TEHNIKO (TEHNOLOKO)

OBRAZOVANJE U
SRBIJI
Konferencija
aak
13-16. April 2006.






UDK: 37.014.3:004; 371:004 Nauni rad
PSIHOLOKE OSNOVE RAZVOJA TEHNIKE PISMENOSTI
Aleksa Brkovi
1
, Dragana Bjeki
2
Rezime: U radu su analizirane razvojne mogunosti i potrebe dece i adolescenata i
psiholoki okviri tehnikog opismenjavanja i razvoja tehnike kulture. U dvosmernoj vezi
psihikog razvoja i nastavnog procesa u tehnikom podruju prepoznaje se
formativni/transferni uticaj usvajanja tehnikih i tehnolokih znanja i vetina na razvoj
saznajnih sposobnosti i osobina koje su osnova budueg uenja i saznavanja i u drugim
podrujima. Obrazovanje i nastava u tehnikom podruju (oblici uenja i pouavanja,
aktivnosti i uenika i nastavnika, praenje napredovanja), prema modelu strukturiranja
nastave odvijaju se kroz 4 formativne faze koje uvaavaju razvojna dostignua. Da bi
nastavnik uspeno ostvarivao zadatke tehnikog opismenjavanja uenika potrebno je da u
redovnom obrazovnom procesu i daljem strunom usavravanja usvaja potrebne
nastavnike kompetencije.
Kljune rei: psihiki razvoj, tehnika pismenost, nastava tehnike.
PSYCHOLOGICAL FUNDAMENTS OF THE ENGINEERING
LITERACY DEVELOPMENT
Summary: Childrens and adolscents developmental potentials and needs, as well as
psychological frame of the development technical literacy and culture are analyzed in the
paper. In the two-direction relation between psychical development and engineering
teaching process, we recognize the formative and transferable impactof technical and
technological knowledge and skills on the cognitive abilities and properties, which are the
basis of learning in the other domains. Education and teaching in the technical domain
(learning and teaching, pupils and teachers activities, continual monitoring of the
learning improvement) are caaried out in four formative phases. To realize the tasks of
developing pupils technical literacy, the teachers need to educate themselves and
continually improve their competencies.
Key words: psychic development, engineering literacy, engineering/technique teaching.


1
Prof. dr Aleksa Brkovi, dipl. psiholog; redovni profesor u penziji za Razvojnu psihologiju i
Pedagoku psihologiju; e-mail: abue@ptt.yu.
2
Dr Dragana Bjeki, dipl. kolski psi hol og-pedagog; vanr. prof. (Psihologija i dr.), Tehniki
fakultet u aku; e-mail: dbjekic@ptt.yu
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





6
1. UVOD
Osnovni cilj nastavnikovog profesionalnog delovanja jeste da vaspitanjem i pouavanjem
usmeri razvoj uenika. Od profesora tehnikog podruja oekuje se znaajan udeo u
ostvarivanju tehnikog vaspitanja i obrazovanja mladih: usvajanju i razvoju tehnike
kulture i tehnike pismenosti u toku kolovanja. Pod tehnikom kulturom podrazumevamo
skup svih materijalnih i duhovnih ostvarenja, organizacionih naela i ponaanja u
tehnikom podruju. Ona obuhvata materijalne proizvode, saznanja, naune teorije, pravila
ponaanja, tradiciju i druga dostignua u oblasti tehnike (Bjeki i dr., 2005). Tehnika
pismenost podrazumeva usvojenost funkcionalno upotrebljivih tehnikih znanja i tehnikih
vetina i sposobnosti u obimu koji obezbeuje efikasno delovanje pojedinca, i omoguava
mu da fleksibilno shvata vezu tehnika-ovek-drutvo i da usvaja nova tehnoloka
dostignua (Bjeki i dr., 2005).
Profesor tehnikog obrazovanja, profesor tehnike i informatike i srodni profili, ali i uitelj
u najranijem kolskom uzrastu, najee su u ulozi uitelja tehnike, vaspitaa koji
postavlja osnove tehnike kulture i tehnike pismenosti, to njegov rad ini sloenijim i
odgovornijim.
Kako podstai razvoj tehnike kulture i tehnike pismenosti? Kako pratiti napredovanje i
razvoj uenika u ovoj oblasti? Nastavniku nije dovoljno da dobro poznaje samo ciljeve i
zadatke koje eli da ostvari sa uenicima, on mora da zna i kakvi uenici zaista jesu kad
ulaze u nastavni proces u ovoj oblasti. Potrebno je da nastavnik poznaje i uvaava uzrasne
karakteristike uenika, osobenosti formiranja deteta na pojedinim etapama razvoja, a
posebno zakonitosti intelektualnog razvoja. Svoju kompleksnu ulogu uitelja tehnike
uspenije e ostvariti :
ako poznaje i psiholoke osnove razvoja tehnike pismenosti,
ako je svestan znaaja znanja i vetina tehnikog podruja za razvoj miljenja od
opaajno-praktinog, preko opaajno-predstavnog, do verbalnog, ime omoguava i
transfer na shvatanje sloene fizike relanosti u prirodi.
2. INIOCI RAZVOJA I TEHNIKA PISMENOST
Detinjstvo, prema optoj saglasnosti, ima presudan znaaj na psihiki razvoj deteta i
ukupan razvoj svakog oveka. Jedno od glavnih pitanja koje istrauju psiholozi je o tome
ta sve utie na razvoj u raznim fazama detinjstva i adolescencije, i kakav je znaaj i uloga
dostignutog razvoja u tim fazama u optem procesu formiranja oveka. Da je razvoj u
detinjstvu odreen samo nasleem, "prirodom" deteta, onda bi se on odvijao istovetno i u
prolosti i danas, bio bi isti u svim sredinama. Meutim, istoriari, etnografi i psiholozi, na
osnovu nalaza istraivanja, zakljuuju da takve istovetnosti nema. Nalazi ukazuju da se
psihiki razvoj odvija pod uticajem uzajamnog dejstva sazrevanja, sredine i aktivnosti
pojedinca.
Procesom sazrevanja dete postepeno, sa uzrastom, stie vie i savrenije oblike organske,
bioloke zrelosti. Meutim, na te procese sazrevanja znaajno utie i socijalna stimulacija i
aktivnost deteta. Otuda razvoj oveka ine promene u karakteristikama organizma i
ponaanju koje su uslovljene genetskim planom, i nastaju kroz proces sazrevanja ili
maturacije, i uslovima (ne)prikladne okoline i uz prisustvo i prenoenje ljudskog socijalnog
iskustva - kroz proces socijalizacije, tako da svaka generacija zna vie od prethodne.
Kulturni razvoj deteta ne eka zavretak biolokog razvoja nego su te dve linije razvoja
6
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





6
tesno isprepletane. Meutim, da bi dete razvilo simbolike sposobnosti i sve druge
potencijale ljudske vrste, ono mora od poetka i stalno da ui. ovek je "animal
symbolicum" ali i "animal educandum - bie koje ne samo da moe, ve mora da ui i da se
vaspitava kako bi realizovalo svoje potencijale ljudskog bia" (Schmidt, 1992).
Ali procesi uenja, ni u predkolskom periodu, ni u koli, vie nisu usmereni samo sticanju
znanja - teite se premeta na razvijanje intelektualnih vetina. kola je suoena sa
injenicom da ne moe vie da rauna, kao ranije, samo na pamenje uenika - sve i onako
ne mogu upamtiti jer se informacije iz svih naunih podruja uveavaju skoro
geometrijskom progresijom. kola mora da se preorijentie sa pamenja na miljenje,
pomogne ueniku da ovlada procesom saznavanja: da ume sam da izdvaja i usvaja ono to
je bitno, trai i nalazi informacije koje su vane - da samostalno razmilja i zakljuuje,
reava probleme.
Za proces uenja i pouavanja u oblasti tehnikog vaspitanja i obrazovanja je vano
voenje uenika kroz planirane i osmiljene aktivnosti do formiranja sistema pojmova o
tehnikim pojavama koje prouavaju i unapreuju tehnike nauke, ali i usavravanje
tehnikih vetina. Faze i nivoi uenja odreeni su psihofizikim dostignuima
deteta/uenika, razvojnim zadacima i prirodom sadraja koji uenik ui.
Van Hilov model strukturiranja nastave (Zelji, 2005: 545, 547), primenjen na razvoj
tehnike pismenosti i kulture, naglaava da se napredovanje i razvoj tehnike pismenosti i
kulture i prelazak sa nivoa na nivo deava u okviru procesa uenja i pouavanja, a u
znaajnom stepenu je povezan sa razvojem jezika (u ovom podruju prepoznatljivog kao
izgraivanje sistema tehnikih pojmova).
Osnovne faze u razvoju tehnike pismenosti u sklopu organizovanog vaspitno-
obrazovnog rada su:
I faza - faza deje igre, vizuelno-akcionog uenja, spontanog razvoja prvih
pojmova o tehnolokim procesima i tehnikim pojavama i razvoj tehnikih
vetina;
II faza - faza formiranja prvih pojmova o tehnoloki procesima i tehnikim pojavama
i razvoj svakodnevnih, jednostavnih tehnikih vetina;
III faza - faza formiranja sistema naunih pojmova o tehnolokim procesima i
tehnikim pojavama, razvoj tehnikih vetina i planiranje tehnolokih procedura;
IV faza - faza razvoja sistema naunih pojmova i teorija i tehnikih i tehnolokih
vetina.
3. SPECIFINOSTI RAZVOJA PREDKOLSKOG DETETA
injenica da se od uenika na samom poetku kolovanja trai samostalnost i uenje
zasnovano na miljenju usmerava psihologe na predkolski uzrast i inioce koji doprinose
optimalnom razvoju u njemu. Venger (1998) ukazuje da "upravo u ovom periodu dete
postaje ovek". Pre dolaska u kolu ostvaruju se sva osnovna dostignua u razvoju govora,
formiraju se komunikativne sposobnosti, dete stie osnove moralnosti, sposobnost da neto
eli, da saznaje novo, stie svoj deji pogled na svet i sve to vrednuje putem emocija koje
prate te aktivnosti. Karakteristino je da relativno sporiji razvoj asocijativne oblasti
korteksa, najvanije karike za integrativno funkcionisanje mozga (to je osnov za
planiranje, predvianje, autonomne voljne radnje), ima znaajan uticaj na specifinosti
7
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





68
razvoja predkolskog deteta. Jedna od odlika je da rano uenje u grupi i u procesu socijalne
interakcije protie bez velikog suparnitva deteta i drugih osoba. Na tom uzrastu
dominantni su oblici uenja oponaanjem (imitacijom), poistoveenjem (identifikacijom),
uenje posmatranjem, uenje po modelu.
Razvojni psiholozi ukazuju da nakon roenja uporedo nastaju fizike i psihike promene
deteta. Meutim, danas je jasno da su psihike promene bitnije jer psihiki razvoj "pretvara
bespomono bie u oveka" Otkrivanjem optih pravilnosti i zakonitosti razvojnih promena
psihologija je omoguila vaspitaima da u svojoj praksi budu uspeniji: pomae im da
razumeju razvojne promene, predvide, spree i prevladaju mnoge tekoe. Decu svih
uzrasta odlikuje neprestana aktivnost, meutim, deca razliitog uzrasta razlikuju se po
oblicima aktivnosti koje su im svojstvene. Psihiki razvoj se upravo i odvija u okviru tih
raznih aktivnosti. U njima deca ue da gledaju i sluaju, misle i oseaju. Ako odrasli
opserviraju aktivnosti koje dete samo zapoinje onda e svojim prikladnim, nenametljivim
ukljuivanjem moi da ih obogauju i time podstiu razvoj.

Sl. 1: Posledice (ne)uvaavanja senzitivnog perioda
Za optimalan razvoj treba poznavati senzitivne
periode, kritine periode: kada je dete
najosetljivije za odreene uticaje. Na to ukazuju
Klark i Klark (1987), koji mogunost razvoja i
menjanja prikazuju u vidu klina iji je najiri
deo okrenut kritinom periodu, kada se
organizam odlikuje poveanom senzitivnou za
odreene podsticaje, a vrh adolescenciji (sl.1).
Kritini periodi kod ljudske vrste imaju znaajnu praktinu - pedagoku vanost: optimalni
razvoj e se dogoditi ako nuni i dovoljni podsticaji iz okoline dou blagovremeno.
Razvoj tehnike pismenosti deteta zapoinje upravo na predkolskom uzrastu kroz uenje
kako da koristi razne pribore, pomagala i tehnike ureaje u svojoj okolini. Predkolsko
dete znaajno napreduje u psihomotornom razvoju. Uz uenje novih sve sloenijih vetina,
dolazi do usavravanja ranije nauenih senzomotornih aktivnosti. Uenje se, uglavnom,
odvija kroz aktivnosti u igri. U grupnim igrama dominira igra uloga a javlja se i usavrava
stvaralaka igra.
Ovaj period odlikuje ubrzan govorni razvoj. Renik je bogatiji u proseku za 1000 rei
godinje (pred polazak u kolu 5-6 hiljada rei). I duina reenice je sve vea (za jednu re
godinje).
Da li su predkolska deca spremna za efikasnu govornu komunikaciju kakvu kola zahteva?
Masen (1984) umenje razgovaranja zasniva na sledeim vetinama: vetini sluanja,
govorenja po redu, uzimanja u obzir iskustva, navika, interesa i potreba sagovornika;
uzdravanja od dominacije u razgovoru, ne prekidati sabesednika; osetiti kada tvoj iskaz
nije shvaen, razjasniti izreeno; adekvatnoj proceni mnogoznanosti iskaza sabesednika;
izazvati panju i umeno odravati komunikaciju pogledom i drugim neverbalnim
sredstvima. U dobroj meri dete ostvaruje sva ova dostignua jo na predkolskom uzrastu. I
u novijim radovima ruskih psihologa ukazuje se da je detinjstvo do polaska u kolu
najvaniji period razvoja jer se u njemu formiraju opteljudske sposobnosti. Venger (1998)
kae da se razvojni psiholozi sve vie okreu predkolskom periodu jer se u toku i ishodima
njegovog razvoja "krije tajna" uspeha i neuspeha u kolskom dobu.

Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





69
4. PREDKOLSKI UZRAST PRVA FAZA RAZVOJA TEHNIKE
PISMENOSTI
Srednje detinjstvo (uzrast od etiri do est-sedam godina) je faza deje igre, vizuelno-
akcionog uenja, spontanog razvoja prvih pojmova o tehnolokim procesima i tehnikim
pojavama i razvoj tehnikih vetina.
Razvojna dostignua i razvojni zadaci u ovoj fazi: dete sve vie brine o sebi; sve je
sposobnije da se usmeri i dostigne cilj; jaaju saznajna interesovanja.
Vana karakteristika dejeg miljenja u sferi tehnikog opismenjavanja: divergentnost
Prvi nivo uenja (po Van Hilu): dominantno vizuelni i akcioni, deca su u akcionom
domenu i u okviru njega obrauju tehniko-tehnoloke informacije.
Aktivnost deteta: opaa karakteristike tehnikih i tehnolokih pojava (razgleda,
oslukuje, dodiruje), oprobava i manipulie sa predmetima i ureajima, sklapa makete,
modele i jednostavne predmete, predvia sledee faze jednostavnih tehnolokih
procedura.
Oblici uenja: praktino uenje (receptivno i otkrivajue) i kooperativno uenje
zasnovano na spontanoj dejoj igri, imitativnoj igri;
Prvi nivo pouavanja (po Van Hilu): faza informisanja;
Aktivnosti vaspitaa u oblasti razvoja tehnike kulture i pismenosti u I fazi: razgovara
sa decom jezikom koji je deci poznat, koristi njihova iskustva; priprema didaktiki
tehniki materijal, modele i ureaje, usmerava organizovanje dejih grupa, usmerava
tok dejeg procesa miljenja pitanjima i vrnjakim sugestijama za sagledavanje
problema
Sadraji tehnikog podruja dostupni i potrebni u I fazi: struktura i konstrukcija
igraaka i didaktikih tehnikih modela, osnovnih tehnikih predmeta i tehnikih
ureaja iz neposrednog okruenja, posledice korienja tehnikih ureaja, procesi
modelovanja dinamikih interaktivnih igraaka, modela i maketa;
Praenje i ocenjivanje: kontinuirano praenje napredovanja dece u izvoenju osnovnih
tehnikih vetina praenjem aktivnosti u igrama, proveravanjem brzine i tanosti
manipulacije i korienja u okviru grupnih aktivnosti i samostalnog izvravanja,
sistematskim posmatranjem.
5. ODLIKE RAZVOJA NA KOLSKIM UZRASTIMA
I nastavnik mora da poe od injenice da i u okviru kolskih aktivnosti nastaju, razvijaju se
i usavravaju: opaanje, panja, govor, pamenje, miljenje, mata, oseanja, voljne radnje,
sposobnosti i linost uenika.
5.1. Razvoj inteligencije uenika
Na uzrastu uenika osnovne kole (od 7-15 godina) najvee promene ostvaruju se u razvaju
opte inteligencije. Inteligencija je sposobnost snalaenja u novim situacijama ili problem
situacijama u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem
bitnih odnosa i veza u datoj situaciji i konstruisanjem sredstava reenja.
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





70
Razvojnu psihologiju inteligencije posebno privlae problemi poetka, brzine, toka razvoja
i strukture inteligencije, determinante razvoja i doba dostizanja intelektualne zrelosti.
Poeci razvoja se vezuju za kraj prve godine, kada je dete u stanju da praktino rei neki
problem. Ispitivanja strukture sposobnosti ukazuju da intelektualni razvoj u detinjstvu
obeleava napredovanje opte inteligencije, a u adolescenciji dolazi do diferencijacije
sposobnosti. Teorije stadijuma su pokuaj da se konstantnim redosledom kvalitativno
razliitih razvojnih faza opie preobraaj inteligencije.
Pijae postulira etiri glavna stadijuma u razvoju inteligencije. Problem prelaska iz jednog
u drugi stadijum Pijae objanjava dostizanjem celovitih struktura koje obeleavaju
stadijume, kada se kao posledica toka razvoja javlja nunost prelaska u novi stadijum.
Pijae kod stadijuma inteligencije otkriva: (1) na senzomotornom nivou - praktine grupe
premetanja, (2) na preoperacionom nivou - kvalitativne identitete, (3) na nivou konkretnih
operacija - strukture grupisanja, (4) na nivou formalnih operacija - strukture grupa.
Stadijumi su obeleeni uzastopnim strukturama koje ne zamenjuju jedna drugu, ve se
uklapaju jedne u druge. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencijalan.
Vigotski u svojoj teoriji opisuje stadijalni razvoj pojmova (sinkreti, kompleksi, pojmovi). I
ove faze su nune, konstantne i daju nove razvojne strukture.
Bruner je razvio teoriju stadijuma reprezentovanja informacija: akcioni, ikoniki i
simboliki. I ovi stadijumi se javljaju po utvrenom redosledu i imaju sopstvene zakonitosti
funkcionisanja, to Bruner u svojim empirijskim istraivanjima nastoji da dokae.
U razvojnoj psihologiji inteligencije zapaeno je uenje o procesu diferencijacije kao
osnovnom procesu preobraavanja inteligencije. Garet i Bert (Burt, 1954, prema Ivi i dr.
1976) ukazuju da se u procesu diferencijacije iz optijih, globalnih sposobnosti tokom
uzrasta izdvajaju sve specifinije sposobnosti (tabela 1). Bert smatra da se to moe dovesti
u vezu sa promenama koje se deavaju u korteksu diferencijacijom i specijalizacijom
korteksa sa uzrastom.
Tabela 1: Zastupljenost optih i posebnih intelektualnih
faktora na razliitim uzrastima (u procentima)
Uzrast (u godinama)
Faktor 8g 10g 12g
Opti 52.1 35.6 27.8
Verbalni 7.3 9.3 10.7
Aritmetiki 3.1 3.0 13.4
Manuelni 2.5 5.9 6.5
Brojni empirijski nalazi potvruju da razvoj inteligencije zavisi od karakteristika organske
osnove, pre svega korteksa. Meutim, kako nije sporno da interakcija faktora ini osnovu
razvoja inteligencije, mnogi psiholozi su miljenja da je, umesto istraivanja udela faktora u
razvoju inteligencije, daleko vanije otkrivati kako deluju naslee, socijalno-kulturni faktori
i aktivnost pojedinca, kako u toj interakciji faktora u toku ontogeneze nastaju individualne
razlike u razvoju.
Mnoge studije koje se bave ispitivanjem delovanja sredine na intelektualni razvoj posebno
istiu:
znaaj govora, iji razvoj u predkolskom uzrastu zavisi od govornog obrasca u
porodinoj sredini;
znaaj kolovanja (Bruner, Vigotski).
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





71
Nalazi o uticaju socijalne sredine, posebno porodice i kole, mogu se objasniti naelom
interiorizacije (Vigotski). Nalaze psihologa o uticaju kolovanja na intelektualni razvoj,
Snou (Snow, 1988) formulie u sasvim odreeno teorijsko shvatanje: "Obrazovanje je
prvenstveno program razvoja sposobnosti. Inteligencija je i primarna sposobnost za uenje
u procesu obrazovanja i primarni produkt uenja u procesu obrazovanja".
5.2. Odlike opaanja i panje na poetku kolovanja
Andropova i Koljcova (1986, prema Brkovi, 2000) iznose istraivanja da na uzrastu 7.
godine dolazi do integracija razliitih kortikalnih centara to, zajedno sa uspostavljanjem
alfa-ritma, stvara optimalne uslove za poetak kolovanja. Do tih promena dolazi
zahvaljujui sazrevanju prednjoasocijativnih oblasti korteksa velikih hemisfera koje ine
najvaniju kariku u integrativnom funkcionisanju mozga. Pojaano uee eonih oblasti
odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji,
prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom periodu znaajno raste aktivirajui
potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje. Asocijativne
oblasti, pored funkcije sinteze spoljanjih drai i pripreme za aktivnost, imaju i funkciju
planiranja i predvianja ishoda. Andropova i Koljcova ukazuju da je poetak sistematske
nastave prilika za usavravanje procesa opaanja, ali i podsticaj za dalje funkcionalno
usavravanje ovih delova korteksa.
Kakve su odlike procesa opaanja kod prvaka? Iz analize crtea ili opisa slike uoavamo da
deca na poetku kolovanja uglavnom nemaju izgraen kriterijum izbora bitnih
perceptivnih elemenata, jo se ne usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu
informaciju. Proces opaanja kod prvaka tek treba da se usavrava.
Podakov (, 1984) daje sistem perceptivnih operacija koji obezbeuje
postupnost ispitivanja objekta:
1) Opaanje celovitog oblika predmeta.
2) Izdvajanje osnovnih delova ovog predmeta i njegovih osobina (oblik, veliina, ...)
3) Odreivanje prostornih odnosa izmeu pojedinih delova (vie, nie, levo, desno).
4) Izdvajanje pomonih delova predmeta i utvrivanje njihovog poloaja u prostoru u
odnosu na osnovne delove.
5) Ponovno opaanje predmeta u celini.
Ovo je uopten sistem operacija koji se moe primeniti u analizi najrazliitijih predmeta -
bitno je da se dete pridrava datog redosleda, istie autor. Kada dete na govornom planu
usvoji redosled radnji onda ono moe samostalno da upravlja svojim opaanjem, jer se tim
putem ostvaruje interiorizacija perceptivnog procesa. Sistematska obuka ubrzava
usavravanje sposobnosti opaanja. Vizuelno-motorna koordinacija postaje sve preciznija,
opaanje postaje sve selektivnije i dete poinje smo da usmerava svoje opaanje koristei
namernu, voljnu panju.
Sa uzrastom se menja "strategija" vizuelnog opaanja kod dece od 3-7 godina (Zinenko,
1967, prema Brkovi, 2000). Sistematskom obukom ubrzava se razvoj i poboljava
sposobnost sistematskog vizuelnog ispitivanja predmeta i izdvajanja njegovih bitnih
svojstava. Potvren je znaaj verbalnih instrukcija za razvoj voljnog usmeravanja panje.
Na poetku kolovanja usmeravanje dejeg opaanja vri se preko oba vida panje
(spontane i namerne). Prvi vid se ostvaruje uvoenjem oigledne nastave, preko dobro
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





72
organizovanog, privlanog izlaganja, aktivnom nastavom. Pri svemu tome moraju da se
uvaavaju principi teorije nastave. Meutim, kod uenika treba razviti sposobnosti i
spremnost da se samostalno voljno usmeravaju na brojne ake obaveze koje zahtevaju
ulaganje napora pri reavanju problema. Tu uitelja oekuje zadatak da od poetaka uvodi
postupke koji razvijaju namernu panju, jer je ona preduslov uspenog kolskog uenja.
5.3. Razvoj miljenja
Miljenje je mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti
uvianjem i otkrivanjem odnosa i veza potrebnih da se savlada aktuelna situacija -
adaptivni zadatak. Posebno znaajno svojstvo miljenja je njegova mogunost otkrivanja
onih potrebnih veza i odnosa koji: (1) nisu dati u opaajima i (2) nisu deo prolog iskustva,
kojih nema u dugoronom pamenju. Meutim, ova sposobnost i osnovne forme miljenja:
apstrahovanje, poimanje, zakljuivanje, suenje, zamiljanje, anticipacija ili zamiljanje
unapred - postepeno se formira i usavrava od roenja do odraslog doba. Valon (1985)
naglaava da su zaeci misaonih akata u dejoj akciji i da linija razvoja intelekta vodi "od
ina do misli".
Prema Pijaeovoj teoriji, na predkolskom uzrastu dete e otkriti: (1) na senzomotornom
nivou - praktine grupe premetanja, (2) na preoperacionom nivou - kvalitativne identitete.
U tom periodu se razvija govor, formiraju predstave, dolazi do "interiorizacije" radnje. To
vodi razvoju simbolike (semiotike) funkcije i sposobnosti anticipacije: predvianju
posledica svojih akcija i akcija predmeta. Meutim, intuitivnim miljenjem dominiraju
perceptivna iskustva; u preoperacionim funkcijama dete jo nije u stanju da uzme u obzir
nekoliko aspekata situacije, jo nije dostiglo logiku reverzibilnosti.
Konkretne operacije (od 7 do11-12. godine) su interiorizovane akcije koje su postale rever-
zibilne i one su meusobno usklaene jer obrazuju sistem za koji u celini vae ista pravila.
To je preduslov da nastanu logike operacije kojima se formiraju pojmovi konzervacije
(materije oko 7-8 godine, teine oko 9-10 godine i zapremine oko 11-12 godine), klase
objekata i odnosi meu njima. Formiranje konzervacija detetu olakava shvatanje i primena
dva vana logika principa: ekvivalentnosti i relativnosti odnosa. Konkretne operacije ine
prelaz izmeu akcija i optijih logikih struktura (formalnih operacija). Konkretne operacije
su jo uvek vezane za same objekte, moraju imati predstavni i opaajni identitet, i zbog toga
ne sagledavaju sve mogunosti transformacije. One se jo ne odnose na verbalno iskazane
hipoteze.
Na stadijumu razvoja formalnih operacija (poinje od oko 11 - 12. godine) dete postaje
sposobno da koristi hipotetiko-deduktivno miljenje. To znai dete nije vie prinueno da
rasuuje neposredno na konkretnim objektima ili manipuliui tim objektima ve je u
stanju da na osnovu znaenja rei na mentalnom planu operie i zamilja reenja -
raznovrsne transformacije i uz to d logiku interpretaciju rezultata ovih ispitivanja. Glavna
obeleja formalnih operacija su kombinatorika i grupa dve reverzibilnosti (INRC).
Kombinatorika predstavlja generalizaciju operacija koje su steene u stadijumu konkretnih
operacija, jer se na ovom stadijumu pored kombinovanja objekata, kombinuju sudovi
operacijama hipotetiko-deduktivnog miljenja.
Pijae se zalae za kolu u kojoj e nastavnik kombinovati usmeravanje i samostalan rad
uenika, koristiti unutranje potkrepljivae - kroz samoregulaciju; ako je dete
eksperimentator onda su putevi za razvijanje radoznalosti otvoreni: jedan reen problem
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





73
otvara i privlai na nove probleme - to je put koji vodi i razvoju eksperimentalnog
miljenja.
Uenje mora biti aktivan proces - poto je znanje unutranja konstrukcija (Kami, 1971). To
nam blie govori i zato je u obrazovnoj praksi najvanije uiti decu kako da misle (Furth,
1970) - razvijati kognitivne strukture. Jer, ako nema odgovarajuih kognitivnih struktura -
ni specifine informacije ne mogu biti osmiljene, uklopljene. To istovremeno, znai, i
obavezuje nastavnike da pri izboru gradiva i naina njegovog reprezentovanja vode rauna
o nivou razvijenosti mentalnih shema uenika - mogunostima asimilacije.
Intelektualni razvoj usmeren je prema logiko-matematikim strukturama. Pijae razlikuje:
(a) fiziko iskustvo, koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog objekta
apstrahovanjem jednih a zanemarivanjem drugih svojstava; (b) logiko-matematiko
iskustvo, gde je saznanje dedukcijom izvueno iz operacije koja se vri na objektima. Iz
ovog proizilaze znaajne implikacije za obrazovanje:
Za sticanje "fizikog iskustva" u procesu nastave dovoljno je obezbediti potrebne
materijale i podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta.
Za sticanje logiko-matematikog iskustva neophodna je refleksivna apstrakcija koja
je nuno konstruktivna - a to znai da prethodnu strukturu obogauje novim
elementima, dodaje nove akcije i operacije, obrazuje novu kognitivnu strukturu.
Pijae istie da je pojava neravnotee - potreba za novom adaptacijom - motivacioni faktor
razvoja. Ona je doivljena od strane uenika kao kognitivni konflikt. Kognitivni konflikt
moe nastati izmeu subjekta i objekta ili razliitih podsistema subjekta. Konflikti su
pokretai zato to subjekt tei da prevazie nesklad i uspostavi ravnoteu. Za razvoj je
najpovoljnije ako dolazi do umerenog stepena neravnotee - koja budi aktivnost i
dozvoljava samostalno dolaenje do reenja problema. To razvija interesovanje i poveava
unutranju motivaciju, ali razvija i osetljivost za probleme - to je preduslov za razvijanje
individualnih potencijala.
Za sledbenike Vigotskog, kulturno-istorijske teorije, karakteristino je da, uz socijalni
interakcionizam u tumaenju razvoja psihikog ivota, pa i razvoju miljenja, prepoznaju i
uvaavaju uticaj sazrevanja i individualnog uenja. Od roenja deteta poinju socijalne
interakcije, ono je od samog poetka razvoja "utkano u socijalno korito humano elaborirane
sredine" (Vigotski). Psihiki razvoj se odvija u procesu aktivnosti i zavisi od uslova i
prirode te aktivnosti. Najpre se javlja manipulativna delatnost (prva godina), zatim
predmetna delatnost (od druge godine), igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko
uenje.
Brojnim istraivanjima ruski autori su utvrdili i razvojni redosled oblika miljenja:
opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje. Poetni oblici miljenja
imaju opaajno-praktini karakter: dete reava probleme uz pomo praktinih radnji.
aenko i Lavrentjeva (1998) ovu karakteristiku opaajno-praktinog miljenja u reavanju
zadatka saimaju sa "misliti - znai raditi". I Podakov (1984) naglaava da unutranjim
intelektualnim procesima prethodi spoljanja, predmetna delatnost. Krajem senzomotornog
perioda spoljanja radnja se zamenjuju simbolikom - isprobavanjem u vidu interiorizovane
radnje. Ona se interiorizacijom preobraava u psihiku delatnost, uoptava se i skrauje.
Meutim, predmetna delatnost koja protie u formi spoljanjih, istraivakih radnji nee
odmah dovesti do viih nivoa interiorizacije. Kod male dece nije odmah uspostavljen put
"od ina do misli" jer se najpre formiraju predstave - nastaje opaajno-predstavnog
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





74
miljenje. Predstave pruaju mogunost preobraavanja predmeta na mentalnom planu;
dete razvija sposobnost da na planu predstava izdvaja, kombinuje i povezuje razliite
delove i detalje predmeta - koji su vani za reavanje datog zadatka.
Ovladavanje nainima korienja najprostijih ljudskih orua i njihova upotreba, pri
reavanju misaonih zadataka ili saznavanju svojstava okruenja, ne znai samo sticanje
novih operacija ve i razvoj misaonih sposobnosti (alomorfni razvoj). Pri korienju
sredstva da se doe do cilja dete treba da savlada motornu vetinu upotrebe ljudskih orua.
Da bi formiralo operaciju sa oruem dete treba da otkrije nain njegove upotrebe. Dete
eksplicitno ili implicitno od odraslog ui socijalno izgraene naine upotrebe orua.
Koristei uopteno iskustvo dete moe rasuivati na verbalnom planu, da misaono pripremi
i predvidi karakter budue radnje. Verbalno miljenje kod dece se javlja na uzrastu 5-6
godine. To znai da se interiorizacijom spoljanjih akcija obrazuju opaajno-predstavne i
verbalne, pojmovne forme miljenja. Zaporoec i Minska (1967, prema Brkovi, 2000)
prouavali su uslove i mehanizme prelaska sa opaajno-praktinog na refleksivno miljenje
(slika 3).

Sl. 3: Zavisnost uspeha od naina reavanja problema
Najvie uspeha imaju deca koja zadatak
reavaju praktino (oznaka 1); tada 55%
dece uzrasta 3-4 godine uspeva da nae
pravilno reenje, dok su na uzrastu 6-7
godina skoro sva deca uspena (96,3%).
Sa uzrastom raste uspenost reavanja
zadataka na opaajno-predstavnom nivou
(oznaka 2), uz pomo crtea i slika. Na
verbalnom planu (oznaka 3), deca
poinju uspeno da reavaju zadatke tek
na uzrastu 5- godina (15%).
Ovim su autori potvrdili i razvojni redosled pojedinih oblika miljenja: opaajno-praktino,
opaajno-predstavno i verbalno miljenje. U zadacima koji angauju verbalno miljenje
uspeh su imala samo deca koja koriste vizuelni tip orijentacije. Za njih je potrebna
orijentacija na planu predstava koje su povezane sa govorom. To potvruje da je prelaz sa
opaajno-praktinog na opaajno-predstavno i verbalno miljenje zavisan od razvoja
aktivnosti orijentacije i istraivanja uslova zadatka - prelaza od motorne na vizuelnu a zatim
misaonu orijentaciju i istraivanje u problem situaciji.
5.4. Odlike razvoja dejeg miljenja
Izmeu dejeg miljenja i miljenja odraslih postoje kvalitativne razlike u pogledu sadraja,
strukture i naina funkcionisanja. Nalazi istraivaa daju uvid u prirodu promena koje se
dogaaju u toku intelektualnog razvoja iz kojih moemo da zakljuimo da se miljenje
razvija:
od vezanosti za neposredno iskustvo (spoljanje konkretne akcije) ka zameni
stvarnosti simbolikim predstavnicima sve vee apstraktnosti (rei i pojmovi);
od egocentrinog (nerazlikovanja vlastitog bia i okoline, svoga stanovita od tueg)
ka socijalizovanom ;
od konkretnog ka apstraktnom miljenju (od ina do misli); spoljanja, predmetna
delatnost prethodi unutranjim intelektualnim procesima (upotrebi apstraktnih
pojmova);
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





75
od usmerenosti na jedan aspekt stvarnosti ka istovremenom zahvatanju vie aspekata;
od upotrebe spoljanjih simbola (simbolike motorne radnje) ka unutranjim
simbolima (verbalnom miljenju);
od prirodnih refleksa, preko steenih navika ka sloenim intelektualnim radnjama.
Ovu poslednju karakteristiku razvoja dejeg miljenja Pijae prikazuje u stadijumima
kognitivnog razvoja (od senzomotorne faze do formalnih operacija) a Vigotski i njegovi
sledbenici kroz razvojne faze miljenja (od opaajno-praktinog do pojmovnog,
apstraktnog miljenja).
I Pijae i Vigotski u svojim teorijama razvoja govore o metakognitivnim sposobnostima
koje se javljaju na zrelim stupnjevima razvoja miljenja kada su formirani sistemi pojmova.
Metakognitivne sposobnosti omoguavaju upoznavanje samog sebe kao saznajnog bia; to
su sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i posredujuu funkciju. Oba
autora ukazuju da razvoj metakognicije pripada kvalitativno viem stupnju razvoja
kognicije kada dolazi do "osveivanja" - pod im podrazumevaju akt kognicije u kome
intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne
kontrole: upravljanja, voenja i procene kognitivnih aktivnosti. Meutim, ono to vai za
razvoj ukupnog procesa miljenja: da se moe podsticati, i ako se nita ne uradi za njegov
razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadoknaditi proputeno - to isto vai
i za razvoj metakognicije. Kod deteta treba razvijati proces saznavanja, podsticati razvoj
metakognicije (svesti o sopstvenom procesu saznavanja) i metamemorije (svesti o
sopstvenom procesu pamenja).
Neke funkcije metakognicije podrobno je ispitao i opisao Flejvel (Flavell, 1977):
postavljanje problema i odreivanje moguih puteva reavanja;
znanje o tome koji je kognitivni proces neophodan za reenje problema (poznavanje
zahteva zadatka i vetina izbora odgovarajue strategije);
aktiviranje kognitivnih procesa i metoda reavanja (saznavanja);
fleksibilnost u traganju za reenjem (odustajanje od neefikasnih u korist novih, boljih
modela reenja);
kontrola panje (zadravanje panje na tekom zadatku);
kontrola procesa reavanja zadatka, otklanjanje protivurenosti;
poverenje u mogunosti vlastitog miljenja, uporno traganje za uspenim modelom
reenja;
stremljenje ka elegantnom reenju, najbrem i najsavrenijem reenju.
Uenici kod kojih su dobro organizovane funkcije metakognicije planski i svrhovito
reavaju saznajne zadatke, bolje koriste i razvijaju svoje sposobnosti miljenja.
5.5. Osobenosti govora na kolskom uzrastu
Govor je sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih
simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: rei
su nosioci znaenja, pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. Govor privlai panju
razvojnih psihologa i kao jedno od najvanijih sredstava socijalizacije i podsticanja
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





7
psihikog razvoja u celini. Pomou govora dete identifikuje, diferencira i organizuje stvari i
svet oko sebe, proirujui ga i van opaajnog domena.
Dolaskom u kolu deca raspolau bogatim renikom da mogu da razumeju poruke uitelja.
U jedinstvenom renikom fondu dece najobimniji je pasivni renik jer su u njemu sve rei
koje prepoznaje i razume ali ih aktivno ne koristi. Ispitivanja govornog razvoja kod uenika
osnovne kole pokazuju da se sa kolskim uzrastom renik znaajno uveava, kako pasivni
renik tako i aktivan renik koji se koristi usmenom govoru i pismenom izraavanju (V.
Luki, 1972, tabela 2.
Tabela 2: Pasivni renik uenika osnovne kole
Uzrast II III IV V VI VI VIII
Selo 7980 11430 16496 17689 22610 26068 30324
Grad 8645 16226 20748 25935 27531 30989 32319
Ukupno 8370 14231 18886 21679 25137 28595 31255
Postoje razlike izmeu seoske i gradske dece koje se na mlaem kolskom uzrastu
uveavaju, a pri kraju osnovnog kolovanja znatno smanjuju. Blia analiza ukazuje da
postoje i vrlo velike individualne razlike u pasivnom reniku uenika na svim uzrastima.

ta pokazuju ostali nalazi istraivanja
dejeg govora u kolskom uzrastu? Za
uspenu komunikaciju u nastavi
najznaajniji je aktivni pisani renik
uenika osnovne kole. U jednom
obimnom ispitivanju kod nas na uzrastu
uenika od II do VIII razreda, naeno je da
se pisani renik sa uzrastom poveava sa
blagim usporenjem izmeu IV i V razreda i
na kraju osnovn ekola, kao i kod pasivnog
renika (slika 3).
Slika 3: Pregled uveanja fonda razliitih rei sa
uzrastom
Vera Luki (1972) nalazi da je u aktivnom reniku dece osnovne kole redosled upotrebne
vrednosti rei sledei:
imenice glagoli pridevi prilozi zamenice brojevi predlozi veznici rece uzvici
49% 30% 12% 4% 1% 1% 1% 0,5% 0,3% 0,2%
Koliko su renik udbenika, tampe, poezije i predavanja nastavnika saglasni u pogledu
zastupljenosti pojedinih vrsta rei u poreenju sa dejim pisanim i usmenim renikom?
Nalazi ukazuju da su redosled i zastupljenost rei esto poremeeni i u predavanjima i u
udbenicima. Ako se nesrazmerno uvode nove rei (pojmovi), ako postoji velika razlika u
redundantnosti aktivnog dejeg renika i izlaganja, uenicima moe biti otean prijem i
obrada sadraja predmeta.
Pisani govor je najvee dostignue kolskog deteta. U pisanom govoru sve se mora reima
saoptiti i zato je on "najreitiji, najtaniji i najrazvijeniji vid govora" (Vigotski, 1977).
Pisani govor je monoloka vrsta govora. Na drugoj strani i itanje je izrazito individualni
doivljaj. Kako je itanje za savremenog oveka najznaajniji oblik komunikacije i
transmisije znanja, to i razvoj sposobnosti samostalnog itanja zahteva posebnu panju. U
koli od razvijenosti sposobnosti itanja znaajno zavisi kolski uspeh u svim nastavnim
oblastima.
6
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





7
5.6. Proces formiranja pojmova kod dece
Kako se razvijaju pojmovi? Kako svet bebe, kojim dominiraju opaaji, sa uzrastom postaje
pojmovni svet odraslih? Ako pojam predstavlja simboliku zamenu za bitnu zajedniku
karakteristiku svih pojedinanih sluajeva, ako sa pojmovima dete dosee sutinu, bit
saznatog - onda je zaista izuzetno znaajno znati kad i kako se on formira. Istraivanja
ukazuju da je razvoj pojmova jedan unutranji proces. Taj proces eksperimentator pokuava
da "iznese napolje", nastojei da ga pri tome ne poremeti i izmeni, da bi ga verno opisao i
objasnio.
Na osnovu eksperimentalnih nalaza, Vigotski zakljuuje da pojmovi, a zajedno sa njima i
znaenje rei, prolaze u svom razvoju nekoliko stupnjeva. Opta zakonitost koju Vigotski
otkriva je "da razvoj procesa koji kasnije izazivaju formiranje pojmova poinje u
najranijem detinjstvu, ali tek u pubertetu sazrevaju, uobliavaju se i razvijaju one
intelektualne funkcije koje u osobenom spoju ine psihiku osnovu formiranja pojmova"
(Vigotski, 1996). Ta tri osnovna stupnja u procesu razvitka pojmova jesu: sinkret, kompleks
i pojam. Razvojni stupnjevi postoje uporedo, tj. proces ne treba shvatiti mehaniki, kao da
se sledei stupanj javlja tek poto se prethodni u potpunosti razvio.
Prvi stupanj (mlai predkolski uzrast) razvoja pojmova su sinkreti. U toj etapi re za dete
nema sutinsko znaenje. Dete u ogledu povezuje figure po njihovoj prostornoj blizini ili
nekom drugom sluajnom utisku.
Drugi stupanj u razvoju pojmova ine kompleksi. Miljenje u kompleksima uzima u obzir
stvarna, objektivna svojstva predmeta. Kompleksi se javljaju u nekoliko razliitih oblika.
Pseudopojam je oznaen kao najdominantniji oblik kompleksnog miljenja u predkolskom
uzrastu. Dete vri grupisanje najee pod uticajem verbalnog oznaavanja odraslih, ne ume
verbalno da iskae pravilo grupisanja (nije apstrahovalo bitno svojstvo), ne vri proirivanje
formirane klase novim lanovima (nema transfera, ekstenzije klase). Vigotski pored
funkcionalnog znaaja pseudopojmova u sporazumevanju sa odraslima, ovaj oblik
kompleksnog miljenja smatra karikom koja spaja komplekse i pojmove, on istie: "To je
most izgraen izmeu konkretnog, opaajno-predstavnog i apstraktnog miljenja deteta".
Trei stupanj u razvoju pojmova kod dece je pravi pojam. On se formira kada se niz
apstrahovanih svojstava ponova sintetizuje, i kada tako dobijena apstraktna sinteza postane
osnovni vid miljenja. Pri formiranju pojmova presudnu ulogu ima re. Re je znak, oznaka
za opte svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje. U stvaranju pojmova uestvuju
sve elementarne intelektualne funkcije u naroitom spoju, pri emu je sredinji trenutak
cele te operacije funkcionalna upotreba rei kao sredstva voljnog usmeravanja panje,
uoptavajua apstrakcija: izdvajanja pojedinih bitnih obeleja, njihovog sintetizovanja i
simbolizovanja pomou znaka, rei sa signifikativnom funkcijom. Na ovo se nadovezuje
uspostavljanje veza meu pojmovima, odreivanje njihovog mesta u sistemu pojmova.
Vigotski u svom daljem istraivakom radu razdvaja spontane, svakodnevne i naune
pojmove. Spontani pojmovi su "uoptavanja stvari". Nauni pojmovi se formiraju
"uoptavanjem misli", refleksivnom apstrakcijom. On ukazuje da i nastava u kojoj se stiu
nauni pojmovi mora biti individualizovana i usklaena sa razvojnim nivoom uenika.
Uenike motivisati, stvoriti kod njih nameru i cilj da usvoje pojam jer od toga zavisi
usredsreivanje panje na relevantne atribute pojma.
I nastava, kao i drugi oblici rada ljudi, ako se izvodi uz pomo savrenijih tehnikih
pomagala je faktor psihikog razvoja (alomorfni razvoj). Najvanije je da nastava podstie
7
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





78
razvoj poimanja - refleksivnih vetina. Dete treba da u procesu uenja bude svesno onoga
to ini - a poimanje e biti in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Samo poimanje
se zasniva na uoptavanju sopstvenih psihikih procesa, koje uslovljava ovladavanje njima.
Refleksivne vetine omoguavaju poimanje - svest o samoj delatnosti svesti
(metakognitivne sposobnosti). To je posebno izraeno pri razvitku naunih pojmova.
Vigotski otkriva da su pojmovi povezani po principu optosti i da svakoj strukturi optosti
odgovara i sopstveni specifini sistem logikih misaonih radnji moguih uz tu strukturu.
Dok su spontani pojmovi deteta van sistema, jer su nastali iz iskustvenih veza - veza meu
samim predmetima, nauni pojmovi od samog nastanka imaju sistem i karakteriu se
isposredovanim odnosom prema objektima i drugim pojmovima. I upravo kroz to se
ostvaruje transferna vrednost naunih pojmova - u preobraavanju spontanih pojmova
deteta i njihovom uvoenju u sistem, to podie celokupan deji intelektualni razvoj na vii
stupanj.
Pregledom nalaza brojnih istraivanja moe se zakljuiti da je razvoj pojmova u stvari
razvoj samog miljenja. I razvoj pojmova je proces koji poinje u ranom detinjstvu, dostie
u adolescenciji vie, zrelije forme i nastavlja se u odraslom dobu. Autori se slau da se i
pojmovi, kao i miljenje, razvijaju po principima: "od konkretnog ka apstraktnom" i "od
pojavnog ka sutinskom". U procesu formiranja pojmova velika uloga rei: imena pojma.
Bez znakova i rei nema pojmova. Meutim, dete pojam pre formira i koristi nego to je u
stanju da ga definie. Istraivanja formiranja pojmova ukazuju da dete ne prima gotove
pojmove pasivno, ono je aktivan inilac, to stalno mora da ima na umu i roditelj i
nastavnik i pisac udbenika.
Pri usvajanju pojmova nuno je uvek ukazivati na sutinu. Ali najvei problem je u tome
to su bitne odlike najee skrivene, nisu "opaljive" - moraju se "uvideti". Tek ako
vaspita ima na umu sve "unutranje" i "spoljanje" faktore: proces formiranja pojma, faze
kroz koje taj proces prolazi, odlike koje dete koristi u formiranju pojma i intelektalni
stupanj na kome se dete nalazi, i ako je nivo motivacije za uenje pojma, i deteta i
vaspitaa, zadovoljavajui - mogu se oekivati najpovoljniji ishodi.
6. FAZE RAZVOJA TEHNIKE PISMENOSTI U PERIODU KOLOVANJA
U toku osnovnog i srednjeg obrazovanja uenici integriu brojna znanja, vetine, navike,
razvijaju sposobnosti i formiraju osobine koje su formativne za njihovo budue delovanje.
S obzirom da je period kolovanja relativno dug, to su kolski uticaji veoma znaajan faktor
usmeravanja razvoja pojedinca. Iz ugla razvoja tehnike pismenosti, period kolovanja je
vremenski okvir za tri faze ovog razvojnog procesa. Nivoi uenja i pouavanja definisani su
prema Van Hilovom modelu konstrukcije nastave.
II faza: U toku ranog kolskog uzrasta, odnosno poznog detinjstva (od 7 do 11 godina)
odvija se druga faza razvoja tehnike pismenosti, a prepoznaje se kao faza formiranja prvih
spontanih pojmova o tehnikim pojavama i predmetima i tehnoloki procesima, kao i razvoj
svakodnevnih, jednostavnih tehnikih vetina.
Razvojna dostignua i razvojni zadaci u II fazi: razvijena saznajna interesovanja;
razvoj voljne panje u porastu; dete je na nivou konkretnih operacija; kola podstie
razvoj pojmova pri emu se koristi ranije steeno iskustvo.
Drugi nivo uenja: deskripcija, opisivanje opisnih elemenata;
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





79
Aktivnost uenika: uenici razmiljaju o sadrajima sa prvog nivoa koje su na
prethodnom nivou opaali; uoavaju odnose i elemente, opisuju ih jer su to opisni
elementi; nastavlja manipulaciju predmetima kao jednostavnim tehnikim sistemima.
Oblici uenja: praktino uenje (receptivno i otkrivajue), smisaono verbalno
receptivno uenje usmereno ka usvajanju tehnikog renika, uenje otkrivanjem,
kooperativno uenje,
Drugi nivo pouavanja: faza istraivanja, voena orijentacija;
Aktivnost uitelja u oblasti razvoja tehnike pismenosti i kulture uenika u II fazi:
uitelj vodi uenike kroz odnose koji postoje u odreenoj tehniko-tehnolokoj
strukturi; priprema didaktiki tehniki materijal, modele i ureaje; prevodi deje
spontane iskustvene pojmove u pojmove tehnikog renika; usmerava proces
miljenja sugestijama, retorikim pitanjima, podsticanjem vrnjakih sugestija
Sadraji tehnikog podruja dostupni i potrebni u II fazi: sadraji primereni za
prethodnu fazu, aktivnosti manipulisanja konstruisanja sa didaktikim modelima i
sloenim igrakama, konstruktorima i prirunim materijalima; razvoj manuelnih
tehnikih vetina; demonstriranje i simuliranje fizikih osnova tehnikih i tehnolokih
procesa i aktivnosti; rekonstrukcija tehnikih modela, predmeta i ureaja; razvijanje
tehnikog renika, imenovanje tehnikih predmeta, ureaja i procesa; integracija rada
jednostavnijih tehnikih ureaja i model;
Praenje i ocenjivanje: kontinuirano praenje napredovanja uenika u usvajanju
tehnikih znanja i vetina pomou praenja izvravanja manipulativnih tehnikih
vetina, kreativnog oblikovanja tehnikih modela, grupnih projekata, ispitivanja
informisanosti i elementarnog tehnikog renika intergrupnim kvizovima i slinim
usmenim proverama znanja.
III faza: U toku starijeg osnovnokolskog uzrasta, odnosno rane adolescencije (od 11/12 do
14/15 godina) odvija se trea faza razvoja tehnike pismenosti a prepoznaje se kao faza
formiranja sistema naunih pojmova o tehnikim pojavama i tehnolokim procesima, razvoj
tehnikih vetina i planiranje tehnolokih procedura.
Razvojna dostignua i razvojni zadaci u III fazi: intelektualni razvoj dostie nivo
formalnih operacija; unapredjuju se formirani sistemi pojmova; dominira verbalno
miljenje.
Poseban i veoma vaan razvojni zadatak: donoenje prve profesionalne odluke, izbor
kole i izbor zanimanja.
Trei nivo uenja: teorijski nivo sa logikim osnovama:
Aktivnost uenika: uenici postaju svesni tehnikih i tehnolokih pojava i odnosa,
pokuavaju da izraze reima procese i osnovne uzrono-posledine odnose, polako
ue struni tehniki jezik; uenik praktino primenjuje usvojene pravilnosti, kreira i
modeluje tehnike pojave i predmete, selektivno koristi tehnika sredstva i procedure,
planira tehnoloke procese (tok izrade tehnikih ureeja, tehnoloke procedure);
Oblici uenja: verbalno smisaono receptivno uenje, uenje reavanjem problema,
kooperativno uenje, praktino uenje
Trei nivo pouavanja: faza objanjavanja (osnovni nivo objanjavanja);
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





80
Aktivnost nastavnika u oblasti razvoja tehnike pismenosti i kulture uenika u III fazi:
razgovor i voenje procesa objanjavanja nastavnik ne objanjava ve usmerava
uenike da daju svoje miljenje o pravilnostima i odstupanjima koje su primetili,
usmerava njihov razvoj tehnikog jezika vodei rauna da ne meaju opis situacije sa
strunim jezikom; priprema didaktiki tehniki materijal, pre svega raunarske
animacije i simulacije za usmeravanje procesa uenja, utvrivanja zakonitosti
funkcionisanja i generalizacije; podstie vrnjake procese uenja; postavlja tehnike
probleme;
Sadraji tehnikog podruja dostupni i potrebni u III fazi: sloenije tehnike
konstrukcije, modeli, simulacije rada tehnikih aparata ureaja; pisani radni materijal i
uputstva za izvoenje tehnikih vetina; predstavljanje tehnikih sistema;
predstavljanje i diferenciranje tehnikih podruja; sistematska objanjenja
funkcionisanja tehnikih ureaja i sistema; kreiranje modela i razvijanje tehnikih
vetina; projekti.
Praenje i ocenjivanje: kontinuirano praenje napredovanja pomou testova znanja,
projektnih zadataka, grupnih aktivnosti, samostalnih saoptenja, samoocenjivanja,
vrnjakog ocenjivanja
IV faza: Na kraju osnovnog obrazovanja i u toku srednjeg obrazovanja, odnosno u periodu
srednje i pozne adolescencije i kasnije (od 14/15 godina), odvija se etvrta faza razvoja
tehnike pismenosti a prepoznaje se kao faza razvoja sistema naunih pojmova teorija i
sloenih tehnikih i tehnolokih vetina.
Razvojna dostignua i razvojni zadaci u IV fazi: razvijene formalne operacije
omoguavaju razumevanje teorijskih sistema, eksperimentisanje, samostalno
reavanje problema.
Vaan razvojni zadatak: donoenje profesionalne odluke, izbor daljeg kolovanja ili
profesionalnog delovanja
etvrti nivo uenja (objedinjuje etvrti i peti nivo uenja po Hilu): formalno-logiki,
deduktivni;
Aktivnost uenika: koriste tehnike zakonitosti za razumevanje tehnikih i
tehnolokih pojava, ureaja itd; primenjuju formalnu proceduru zakljuivanja i
dokazivanja na osnovu optih usvojenih znanja (generalizacija ); analiziraju
tehnike odnose; usvaja simbole, razvija tehniki jezik i sistem tehnikih pojmova;
reavaju tehnike probleme; shvataju tehnike zakonitosti i izgrauje stavove prema
tehnici i tehnologiji, strukturu tehnike kulture; iskazuju sopstveni sistem tehnikih
pojmova i usvojenih termina; primenjuju tehnika znanja u svakodnevnom okruenju;
koriste sloene tehnike ureaje i sloene tehnoloke procedure; prepoznaju i
otklanjaju jednostavnije zastoje u radu tt sistema u svakodnevom okruenju;
primenjuju i razvijaju tehnike profesionalne i profesionalno funkcionalne vetine i u
okviru tehnikih, ali i netehnikih profesija; osmiljava simulacije tehnikih pojava
Oblici uenja: verbalno smisaono receptivno uenje, uenje reavanjem problema,
praktino uenje
etvrti nivo pouavanja (objedinjuje etvrti i peti nivo po Van Hilu): faza slobodne
orijentacije i potom integracije;
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





81
Aktivnost nastavnika u oblasti razvoja tehnike pismenosti i kulture uenika i IV fazi:
predstavlja sloene teorije i sistematizuje saznanja tehnikih nauka; usmerava
uenikovo oblikovanje sistema naunih tehnikih znanja i pojmova; objanjava
funkcionisanje sloenih tehnikih sistema, demonstrira sloene tehnike vetine;
prikazuje simulacije tehnikih procedura i; modeluje simulacije jednostavnijih
tehnikih procedura i pojava; prati uenikovo reavanje tehnikih problema, kreiranje
tehnikih sistema i procesa, kao i izvoenje sloenih tehnikih vetina (profesionalnih
vetina u tehnikim i tehnolokim podrujima obrazovanja),
Sadraji tehnikog podruja dostupni i potrebni u IV fazi: sloene tehnike vetine,
projekti i planovi, sadraj tehnikih nauka podruja rada u okviru tehnike; sistemi
tehnikih i drugih proceduralnih znanja i vetina; sistemi tehnikih i profesionalnih
znanja i vetina;
Praenje i ocenjivanje: kontinuirano praenje napredovanja uenika u usvajanju
tehnikih i proceduralno-profesionalnih znanja i vetina testovima znanja, radnim
probama, projektnim zadacima, samostalnim esejima o razvoju pojedinanih tehnikih
reenja, samoocenjivanjem i vrnjakim ocenjivanjem.
7. PRIPREMA NASTAVNIKA ZA OSTVARIVANJE ZADATAKA TEHNIKOG
OPISMENJAVANJA UENIKA
Nastavnik je akter socijalne interakcije kakva je nastava koji deluje i na postizanje
funkcionalno primenljivih znanja, i na budui profesionalni razvoj uenika.
Sloenost opisanih aktivnosti (poglavlje 6) koje nastavnik treba da primeni da bi podsticao i
usmeravao razvoj tehnike pismenosti uenika, razvoj funkcionalno primenljivih tehnikih
znanja i vetina, zahteva odgovarajue inicijalno obrazovanje i redovno struno
usavravanje nastavnika.
Sadraji tehnikog obrazovanja funkcionalni za postizanje tehnike pismenosti uenika,
kao i postavljeni ciljevi i ishodi, ostvaruju se od poetka kolovanja u vie nastavnih
predmeta, ali i u vie nastavnih tema. Stoga za razvoj tehnike pismenosti nije odgovoran
samo nastavnike tehnikog obrazovanja, ve i drugi nastavniki profili, pre svega uitelji
koji posebno u pojedinim izbornim predmetima u naem kolskom sistemu treba da
doprinesu iniciranju tehnikih vetina i tehnikih interesovanja uenika. A, da li su svi
akteri nastavnog procesa koji usmeravaju i tehniko opismenjavanje uenika spremni za
ovu aktivnost, ili se, radei sa poetnim osnovnokolskim uzrastima, oslanjaju na sopstvena
tehniko-tehnoloka znanja - implicitna znanja nemajui metodiku pripremljenost za
tehniko podruje? Uitelji koji rade sa uenicima od I do IV razreda jesu metodiki
(psiholoko-pedagoko-metodiki) osposobljeni za nastavni proces mnogo vie od svih
ostalih nastavnika, jer su u toku studija pohaali nastavu vie metodika, ali uitelji nisu
usvajali tehnika znanja i vetine.
Pratei osposobljenost nastavnika tehnikog podruja koji rade sa uenicima u srednjoj
koli, sem izuzetaka, nastavnici su tehniki osposobljeni za programski deo nastave
tehnike, ali nisu metodiki pripremani za nastavu tehnike jer je najee realizuju inenjeri.
Kompleksnost posla koji treba da obave ovi nastavnici, stoga zahteva i sistematsko
pripremanje za rad u nastavi tehnike - inicijalno nastavniko obrazovanje koje obuhvata
tehnike nauke, primenjene tehnike discipline, pedagoke i psiholoke predmete i sadraje,
a sve to integrisano metodikim okvirom, i budue kontrinuirano usavravanje.
Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006. Aleksa Brkovi, Dragana Bjeki





82
8. ZAKLJUAK
Tehniko opismenjavanje uenika, kao integralni deo posebnih nastavnih predmeta, ali i
kao deo svih nastavnih disciplina u koli, zasniva se na psiholokim karakteristikama i
razvojnim potrebama uenika, kao i na zahtevima drutva i poslovnih sistema.
Istovremeno, razvoj tehnike pismenosti i kulture se odraava na sloen individualni razvoj
podstie usvajanje funkcionalnih znanja i vetina i snalaenje u svakodnevnom
okruenju.
Osnovne faze tehnikog opismenjavanja:
vizuelno-akciono uenje kroz igru o tehnikim pojavama i vetinama;
razvoj spontanih pojmova o tehnikim pojavama i usvajanje osnovnih tehnikih
vetina;
formiranje sistema naunih pojmova o tehnikim pojavama i usvajanje tehnolokih
procedura;
razvoj sistema naunih pojmova i teorija i sloenih tehniko-tehnolokih vetina,
usmeravajue su i u radu nastavnika, i u oblikovanju nastavnih programa i sadraja u
tehnikim nastavnim disciplinama, a posebno u sklopu predmeta tehniko obrazovanje.
9. LITERATURA
[1] Bjeki, D., Bjeki, M., Papi, . (2005): Praktikum 1, aak: Tehniki fakultet.
[2] Brkovi, A. (2000): Razvojna psihologija, Uiteljski fakultet Uice
[3] Bruner, J.S. & Greenfield, P.M. (1969): Kultura i kognitivni razvoj, Psihologija, 1.
[4] Flavell, J.H. (1977): Cognitive development, New Jersey: Prentice-Hall.
[5] Ivi, I. i dr. (1976): Razvoj i merenje inteligencije, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
[6] Klark, A.M. i Klark, A.D.B. (1987): Rano iskustvo, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
[7] Luki, V. (1970): Uticaj gradske i seoske sredine na veliinu pasivnog renika uenika
osnovnokolskog uzrasta, Beograd: Nauna knjiga.
[8] Musen P.H., Conger J.J., Kagan J. & Huston A.C. (1984): Child development and
personality, New York: Harper &Row, Publishers, Inc.
[9] Pijae, . i Inhelder, B. (1977): Intelektualni razvoj deteta, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
[10] Podakov, N.N. (1984): Praktino miljenje kod dece, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
[11] mit, V.H.O. (1992): Razvoj deteta, Beograd: Piccadilly Books Co.
[12] Valon, A. (1985): Psihiki razvoj deteta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.
[13] Venger, L. A. (1998): u predgovoru knjizi Psihiki razvoj predkolskog deteta - aenko,
O. M. i Lavrentjeva, T. V. , Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
[14] Vigotski, L.S. (1996): Deja psihologija, etvrti tom sabranih dela, Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
[15] Zelji, M. (2005): Nivoi u procesu uenja matematikih pojmova, Pedagogija, 4/2005:
544-557.