SC Gemit-Apeiron Banja Luka

Medicinska kola-Opti smjer

Tema: Vodonik i Voda













Profesor: Helena Grubor Uenik: Ivana Gvozdenovi
Vodonik

Uvod
Prvo saznanje o vodoniku pripisuje se Paracelzusu (16. vek), koji je utvrdio da se
delovanjem sulfatne kiseline na gvoe izdvaja vodonik. Ipak, za pronalazaa
vodonika smatra se Henri Havendi 1766. On je vodonik nazvao zapaljivim
vazduhom, jer je dokazao da sagorevanjem vodonika nastaje voda. Prema
starogrkom ime onaj koji stvara vodu hydrogenium mu je dao 1783. Lavoiser.
Teki vodonik 1931. otkrio je Harold Klajton sa svojim saradnicima.
POLOAJ VODONIKA U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA, SIMBOL I
KARAKTERISTIKE

Vodonik je prvi u nizu elemenata periodnog sistema. Njegov atom sadri samo jedan
proton i jedan elektron to mu omoguava poseban poloaj u periodnom sistemu
elemenata. Zbog karakteristine konfiguracije jedan 1S1 moemo ga sa pravom
smatrati lanom Ia i VIIb grupe. U Ia grupu se moe svrstati zbog toga to u S-orbitali
ima samo jedan elektron kao i alkalni metali. Takoe, moe se svrstati u VIIb grupu,
jer mu nedostaje samo jedan elektron do stabilne konfiguracije, to jest, do
konfiguracije plemenitih gasova. Vodonik ima mnogo vei jonizacijski potencijal i
elektronegativnost nego alkalni metali pa zbog toga za njega nije karakteristino lako
otputanje elektrona, to je osobina Ia grupe. Sa druge strane, elektronegativnost
vodonika je manja nego kod halogenih elemenata, tako da ni primanje elektrona nije
karaktersitina reakcija za vodonik. Vodonik treba prouavati posebno.

Simbol vodonika H
Z 1
A = 1,0079

Na osnovu elektronske konfiguracije 1S1 moemo oekivati reakcije vodonika sa
pozitivnim (+1) i negativnim (-1) stepenima oksidacije. Sa pozitivnim stepenom
oksidacije reaguje sa elementima vee elektronegativnosti ( kiseonikom, fosforom,
halogenim elementima itd. ) a u reakcijama sa elementima koji imaju koeficijent
elektronegativnosti manji od 2 (svi metali) pripisujemo mu negativan stepen
oksidacije. Reakcije u kojima vodonik ima negativan stepen oksidacije nazivamo
hidridima.

NALAENJE U PRIRODI

Uzimajui u obzir ceo svemir, vodonik je izrazito najrasprostranjeniji elemenat.
Zvezde, kao i nae Sunce, sainjene su uglavnom od vodonika (oko 90%). Na Zemlji
je najrasprostranjeniji u vodi i viim slojevima atmosfere ali je takoe i na treem
mestu po rasprostranjenosti u zemljinoj kori posle kiseonika i silicijuma.

DOBIJANJE INDUSTRIJSKO I LABORATORIJSKO

U laboratoriji se vodonik najee dobija u Kipovom aparatu u rakciji izmeu cinka i
razblaene hloridne ili razblaene sulfatne kiseline.

Zn + 2 HCl(aq) - ZnCl2 + H2

Reakcija se zasniva na oksidacionom delovanju vodonika koji se iz stepena
oksidacije +1 redukovao na elementarno stanje.

2H+ + 2e- - H2

Meutim sa prilino negativnim redukcionim potencijalom lako redukuju vodonik iz
vode. To su metali Ia i IIa grupe, osim Be i Mg. Pri tim reakcijama nastaju rastvori
odgovarajuih metalnih hidroksida.

2Na + 2 H2O - 2Na+ + 2OH- + H2

Postoji druga zgodna metoda kojom se dobija vodonik delovanje vode na vrste
hidride, najee na kalcijum-hidrid.

2H2O + CaH2 - 2H2 + Ca+2 + 2OH-













Voda

VODA ZA PIE
Voda igra vanu ulogu u ivotu oveka. Kod odraslih osoba voda zauzima proseno
60% telesne mase i neophodna je za odvijanje svih fiziolokih procesa u
organizmu.Najzastuplenija od svih kopmonenti, hrane, ali i najvie zanemarena od
svih, je VODA ZA PIE.Lako je definisati bioloku potrebu za vodom, ali se esto
zanemaruje njeno prisustvo u hrani, kao i doprinos vrste hrane unosu vode.
Jedno od najrasprostranjenijih jedinjenja na palneti.Voda predstavlja izvor ivota na
Zemlji 2/3 planete zemlje je prekriveno vodom, koja daje plavu boju planeti. Prisustvo
vode se dovodi u vezu sa nasatankom ivota na drugim planetama.
Prirodne vode
Prirodne vode mogu da se svrstaju u tri grupe:
1. atmosferske kia, sneg rosa, mraz, magla, od kojih kinica i sneg mogu daljem
preiavanjem da se koriste kao voda za pie.
2. povrinske-okeani, mora reke, jezera, movare. Preiavanjem reka, jezera moe
se dobiti voda za pie. U novije vreme ak i morska voda , procesom desalinacije
moe da se prevede u pitku vodu. Npr na Budvanskoj rivijeri na taj nain e sledee
godine reiti problem sa pijaom vodom.Kupljeno je od izraelaca aparat ya
desalinaciju koji nije instaliran na vreme (za leto 2007).
3. podzemne vode-reke ponornice,izvori, su izvori pitke vode.
PODZEMNE VODE
Podzemne vode nastaju tako to atmosferska voda (kinica) ponire kroz porozni
teren i akumulira se na neporoznom terenu. Zbog toga je putovanje atmosferske
sada podzemne vode veoma dugo i predstavlja starost podzemne vode. starost vode
1. izotop C do 40 000 god,
2. izotop H do 50 god






ELIMINACIJA VODE
bubrezi (50%)
koa (30%)
plua (15%)
stolicom (5%)
Gubitak 1,5 2,5 l vode dnevno.

KLINIKA SLIKA DEHIDRATACIJE
-3% e, umor, suenje usta, redukcija urinacije, hemokoncentracija
-5% Tekoe u koncentraciji, glavobolje, insomnia.
-6% Teak poremeaj termoregulacije (edem, tetanija, sinkopa, hiperventilacija)
-7% Kolaps, toplotni udar sa moguim egzitusom


Kvalitet voda
Tehnoloki razvoj dovodi do zagaenja vodnih resursa.Tee se proizvodi voda koja
zadovoljava norme u Pravilniku. Polazna sirovina: podzemne i povrinke vode.
Podzemne vode su istije
Priprema vode za pie
Veoma kompleksna oblast. Kvalitet vode za pie je posledica svih deavanja u
sistemu snabdevanja:Resursi, transport, mesto priprema, vodovodna mrea.
Miris i ukus vode
Miris se odreuje organoleptiki na sobnoj T i na 40 C, a opisuje se opisno. Daju se
opisne ocene od 0-5.Ukus vode se odredjuje samo ukoliko se nesumnja u
mikrobioloku i toksikoloku ispravnost. Pre ocenjivanja ukusa osoba nesme da piti
niti jesti nita slankasto, gorko... Ukus moe biti kiselkast, bljutav, slankast, opor...

Boja i mutnoa vode
Mutnoa- potie od suspendovanih neorganskih supstansi i dispergovanih organskih
jed. Mutnoa se odreuje uporedjivanjem uzorka vode sa standardima silikatne
zemljekoje se dre u bocama od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako to se litru
vodedoda 1g diatomejske zemlje i takva suspenzija ima mutnou 1000 stepeni. Bitno
je da pre uporeivanja i uzorak i standard treba dobro da se promukaju.Boja u vodi
potie od Fe i Mn, humusnih i tresetnih materija. Odredjuje se tako to se napravi
standardni rastvor od kalijum-hlorplatinata (K2PtCl6) i kobalt hlorida(CoCl2) u tano
odredjenom odnosu. Takav sivkasti rastvor sadri boju od 500 jedinica. Na boju
znatno utie mutnoa, tako da ako je potrebno predhodno ukloniti. Intezitet boje
zavisi od pH (poveava sa poveanjem pH ) tako da je neophodno naglasiti pri kojoj
se pH odredjuje boja.
pH vrednost
pH u prirodnim vodama je obino regulisan ravnoteom izmeu CO2 i karbonata.
Elektrina provodljivost
Elektrina provodljivost potie od rastvornih neorganskih soli koji su dobri elektroliti.
Ova metoda je konduktometrijska, radi se tako to se meri otpor uzorka vode. U au
se stavi uzorak i dve elektrode a na konduktometru se oitavaju vrednosti otpora.
Jedinica za otpor je OM a reciprocna vrednost je provodljivost (simens/m)



HEMIJSKE SUPSTANCE
Maksimalno doputene koncentracije neorganskih materija u vodi za pie
(ppm)NH3, As, Cu,Ba, B, CN, Zn, F, Cr, Cl, Cd, Ca, K, Mg, Mn,Mo,Na, Ni,
NO3,NO2,Pb, Se, Hg
1. Aromatini ugljovodonici
2. Policiklini aromatini ugljovodonici
3. Hlorovani alkani
4. Hlorovani benzoli
5. Hlorovani eteni,
Dozvoljene koncentracije u vodi za pie
(ppm)
1. Pesticida u vodi
2. Koagulacionih i flokulacionih sredstava
3. Dezinfekcionih sredstava i sporednih proizvoda dezinfekcije
Koagulanti su razliite soli Al i Fe, katjonski org. polimeri