HEMIJSKI PARAMETRI KVALITETA DUVANA

HEMIJ A LISTA DUVANA

Fizike i hemijske osobine lista duvana zavise od genetskih faktora,
primenjenih agrotehnikih mera, tipa zemljita i njegove plodnosti,
vremenskih uslova, poloaja lista na stabljici, eventualnih bolesti, berbe i
procesa suenja. Promena u bilo kom od ovih faktora znatno utie na
hemijski sastav lista a to se direktno odraava na kvalitet duvanskog
dima.




Tabela 8.1. Reprezentativni sastav osnovnih tipova duvana

Komponenta
(%)
1

FC AC SC
Ukupno isparljive baze kao amonijak 0,282 0,621 0,289
Nikotin 1,93 2,91 1,05
Amonijak 0,019 0,159 0,105
Glutamini kao amonijak 0,033 0,035 0,020
Aspargini kao amonijak 0,025 0,111 0,058
-amino azot kao amonijak 0,065 0,203 0,118
Azot belanevina kao amonijak 0,91 1,77 1,19
Azot nitrata kao NO
3
u tragu 1,70 u tragu
Ukupni azot kao amonijak 1,97 3,98 2,65
pH 5,45 5,80 4,90
Ukupne isparljive kiseline kao siretna kiselina 0,153 0,103 0,194
Isparljiva ulja 0,148 0,141 0,248
U alkoholu rastvorljivi rezeni 9,08 9,27 11,28
Redukujui eeri 22,09 0,21 12,39
Pektin kao kalcijum pektat 6,91 9,91 6,77
Celuloza 7,88 9,29 6,63
Pepeo 10,81 24,53 14,78
Kalcijum kao CaO 2,22 8,01 4,22
Kalijum kao K
2
O 2,47 5,22 2,33
Magnezijum kao MgO 0,36 1,29 0,69
Hlor 0,84 0,71 0,69
Fosfor kao P
2
O
5
0,51 0,57 0,47
Sumpor kao SO
4
1,23 1,98 1,40
* pH dato u jedinicama
OSNOVNE GRUPE HEMIJ SKOG KOMPLEKSA
DUVANA

UGLJ ENI HIDRATI

Osnovni energetski materijal za ivotne procese elija i tkiva.
U telu biljke ine vie od polovine ukupnih materija (preko 50% mase
duvana). Za kvalitet duvanske sirovine i kvalitet dima od posebnog
znaaja je koliina rastvorljivih ugljenih hidrata (u procesu pirolize su
glavni prekursori faktora ukusa duvanskog dima). Pri sagorevanju
daju materije kao to su organske kiseline, aldehidi, fenoli, koji utiu
na ukus i aromu duvanskog dima, kao izuzetno vana tehnoloka
svojstva. Vano je napomenuti da je od 147 produkata pirolize nastalih
iz celuloze, skroba, mono i disaharida i pektinskih materija, 121
naen u duvanskom dimu.
Polisaharidi

SKROB je polimer, izgraen od dva polisaharida: amiloze i amilopektina (25
27%; 73 75%), a sadri i mali procenat mineralnih materija (0,2 0,7%). U
hladnoj vodi je nerastvorljiv, ali ima ogromnu mo bubrenja, pri emu moe da
upije i do 40% vode.

Amiloza i amilipektin se razlikuju po grai lanaca.
amiloza

Sadraj skroba po insercijama, u fazi tehnike zrelosti, iznosi:
kod donjeg lia 4 9%, kod srednjeg oko 10,5%, kod podovrka 16,3%,
kod ovrka oko 12,7%.
U duvanu tipa Berlej akumulacija skroba tokom porasta je svega oko 25% u
odnosu na njegov sadraj u virdiniji, tako da ga biljka ima manje na
raspolaganju u toku procesa disanja. Iz istih razloga u toku prve faze
procesa suenja berleja, kada se vri hidroliza skroba, nastaju vrlo male
koliine saharoze i redukujuih eera, koje se kasnije skoro u potpunosti
razgrade.
Tabela 8.2. Promene u sastavu duvana tipa virdinija tokom procesa suenja
(raunato na % SM)

Konstituent Zeleni tavljen Osueni

Skrob 29,30 12,40 5,52
Slobodni redukujui eeri 6,68 15,92 16,47
Levuloza 2,87 7,06 7,06
Saharoza 1,73 5,22 7,30
Ukupni azot 1,08 1,04 1,05
Proteinski azot 0,65 0,56 0,51
Nikotin 1,10 1,02 0,97
Pepeo 9,23 9,24 9,25
Kalcijum 1,37 1,37 1,37
Oksalna kiselina 0,96 0,92 0,85
Limunska kiselina 0,40 0,37 0,38
Rezeni 7,05 6,53 6,61
Pektinska kiselina 10,99 10,22 8,48
pH duvana 5,55 5,64 5,55
Slika 8.1. Promena u sadraju skroba tokom FC suenja virdinije
Slika 8.2. Promena sadraja redukujuih eera tokom FC suenja virdinije
Disaharidi jedinjenja sastavljena iz dva molekula monosaharida. Pri
hidrolizi se razlau na dva molekula monosaharida; saharoza na glukozu
i fruktozu, maltoza na dva molekula glukoze.

saharoza
Monosaharidi lako rastvorljiva jedinjenja.

1. Heksoze kao najvanije i to : d - glukoza (dekstroza, groani eer)
d fruktoza (levuloza, voni eer)
d galaktoza i
d manoza

2. Pentoze: l arabinoza, d ksiloza (ulaze u sastav hemiceluloze ili
pektinskog kompleksa; ne sreu se u slobodnom stanju) i d riboza (u
sastavu nukleinskih kiselina; ulazi u sastav NAD i NADP-a).
EERNI ESTRI Najvie doprinose aromi orijentalnih duvana.

6-0-acetil-2,3,4-tri-0-[(+)-3-metilvaleril]-beta-D-glukopiranoza (tetraestar glukoze)

Ovaj, kao i veina zastupljenih tetraestara saharoze (STE) predstavljaju najvanije
prekursore arome kod orijentalnih duvana.

Smole u kutikularnom sloju sadre serije STE koji su verovatno prekursori 6-0-
acetiltriacilglukopiranozida (tetraestar glukoze GTE), izolovanog iz orijentalnog
duvana.
Slika 8.3. eerni estri naeni u orijentalnim duvanima
Slika 8.4. eerni tetraestri u razliitim tipovima duvana
Za prepoznavanje arome (prag osetljivosti) u duvanu i duvanskom dimu,
znaajno je da GTE i STE brzo oslobaaju slobodne karbonske kiseline
termolizom
GLUKOZIDI su sloena jedinjenja koja pri hidrolizi daju glukozu. Glukozidi
su materije gorkog ukusa ili specifine arome, a mnoge su toksine.
Sugestija da neisparljivi prekursori arome postoje u formi glukozida
zasnovana je na istraivanjima da se materije kao to su 3-
hidroksidamaskon i 3-keto-jonol oslobaaju iz duvana hidrolizom.

Hekman je sa saradnicima 1981 dokazao da je niz izolovanih duvanskih
aglikona znaajno rastao enzimatskom hidrolizom glukozida iz duvana tipa
virdinija.
Tabela 8.3. Porast koliine aglikona tokom enzimatske hidrolize glukozida u virdiniji
(mg/100g)


Aglikoni Virdinija-kontrola Enzimska hidroliza Poveanje
%
3-Metilbutanol 0 104 /
Benzil alkohol 1815 3167 74
2-Feniletanol 887 1744 97
2-Metoksi-4-vinilfenol 498 792 59
4-Vinilfenol 1023 1255 23
3-Hidroksildamaskon 2469 2697 9
4-Vinilsiringol 1615 2850 77
3-Keto--jonol 7257 10993 52
3-Hidroksi-5,6-epoksi--jonol 248 698 181
3-(2-Hidroksietil)-fenol 155 1207 679
6-Hidroksi-3-keto--jonon 67 109 63
Korienje glukozida za aromatiziranje duvana patentirano je 1976. Iz duvana su
izdvojeni kvercetin i izokvercetin, koji duvanu daju utu boju. Pored toga, u duvanu
se javlja i rutin, po sastavu slian kvercetinu.
CELULOZA je polisaharid, opte formule (C
6
H
10
O
5
)
n
, koja je uglavnom
sastavljena od glukozidnih jedinica. Dokazano je da meavine za cigarete
sadre priblino 10% celuloze i hemiceluloze, to je blisko vrednosti koje
preovladavaju kod niza flue-cured sorti.
Kiselinskom hidrolizom celuloze iz plojke listova svetle virdinije dobija se
glukoza kao jedna frakcija i uglavnom galaktoza, kao druga, dok celuloza iz
rebra daje uglavnom arabinozu i glukozu (Johnstone i Plimmer, 1959).
Stepen polimerizacije celuloze (degree of polymerization-DP) iz plojke kao
dela lista, znaajno se razlikuje od istog iz dela glavnog rebra i nervature
(DP iznosi 1100-1650 za plojku i 1600-1800 za glavno rebro). Kao poreenje,
ove vrednosti su znaajno manje od onih koje su ustanovljene kod vlakana
drveta (DP je oko 3000). Vano je napomenuti i da je DP celuloze kod flue-
cured duvana znatno manja nego kod air-cured duvana.

HEMICELULOZA predstavlja grupu polisaharida naenih u zidovima elija
svih biljaka, zajedno sa ligninom. Koliina hemiceluloze je uslovljena
spoljanjim uslovima gajenja i primenjenom agrotehnikom. Podlona je
znaajnim promenama, usled ega se njen sastav menja tokom porasta i
suenja. Hidrolizom hemiceluloze dobijaju se arabinoza, galaktoza i
glukoza, zajedno sa manjim koliinama ksiloze.

PEKTINSKE MATERIJE - ine 6-12% mase duvana i znaajne su kako za
stabilnost strukture listova, tako i za hemiju duvanskog dima, preko
produkata pirolize.
Molekul pektina je polimerizovan ugljeni hidrat sainjen od D-galakturonskih
kiselina, povezanih 1,4 vezama, sa razliitim stepenom metilacije grupa
karbonskih kiselina. Oko 22% galakturonske kiseline je metilovano.

Tabela: Stepen metilacije i amidacije tokom pirolize na GCMS-u za
rastvorljive frakcije pektina kod virdinije, berleja i orijentala:


Duvan Metilacija (%) Amidacija (%)
Virdinija 20 24
Berlej 4 34
Orijental 12 16
DUVANSKI FENOLI

Polifenoli

Tabela 8.14. Koliine polifenola u duvanima

Duvan 1980 (%) 1981 (%)
Virdinija 3,13 3,75
Berlej 1,78 2,05
Ovoj cigare 2,13 2,65
Uloak cigare 2,03 3,40
Omot cigare 2,27 3,54
Marilend 2,09 3,25
Tamni duvani sueni na vatri 2,78 3,64
Orijental 1,83 2,09
Tabela 8.15. Tipini duvanski polifenoli (mg/g)

Virdinija NC 95 Berlej 21
Hlorogenska kiselina 34,71 12,83
Rutin 7,95 4,00
Skopoletin 0,13 0,06
Skopolin 0,94 0,35

Lignin

Lignin ini 4 5% suve materije duvana i predstavlja najzastupljeniji prirodni
organski aromatini polimer naen u biljkama.
Lignin je izgraen od lanaca polimerizovanih fenolnih komponenata, kao to su
koniferil alcohol, p kumaril i sinapil alcohol. Poznato je da lignin produkuje
velike koliine fenolnih konstituenata u termolizi, kao to su 2 propilfenol,
vanilin, eugenol, gvajakol, pirogalol i krezol, koji su naeni u duvanskom
dimu.
Ostali fenoli
Mnogo vie fenola je naeno u duvanskom dimu nego u listu duvana.

Tabela 8.16. Glavni fenoli izolovani iz lista duvana (ppb)
Virdinija Berlej Orijental
Fenol 16 13 39
okrezol 9 4 11
mkrezol 26 8 46
pkrezol 31 4 18
Gvajakol 80 23 28
Dimetilfenol 9 3 15
4-Vinilfenol 54 2 161
2-Acetil-3-metilfenol - 2 2
Trimetilfenol - 5 4
4-Etilgvajakol - 1 8
4-t-Butilfenol 1 1 8
Eugenol 0,5 - -
4-Vinilgvajakol 14 3 8
4-Alil-2,6-dimetilfenol 52 0,3 2
AZOTNE KOMPONENTE
PROTEINI
Proteini su organske materije, sloenog sastava, koloidi. Razlikuju se po
aminokiselinskom sastavu, pa su prosti proteini zastupljeni kao:
1. GLOBULINI globulin, asparagin;
2. GLUTELINI nalaze se u zelenim delovima biljke i semenu;
3. PROTOPLAZMATINI PROTEINI - ine osnovnu grau protoplazme.
Sloeni proteini, PROTEIDI, su jedinjenja u kojima pored aminokiseline
postoji i neka neproteinska (prostetina) grupa:
1. LIPOPROTEIDI prostetinu grupu ine razne masne materije lipoidi.
Ulaze u sastav hlorofilnih zrnaca i protoplazme.
2. HROMOPROTEIDI prostetina grupa je neka obojena materija (hlorofil,
flavonin i dr.).
3. GLUKOPROTEIDI prostetina grupa je neki visokomolekularni
ugljovodonik.
4. FOSFOPROTEIDI jedinjenja proteina sa fosfornom kiselinom.
5. NUKLEOPROTEIDI jedinjenja proteina sa nukleinskim kiselinama.
Osnovni element grae proteina su aminokiseline organske kiseline koje
sadre azot. Veina su aminokiseline, jer je vodonik najblii karboksilnoj grupi
zamenjen NH2 grupom.
R CH COOH - predstavljaju derivate masnih kiselina:
NH2 R CH2 COOH
aminokiselina
Sve aminokiseline u istom stanju su bezbojne, kristalne materije, rastvorljive u
vodi. To su amfoterna jedinjenja, poto u svom molekulu sadre kiselinske i
bazne grupe i grade soli i sa kiselinama i sa bazama.
U duvanu su konstatovane 43 aminokiseline. Najvie su zastupljene
asparaginska i glutaminska (monoaminodikarbonske),
HOOC CH2 CH COOH HOOC CH2 CH2 CH COOH
NH2 NH2

asparaginska glutaminska
pa zatim cistein, leucin, valin, fenilalanin (monoaminomonokarbonske).
Postoje i : diaminomonokarbonske - lizin, arginin;
diaminodikarbonske - cistin;
heterocikline - prolin, triptofan, histidin.
AMIDI dobijaju se kada se na aminokiselinu deluje amonijakom.
AMINI nastaju dekarboksilacijom aminokiseline. Ima ih u zelenom duvanu
(metilamin CH3NH2). Mogu da poslue za izgradnju petolanog prstena
pirolidina koji slui za obrazovanje alkaloida.

Tabela 8.4 Promene azotnih komponenata u AC cigarnim duvanima (raunato na %
suve materije)
Suenje listova Suenje na stabljici
Komponenta Pre suenja Posle suenja Pre suenja Posle suenja

Ukupni azot 5,61 5,34 4,70 3,80
Nerastvorljivi proteini 3,69 1,65 3,80 1,85
Rastvorljivi proteini 1,92 3,69 0,90 1,95
Amino azot 0,23 0,80 0,15 0,15
Amonijak plus amidi 0,15 1,07 0,05 0,80
Alkaloidi 0,35 0,32 0,40 0,40
Nitrati 0,63 0,77 0,20 0,25
Ostalo 0,56 0,73 0,10 0,35

Grafik 8.8 Smanjenje sadraja proteina tokom suenja berleja
Grafik 8.9. Promena ukupnih slobodnih amino kiselina tokom suenja berleja
Grafik 8.10. Porast sadraja amonijaka tokom suenja berleja
Tabela 8.5. Slobodne amino kiseline u visokokvalitetnim blendovima (mg/g)

Amino kiselina FC Berlej
Aspartanska kiselina 0,13 7,84
Treonin 0,04 0,43
Serin 0,06 0,17
Asparaginska kis 1,12 10,30
Glutaminska kiselina 0,82 1,78
Prolin 4,11 0,45
Glicin 0,02 0,14
Alanin 0,32 0,35
Valin 0,06 u tragovima
Izoleucin - 0,06
Leucin u tragovima 0,10
Tirozin 0,68 0,84
Fenilalanin 0,24 0,50
Lizin 0,03 0,33
Histidin 0,11 0,45
Arginin - 0,26
Triptofan - 0,50

U berleju najzastupljenije amino kiseline su aspartanska, asparaginska i glutaminska.
Kod virdinije to su prolin, asparaginska i glutaminska amino kiselina. Ukupno, u
duvanu je naeno 43 amino kiseline.
Najznaajnija amino kiselina u FC duvanu je prolin. Koliina mu se poveava
25 puta tokom faza suenja za oba tipa duvana, i FC i AC. Ova pojava je
mnogo izraenija, nego to moe biti objanjena hidrolizom proteinskih frakcija,
pa su Hamilton i Lowe, 1978, postavili hipotezu da se prolin delom formira
metabolikim promenama (hidrolizom) hlorofila, ija se koliina znaajno
smanjuje tokom tave.

U FC duvanima prolin reaguje sa redukujuim eerom, glukozom, do forme 1-
deoksi 1 (L-prolino) D- fruktoza, kao Amadori komponente, koja zajedno
sa drugim "amino - eerima", obuhvata svega 1,5 2,0% suve materije
duvana. Ove komponente su veoma znaajne jer one mogu da podnesu
(izdre) niske temperature degradacije, prvenstveno najverovatniji prekursor
DDMP (2, 3 dihidro 3, 5 dihidroksi 6 metil 4H piran 4 on) vanog
isparljivog aromata, maltola, naenog u listu virdinije (Leffingwell and
Leffingwell, 1988). Dokazano je da su puaka svojstva DDMP-a identina
svojstvima maltola.
Slika 8.11. Promena Amadori komponente (prolino-fruktoza) tokom
edinga FC duvana
Slika 8.12. Promena Amadori komponente (alanin fruktoza) tokom
edinga FC duvana
Amadori komponente su takoe poznate i kao "proizvoai" znaajnog broja
aromatinih pirazina i pirola u pirolizi. U pirolizi, polihidroksipirazini daju
produkte kao to su voda, kiseline, furani, piroli i vei broj prostih pirazina
(ukljuujui najvanije pirazine lista duvana) 2,5 i 2,6 dimetilpirazin,
trimetilpirazin i tetrametilpirazin.

Amino kiseline, kao i amonijak, reaguju sa eerima ili jedinjenjima koja sadre
karbinilnu grupu i formiraju razliite hemijske komponente. Bright i saradnici su
dokazali da se % udeo 5 amino kiselina znaajno smanjuje nakon tretmana
visokim temperaturama, dok tostiranje duvana uzrokuje znaajno poveanje
nivoa pirazina (naroito duvana sa visokim sadrajem amonijaka i amonijanih
prekursora), pod uslovima gde % nikotina ostaje nepromenjen.
Tabela 8.6 Promena u sadraju amino kiselina u duvanima nakon
tostiranja (kompletan cigaretni blend)

Amino kiselina Pre (%) Posle (%) %

Aspartanska kiselina 1,39 0,82 -41
Prolin 0,65 0,31 -52
Lizin 0,32 0,10 -69
Histidin 0,24 0,16 -33
Arginin 0,16 0,06 -62
Tabela 8.7. Uticaj tostiranja na koncentraciju dimetilpirazina

Duvan Conc. pre Conc. nakon
tostiranja (ppb) tostiranja (ppb)
Virdinija 0,1 0,3
Turski 0,1 0,8
Berlej 0,1 460
Rekonstituisani list 0,1 200

Uzorci duvana su usitnjeni, bez aditiva i tostirani 4 sata na 120
0
C 3
0
C

DUVANSKI ALKALOIDI
-nikotin, kotinin, nornikotin, miosmin, nikotirin, anabazin i anatabin. Na
osnovu koliine alkaloida akumuliranih u liu, nikotin, nornikotin,
anatabin i anabazin su glavni alkaloidi.
NIKOTIN (C10H14N2)



N
N
CH
3
ANABAZIN predstavnik grupe alkaloida koji sadre dva nekondenzovana
estolana azotna heterociklusa. Njegova struktura je potvrena sintezom. To
je bezbojno ulje sa takom kljuanja na 276
o
C. Mnogo je otrovniji od nikotina.
On je zastupljen kod Nicotiana glauca.


N
N
H
NORNIKOTIN dobija se odstranjivanjem metilgrupa iz nikotina. Iz tog razloga
je deset puta manje otrovan.

N
N
H
N
N
N
N
H
miozamin
anatabin
N
N
CH
3
nikotirin
Zastupljenost alkaloida u pojedinim delovima duvanske biljke
Najvee koncentracije alkaloida sadri lisna plojka. Alkaloida ima i u svim ostalim
delovima biljke, pri emu koliine opadaju sledeim redosledom: koren, glavno
rebro, stabljika, cvetovi i seme. Koncentracija alkaloida u centralnom rebru i stabljici
iznosi oko 20% odnosno 12% u odnosu na koncentraciju u lisnoj plojki. Cvetovi
sadre oko 10% alkaloida u odnosu na gornje insercije u vreme cvetanja. Seme
sadri veoma male koncentracije slobodnih alkaloida, ali ekstrakcijom sa jakim
kiselim rastvaraima oslobaa se 0,36 mg alkaloida po gramu suve materije.
PIGMENTI
Glavni pigmenti duvana su hlorofil i karotenoidi.
Grafik 8.13. Promena u sadraju hlorofila u duvanu tipa berlej tokom suenja
Karotenoidi Glavni karotenoidi u duvanu su lutein, karoten, neoksantin i
violaksantin.
Grafik 8.14. Promena u sadraju karotenoida tokom suenja berleja

Degradacija karotenoida
Tabela 8.8. Neki produkti degradacije glavnih duvanskih karotenoida (ppb)

Komponenta Virdinija Berlej Orijental

Dihidraktinodiolid 150 26 73
3-keto--jonol + 4 +
3-ketodihidrojonon 51 31 23
Safranal 32 4 4
3-hidroksi--damaskon 24 11 +

+ prisutni ali u neznatnim koliinama

b) Aciklini izopreni i njihovi derivati
Solanesol (C
45
poliprenol)
CH
3
CH
3
I I
H - (H
2
- C = CH - CH
2
)
8
- CH
2
- C = CH - CH
2
OH
Grafik 8.16. Promene u koliini solanesola tokom suenja berleja
Neofitadien (C
20
izoprenoidpolien)
CH CH
2
I II
H(CH
2
- CH - CH
2
- CH
2
)
3
- CH
2
- C - CH = CH
2

Grafik 8.17. Promene u u koliini neofitadiena tokom suenja berleja
Grafik 8.18. Promene u u koliini neofitadiena tokom suenja virdinije
Tabela 8.9. Neki od glavnih aciklinih izoprena i njihovih derivata (ppb)

Komponenta Virdinija Berlej Orijental
Linalol 281 160 -
Linalol oksid 118 - -
Geranil aceton 181 84 130
6-Metilhepta-3,5-dien-2-on 40 17 -
6-Metilhept-5-en-2-on 78 17 78


c) Karbociklini diterpenoidi i produkti njihove degradacije

U duvanu su naene dve glavne klase diterpenoida, monociklini cembranoidi i
biciklini labdanoidi. Virdinija i berlej sadre samo cembranoide, dok orijentalni i
cigarni duvani sadre i labdanoide i cembranoide.
d) Cembranoidi i produkti njihove degradacije
Komponenta Virginia Burley Oriental
Solanon 1725 493 1497
Solanol 545 84 177
Norsolanadion 156 26 137
Solanaskon 24 33 tragovi
Solavetivon 18 15 tragovi
6-Metilhepta-2,5-dion - - 101
Tabela 8.10. Neki od glavnih produkata degradacije cembranoida
izolovani destilacijom parom iz razliitih tipova duvana (ppb)
e) Labdanoidi i produkti njihove degradacije
DUVANSKI STEROLI

Steroli, steril estri i esterifikovani steril glukozidi sainjavaju oko 0,1 do 3%
teine duvana.
Tabela 8.17. Glavni steroli duvana (mg/g)

Virdinija Burley L-7 Berlej L-1
Holesterol 0,30 0,21 0,18
Kampesterol 0,53 0,33 0,23
Stigmasterol 0,75 0,82 0,72
Sitosterol 0,88 0,94 0,38
U k u p n o 2,46 2,30 1,51
FC, berlej i merilend duvani sadre vee koliine sterola nego orijentalni, duvani
sueni na vatri i cigarni duvani. Dokazano je da stigmasterol na 750
0
C formira
benzopiren.
KARBOKSILNE KISELINE
Karboksilne kiseline prisutne su u duvanu u koliini 14-18% kod berleja i
cigarnih duvana, 7-10% kod merilenda, 6-8% kod orijentalnih duvana i 5-
10% kod duvana tipa virdinija, nakon procesa suenja. Najvanije kiseline
su limunska, jabuna, oksalna i malonska
Kiselina Virginia (g/g) Burley (g/g) Oriental (g/g) Treshold (ppb)
Mravlja 597 288 587 45 000
Siretna 877 372 688 22 000
Propionska 13 12 24 20 000
Izobuterna 32 29 72 8 100
Buterna 2 0 0 240
Izovalerianska 116 20 202 120
Valerianska 1 0 4 3 000
Fenilsiretna 36 0 65 10 000
Oktanska 5 12 5 3 000
Tabela 8.11. Isparljive kiseline u duvanima
Ako se podeli koliina kiseline sa treshold vrednou dobija se relativan potencijal
mirisa ili arome (relative odor potency- ROP). Na primer, za siretnu kiselinu ROP
iznosi 688/22000 = 0,03 dok je za izovalerijansku 202/120 = 1,69.
Kiselina
Duvan Dim Promena

g/g

g/g %
Propionska 17,0 66,8 293
Buterna 2,5 9,7 288
Valerijanska 4,3 3,6 -16
2-metil buterna 2,1 12,4 490
Izovalerijanska 5,1 19,7 286
3-metil valerijanska 12,0 62,0 417
Heksanska 7,5 3,9 -48
Oktanska 1,7 6,2 265
Fenilsiretna 48,9 19,9 -59
Tabela 8.12. Isparljive kiseline u duvanu i dimu
Masne kiseline ine oko 0,75-1,1% teine kod duvana tipa virdinija i oko 0,5%
kod duvana tipa berlej. Od zasienih u duvanu je izdvojena palmitinska CH
3

(CH
2
)
14
COOH, stearinska, a od nezasienih oleinska CH
3
(CH
2
)
7
CH = CH
(CH
2
)
7
COOH i linolenova CH
3
CH
3
CH = CH CH
2
CH = CH (CH
2
)
7

COOH.

CH
2
OOCR
1
CH OOCR
2
R
1
, R
2
, R
3
su radikali masnih kiselina.
CH
2
OOCR
3
Kiselina %
Palmitinska 0,28
Stearinska 0,05
Oleinska 0,11
Linolna 0,18
Linoleinska 0,35
Tabela 8.13. Masne kiseline u duvanu tipa virdinija
NEORGANSKE KOMPONENTE