalog, da Rezolucija 1244. nije zabranila proglaenje nezavisnosti Kosova, kao to je bio sluaj sa Rezolucijom 787. kada je re o Republici Srpskoj. To znai, kako se istie u miljenju MSP, da RS nema pravo da proglasi nezavisnost. Bez obzira na miljenje MSP, politiari u RS smatraju da to miljenje otvara razne mogunosti za RS u budunosti kad za to doe vreme . Zbog decenijske propagande da je RS Srbija, podrka nezavisnosti meu graanima RS je jako visoka, nasuprot graanima Federacije koji se protive tome.1054 Pravnika elita Srbije je oekivala deniciju koja bi Srbiji omoguila da pravno prolongira pitanje kososvske nezavisnosti. Milorad Dodik je odmah nakon proglaenja nezavisnosti Kosova radikalizovao stav, zahtevajui isto pravo i za Srbe u Bosni. Istovremeno isticano je da je Bosna nefunkcionalna drava koja opostajava samo zahvaljujui meunarod-
1052 Press, 2. februar 2010. 1053 Danas, 1. april 2010; Politika, 21. april 2010; Politika, 13. septembar 2010. 1054 Danas, 20-21. novembar 2010.
570
noj zajednici.1055 Dodik je posebno isticao da se stranci previe meaju u unutranja pitanja BiH i da rue sve dogovore i odluke koje lokalni politiari donesu (naroito Kancelarija visokog predstavnika).1056 Njegovi predlozi su se uglavniom svodili na mirno razdruivanje .1057 Zbog podrke celovitosti Bosne od strane EU i SAD, politiari RS, pre svega Dodik, su esto bili prinueni da reteriraju u odnosu na svoje separatistike zahteve tako to bi se onda vrsto zalagali za status quo i Dejtonski sporazum. Poetkom 2010. godine Skuptina Republike Srpske je donela Zakon o referendumu i njegovom raspisivanju, to je meunarodna zajednica kvalikovala kao krenje Dejtonskog sporazuma.1058 Dodik je uporno ponavljao da taj zakon nema nikakve veze sa samostalnou i da je donet da bi se zakoni RS uskladili sa zakonima u evropskim zemljama. Dodik se branio da je planirao i otvoreno najavljivao referendum o podrci Dejtonskom sporazumu i odlukama viskog predstavnika. Osim toga, lansiranje ideje o referendumu bio je i deo kampanje u izbornoj godini. Zakon o referendumu polazi od injenice da je Skuptina RS jo 2008. godine usvojila rezoluciju kojom se predvia da e i RS raspisati referendum o secesiji ukoliko veina drava lanica UN prizna Kosovo kao nezavisnu dravu.1059 Druga opcija koju zagovaraju Milorad Dodik i SNSD jeste njihova elja da u potpunosti ojaaju RS u svim njenim nadlenostima tako da ve bude de facto samostalna, to znai da taj referendum ne bi ni bio potreban.1060 Zbog toga se Dodik i protivi prebacivanju nadlenosti sa institucija RS na institucije BiH. To se posebno odrazilo na raspravu o podeli dravne i vojne imovine. RS primenjuje najekasniji nain blokiranja BiH stalno odugovlaenje svih reformi u dravnim organima i skuptini. Time se doprinosti daljoj nefunkcionalnosti i obesmiljavanju BiH kao drave.
1055 Danas, 25-26. septembar 2010; Politika, 24. avgust 2010; Press, 21. avgust 2010. 1056 Politika, 23. mart 2010. 1057 Politika 22. mart 2010; Politika, 23. mart 2010. 1058 Kurir, 27. januar 2010; Veernje novosti, 10. februar 2010. 1059 Peat, br. 125, 2010. 1060 Veernje novosti, 1. oktobar 2010; Veernje novosti, 4. oktobar 2010.
571
Pitanje lanstva BiH u NATO je takoe tema preko koje se usporava pristup BiH evroatlanstkim integracijama. Bosna je dobila MAP za lanstvo u NATO, ali RS najavljuje da e, ukoliko lanstvo bude uslovljeno promenom ustava, RS glasati protiv. Takoe se navodi kao argument protiv i injenica da je Srbija neutralna zemlja. Dodik zagovara da se pitanje lanstva BiH u NATO reava na referendumu. Ovakav stav diktira Beograd iza kojeg stoji Rusija koja pokuava da sprei lanstvo i Srbije i BiH.1061
Ustav BiH
Meunarodna zajednica ve godinama pokuava da izdejstvuje reviziju Dejtonskog ustava koji je glavna prepreka funkcionalnosti BiH drave. Meunarodni sud za ljudska prava je utvrdio da je taj Ustav diskriminatoran prema manjinama, jer im brani da se kandiduju za lana Predsednitva.1062 Sve strane u BiH se slau da taj lan u Ustavu mora da se promeni, ali tu nastaju problemi. U RS ele da u Ustavu ostane da se u RS bira jedan lan, a u Federaciji dva lana. Bonjaki politiari ele dodatne promene u Ustavu to Republika Srpska odbija i ne eli o tome ni da razgovara. Oni smatraju da je Ustav BiH utemeljen u Dejtonskom sporazumu koji mora da se primenjuje u potpunosti i koji je Biblija za Republiku Srpsku . Bonjaci, ponekad i Hrvati, insistiraju na duhu Dejtona, a ne na njegovom slovu .1063 Organizovano je nekoliko meunarodnih konferencija na kojima se pregovaralo o promeni Ustava, ali su svi ti pregovori propali jer srpski politiari smatraju da se Madridskom deklaracijom od RS trai previe, dok Bonjaci misle da ona ne nudi dovoljno za jaanje drave.1064 Evropska unija takoe zahteva promenu ustava, kako bi privela kraju pregovore sa BiH o procesu pridruivanja. To se pre svega odnosi na njen zahtev da se ojaaju dravne institucije na svim nivoima i da Sarajevo postane centralna adresa za pregovore. Zvanini Beograd u odnosu na reviziju ustava podrava stav RS.
1061 Politika, 24. april 2010; Danas, 4. novembar 2010; Peat, br. 101, 2010. 1062 Danas, 23. april 2010; Politika, 30. april 2010. 1063 Politika, 6. april 2010; Politika, 20. novembar 2010. 1064 Politika, 6. april 2010.
572
RS uporno tvrdi da Dejtonski sporazum nije mogue menjati, ali se na Dejtonski sporazum pozivaju samo kad im to odgovara (kao injenica da je BiH sastavljena od dva entiteta koji moraju o svemu da se dogovore znai nita se ne moe uraditi bez saglasnosti RS). Odreeni delovi ustava nikada nisu bili primenjeni adekvatno, poput, na primer, Aneksa VII (povratak izbeglica). Meutim, RS itekako navija za neke promene, kao, na primer, za ukidanje visokog predstavnika, ili za formiranje treeg entiteta za Hrvate.1065 Podrdrka RS treem entitetu polazi od njihove projekcije da bi to bio uvod u podelu Bosne. Trei entitet, kako ga Srbi razumeju, nastao bi iskljuivo na teritoriji koja je sada oznaena kao federacija, bez dovoenja u pitanje teritorije Republike Srpske. Za sada, RS preti da e na svaku promenu Dejtonskog sporazuma RS ii ka secesiji.1066
Ekonomska saradnja BiH i Srbije

BiH je vaan trgovinski partner za Srbiju, naroito u pogledu izvoza vie od 10 odsto ukupnog izvoza Srbije ide u BiH. Od toga dve treine otpada na RS sa kojom Srbija ima razvijenije odnose. Nivo trgovine izmeu dve zemlje dosta je stabilan osim oekivanih porasta i padova zbog makroekonomskih faktora (na primer, svetska kriza u 2009). I Federaciji BiH Srbija je vaan trgovinski partner, ali za Republiku Srpsku Srbija je jedan od glavnih partnera, jer se 20 do 25 odsto ukupne trgovine obavlja sa Srbijom. Poetkom februara 2011, Milorad Dodik je dobio nagradu Zlatni dinar cara Duana za jaanje ekonomskih veza Republike Srpske i Srbije, to je jo jedan dokaz da se Republika Srpska tretira kao posebna drava, jer se ekonomske veze obino razvijaju izmeu nezavisnih drava. Dodik je posle uruenja priznanja izrazio elju da Republika Srpska i Srbija naprave jedinstveni privredni, kulturni i duhovni prostor. On je kazao i da specijalni odnosi Republike Srpske i Srbije nisu samo mrtvo slovo na papiru, jer je vidljivo sve to je uinjeno kroz mnoge projekte koji su do sada sprovedeni.
1065 Politika, 4. jul 2010; Politika, 11 oktobar 2010. 1066 Peat, br. 121, 2010; Politika, 27. mart 2010.
573
Nagradu Dodiku uruio je premijer Mirko Cvetkovi. Tom prilikom Cvetkovi je istakao da je Dodik uinio pomak u uspostavljanju odlinih odnosa Republike Srpske i Srbije: Samim tim to imamo dobre ekonomske odnose s Republikom Srpskom znai da imamo dobre odnose i sa Bosnom i Hercegovinom, a Srbija nastoji da odri uspene ekonomske odnose i sa ostalim zemljama regiona .1067
Srbija treba da pobolja saradnju sa svim zemljama u regionu, znai i sa Bosnom i Hercegovinom. Do sada je Srbija bila okrenuta RS. Meutim, u proloj godini dolo je do niza poseta i susreta na dravnom nivou pojedinano ili grupno sa Turskom kao posrednikom. Lideri RS su burno reagovali na svaki iskorak Beogarda prema BiH kao dravi. Nakon svakog takvog incidenta, srpski politiari su odlazili u Banjaluku da smire duhove, to je stalno dovodilo u pitanje njihove stvarne namere u BiH. Odnosi Beograda i Banjaluke su, bez obzira na povremena odstupanja, bliski i uslovljeni su strategijom Beograda koja denie RS kao trajnu interesnu sferu. Za sada su svi gestovi pod pritiskom meunarodne zajednice prema BiH, sporni. Samo ozbiljan iskorak Beograda moe ga nametnuti kao konstruktivnog partnera regionalnih odnosa.
1067 www.b92.net, 7. februar 2011.
574
575
Hrvatska: veiti rival i izvor frustracije

Odnos Srbije i Hrvatske i u 2010. godini predstavljaju odraz ukupnog bilansa srpsko-hrvatskih odnosa u poslednje dve decenije. ini se da je izgradnja kvalitetnih i iskrenih dobrosusedskih veza nemogua bez jasne slike o dogaajima iz neposredne prolosti. I prole godine, srpsko-hrvatski odnosi bili su u senci tekih tema kao to su odnos prema ratu u Hrvatsku, pitanje meusobnih tubi pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu i sl. Osim tubi, odnose dveju drava i dalje optereuju otvorena pitanja granica, nestalih lica, sukcesije, kao i povratka kulturnog blaga Hrvatske.
Josipovi i Tadi: politiari nove generacije

Prola godina poela je podnoenjem kontratube Srbije pred Meunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu,1068 nedolaskom Tadia na inauguraciju Josipovia, desetinama otrih izjava na relaciji Beograd-Zagreb,1069 a zavrila se intezivnim diplomatskih susretima dva predsednika, Josipovia i Tadia. Naime, Tadi i Josipovi susreli su se osam puta1070 od stupanja Josipovia na funkciju predsednika RH. Najvaniji susreti bili su posete Josipovia Beogradu u julu, Tadia Zagrebu u novembru i poseta Tadia Vukovaru i Ovari u novembru 2010. Susreti Tadia i Josipovia pokazali su
1068 Detaljnije o podnoenju kontratube pogledati prologodinji godinji izvetaj HOS Evropeizacija, dometi i ogranienja, strana 506-509. 1069 Poetak januara meseca obeleilo je razraunavanje sa odlazeim predsednikom Mesiem. Naime, odluka Mesia o pomilovanju/ublaenju kazne Sinii Rimcu (jednom od uesnika u ubistvu porodice Zec 1991. godine), i odlazak u posetu Pritini 11. januara 2010. godine, za Beograd je predstavljalo provokaciju. 1070 Prvi susret odigrao se u Opatiji nekoliko nedelja nakon inauguracije Josipovia, naredni susreti odigrali su se na samitu u Briselu i na trilateralnom sastanku sa predsednikom Maarske, a posle i u Bakom Monotoru, te zatim na regionalnom samitu u Istanbulu.Prva zvanina poseta bila je dolazak Josipovia u Beograd u julu, odnosno dve formalne posete Tadia Hrvatskoj tokom 2010.
576
da dva predsednika ele da se distanciraju od meusobnih tubi, te da odnose dveju zemalja grade pre svega u kontekstu ekonomske i regionalne saradnje. Susreti dva predsednika, a posebno odlazak Tadia na Ovaru,1071 naili su na snanu podrku EU. Dva predsednika su tokom meusobnih susreta vie puta pomenula mogunost istovremenog povlaenja meusobnih tubi. Prema predsedniku Josipoviu, to e zavisiti od nekoliko preduslova koje Srbija mora da ispuni, a koji se tiu pre svega pitanja nestalih, povratka kulturnog blaga, kanjavanja ratnih zloina pred nacionalnim sudovima i sl. Stabilni odnosi izmeu Srbije i Hrvatske predstavljaju vanu komponentu kad je re o regionalnoj stabilnosti i saradnji. Ovo se pre svega odnosi na Bosnu i Hercegovinu, ija je dravna konsolidacija uslovljena potezima i Zagreba i Beograd. Prola godina pokazala je doslednost hrvatske dravne politike prema BiH. Re je o prihvatanju realnosti da se Hrvati u Bosni moraju odnositi prema BiH kao prema svojoj dravu, odnosno da se nee insistirati na treem entitetu (hrvatskom) u okviru BiH, ali da e se traiti reenje za poloaj Hrvata u Bosni. O tome postoji saglasnost unutar Bosne ali i u meunarodnim krugovima. Dodatno, Hrvatska se i u proloj godini pokazala konstruktivnom, kada je re o potrebi za redenisanjem politikog sistema u BiH. Tokom sluebene posete BiH, Josipovi je posetio i selo Ahmie, i izvinio se za zloine HVO iz 1993. godine rekavi da su: politike koje su devedesetih bilo iz zloudnosti, neznanja, arogancije ili ludosti, verovale da je reenje za BiH podela, posejale (su) u BiH ali i u svim zemljama u regionu seme zla .1072 Sa druge stane Srbija se pod
1071 Tadi je poetkom novembra posetio Ovaru, gde je jo jednom uputio pomirljive rei: Ovde sam da jo jednom uputim rei izvinjenja, iskaem aljenje i stvorim mogunost da Srbi i Hrvati, Srbija i Hrvatska, otvore novu stranicu istorije. Predsednik SNV i saborski poslanik Milorad Pupovac ocenio je da su poseta Tadia Vukovaru i susret sa Josipoviem, istorijski dan za Vukovar, ali i za Hrvatsku i hrvatsko-srpske odnose, kao i za ceo region.Odjek ovog dogaaja, ali i rei predsednika Tadia daleko e se uti preko prostora Hrvatske i granica bive Jugoslavije. On je naglasio da Tadiev gest i domainstvo Josipovia, ali i Kosorove, predstavljaju temelje ne samo za suoavanje s ratom, stradanjima, zloinima i zloinakim politikama, nego i temelje za nove odnose izmeu Hrvata i Srba. 1072 Politika, 15. april, 2010.
577
parolom garanta Dejtonskog sporazuma i dalje ponaa kao iskljuivi politiki pokrovitelj line vladavine Milorada Dodika. Osim toga, politika Srbije prema BiH sve vie poinje da lii na praktian pokuaj teritorijalne kompenzacije zbog gubitka Kosova. Strateki koraci u odnosu prema Bosni pokazuju da u Srbiji i dalje postoje aktivne ideje o eventualnoj razmeni teritorija i slinim projektima koji su u neposrednoj prolosti doneli destrukciju i unitenje.
Hrvatska na korak od ulaska u EU

Hrvatska je kandidatiru za lanstvo u EU predala 2003. godine, a pristupne pregovore poela 2005. godine. Nakon pet godina intezivnog rada, oekuje se da Hrvatska proces otvaranja i zatvaranja poglavlja, dakle, celokupni pretpristupni ciklus, zavri sredinom ove godine. Nakon toga zapoinje proces ratikacije koji e trajati od est meseci do godinu dana. Dakle, Hrvatska poetkom 2012. godine najverovatnije postaje punopravni lan EU. Na putu ka lanstvu, Hrvatskoj se, osim velikog broja ustavnih promena, usklaivanja nacionalnog i EU pravnog okvira i sl, kao jedna od najveih prepreka pojavio problem korupcije, to je rezultiralo pokretanjem velikog broja istraga protiv najuticajnijih politiara u zemlji. Osim nekoliko bivih ministara, potpredsednika vlade, na udaru se naao i bivi premijer Ivo Sanader, koji je pre samo 18 meseci napustio premijersko mesto. Istraga protiv Sanadera pokazala je da je korupcijom bila obuhvaena najvia grana izvne vlasti Vlada. Skandal oko hrvatskog ogranka Hypo banke pokazao je da je korupcija svojevrstan sistemski problem ne samo za Hrvatsku i region, ve i za jedan broj evropskih drava. Sanadera je nasledila njegova potpredsednica Jadranka Kosor, koja se uprkos poetnom skepticizmu pokazala kao spretna politiarka, dovoljno hrabra da otvori problem korupcije. Kad se uporede Srbija i Hrvatska, ini se da je Srbija u desetogodinjem zaostatku u odnosu na Hrvatsku, te da se iz hrvatskog iskustva u procesu pridruenja moe dosta nauiti. I mada srbijanski politiari insistiraju
578
na tezi da je Srbija regionalni lider, pokazatelji iz oblasti ekonomije,1073 standarda graana,1074 EU integracija i sl. pokazuju da je u ovom trenutku upravo Hrvatska lider u regionu. U duhu dobrosusedskih odnosa, Hrvatska je prevode dokumenata potrebnih za proces pridruenja ponudila, a zatim ustupila svim zemljama u regionu, ukljuujui i Srbiju. Krajem 2010. godine, tzv. Koordinaciono telo izbeglikih i drugih udruenja i zaviajnih klubova Srba iz Hrvatske pokrenulo je akciju prikupljanja potpisa za ostvarivanje imovinskih, stanarskih i drugih steenih prava Srba iz Hrvatske. Potpisivanje peticije, kojom se u 12 taaka od Hrvatske trai reavanje pitanja svih prava oko 400.000 izbeglih i prognanih Srba, trajae do 31. januara2011. godine. Prema miljenu organizatora, pravo na potpisivanje peticije imaju izbegli i prognani Srbi, zatim oni poreklom iz Hrvatske, koji su u Srbiji od 1918. godine, kao i drugi graani Srbije, koji u toj zemlji imaju bilo kakvu imovinu. Peticijom se od EU trai da s Vladom Hrvatske ne potpisuje ugovor o pristupanju sve dok ne ispotuje evropske standarde i ne ispuni sve obaveze prema svojim graanima srpske nacionalnosti. Miodrag Linta, predsednik Koalicije nevladinih organizacija, istie da Ovim traimo od svih relevantnih institucija da se proces pridruivanja Hrvatske Europskoj uniji ne nastavi dok se ne rijee sva pitanja prognanih i izbjeglih Srba .Linta je sredinom februara takodje najavio da e 45 tisua prikupljenih potpisa za peticiju, cilj koje je spreiti da Hrvatska postane lanicom EU prije nego se ispune zahtjevi izbjeglih Srba, biti fotokopirano u 20 primjeraka koji e biti upueni srbijanskoj vladi i parlamentu, najviim europskim tijelima, veleposlanstvima SAD-a, Rusije i Kine te da e prvi paket preslika biti uruen srbijanskom predsjedniku.
1073 Hrvatska u razmeni sa Srbijom u poslednjih deset godina konstantno belei sucit, koji je u proseku iznosio oko 70 miliona dolara. Hrvatske kompanije uloile su na stotine miliona dolara u Srbiju, dok preduzea iz Srbije gotovo i da nisu prisutna na hrvatskom tritu. 1074 Tako je prosena plata u decembru 2009. godine u Hrvatskoj bila oko 737 evra, dok je u Srbiji u istom periodu bila manje od 370 evra.
579
Ovom peticijom se eli postii i da srbijanski parlament zatrai od vlade izradu polazita za, kako je rekao, sadrajne pregovore s hrvatskom vladom o pronalaenju trajnog i sveobuhvatnog rjeenja pitanja izbjeglica. Predstavnici izbjeglih Srba iz Hrvatske poeli su u Srbiji 15. prosinca 2010. prikupljati potpise za potporu peticiji cilj koje je sprijeiti da Hrvatska postane lanicom EU-a prije nego se trajno rijee otvorena pitanja izbjeglih Srba. Peticiju je sredinom listopada potpisalo 100 izbjeglikih i zaviajnih udruga okupljenih u Koaliciji udruga izbjeglih i Asocijaciji izbjeglikih udruga u Srbiji. Njome je zatraeno rjeenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske, a njezini pokretai najavili su da e od EU-a zatraiti da ne dopusti zatvaranje poglavlja 23. Pravosue i temeljna prava u pregovorima s Hrvatskom.1075 Pokretanje ove peticije je svojevrsna instrumentalizacija izbeglike populacije u cilju usporavanja Hrvatske na putu ka EU.
Kriminal
I 2010. godina pokazala je da su samo kriminalne grupe napravile apsolutno pomirenje i postigle najvii stepen saradnje u regionu. Na dan inauguracije Ive Josipovia, u Zagrebu je na posebno brutalan nain ubijen poznati srpski kriminalac Cvetko Simi. Ubistvo je uznemirilo javnost u Hrvatskoj, jer je telo ubijenog Simia raskomadano, odseena mu je glava, ake i obe noge u preponama. Naime, u poslednjih deset godina intenzivirna je saradnja hrvatskih i srpskih kriminalnih grupa. Skrivanje odbeglih lanova zemunskog klana u Hrvatskoj i ubistvo Ive Pukania (odnosno suenje za ubistvo Pukania) pokazali su da kriminalne grupe ne poznaju verske i etnike razlike, te da obe drave kasne u zajednikom organizovanju i borbi protiv kriminalaca. Hapenje i izruenje Sretka Kalinia,1076 pripadnika zemuskog klana, pokazalo je da i Hrvatska i Srbija,
1075 http://www.h-alter.org/vijesti/europa-regija/izbjegli-srbi-zele-stopirati-pregovore
1076 Sretko Kalini, osuen na 30 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana inia, uhapen je u junu u Zagrebu nakon to ga je ranio drugi osueni Milo Simovi. Osim za ubistvo premijera inia, Kalini je u odsustvu osuen i na 40 godina zatvora zbog uea u 19 ubistava, tri otmice i dve teroristike akcije. Na
580
ukoliko ne inteziviraju saradnju u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, predstavljaju sigurno utoite za kriminalce.
Ekonomija
Ekonomske odnose sa Republikom Hrvatskom od 2000. godine karakterie uglavnom pozitivan razvoj. Na pozitivna kretanja uticalo je intenziviranje politikog i ekonomskog dijaloga i institucionalno regulisanje meusobnih odnosa. U poslednjih nekoliko godina na meudravnom nivou, zakljueno je dvadesetak sporazuma i protokola u najvanijim oblastima saradnje, poev od normalizacije odnosa do slobodne trgovine. Prema podacima Agencije za privatizaciju, Narodne banke Hrvatske i sredstava javnog informisanja, Hrvatska je jedna od znaajnijih zemalja uesnika u privatizaciji u Srbiji. U periodu od 1999, do 2008. godine direktne investicije hrvatskih preduzea u Republici Srbiji su iznosile oko 500 miliona eura to ini vie od 19 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo. Tokom 2010. godine i poslednja prepreka vezana za ulaganje srpskih preduzea u Hrvatsku je otklonjena. Naime, u novembru 2010. godine vie od 60 domaih preduzetnika s predsednikom Srbije Borisom Tadiem na elu otilo je u Hrvatsku na Poslovni forum kako bi omoguili kupovinu hrvatskih rmi i plasiranje naih proizvoda na trite Hrvatske. Tom prilikom predsednik Hrvatske je izjavio da vie nee postojati politike prepreke za ulazak kapitala iz Srbije u Hrvatsku.1077 to se tie, perspektive budue ekonomske saradnje zajednika je ocena da je ekonomska saradnja dve zemlje sve uspenija i da ima prostora za njeno dalje unapreivanje. Iako bi tehnoloka povezanost iz prethodnog perioda bive zajednike drave trebalo da predstavlja jednu od osnova za pokretanje i obnavljanje viih oblika privredne saradnje, malo je primera viih oblika privredne poslovno-tehnike saradnje izmeu preduzea iz Srbije i Hrvatske. Unapreenje privredne saradnje realno je u oblasti energetike, turizma, informacionih
Interpolovoj poternici nalazio se sedam godina.Nakon hapenja, Kalini je priznao ubistva Milana Juriia i Ninoslava Konstatinovia, takoe pripadnika zemuskog klana. Nakon Kalinia, na granici Hrvatske i Srbije, uhapen je i Milo Simovi. 1077 Kurir, 26. novembar 2010.
581
tehnologija, graevinarstva, metalopreraivake industrije. Meutim, u Privrednoj komori Srbije smatraju da je neophodno otkloniti debalans u robnoj razmeni na strani Srbije. Struktura srpskih roba u robnoj razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i repromaterijal kao i proizvodi niih faza obrade. I mada je tokom 2010. godine robna razmena dve drave znaajno opala (usled sveopte recesije), jasno je da je ekonomska saradnja jedan od kljunih stubova saradnje dve drave.
Kultura
Osim ekononomije, saradnja dve zemlje u oblasti kulture je u poslednjih nekoliko godina najuoljivija. Pozorine predstave, izlobe, susreti savremenih pisaca predstavljaju najee modele saradnje u oblsti kulture, i znaajno prednjae u odnosu na politiku. O uspenosti saradnje u oblasti kulture moda najbolje svedoi atmosfera prilikom gostovanj Zagrebakog kazalita mladih u Jugoslovenskom dramskom pozoritu ili premijer Krleinih Glembajevih u Ateljeu 212. Jasno je da je kultura uvek nalazila svoj put, ak i u vremenima koja su bila zaista teka. Zajednike koprodukcije lmova Nije kraj Vinka Breana i Turneja Gorana Markovia pokazuju znaajne potencijale na polju kinematograje. Meutim, za ozbiljnu kulturnu saradnju bie potrebno da obe drave uloe znaajnija sredstva i napore u zajednike tzv. kapitalne kulturne projekte.
Purda: izmeu istine i manipulacije

Sluaj Purda je nakon prologodinjih susreta na visokom nivou izmeu Zagreba i Beogarda ponovo na kratko destabilizovao odnose izmeu Srbije i Hrvatske. Tako je pitanje odnosa prema prolosti iz devedesetih bilo i ostaje kljuna tema u odnosima Beograda sa regionom. Tihomir Purda je hrvatski branitelj nekada zatvorenik logora na teritoriji Srbije. Srpsko tuilatvo ga optuuje za ubistvo trojice ranjenih vojnika JNA. Meutim, na pravnom nivou postoje mnoge nejasnoe, pre svega zbog naina kako je dolo do priznanja Purde u srpskom logoru. Duan Janji istie da Tuilatvo Srbije ima na raspolaganju iskljuivo priznanje,
582
koje je u meuvremenu povueno, a svi dokazi koje je skupilo hrvatsko Tuilatvo govore u prilog, da kaemo, neosnovanosti tube.1078 Meutim, brojni komentatori ovog sluaja na hrvatskoj strani smatraju da on nee znaajnije poremetiti razvoj odnosa koji je u proloj godini dobio zalet, ali da moe da uzburka emocije. Tako predsednik Odbora za spoljnu politiku u Saboru Hrvatske, SDP-ovac, Tonino Picula podvlai: Pre svega nai odnosi jo uvek nisu toliko stabilni da bi jedna ovakva tema koja zadire u nedavnu prolost mogla biti u medijima ili politici tretirano kao isto pitanje pravosudne sfere. Mislim da i ovaj sluaj ovde u Hrvatskoj pre svega razotkriva licemeran odnos aktuelne vlasti prema braniteljskoj populaciji odnosno prema ljudima koje je ista ova vlast, ista ova premijerka, tretirali kao pretorijance reima. Odnosno iz istih politikih razloga su broj koji je branio Hrvatsku poveavali do nesluenih visina. Tako da po poslednjim informacijama je vie od pola miliona ljudi aktivno uestvovalo u odbrani Hrvatske od velikosrpske agresije .1079 Sluaj Purda je samo jedna od ilustracija koliko nedavna prolost i neadekvatan odnos prema njoj moe opteretiti odnose odnose izmeu dve zemlje.
1078 Isto 1079 http://www.slobodnaevropa.org/content/purda_izmeu_ istine_i_manipulacije/2316321.html
583
Crna Gora: uspena godina

Crna Gora je tokom 2010, ostvarila svoje strateke nacionalne ciljeve: dobila je status kandidata za lanstvo u EU u decembru 2010. godine, a NATO joj je odobrio Akcioni plan za lanstvo u toj organizaciji. Srbija se jo uvek nije pomirila sa nezavisnou Crne Gore. Njene ambicije su vidljive: da kupi Luku Bar, ili uspori proces prikljuivanja Crne Gore EU i NATO (u emu nije uspela). I sluaj sa Drakom ariem je posluio za medijski rat protiv Crne Gore, lansiranjem tvrdnje da u toj zemlji ne postoji politika volja za borbu protiv organizovanog kriminala. Vesna Pei, poslanik LDP, istie da tamo crkveni i dravni vrh Srbije ve uveliko vodi kampanju da se to vei broj graana u Crnoj Gori izjasne kao Srbi, s nadom da e tako nestati i ta vetaka drava bez nacije, koju je, navodno, izmislio Milovan ilas da napakosti Srbima. Ako se neko pita ta e u budetu Srbije 57 milijardi dinara za specijalne namene (prole godine je potroeno neto manje, oko 42 milijarde), a da nikome nije jasno ta se pod time podrazumeva, eto, sada znamo: te pare troe se i na politiko-crkvenu kampanju pred popis stanovnitva u Crnoj Gori. Srbija plaa kako e da se upisuju Crnogorci, ne bi li tamo srpstvo oivelo . 1080 Nakon to je Vlada Crne Gore priznala Kosovo, proteran je crnogorski ambasador iz Beograda, a poto je Podgorica uspostavila diplomatske odnose sa Pritinom, Beograd je povukao ambasadora iz Podgorice. Srbija je upozorila Vladu Crne Gore da otvaranje ambasade u Pritini dodatno zaotrava odnose i time otvoreno iskazala pretenzije prema Crnoj Gori, meajui se u njene unutranje stvari. Meanje u unutranje stvari Crne Gore vidljivo je i kroz pruanje pomoi zvaninog Beograda prosrpskoj opoziciji, naroito uoi lokalnih izbora 23. maja. Uprkos tome, vladajue partije su na njima ubedljivo pobedile, a opozicija pretrpela jo jedan poraz u nizu koji doivljava ve godinama. Prosrpska opozicija iako uestvuje u radu republikog parlamenta ne priznaje simbole crnogorske drave zastavu, grb i himnu.
1080 http://www.e-novine.com/stav/44678-Kako-ponititi-Crnogorce.html.
584
Prosrpska opozicija, uz pomo Beograda konstantno deluje na instrumentalizaciji Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori. Srpski zvaninici javno arbitriraju o tome kakav status treba da imaju Srbi u Crnoj Gori, premda je Crna Gora graanska, a ne nacionalna drava. Otkako je crnogorski jezik proglaen slubenim i otkako je objavljen crnogorski pravopis ne prestaju napadi prosrpske opozicije, praeni medijskom kampanjom iz Beograda, na aktuelnu vlast znog navodnog proterivanja srpskog jezika i ugroavanja srpskog naroda. Srpska pravoslavna crkva ne priznaje crnogorsku naciju, crnogorski jezik i Crnogorsku pravoslavnu crkvu koja ima sve vie vernika i pristalica. SPC je involvirana u formiranje i delovanje prosrpske opozicije i srpskih nevladinih organizacija i udruenja. Javno i otvoreno se mea i arbitrira u politikim i dravnim pitanjima. Perjanica srpske crkve u Crnoj Gori je mitropolit Amlohije koji ve dve decenije nastoji da dokae da su srpski narod i SPC ugroeni u Crnoj Gori. On je okosnica aktivnosti prosrpske opozicije u Crnoj Gori. Ta se aktivnost krajem 2010. godine posebno razvila u pripremi kampanje uoi popisa stanovnitva koji treba da se obavi u aprilu 2011. godine. Za SPC, prosrpske partije i srpska udruenja i organizacije popis je vaniji od referenduma o nezavisnosti, jer treba da pokae da Srba ima vie nego to ih je sada.
Diplomatske pretenzije Srbije

Odnosi Srbije i Crne Gore su pogorani nakon odluke Vlade Crne Gore da prizna Kosovo u oktobru 2008. godine. Novo zaotravanje odnosa izmeu dve drave usledilo je poto je Crna Gora uspostavila diplomatske odnose sa Kosovom u januaru 2010. godine. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremi je uputio demar Crnoj Gori u kome stoji da usposatvaljanje diplomatskih odnosa Vlade Crne Gore sa Kosovom naruava regionalnu tabilnost i oteava uspostavljanje najboljih moguih odnosa sa susedima. 1081Jeremi je naloio hitno povlaenje srpskog ambasadora iz Podgorice, a beogradska tampa je uspostavljanje diplomatskih odnosa Crne Gore sa Kosovom doekala kao jo jedno crnogorsko zabijanje noa
1081 Pravda 16 17 januar 2010.
585
u lea. Srbija je zahtevala od Crne Gore da saeka sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Kosovom do odluke Meunarodnog suda pravde u Hagu. Ministar inostranih poslova Srbije je u Bijelom Polju prisustvovao Svetosavskoj akademiji na kojoj su bili elnici prosrpske opozicije i velikodostojnici SPC. Tom prilikom Jeremi je poruio da u borbi za Kosovo neemo popustiti ni pedalj, 1082propraen skandiranjem prisutnih Vue, Srbine. Zvanina Crna Gora je dolazak ministra inostranih poslova Srbije u Bijelo Polje okarakterisala kao provokaciju Srbije. Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan je odbaciona ovakvu ocenu, rekavi da Srbija nijednog trenutka nije destabilizovala situaciju u Crnoj Gori niti se meala u njena unutranja pitanja.1083 Iako su diplomatski odnosi dve drave, nakon proterivanja crnogorskog ambasadora posle priznanja Kosova obnovljeni u punoj meri tek u septembru 2009. godine, ukupni odnosi jo su daleko od dobrih upravo zbog ovakvih diplomatskih pretenzija Srbije prema Crnoj Gori. Srbija je traila da otvori ak tri konzulata u Crnoj Gori u to u onim mestima gde prosrpska opozicija ima dosta pristalica. Crnogorska vlada je uzvratila da je za malu zemlju kakva je Crna Gora dovoljan jedan konzulat. Predsednik Srbije Boris Tadi je u julu 2010. godine zvanino posetio Crnu Goru. Ova poseta, meutim, nije u punoj meri doprinela poboljanju odnosa izmeu dve zemlje. Tim pre to se Boris Tadi alio na kriminal u Crnoj Gori amerikoj ambasadorki u beogradu Meri Vorlik. On je ukazao da se Crna Gora suoava sa ogromnim problemom organizovanog kriminala i zatraio pomo od SAD u otklanjanju tog problema. Ovaj njegov zahtev objavljen je na na sajtu Vikiliks.1084 Predsednik Srbije je sa saradnicima pokuao da u najmanje tri navrata utie na SAD da promene odnos prema Crnoj Gori zbog problema organizovanog kriminala. Visoki funkcioner crnogorske vladajue Demokratske partije socijalsta Miko Vukovi
1082 pres, 28. januar 2010. 1083 Press, 28. januar 2010. 1084 Blic, 12. decembar 2010.
586
smatra da to potvruje da se Srbija ne miri sa crnogorskom nezavisnou i da svoje probleme eli da prebaci u zemlje regiona.1085 Stav SAD prema Crnoj Gori je oigledno nepromenjen uprkos nastojanju Beograda. O tome govore i rezultati posete crnogorskog premijera Vaingtonu gde se sastao sa dravnom sekretarkom Hilari Klinton i potpredsednikom Dozefom Bajdenom. Hilari Klinton je najavila punu podrku Crnoj Gori ka njenom punopravnom lanstvu u NATO i naporima za uspostavljanje pravne drave. Predsednik Baris Tadi je izneo javno ocenu da Crna Gora ne sarauje u borbi protiv organizovanog kriminala. Na ovo je reagovao predsednik Crne Gore Filip Vujanovi: Takvom ocenom, predsednik Srbije se ukljuio u odnose dve drave na neprimeren nain.1086 Vujanovi je jo dodao da je to reakcija na priznanje Kosova: Znam da su reakcije posle priznanja bile brojne i teke. Ali, prema Makedoniji, koja je pre Crne Gore uspostavila diplomatske odnose sa Kosovom i poslala ambasadora u Pritinu, nisu primenjene iste mere kao prema Crnoj Gori.1087 Reagujui na Tadievu izjavu, crnogorski premijer Milo ukanovi je konstatovao da optubama da Crna Gora ne sarauje u borbi protiv organizovanog kriminala Srbija eli da kompromituje Crnu Goru i pokae da ona nema pravni kapacitet da bude samostalna drava i da je treba zaustaviti u tome.1088 Indikativno za odnose dve drave je i to to je poseta predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapia zakazana za 18. I 19. maj 2010. godine otkazana. Ovo je drugi put da se poseta Krivokapia otkazuje, prvi put nakon to je Crna Gora priznala Kosovo. Iz kabineta predsednice Skuptine Srbije Slavice uki Dejanovi kau da je poseta odloena zbog njenih obaveza.Ovo otkazivanje, meutim, treba vezati za lokalne izbore u Crnoj Gori. Procena srpskog dravnog vrha je bila da poseta uoi izbora ne bi ila na ruku prosrpskoj opoziciji, jer je Krivokapi predsednik Socijaldemokratske partije, lanice vladajue koalicije. Izlaz na more
1085 Blic, 13 decembar 2010. 1086 Politika, 7. mart 2010. 1087 Isto. 1088 Politika, 10. mart 2010.
587
Aspiracije o izlasku Srbije na more nisu nestale. One su samo mutirale kroz ideju da bi se ekonomskim merama ostvarile. Naime, Beograd se sada zalae za takozvanu nacionalnu ekonomsku politiku koja bi se sprovodila u itavom srpskom korpusu. Kad je re o Crnoj Gori, ona se ogleda u nameri da se kupi Luka Bar. Cilj Srbije je da povea svoj ekonomski uticaj u Crnoj Gori, a samim tim i politiki.U tom cilju je osnovano preduzee BB kargo za kupovinu Luke Bar. Vlasnici krupnog kapitala su vrlo skeptini prema ovako zamiljenom poslu. Miodrag Kostim na primer, upozorava da je takav projekat sloen jer se prethodno oko njega moraju sporazumeti i dogovoriti dve drave. Ako je za Kostia kupovina Luke Bar problematina, za Neboju Medojevia, predsednika Pokreta za promene i jednog od najomiljenijih crnogorskih opozicionara u Beogradu, nije. On smatra da to moe da predstavlja odlian projekat jer predstavlja izlaz na jedinih 250 kilometara Jadrana koji nije pod kontrolom NATO. To je ozbiljan interes iza kojeg mogu da stoje Rusi, ali i Kinezi. Ako bi u Luku Bar uao ruski ili kineski kapital i od nje se napravila of-or zona, to bi mogao biti odlian posao za Srbiju.1089
Lokalni izbori
Prosrpska opozicija je izgubila i lokalne izbore koji su odrani 23. maja 2010. godine. Vladajue Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija su pobedile u 12 od 14 gradova. Opozicija je zadrala vlast u Pluinama i u Pljevljima, a izgubila u svojim tradicionalnim uporitima, na abljaku i u Andrijevici. I ovi izbori su pokazali da aktuelna vlast zapravo nema alternativu te da politiku evrointegracija, pa i priznanja Kosova i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Pritinom, podrava veina graana. Pobeda na izborima vladajue koalicije postignuta je uprkos permanentnim aktivnostima prosrpske opozicije i SPC u dokazivanju da aktuelna vlast progoni Srbe i srpski jezik, da je ogrezla u kriminalu, da je reimska i nenarodna. Opozicija je na izbore ovog puta izala ujedinjena, to je bio rezultat angaovanja ne samo SPC, ve i zvaninog Beograda.
1089 NIN, 21. januar 2010.
588
Crnogorski premijer Milo ukanovi je upozorio da je opozicija sklepana u kabinetu savetnika predsednika Srbije Mlaana orevia.Prema njegovim reima, cilj tako sklepane opozicije nije samo ruenje Demokratske partije socijalista, ve i preispitivanje crnogorske nezavisnosti. Zbog toga su i sada, po instrukcijama sa beogradske adrese, potpomognute novcem i jednom marketinkom agencijom, na istom zadatku ruenja Crne Gore. To im neemo dozvoliti, rekao je ukanovi. Kabinet predsednika Srbije demantovao je crnogorskog premijera. Lider Socijalistike narodne partije Crne Gore Sran Mili i Demkratska stranka Borisa Tadia su odbacili ukanovieve optube.1090
Instrumentalizacija Srba i srpskog jezika

Permanentne tvrdnje prosrpske opozicije i SPC o ugroenosti Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori su rezultat elje da se realizuje stara nacionalistika teza da je Crna Gora kroz istoriju bila srpska drava. To predstavlja i metod dokazivanja kako su Srbi u Crnoj Gori dravotvorni narod, te kako ih ima vie od izmiljenih Crnogoraca. Nakon to je crnogorski jezik proglaen zvaninim, slubenim jezikom srpski nacionalnosti su podigli tenziju u Crnoj Gori. Aktuelna vlast Crne Gore je kritikovana da je srpski jezik eliminisan iz upotrebe to je bila veoma prisutna tema u beogradskim medijima. Dnevni list Politika se ukljuio u kampanju sa porukama da je proterivanje srpskog jezika iz crnogorskog obrazovnog sistema tema broj jedan meu pripadnicima srpskog naroda u Crnoj Gori. Na severu Crne Gore, u Pljevljima, koalicija Socijalistike narodne partije, Nove srpske demokratije i Pokreta za promene, sainila je deklaraciju za zatitu srpskog jezika. Predsednica Matice srpske u Crnoj Gori Radojka Vukevi je izjavila da je srpski jezik temelj na kome je sazdano duhovno bie i identitet Crne Gore, a pokuaj njegovog preimenovanja u crnogorski je akt prinude i najgrublje krae srpskog jezikog naslea.1091
1090 Blic, 28. maj 2010. 1091 Politika, 2. septembar 2010.
589
Iz podatka da je pravopis crnogorskog jezika pisala grupa lingvista meu kojima su i dvojica Hrvata, deo beogradske tampe je kvalikovao kao hrvatsku gramatiku (Veernje novosti) koju niko ne primenjuje. Beogradska tampa potencira i miljenje srpskih lingvista koji tvrde da je odluka o izdavanju crnogorske gramatike iskljuivo politika odluka, bez bilo kakvog naunog osnova. Jezici manjinskih nacionalnih zajednica su u slubenoj upotrebi u sredinama gde pripadnici tih zajednica ine veinu ili dominantan deo stanovnitva srpski, hrvatski, albanski, bonjaki. Na ovakav stav zakonodavca najustrije je reagovao Srpski nacionalni savet. Ova organizacija, koja sebe smatra ustavnim garantom srpskog nacionalnog, jezikog i kulturolokog identiteta, odbacuje kao antiustavan i nasilniki akt nametanje nastave na crnogorskom jeziku profesorima, uenicima i studentima srpskog jezikog identiteta. Zbog visoke procentualne zastupljenosti u ukupnom broju stanovnika Crne Gore, srpski jezik ne moe imati status manjinskog jezika ili jezika manjinskog naroda, tvrde u ovoj organizaciji.1092 Narodna stranka Crne Gore je, povodom objavljivanja pravopisa crnogorskog jezika, pozvala Srbe da se suprotstave asimilaciji Srba u reiji reima da bi se odbranile srpske vrednosti. Na neprimeren nain, pitanje jezika je komentarisala i predsednica Skuptine Srbije Slavica uki Dejanovi, dajui za pravo prosrpskoj opoziciji: Srpski jezik ne moe biti eliminisan iz upotrebe s obzirom na to da su Srbi autohton narod u Crnoj Gori.1093 Iz Srbije se arbitrira i kakav status treba da imaju Srbi u Crnoj Gori. Predsednik Srbije Boris Tadi je u vie navrata ponovio da je za Srbiju neprihvatljivo da Srbi u Crnoj Gori dobiju status nacionalne manjine: Dunost mi je da kaem da je neprirodno i istorijski potpuno neosnovano da srpski narod dobije status nacionalne manjine.1094 Tadi je istakao i da su Srbi u Crnoj Gori autohtoni i da su uestvovali u celokupnoj njenoj istori-
1092 Politika, 29. jul 2010. 1093 Blic, 14. oktobar 2010. 1094 Novosti, 27. januar 2010.
590
ji i stvaranju, te da je danas veoma kompleksno postaviti jasnu granicu u identitetu srpskog i crnogorskog naroda.1095 Zakon o Srbima u dijaspori i regionu koji je Skuptina Srbije usvojila 2009. godine, a po kome je institucionalizovan Savet za Srbe u regionu (predsedava mu i odreuje dnevni red predsednik Republike) otvorio je prostor za vru komunikaciju sa prosrpskim partijama, srpskim organizacijama i udruenjima u Crnoj Gori. Aktivnosti Saveta u predstojeem popisu stanovnitva u Crnoj Gori na to posebno upozoravaju, jer se pre svega svode na tvrdnje da Srbi u Crnoj Gori nemaju pravo na slobodno nacionalno izjanjavaju.
Srpska pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva se otvoreno i agresivno mea u dravna i politika pitanja i procese u Crnoj Gori. Pod njenim direktnim uplivom su akcije i kampanje protiv vladajue koalicije. Perjanica tih aktivnosti je mitropolit Amlohije. On je okupio sve prosrpske snage u pokuaju da dokae i ubedi Srbe da su crnogorska nacija i jezik vetake, nepostojee tvorevine. Amlohije i srpska crkva tvrde da se u Crnoj Gori progoni srpski narod i jezik. Srpski mitropolit tako deluje ve gotovo dve decenije od devedesetih kada je govorio da su Crnogorci komunistika kopilad, do sada kada govori da je crnogorski jezik laan, a Crnogorska pravoslavna crkva pasja vera. U fokusu ovakvog delovanja SPC je predstojei popis stanovnitva. Njeni svetenici agituju meu Srbima da se slobodno nacionalno izjasne, bez obzira na ogroman pritisak reima i anticrkvenu kampanju. Aktuelizacijom pitanja nelegalnog postavljanja metalne crkve na Rumiji (postavila srpska crkva uz pomo vojske Srbije i Crne Gore) predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi se naao na udaru SPC i prosrpske opozicije. On je postavio pitanje uklanjanja crkve koja je, po njegovim reima, provokacija koja udara na tri vere koje nee da se dele, udara na multietninost Crne Gore. Amlohije je odbacio ocene Krivokapia, upozorivi da onaj ko podrava ruenje crkve na Rumiji, podrava
1095 Kurir, 27. januar 2010.
591
otomansko ruilako nasilje. 1096Opozicija je Krivokapiu poruila da su programski ciljevi njegove Socijaldemokratske partije haranga na SPC i antisrpstvo. U izjavi Radiju Crne Gore, predsednik crnogorskog parlamenta je tim povodom rekao: Proi e vreme srpskog mitropolita u Crnoj Gori na nain na koji to sada radi, na provokacijama, na tetu Crne Gore. Nijedno zlo nije ovde moglo opstati. Ono deluje ve dugo, ove dve decenije, ali svemu to je zlo ima kraj.1097
Sluaj ari
Iza lansirane tvrdnje da u Crnoj Gori nema politike volje za borbu protiv organizovanog kriminala koja je vie puta ponovljana u vrhu srpske vlasti, krije se zapravo pokuaj politizacije sluaja ari, ali i kompromitacije crnogorskih vlasti. Beogradski mediji su listom prihvatili i danima plasirali na udarnim mestima tvrdnju da u Crnoj Gori nema politike volje za borbu protiv organizovanog kriminala, pruajui kao dokaze brojne napise i informacije o sluaju ari na koji crnogorske vlasti navodno ne reaguju. Ovakav stil plasiranja informacija o kriminalu vezanom za crnogorsku vlast prerastao je zapravo u pravi medijski rat protiv Crne Gore. Na naslovnim stranama listova se tvrdilo da se ari, koji je optuen za verc kokaina iz June Amerike, krije u Crnoj Gori, a kao krunski dokaz navodi se injenica da je roen u Pljevljima, da ima crnogorsko dravljanstvo, da mu je imovina u Crnoj Gori. Tek se izmeu redova moe proitati da ari ima zapravo srpsko dravljanstvo i da mu se novac prao u Srbiji te da mu imovina (u Srbiji) vredi nekoliko milijardi eura. Sa stranica provladine Politike, pod naslovom Vrh vlasti i neki mediji deo narkokartela, Neboja Medojevi, predsednik Pokreta za promene, tvrdi da se u Crnoj Gori vodi opasna medijska hajka koja eli da prikae narkobosove i efove organizovanog kriminala kao crnogorske patriote,
1096 Vijesti, 28. decembar 2010. 1097 Politika, 17. septembar 2010.
592
ugledne investitore i garante nezavisnosti.1098 Andrija Mandi, predsednik Nove srpske demokratije kae da je reim Mila ukanovia simbol organizovanog kriminala u Crnoj Gori. Takva i sline tvrdnje dobijaju veliki publicitet u beogradskoj tampi. Sluaj ari je bio povod da se u Beogradu sastanu dva ministra pravde, crnogorski Mira Radovi i srpski Sneana Malovi. Uoi razgovora, crnogorski ministar pravde je izjavio da e na sastanku ponoviti da su politike strukture u Srbiji ispolitizovale sluaj ari kao i da su neutemeljenim politikim optubama eleli da diskredituju pravni sistem u Crnoj Gori i dravne organe te zemlje.1099 Na pomenutom sastanku, obe strane su se sloile da takva pitanja ne smeju ubudue biti predmet politizacije i zaloile se za unapreenje saradnje. Takoe je reeno da e se nastaviti saradnja na sluaju ari na nivou pravosudnih organa dve zemlje, prvenstveno tuilatva. Do pomaka je dolo poto su dve zemlje, u oktobru, zakljuile sporazum o ekstradiciji. Tim povodom srpska ministarka pravde Sneana Malovi je izjavila da sporazum potvruje opredeljenost Srbije i Crne Gore da se obrauna sa organizovanim kriminalom i predstavlja izraz meusobnog poverenja. 1100
Zakljuak
Kandidatura za EU i lanstvo u NATO znaajno su doprineli konsolidaciji crnogorske drave. Crna Gora je na dobar nain iskoristila i privukla meunarodne investicije ime je uvelikoj meri meri stabilizovala i ekonomsku situaciju. U meuvremenu je znaajno modernizovana i infrastruktura: putevi, telekomunikacije. Osim toga zavrena je i privtizacija i postoji jasan konsezus u pogledu NATO i EU. Odnosi izmeu Srbije i Crne Gore mogu se znaajnije popraviti samo ukoliko Srbija denitivno prihvati realnost da je Crna Gora nepovratno nezavisna drava.
1098 Politika, 16. februar 2010. 1099 Blic, 25. februar 2010. 1100 Vijesti ,30. oktobar 2010. www.B92.net, 9.oktobra 2008.
593
Makedonija: pod stalnim pritiskom suseda

Makedonija je od trenutka sticanja nezavisnosti bila izloena konstatntnom osporavanju svojih suseda bilo da se radi o njenoj dravnosti, naciji ili crkvi. Bez EU, SAD i NATO ne bi izbegla unutranji konikt a verovatno ni spoljnu agresiju. Uprkos svim unutranjim problemima, Makedonija je uspela da opstane i stekne status zemlje kandidata za lanstvo u EU i postane punopravni lan NATO. To je ujedno i garancija za njen opstanak i unutranju konsolidaciju podeljenog drutva. Srbija je priznala Makedoniju 1996. godine pod imenom Republika Makedonija uz neka manja granina osporavanja. Meutim, SPC i dalje osporava autokefalnost Makedonske prtavoslavne crkve koja je proglaena jo 1967. godine. Pitanje autokefalnostri MPC je usko vezano za dravnost odnosno za priznavanje makedonske drave. Pitanje nedenisanih granica Srbije bie ozbiljan problem za bre kretanje na putu ka lanstvu u Evropskoj uniji. Ovo pitanje spada u korpus regionalne saradnje i oekuje se da e postati jedan od kljunih politikih problema u regionu. Srbija ima neregulisanu granicu sa Hrvatskom, Bosnom i Hrecegovinom i Makedonijom. Srbija je otro reagovala na potpisivanje sporazuma o demarkaciji Makedonije sa Kosovom, a uskoro e poeti takvi pregovori i izmeu Crne Gore i Kosova. Kako Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, razgranienje s dravama koje dele administrativnu liniju s Kosovom, a priznale su nezavisnost Kosova, preti da postane viegodinji iscrpljujui problem. Koristei veoma sloenu meunarodnu poziciju Makedonije, Beograd pitanje Kosova koristi kao novi ucenjivaki potencijal. Polazei od komplikovanih odnosa unutar same Makedonije izmeu Makedonaca i Albanaca, Beograd je oekivao da priznanje Kosova nee biti prioritet Makedonije. Meutim, meunarodne okolnosti i mogunost Makedonije da ubrza svoju integraciju u EU, prevladali su i u njenom odnosu prema
594
kosovskoj nezavisnosti, koja je upravo u tom delu Balkana doprinela njegovoj stabilizaciji. Odnosi Makedonaca i Albanaca unutar Makedonije imaju primat nad nekadanjom bliskou stavova u pogledu albanskog pitanja. Nakon Ohridskog sporazuma, Makedonija je postepeno prihvatala injenicu da su Albanci kljuni faktor unutranje stabilnosti.
Makedonija priznala nezavisnost Kosova

Makedonija je priznala nezavisnost Kosova u isto vreme sa Crnom Gorom, to je Srbija primila kao izraz neprijateljstva obe zemlje. Srbija je odmah aktivirala Akcioni plan za Kosovo iji se detalji otkrivaju samo u konkretnim situacijama. Prva mera Beograda je bilo povlaenje ambasadora. Odmah nakon reakcije Beograda usledili su ozbiljni diplomatski pritisci SAD i poruka amerikog ministra odbrane Roberta Gejtsa da e Vaington izuzetno ceniti ukoliko Makedonija ubrzo prizna nezavisnost Kosova .1101 Makedonija i Crna Gora su svoju odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova obrazloile na sledei nain: Polazei od injenice da su se kosovske institucije obavezale da e u celosti sprovesti principe i odredbe predviene planom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za reavanje statusa Kosova, dve zemlje podravaju izgradnju demokratskih institucija na Kosovu u funkciji izgradnje vienacionalnog drutva u kome e biti garantovana prava svih etnikih zajednica na kulturan, verski i jeziki identitet .1102 Dve najznaajnije partije makedonskih Albanaca, Demokratska partija Albanaca Menduha Taija i Demokratska integrativna unija Ali Ahmetija su najvie doprinele da se Makedonija rano opredeli za priznanje Kosova. To je istovremeno doprinelo i stabilizaciji same Makedonije. U dokumentu dve albanske partije se navodi:Status Kosova je ve dugo vremena jedan od kljunih problema koji je stvarao ozbiljne politike probleme u
1101 Isto 1102 Isto
595
regionu, nestabilnost i oruane konfrontacije...Priznavanje nezavisnosti Kosova je realno reenje za krize u regionu .Tai Menduha je inicijativualbanskih partija objasnio na sledei nain: nezavisno Kosovo nije samo albanski projekat, ve inicijativa SAD, EU i NATO .1103
Makedonija i miljenje o Kosovu pred MSJ

Makedonija je zbog pritiska Beograda odustala od iznoenja svog miljenja o legalnosti proglaenja nezavisnosti Kosova, niti je o tome priloila ikakvu dokumentaciju. Odluku da ostane neutralna po pitanju postupka koji se vodi pred Meunarodnim sudom pravde Makedonija je zauzela nakon srbijanske medijske kritike upuene makedonskom ministarstvu zbog izostanka reakcije i objanjenja u sluaju spora koji je Srbija pokrenula pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu.
Odnosi SPC i MPC

Makedonska pravoslavna crkva Ohridska Arhiepiskopija (MPC OA) ili samo MPC je zvanina pravoslavna crkva u Republici Makedoniji koja nije kanonski priznata. Makedonska pravoslavna crkva proglasila je autokefalnost, tj. samostalnost u odnosu na SPC 1967. godine na Ohridu. Spor sa SPC traje od tada i njeno ne priznavanje MPC je u sutini nepriznavanje dravnosti Makedonije. Zbog naziva Makedonska vaseljenski patrijarh je nije priznao kao ni Grka pravoslavna crkva, zbog ega i ostale pravoslavne crkve odbijaju da je priznaju. Makedonska crkva sebe smatra naslednikom Ohridske arhiepiskopije. SPC priznaje samo novostvorenu Pravoslavnu Ohridsku Arhiepiskopiju na elu sa arhiepsikopom Jovanom Vranikovskim. 2003. godine SPC je predloila autonomni status MPC u okviru SPC (tzv. Niki sporazum), to znai da su vernici i svetenstvo autonomne Ohridske, odnosno Ohridsko-prilepske Arhiepiskopije duni da u svakoj litirgiji pominju ime patrijarha SPC. Ovaj predlog prihvatio je jedino episkom Jovan Vranikovski.
1103 Blic, 27. janmuar 2010.
596
S druge strane, Grci negiraju stanovnitvo Republike Makedonije i upotrebu termina Makedonija, jer smatraju da je to naziv njihove istorijske drave (Asleksandar makedonski). Ovaj sukob i dalje traje zbog ega Grka (ali i EU) priznaje Makedoniju kao BJRM (Biva jugoslovenska republika Makedonija). Pregovori oko imena traju dve decenije. U poslednje vreme sve ee se pominje reenje koje bi zadovoljilo obe strane (Severna Makedonija ili Slovenska Makedonija). To je problem na koji se osvrnuo i novi patrijarh Irinej u svojoj prvoj izjavi: Istorija nam je zajednika, kultura zajednika, a jezik razumljiv i jednima i drugima. To to se do sada deavalo nije normalno. Mi smo inili sve da taj problem prevaziemo, oni to nisu dovoljno shvatali, sada shvataju . Istakao da je da sada postoji novi problem jer postoji i nova zvanina crkva koji svi narodi priznaju (Ohridska arhiepiskopija), te da e trebati napora i sa njihove strane da meusobno ree taj problem. Naa vrata su otvorena, moja je elja da nadjemo reenje. Uiniemo sve, i ja kao patrijarh, i cela crkva, da problem bude reen .1104 Tokom 2009. godine vodjeni su i tajni razgovori izmeu dve crkve. To je obelodanio vladika SPC, Irinej baki.On je lokalnim medijima u Skoplju izjavio da je dolo do nekih kontakata i razgovora, ali da nita konkretno nije napravljeno,1105 dodajui da i u SPC, kao i u MPC postoji raspoloenje za dijalog i prevazilaenje dosadanje status kvo situacije. Izvori u MPC istiu da je Srpska crkva omekala svoje stavove otkako je uvidela da je projekat sa Jovanom (Vranikovskim ) propao. Makedonska crkva trai autokefalnost, ali SPC insistira na terminu autonomnost, to je manji stepen samostalnosti za MPC. Makedonskoj crkvi je jasno da put do jae pozicije u pravoslavlju vodi preko crkvenog Beograda, ali je teko za oekivati da e SPC, koja je u dobrim odnosima sa Grkom crkvom, dozvoliti Makedonskoj crkvi autokefalnost u situaciji nereenog spora izmeu Skoplja i Atine oko imena Makedonije.
1104 Politika, 31. juli 2009. 1105 Vesti, 30. juli 2009.
597
Pokuaj promene imena MPC

Makedonska pravoslavna crkva je najavila da e promeniti postojee ime, odnosno da e ga dopuniti. Sinod MPC je najavio da promena imena treba da se usvoji na crkvenom saboru kada e biti proslavljena pedesetogodinjica odravanja Prvog crkveno-narodnog sabora. Profesor Teolokog fakulteta Dimitar Belovski, koji je zajedno sa vladikama Petrom i Timotejom radio na promeni Ustava MPC i koji je savetnik arhiepiskopa Stefana, izjavio je da je predlog za dopunu imena MPC doneo njen Sinod jo 2005. godine. On je uveren da e novi ustav, novi grb i dopuna imena MPC biti izglasani na predstojeem saboru. Prema informacija iz MPC, novo ime bi bilo Makedonska pravoslavna crkva Ohridska arhiepiskopija.Na taj nain, smatra se, daje se puna potvrda kontinuitetu MPC koja je naslednik Ohridske arhiepiskopije. Meutim, sa time se ne slau dvojica lanova Sinoda, pre svega uticajni vladika Timotej. On je izjavio da nee dozvoliti da se o tome raspravlja, a jo manje da se usvoji novo ime: Nema potrebe za tako neto. Mi znamo ta je MPC, a ta Ohridska arhiepiskopija. To je jedno te isto i neemo praviti efove Grkoj ili nekome drugom .1106 Grupa oko vladika Timoteja smatra da ne treba dozvoliti promenu imena jer se moe dogoditi da u komunikaciji sa ostalim crkvama MPC bude imenovana samo kao Ohridska arhiepiskopija.
Reakcije Srbije na uspostavljuanje diplomatskih odnosa sa Kosovom

Nakon priznavanja Kosova odnosi Makedonije i Srbije su zategnuti. Predsednik Tadi u naelu istie da Srbija ostaje privrena regionalnoj saradnji i podrava Makedoniju kada je u pitanju lanstvo u EU. Zajedno se pribliavamo i odluci evropskih zemalja o ukidanju viza, i to je od ogromnog znaaja za nae graane .1107Srbija smatra da Zapadni Balkan treba zajedno da udje u EU i u tom smislu ova izjava, kao i ponaanje Srbije
1106 Tanjug, 22. jul 2009. 1107 Isto
598
prema susedima, potvrdjuje njenu strategiju opstruiranja breg pomeranja prema EU, pre svega, Makedonije, Crne Gore i Bosne. Srbija stalno podsea da je pitanje statusa Kosova taka u kojoj se politike dve drave razmimoilaze, ali, kako istie predsednik Tadi, predstojee savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde o legalnosti proglaenja nezavisnosti moglo bi da donese promene i na tom polju. On je istakao da: Srbija nee nikada priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Nakon odluke Meunarodnog suda pravde Srbija e biti spremna da otpone novi dijalog u cilju kompromisnog reenja .1108 Vuk Jeremi, ministar inostranih poslova, je u susretu sa Dimitrisom Drucasom, ministrom za spoljne poslove Grke, izjavio da Atina moe da rauna na punu politiku, moralnu i svaku drugu podrku Beograda u reavanju pitanja imena Makedonije .1109 Istakao je da je Grka dokazala da je iskren prijatelj i pokretaka sila procesa ukljuivanja itavog Zapadnog Balkana u EU i u tom okviru u potpunosti shvatamo i nastaviemo da dajemo nau punu podrku nastojanjima grke vlade da rei sva pitanja koja su vana za Zapadni Balkan, ukljuujui i to osetljivo pitanje naziva drave iji je Skoplje glavni grad .1110 Makedonija je 15. marta 2010. godine otvorila ambasadu u Pritini ime je praktino potvrdjeno uspostavljanje diplomatskih odnosa. Miloeski, ministar inostranih poslova Makedonije je tom prilikom izjavio: Makedonija i Kosovo su opredeljeni za mir u regionu, za prijateljstvo i ekonomsku saradnju. Otvaranje ambasade za nas je sveani trenutak i nopvi podstrek u naim meudravnim odnosima. On je takodje izjavio da podrava teritorijalni integritet Kosova i da e pomoi Kosovu u procesu lioberalizacije viza.1111
1108 Blic, 1109 Transkript je objavljen na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Grke. 1110 Tanjug, 15. marta 2010. 1111 Danas, 25. mart 2010.
599
Demarkacija granica
Pitanje demarkacije granica izmeu republika bive Jugoslavije jedan je od uslova za zemlje Balkana za njihovo bre pristupanje EU. Denisanje granica meu ovim zemljama je bilateralni problem koji mora da se rei pre ulaska u EU. Komesar za proirenje EU tefan File istie da je za svaku dravu koja nastoji da se prikljui EU znaajno da izae na kraj s bilateralnim problemima, paralelno s pripremama za evropske integracije1112. Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ukazuje na taj problem: Makedonija je ve odredila granice prema Kosovu, a kada to bude uradila i Crna Gora, onda emo imati dvostruki problem. Demarkacija e biti jedno od spornih pitanja na putu Srbije ka EU.1113 On istie da, ako Srbija bude naterana da prizna Kosovo, onda e morati da odredi i granice prema njemu, ali uzimajui u obzir ono to je zapisano u Ustavu i ono to je zvanina politika, do toga jo dugo nee moi da doe.1114 Makedonski i kosovski parlament nedavno su ratikovali sporazum o demarkaciji meudravne granice, zbog ega su srpski zvaninici otro reagovali. Martin Martinovski, portparol makedonske vlade, smatra da je pitanje demarkacije izmeu Makedonije i Srbije reeno jo 2001. godine, a da sporazum s Kosovom nije problematian. Crna Gora takodje poruuje da e navodni problem granica moe ispolitizovati, ali da sutinski nema meunarodno-pravnog spora. 1115 Srbija je otro reagovala na odluku Makedonije, a ministar Vuk Jeremi izjavio je da je odluka Makedonije o demarkaciji granice udarac odnosima Beograda i Skoplja i da e to svakako imati posledice, da je takva odluka za aljenje i da nema nikakvog smisla pregovarati o granicama Srbije ni sa jednim drugim sagovornikom osim sa Vladom Srbije.1116
1112 Danas, 25. mart 2010. 1113 Isto 1114 Isto 1115 Tanjug, 18. mart 2010. 1116 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=139698 29. septembar 2010
600
Srbija mora promeniti stav prema otvorenim regionalnim problemima kako bi i sama ubrzala svoje kretanje prema EU. Otvorena granina pitanja ostavljaju prostor za manipulaciju i ucenu suseda kada god to Beogradu zatreba. Bez priznanja nove realnosti u regionu nema napretka u regionalnim odnosima. Za odredjene konzervativne krugove u Srbiji otvorena granina pitanja ostavljaju mogunost za osporavanje novih granica i njihovo tretiranje kao istorijski provizorijum. Ovo je posebno vano kada se imaju u vidu ratovi iz devedestih koji su ostavili mnoge probleme posebno one koji se odnose na interpretaciju ratova i odgovornosti za njih. Makedonija je izbegla rat, ali je godinama plaala ceh zbog pritisaka svojih suseda. Jedini nain da se zaponu novi odnosi u regionu jeste da se stavi taka na granine sporove i teritorijalne pretenzije.
Slovenija: posrednik u EU
601
Slovenija: posrednik u EU
Slovenija je u regionu pokuala igrati ulogu posrednika kroz razne inicijative koje podseaju na aktivnosti vezane za Viegradsku grupu zemalja pre njihovog ulanjenja u EU. U martu prole godine, samitom na Brdu kod Kranja slovenski premijer Borut Pahor i hrvatska premijerka Jadranka Kosor pokuali su potaknuti stvaranje grupe zemalja zapadnog Balkana koje bi uspostavile pragmatinu suradnju po uzoru na Viegradsku grupu. Inicijativa nije prola slavno, iako je imala odreenu podrku meunarodne zajednice. Najvei joj je udar zadao predsjednik Srbije Boris Tadi odbijanjem uestvovanja u inicijativi, i to zbog ustrajavanja na svojevrsnoj Haltajnovoj doktrini, odbijanju uea na sastancima gde se pojavljuju i predstavnici Kosova. Srbija je kasnije odustala od ovog pristupa pristajanjem na pregovore o meusobnim odnosima s Kosovom. Relativni neuspeh inicijative s Brda koincidirao je s poetkom dijaloga TadiJosipovi. Za neke od meunarodnih policy-planera bilo je pomalo iznenaujue da je hrvatski predsjednik otvorio prostor za dijalog u regijonu predsedniku Srbije, i to praktiki odmah nakon to je ovaj odbio inicijativu u ijoj je pripremi sudelovala i hrvatska vlada. Josipovi. Josipovi oigledno to vidi kao nuan bilateralni dijalog koji je bio hiberniran. U Sarajevu je ovaj poetak dijaloga interpretiran kao poetak novog razgovora Beograda i Zagreba o rjeavanju problema Bosne i Hercegovine, i to bez sudjelovanja BiH. I u Zagrebu je bilo takvih miljenja, ali ne kod uticajnijih opinion-makera. U 2010. godini dolo je do nekoliko susreta izmeu Srbije i Slovenije na visokom nivou (eli, Jeremi i Cvetkovi su bili u zvaninim posetama Ljubljani). Tokom ovih razgovora uvek je bilo naglaavano da Slovenija u potpunosti podrava Srbiju na njenom putu evropskih integracija i apsolutno podrava prosledjivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji.111711181119 Ovu podrka je izraena i kroz istupanja Jelka Kacina, izvestioca Evropskog Parlamenta za Srbiju.
1117 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=141034 20. oktobar 2010 1118 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=132503 26. maj 2010 1119 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=129574 9. april 2010.
602
Odnosi dve zemlje su dobri i u stalnom su usponu, posebno na ekonomskom planu. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije je navela da je Slovenija jedan od glavnih investitora u Srbiji od 2001. godine. Potpisan je Memorandum o saradnji koji treba da pomogne srpskim i slovenakim kompanijama da unaprede poslovanje i bre i ekasnije dodju do novog trita. Takodje je potpisan i Sporazum o socijalnom osiguranju izmeu dve zemlje koji reava brojne probeleme gradjana obe drave.112011211122 Posle skoro dve decenije reeno je i pitanje izbrisanih iz registra gradjana, to se pre svega odnosi na porodice bivih JNA ocira i drugih koji su iveli u Sloveniji bilo kao predstavnici saveznih institucija ili kao gasterbajteri. Ustavni sud Slovenije je u prolee 2010. godine doneo odluku kojom se nalae da se svim izbrisanim iz registra gradjana vrate sva prava. Odluka se meutim jo uvek ne primenjuje, iako je izmenjen Zakon o ureenju statusa dravljana drugih drava naslednica SFRJ u Sloveniji. ak je i Evropski sud za ljudska prava reagovao na ovu injenicu i osudio Sloveniju da kri ljudska prava izbrisanih.1123 Ova odluka suda naila je i na veliko negodovanje slovenakih gradjana, jer se mnogi plae da e vraanje svih prava kotati dravu (vraanje prava na penzije, plate, osiguranje za skoro 20.000 ljudi). U odluci suda se istie da pitanje odtete jo nije reeno i da e se o tome naknadno raspravljati. U Sloveniji ima oko 50.000 gradjana srpske nacionalnosti i nemaju nikakav poseban status. Zbog toga Srbi u Sloveniji, kao i Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, trae da im se dodeli status nacionalne manjine. Time bi se, kako istiu, bolje ostvarivala njihova ljudska prava. U godini popisa stanovnitva u celom regionu (2011) Ministarstvo za dijasporu svojom novom strategijom ohtrabruje sve koji se imalo oseaju Srbima, da se tako i izjasne na sledeem popisu stanovnitva .1124
1120 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=141034 20. oktobar 2010. 1121 http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=143059 29. novembra 2010. 1122 Ekonomist.rs, 13. juli 2010. 1123 http://www.mzd.gov.rs/cyr/News/NewsDetail. aspx?id=119&cid=1474 10. februar 2011 1124 Helsinki odbor je imao razgovore i sa nekoliko novinara beogradskih
603
Kosovo: dijalog vodi u zaokret

Zvanini Beograd je u 2010. godini po prvi put napravio izvestan zaokret prema kosovskom pitanju. To se pre svega vidi u naglaenom insistiranju na otpoinjnju dijaloga sa Pritinom i promeni retorike prema kosovskim Albancima. Odustajanju Beograda od stare radikalne prakse prema Kosovu doprineo je i novi meunarodni okvir, tj. miljenje Meunarodnog suda pravde da kosovska deklaracija o nezavisnosti ne predstavlja krenje meunarodnog prava i usklaivanje teksta Rezolucije o Kosovu za Generalnu skuptinu UN sa predstavnicima Evropske unije. Insistiranje na dijalogu sa Kosovom i reavanju tehnikih pitanja na relaciji Beograd Pritina mora se tumaiti i kao deo nove strategije Srbije iji je krajnji cilj dobijanje kandidature za Evropsku uniju. S druge strane, pitanje podele Kosova to je konstanta srpske politike, kao alternativno reenje za politiku Kosovo unutar Srbije u poslednje dve decenije, ostalo je otvoreno na srpskoj strani i postoje ozbiljne indicije da e to biti strategija zvaninog Beograda za pregovore. Indicije da Beograd nije odustao od podele Kosova, bacaju senku na novu politiku Beograda i dovode u pitanje iskrenost srpske vlade kad tvrdi da eli da normalizuje odnose u regionu, a pre svega sa Kosovom. Najbolji indikator takve politike bili su vanredni izbori na Kosovu (decembar 2010), kada je Beograd srpskim glasaima poslao dvosmilenu poruku u vezi sa izlaskom na izbore: niti ih je pozvao da glasaju, niti ih je pozvao na bojkot izbora. Praktino, to je znailo da Beograd aktivno podrava postojeu podelu, tj. istovremeno prua podrku Srbima na severu u bojkotu izbora, ali i Srbima u enklavama da se ukljue u rad kosovskih institucija i reintegriu u kosovsko drutvo. Sever Kosova sa paralelnim strukturama vlasti bie u narednom periodu upravo najvei izazov nove srpske politike. Iako je Beograd prvi objavio ko je na elu srpskog pregovarakog tima i jasno pokazao da mu je stalo do dijaloga, poetak samih pregovra nije doekao sa pripremljenim
medija na osnovu koga je izveden ovaj zakljuak.
604
javnim mnjenjem o tome ta e biti njihova strateigja. Nije jasno da li se iza nove-stare krilatice srpske politike elite elimo istorijski sporazum izmeu Srba i Albanaca zapravo krije stara strategija Beograda o podeli Kosova. Izvetaj Dik Martija o trgovini ljudskim organima, i njegovo objavljinje u jeku pripreme pregovora, koji je trebalo da kosovskog premijera Haima Taija dovede u vezu sa tim zloinom, oslabilo je nakratko poetnu pregovaraku poziciju Kosova. Prebacivanje istrage o Martijevom izvetaju na EULEX poela je da se normalizuje atmosfera uoi poetka pregovora. U ovom sluaju uoava se izvesna diskrepanca izmeu medija i javnog govora politiara u Srbiji. S jedne strane, mediji su eksplicitno upuivali na krivicu Haima Taija, dok su srpski politiari ovog puta izlazili sa odmerenim izjavama (ukljuujui i predsednika Srbije Borisa Tadia) da u pregovore treba ii i sa Haimom Taijem ukoliko je legitimno izabran na Kosovu, kao i da niko nije kriv dok se to ne dokae. Pisanjem o Taijevoj krivici i ekskluzivnosti informacija povodom Martijevog izvetaja posebno se isticao dnevni list Politika koji je tradicionalno pod uticajem vladajue stranke. Stvoren je konsenzus u medijima da je Tai kriv i svaka izjava koja bi dovodila u sumnju izvesne delove Martijevog izvetaja, ili pak ukazivala na nedostatak dokaza smatrala bi se neodmerenom1125. Dok je srpska tampa pisala o povezanosti Haima Taija sa zloinom trgovine organima, srpska strana je pokuala da sebe predstavi u najboljem svetlu. ef pregovarakog tima Borislav Stefanovi inicirao je seriju konsultacija sa predstavnicima civilnog sektora (medija, nevladinih organizacija). U javnom diskursu on se trudio da ostavi utisak da se u pregovore nee ii sa tvrdim stavovima. Kljuni dogadjaj u 2010. godini bili su i vanredni izbori na Kosovu i formiranje nove vlade koji su delimino odloili poetak pregovora. Veliki odziv Srba u enklavama, njihova samostalnost u odluivanju u odnosu na zvanini Beograd i ulazak Samostalne liberalne stranke u Vladu Kosova, pokazali su da na Kosovu unutar srpske zajednice sazreva politika
1125 Pitanje je postavljeno u istraivanju Kako graani Srbije vide tranziciju koje je sprovedeno na uzorku od 1813 ispitanika. Istraivanjem je rukovodio Sreko Mihajlovi.
605
opcija koja je, koliko je mogue u postojeem kontekstu autonomna u odnosu na politiku Beograda i koja pokazuje tendenciju da aktivno uestvuje u institucaijama i radi na integraciji i unapreenju kvaliteta ivota srpske zajednice. Prema rezultatima istraivanja javnog mnjenja koje je sproveo Institut drutvenih nauka1126 47 odsto ispitanika bi izabralo Kosovo u sluaju da budu suoeni sa pitanjem Kosovo ili Evropa. Za Evropsku uniju opredelilo bi se 24 odsto, a 29 odsto ne bi znalo ta da izabere. Meutim, u istom istrqaivanju 62 odsto graana odobrava ideju da se Srbija pridrui EU. Sreko Mihajlovi iz Instituta drutvenih nauka u Beogradu smatra da se u pitanju ili ili nalazi jedna mala prevara ispitanika. Pitanje je stavljeno u jednu virtuelnu, nerealnu situaciju. Niko nikada nije i izgleda da nee ni ponuditi takvu alternativu ili jedno ili drugo. Niko nama nikada nije nudio Kosovo. Kosovo se ili osvajalo ili se gubilo, ali je injenica da ga Srbija nikada nije dobila niti je neko ponudio takvu vrstu dobitka. Dakle, ni ovoga puta se ne moe govoriti o realnosti takve dileme,1127 objanjava on. Poznati istraiva javnog mnjenja Sreko Mihajlovi istie da je veina graana realna, bez obzira to izjavljuje da bi eleli da Kosovo ostane unutar Srbije. Pozivajui se na tekst Miloa Mojsilovia, iz zbornika radova objavljenog na osnovu ovog istraivanja, Mihajlovi naglaava da je odnos prema Kosovu zapravo problematizovan u dve ravni na vrednosnoj, na kojoj ispoljavamo nae elje, i na ravni stvarnosti, na kojoj se pokazuje da graani shvataju da je Kosovo samostalna drava, a to to oni ne prihvataju i ne bi eleli da tako bude, to je druga stvar.1128
1126 Politika, 8. januar 2011. 1127 Isto. 1128 Blic, 7. oktobar 2010.
606
Novi jezik Beograda uoi pregovora

Viedecenijsku radikalnu retoriku i poltiku prema Kosovu, Beograd je pokuao da promeni u mesecima uoi pregovora. Nakon podnoenja zajednike rezolucije EU i Srbije u Generalnoj skuptini UN, kao i miljenja Meunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, u politikom ivotu Srbije dolo je do kvalitetnih promena. Naime, nakon to je predsednik Republike Boris Tadi denisao tzv. novu politiku ona je dobila snanu podrku u srpskoj javnosti. Ona podrazumeva prvo, da Srbija ne sme biti zemlja jednog pitanja kosovskog pitanja i, drugo, da mi neemo moi da postanemo lanica EU ukoliko u nju unosimo nove konikte.1129 Glavni pokazatelj zaokreta jeste i odsustvo ministra spoljnih poslova Srbije, Vuka Jeremia iz javnog ivota, koji je bio nosilac radikalne politike prema Kosovu. Pre kraja prole godine i ministar Jeremi neoekivano je poeo da insistira na tezi o dijalogu: Probleme u regionu reavamo dijalogom i to je najvei doprinos koji smo dali izgradnji demokratije u svetu.1130 Za efa pregovarakog tima izabran je, javnosti manje poznat visoki slubenik Ministarstva sposljnih poslova Borislav Borko Stefanovi. Svoj novi mandat, tj. period od objavljivanja njegovog imena do prvog sastanka pregovarakih timova, Stefanovi je poeo mudrim potezima: organizovanjem serije sastanaka, ne samo sa politikim predstavnicima, ve i sa civilnim sektorom, kao i porukama da se u pregovore ne moe ulaziti tvrdih stavova. Zvanini Beograd u prvi plan istie generalno konstruktivnu saradnju i evropsku perspektivu Srbije . Formulacija u zajednikoj rezoluciji Srbije i EU u kojoj se pominje dijalog izmeu strana ne iskljuuje niti namee teme za razgovor, pa e njihov sadraj i tok u velikoj meri zavisiti od spremnosti Beograda i Pritine da pronau kompromis u direktnim pregovorima. Bez obzira na sve reu retoriku da se nee odustati od politike Kosobvo unatar granica Srbije, zvanini Beograd sve vie naglaava neophodnost
1129 Politika, 20. oktobar 2010. 1130 Politika, 22. januar 2011.
607
da pregovori sa Pritinom to pre ponu, kao i da e predmet tih razgovora biti tehnika pitanja. Kao prve teme razogovora Beograd je pominjao saobraaj, telekomunikacije, katastar, avio sabraaj, nestale. Dnevni red prema, reima Borislava Stefanovia, usaglaavae se i sa Evropskom unijom: U timu emo imati najstrunije ljude u oblastima, neoptereene politikom, niti stranakim bojama, koji e izneti najbolja reenja iz domena struke. efovi tima su politiki faktori i oni su ti koji e iz dodirnih taaka predloenih reenja traiti ono to je politiki prihvatljivo za njih,1131 kae Stefanovi. Zavretak pregovora Beograd oekuje do kraja 2011. godine, kada treba da se odre izbori u Srbiji. U to je ukalkulisan i interes Srbije da dobije kandidaturu za Evropsku uniju. Srpsko insistiranje na brzini pregovora u osnovi se prima sa nevericom na Kosovu i oseajem nepravde da i najmlaa balkanska drava nee biti nagraena kandiadturom. Primera radi, Kosovo je jedina zemlja u regionu iji graani moraju da putuju s vizama u zemlje EU. Kosovo je takoe jedina zemlja koja koja jo nije dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju. Zvaninici u Beogradu tvrde da njima ne odgovara odlaganje pregovora, jer ima mnogo nereenih problema. Mi smo neka pitanja probali da reimo koristei Evropsku uniju i druge meunarodne posrednika pa nam to nije polo za rukom, izjavio je dravni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Meothiju u Vladi Srbije Oliver Ivanovi u emisiji Kaiprst emitovanoj na RTV B92 11. januara 2011. Ivanovi je kazao da e prva tema pregovora najverovatnije biti problem nestalih. Prema njegovim reima, dugoroni cilj pregovora sa Albancima je pacikacija teritorije i stanovnitva, ekonomska perspektiva i stvaranje demokatskih institucija. Boidar eli je najavio da e se Beograd truditi da rei nekoliko otvorenih pitanja u vezi sa regionalnom saradnjom, kao to su carinski peati Kosova i predstavljanje u regionalnim forumima. Nije nam ni namera, ni interes da iskljuimo Kosovo iz trgovinskih odnosa ili regionalne saradnje. Meutim, reenja koja impliciraju direktno ili indirektno priznanje Kosova ostaju neprihvatljiva za Srbiju, rekao je eli1132.
1131 Izjava Radio-televiziji Srbije, 17. januar 2011. 1132 Politika, 27. septembar 2010.
608
Predstavnici politikog mejnstrima priznaju da se za sada, odustaje od tekih tema i da se poinje sa onim lakim. Tako je predsednik Politikog saveta Demokratske stranke (DS) Dragoljub Miunovi konstatovao da je Beograd u ovom trenutku, pre svega zainteresovan za razgovor o statusu ljudskih prava na Kosovu. Mi tamo imamo nae sunarodnike i nikad ne moemo biti nezainteresovani i ravnoduni o njihovom statusu . Miunovi je konstatovao da su od sutinske vanosti imovinska pitanja, kako privatna, tako i dravna: tu su nai manastiri i kulturni spomenici, ali i razna ekonomska pitanja, koja ne treba da zanemarimo. Na izvoz na Kosovo je vei nego u Ameriku i mi imamo sucit u toj razmeni. Dakle, mi smo zainteresovani za trgovinsku razmenu i investiranje.1133 (Iz Srbije se, inae, na godinjem nivou izvozi robe na Kosovo u vrednosti veoj od 200 miliona eura, a sa Kosova u Srbiju samo 3,5 miliona.) Sluaj mobilne telefonije predstavlja najkonkretniji primer moguih tema razgovora izmeu Beograda i Pritine. Dijalog moe da pone od pitanja svakodnevnog ivota graana, kao to su sloboda kretanja (ostaje injenica da kosovski graani ne mogu slobodno da se kreu po Srbiji sa kosovskim dokumentima), pitanje nestalih, kultura, obrazovanje, zdravstvena zatita, status manastira. Glavno pitanje koje e odrediti karakter pregovora jeste status severne Mitrovice.
Prvi znaci saradnje Beograda i Pritine

Direktni razgovori predsednika Tadia i visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Ketrin Eton o Kosovu, odnosno o poetku dijaloga, doveli su do prvih rezultata i na terenu. Na severu Kosova, poetkom oktobra dolo je do prve ozbiljno koordinirane akcije Srbije i EULEX protiv organizovanog kriminala. Naime, kontrola granice Srbije i severnog Kosova znaajno je pojaana, ime je Srbija prvi put u poslednjih deset godina pokazala interes da se suprotstavi organizovanom kriminalu u Kosovskoj Mitrovici. Tokom deset godina potpunog bezakonja dolo je do stvaranja novih organizovanih kriminalnih grupa meu Srbima na Kosovu. Srpski mediji su godinama insistirali na tome da je albanska zajednica izvor kriminala na
1133 Blic, 31. oktobar 2010.
609
Balkanu, dok rezultati na terenu pokazaju da obe zajednice uestvuju u kriminalnim aktivnostima. Posebno treba naglasiti da su kriminalni krugovi meu Srbima sa severa u poslednjih godinu dana, u velikoj meri poveali unosni posao trakinga ljudi. Re je, pre svega, o vercu akcizne robe (cigarete, alkohol i, prvenstveno, nafta i naftni derivati), ali i o vercu ljudi, droge i oruija. Zajednika akcija srpske policije i EULEX rezultirala je i hapenjem jednog od lidera u srpskom podzemlju u Mitrovici. Tako je 5. oktobra 2010, uhapen mukarac osumnjien za pokuaj ubistva, neovlaeno posedovanje oruja i izazivanje opte opasnosti. Ovakva vrsta intervencije EULEX (u saradnji sa Srbijom) predstavlja pokaznu vebu, usmerenu prema najekstremnijim elementima na severu Kosova. I mada sama policijsko-carinska akcija ne podrazumeva dugorono reenje, ona pokazuje da se nakon dogovora na najviem politikom nivou (Eton-Tadi) mogu oekivati i konkretniji rezultati na terenu. Nakon pojaane kontrole granice, verc na severu Kosova je za samo nekoliko nedelja opao, o emu svedoi i pojaan promet kamiona i lepera preko legalnih graninih prelaza, uz potovanje zakonskih i carinskih propisa. U istom periodu kosovske vlasti nastavile su proces iskljuenja mobilnih repetitora Telekoma Srbije, ime je, sa jedne strane, oteana komunikacija Srba (posebno iz enklava) sa centralnom Srbijom, dok je, sa druge, trite usluga mobilne telefonije na Kosovu uvedeno u odreeni zakonski okvir. Telekom Srbije ve 10 godina ne plaa porez na usluge mobilne telefonije na Kosovu, tako da je ta odluka kosovskih vlasti u okviru zakona.
Sever Kosova glavni izazov

Najvei deo javnosti (osim ultradesniarskih udruenja i stranaka) viegodinju frazeologiju o crvenim linijama i suverenitetu Srbije, zamenio je zagovaranjem dijaloga i novog poetka. Nakon itave decenije tokom koje je ponavljana mantra Kosovo je Srbija, uvrstila se nova krilatica postizanje istorijskog sporazuma izmeu Srba i Albanaca. Meutim, nije poznato koji sadraj ispunjava ovu parolu. Istu parolu koristio
610
je i predsednik Srbije Boris Tadi, ali nikada nije rekao kako on vidi taj sporazum. I profesor meunarodnog prava Radoslav Stojanovi takoe podvlai da razgovori izmeu Beograda i Pritine ne mogu da budu razgovori o tehnikim pitanjima jer konikt izmeu Srba i Albanaca traje 150 godina. On smatra da treba ii u pravcu nacionalnog pomirenja, to je mnogo bolniji i dui proces od procesa pred sudom, ali predstavlja jedino reenje.1134 ef pregovarakog tima Borislav Stefanovi je rekao da je to generiki izraz koji u sebi obuhvata reavanje niza nagomilanih problema koji postoje na KiM . Reavanjem stvari koje optereuju ljude na KiM, krupnih i teih pitanja koja e doi na dnevni red, moemo govoriti o istorijskom kompromisu Srba i Albanaca, koji je preduslov za normalizaciju prilika na zapadnom Balkanu, stabilan razvoj regiona i neometan put u EU,1135 rekao je Stefanovi. Istorijski sporazumom izmeu Srba i Albanaca, za srpsku elitu okupljenu oko Dobrice osia jeste podela Kosova. Predsednik Srbije Boris Tadi izjavio je u eptembru 2008, da je spreman da razmilja i o podeli Kosova i Metohije kao opciji za reenje statusa pokrajine, ali samo ukoliko sva druga reenja ne urode plodom. Tadi je, tada u intervjuu Radio-televiziji Srbije, rekao da podela Kosova kao opcija u ovom trenutku nije na dnevnom redu, ve da Beograd i dalje eli da traga za reenjem u okviru koncepta najvee mogue samostalnosti Kosova u okviru Srbije. Spreman sam da razmiljam i o toj opciji ako iscrpemo sve prethodne opcije, a ima ih dosta, jer jo ima prostora da naemo reenje u okviru opcije sutinske autonomije,1136 rekao je Tadi. Zvanini Beograd ignorisao je Rezoluciju Evropskog parlamenta (EU) iz januara 2011, tj. paragraf da paralelne institucije na Kosovu treba da se rasformiraju poto one podrivaju proces decentralizacije i spreavaju punu integraciju srpske zajednice u institucije Kosova . Komentariui rezoluciju EP, potpredsednik Vlade Boidar eli je kazao, bilo bi, naravno,
1134 Politika, 22. januar 2011. 1135 Politika, 30. septembar 2008. 1136 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315698-Ratikovan-SSP.
611
bolje da ovaj amandman nije izglasan, ali o statusu ne odluuje EP. To nas ne obavezuje i nema nikakvu pravnu snagu .1137 U vreme kada je meunarodni politiki i diplomatski fokus bio na Pritini zbog krize vlade, srpske radikalne snage su to iskoristile i izvrile svojevsrni institucionalni pu tako to su svrgnule lokalne vlasti na severu koje su formirane na paralelnim izborima u maju 2010. godine. U reavanje kosovskog pitanja, ukljuio se i premijer Republike Srpske Milorad Dodik koji je pozvao Srbe i Albance na istorijski dogovor u ime okonanja meusobnih teritorijalnih sporova. U intervjuu pogorikom listu Dan, Dodik je izneo stav da je podela Kosova jedino realno reenje koje bi moglo da bude prihvatljivo i za Srbe i Albance .1138 Po njegovom miljenju, Albanci e vrlo teko vladati severom Kosova, pa bi on da je u poziciji albasnkih rukovodilaca, sever Kosova ponudio za trajni mir i razgranienje sa Srbijom . Istovremeno Dodikova poruka srpskom rukovodstvu je da Srbija ne sme dozvoliti da zbog Kosova bude zarobljena jo 50 godina . Po istom modelu Dodik sve ee iznosi opciju sve vee samostalnosti Republike Srpske u odnosu na centralne vlasti u Sarajevu. U tom smislu, ovo se izrazito opasne ideje s obzirom da ne samo upuuju na mogunost pokuaja novih razgranienja meu postjugoslovenskim dravama, ve dovode u pitanje i grancie sa drugim dravama u regionu. Na isti princip mogle bi onda da se pozivaju sve manjine u regionu i zahtevaju promene granica i razmenu teritorija. Porast tenzije na severu Kosova rezultat je i politikih previranja unutar srpske zajednice. Tako je u Skuptini optine severne Mitrovice dolo do neoekivane smene na vrhu. Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kotunice i Srpska napredna Stranka (SNS) Tomislava Nikolia preuzele su dva odbornika Socijaldemokratske partije Rasima Ljajia, to im je omoguilo preuzimanje vlasti u lokalnoj samoupravi. Skuptinu optine u severnoj Mitrovici do sada je drala koalicija okupljena oko Demokratske stranke.
1137 Prema Danasu, 15. mart 2010. 1138 Politika, 22. januar 2011.
612
Vlada Srbije porie legitimitet ovoj smeni, jer je, kako kae, ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanovi, bez zakonskog uporita.1139 Najrdikalnije reakcije dolaze od ekstremista iz Kosovske Mitrovice. One su praene i incidentima. U septembru\oktobru zabeleeno je nekoliko incidenata. Najpre je 27. septembra baena eksplozivna naprava na kue porodice Stojkovi i Milosavljevi iz Zveana (drugi put u tri meseca). U napadu koji se dogodio pola sata posle ponoi, samo pukom sreom niko nije povreen, ali je priinjena velika materijalna teta. Napadnuti veruju da je motiv njihovo uee u pripremama za izbore koje (i) na severu Kosova organizuje kosovska vlada. U Kosovskoj Mitorivici je 20. oktobra baena bomba na vozilo Momila Arlova, jednog od vienijih pripadnika civilnog drutva na Kosovu. Napadi na pojedince koji sarauju sa institucijama na Kosovu, svedoe o pojaanoj nervozi i politikoj nesigurnosti meu najekstremnijim pripadnicima srpske zajednice na Kosovu. S druge strane, to znai i konsolidacija radikalnih snaga protiv Tadieve politke i ukazuje na potrebu da se vie posveti panje dijalogu unutar srpskog korpusa na Kosovu, jer su njihovi interesi dijametralno suprotni severni deo je za podelu dok oni juno od Ibra su izriito protiv. Praktino, srpska elita je davno odustala od Kosova. Meutim, veto ga je instrumentalizovala kako bi se postavio zahtev za otcepljenje Republike Srpske. U tome je uestvovala celokupna srpska elita, posebno pravna, koja je kosovsko pitanje progurala kroz sve meunarodne mehanizme, kako bi se dobio legitimitet za otvaranje pitanja podele Bosne. Na tome su se posebno aktivirali akademici, autori Memoranduma, koristei svaku priliku da se javno oglase. Posebno se napadaju SAD i njihova kljuna uloga na Balkanu koja je osujetila Beograd u ostvarivanju njegovih istorijskih ciljeva u pogledu Bosne . Tako Dobrica osi istie da su SAD evoluirale od demokratske drave ka monstruoznoj policijskoj dravi,1140 a Milorad Ekmei tvrdi da je to jedan oblik novog faiz-
1139 Veernje novosti, 2. septmebar 2010. 1140 Veernje novosti, 28. avgust 2010.
613
ma, sa demokratskom tradicijom i pod drugim imenom .1141 A povodom Rezolucije o Kosovu, Ekmei kae: Uspeh je i ako se svet oko nje podeli, makar i na nau tetu () To je jedna od naih velikih bitaka, za ljude i drave koje e biti protiv Sjedinjenih Drava. (...) Svet ne sme pustiti da Amerika u tami davi male drave i narode . On smatra SAD odgovornim, jer je graanski rat u Jugoslaviji 1992-1995, voen u okviru amerikog aksioma da srpski narod ne moe obnoviti dravu koju je stvarao dva poslednja veka i da politiki mora ostati u izfragmentiranom stanju, bez vieg stepena jedinstva .1142 Vojislav Kotunica je pozvao predstavnike vlasti da se odupru ucenama i pritiscima zapadnih sila, koje od Srbije trae da povue ili izmeni tekst Rezolucije o Kosovu i Metohiji.1143 Prema njegovim reima, ovo je vaan trenutak kada Srbija mora da pokae da je drava koja stoji iza svojih odluka i da pod pritiscima i ucenama ne menja svoje odluke kao to to rade marionetske tvorevine.1144DSS i ostatak partija okupljen oko narodnjake koalicije smatra da je Srbija napravila greku izlaskom pred Generalnu skuptinu UN, te da se trebalo drati iskljuivo Saveta bezbednosti gde Srbija ima veinu za svoje stavove o Kosovu.1145 Kosovski Srbi sa severa rezoluciju o Kosovu tumae kao kapitulaciju i ucenu Evropske unije1146, a budui dijalog Beograda i Pritine smatraju priznavanjem nezavisnosti Kosova i potpunim ugroavanjem vitalnih interesa Srba.1147
1141 Veernje novosti, 28. avgust 2010. 1142 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/760276/Za+i+protiv+kompromisa 1143 www.nin.rs. 1144 Kotunica je ocenio da bi promena rezolucije podnete u UN, koja prema njegovim reima ionako nije adekvatna za zatitu dravnih i nacionalnih interesa, bilo isticanje bele zastave i akt predaje Kosova. 1145 Marko Jaki, potpredsednik Zajednice srpskih optina severa KiM. 1146 Milan Ivanovi, predsednik SNV, severnog KiM. 1147 Na vanrednim izborima za parlament Kosova predstavnici Srba osvojili su 12 poslanikih mesta (8 je pripalo Samostalnoj liberalnoj stranci, dok su 4 pripala Jedinstvenoj srpskoj listi). Predsednik SLS Slobodan Petrovi dobio je mesto potpredsednika Vlade Kosova, a SLS je dobila jo i dva ministarska mesta.
614
Reakcije Srba u enklavama su realnije i oigledna je njihova spremnost za traenje modus vivendi. To je bilo jasno jo prilikom kosovskih lokalnih izbora (2009), kada je odreeni broj Srba uestvovao na njima. Naroito su u tom smilsu konstruktivni predsednici optina trpci i Graanica. Rada Trajkovi, jedna od istaknutijih srpskih linosti na Kosovu, naglaava da u dijalogu Beograda i Pritine ne bi trebalo da bude i pitanje statusa Kosova, jer bi insistiranje na toj temi uticalo na dalju destabilizaciju srpske zajednice na Kosovu. (...)Za sada je vanije govoriti o standardu ivota graana, nego o statusu.
Izbori i sazrevanje srpske zajednice

Velika izlaznost Srba na izbore u decembru 2010, i politika volja da uestvuju u radu kosovskih institucija1148 ukazuje na sutinsku promenu u srpskom birakom telu koja je rezultat politikog sazrevanja unutar same srpske zajednice u poslednjih deset godina. Tokom izborne kampanje predstavnici srpske zajednice su se okrenuli od pitanja bezbednosti kao primarnog ka ekonomskim pitanjima, zapoljavanju, izgradnji infrastrukture. Centralna tema graana srpske nacionalnosti koji su zagovarali izlazak na izbore bila su praktina pitanja koja unapreuju uslove za ivot i rad, dok su se zagovornici bojkota na severu Kosova, kao i tokom cele protekle decenije, okupili oko osporavanja dravnosti Kosova. Iako je stav zvaninog Beograda prema Kosovu i dalje dvosmislen, pre svega prema njegovom severnom delu koje je praktino pod kontrolom Srba, odluka Meunarodnog suda pravde uticala je na izvesno
1148 Dan uoi poslednjeg roka za predaju lista, Vlada Srbije je saoptila svoj stav povodom izlaska Srba na izbore navodei da se nisu stekli uslovi da bi mogla da pozove srpsko stanovnitvo na Kosovu da na njih izadju. Vlada Srbije smatra da je neophodno da se putem dijaloga izmeu Beograda i Pritine to pre doe do odrivog i trajnog reenja za pitanje Kosova i Metohije koje e biti prihvatljivo za obe strane i koje e dovesti do istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda i obezbediti trajni mir, kao i evropsku perspektivu celog regiona, navodi se u Vladinom saoptenju. (Politika, 11. novembar 2011). Predsednik Srbije Boris Tadi nije se posebno izjanjavao o kosovskim izborima rekavi u vie navrata da se njegov stav podudara sa odlukom Vlade Srbije.
615
omekavanje stava zvaninog Beograda prema integraciji Srba u kosovsko drutvo. Ponaanje Vlade i predsednika Srbije u predizbornoj kampanji i njihov nejasan i neeksplicitan stav prema izlasku na izbore1149 imalo je dvostruki uticaj. S jedne strane, bio je podrka Srbima koji su se odluili za izlazak, ali i one na severu Kosova uvrstila u stavu da na izbore ne izau. I ovi izbori time su potvrdili veliki uticaj Vlade Srbije na srpsku zajednicu i njeno oslanjanje na Beograd bez obzira na to ko je na vlasti. Ono to je novo, i to potvruje trend u odnosu na poslednje lokalne izbore odrane u novembru 2009. godine jeste da se znaajan deo srpskog birakog tela sve vie osamostaljuje u odnosu na Beograd. Kao jedina srpska politika snaga koja je pokazala veu politiku samostalnost u odnosu na Beograd i koja u kampanji nije pominjala da zavisi od Beograda jeste Samostalna liberalna stranka koja je ubedljivo osvojila pobedu unutar srpskog birakog tela. Liberali su ujedno i najmlaa politika stranka koja okuplja kosovske Srbe. Kada je re o tumaenju Vladinog stava koji govori u korist izlaska Srba na izbore jeste da ona nee sprovoditi represije prema uesnicima na izborima za parlament Kosova . Dravni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi koji je sam prethodnih godina uestvovao u politikom ivotu Kosova i dobro je upoznat i sa uticajem Beograda na kosovske Srbe, obeao je da zvanini Beograd nee sprovoditi represiju prema onim dravljanima Srbije koji budu odluili da se kandiduju za izbore na Kosovu .1150 Mere represije su pre svega u ekonomskoj sferi i odnose se
1149 Blic, 11. novembar 2010. 1150 Blic, 31. oktobar 2010. U istom tekstu Miunovi je ocenio da je krajnje vreme da se prestane eksploatisanje kosovskog pitanja za dnevnopolitike potrebe. injenica je da mi na Kosovu nemamo vlast, niti tamo kontroliemo situaciju, te to kakav e biti njegov konaan status nee zavisiti od toga da li emo i kada upotrebljavati koji termin: juna srpska pokrajina, teritorija pod privremenom upravom Pritine, sused... To je poigravanje s virtuelnom stvarnou kojim se, u stvari, pokuava osporiti sam proces pridruivanja Srbije Evropskoj uniji, rekao je Miunovi. Prema njegovim reima, pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova nee biti jedan od uslova za ulazak Srbije u EU, ali e jedan od preduslova svakako biti normalizacija odnosa sa Pritinom. Izmeu ostalog, mislim da nam nee biti dozvoljeno da blokiramo put Kosova ka EU, kazao je Miunovi.
616
na ukidanje dodatnih prihoda koja stiu iz Srbije, gubitak radnih mesta u paralelnim strukturama i razna socijalna davanja. Neeksplicitno saoptenje Vlade Srbije otvorilo je prostor i da se uju razliite izjave funkcionera Vlade i partija na vlasti, meu kojima i one kojima se Srbi jasno pozivaju da izau na glasanje i kandiduju svoje predstavnike, a da pri tome ne bude nikakvih partijskih sukoba ili destabilizacije unutar Vlade povodom kosovskih izbora. Na izbore je pre svih, pozvao (jo krajem oktobra) predsednik Politikog saveta vladajue Demokratske stranke i poslanik u Skuptini Srbije Dragoljub Miunovi. On je ocenio da dosadanja politika bojkota kosovskih izbora nije dala nikakve rezultate, jer su Srbi posle izbora uvek ostajali u getu, pravno nezatieni i bez ikakvog uticaja u institucijama.Ne verujem da su time na bilo koji nain pomogli ostajanju Kosova u sastavu Srbije, ili da su omeli one koji su priznali nezavisnost. Ne znam da li e Vlada Srbije sada zauzimati stav i kakav e on biti, ali se nadam da e se u svakom sluaju voditi racionalnim a ne emotivnim razlozima,1151 rekao je Miunovi. Osim Miunovia, iskorak je napravila i predsednica Skuptine Srbije i visoki funkcioner Socijalistike partije Srbije Slavica uki Dejanovi, stavljajui naglasak na to da kosovski Srbi sami treba da donose odluke. Ona je izjavila novinarima da Vlada Srbije i drava treba da daju sugestiju graanima na Kosovu, ali da oni treba da preuzmu odgovornost za svoj ivot i da sami donesu odluku, s obzirom da oni najbolje znaju ta je za njih dobro .1152 Funkciner Socijalistike partije Srbije i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju u Skuptini Srbije Dejan Radenkovi takodje smatra da je za kosovske Srbe najbolje da imaju svoje legitimne politike predstavnike kako bi mogli da ostvare svoje interese i na taj nain obezbede bolji ivot. Poziv kosovskim Srbima da izadju na izbore ne znai nikako priznanje samoproglaene dravnosti Kosova. Trebalo bi odvojiti diplomatske napore za ouvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije od
1151 Danas, 11. novembar 2011. 1152 Danas, 2. novembar 2010.
617
ivota Srba na KiM, u smislu da oni ne bi smeli da trpe posledice te borbe i da imaju loije uslove ivota1153, rei su Radenkovia. Srpski pokret obnove koje dri jedno Ministarstvo u Vladi pozvao je Srbe da izadju na izbore, a prema tvrdnjama Rade Trajkovi , pojedini vladini funkcioneri aktivno su uestvovali u predizbornoj kampanji1154. U ueu u politikom ivotu Kosova, tj. na izborima, Srbi su bili motivisani ivotnim pitanjima. Potpredsednik optine Pe za srpsku zajednicu Drenko Todorovi i predstavnik Samostalne liberalne stranke tvrdi da nema vie meunacionalnih svaa da sada svi misle samo na ekonomiju, infrastrukturu, put, posao. Kad ljudi nau posao niko vie nee priati o statusu . Ne moemo mi kao jedno selo da se bavimo reavanjem statusa. Dou novinari iz Beograda u selo i pitaju o statusu. ta mene u mom selu briga za status. Samo truju narod. Nama su najvei problemi posao i izgradnja infrastrukture, kae potredsednik optine Pe. Jedan od lidera Jedinstvene srpske liste Rada Trajkovi slino govori: Srbi bi u parlamentu mogli da utiu na te zakonske akte, da ubace elemente zatite Srba (...) Ako ostanemo izvan svega, ti e se zakoni svakako usvajati a neete uti da je neko protiv. Sutina opstanka Srba na Kosovu jeste u obrazovanju, zdravstvu, a Ahtisarijev plan garantuje institucionalne veze sa Beogradom.1155
1153 Rada Trajkovi: S obzirom na to da delovi Vlade vrlo aktivno uestvuju u kampanji za izlazak Srba na izbore , a da se Vlada ne rastura zbog toga , znai da ipak postoji eksibilnost Vlade i da nee kanjavati one koji e podrati izlazak Srba. Ne mislim samo na SPO. Postoje i drugi delovi Vlade koji nam daju podrku, ali ne javno. () postoje ljudi u vlasti koji misle da je na izlazak na izbore pametno reenje. Normalno da zbog okolnosti unutar kojih moraju da se kreu ne mogu to decidno da kau. S druge strane i opozicioni LDP je vrlo aktivan u podrci. ( Politika, 11. novembar 2011). 1154 Press, 14. novembar 2010. 1155 lan Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije Vuko Antonijevi, odbijajui uee na izborima kae da oni nee uestvovati u ruenju teritorijalnog integriteta i suvereniteta drave Srbije, dajui legitimitet secesionistima i iptarskoj dravi, koja nas ne obavezuje.Predsednica Pokrajinskog odbora G17 plus Stojanka Petkovi koja zagovara bojkot: Ovo, kako ive Srbi, nije dostojno ivota. Mi smo i dalje na meti albanskih ekstremista. Nemamo slobodu kretanja, govora, nema
618
Za bojkot izbora u Srbiji zalagali su se otvoreno Srpska radikalna stranka, Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije. Na Kosovu, bojkot su aktivno zagovarali politiki akteri u regionu Kosovske Mitrovice, pre svega okupljeni oko zajednice srpskih optina. Glavna poruka aktera koji su bojkotovali izbore na severu Kosova odnosila se pre svega na bezbednost i nepostojanje slobode govora, kretanja i povratka raseljenih .1156
Implikacije bojkota izbora na severu Kosova

Najvei izazov kosovskih izbora koji se tie srpske zajednice i ima uticaja na bezbednost, integraciju i razvoj regiona, jeste neizlazak Srba na izbore na severu Kosova, odnosno kontinuitet u bojkotu kosovskih institucija. Ovaj deo Kosova je glavni izvor nestabilnosti u regionu i gotovo je potpuno izvan pravnog sistema Kosova. Nejasnim stavom u vezi sa kosovskim izborima Vlada je dala podrku i Srbima na severu Kosova koji bojkotuju izbore. Stav politike elite prema severu Kosova proizilazi i iz izjava visokih funkcionera tokom kampanje. Ilustracija tog ponaanja je i stav predsednika Politikog saveta Demokratske stranke Dragoljuba Miunovia. On je pozvao Srbe da izau na izbore, ali je posle izbora ohrabrio i Srbe u severnom delu Kosova, rekavi da su Srbi tu pravilno postupili to nisu izali na izbore, jer je tamo drugaija situacija: To su kompletne optine. One moraju posebno razgovarati o tome. A to se tie enklava, mislim da je za njih bolje da izau, ali uz jedan dogovr zajednike liste , uz neto vie propagande1157 Na politiku koja je u funkciji podele Kosova ukazuje i predizborno ponaanje funkcionera paralelnih optina u centralnim delovima Kosova. Meutim, po prvi put funkcioneri srpskih paralelnih optina u centralnom Kosovu izrazili su spremnost da uestvuju na izborima za kosovske
povratka raseljenih, a i oni koji su ovde, danonono strahuju za goli ivot. Uostalom, pitanje statusa nije reeno, a i cela meunarodna zajednica tvrdi da je Kosovo crna rupa, gde cvetaju kriminal, droga i prostitucija.(Politika, 20. oktobar 2010) 1156 Radio B92, emisija Kaiprst, 10. decembar 2010. 1157 Taj stav nisu javno iskazali, ali je on potvren u razgovorima predstavnika Helsinkog odbora sa funkcinerima paralelnih optina u centralnom Kosovu.
619
institucije, tj. da deluju suprotno stavu srpskih politiara u severnoj Mitrovici.1158 Ne moe se iskljuiti mogunost da je takvo ponaanje unapred dogovoreno, budui da je u skladu sa politikom da se sever Kosova pripoji Srbiji, a da se Srbi u enklavama integriu u kosovsko drutvo. Na jedinstvenoj srpskoj listi koju su predvodili Rada Trajkovi i Ranel Nojki nali su se i kandidati nekih beogradskih ekspozitura poput lokalnog odbora Demokratske stranke Srbije koja je direktno zagovarala bojkot izbora to takoe govori u prilog tezi da se zvanini Beograd odrie centralnog i junog Kosova (kao i tamonjih Srba) u korist zadobijanja mitrovakog regiona. Kolumnistkinja dnevnog lista, bliskog vlasti, Politika, Biljana Mitrinovi, komentariui srpsku listu pie: Logika je jednostavna, ako doe vreme da drava ne mogne da dopre dalje od Ibra, barem e imati svoje predstavnike u kosovskom parlamentu koji e, kada kau vlada, misliti na onu u Nemanjinoj .1159 Predstavnici srpskih stranaka u kosovskim institucijama u prvoj polovini prole decenije pokuali su pod snanim uticajem Beograda u nekoliko navrata da blokiraju njihov rad i donoenje odredjenih akata. Glasanje u mitrovakom regionu obezbeivalo je oko hiljadu pripadnika kosovske policije uz pripravnost EULEX i KFOR. Srpski politiki lideri i paralelne strukture na severu Kosova (Zajednica srpskih optina) aktivno su uestvovale u spreavanju Srba da izadju na biralita. Naime, oni nisu dozvolili otvaranje birakih mesta u srpskim javnim institucijama i optinama na severu Kosova . U ovom delu Kosova uvek su postojale velike tenzije izmeu paralelnih srpskih struktura i Srba koji ele da se ukljue u politiki ivot Kosova. Skuptina zajednica optina na Kosovu jednoglasno je usvojila odluku kojom se najotrije osuuje prijavljivanje Jedinstvene srpske liste za kosovske izbore . Predsednik te Skuptine Radovan Nii zatraio je ak od vlasti u Beogradu da razrei nosioce odgovornih dravnih funkcija Radu Trajkovi i Ranela Nojkia, predvodnike takozvane Srpske liste, i time pokae da ne stoji iza njih kada su u pitanju kosovski izbori. Pria o izlasku
1158 Politika , 16. novembar 2010. 1159 Radio Slobodna Evropa, 24. novembar 2010, www. danas.org/articleprintview/2229322.html.
620
na kosovske izbore, zarad boljitka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ne stoji jer su ovi isti od 1999. godine u institucijama samoproglaene drave Kosovo.1160 Lideri jedinstvene srpske liste Rada Trajkovi i Ranel Nojki tvrde da lokalno srpsko rukovodstvo na severu Kosova namerno pritiscima, pretnjama i zastraivanjima utie na Srbe sa severa da ne uestvuju na kosovskim izborima1161. Politiki predstavnici Srba koji rade na integraciji srpske zajednice u kosovsko drutvo izloeni su napadima i pretnjama. Rada Trajkovi u izjavi za Radio Slobodnu Evropu kae da niz incidenata koji su se proteklih meseci dogodili na severu Kosova, u kojima su meta napada uglavnom bili Srbi koji sarauju sa kosovskim institucijama, nedvosmisleno ukazuju na to da su ti napadi politiki motivisani. Ono to je realnost sa kojom sam ja upoznata jeste da se veliki broj ljudi sa severa Kosova javljao i bio potpuno spreman da bude na listi, to je za mene predstavljalo veliko ohrabrenje. Ali normalno je da smo svi procenili da na severu Kosova na alost imamo jednu tunu realnost koja podrazumeva kontinuitet politikih diverzija. To je nablaa re koju mogu da upotrebim za sve ono to se deava ljudima koji drugaije misle1162, istie Trajkovi. Predstavnici vlade u Beogradu negirali su postojanje pritisaka o kojima su govorili lideri Jedinstvene srpske liste. Na primer, dravni sekretar Ministartva za Kosovo u Vladi Srbije Oliver Ivanovi, koji je svojevremno i sam bio jedan od lidera kosovskih Srba na severu Kosova, u izjavi za Radio Slobodnu Evropu ponovio je stav da pritisci takve vrste na severu Kosova ne postoje i naglaava da je odluka srpske Vlade jedini odluujui faktor zbog koga Srbi sa severa Kosova ne ele da uestvuju na kosovskim izborima 12. decembra .1163 Atmosfera je iskreno drugaija nego u drugim
1160 Radio Slobodna Evropa, 24. novembar 2010, www. danas.org/articleprintview/2229322.html. 1161 Radio Slobodna Evropa, 24. Novembar 2010, www. danas.org/articleprintview/2229322.html 1162 Izjava od 24. novembra 2010. 1163 Veernje novosti, 14. Decembar 2010. P. Vasiljevi: Srbi na KiM: Polarizacija severa i juga, Internet izdanje
621
delovima, ali to jo uvek ne znai da je to zbog pretnji, prosto ne postoji interes na severu da se na bilo koji nain ljudi ukljue u kosovske institucije, kae Ivanovi. Izvetaji o incedentima, meutim, govore drugaije. Tokom nekoliko poslednjih meseci uoi izbora zabeleeno je niz incidenata, uglavnom u severnoj Kosovskoj Mitrovici i susednom Zveanu u kojima su meta napada uglavnom bili Srbi koji sarauju sa kosovskim institucijama. rtva jednog od najteih incidenata bio je generalni sekretar Samostalne liberalne stranke i poslanik u Skuptini Kosova Petar Mileti. On je pogoen sa tri hica u obe noge. Regionalni portparol Kosovske policije Besim Hoti izjavio je da je oruani napad na Miletia okvalikovan kao pokuaj ubistva. Reakcije elite u Srbiji na izborni uspeh Samostalne liberalne stranke svele su se na optube ili utanje. Izostanak podrke samostalnoj liberalnoj stranci ukazuje na to da Beograd ipak nema jednak tretman prema svim akterima politikog ivota unutar srpske zajednice na Kosovu. Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije izjavio je da se pokazalo dobrim to Vlada nije pozvala kosovske Srbe da izau na izbore. Dravni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi optuio je Srbe juno od Ibra da su oteali pregovaraku poziciju Beograda i da su se ogluili o preporuke dravnih institucija. Produbljuje se polarizacija severnog i junog dela Kosova i ona vie ide na ruku Albancima, rekao je Ivanovi (Veernje novosti, 14. Decembar 2010?). ef Kancelarije Vlade Srbije za medije Milivoje Mihailovi jedan od najradikalnijih govornika u ime Vlade, smatra da izbori na Kosovu nisu podigli politiki kapacitet srpskih stranaka:Pre svega bilo je brojnih nepravilnosti, ali i zbog toga to su neke stranke dosadanji angaman u pritinskim vlastima iskoristile ne da reavaju probleme Srba, nego da servisiraju albanske stranke na vlasti1164. Izvetaj izvestioca Evropskog parlamenta Dika Martija o zloinima na Kosovu i optubama da je u njih umean pobednik kosovskih izbora Haim Tai, izmeu ostalog, zloupotrebljavan je u cilju diskvalikacije Samostalne liberalne stranke.
1164 Fonet , 29. decembar 2010.
622
Predstavnici poraene Jedinstvene srpske liste optuili su Samostalnu liberalnu stranku za podmiivanje biraa i uzimanje novca od Haima Taija za predizbornu kampanju. U inetervjuu za Radio B92 u emisiji Kaiprst Rada Trajkovi je rekla da Tai dobija imunitet ulaskom Srba tj. Samostalne liberalne stranke u Vladu. Da li postoji Srbin koji e da udje u Vladu posle ovoga (izvetaja Dika Martija)!?, rekla je Trajkovi. U odgovrima na pritiske da ne udje u buduu kosovsku Vladu (pre svega ukoliko nju bude formirao Haim Tai) predsednik SLS Slobodan Petrovi ostao je oprezan i umeren u izjavama ostavljajui prostor za dalju saradnju sa novoformiranom vladom i drugim kosovskim institucijama. Petrovi je pokazao spremnost da bude partner u vladi koju bi formirao Haim Tai, bez obzira na izvetaj Dik Martija navodei da su svi nevini dok se ne dokae drugaije1165. U tom smislu njegove izjave korespondirale su sa izjavama predsednika Srbije Borisa Tadia da e pregovarati sa svakim ko bude na elu kosovske Vlade. Petrovi kae: Nae gledite, identino onome koje ima Boris Tadi, jeste da ekamo da se daju odgovori na te optube. Naravno, svi koji su krivi treba da odgovaraju. () Ako se dokae, Tai nee imati priliku da sastavlja vladu. Devetog januara se ponavljaju izbori na nekim mestima, tako da je rok do 20. januara. To je dobro, jer emo do tada i znati neto. I ja zaista ne bih eleo da bilo kakvom izjavom bilo ta poremetim. Znate, mi ipak ivimo dole i nije ba prijatno da donosite neke zakljuke u koje apsolutno niste sigurni1166. Bez obzira na nove okolnosti u vezi sa izvetajem Saveta Evrope, SLS i njen lider nisu iskoristili taj izvetaj za kriminalizaciju kosovskog drutva ve su ostali dosledni stavu da ivotna pitanja Srba na Kosovu moraju da reavaju kroz institucije te drave1167. Dobrom rezultatu Samostalne
1165 Politika, 20. decembar 2010. 1166 Petrovi: Nije nam potrebno da nam neko kae da uslovi na Kosovu nisu sjajni, to i sami znamo. Ali, popravljanje tih uslova je motiv vie za nae prisustvo u institucijama koje mogu tome da doprinesu. (Politika, 20. decembar 2010.) Uestvovali smo na izborima da bismo poboljali poloaj naeg naroda. O statusu Kosova mi ne moemo da odluujemo, ali moemo o putevima , zapoljavanju, infrastrukturi. (Veernje novosti, 14. decembar 2010. 1167 Petrovi: Ono to jeste fakat, SAD su veliki autoritet na Kosovu () Ono
623
liberalne stranke doprineo je i rad njenih funkcionera i aktivista unutar kosovskih institucija i uz pomo meunarodne zajednice na unapredjenju infrastrukture u regionima naseljenim srpskim stanovnitvom.
Glavni izazov u pregovrima Beograd Pritina jeste sever Kosova koji je pod kontrolom Beograda i srpskih paralelnih struktura. U cilju uspostavljanja stabilnosti na Balkanu neophodno je da se rasformiraju paralelne strukture vlasti u regionu kosovske Mitrovice i taj deo vrati u pravni sistem Kosova. Ukoliko se ne postigne dogovr u vezi sa severom Kosova taj region e ostati jedan od glavnih izvorita kriminala na Balkanu. Podela Kosova, o emu se u srpskim politikim krugovima govori kao o buduoj strategiji, neprihvatljivo je reenje jer bi moglo da bude izvor sukoba u itavom regionu. Takav ishod predstavljalo bi potenicjal za sline zahteve u drugim zemljama koje imaju velike manjinske grupe u pograninim predelima to bi vodilo itavoj seriji novih zahteva za promenama granica. Posebno je vano da meunarodna zajednica, pre svega SAD i Evropska unija ostanu jedinstvene u stavu da nema podele Kosova . S obzirom da je Kosovo za Srbiju jedno od najznaajnijih izvoznih trita, neophodno je da se trgovinsko-ekonomski odnosi to pre urede, to podrazumeva i da Beograd prihvati uredjenje carinskih propisa izmeu dve zemlje. Ubrzanju pregovora i njihovom uspenom okonanju u mnogome moe da doprinese civilni sektor. Nevladine organizacije koje imaju kontinuiranu saradnju na relaciji Beograd Pritina mogu da budu koristan saveznik u normalizaciji odnosa, kao i ustanovljanju novih veza. S obzirom da je srpsko javno mnjenje optereeno izrazito radikalnim stavovima prema Albancima, uloga medija je od izuzetnog znaaja kreiranju nove atmosfere i promene javnog menjnja prema prvom susedu.
to smo u proteklih tri godine traili za srpsku zajednicu u najveem delu bilo je ispotovano. Da nije bilo nas, sigurno je da ne bi postojale niti te antene niti radnici koji rade u PTT-u. Srea je to su ti nai prijatelji iz meunarodne zajednice tu. (Politika, 20. decembar 2010.)
624

Helsinski Odbor Za Ljudska Prava

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Helsinski Odbor Za Ljudska Prava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GODINJI IZVETAJ : SRBA 2010

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRB I

LJUDSKA PRAVA : ODRAZ INSTITUCIONALNE NEMOI

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

Godinji izvetaj : Srbija 2010

Ljudska prava : odraz institucionalne nemoi

Godinji izvetaj : Srbija 2011 LJUDSKA PRAVA ODRAZ INSTITUCIONALNE NEMOI

izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

za izdavaa Sonja Biserko

oblikovanje i slog Ivan Hraovec

tampa Zagorac, Beograd

srbija 2010 : uvod

srbija 2010 : uvod

srbija 2010 : uvod

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

srbija 2010 : uvod

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

srbija 2010 : uvod

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

Spora tranzicija i konsolidacija drave

srbija 2010 : uvod

Politiki kontekst: regresivne tendencije

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

srbija 2010 : uvod

Skuptina: mali pomak

6 http://www.coe.org.rs/eng/news_sr_eng/?conid=1921. 7 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=06&nav_ category=206&nav_id=422515.

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

srbija 2010 : uvod

Ekonomska i socijalna situacija

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

srbija 2010 : uvod

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

Revizija istorije Drugog svetakog rata

srbija 2010 : uvod

Manjine: ogledalo demokratizacije

Ravnotea nemoi i nedostatak vizije

11 Izbori za nacionalne savete (ne)regularni, www.dw-world.de/dw/article.

II NACIONALIZAM VS. EVROPEIZACIJA

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

Promocija nacionalizma glavne osobine i akteri

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

25 Peat, 11. jun 2010.

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

Odnos prema LGTB: jasan pokazatelj

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Istrajnost nacionalistike opcije

68 Kurir, 10. oktpobar 2010. 69 http://www.nspm.rs/hronika/kosta-cavoski-clanoveobraza-pustiti-da-se-brane-sa-slobode.html

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

Rehabilitacija Drae Mihailovia

Istrajnost nacionalistike opcije

srbija 2010 : nacionalizam vs. evropeizacija

79 Politika, 30. oktobar 2010.