Univerzitet u Beogradu

ARHITEKTONSKI FAKULTET









prof dr Duanka orevi
mr Milica Pejanovi



OSNOVI MENADMENTA
skripta za III godinu OAS









Beograd, 2013.

2

SADRAJ

1 UVOD .................................................................................................................. 4
1.1 Pojam i definicija menadmenta (upravljanja projektima) .................................... 4
1.2 Funkcionalne oblasti upravljanja projektima ........................................................ 5
2 UESNICI U GRAENJU ................................................................................... 7
2.1 Investitor ................................................................................................................ 7
2.2 Konsultant .............................................................................................................. 7
2.3 Projektant ............................................................................................................... 7
2.3.1 Odgovorni projektant ....................................................................................... 7
2.4 Izvoa ................................................................................................................... 8
2.5 Dravna uprava ...................................................................................................... 8
3 MEUSOBNI ODNOSI UESNIKA U GRAENJU............................................ 9
4 TEHNIKA DOKUMENTACIJA ........................................................................ 11
4.1 Generalni projekat ............................................................................................... 11
4.2 Idejni projekat ...................................................................................................... 11
4.3 Glavni projekat .................................................................................................... 12
4.3.1 Tehnika kontrola glavnog projekta ............................................................... 12
4.4 Izvoaki projekat ............................................................................................... 13
4.5 Projekat izvedenog stanja .................................................................................... 13
5 PROCEDURA DOBIJANJA GRAEVINSKE DOZVOLE ................................. 14
5.1 Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole .................................................... 14
5.2 Procedura za objekte u nadlenosti optine (grada) ............................................ 14
5.2.1 Zahtev za izdavanje graevinske dozvole ...................................................... 14
5.2.2 Prijava poetka izvoenja radova ................................................................... 15
5.2.3 Pripremni radovi ............................................................................................. 15
5.3 Posebni postupci za objekte u nadlenosti Ministarstva ..................................... 15
5.3.1 Prethodni radovi ............................................................................................. 15
5.3.2 Prethodna studija opravdanosti ...................................................................... 16
5.3.3 Studija opravdanosti ....................................................................................... 17
6 TENDERSKE PROCEDURE I IZBOR IZVOAA ........................................... 19
6.1 Definicije i naela tendera ................................................................................... 19
6.2 Vrste tenderskih procedura .................................................................................. 20
6.3 Postupak izbora izvoaa- tenderska procedura .................................................. 20
6.3.1 Aktivnosti naruioca- investitora ................................................................... 20
6.3.2 Priprema ponude ............................................................................................ 21
6.3.3 Postupak rangiranja i kriterijumi .................................................................... 22
6.4 Restriktivni postpak (dvostepena licitacija) ........................................................ 22
6.5 Vrste i modaliteti ugovora ................................................................................... 23
6.5.1 Definisanje ugovorne strategije ...................................................................... 23
6.5.2 Vrste ugovora prema nainu utvrivanja cene ............................................... 23
6.5.3 Ugovaranje projektovanja i izgradnje (inenjering) ....................................... 24
7 UPRAVLJANJE TROKOVIMA ....................................................................... 25
7.1 Inicijalni trokovi investitora ............................................................................... 25
7.2 Metode procene i prorauna trokova ................................................................. 25
7.3 Predmer radova .................................................................................................... 27
7.4 Predraun radova ................................................................................................. 29
7.4.1 Predraunski opis (opis pozicije) ................................................................... 29
7.4.2 Opti opis ........................................................................................................ 30
3
7.5 Struktura cene graevinskog proizvoda .............................................................. 30
7.5.1 Normativi i standardi rada u graevinarstvu .................................................. 32
7.5.2 Analiza cena ................................................................................................... 33
7.6 Praenje i kontrola trokova u toku realizacije .................................................... 34
7.6.1 Naknadni i nepredvieni radovi ..................................................................... 35
7.7 Obraun razlike u ceni- klizna skala .................................................................... 36
7.7.1 Metode obrauna klizne skale ........................................................................ 36
8 UPRAVLJANJE VREMENOM .......................................................................... 39
8.1 Planiranje graenja .............................................................................................. 39
8.1.1 Principi planiranja .......................................................................................... 39
8.1.2 Parametri u planiranju graevinske proizvodnje ............................................ 40
8.1.3 Osnovne faze u procesu planiranja ................................................................. 40
8.2 Vrste planova ....................................................................................................... 40
8.2.1 Izrada statikih planova .................................................................................. 41
8.3 Gantogrami .......................................................................................................... 42
8.4 Ciklogrami ........................................................................................................... 43
8.4.1 Ciklogramsko planiranje ................................................................................ 43
8.5 Tehnike mrenog planiranja ................................................................................ 46
8.5.1 Tipovi mree .................................................................................................. 47
8.5.2 Proraun vremena napred-nazad ................................................................. 47
8.6 Korienje programskih paketa ........................................................................... 49
9 UPRAVLJANJE REALIZACIJOM ..................................................................... 51
9.1 Organizacija graevinskog preduzea ................................................................. 51
9.1.1 Osnovne funkcije preduzea .......................................................................... 51
9.1.2 Oblici organizovanja preduzea ..................................................................... 52
9.1.3 Organizacija tehnike slube .......................................................................... 54
9.1.4 Odgovorni izvoa radova ef gradilita ..................................................... 56
9.1.5 Ostalo osoblje na gradillitu ........................................................................... 56
9.2 Tehnoekonomski elaborat.................................................................................... 57
9.2.1 Projekat organizacije graenja ....................................................................... 58
9.2.2 Kalkulacija planske cene ................................................................................ 59
9.3 Dokumentacija na gradilitu ................................................................................ 60
9.3.1 Knjiga inspekcije ............................................................................................ 60
9.3.2 Graevinski dnevnik ...................................................................................... 60
9.3.3 Graevinska knjiga ......................................................................................... 61
9.3.4 Naplata radova situacije .............................................................................. 63
9.3.5 Radni nalog .................................................................................................... 65
10 UPRAVLJANJE KVALITETOM ............................................................... 66
10.1 Kontrola kvaliteta ................................................................................................ 66
10.2 Struni nadzor ...................................................................................................... 66
10.3 Projektantski nadzor ............................................................................................ 67
10.4 Upravni (inspekcijski) nadzor ............................................................................. 67
10.4.1 Urbanistiki inspektor .................................................................................... 67
10.4.2 Graevinski inspektor .................................................................................... 68
10.5 Primopredaja objekta ........................................................................................... 69
10.5.1 Kolaudacija ..................................................................................................... 69
10.5.2 Tehniki pregled objekta ................................................................................ 69
10.5.3 Probni rad ....................................................................................................... 69
10.6 Upotrebna dozvola ............................................................................................... 70

4
1 UVOD

Ovo tivo je namenjeno prvenstveno studentima arhitekture kao osnovna literatura za
predmet Organizacija graenja i osnovi menadmenta. Naime, iako u ovoj oblasti ima dosta
literature, ona nije prilagoena u potpunosti programu za studente arhitekture, pa moe posluiti
samo kao dopunska literatura.
Zato ovaj naziv i ta on zapravo znai?
Organizacija graenja oznaava skup aktivnosti preduzetih od strane subjekta (firme,
preduzea) u okviru priprema, organizovanja, rukovoenja i kontrole graenja, tj. izvoenja
arhitektonskog objekta. S obzirom da se radi o delatnosti izvoaa, tj. graevinskog preduzea gde
je uee arhitekte manje esto (ali ne i iskljueno), program u oblasti organizacije graenja se
razlikuje za studente arhitekture od programa za graevinske inenjere, ija je ovo prevashodna
delatnost.
Ono to bi trebalo da bude budua uloga arhitekte, pored projektovanja, je objedinjavanje
svih aktivnosti u procesu stvaranja arhitektonskog objekta i struna pomo investitoru u relizaciji i
kontroli ovih aktivnosti. To oznaava upravo drugi deo naziva predmeta, tj. osnovi menadmenta
i zbog toga je to i naslov ovog tiva. Naime, ovaj tekst predstavlja osnovne pojmove o aktivnostima
u toku (procesu) stvaranja objekta kao realizacije investicionog poduhvata, to on zapravo i jeste.
Jer, da bi se odreenim procesima upravljalo, potrebno ih je prethodno dobro upoznati.
1.1 Pojam i definicija menadmenta (upravljanja projektima)
Izraz menadment, koji je ve naao iroku primenu u svakodnevnom ivotu je engleskog
porekla i mogao bi se prevesti kao rukovoenje, upravljanje. Odgovarajui i najee korien
izraz u duhu naeg jezika je Upravljanje projektima, tanije, opet prevedeno na engleski Project
management.
U ovoj sintagmi pod projektima se podrazumevaju poduhvati koji imaju svoj cilj, sredstva
ili resurse za realizaciju, vreme trajanja, ograniavajue faktore. Kako su ovi poduhvati esto vrlo
sloeni i kompleksni, treba da budu briljivo isplanirani i kasnije u toku realizacije permanentno
kontrolisani da bi se ispunio krajnji cilj, odnosno uspena realizacija.
Upravljanje projektima moe se definisati kao skup akcija usmerenih ka ostvarenju
odreenog cilja.
Upravljanje projektima, kao koncept organizacije i rukovoenja, nastao je u SAD sredinom
prolog veka primenom na velikim stratekim vojnim projektima. Kasnije se kao opti princip
primenjuje u svim oblastima kada je u pitanju kompleksan poduhvat planiran sa odreenim ciljem u
budunosti, sa ogranienim resursima u ogranienom vremenu. Ovde e biti rei o osnovnim
postulatima savremenog menadmenta primenjenim u oblasti projektovanja i izgradnje objekata.
U pocesu izgradnje objekata pojektovanje je samo jedan deo (segment, faza) celokupnog
procesa koji je vrlo sloen i ima vie usnika i gde arhitekta, sem kao projektant, moe da ima i
druge uloge i zaduenja (konsultant investitora, struni nadzor, deo izvoakog tima. Itd.).
Osnovne faze u procesu realizacije projekta su: planiranje, realizacija i kontrola.
5
Na primeru stvaranja jednog objekta faza planiranja bi odgovarala iniciranju ideje,
projektovanju. Faza realizacije izvoenju, i na kraju kontrola izvoenja i kvaliteta objekta.
Unutar svake od ovih faza moe se takoe identifikovati proces planiranja, realizacije i
kontrole. Tako, na primer i u okviru projektovanja nekog objekta moemo govoriti o planiranju,
odnosno preliminarnom prikupljanju informacija, izradi koncepta, zatim samom inu izrade
projekta, i kontroli kvaliteta (ispravnosti) samog projekta
Slika 1. Procesi u toku projekta (poduhvata)

Projekat kao poduhvat treba da ima sledee karakteristike:
- Cilj je planiran u budunosti
- Sloenost posla zahteva odgovarajue tehniko tehnoloke postupke
- Zahteva angaovanje odreenih resursa (materijal, rad, opremu, finansijska sredstva)
- Trajanje realizacije je definisano u okviru odreenog vremena i prostora
- Projekat je jedinstven i neponovljiv (razliit bar u neemu)
- Zahteva organizaciju i rukovoenje
- Nosi odreene rizike i neizvesnosti
- Svi procesi su podloni kontroli.
1.2 Funkcionalne oblasti upravljanja projektima
Da bi se uspeno realizovali ciljevi svakog poduhvata, neophodne su vrlo opsene i
vieznane upravljake aktivnosti, koje se mogu grupisati u nekoliko (tanije, devet, prema PMI
institutu), a to su:
1. Upravljanje integracijom
2. Upravljanje ciljem
3. Upravljenje vremenom
4. Upravljanje trokovima
REALIZACIJA
KONTROLA
PLANIRANJE
6
5. Upravljanje kvalitetom
6. Upravljanje ljudskim resursima
7. Upravljanje komunikacijom
8. Upravljanje rizikom
9. Upravljanje nabavkama
10. Upravljanje zainteresovanim stranama (stakeholder-ima)

Svaka od navedenih oblasti moe se primeniti u bilo kojoj delatnosti koja moe biti predmet
rukovoenja, odnosno u okviru koje se realizuje poduhvat. Kako je ovde predmet izuavanja
upravljanje projektovanjem i graenjem, to e nadalje biti detaljnije obraeni procesi i oblasti
znaajne i karakteristine za ovu vrstu delatnosti.
7
2 UESNICI U GRAENJU
2.1 Investitor
Investitor je lice (pravno ili fiziko) za ije potrebe se gradi objekat, odnosno koji finansira
izgradnju objekta i na ije ime se izdaje graevinska dozvola.
Treba imati u vidu da je glavna motivacija za investitora isplativost izgradnje, odnosno
finansijska korist. To moe biti i u sluaju da objekat radi za svoje potrebe, ili sa namerom da ga
proda, odnosno gradi za druge korisnike.
S obzirom da u optem sluaju investitor nije lice struno u oblasti graevinarstva, a mora da
vodi brojne poslove vezane za izgradnju budueg objekta, on mora da angauje konsultanta (jednog
ili vie), strunjaka koji e u njegovo ime preduzimati odreene poslove.
2.2 Konsultant
Konsultatni mogu biti eksperti za odreene vrste objekata iz arhitektonske ili graevinske
struke, ali isto tako i pravnici, ekonomisti i strunjaci za finansije. Svaki u domenu svoje
specijalnosti, konsultanti mogu da obavljaju odreene poslove u ime investitora. Pravnici oko
pribavljanja raznih dozvola i saglasnosti, obezbeenja prava korenja ili vlasnitva na zemljte, a
ekonomisti u poslovima obezbeenja bankarskih kredita i garancija. Konsultanti arhitektonske ili
graevinske struke mogu da obavljaju vei broj poslova u ime investitora. Konsultant moe samo da
organizuje i vodi poslove oko izrade studija izvodljivosti, angaovanja projektanta, raspisivanja
tendera, ili moe da uzme uee u nekom od tih poslova, na primer u izradi idejnog projekta,
strunog nadzora, itd.
Uloga arhitekte kao konsultanta je vrlo sloena i vieznana. Postoje razne organizacione
forme konsaltinga, odnosno zastupanja investitora od strane arhitekte kao strunjaka koji rukovodi
celokupnim procesom stvaranja objekta.
2.3 Projektant
U optem sluaju, to je preduzee ovlaeno za projektovanje, koje sklapa ugovor sa
investitorom o izradi tehnike dokumentacije.
Kod nas se vrlo esto izraz projektant koristi u smislu autor, kao autor kocepcije objekta,
osnovne ideje. To u izvesnoj meri moe da bude tano kada je u pitanju idejni projekat, koji moe
da potpie jedno (fiziko) lice i overi svojim peatom licence. Kada se radi o glavnom projektu,
odnosno o izradi tehnike dokumentacije za izvoenje, to mora da bude projektantska firma,
preduzee.
2.3.1 Odgovorni projektant
Odgovorni projektant moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke,
odnosno smera, sa licencom za projektovanje.
8
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa visokom strunom spremom ,
poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi
tehnike dokumentacije (najmanje dva projekta) i preporukama najmanje dva odgovorma
projektanta ili Inenjerske komore.
U izradi tehnike dokumentacije postoji vie odgovornih projektanata, prema
specijalnostima, i to: odgovorni projektant arhitekture, konstrukcije, instalacija vodovoda i
kanalizacije, instalacija elektrike, instalacija grejanja itd.
2.4 Izvoa
Izvoa je preduzee, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za
graenje objekata i koje ima strunjake odgovarajueg profila za ovu delatnost.
Izvoa radova potpisuje ugovor sa investitorom o izgradnji objekta, ili dela objekta.
Ukoliko postoji vie izvoaa za pojedine delove objekta, ili faze, investitor je duan da odredi
glavnog izvoaa odnosno nosioca posla, koji ima sva zakonska prava i dunosti kao glavni
izvoa, dok se ostali izvoai tretiraju kao podizvoai, ili kooperanti.
Podizvoa, ili kooperant je preduzee koje izvodi deo radova na objektu, o emu moe da
sklopi ugovor ili direktno sa investitorom, ili sa glavnim izvoaem, ime glavni izvoa izvoenje
dela radova prenosi na kooperanta, odnosno tree lice.
2.5 Dravna uprava
Pod dravnom upravom ovde podrazumevamo skup svih dravnih institucija relevantnih u
poslovima urbanizma, arhitekture i graevinarstva. Njihova nadlenost u optem sluaju je da se
staraju o primeni zakona, propisa, normativa i ostale regulative koja treba da obezbedi pravilnu
izgradnju i skladno uklapanje novog objekta u postojee okruenje. Da pomenemo samo neke:
Ministarsvo za poslove graevinarstva, gradske i optinske sekretarijate za poslove urbanizma i
graenja, komunalne organizacije za vodovod, kanalizaciju, elektriku, grejanje, i druge, Urbanistiki
zavod, Zavod za zatitu spomenika, itd.

9
3 MEUSOBNI ODNOSI UESNIKA U GRAENJU

Na priloenoj emi (slika 2) prikazani su odnosi izmeu uesnika u graenju, koji se
ostvaruju u razliitim fazama projektovanja i graenja.

Slika 2. Meusobni odnosi uesnika u graenju
U prvoj fazi investitor pokree aktivnosti oko pribavljanja lokacije, to se ostvaruje sa
urbanistikim i ostalim nadlenim slubama, zavisno da li se radi o pravu korienja, vlanitvu ili
kupovini zemljita, kao i vrsti objekta u skladu sa pavilima graenja za pojedina podruja - zone.
Nakon pribavljanja informacije o lokaciji, investitor ugovara izadu projekta, odnosno
tehnike dokumentacije (idejnog reenja generalnog projekta) za potrebe izdavnja lokacijske
dozvole. U pojedinim sluajevima investitor moe raspisati arhitektonski konkurs za pribavljanje
idejnog reenja. Istovremeno, projektant tokom izrade projekta od nadlenih urbanistikih i
komunalnih slubi dobija podatke o uslovima za projektovanje (potreba za izradom projekta
prepercelacije, uslovima za projektovanje prikljuaka na infrastrukturu itd), dok inevstitor priprema
neophodnu dokumentaciju za pribavljanje lokacijske dozvole (izvod iz zemljinih knjiga ili
posedovni list, kopiju plana, katastarsko-topografski plan, izvod iz katastra podzemnih instalacijai)
Posle dobijanja lokacijske dozvole, investitor paralalno sa izradom glavnog projekta moe da
pone aktivnosti oko izbora izvoaa, za to je takoe potrebno raspisivanje javnog konkursa (sem
ako se radi o vrlo malim objektima). Graevinska dozvola se izdaje na osnovu idejnog ili glavnog
projekta za kompletan objekta ili njegove delove (faze izgradnje ili pripremne radove).
Izgradnja objekta moe da pone posle prijave poetka izgradnje nadlenom organu koji je
izdao graevisku dovzolu (optine, grada, ministarstva) i gradjevinskoj inspekciji od strane
investitora (u sluaju kada je graevinska dozvola izdata na osnovu idejnog projekta potrebno je
dostaviti i glavni projekta sa izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli dokumentacije). Nadleni
organ izdaje odobrenje za poetak radova.
U
s
l
o
v
i

z
a

p
r
o
j
e
k
t
o
v
a
n
j
e

ugovor zakoni ugovor
Dozvole za graenje,

Pravo korienja zemljita
DRAVNA UPRAVA
Urbanisti, komun.slube
INVESTITOR
Konsultanti
PROJEKTANT
Tehnika kontrola
IZVOA
Podizvoai
10


Slika 3. Nivo angaovanja pojedinih uesnika u izgradnji tokom realizacije poduhvata
Na slici 3. grafiki je prikazan nivo angaovanosti pojedinih uesnika u izgradnji tokom
realizacije projekta. Vidi se da su aktivnisti investitora i projektanta najintenzivnije u poetku,
tokom izrade studija i projekta, dok aktivnosti izvoaa postaju intenzivnije tek kasnije.



IZVOA
PROJEKTANT
INVESTITOR
N
i
v
o

a
n
g
a

o
v
a
n
j
a

Studije Projektovanje Realizacija
Vreme
11
4 TEHNIKA DOKUMENTACIJA

Tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepcje
objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje preduzee. Odnosno drugo
pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije.
Tehniku dokumnetaciju potpisuje odgovorni projektant. Izuzetno, za objekte koji su od
znaaja za republiku i za koje je nadleno Ministarstvo, tehniku dokumentaciju moe da radi
preduzee koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta, koja imaju strune
rezultate u projektovanju objekata te vrste i namene. Ispunjenost ovih uslova utvruje ministar za
poslove graevinarstva, a na predlog posebne strune komisije.
Tehniku dokumentaciju ne moe da radi lice koje je zaposleno u preduzeu koje je
ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika dokumentacija, kao ni lice
koje vri nadzor nad primenom zakona (na pr. Urbanistike i slube dravne uprave)

Slika 4. Aktivnosti investitora u fazi projektovanja
4.1 Generalni projekat
Generalni projekat se radi za objekte od znaaja za Republiku za koje je nadleno
Ministarstvo, i to u sklopu prethodne studije opravdanosti. Generalni projekat moe da sadri i
varijantna reenja, koja u kasnijim fazama podleu raznim proverama i analizama.
S obzirom da se radi o znaajnim objektima, vrlo esto se za ova idejna reenja raspisuju
javni konkursi ili konkursi po pozivu.
4.2 Idejni projekat
Idejni projekat je projekat kojim se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-
tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta.
Idejni projekat treba obavezno da sadri: situacioni plan, crtee koji odreuju objekat u prostoru
U
s
l
o
v
i

z
a

p
r
o
j
e
k
t
o
v
a
n
j
e

ugovor
Dozvole za graenje,

Pravo korienja zemljita
DRAVNA UPRAVA
Urbanisti, komun.slube
INVESTITOR
Konsultanti
PROJEKTANT
Tehnika kontrola
12
(osnove karakteristine preseke, izglede), namenu objekta, tehniki opis i planiranu investicionu
vrednost objekta.
Za objekte od znaaja za Republiku, za koje je nadleno Ministarstvo, idejni projekat se radi
u sklopu studije opravdanosti.
4.3 Glavni projekat
Glavni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekta, a u skladu sa lokacijskom
dozvolom. Glavni projekat je projekat kojim se utvruju graevinsko tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko tehnoloka i
organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.
Glavni projekat sari:
- podatke geotehnikih i drugih potrebnih istranih radova
- razradu tehniko tehnolokih karakteristika objekta sa opremomi i instalacijama
- proraun graevinskih konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta
- podatke o potrebnim geodetskim radovima
- reenje temeljenja objekta
- tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljueja i ureenja slobodnih povrina
- uslove zatite susednih objekata
- elaborat energetske efikasnosti
- predmer i predraun radova.
4.3.1 Tehnika kontrola glavnog projekta
Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri preduzee koje ispunjava zakonske uslove
za izradu projektne dokumentacije i koje odredi investitor.
Tehniku kontrolu ne moe da vri lice koje je izradilo projekat ili koje je zaposleno u
preduzeu koje je izradilo projekat, ili koje je investitor.
Tehnika kontrola obuhvata naroito usklaaenost sa lokacijskom dozvolom, proveru
ispravnosti tehniko tehnolokih reenja objekta, racionalnosti, energetske karakterisetike objekta,
uticaju na ivotnu sredinu i na susedne objekte, a takoe usklaenost sa zakonom i drugim
propisima, tehnikim normativima i standardima, normama kvaliteta, kao i meusobnu usklaenost
svih delova tehnike dokumentacije.
Za objekte od znaaja za Republiku, tehnika kontrola ouhvata jo i usklaenost sa
rezultatima prethodnih istraivanja, kao i da li je postupljeno prema izvetaju revizione komisije.
O izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta, sainjava se izvetaj koji potpisuje
odgovorni vrilac tehnike kontrole, a ispravnost se potvruje i na glavnom projektu.
13
4.4 Izvoaki projekat
Izvoaki projekat je projekat je projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja za
graenje objekta prema glavnom projektu, odnosno onih detalja koji su neophodni za graenje, a
nisu sadrani u glavnom projektu.
4.5 Projekat izvedenog stanja
Projekat izvedenog stanja je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izrauje se za
potrebe korienja i odravanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole.
Projekat izvedenog stanja je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta, a
koje su u saglasnosti sa izdatom graevinskom dozvolom.
U sluaju da u toku graenja nije dolo do otstupanja od glavnog projekta, investitor i izvoa
radova overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom.
14
5 PROCEDURA DOBIJANJA GRAEVINSKE DOZVOLE
5.1 Nadlenost za izdavanje graevinske dozvole
Za izdavanje graevinske dozvole nadleni su odgovarajui organi (Sekretarijat za
graevinske poslove) optine, odnosno grada na ijoj teritoriji se budui objekat nalazi.
Izuzetno, ukoliko se radi o objektima od znaaja za republiku, graevinsku dozvolu izdaje
Ministarstvo nadleno za poslove graenja, a ovo pravo se prenosi na pokrajinske organe, ukoliko je
objekat na teritoriji pokrajine.

Dobijena lokacijaka dozvola
Izrada glavnog projekta
ZAHTEV- podnosi investitor
GRAEVINSKA DOZVOLA
PRIJAVA poetka radova
REALIZACIJA

Slika 5. Procedura dobijanja graevinske dozvole za objekte u nadlenosti optine (grada)
5.2 Procedura za objekte u nadlenosti optine (grada)
5.2.1 Zahtev za izdavanje graevinske dozvole
Graevisnku dozvolu izdaje se na zahtev investitora. Zahtev, pored dole navedenih delova,
treba da sadri osnovne podatke o investitoru, podatke o vrsti objekta, kao i o parceli.
Pored glavnog projekta ili eventualno idejnog projekta (u tri primerka), za izdavanje
odobrenja za izgradnju porebno je podneti i sledea dokumenta:
- Lokacijaka dozvola,
- Dokaz o pravu svojine ili zakupa na graevinskom zemljtu.
- Dokaz o izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog odnosno idejnog projekta
- Dokaz o regulisanju plaanja naknade za ureenje graevinskog zemljita
- Dokaz o uplati administrativnih taksi i naknada.
15
- Za objekte u nadlenosti Ministarstva potrebno je podneti i izvetaj revizione komisije,
(idejni projekat za ove objekte podlee reviziji).
5.2.2 Prijava poetka izvoenja radova
Investitor je duan da osam dana pre poetka graenja izvri prijavljivanje poetka izvoenja
radova organu koji je izdao odobrenje za graenje (nadleni organ Optine ili Grada, izuzetno
Ministarstvo), a uz prijavu podnosi:
- Graevinsku dozvolu
- Naziv izvoaa, rokove za poetak i zavretak izgradnje
- U sluaju kada je graevinska dozvola izdata na osnovu idejnog projekta uz prijavu poetka
radova se dostavlja i kopija izvetaja o izvrenoj tehnikoj kontroli.
Rok za zavretak graenja poinje da tee od dana podnoenja prijave.
5.2.3 Pripremni radovi
Pod pripremnim radovima se podrazumevaju :
- saniranje terena za nesmetano odvijanje saobraaja i korienje terena
- obezbeenje sigurnosti susednih objekata
- obezbeenje porstora za smetaj graevinskog materijala
- izgradnju privremenih instalacija i graenje i postavljanje privremenih objekata
Projekat pripremnih radova se takoe podnosi uz prijavu poetka radova i podlee tehnikoj
kontroli (sve isto kao i za glavni projekat).
5.3 Posebni postupci za objekte u nadlenosti Ministarstva
Ukoliko se radi o objektima od znaaja za republiku, graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo
nadleno za poslove graenja. Ovo se odnosi na sledee vrste objekata:
Visoke brane i akumulacije, nuklearni objekti, objekti za proizvodnju i preradu nafte i gasa,
objekti bazne i preraivake hemijske industije, hidroelektrane i termoelektrane snage 10 i vie
MVA, regionalni objekti vodosnabdevanja i kanalizacije, regulacioni radovi za zatitu od velikih
voda, objekti u granicama nacionalnog parka i drugim zatienim zonama, postrojenja za ukanjanje
otpadaka spaljivanjem ili hemijskim putem, objekti gde se radi sa opasnim materijama, aerodromi,
pristanita, magistralni i tegionalni putevi, eleznika infrastruktura, objekti telekomunikacije u
sistemima magistralnog znaaja, regulacioni radovi na plovnim putevima, plovni kanali, prevodnice
i sl.
5.3.1 Prethodni radovi
Prethodni radovi se obavljaju pre poetka izrade tehnike dokumentacije, a vae za objekte u
nadlenosti Ministarstva. Prethodni radovi obuhvataju analize i istraivnja raznih uslova koji su od
uticaja na gradnju i korienje budueg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na
okolinu. Ovde se radi o uticajima kao o su: geoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki,
16
meteoroloki, urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, vodoprivredni, saobraajni,
uslovi zatie o poara i zatite ivotne sredine.


I N V E S T I T O R
Idejno reenje i prethod. studija izvodljivosti
Struna revizija
Pravo svojine ili Korienja zmljita
Lokacijska dozvola
ODLUKA O GRAENJU
Prijava poetka izgradnje









Idejni projekat i studija izvodljivosti
Struna revizija
Glavni i izvoaki projekat
Tehnika kontrola
Graevinska dozvola












R
a
z
n
e

s
t
u
d
i
j
e

i

p
r
e
t
h
o
d
n
i

r
a
d
o
v
i

I
z
b
o
r

i
z
v
o

a
a

REALIZACIJA
N



A



D



L



E

N



I






O



R



G



A



N



I

STOP
P



R



O



J



E



K



T



A



N



T

NE
DA


Slika 6. Procedura dobjanja graeviske dozvole za izgradnju za objekte u nadlenosti
ministarstva
5.3.2 Prethodna studija opravdanosti
Osnovu za izradu pretodne studije opravdanosti ine prethodni radovi i generalni projekat. Kada
se radi o objektima za koje nije predvien generalni projekat, osnovu mogu initi planska
dokumenta, analize i studije koje su deo prethodnih radova.
Genralni projekat mora da sadri podatke i da odgovore na neka pitanja kao to su:
makrolokacija i opta dispozicija objekta, tehniko tehnoloka koncepcija objekta, mogua
17
varijantna prostorna i tehnika reenja sa stanovita uklapanja u prostor, funkcionalnosti i
racionalnosti reenja, naine obezbeenja infrastrukture, procenu uticaja na ivotnu sredinu,
evenualno porebnu zatitu prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti kao i istranim radovima za
izradu idejnog projekta.
Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti podleu reviziji, odnosno strunoj kontroli.
Prethodna studija opravdanosti sadri:
- Uvod (ciljevi investiranja, kratak prikaz osnovnih elemenata)
- Opis objekta (prostorna i funkcionalna koncepcija, znaaj objekta)
- Ocena razvojnih mogunosri investitora (opti podaci, analiza dosadanjeg razvoja)
- Analiza prodajnog trita (osnovne karakteristike, analiza tranje i ponude)
- Prikaz generalnog projekta i tehniko tehnolokih reenja (arhitektonsko, graevinsko,
tehnoloko, mainsko, elektro i dr)
- Analiza nabavnog trita (analiza, procene i mogunosti nabavke potrebnih iputa)
- Analiza lokacije i ivotne sredine (ocena i izbor lokacije, analiza mogunosti uticaja na
ivotnu srednu, predlog mera zatite)
- Finansijska analiza (proraunpotrebnih ulaganja, izvori finansiranja i obaveze prema njima,
obraun prihoda i trokova)
- Ocena projekta (finansijska, drutvena, u uslovima neizvesnosti)
- Zakljuak
5.3.3 Studija opravdanosti
Osnov za studiju opravdanosti ine prethodni radovi i idejni projekat
Studija opravdanosti se radi u sklopu idejnog projekta, a treba da sadri i podatke o:
mikrolokaciji objekta, tehniko tehnolokim i eksploatacionim karakteistikama objekta, preliminarni
proraun stabilnosti i sigurnosti objekta, reenje temelja objekta, tehniko tenolokim i
organizacionim elementima za graenje objekta, merama za spreavanje ili smanjenje negativnih
uticaja na ivotnu sredinu, idejno reenje infrastrukutre, uporednu analizu varijantnih tehnikih
reenja sa stanovita svojstava lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, racionalnosti izgradnje i
eksploatacije, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim ikulturnim dobrima, visini trokova
izgradnje, transporta, odravanja, obezbeenja energije i dugih tokova.
Studija opravdanosti treba da sadri sledea poglavlja:
- Uvod (ciljevi investiranja, podaci o investitoru, metodoloke osnove za izradu studije,
kratak prikaz rezultata)
- Opis objekta (prostorna lokacija, znaaj u kontekstu, funkcija, planirani vek)
- Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora (opti podaci o investitoru, analiza
dosadanjeg i prognoza budueg razvoja vezano za proizvodni program, trie, tehnologiju,
organizaciju i kadrove, podaci o poslovanju, ulaganjima)
- Analiza prodajnog trita (osnovne karakteristike proizvoda ili usluga, analiza i procena
ponude i tranje, prognoza mogue prodaje i cena)
18
- Prikaz idejnih projekata (idejni projekat tehnologije, idejni arhitektonsko-gaevinski
projekat, idejni projekat instalacija- elektro, termo, hidro, gas i dr)
- Analiza nabavnog trita (podaci o proizvodnji i potronji potrebnih inputa, procena
mogunosti njihove nabavke ili eventualne supstitucije)
- Prostorni i lokacijski aspekti (usaglaenost sa prostornim i urbanistikim planovima, uticaji
na prostorni i urbanistiki razvoj podruja, posledice evntualnog raseljavanja i
eksproprijacije, analiza mikro i makro lokacije, ocena podobnosti lokacije)
- Analiza ivorne sredine i zatite na radu (analiza uticaja investicije na ivotnu sredinu,
ocena ekoloke podobnosti, predlog mera zatite, uticaj proizvodnje na radnike, predlog
mera zatite na radu)
- Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata (organizovanje i funkcionisaje proizodnje,
odreivanje potrebnih kadrova, obuka, specijalizacija i usavravanje novih kadrova,
obezbeivanje postojeih kadrova)
- Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije projekta (faze i etape izvoenja projekta,
termonski plan realizasije, dinamika ulaganja bazirana na terminskom planu, dinamika
ulaganja po nameni, organizacija i sistem upravljanja realizacijom projekta)
- Ekonomsko- finansjska analiza (proraun potrebnih ulaganja za osnovna i obrtna sredstva,
izvori finansiranja i obaveze prema njima, obraun rezultata poslovanja- ukupna prihod,
materijalni trokovi, amortizacija, plata i dr, bilans uspeha projekta, finansijski tok projekta,
ekonomski tok projekta, drutveni tok projekta)
- Finansujska (komercijalna) ocena (pokazatelji efikasnosti,dinamika ocena- neto sadanja
vrednost, interna stopa rentabilnosti, rok vraanja, ocena likvidnosti)
- Drutvena ocena (drutvena neto sadanja vrednost, ekonomska stopa prinosa, inak na
zaposlenost, diskontovani neto devizni efekat)
- Ocena u uslovima neizvesnosti (statika ocena metodom praga renitabilnosti projekta,
analiza osetljivosti, analiza verovatnoe, kvantitativni pokazatelji cost-benefit analiza
- Zakljuak (zakljuna ocena projekta).
Idejni projekat i studija opravdanosti podleu reviziji, odnosno strunoj kontoli. Revizionu
komisiju obrazuje Ministar nadlean za poslove graevinarstva.
19
6 TENDERSKE PROCEDURE I IZBOR IZVOAA
Izborom izvoaa investitor ulazi u drugu fazu procesa realizacije poduhvata, a to je realizacija
samog objekta. Poto se radi o ugovornim obavezama velike vrednosti, izbor izvoaa se ostvaruje
po zakonski posebno regulisanoj proceduri, koja se naziva javna licitacija ili tender.



Slika 7. ematski prikaz odnosa pri ugovaranju izvoenja i inenjeringa
6.1 Definicije i naela tendera
Po definiciji tender je vrsta ponude ije prihvatanje stvara razliite pravne posledice
(definisane ugovorom), zavisno od toga kako je ponuda formulisana. To je u principu nabavka roba
ili usluga, ili ustupanje izvoenja radova (to je takoe vrsta usluge). Poto se uglavnom radi o
finansijski znaajnim poslovima, postoji mogunost korupcije, naroito u sluajevima kada je
naruilac dravna ustanova ili organizacija. Da bi se ovo izbeglo, donet je Zakon o javnim
nabavkama, koji striktno regulie tenderske procedure da bi se obezbedila puna transparentnost i
ravnopravnost svih ponuaa, tako da se ni jedan od uesnika ne dovodi unapred u povoljniji
poloaj u odnosu na druge.
Naruilac je, u smislu ovog zakona dravni organ, organizacija, ustanova ili drugi korisnik
budetskih sedstava, ili javno preduzee ili drugo pravno lice u kome korisnik budetskih sredstava
poseduje vie od 50% akcija, odnosno udela. U sluaju tendera za izbor izvoaa to je investitor
budueg objekta.
Ponua je domae ili strano pravno ili fiziko lice koje pondi isporuku dobara, pruanje
usluga ili izvoenje radova.
U postupku javne nabavke primenjuju se sledee naela:
Naelo ekonominosti i efikasnosti uporebe javnih sredstava, to znai da se postupak
sprovodi u rokovima i na nain sa to manje trokova vezanih za realizaciju javne nabavke
ugovor ugovor
INVESTITOR
Konsultanti
PROJEKTANT
Tehnika kontrola
IZVOA
Podizvoai
MOGUNOST
UGOVARANJA
INENJERINGA
20
Naelo konkurencije, to podrazumeva da naruilac ne sme da ograniava konkurenciju, niti
da sprovodi diskriminatorske kriterijume
Naelo transparentnosti upotrebe javnih sredstava, to znai da se javna sredstva mogu
koristiti samo u namene koje su definisane ugovorom zakljuenim u postupku javne nabavke
Naelo jednakosti ponuaa, tj da se ne vri diskriminacija u postupku javne nabavke.
Zakon takoe propisuje i antikorupcijska pravila prema kojima postoji obaveza naruioca da
odbije ponudu ako poseduje dokaz da je ponua pokuao da podmiti zaposlenog kod naruioca u
bilo kom obliku.
6.2 Vrste tenderskih procedura
Zakonom o javnim nabavkama su tano utvreni postupci i pravila kao to su: poetak postupka,
sadrina konkursne dokumentacije, pristup dokumentaciji, uslovi za uee u postupku, kriterijumi
za izbor ponude, priznavanje kvalifikacije ponuau, rokovi u postupku. Postoje tri vrste postupaka:
otvoreni postupak, restriktivni postupak i postupak sa pogaanjem.
Otvoreni postupak je postupak u kome sva lica koja su zainteresovana mogu da dostave svoje
ponude prema prethodno definisanim zahtevima naruioca. Ovo je najei oblik procedure dodele
ugovora u oblasti javnih nabavki uopte, pa tako i pri izboru izvoaa radova.
Restriktivni postupak se sastoji iz dve faze. U prvoj fazi naruilac priznaje kvalifikaciju
ponuaima na osnovu prethodno utvrenih zahteva. U drugoj fazi naruilac poziva sve kandidate
kojima je priznao kvalifikaciju da daju ponude. Ovaj postupak se primenjuje kada su u pitanju takve
vrste objekata ili radova koji su vrlo specifini koje moe da izvede samo mali broj ponuaa
(tehnika i kadrovska opremljenost, itd). Ovaj postupak je jo poznat pod nazivom dvostepena
licitacija.
Postupak sa pogaanjem se sprovodi u izuzetnim sluajevima, kada su u pitanju neke
vanredne okolnosti ili nepredvieni dogaaji. U tom sluaju, naruilac je duan da prethodno pribavi
miljenje Uprave za javne nabavke. Ovaj postupak se takoe moe sprovesti, ako su u pethodna dva
otvorena (ili restriktivna) postupka dobijene neodgovarajue ponude. Tada se moe pristupiti
postupku sa pogaanjem, ali bez promene dokumentacije i uz javno objavljivanje da e postupak biti
sproveden na ovaj nain.
6.3 Postupak izbora izvoaa- tenderska procedura
6.3.1 Aktivnosti naruioca- investitora
Postupak pokree naruilac donoenjem odluke u pisanoj formi koja treba da sadri: predmet
javne nabavke, oekivanu vrednost i okvirne datume i rokove u kojima e se postupak sprovoditi.
Istovremeno se obrazuje i komisija za strunu ocenu ponuda.
Odmah posle donoenja odluke, narilac priprema konkursnu dokumentaciju. Obavezni sastavni
delovi konkursne (tenderske) dokumentacije za otvoreni postupak su:
1. Uputstva ponuau
2. Ugovorna dokumantacija (uslovi ugovaranja)
21
3. Tehnike specifikacije (tehniki uslovi)
4. Predmer i predraun (bez cena)
5. Grafika dokumentacija
Naruilac zainteresovanima ostavlja rok u kome im je omoguen neposredan uvid u
dokumentaciju, ili im se ona na zahtev alje potom (ili elektronskim putem). Ovaj rok ne moe biti
dui od roka za dostavljanje ponuda.
Uputstva ponuau sadre sve zahtave koje ponua treba da ispuni, kao i informacije i
uputstva za podnoenje ponude, kao i kriterijume za izbor izvoaa. Ovde spadaju: izvod iz sudskog
ili drugog registra, potvrda da nije pokrenut steajni postupak, potvrda da su izmirene sve poreske i
druge obaveze, bilans stanja (dokaz o ukupnom prihodu), referenc lista, tehnike kvalifikacije
osoblja, posedovanje potrebne mehanizacije, spisak podizvoaa, potvrda o obezbeenoj bankarskoj
garanciji, sistem obezbeivanja kvaliteta, predlog dinamikog plana, predlog metodologije obrauna
razlike u ceni za naknadne i nepredviene radove sa elementima analize cena. Obaveze ponuaa su
takoe da detaljno pregleda tehniku dokumentaciju, obie lokaciju na kojoj e biti gradilite i
razmotri sve okolnosti koje e biti od uticaja na izvoenje radova. Ukoliko ima nekih nejasnoa,
postoji rok u kome moe da uputi pitanja, a takoe i rok za odgovor. Ponude se dostavljaju u
zapeaenim kovertama na propisan nain.
Ugovorna dokumentacija , odnosno opti uslovi ugovaranja predstavljaju skup odredbi koje e
detaljno regulisati budue odnose ugovaraa (investitora i izvoaa) i koje u trenutku potpisivanja
ugovora postaju njegov sastavni deo. To su: detaljno specificirane obaveze izvoaa, rokovi za
izvoenje, nain obrauna i planja radova (finansijski modaliteti ugovora, o kojima e poseno biti
rei), kontrola kvaliteta i prijem radova, voenje gradilne dokumentcije, garantni rokovi, postupci u
sluaju sporova.
Tehniki uslovi i predmer i predraun su delovi dokumentacije koje radi projektant i koji
detaljno odreuju tehnike specifikacije odnosno, tehniko tehnoloke uslove za izvoenje svih
delova i elemenata objekta, u prvom redu u zahtevani nivo kvaliteta. Ovde znaajnu ulogu ima skup
opisa i tekstualnih delova u predmeru i predraunu radova i opisa pozicija koji treba da sadre sve
neophodne odrednice za formiranje cene. Neophodno je napomenuti da u tendersku dokumentaciju
ulazi predmer i predraun radova bez projektantskih cena, umesto kojih ponua treba da upie
svoje ponuene cene.
Grafika dokumentacija prua ponuaima dodatne kompletne informacije o buduem objektu
koji treba da se izvede.
Ovaj sadraj tenderske dokumentacije obavezan je i za drugu fazu restriktivnog postupka.
6.3.2 Priprema ponude
Posao oko pripremanja ponude, pored pribavljanja traenih potvrda i garancija, zahteva vrlo
mnogo aktivnosti (u relativno kratkom vremenu) koje treba da rezultuju formiranjem cena za
ponuenu izgradnju objekta.
Nabrojaemo neke znaajnije aktivnosti ponuaa:
Detaljan pregled tehnike dokumentacije
Obilazak gradilita i prikupljanje dodatnih podataka vezanih za lokaciju, uslove transporta,
itd.
22
Dodatne analize trita, uslova nabavke i cena materijala.
Analiza sopstvenih kapaciteta
Izrada analiza cena
Prikupljanje ponuda od podizvoaa
Izrada dinamikog plana izvoenja radova
Br
pos.
O P I S R A D A
Jed
mere
Koli. Cena Iznos

II ZIDARSKI RADOVI

5 Zidanje pregradnih zidova d=12 cm.

Ozidati pregradne zidove od giter
opeke NF (JUS B.D1.015 ) u
produnom malteru R 1:2:6 u svemu
prema projektu, ovom i optem
opisu . Obraun po m2. m2 28.86





Slika 8. Predraun radova u tenderskoj dokumentaciji
6.3.3 Postupak rangiranja i kriterijumi
Kriterijumi za ocenu ponuda treba da budu prezentirani ponuaima jo u okviru tenderske
dokumentacije (uputstva ponuau). Pored cene, koja je primarni kriterijum i boduje se sa max 60%
poena, ostali kriterijumi mogu biti: iskustvo, ponueni rokovi, dobar tehniki kadar i referance,
uslovi plaanja. Njima se dodeljuje ostalih 40% bodova, a prema prioritetu koje utvrdi naruilac
(investitor) i koji su njemu od primarnog znaaja.
Ponude se otvaraju javno, unapred uvrenog dana i njemu mogu da prisustvuju svi ponuai.
Komisija za ocenu ponuda, posle donete odluke, obavetava sve uesnike, a posle isteklog
roka za albe, pristupa se potpisivanju ugovora sa izabranim ponuaem.
6.4 Restriktivni postpak (dvostepena licitacija)
U prvoj fazi restriktivnog postupka, konkursna dokumentacija obavezno sadri sledee delove:
poziv kandidatu,
uputstva kandidatu (pravo na podnoenje dokumentacije) i
NAZIV
POZICIJE
OPIS
POZICIJE
CENU I IZNOS
UPISUJE PONUA
23
informacije i dokumenta koja treba da podnese kandidat.
Informacije koje kandidat treba da dostavi su uglavnom sledee:
Opti podaci (licenca, registracija, sedite)
Refernce (podaci o slinim izvedenim ojektima)
Finansijski podaci (poslovanje u prdhodnom periodu, finansijska likvidnost, i dr)
Kadrovska opremljenost (strktura, strunost i iskustvo kadrova)
Tehnika opremljenost (podaci o mehanizaciji, opremi itd)
Na osnovu ovih parametara investitor bira kandidate koji zadovoljavaju uslove i koji idu u drugi
krug. U drugoj fazi izabrani kandidati podnose dokumentaciju slino kao u otvorenom postupku.
Investitor u drugoj fazi vri selekciju samo na osnovu: ponuene cene, naina plaanja i rokova
izgradnje.
6.5 Vrste i modaliteti ugovora
6.5.1 Definisanje ugovorne strategije
Pre pokretanja postupka za izbor izvoaa, investitor treba da donese odluku o nainu
sprovoenja ovog postupka i vrsti ugovora koji e biti sklopljen sa buduim izvoaem, a ije
osnovne odredbe treba da budu specificirana ve u uslovima tenderske dokumentacije. Ovo se,
naravno, ini u skladu sa ciljevima investitora da izgradi objekat na to efikasniji nain i sa to
manje rizika. U tom cilju, investitoru stoje na raspolaganju razni modalitati i vrste ugovora, koje se
mogu svrstati prema pojedinim odrednicama, i to:
Prema nainu izbora izvoaa (vrsti postupka) koji moe biti otvoren, restriktivani
(dvostepeni), o emu je ve bilo rei ili neposredna pogodba.
Prema broju ugovora za realizaciju objekta. Naime, investitor moe za pojedine delove
objekta ili faza izgradnje posebno da sklapa ugovore sa vie izvoaa, ukoliko proceni da je to
celishodno, na primer za izvoenje samo grubih graevisnkih radova, isporuku opreme i sl.
Prema broju ugovorenih obaveza. Ovde se podrazumeva sklapanje ugovora samo za
izgradnju, ili i za projektovanje i izgradnju i uparljanje (inenjering sistem), a moe da bude
obuhvaena i obuka kadrova i probni rad.
Prema nainu utvrivanja cene, to moe biti: paualno, sa jedininom cenom, klju u
ruke, i cost +.
6.5.2 Vrste ugovora prema nainu utvrivanja cene
Kao to je ve reeno, prema nainu utvrivanja cene, odnosno plaanja, vrste ugovora
mogu biti:
Paualno
Jedinina cena
Klju u ruke
Prema stvarnim trokovima (Cost +)
24
Paualni iznos ili jednstvena suma je cena za ceo objekat ili neku drugu celinu koja je iskazana
samo svojim opisom, ali ne i jedinicom mere. Primenjuje se kod manjih objekata, adaptacija i
slinih poslova gde nije mogue odrediti obim niti mernu jedinicu, pa se predmet posla sagledava
kao celina.
Jedinina cena je nain plaanja koji se najee koristi. To znai da je baza za ugovaranje
predmer i predraun radova sa cenama pozicija po jedinici mere, dok se koliine utvruju na bazi
stvarno izvedenih koliina i izmerenih na licu mesta (utvruje se preko graevinske knjige). U
ovom sluaju treba ugovorom precizirati elemente i naine za obraun naknadnih i
nepredvienih radova.
Klju u ruke podrazumeva ugovaranje ukupne sume za izgradnju objekta prema projektnoj
dokumentaciji, bez prava na priznavanje naknadnih radova ili promenu koliina po pojedinim
pozicijama. Razume se, ovaj nain je vrlo pogodan za investitora, ali je rizian za izvoaa,
naroito, ako izvoa nije ujedno i projektant. U tom sluaju, mora vrlo detaljno da se pregleda
projektna dokumentacija, poto eventualni propusti idu na tetu izvoaa.
Cost +, odnosno prema stvarnim trokovima, podrazumeva priznavanje svih trokova (za
materijal, rad, transport, itd), dok se zarada izvoaa dogovara posebno, to moe biti na vie
naina, i to kao procenat od vrednosti izvedenih radova, ili u fiksnom iznosu.
6.5.3 Ugovaranje projektovanja i izgradnje (inenjering)
Ovaj nain ugovaranja se praktikuje kada su u pitanju specifini objekti sa zahtavnom
tehnologijom, za koju su potrebna posebna struna znanja. U tim sluaju se angauje projektant koji
se obavezuje da e isprojektovati i izgraditi odreeni objekat prema potrebama investitora.
Projektantska firma koja sklapa ovakav ugovor sa investitorom ne mora da ima svoje izvoake
kapacitete, ve moe da angauje izvoaku firmu za realizaciju objekta, ali u tom sluaju
projektant vri sve poslove kontrole i nadzora jer je u obavezi da investitru poreda izveden objekat
kako je ugovoreno.
Ugovori po sistemu inenjeringa su esto povezani sa sistemom plaanja klju u ruke, to je u
ovakvom poslu i logino, ali treba naglasiti da to nije i obavezno. U ovom sluaju projektant je
samo u povoljnijoj poziciji kada je u pitanju kontola koliina radova.

25
7 UPRAVLJANJE TROKOVIMA
7.1 Inicijalni trokovi investitora
Za investitora trokovi vezani za izgradnju budueg objekta poinju mnogo ranije pre
njegove realizacije, ve sa samim pokretanjem investicionog postupka. Nabrojaemo samo neke od
ovih trokova: pre svega za obezbeenje graevinskog zemljita (nabavka i priprema), zatim za
izradu raznih studija i analiza (ukoliko su potrebne), prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti, izradu tehnike dokumentacije, takse za razne dozvole, itd, kao i honorare za struni
nadzor u toku realizacije objekta.
S obzirom da se velike investicije kao to je izgradnja objekta ne mogu realizovati bez
pomoi bankarskih kredita, trokovi oko kredita i kamate takoe ulaze u sumu trokova koji
optereuju investiciju.
Na sledeoj tabeli prikazana je struktura trokova investitora.
7.2 Metode procene i prorauna trokova
Zavisno od faze u kojoj se projekat nalazi i saglasno tome potrebnom procentu tanosti,
postoje razne metode za procenu i proraun trokova budueg obekta. To su:
procena objekta u celini
prema jedinici korienja
prema korisnoj povrini
prema zapremini
prema povrini omotaa
ralanjeni sistemski metod
ralanjeno prema izvoau
predmer i predraun radova
Redosled kojim su nabrojani ujedno predstavlja i redosled faza projekta kojima se koriste, a
zahtevana tanost je u kasnijim fazama sve vea.
Procena objekta u celini koristi se samo za manje objekte, ili u samom poetku, kod prve
procene kotanja objekta i planiranja budeta.
Prema jedinici korienja, na primer: uenik za kole, krevet za bolnice, radno mesto za
administraciju, avionski gejt za aerodrome. Koristi se kod planiranja kapaciteta budueg objekta, jer
se na bazi ovih pokazatelja i odreenih standarda moe doi do pribline veliine objekta.
Prema korisnoj povrini (ili bruto povrini) koja se mnoi sa prosenom cenom po m2.
Ova cena zavisi od: tipa objekta, veliine, lokacije, kvaliteta, spratne visine. Uobiajeno je na
primer za stambene zgrade.
26
Prema zapremini slino kao za povrinu, primenjuje se u mnogim zemljama zapadne
Evrope, poto se negde primenjuju standari ili normativi bazirani na zapremini objekta. Pogodna je
za neke tipove objekata sa razliitim spratnim visinama, galerijama i sl.
Prema povrini omotaa. Sabiraju se povrine spoljnih zidova, meuspratnih tavanica,
krova, kontakta sa tlom, i unutranjih pregrada. Bolje izraava odnos oblika objekta i korisne
povrine, daje tanije rezultate i dobra je za uporeenje raznih reenja. Neto je detaljnija od
prethodnih, jer zahteva izvesno ralanjavanje objekta.
Za gore navedene metode oekuje se tanost oko15%.
Ralanjeni sistemski metod koristi procentualnu raspodelu trokova za 15 najznaajnijih
grupa radova. Procenti zavise od vrste objekta i vie ostalih faktora.
PRIMER ZA JEDNU ADMINISTRATIVNU ZGRADU OD 6 SPRATOVA:
1 TEMELJI 6%
2 STEPENITA 1,5%
3 NADZEMNA KONSTRUKCIJA 19%
4 KROV 2,5%
5 SPOLJNI ZIDOVI 16%
6 PREGRADNI ZIDOVI 7,5%
7 OBLOGA ZIDOVA 5,5%
8 OBLOGA PODOVA 3,5%
9 OBLOGA PLAFONA 2,5%
10 LIFTOVI 2%
11 SPECIJALNI SISTEMI 1,5%
12 FIKSNA OPREMA 1,5%
13 GREJANJE I KLIMATIZACIJA 17%
14 VODOVOD I KANALIZACIJA 6,5%
15 ELEKTROINSTALACIJE 8%

Slika 9. Primer za jednu zgradu od 6 spratova
Ralanjeno prema izvoau. Slino je kao prethodna metoda, ali se grupisanje vri prema
izvoau, to za neke objekte moe da bude pogodnije. Za ove dve metode oekuje se tanost oko
10%.
Predmer i predraun radova prema pozicijama po jedinici mere za svaku poziciju. Radi se
u okviru glavnog projekta. Oekuje se tanost oko 5%
Pored predmera i predrauna, koji je obavezni deo tehnike dokumentacije i kao takav
pripada delokrugu rada arhitekte, procene kotanja objekta u ranijim fazama projekta takoe moe
da radi arhitekta, ali i konsultant investitora. Za objekte specifine tehologije procenu mogu vriti
strunjaci za tu oblast, tehnolozi ili ekonomisti.
27
7.3 Predmer radova
Predmer radova je deo tehnike dokumentacije ija je svrha utvrivanje koliina pojedinih
radova. Zbog toga je potrebno ceo objekat ralaniti po odreenom sistemu. U naoj praksi je
uobiajeno da se podela vri prvo na dve glavne grupe, i to:
A. Grubi graevinski radovi
B. Zanatski radovi
Zatim se svaka grupa deli na vrste radova, i to prva grupa na: zemljane, zidarske, betonske,
armirake, tesarske, izolaterske, pokrivake. Zanatski radovi su: stolarski, bravarski, limarski,
molersko-farbarski, fasaderski, kamenorezaki, keramiarski, itd.
Ova podela je bazirana prvenstveno na zanatima i nije propisima utvrena, nego je plod
ustaljene prakse. Logino je da napretkom tehnologije nastaju novi materijali i radovi, tako je i ova
podela podlona promenama. Tako, na primer, PVC prozori ne pipadaju ni stolarskim ni
bravarskim radovima, a za pokrivanje trapezastim limom nismo sigurni da li pripada pokrivakim
ili limarskim radovima.
Sa druge strane, u svetskoj praksi ova sistematizacija treba da bude logian nastavak prethodno
prikazane podele za potrebe aproksimativnih predrauna na 15 glavnih grupa radova, ije su glavne
odrednice mesto i funkcija na objektu. Ovaj sistem je vrlo logian i pogodan za kasnije obrade,
analize i uporeenja trokova po elementima objekta, kao i za izradu dinamikog plana.
Iz navedenih razloga, autor ovog teksta predlae neto modifikovanu sistematizaciju koja je
bliska naoj praksi, a ujedno moe da zadovolji i ostale kriterijume o kojima je bilo rei. Tako bi se
graevinski radovi delili na tri osnovne grupe, i to:
A. Grubi graevinski radovi
B. Zavrni graevinski radovi
C. Zanatski radovi
Ova osnovna podela je uglavnom hronoloki prati i faze izvoenja radova. U grupu A spadaju
sledei radovi:
1. Zemljani radovi
2. Zidarski radovi (bez malterisanja)
3. Podzemne hidroizolacije (izdvojene iz izolaterskih radova)
4. Betonski i armiranobetonski radovi
5. Armiraki radovi
6. Tesarski radovi
7. eline konstrukcije (izdvojene iz bravarskih radova)
Sa ovim radovima je zavren konstruktivni deo objekta, bez obzira ba li se radi o klasinoj
zidanoj, betonskoj ili elinoj konstrukciji. U grupu B spadaju sledei radovi:
1. Razni (zavrni) zidarski i betonski radovi
2. Lake montane konstrukcije
28
3. Pokrivaki radovi
4. Izolaterski radovi
5. Limarski radovi
Br pos.
O P I S R A D A
Jed
mere
Koliina

II ZIDARSKI RADOVI


5
Zidanje pregradnih zidova d=12 cm.
Prizemlje:
(2.50+1.00+1.50+0.90)*2.60= 15.34
Sprat:
(2.00+1.40+1.80)*2.60= 13.52
28.86 m2





28.86



Slika10. Primer jedne pozicije predmera
Ovi radovi prethode zavrnim radovima, i zatvaraju objekat. Hronoloki se poklapaju sa
izvoenjem svih instalacionih mrea (elektrika, voda, kanalizacija, grejanje), koji su predmet
posebnih projekata. U grupu zavrnih zanatskih radova spadaju:
6. Prozori i vrata
7. Stolarski radovi
8. Bravarski radovi
9. Staklorezaki radovi
10. Oblaganje kamenom
11. Teracersko-fasaderski radovi
12. Keramiarski radovi
13. Molaresko-farbarski radovi
14. Podopolagaki radovi (ukljuuju i parketarske)
15. Gipsarski, tapetasrski i ostali razni radovi.

Predmer radova se radi tabelarno. Na slici 10 je prikazan primer prezentacije predmera radova u
projektu.
NAZIV
POZICIJE
DOKAZNICA
MERA
29
7.4 Predraun radova
Predraun radova je deo tehnike dokumentacije ija je glavna svrha utvrivanje pribline
vrednosti budueg objekta. To se radi na taj nain, to se za sve pozicije iz predmera utvruju
jedinine cene, koje pomnoene sa ve izraunatim koliinama u krajnjem zbiru (rekapitulaciji)
daju vrednost graevinskih radova na objektu. Predraun ne sadri dokaznicu mera, koja je deo
predmera, ali sadri neto opirniji tekstuelni deo koji se zove opis pozicije ili predraunski opis.
Postoji mogunost, to se nekad ini kod manjih objekata, da se predmer i predraun rade zajedno.
U tom sluaju, on sadri sve elemente, i dokaznicu mera i predraunski opis.

Br
pos.
O P I S R A D A
Jed
mere
Koli. Cena Iznos

II ZIDARSKI RADOVI

5 Zidanje pregradnih zidova d=12 cm.

Ozidati pregradne zidove od giter
opeke NF (JUS B.D1.014 ) u
produnom malteru R 1:2:6 u svemu
prema projektu, ovom i optem opisu
. Obraun po m2. m2 28.86 2,500.00



72,150.00




Slika 11. Primer prezentacije pozicije predrauna sa opisom pozicije
7.4.1 Predraunski opis (opis pozicije)
Predraunski opis je vrlo znaajan deo pozicije predrauna i on treba da sadri sve elemente
koji su relevantni za jedininu cenu te pozicije.
Da bi se shvatio znaaj predraunskog opisa, treba neto rei o njegovoj primeni i ulozi u
procesu ugovaranja i izvoenja radova. Naime, u okviru tenderske dokumentacije ponua dobija
predraun sa opisima i koliinama radova, ali bez cena iz projekta, umesto kojih on treba da upie
svoje, pondbene cene. Znai, predraunski opis mora nedvosmisleno da sadri sve podatke koji su
od znaaja za formiranje cene. Tu su najbitnija tri elementa:
kvalitet i vrsta materijala koji se koristi
kvalitet izrade i finalnog proizvoda, kao i elemente i delove sistema koji su obuhvaeni
pozicijom
nain merenja i obrauna
NAZIV
POZICIJE
OPIS
POZICIJE
PROJEKTANTSKA
CENA
30
Posle sklapanja ugovora, predraunski opisi sa ugovorenim cenama postaju znaajni za
kontolu kvaliteta izvedenih radova. Dobro napisan predraunski opis treba da ispuni bar tri cilja, i
to:
Arhitekta treba da bude siguran da e ta vrsta rada biti izvedena upravo onako kako je on
zamislio
Izvoa- ta treba da izvede za ponuenu (ugovorenu) cenu
Investitor- ta moe da zahteva za novac koji je platio.
7.4.2 Opti opis
Opti opis je tekstualni deo predrauna i pie se za svaku grupu radova, odmah iz naslova
(na poetku grupe radova). Sadri pojedine odredbe opteg tipa (kao to su, na primer zahtevani
kvalitet agregata i cementa kod betonskih radova, ili kvalitet opeke kod zidanja), kako se one ne bi
ponavljale svakom opisu pozicije. Znai, to su one odredbe koje su zajednike za sve pozicije u toj
grupi radova, a uglavnom se odnose na kvalitet materijala i izvedenih radova.
7.5 Struktura cene graevinskog proizvoda
Ovde se pod graevinskim proizvodom podrazumeva pozicija predrauna, koja uvek
predstavlja neku tehnoloku operaciju u koju je potrebno uloiti materijal i rad. Znai, primarno, u
cenu graevinskog proizvoda ulazi cena materijala i cena rada da bi se taj proizvod napravio. Ova
suma direktno ulazi u vrednost graevinskog proizvoda i predstavlja direktne trokove.
Pored direktnih trokova, postoje i indirektni trokovi, a to je sve ono to izvoa mora da
plati u toku rada na objektu, a ne ulazi u direktne trokove. Ovi trokovi takoe moraju da se
uraunaju u cenu, jer bi izvoa inae poslovao sa gubitkom.
U indirektne trokove se ubrajaju:
Trokovi opremanja gradilita (pripremni radovi)
Tekui trokovi na gradilitu
Plate reije
Trokovi uprave (zajednike slube)
Amortizacija
Porezi
Dobit
U trokove opremanja gradilita spadaju svi radovi na gradilitu koje izvoa preduzima,
a nisu obuhvaeni radovima na samom objektu. To su: ograivanje gradilita, postavljanje
privremenih objekata, izvoenje privremenih instalacija elektrike, vodovoda, kanalizacije, telefona,
itd.
Tekui trokovi na gradiliu su: kancelarijski materijal, sitan alat, komunalije za utroenu
vodu, struju, PTT, i slino
31
U plate reije spadaju sva davanja za line dohotke, odnosno rad koji nije direktno ugraen
u graevinski proizvod, a mora da se izvri, odnosno plati. To su plate tehnikog osoblja na
gradilitu, plate radnika na bolovanju, godinjem odmoru, ili kada na postoje uslovi za rad
(vremenske prilike, itd)
U trokove uprave se ubrajaju davanja za zajednike slube, ukoliko firma ima vie
gradilita sa zajednikim slubama, koje obuhvataju planiranje u razvoj, marketing, komercijalu,
itd. Svako gradilite srazmerno uestvuje u trokovima ovih slubi za plate zaposlenih i tekue
trokove poslovanja.
Amortizacija je snienje vrednosti osnovnih sredstava (oprema, maine, prefabrikovane
oplate, itd.). Rauna se obino na godinjem nivou i tolika suma se odvaja u poseban fond sa ciljem
da se ova sredstva ponovo nabave kada se postojea amotizuju i otpiu.
Porezi su davanja dravi na sve isplaene line dohotke i ostala obavezna davanja.
Dobit preduzea je u svetu oko 6-8% u graevinarstvu.
Svi indirektni trokovi koji su nabrojani i koji ulaze u cenu graevinskog proizvoda
obraunavaju de preko faktora preduzea (f). Osnovna formula za izraunavanje cene glasi:

f R M C - + =
Gde je:
M- materijal
R- rad
f- faktor preduzea
U ovoj formuli je faktor preduzea upravno proporcionalan uloenom radu. Obino iznosi od
5 do 8 i predstavlja tajnu preduzea. Oigledno je da, ukoliko je faktor manji, znai da to preduzee
posluje ekonominije.
Ako indirektne trokove oznaimo sa I, onda bi faktor preduzea bio:

R
R I
f
+
=
Ovaj nain izraunavanja cene je najrasprostranjeniji, iako u uslovima visoke
mehanizovanosti ne odraava adekvatno odnose prema utroenom radu u nominalnoj vrednosti.
Drugi nain, gde su ovi odnosi povoljniji je preko koeficijenta k. Ovaj koeficijent predstavlja odnos
indirektnih i direktnih trokova. Formula za izraunavanje cene bi u ovom sluaju bila:
k R M C - + = ) (
Gde je koeficijent k:

) (
) (
R M
I R M
k
+
+ +
=
32
7.5.1 Normativi i standardi rada u graevinarstvu
Normativi i standardi rada u graevinarstvu predstavljaju prirunik sa prosenim utrokom
materijala i rada za sve graevinske radove. One nemaju obaveznu primenu, ali je uobiajeno da se
koriste kod sporova ili u nekim elementima ugovora. Normalno je da vea graevinska preduzea
imaju svoje interne norme, jer one zavise od uslova rada i opremljenosti gradilita, naroito u
pogledu utroka radne snage.
Sistematizacija radova u Normama (to je odomaen skraeni naziv za Normative i
standarde rada u graevinarstvu) odgovara ve pomenutoj uobiajenoj podeli na grube graevinske
i zanatske radove, a potom na ostale vrste radova (zemljani, zidarski, betonski, itd.). Ova podela je
postala nedosledna, jer se u postojeu strukturu radova koja je raena prema klasinim zanatima,
usled napretka tehnologije i prozivodnje novih materijala, u svako novo izdanje prirunika dodaju
novi radovi, koji ne pripadaju ni jednom zanatu, ve se svode na montau specifinih elemenata i
proizvoda. Ova okolnost oteava snalaenje u priruniku.
Obeleavanje normativa je dvojako. Starije je sa oznakom GN (graevinske nome), na
primer: GN-301-201 (zidanje opekom). Druga vrsta ifriranja uvedena je kasnije zbog lake
kompjuteske obrade. Na primer: ifra za zidanje opekom je 121207.
Takoe je znaajno napomenuti da sve veliine date u Normama predstavljaju utroak za
jednu jedinicu tog proizvoda, koja je obino upisana na dnu tabele. Jedinica za pomenutu normu
zidanja je 1m3. Normativi za rad izraeni su u asovima, a za svaki materijal je naznaeno u tabeli
(na pr: opeka po komadu, cement po kilogramu, pesak po m3).
Normativ rada je utroak radnog vremena potrebnog da bi se proizvela jedna jedinica
proizvoda, robe ili vrste rada.

q
t
N =
Uinak radnika je ona koliina proizvoda, robe ili vrste rada koje radnik proizvede u
jedinici vremena, obino za jedan sat. To je produktivnost radnika merena na sat.

Ovde je:
N - normativ rada
t - Vreme u satima potrebno da se izradi jedna jedinica mere (m
2
, m
3
koliine ili vrste rada)
q - Jedninca mere koliine nekog graevinskog proizvoda (m2, m3, kom)
U - uinak
P - produktivnost
Normativ rada je obrnuto proporcionalan uinku, odnosno predstavlja recipronu vrednost
uunka ili produktivnosti.
33


Kvalifikaciona struktura radnika obeleena je sa R
II
, R
III
...do R
VIII
. Ona odgovara sledeim
kvalifikacijama:
R
II
- nekvalifikovani radnik
R
III
- polukvalifikovani radnik
R
IV
,R
V
,R
VI
- kvalifikovani radnik
R
VII
,R
VIII-
visokokvalifikovani radnik
M
IX
- rukovaoc maine
Neki zanati (kvalifikacije) su umesto sa R obleeni drugim slovom. Na primer: Z- zidar, B-
betonirac, A- armira, T- tesar.
7.5.2 Analiza cena
Analiza cena se uglavnom radi u okviru graevinskog preduzea za potrebe nuenja ili
ugovaranja nekog objekta. Radi se na bazi opte poznate navedene formule, a sa poznatim
parametrima, i to:
Cene materijala su trine
Cene radne snage i faktor- interni podatak graevinskog preduzea
Normativi utroka rada i materijala uzimaju se iz prirunika ili internih normi preduzea.
Za izradu dobre i tane analize cena, pored pouzdanosti unetih parametara, potrebno je i
poznavanje tehnologije rada i svih elemenata koji su neophodni da se taj rad obavi, kako se nita ne
bi propustilo.
Postoje vrlo sloene pozicije za koje je potrebno kombinovanje vie normativa. Da bi se one
lake radile, mogu se pretodno uraditi takozvane pomone analize. Pomone analize se obino rade
za materijale koji se spravljaju na licu mesta, na primer malter, beton, itd.
Primer:
34
ANALIZA CENE ZA SPRAVLJANJE PRODUNOG MALTERA 1:2:6
MAINSKI (GN-301-103 A, ifra pozicije 120324)

A. Materijal
Cement kg 210 x 15,00din = 3.150,00
Kre m3 0,29 x 650 kg x 8,00din = 1.508,00
Pesak m3 0,87 x 2950,00 din = 2.566,50
Voda m3 (0,27+0,29*3) x 58,37 din = 66,50
Ukupno materijal A = 7.363,00 din

B. Mealica h 0,33 x 1500 din = B = 495,00 din

C. Rad h 4,25 x 180 din= C = 765,00 din

C= A+B+C*f f=5

C =7.363 + 495 + 765*5 = 11.683,00 din

7.6 Praenje i kontrola trokova u toku realizacije
U toku realizacije, radovi se obino naplauju jednom meseno. Meseni raun koji izvoa
ispostavlja investitoru zove se situacija. Postoje:
Privremene situacije - mesene
Obraunske situacije- na kraju godine (decembarska)
Okonana situacija na zavretku svih radova.
Situacije se obraunavaju kumulativno, to znai da se uvek upisuju svi izvedeni radovi od
poetka, pa se odbijaju ve isplaene sume, tako da za isplatu ostaje upravo suma koja odgovara
koliini radova izvedenoj u poslednjem mesecu. Ovo se radi iz vie razloga: da bi se izbegle greke
i radi lake kontrole. Ovaj raun se upravo zato i zove situacija, jer za investitora predstavlja uvid u
finansijsku situaciju utroenih sredstava na objektu do odreenog vremena, iz ega se moe lako
utvrditi i procenat realizacije objekta.
Ukoliko je objekat ugovoren po jedinici mere, to je najei sluaj, cene iz ugovora (deo
predrauna sa ponuenim i ugovorenim cenama) su fiksne i ne mogu se menjati, a koliine mogu
neto da odstupaju od projektantskih, jer uvek dolazi do nekih manjih ili veih izmena. Tano
izvedene koliine koje su merodavne za naplatu upisuju se u graevinsku knjigu (to je obraeno u
sledeem poglavlju) i to je za koliine merodavan dokument za izradu situacije.
Takoe moe da se dogodi da je ugovorom predviena i isplata avansa (za nabavku
materijala), to se u mesenim situacijama kasnije oduzima, i to u procentima kako je ugovoreno.

Primer:
KOLIINE RADOVA IZVEDENE U MAJU I JUNU MESECU
35
BR OPIS POZICIJE J.M.
KOL. U
MAJU
KOL. U
JUNU
UKUPNO
1 Iskop zemlje za temelje M3 80,00 - 80,00
2 Razastiranje ljunka d=10cm M2 20,00 - 20,00
3 Postavljanje oplate M2 100,00 100,00 200,00
4 Izrada i postavljanje armature kg 1000,00 1500,00 2500,00
5 Betoniranje temelja M3 20,00 30,00 50,00
PRVA PRIVREMENA SITUACIJA ZA MAJ 2005
BR OPIS POZICIJE J.M. KOL. CENA IZNOS
1 Iskop zemlje za temelje M3 80,00 800,00 64.000,00
2 Razastiranje ljunka d=10cm M2 20,00 1400,00 28.000,00
3 Postavljanje oplate M2 100,00 1500,00 150.000,00
4 Izrada i postavljanje armature kg 1000,00 105,00 105.000,00
5 Betoniranje temelja M3 20,00 9500,00 190.000,00
UKUPNO 537.000,00
DRUGA PRIVREMENA SITUACIJA ZA JUNI 2005
BR OPIS POZICIJE J.M. KOL. CENA IZNOS
1 Iskop zemlje za temelje M3 80,00 800,00 64.000,00
2 Razastiranje ljunka d=10cm M2 20,00 1400,00 28.000,00
3 Postavljanje oplate M2 200,00 1500,00 300.000,00
4 Izrada i postavljanje armature kg 2500,00 105,00 262.500,00
5 Betoniranje temelja M3 50,00 9500,00 475.000,00
UKUPNO 1.129.500,00
ISPLAENO U MAJU 537.000,00
OSTAJE ZA ISPLATU 592.500,00
7.6.1 Naknadni i nepredvieni radovi
Zajedniko za naknadne i nepredviene radove je to su to radovi koji nisu obuhvaeni
ugovorom, znai, za njih ne postoji ugovorena cena.
Naknadni radovi su radovi koji nisu ugovoreni, a nije nuno da budu izvedeni, ve se
obino izvode na zahtev investitora. Cena za ove radove treba da bude ugovorena pre njihovog
izvoenja i to se radi preko aneksa ugovora. Ukoliko ne moe da se eka aneks ugovora, nalog za
izvoenje radova moe dati nadzorni organ preko dnevnika, uz pismeno prihvatanje prethodno
ponuene cene.
U naknadne radove se mogu ubrojati i vikovi ugovorenih radova, kada njihova koliina
prelazi 10% ugovorene.
Nepredvieni radovi su radovi koji nisu ugovoreni, a nuno je da se izvedu i to vrlo hitno.
Razlog za njihovu hitnost mogu biti neke nepredviene okolnosti koje ugroavaju stabilnost
36
objekta, na primer pojava podzemne vode, obruavanje i slino. U tim sluajevima izvoa mora da
izvede radove pre prihvatanja cene od strane investitora (odnosno nadzornog organa). U svakom
sluaju potreba za izvoenjem ovih radova se odmah mora upisati u dnevnik. Kasnije se i za ove
radove zakljuuje aneks ugovora, a za njihovu cenu su merodavni parametri koji treba da budu
uneti u prvobitni (glavni) ugovor.
7.7 Obraun razlike u ceni- klizna skala
Izvoa ima pravo da zahteva izmenu ugovorene cene, u sluaju nastupanja vanrednih
okolnosti. Vanredne okolnosti su dogaaji koji se u vreme zakljuenja ugovora nisu mogli
predvideti, a ije se nastupanje nije moglo izbei. U vanredne dogaaje ubrajamo:
Mere utvrene aktima nadlenih organa
Promena cena materijala i usluga treih lica
Promena trokova ivota
Promena ugovorenih cena na osnovu promene cena materijala ili trokova ivota se moe
zahtevati o sledeim sluajevima:
- Ako se trokovi ivota promene za vie od 5%
- Ako se cene pojedinih materijala ili usluga promene za vie od 5%
- Ako je ukupna promena cena svih materijala i usluga vie od 3% Izvoa nema pravo da
zahteva izmenu ugovorene cene u sledeim sluajevima:
- Ukoliko je primio avans na ime nabavke materijala, i ako je kasnije dolo do izmene
cene tog materijala, jer se primljenim avansom izkljuuje uticaj promene cene.
- Ukoliko je krivicom izvoaa dolo do produetka rokova graenja, a u meuvremenu
su nastupile okolnosti koje zahtevaju izmenu ugovorenih cena.
Izvoa ima pravo na izmenu ugovorene cene u sledeim sluajevima:
- Ukoliko se dolo od produetka rokova graenja bez krivice izvoaa, a u tom roku su
nasupile okolnosti koje zahtevaju izmenu cena.
- Ukoliko je sklopljen ugovor po sistemu klju u ruke, zato to se radi o promenjenim
okolnostima na koje ni jedan od ugovaraa nije mogao imati uticaja.
7.7.1 Metode obrauna klizne skale
Postoje tri metode obrauna razlike u ceni (klizne skale), i to:
Analitika metoda
Ralanjena indeksna metoda
Sumarna indeksna metoda
Analitika metoda je najtanija, ali je vrlo obimna i zahteva dosta vremena za obraun.
Sastoji se u detaljnoj analizi svih elemenata cene pre i posle promene i njihovim uporeenjem,
odnosno izraunavanjem uticaja na razliku u ceni. Ovde se pod elementima cene podrazumevaju:
cene materijala, transporta, energije, plate izrade, trokovi ivota. Moe se primeniti u sluajevima
37
kada neki materijal (ili element) dominira u pozicijama koje se rade u velikim koliinama, odnosno
sainjavaju vei deo ugovorenih radova. To je obino sluaj kod radova na niskogradnji (putevi,
brane, itd).
Ralanjena indeksna metoda je najvie primenjivana u praksi. Za ovu metodu potrebno je
utvrditi procentualno uee u ceni osnovnih elemenata koji mogu dovesti do njene promene. Oni
su obino grupisani u nekoliko srodnih grupa, ali se u prvom redu radi o promeni cena materijala i
promeni plata izrade, odnosno trokova ivota. To znai da se radi o minimum dva inioca. to je
vie parametara uzeto u obzir, obraun e biti taniji. Uobiajeni elementi obrauna prema ovoj
metodi su:
1. Materijal
2. Transport
3. Plate izrade
4. Elementi cene koji se kreu srazmerno trokovima ivota
5. Razlika cene osnovnih sredstava za rad (amortizacija)
6. Fiksni deo

Ovi elementi se mogu grupisati na manji broj (na primer pod brojem 1 i 2, kao i 3 i 4). U
svakom sluaju, pored broja parametara koji uestvuju u obraunu razlike u ceni, vano je utvrditi i
procenat njihovog uea u ceni. Svi navedeni elementi moraju da budu precizirani ugovorom.
Matematiki, to se moe izraziti na sledei nain:
a + b + c + d + ...= 1 (kao indeks), ili
a + b + c + d +...= 100% (kao procenat). Gde je:
a fiksni deo
b materijal (sa transportom)
c trokovi ivota (sa platama izrade)
d amortizacija (osnovna sredstva)
Formula za obraun razlike u ceni je sledea:

|
|
.
|

\
|
+ + + + =
0 0 0
0
* * *
A
A
d
T
T
c
M
M
b a C C
Gde je:
C- nova cena
C
0
- bazna cena (ugovorena)
M,T i A- nove cene materijala, trokovi ivota i amortizacija
M
0
,T
0
i A
0
- bazne cene materijala, trokovi ivota i amortizacija (u vreme ugovaranja)
38
Za utvrivanje procenta promene cena materijala ili trokova ivota merodavan je asopis
Indeks koji izdaje Savezni zavod za ststistiku.
Sumarna indeksna metoda je najjednostavnija i primenjuje se kada iz nekog ugovorom
nisu utvreni procenti uea u ceni pojedinih parametara. Njena primena se bazira na injenici da
se viegodinjim analizama statistikih podataka dolo do zakljuka da promene indeksa trokova
ivota prate i promene indeksa nominalnih linih dohodaka, tako da se za priblian obraun moe
uzeti njihova aritmetika sredina. Tada bi formula glasila:
RC=V*(T+Ld):2, gde je:
RC- razlika u ceni
V vrednost radova za koje se utvruje razlika
T indeks trokova ivota
Ld- indeks nominalnih linih dohodaka

39
8 UPRAVLJANJE VREMENOM
8.1 Planiranje graenja
Planiranje proizvodnje u graevinarstvu znai predvianje:
ta e se u nekom planiranom periodu proizvoditi, graditi ili izvoditi
gde e se obavljati proizvodnja ili graenje
kako e se odvijati organizacija proizvodnog procesa
koja e se tehnologija primeniti
koji e se resursi angaovati
kada e se proizvodni proces odvijati, koliko e vremena trajati
kako e se organizovati rukovoenje i kontrola poizvodnog procesa
kakav e biti priliv finansijskih sredstava
kakvi se poslovni rezultati mogu oekivati
Planiranje se ne moe zasnivati samo na teoretskim pretpostavkama, ve je potrebno
odreeno iskustvo. Efekat planiranja zavisi i od korienja steenog iskustva, odnosno praenja i
analiziranja proizvodnje i primene rezultata.
8.1.1 Principi planiranja
Pre poetka rada treba tano definisati sadraj i ciljeve projekta, zatim vreme i faze
izvoenja, kao i sve parametre, uslovljenosti i resurse.
Prilikom planiranja proizvodnje u graevinarstvu treba se pridravati principa koji respektuju
specifinost ove oblasti, a to su naroito:
planiranje treba uskladiti sa optim programima i planovima razvoja drutva u celini,
uslovima trita i mogunostima proizvoaa materijala i sredstava
planovi treba da budu realni i usklaeni sa tehnikim i tehnolokim mogunostima
graevinskog preduzea, kao i investicionom politikom i planom nabavke mehanizacije i
ostalih osnovnih sredstava
uskladiti korienje angaovanih kapaciteta i nastojati da bude optimalno, uz primenu to
vee paralelizacije i rada u vie smena
ukljuivanje rada i sredstava vriti postupno, radi lake organizacije radnih mesta, to vai i
za iskljuivanje sredstava.
izbegavati skokove prilikom ukljuivanja, kao i tzv. vrnu proizvodnju koja zahteva
angaovanje pojaanih kapaciteta
koristiti iskustva drugih graevinskih preduzea, kao i savremene naune metode u ovoj
oblasti
40
8.1.2 Parametri u planiranju graevinske proizvodnje
Planiranje je uslovljeno mnogim i kompleksnim parametrima koje ga u izvesnom smislu
odreuju i limitiraju. To su:
Prostorni parametri: veliina i obim objekta i radova , kao i organizaciona podela objekata,
odnosno delova objekta.
Vremenski parametri: vreme proizvodnog i tehnolokog procesa (usiljeno ili normalno
vreme graenja).
Tehniki parametri: sistem konstrukcije, sistem graenja, tipizacija i standardiacija
(industrijski, montani, unapreeni ili tradicionalni sistem).
Tehnoloki parametri: odabrana tehnologija i postignuti nivo tehnologije u graevinskom
preduzeu za pojedine vrste radova.
Organizacioni parametri: tipovi proizvodnje (pojedinana, serijska ili masovna), izvori
snabdevanja, resursi i mogui kapaciteti
Iz izloenog se moe zakljuiti da je planiranje u graevinarstvu tesno povezano sa
tehnolokom i organizacionom pripremom proizvodnje i da je njima neposredno uslovljeno. Moe
se ak konstatovati i da su sva tri procesa meusobno uslovljena, tj. da dinamika graenja moe biti
prioritetni uslov koji e odrediti i tehnologiju i organizaciju proizvodnje i graenja.
8.1.3 Osnovne faze u procesu planiranja
Faze u procesu planiranja su sledee:
detaljno upoznavanje zadatka (investiciono-tehnike dokumentacije)
grupisanje i podela objekata za organizaciju izvoenja, izbor naina prikazivanja
plana
izrada spiska pozicija radova (aktivnosti) na bazi predmera radova iz investiciono-
tehnike dokumentacije
analiza proizvodno-tehnolokog odvijanja radova i utvrivanje zavisnosti meu
aktivnostima i uesnicima u izvoenju radova
prouavanje vremena trajanja radova za sve pozicije ponaosob i utvrivanja tempa
(dinamike) odvijanja radova
optimizacija odnosa vremena graenja i trokova
specificiranje svih potreba u resursima (radnoj snazi, materijalu, mehanizaciji, kao i u
finansijskim sredstvima
utvrivanje sistema kontrole izvrenja radova, definisanje odgovornosti
8.2 Vrste planova
Dve osnovne vrste planova su statiki i dinamiki planovi.
Statikim planovima se odreuju ukupne potrebe (na primer u resursima), tj. potrebne
koliine i kapaciteti, bez obzira na vreme angaovanja.
41
Kod dinamikih planova se uvodi faktor vremena, odnosno tempo odvijanja odreenih
aktivnosti i vreme angaovanja pojedinih resursa.
Izrada statikih planova obino prethodi dinamikom planiranju
U odnosu na vremenski period planiranja, kao i nivo detaljnosti (to zavisi od namene),
dinamiki planovi mogu biti:
okvirni (godinji, kvartalni, meseni)
operativni (meseni, dekadni, dnevni)
Metode izrade dinamikih planova su neposredno povezane sa nainom njihovog
prikazivanja, pa tako razlikujemo grafike i numerike planove.
Grafiki dinamiki planovi se mogu prezentirati kao:
Gantogrami
Ortogonalni dijagrami
Ciklogrami (kao specijalna vrsta ortogonalnih dijagrama)
Mreni dijagrami
Numeriki planovi, kako im samo ime kae, ciframa prezentiraju odreene vrednosti,
zavisno od predmeta planiranja (koliinu materijala, sredstva, itd) i to pojedinano i kumulativno.
Cifarske vrednosti su sloene u tabelarne preglede prema vremenu (meseno, kvartalno, godinje...)
8.2.1 Izrada statikih planova
Statiki planovi prethode izradi dinamikih planova. Njima se dobijaju podaci o ukupnim
koliinama potrebnih resursa - radne snage, materijala i mehanizacije.
Osnov za izradu statikih planova je inveticiono-tehnika dokumentacija, peciznije predmer
radova. On sadri podelu radova prema strukturi (pripremni, grubi graevinski, zavrni graevinski,
zanatski), kao i prema radnim operacijama - pozicijama radova. Takoe, predmer sadri i koliine
radova po pozicijama, to je neophodan podatak za izradu statikih planova.
Pod resursima se podrazumevaju: radnici, tj. izvrioci pojedinih aktivnosti, materijal,
oprema i sva sredstva (mehanizacija, maine, finansijska sredstva) koja su potrebna za izvrenje
plana.
Naelno, jedna pozicija predmera moe u planiranju da se uzme kao jedna aktivnost, ali
moe i da se razloi, to e omoguiti detaljnije planiranje. Naime, za formiranje pozicije radova (u
predmeru i normama) merodavni su parametri koji utiu na cenu tih radova (kvalitet materijala i
utroeni rad), dok je za izradu dinamikog plana pored toga bitno i mesto i vreme izvoenja tih
radova, pa ih zato moemo po potrebi razloiti na vie aktivnosti, ime se dobija na kvalitetu
planiranja. Takoe je po potrebi mogue i saimanje aktivnosti (na pr. beton + oplata + armatura).
Koliine potrebnih resursa odreuju se na osnovu NORMI (Normativi i standardi rada u
graevinarstvu) ili internih - iskustvenih normativa graevinskog preduzea.
Grupa radnika koja obavlja jedan posao zove se radna brigada. U radnoj brigadi oestvuju
radnici razliitih stepena strunosti..
42
Sastav brigade se odreuje prema potrebnom vremenu svakog radnika, odnosno njegove
kvalifikacione strukture, tj. norma asovima (N) po jedinici vremena. Odnos ovog vremena treba
priblino da bude jednak odnosu kvalifikacione strukture radnika u brigadi. Izraz za odreivanje
trajanja aktivnosti glasi:

U sluaju mehanizovanog procesa rada, za utvrivanje vremena trajanja aktivnosti bie
merodavan uinak vodee maine u tehnolokom procesu. Tada e se vreme odrediti preko sledee
formule:

Sd U
Q
T
*
=
gde je: T- vreme trajanja aktivnosti u danima
N
s
- merodavno vreme u norma asovima (N)
Q- koliina radova koje treba izvriti
R- sastav radne brigade sa brojem radnika
S
d
- broj radnih sati u danu (7 ili 8)
U

- stvarni uinak maine na sat

Kao to postoje normativi rada, tako postoje i norme koliine utroka materijala.
Utroak materijala je koliina materijala potrebna za jedinicu mere nekog proizvoda.
8.3 Gantogrami
Gantogram je najpoznatija i najvie koriena vrsta grafikih dinamikih planova. Dobio je
ime po inenjeru Gantu (GANTT) koji ga je prvi primenio.
Zove se paralelni (ili linijski, horizontalni) zbog toga to se trajanje radova prezentira
horizontalnom linijom ili pravougaonikom u tabeli koja sadri vremensku podelu (na godine,
mesece, sedmice, dane, u skladu sa veliunom zadatka i detaljnosti planiranja). Razliitom
grafikom prezentacijom - bojom ili debljinom linije moe se uneti planirano i ostvareno ili neke
druga osobenosti.
Po vertikali u prvoj koloni se upisuje broj, a zatim opis pozicije, odnosno naziv aktivnosti. U
sledeih nekoliko kolona mogu se uneti drugi neophodni podaci, kao to su: jedinica mere, koliina
radova, sastav ili uinak brigade, trajanje aktivnosti itd, ve prema potrebama i predmetu planiranja.
Gantogrami su pogodni za planiranje radova u visokogradnji, kao i za planiranje resursa
(nabavke materijala, angaovanja mehanizacije). Takoe se vrlo esto koriste kao podloga za
ciklogamsko ili mreno planiranje. Vizuelno su vrlo pregledni, ali im je nedostatak ograniena
mogunost unoenja pojedinih parametara, kao i prezentiranje meuzavisnosti (relacija) izmeu
pojedinih aktivnosti, to je bolje reeno u mrenim planovima. Gantogrami primarno prikazuju
vreme trajanja aktivnosti, dok se mesto rada iz dijagrama ne moe sagledati

43








Slika 12. Primer gantograma
8.4 Ciklogrami
Ciklogrami su posebna vrsta ortogonalnih planova. Ime su dobili po tome to su posebno
pogodni za prikazivanje radova koji se odvijaju u pravilnom ritmu, tj. u ciklusima. Grafiki se
mogu prezentirati i u polarnim koordinatama - kruno, kao i u ortogonalnom koordinatnom sistemu.
Kruni cikolgram je pogodniji za radove koji se stalno ponavljaju kao to je industrijska
proizvodnja ili transport na odreenoj relaciji. Vremenska podela (dan, smena, ciklus rada) je po
obimu kruga, a operacije su upisane u koncentrinim krugovima.
Paralelni ciklogram u koordinatnom sistemu po apscisi prikazuje vreme, a po ordinati
mesto odvijanja radova. Vrste radova su takoe prikazane linijom sa oznakom broja pozicije. Ova
vrsta planova je vrlo pogodna za prikazivanje radova u visokogradnji, naroito kada je u pitanju
veliki broj radova (na primer zanatskih) gde je neophodno izvriti paralelizaciju. Ciklogramskom
planiranju e biti posveeno posebno poglavlje, gde e detaljnije biti razraen ovaj nain planiranja,
obzirom na njegov znaaj i primenljivnost u visokogradnji.
8.4.1 Ciklogramsko planiranje
Sutina ove vrste planiranja je organizovanje graevinske proizvodnje slino lananoj
proizvodnji u industriji. Naime, kod industrijske proizvodnje radnici su najee na svojim radnim
mestima, a proizvod se kree na pokretnoj traci.
U graevinarstvu je obrnuto, jer je objekat kao graevinski proizvod nepokretan, pa je
potrebno da se brigade radnika kreu po delovima objekta - sekcijama prilikom obavljanja
odreenih tehnolokih operacija. Zato se ovo jo zove i taktna proizvodnja, ili inverzija lanane
proizvodnje.
m
(mesto)
aktivnost
t (vreme)
Slika 13. ematski prikaz elemenata ciklogramskog plana
MART APRIL MAJ JUNI JULI AUGUST
1
Iskop za temelje
(ostavreno)
m3 5,000.00
2
Razastiranje ljunka
(ostavreno)
m3 1,000.00
3
Betoniranje temelja
(ostavreno)
m3 3,000.00
Osnovna struktura gantograma
2003 GODINA
br. OPIS j.m. koliina
44
Da bi planiranje bilo uspeno, odnosno da se njime obezbedi neometan i efikasan proces
proizvodnje, potrebno je izvriti prostorno grupisanje objekata, ili ralanjavanje delova objekta.
Isto tako je neophodno izvriti vremensko odvajanje faza radova. Ovakva priprema je neophodna
kod ciklogramskog planiranja, ali se isto tako primenjuje i kod ostalih tehnika planiranja.
U visokogradnji su uobiajene etiri faze izvoenja radova, a to su:
I faza - pripremni radovi, zemljani radovi i betoniranje temelja do kote 0.00
II faza - grubi graevinski radovi (konstrukcija)
III faza - pokrivanje i zavrni graevinski radovi
IV faza - zavrni zanatski i instalaterski radovi
Prostorno grupisanje objekata u organizacione celine (sektore, grupe, etape) treba izvriti u
skladu sa specifinostima zadatka, a one su:
uslovi lokacije
tehnologija izvoenja
raspoloivo vreme graenja
raspoloivi kapaciteti - resursi
raspoloiva finansijska sredstva U prostornoj podeli organizacije izvoenja
razlikujemo sledee termine:
Pojas rada. To je zona kada se podela vri po vertikali. Uobiajeno je da jedna etaa
predstavlja jedan pojas rada.
Radna etapa - zahvat (m). Predstavlja podelu objekta ili grupe objekata po horizontali, tako
da delovi budu priblino jednaki. Radna etapa predstavlja element ciklusa u organizacionom,
proizvodnom i tehnolokom procesu na kome se odvijaju radovi u odreenom vremenu od
odreenog broja radnika (grupa, brigada). To mogu biti:
- jedan iz grupe objekata
- osnova celog objekta
- nii ili vii deo objekta (kula - aneksi)
Sekcija - takt rada predstavlja podelu jedne radne etape (zahvata) na manje delove. Cilj ove
podele je da se omogui kontinualno zaposlenje radnika. Veliina sekcije zavisi od:
- tehnolokog procesa
- angaovanosti sredstava
- veliine i sastava brigada
Elementarni radni tok Prikazuje se jednom linijom i odgovara jednoj aktivnosti ili radnoj
operaciji. Ta linija prikazuje tok odvijanja radova u vremenu i prostoru.
Proizvodni taktni tok (tehnoloki ciklus) Predstavlja skup tehnoloki srodnih operacija
(vie elementarnih tokova) koji ine tehnoloki zatvoren ciklus, odnosno celinu.
Vodei proces U proizvodnom toku predstavlja onu operaciju koja odreuje brzinu celog
proizvodnog toka. To je kljuna operacija koju moe, recimo, da odreuje uinke neke maine ili
slino.
Radni front je radna povrina F, ukljuujui radni prostor iznad te povrine koji je potreban
za nesmetano izvoenje radova u odreenom vremenu, ukljuujui i HTZ mere. Veliina radnog
fronta zavisi od broja angaovanih radnika (veliina i sastav brigade) ili od tehnolokih osobenosti i
uinka maine, ukoliko je u pitanju mainski rad.
45
Tehnoloka pauza je neizbeno izgubljeno vreme, kada je zbog prirode tehnolokog procesa
(na pr. vezivanje betona) potreban odreen vremenski razmak izmeu elemntarnih taktnih tokova.
Modul taktnog toka - korak (k) je ritam odvijanja rada. Korak predstavlja vreme koje je
potrebno da se posle poetka jedne operacije na odreenoj etapi ukljui sledea operacija.
Ritminost Ritmian je onaj proces proizvodnje kod koga je vremenski korak izmeu dva
elementarna toka u svim zahvatima konstantan.
Da bi proizvodnja bila ritmina, potrebno je, pored podele objekta uskladiti i broj radnika po
grupama i brigadama u zavisnosti od njihovog uinka tako da vreme za koje obave svoj deo posla na
jednoj sekciji bude priblino jednako.
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
0
1
2
3
4
5
3
2
1
.

V
O
D
E
]
I

P
R
O
C
E
S
S
E
K
C
I
J
E
DANI

Slika14. Primer neusklaenog ritma u taktnoj proizvodnji
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
0
1
2
3
4
5
2B
2A
2A
2B
2A
3
1
S
E
K
C
I
J
E
DANI

Slika 15. Korekcija neusklaenog ritma uvoenjem nove brigade
Ako, na primer, imamo tri aktivnosti povezane u tehnolokom procesu, od kojih druga po
redu zahteva duplo vie vremena po sekciji ili zahvatu, oigledno je da se radi o neusklaenim
tokovima (Sl.14.). Da bi se ceo tehnoloki proces odvijao efikasnije, treba udvostruiti radnu snagu
za drugu aktivnost, tj. uvesti dve brigade. Na grafikonu (Sl.15. ) se vidi kolika je uteda vremena.
46
8.5 Tehnike mrenog planiranja
U odnosu na gantograme, koji grafiki prikazuju vreme izvoenja pojedinih aktivnosti i
ciklograme koji prikazuju vreme i mesto, mreno planiranje je najkomleksnije, poto prikazuje i
meuzavisnosti aktivnosti, to je vrlo znaajno.
Tehnike mrenog planiranja ine tri osnovne faze, i to:
Analiza strukture
Analiza vremena
Optimizacija
Analiza strukture podrazumeva sagledavanje i ralanjavanje kompletne strukture
projekta. Za ovaj posao je potrebno sutinsko poznavnje tehnologije rada, meuzavisnosti radova i
njihovog redosleda.
Ukoliko je projekat sloen i obiman, analiza strukture podrazumeva prethodno ralanjavanje
na podsisteme, odnosno podgrupe radova, koji se kasnije razlau na detaljnije operacije i aktivnosti.
Ovaj sistem rada je poznat i pod nazivom WBS metoda (Work Breakdown Structure). Pored
organizacionih prednosti, ova metoda prua mogunosti vrlo efikasnog rukovoenja i kontrole.
Primenjeno na izvoenje graevinskog objekta, prva logina podela bi bila na etri faze
radova (o emo je ve bilo rei kod ciklogramskog planiranja), i to na:
I - zemljane radove sa fundiranjem
II - nadzemna konstrukcija
III - zavrni graevinski radovi
IV - zanatski radovi
Na drugom nivou se ove faze dele na grupe radova (na primer: zemljani, betonski, itd). Trei
nivo podele predstavljaju pozicije radova, koje se eventualno jo mogu ralaniti na pojedine
aktivnosti.
Ve na prvi pogled je vidljivo da napred navedena struktura odgovara strukturi predmera i
predrauna. i upravo ovaj deo tehnike dokumentacije ini osnovu za izradu dinamikog plana,
odnosno analizu strukture.
Sledei korak je analiza redosleda radova, odnosno odreivanje koji radovi se moraju izvriti
pre, koji kasnije, a koji se mogu raditu paralelno, odnosno gde postoji direktna meuzaisnost radova,
a gde to nije uslovljeno. Logino je da prethodno mora da bude detaljno definisana tehnologija
izvoenja radova, ili se ona definie u skladu sa zahtevima dinamike radova.
Analiza vremena se odnosi na utvrivanje potrebnog vremena za izradu pojedinih radova,
to se radi korienjem prirunika Normativi i standardi rada u graevinarstvu. Detaljno je obraena
u poglavlju o statikim planovima, ija izrada upravo i prethodi izradi dinamikih planova.
Optimizacija zvisi od postavljenih ciljeva, a odnosi se na meusobno usaglaavanje
pojedinih resursa, vremena i trokova. Najee se radi nivelisanje radne snage da bi se postiglo
angaovanje priblino istog broja radnika u odreenom periodu. Takoe moe da se vri analiza
odnosa vremena i trokova, sa cljem da se objekat izvede za najkrae vreme uz minimalno
poveanje trokova, ili uz minimalne trokove u realno moguem vremenu. Optimizacija se radi kao
verijantno reenje dinamikog plana.
47
8.5.1 Tipovi mree
Postoje dva osnovna tipa mree:
ADM (Arrow diagram method) ili metoda strelica
AON (Activity on the node) ili metoda vorova
Mrea ADM tipa (metoda strelica) je hronoloki ranije nastala i sada se manje koristi.
Osnovna karakteristika je to to su u dijagramu aktivnosti predstavljene strelicama, a poetak i kraj
aktivnosti se obeleava krugom i naziva se dogaaj. Pored ova dva elementa, postoje i fiktivne
aktivnosti, koje nemaju trajanje, ve oznaavaju meuzavisnost izmeu pojedinih aktivnosti. Ovaj
poslednji element se moe smatrati i slabom stranom ove metode.


Slika 16. Osnovni elementi mree ADM tipa
Mrea AON tipa (metoda vorova) je savremenija i pogodnija je u radu sa raunarima.
U ovoj mrei aktivnosti su u vorovima koji se najee crtaju u vidu kutija (boxova) u koje
se upisuju podaci koji oznaavaju aktivnost: redni broj, naziv aktivnosti, trajanje, poetak i
zavretak. Meuzavisnost aktivnosti se u mrei crta linijama, odnosno strelicama. Ovde nema
potrebe za fiktivnim aktivnostima, jer su sve meuzavisnosti ve unete u mreu. U raunarskim
programima boxovi, kao i njihov sadraj mogu da se dizajniraju po potrebi.
8.5.2 Proraun vremena napred-nazad
Zajedniko za oba tipa mree je nain prorauna vremena, koji se jo naziva i metodom
kritinog puta. Posle konstuisanja mree, koja sadri sve aktivnosti i nihove meuzavisnosti,
pounje se sa sabiranjem vremena, to se radi dva puta. Prvo se poinje od prve aktivnosti i sabira
vreme svake sledee, po svim granama mree. Kod poslednje aktivnosti dobijamo ukupno vreme
potrebno za realizaciju projekta. Drugi put se vreme rauna unazad, tako to se kree od poslednje
aktivnosti i oduzimanjem vremena svake naredne, stie do prve aktivnosti, gde treba da se poklopi
poetno vreme- nula. Na ovaj nain smo dobili dva vremena za svaku aktivnost. Prvo vreme se zove
rani poetak (ES- Early Start), a drugo kasni zavretak (LF- Late Finish).
Ukoliko se ovo vreme razlikuje, to znai da aktivnost ima ukupnu vremensku rezervu (TF-
Total Float) slika 17.
aktivnost
dogaaj
fiktivna aktivnost
broj dogaaja
ES LF
48
Aktivnosti gde nema vremenske rezrve, odnosno gde se najraniji i najkasnij datumi dogaaja
poklapaju, nazivaju se kritine aktivnosti, a veza izmeu njih kritini put. Znai, kritini put
presdstavlja skup aktivnosti koje nemaju vremensku rezervu i ije bi pomeranje, tj. kanjenje dovelo
do pomeranja zavretka celog projekta.
Kod aktivnosti sa vremenskom rezervom moe da se vri nivelisanje radne snage bez
posledica po vreme zavretka celog projekta.

Dogaaj I Dogaaj J
trajanje - d (duration)
ES LF
rani poetak kasni zavretak
ES
LF
ES
LF
Ukupno raspoloivo vreme za odvijanje aktivnosti = LF-ES
EF = ES + d
LS= LF-d
Naziv aktivnosti
Toatal Float
ukupna vremenska rezerva
Toatal Float
ukupna vremenska rezerva
i
j

Slika 17. Prikaz ukupne vremenske rezerve TF (Total Float)

Primer
Radi lakeg saledavanja celog procesa izrade dinamikog plana, objasniemo to na jednom
malom primeru. Radi se o aktivnostima koje su bliske arhitektima, a to je izrada jednog glavnog
projekta za manji objekat. Prvo se radi spisak aktivnosti, zatim se odreuje njihovo trajanja, koje
emo ovog puta odrediti empirijski. Potom radimo analizu strukture tako to se odreuje koja je
aktivnost prthodna, a koja je njoj naredna aktivnost. Da bi se ovo odredilo, potrebno je poznavati sve
faze izrade projektne dokumentacije i njihovu uslovljenost, preuzimanje odreenih podataka, itd. to
znai da ovaj posao moe da radi samo strunjak za tu oblast, u ovom sluaju arhitekta. Navedeni
postupak je prikazan u sledeoj tabeli.
49
br. Opis aktivnosti trajanje
Prethodna
aktivnost
Naredna
aktivnost
1 Iscrtavanje osnova 3 dana - 2,3,4
2 Podloge za instalatere 1 dan 1 5
3 Podloge za statiku 1 dan 1 6
4 Dovravanje grafikih priloga 8 dana 1 7
5 Projekat instalacija 7 dana 2 8
6 Statiki proraun 6 dana 3 7,8
7 Predmer i predraun 3 dana 4,6 8
8 Kopiranje i korienje 1 dan 5,7 -

Slika 18. Primer prikazan u mrei ADM tipa
Na prikazanom mrenom dijagramu vidi se da je izrada grafikih priloga na kritinom putu,
dok pripreme podloga za instalatre i izrada projekta inatslacija (aktivnost A2 i A5) imaju tri dana
vremenske rezerve, a priprema podloga za statiku i izrada statikog prorauna (aktivnost A3 i A6)
jedan dan. Ceo posao oko izrade tehnike dokumentacije treba da traje 15 dana.
8.6 Korienje programskih paketa
Danas se izrada dinamikih planova radi putem raunarskih programa, od kojih su
najpoznatiji MS project i PRIMAVERA. Priprema koja se sastoji od analize strukture i analize
vremena se radi na ve opisani nain, ali primanom AON metode, dok je tehnika rada sa programom
detaljno objanjena u odgovarajuim prirunicima i ovde nee biti posebno obrazlagana.
Prednost korenja raunara u izradi mrenih planova nije samo u brzini rada, ve se najvie
ogleda u mogunosti praenja realizacije i njihovo svakodnevno auriranje, to ih ini praktino
korisnim u svakodnevnoj praksi.
Kao ilustraciju, prikazaemo gore navedeni primer uraen u raunarskom programu MS
project i prezentiran kao gantogram i kao mrea AON tipa.
A2
1d 4 7 11 14 0d
A1 A8
0 0 3d 3 3 11 11 14 14 1d 15 15
A3 A6
1d 4 5 6d 10 11
6 4
2 5 8 9
A4 A7
8d 3d
1
A5
7d
0
d
3 7
50


Slika 19 Primer uraen u programu MS project i prikazan kao gantogram i mrea AON tip
Po et ak pr o j ek t a
M ilest one Da t e: Tu e 2 / 24 / 04
I D : 1
IS CRT AVA N J E O SN O VA
I D : 2 3 day s
ES : 2 / 24 / 04 EF : 2 / 26 / 04
LS : 2 / 24 / 04 LF : 2 / 26 / 04
D O V RA VAN JE GR AFI KI H PRI LO GA
I D : 5 8 day s
ES : 2 / 27 / 04 EF : 3 / 5/ 04
LS : 2 / 27 / 04 LF : 3 / 5/ 04
PR ED ME R I PR ED RA UN
I D : 8 3 day s
ES : 3 / 6/ 04 EF : 3 / 8/ 04
LS : 3 / 6/ 04 LF : 3 / 8/ 04
ST ATI KI PR O R AU N
I D : 7 6 day s
ES : 2 / 28 / 04 EF : 3 / 4/ 04
LS : 2 / 29 / 04 LF : 3 / 5/ 04
PO D LO GE ZA STA TIK U
I D : 4 1 day
ES : 2 / 27 / 04 EF : 2 / 27 / 04
LS : 2 / 28 / 04 LF : 2 / 28 / 04
PR O J EKT I I N S TAL ACI JA
I D : 6 7 day s
ES : 2 / 28 / 04 EF : 3 / 5/ 04
LS : 3 / 2/ 04 LF : 3 / 8/ 04
PO D LO GE ZA IN STA TAL TER E
I D : 3 1 day
ES : 2 / 27 / 04 EF : 2 / 27 / 04
LS : 3 / 1/ 04 LF : 3 / 1/ 04
Kr aj pr o j ek t a
M ilest one Da t e: Tu e 3 / 9/ 04
I D : 1 0
KO PI RAN JE I KO RI EN JE
I D : 9 1 day
ES : 3 / 9/ 04 EF : 3 / 9/ 04
LS : 3 / 9/ 04 LF : 3 / 9/ 04
51
9 UPRAVLJANJE REALIZACIJOM
9.1 Organizacija graevinskog preduzea
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova moe da vri preduzee, odnosno drugo pravno
lice ili radnja koji su upisani u odgovarajui registar za izvoenje radova. Ovo preduzee se zove
izvoa radova
Vrste preduzea (privrednih drutva), zavisno od osnivaa i vrste kapitala, mogu biti:
Privredno preduzee
Drutveno preduzee
Javno preduzee
Privredna drutva mogu osnovati fizika ili pravna lica. Oblici privrednog preduzea su:
Ortako drutvo (OD). Osnivaju ga dva ili vie fizikih lica, koji su neogranieno solidarno
odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze drutva.
Komanditno drutvo (KD). Osnivaju ga dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu
ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje
jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice
odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).
Akcionarsko drutvo (AD) Osnovni kapital je podeljen u akcije odreene nominalne
vrednosti ulogom u novcu, stvarima ili pravima. Osnovaju ga fizika ili pravna lica.
Drutvo sa ogranienom odgovornou (DOO) Osnivaju ga pravna i fizika lica koja ne
odgovaraju za obaveze drutva, a snose rizik za poslovanje drutva do visine svoga uloga. Ulozi
lanova drutva ine osnovni apital drutva.
Drutveno preduzee u celini posluje sa drutvenim kapitalom koji je podeljen u akcije
odreene nominalne vrednosti. Organi drutvenog preduzea su: skuptina, upravni odbor, nadzorni
odbor i direktor. Ovaj vid privrednog subjekta je u fazi transformacije u druga oblike privrednih
drutava kroz procese privatizacije.
Javno preduzee obavlja delatnosti od opteg interesa. Organi javnog preduzea su upravni
odbor, izvrni odbor i direktor.
9.1.1 Osnovne funkcije preduzea
Osnovne funkcije preduzea, u optem smislu su:
Proizvodna funkcija
Finansijska funkcija
Kadrovska funkcija
Marketing
Istraivanje i razvoj
Upravljaka funkcija
Pravna sluba
52
Proizvodna funkcija je najvanija i sutinska funkcija svakog preduzea. Za graevinsko
preduzee je to priprema i izgradnja objekata i proizvodnja elemenata. Delovi preduzea koji su
nosioci proizvodne funkcije su: gradilita, sluba mehanizacije, proizvodni pogoni (fabrika betona,
tesarski i armiraki pogon, zanatski pogoni).
Finansijska funkcija se stara o finansijskom poslovanju preduzea. Objedinjuje finansijsku
slubu i knjigovodstveno- raunovodstvenu slubu. Finansijska sluba vodi finansijsku strategiju i
politiku preduzea, investicionu politiku, nabavku i ulaganje kapitala, izradu finansijsku planova.
Knjigovodstveno raunovodstvena sluba vodi finansjisko i materijalno knjigovodstvo i radi razne
ekonomske i tehnike analize.
Kadrovska funkcija podrazumeva poslove evidentiranja kadrova, zapoljavanja novih
kadrova , kao i obuavanje i obrazovanje kadrova.
Marketinka sluba se bavi poslovima vezanim za trite. Ovde spadaju komercijalna
sluba, odnosno prodaja i nabavka, kao i odnosi sa javnou (PR) koji obuhvataju promocije,
prezentacije i reklamni materijal.
Istraivanje i razvoj se bavi planovima razvoja preduzea, investicionim planovima i
unapreenjem tehnolokog procesa, kao i politikom i planovima kvalieta.
Upravljaka funkcija podrazumeva poslove vezane za upravljanje i rukovoenje svim
poslovima i delatnostima u preduzeu. Izvrni organi upravljanja su direktori (preduzea u celini ,
sektora, slubi, itd).
Pravna sluba se bavi poslovima izrade pravnih akata, sklapanja ugovora i zastupanja pred
sudom.
9.1.2 Oblici organizovanja preduzea
Osnovni oblici organizovanja preduzea su:
- funkcionalna organizacija
- projektna organizacija
- matrina organizacija
Karakteristino za funkcionalnu organizaciju je to to se rukovoenje vri po funkcionalno
srodnim slubama (sektorima), kao to su na primer: kadrovska sluba, finansijska sluba,
proizvodna sluba, marketing, itd. Povezanost funkcija pozitivno utie na efikasno korienje
resursa, ali je loija povezanost meu slubama, to moe negativno da utie na realizaciju projekta.
Na primeru organizacije jednog projektnog biroa to bi znailo da su radne jedinice
organizovane po funkciji, odnosno: za projektovanje (arhitekturu), za statiku, za mainske
instalacije, elektoinstalacije, itd. Kod realizacije odreenog projekta ovde moe doi do meusobnih
neusaglaenosti, kanjenja pojedinih delova projekta i ostalih pojava koje utiu na efikasno
obavljanje zadatka, odnosno zavretka projekta.
53

Slika 20. Fukcionalna organizacija preduzea
Kod projektne organizacije radne jedinice se organizuju prema odreenom zadatku,
odnosno projektu, a u skladu sa tim se vri i rukvoenje i kontrola. Ovde se izbegavaju sve loe
strane funkcionalne organizacije, jer su izvrioci okupljeni oko istog projekta, ali negativna
posledica moe biti neracionalno korienje resursa. Na primeru projektnog biroa to bi znailo da se
tim formira oko jednog projekta, a u timu se nalaze strunjaci svih profila (arhitekta, konstrukter,
projektant instalacija, itd.).Rukovodilac projekta prevashodno vodi rauna o njegovoj realzaciji, dok
su meusobne veze vrlo slabe. Ova organizacija nije uvek mogua i zavisi od veliine projekata,
njihovog broja, duine trajanja, itd.


Slika 21. Projektna organizacija preduzea

DIREK
TOR
Rukovodil
ac sektora 1
Rukovodil
ac sektora 2

Izvrilac 1
Izvrilac 2

Rukovodil
ac sektora 3

Izvrilac 1

Izvrilac 2

Izvrilac 3

Izvrilac 3

Izvrilac 1

Izvrilac 2

Izvrilac 3

DIREKTOR
Rukovodilac
projekta 1
Rukovodilac
projekta 2

Izvrilac 1
Izvrilac 2

Rukovodilac
projekta 3

Izvrilac 1

Izvrilac 2

Izvrilac 3

Izvrilac 3


Izvrilac 1

Izvrilac 2

Izvrilac 3

DIREKTOR
Rukovodilac
sektora 1
Rukovodilac
sektora 2

Izvrilac 1
Izvrilac 2

Rukovodilac
sektora 3

Izvrilac 1

Izvrilac 2

Izvrilac 3

Izvrilac 3

Izvrilac 1

Izvrilac 2

Izvrilac 3

54

Slika 22. Matrina organizacija preduzea
Matrina organizacija predstavlja kombinaciju izmeu prve dve, s tim to bi trebalo da
istakne sve njihove dobre strane, a da umanji ili izbegne one loe. Svi izvrioci su organizovani po
funkcionalnom principu, a ujedno su i odgovorni za izvrenje zadataka u okviru odreenog projekta.
Ovom organizacijom se postie dosta na racionalnosti korienja resursa i efikasnosti u poslovanju.
Jedina slaba srana moe biti neka vrsta duplog rukovoenja, odnosno situacija da svaki izvrilac ima
dva efa, gde nakada moe doi do sukobljavanja interesa.
9.1.3 Organizacija tehnike slube
U okviru svakog graevinskog preduzea tehnika sluba ima poseban znaaj, s obzirom da
se u okviru nje obavlja osnovna delatnost izvoenje objekta. Njena struktura je ujedno i
najkompleksnija, a u pogledu ljudskih resursa je i najbrojnija.

VEZA SA UPRAVOM
PREDUZEA

Slika 23. ema organizacije tehnikog sektora
TEHNIKI
SEKTOR
SLUBA
PRIPREME
SLUBA
OPERATIVE
ODSEK ZA
ISPITIVANJE I
OBRADU TRITA
ODSEK ZA
ORGAN. I
UNAPREENJE
PROIZVODNJE

GRADILITA

POGONI
ODSEK ZA
TEHNIKU
PRIPREMU
DIREKTOR
SEKTOR 1 SEKTOR 2

SEKTOR 3

PROJEKAT 1
PROJEKAT 2

PROJEKAT 3

55
Kako je prikazano i na emi, tehniki sektor ima dve slube: slubu pripreme i slubu
operative. Sluba pripreme ima dva odseka: odsek za ispitivanje i obradu trita i odsek za
organizaciju i unapreenje proizvodnje.
Odsek za ispitivanje i obradu trita radi sledee poslove:
- Vri ispitivanje graevinskog trita
- Prouava tehniku dokumentaciju za davanje ponude (tendera) ili pripreme ponude
- Prouava terenske uslove i lokalne prilike
- Priprema analize cena, kalkulacije faktora,
- Klakulie interne cene i cene za pripremne radove
- Prati trite graevinskih, zanatskih i instalaterskih radova
- Prati cene graevinskog materijala i proizvoda, rada, transporta i mehanizacije
- Vri prikupljanje ponuda od podizvoaa
- Priprema ugovore sa podizvoaima
- Uestvuje u izradi tehnoekonomskog elaborata i projekta organizacije graenja
- Uestvuje u zakljuivanju ugovora sa investitorima
- Sarauje sa svim ostalim organizacionim jedinicama preduzea

Odsek za organizaciju i unapreenje proizvodnje radi sledee poslove:
- Izrauje i inovira tehnoekonomske elaborate
- Izrauje i inovira projekte organizacije i tehnologije graenja
- Vri studije tehnolokih procesa i cilju unapreenja i racionalizacije proizvodnje
- Uestvuje u izradi mesenih operativnih planova za preduzee
- Uestvuje u pripremi ponuda za dobijanje novih poslova
- Prouava mogunost primene novih metoda i postupaka
- Vri analizu efikasnosti primene pojednih metoda i tehnologija
- Sarauje sa okruenjem i ostalim organizacionnim jednicama preduzea

Sluba operative ima odsek za tehniku pripremu, vie gradilita (zavisno od trenutne
zaposlenosti) i pogone, koji mogu biti: pogon za mehanizaciju i transport, pogone za proizvodnju
materijala i pouproizvoda (na pr.fabrika betona, armiraki i tesarski pogon) i pogon za zavrne i
instalaterske radove.
Odsek za tehniku pripremu radi sledee poslove:
- Preuzima tahniku i ostalu dokumentaciju od sluzbe pripreme i prosleuje je gradilitima i
pogonima
- Uestvuje u izradi tehnoekonomskog elaborata
- Uestvuje u izradi projekta organizacije i tehnologije graenja
- Koordinira rad gradilita i pogona
- Vri raspodelu mehanizacije i ostalih sredstava
- Prati dinamiku izvrenja radova i vri eventualne korekcije
- Organizuje i kontrolie higijensko tehniku zatitu na radu
- Organizuje trhnike preglede i zavrne obraune za izgraene objekte
- Organizuje otklanjanje primedbi po zapisnicima komisija za primopredaju i konaan obraun
- Saraije sa investitorima i slubama u preduzeu
56
Gradilite moe imati sedite u preduzeu ili na drugim mestima prema potrebi. Jedno
gradilite moe da obuhvati izvoenje jednog ili vie objekata koji su na jednoj lokaciji ili u blizini.
Shodno svojoj veliini i potrebama gradilite sadri i odgovarajue slube. Takoe moe da sadri i
delove pojedinih pogona, zavisno od potreba i primenjene tehnologije.
Pogoni su operativne organizacione jednice specijalizovane za opsluivanje gradilita
proizvodnjom komponenti i poluproizvoda ili mehanizacijom.Najei su pogoni za proizvodnju
betona, armature i oplate (tesarski pogon). Lokacija pogona po pravilu nije na gradilitima, ve su
izmeteni na lokacije gde je mogue organizovati postrojenje (fabrika betona) ili proizvodnu halu, s
tim da ne bude mnogo udaljeno od gradilita zbog ekonominosti transporta.
9.1.4 Odgovorni izvoa radova ef gradilita
Preduzee koje je sklopilo ugovor sa investitorom o izvoenju radova imenje odgovornog
izvoaa radova koji rukovodi graenjem, odnosno efa gradilita.
To moe biti lice sa odgovarajuom visokom strunom spremom (arhitekta ili graevinski
inenjer), i licencom za izvoenje radova. Uslov za dobijanje licence je, izmeu ostalog, poloen
struni ispit, najmanje tri godine iskustva u struci i strunim rezultatuma u graenju objekata.
Izuzetno, graenjem stambenih i pomnih objekata za svoje potrebe, instalaterskih radova i radova
na unutranjem ureenju, moe da rukovodi i lice sa srednjom ili viom strunim spremom.
Dunosti efa gradilita su da:
- Izvodi radove prema glavnom projektu, a u skladu sa propisima, standardima i tehnikom
normativima i normama kvaliteta.
- Organizuje gradilite na nain da se nesmetano prilazi lokaciji, organizuje saobraaj, kao i
zatitu ivotne okoline za sve vreme trajanja radova.
- Obezbauje sigurnost objektata i lica koja se nalaze na gradilitu, kao i susednih objekata,
ljudi i saobraajnica.
- Obezbeuje dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugraenog materijala i opeme
(atesti)
- Koordinira uee podizvoaa i kooperanata
- Vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu i da obezbedi knjigu inspekcije
- Obezbedi geodetsko merenje i osmatranje tla u toku graenja
- Obezbedi okolne objekte u sluaju prekida radova
- Na gradilitu obezbedi svu relevantnu dokumentaciju na osnovu koje se gradi (glavni
projekat, odobrenje za izgradnju, ugovor o graenju, reenje o oreivanju odgovornog
izvoaa.
9.1.5 Ostalo osoblje na gradillitu
Zavisno od veliine gradilita i kompleksnosti objekta, moe biti imenovan glavni inenjer
za pojedine funkcionalne delove objekta ( na pr. Za konstrukciju, za instalacije ili za zanatske
radove. Zadatak glavnog inenjera je da sarauje sa efom gradilita, nadgleda i organizuje segment
radova za koji je zaduen, po potrebi reava tekue probleme i sarauje sa projektantom tog dela
projekta.
Tehniari su struno pomono osoblje efa gradilita i moe ih biti vie zavisno od veliine
gradilita i potreba.Tehniar pomae efu gradilita u sledeim poslovima:
57
- Meri i obraunava izvedene radove
- Vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu
- Kontrolie radne uinke brigada i radnika
Glavni poslovoa palir upravlja neposredno izvoenjem radova. Njegovi zadaci su da:
- Izdaje radne naloge i rasporeuje grupe radnika na gradilitu
- Vodi evidenciju rfadnika karnet
- Kontrolie rad mlaih poslovoa
- Vri razmeravanje i obeleavanje delova objekta na osnovu projekta
- Premerava i prikuplja podatke za graevinsku knjigu zajedno sa tehniarem
- Izdaje naloge za materijal i rad
Mlae poslovoe brigadiri rukovode radnim brigadama i obavljaju sledee poslove:
- Razmeravaju manje delove na objektu
- Kontroliu rad u svojoj grupi radnika
- Odgovorni su za disciplinu i kvalitet rada svoje grupe
- Popunjavaju podatke u radnom nalogu
Radnici direktno izvode radove u skladu sa svojim kvalifikacijama
Magacioner vri primanje, uvanje i izdavanje materijala i alata, vodi rauna o stanju zaliha.
Kod veih gradilita, po potrebi, postoji i administrativno osoblje ( sekretar, knjigovoa,
blagajnik), kao i eventualni uvari.
9.2 Tehnoekonomski elaborat
Tehnoekonomski elaborat je osnovni dokument iji je zadatak da tehnoloki i organizaciono
definie izvoenje objekta, kao i finansijski poloaj gradilita kao posebne ekonomske jedinice u
odnosu na preduzee kao celinu.
Naime, osnivanje novog gradilita u okviru graevinskog preduzea pre svega oznaava
uvoenje nove ekonomske jedinice ije poslovanje u odnosu na celinu, kao i u odnosu na pogone
kao druge ekonomske jedinice unapred mora da bude definisano, a to je jedan od ciljeva izrade
tehnoekonomskog elaborata. Drugi cilj predstavlja onaj prvi deo sloenice, tj tehno, to ukazuje
na tehniko tehnoloke elemente ovog elaborata koji treba definiu i da daju odgovor na pitanje:
kako, gde, kada i sa kojim sredstvima e se izvesti objekat
Prema tome, tehnoekonomski elaborat sadri sledee delove dokumentacije:
- Ugovorna dokumentacija
- Projekat organizacuje graenja
- Planska kalkulacija
Ugovrna dokumentacija sadri sledee obavezne delove:
- Projektnu dokumentaciju
- Odobrenje za izgradnju sa svim komunalnim i ostalim dozvolama
- Ugovor o izvoenju radova
- Ugovore sa kooperantima
- To su sve dokumenti koji treba da postoje pre poetka graenja.
58
9.2.1 Projekat organizacije graenja
Projekat organizacije graenja sadri:
- Projekat tehnologije
- Projekat pripremnih radova (ruenje...)
- Plan mehanizacije i transporta
- Projekat gradilinih instalacija
- Projekat privremenih konstrukcija i objekata
- HTZ mere
- Vremenski plan
Ovaj deo dokumentacije se radi posle sklapanja ugovora, a pre poetka izvoenja radova i
radi ga Sluba za tehniku pripremu u saradnji sa Odsekom za organizaciju i unapreenje
proizvodnje.
Da bi se pristupilo izradi projekta organizacije, potrebno je prikupiti odreene podatke,
odnosno prouiti odreene uslove i uticaje. To su analize i studije u koje se ubrajaju sledee:
- Analiza projekta (vrste i koliina radova)
- Analiza lokacije (reljef, klima hidrogeoloki ulovi...)
- Drutveno stvoreni uslovi (saobraaj, regulativa, snabdevanje, smetaj, ishrana)
- Raspoloivi resursi (materijali, radna snaga, voda, struja)
Projekat tehnologije treba da definie tehnoloki proces (ta, kako i sa ime se radi),
strukturu tehnologije rada, racionalizaciju i paralelizaciju radova.
Postoje 4 osnovne faze u izvoenju, i to su:
- zemljani radovi sa fundiranjem
- nadzemna konstrukcija objekta
- zavrni graevinski radovi, instalacije
- zavrni zanatski radovi
- Projekat pripremnih radova obuhvata:
- Ruenje postojeih objekata
- Izmetanje postojee infrastrukture
- Radove na obezbeenju resursa za gradilite, odn. na vodovodnoj ili elektro mrei
(Ovo poslednje samo u sluaju da se gradilite nalazi na udaljenim lokacijama bez
infrastructure, to u urbanism uslovima nije sluaj.)
Plan mehanizacije i transporta obuhvata sledee grupe (vrste) maina i mehanizacije:
Planiranje sredstava za spoljni i unutranji vertikalni i horizontalni transport (mogunosti,
uslovi, saobraaj).
Planiranje sredstava za zemljane radove ( bageri, buldozeri, rovokopai, itd)
Ostala mehanizacija za betonske i druge radove (vibratori i pervibratori, pretovarni bunkeri,
eventualno mealice za manje koliine betona)
Sistem rada na planiranju mehanizacije sadri tzv, iri i ui izbor mehanizacije. Pod irim
izborom mehanizacije podrazumeva se spisak moguih alternativnih maina koje se mogu koristiti
za potrebne operacije, odnosno koje preduzee poseduje. Ui spisak, odnosno konani izbor se
dobija tako to se izmeu vie alternativnih reenja za odreenu operaciju (na primer kopanje)
izabere ona maina iji je uinak najrentabilniji u datim uslovima (dobija se proraunom uinka).
59
Projekat gradilinih instalacija i privremenih konstrukcija
Ovaj deo projekta organizacije graenja sadri sledee elemente:
- Ograde, skele, markize, uvarske kuice
- Objekte za kancelarije, magacine, garderobe i WC za radnike, ev. trpezariju
- Projekate privremenih gradilinih instalacija vodovoda i elektrine energije, a po potrebi i
drugih
Vai deo ovih privremenih konstrukcija je tipiziran i prefabrikovan, pa nije potrebno da se
rade specijalni projekti, ali se prilau u vidu tipskih projekata i specifikacija da bi se iskazale potrebe
gradilita. Drugi razlog je to to je neophodno izraunati vrednost ovih privremenih objekata i
konstrukcija, to je znaajno da bi se dobila suma kotanja pripremnih radova, koja ulazi u
kalkulaciju planske cene (to e biti objanjeno u sledeij taki).
Svi navedeni elementi se prikazuju u emi gradilita, gde se pored mesta privremenih
objekata na parceli planiraju i ostali elementi organizacije, kao to su: mesto za deponovanje
pojedinih materijala, planirano mesto za postavljanje krana, organizovanje saobraaja unutar
parcele (koliko je mogu ulaz kamiona), itd.
HTZ mere mere su obaveza izvoaa i obuhvataju:
Zatitu ljudi na gradilitu (obuhvata i line zatitne mere) i u okolini Zatitu objekta koji se
gradi, kao i susednih objekata (event. Obruavanje)
- Protivpoarnu zatitu
- Zatitu u radu sa mehanizacijom
- Zatitu ivotne okoline
Vremenski plan je vrlo znaajan deo projekta organizacije graenja i takoe ga radi ga
izvoa. Radi se po jednoj od poznatih metoda (izneto u poglavlju o planiranju) i obuhvata plan
izvoenja radova iz kog proizilazi i plan materijala, plan radne snage, plan mehanizacije, itd.
9.2.2 Kalkulacija planske cene
Planska kalkulacija predstavlja drugi deo tehnoekonomskog elaborata, odnosno njegov
ekonomski segment. Radi ga sluba za tehniku pripremu u saradnji sa odsekom za ispitivanje
trita.
Cilj izrade planske kalkulacije je definisanje finansijsko ekonomskog poloala budueg
gradilita u odnosu na ostale organizacione jedinice i preduzee kao celinu. Sadri sledee elemente:
- Detaljna analiza cena sa ralanjavanjem trokova
- Identifikacija radova koji se rade preko kooperanata, traenje ponuda i ugovaranje
- Ralanjavanje radova prema mestu (ta sa u kom pogonu radi)
- Obraun trokova pripremnih radova
- Odvajanje reijskih trokova gradilita i uprave
Finalno se dobija:
Planska cena kotanja koja predstavlja cenu objekta sa uraunatim trokovima gradilita
60
Planska prodajna cena koja predstavlja plansku cenu kotanja uveanu za trokove uprave,
odnosno zajednikih slubi. Ukoliko je ova cena manja od ugovorene, to znai da epreduzee imati
ekstra dobit.
9.3 Dokumentacija na gradilitu
9.3.1 Knjiga inspekcije
Knjigu inspekcije duan je da oformi izvoa odmah posle poetka graenja. To je sveska ili
fascikla sa povezanim listovima i numerisanim stranama. Na poetku su upisani osnovni podaci o
objektu: naziv objekta i mesto graenja, podaci o investitoru i izvoau, podaci o efu gradilita i
nadzornom organu (ime, struna sprema, licenca, akt o imenovanju).
U ovu knjigu inspektor upisuje svoja zapaanja prilikom svake posete, kao i sledee podatke:
- Datum inspekcijskog pregleda i opis dokumentacije koja je bila predmet pregleda
- Zapaanja i sugestije za otklanjanje nedostataka
- Eventualne naloge za preduzimanje mera i radova zbog hitnih mera bezbednosti ili sl.
Sve upisano u knjigu na kraju potpisuje i overava inspektor, a potpisuje i ef gradilita, ime
potvruje da je poznat sa nalazom i nalogom inspektora.
Knjiga inspekcije se uva na gradilitu sve vreme graenja.
9.3.2 Graevinski dnevnik
Graevinski dnevnik se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama
(original i kopija). Uobiajeno je da se koristi sveska sa formlarima specijalno tampanim za tu
svrhu (kupuje se u knjiari), a svaka druga strana je u drugoj boji.
Graevinski dnevnik obino vodi ef gradilita ili njegov pomonik, a pravo upisivanja
svojih zapaanja imaju jo i nadzorni organ i odgovorni projektant, ukoliko uestvuje u nadzoru
(projektantski nadzor).
U graevinski dnevnik se svakodnevno upisuju sldei podaci:
- Datum, vremenske prilike (temperatura, padavine),radno vreme
- Angaovana radna snaga i mehanizacija na gradilitu
- Vrsta i koliina prispelog materijala, proizvoa, postojanje atesta i sertifikata
- Pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znaajna zapaanja u vezi sa njima
- Eventualne kontrole izvedenih (ili prethodno izvedenih) radova na pr. Temelji, kvalitet
podloge, itd
- Uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu (betonske probne kocke i dr.) sa
propisanim oznakama
- Eventualne nedostatke ili greke u tehnikoj dokumentaciji i sve ostale nepredviene
okolnosti koje su od znaaja za tok izvoenja radova.
- Podatke o izvrenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora
- Eventualne promene koje se odnose na izmene prostoenog i funkcionalnog obuhvata
gradlita, poetak angaovanja podizoaa za pojedine radove, pesonalne promene u
rukovooenju, itd.
61
Graevinski dnevnik se moe voditi odvojeno za svaki objekat (ili lamelu), ukoliko je
gradilite veliko i sastoji se iz vie celina.Takoe, moe se voditi odvojeno za montau opreme ili
pojedne vrste zanatskih radova koje izvode podizvoai, pa u tom sluaju dnevnik vodi izvoa ovih
radova, a overava ga kao investitor glavni izvoa.


Slika 24. List graevinskog dnevnika
Nadzorni organ u graevinski dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrenja
pojedinih radova, kvalitet materijala i (ne)postrojanje sertifikata, izvrene parcijalne preglede radova
koji se kasnije ne mogu kontrolisati, viak ugovorenih, odnosno naknadnih radova, dopunska
objanjenja vezana za tehniku dokumentaciju, itd.
9.3.3 Graevinska knjiga
Vodi se na posebnom listu (jednom ili vie) za svaku poziciju, odnosno na jedan list upisuje se
samo jedna pozicija
Upisuju se mere izmerene na licu mesta, cene i ukupna suma. Moe da sadri skicu sa merama.
Potpisuje ef gradilita i nadzorni organ Slui kao dokument na osnovu koga se rade situacije za
naplatu radova
62

Slika 25. List graevinske knjige

Obraunski nacrti To je pratea dokumentacija uz graevinsku knjigu. Sadri kopije
projekta (osnove) sa upisanim tanim merama izmerenim na licu mesta i svim izmenama. Slui za
obraun izvedenih radova
Kada se kompletira moe da postane projekat izvedenog stanja, koji je vaan za korisnika i
odravanje objekta.
63
9.3.4 Naplata radova situacije
O situacijama je bilo rei u poglavlju o trokovima, s obzirom da se radi o nainu obrauna i
naplate graevinskih radova. Kako su situacije ujedno znaajna vrsta gradiline dokumentacije, to e
biti prikatana i u ovom poglavlju.



64


Da bi bilo jasnije na koji nain se situacije obraunavaju, prikazan je standardni firmular. Na
prvoj strani prikazani su osnovni podaci o firmi i objektu. Druga strana sadri tabelu sa pozicijama
kao za predraun radova i moe ih biti vie. Na poslednjoj strani je kumulativni obraun vrednosti
izvedenih radova i sume za isplatu, kao i potpisi svih merodavnih lica koji odobravaju isplatu.

65


Slika 26. Prvi, drugi i posledni list situacije
9.3.5 Radni nalog
To je interni dokument izvoaa.Slui za odreivanje radnog zadatka jednoj brigadi od strane
efa (poslovoe) Sadri pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao, kao i
sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju
Na osnovu radnog naloga se obraunava uinak cele brigade, kao i zarada radnika (eventualni
prebaaj nor
66
10 UPRAVLJANJE KVALITETOM
10.1 Kontrola kvaliteta
Svakodnevna kontrola od strane nadzornog organa
Parcijalni prijemi radova sa izradom zapisnika. Potpisuju ga ef gradilita, nadzorni organ i
po potrebi dodatni lanovi komisije
Tehniki prijem po zavretku objekta (kontrola organa Uprave)










Slika 27. ematski prikaz odnosa subjekata nadzora u toku gradnje
10.2 Struni nadzor
Struni nadzor obezbeuje investitor i o njemu sklapa ugovor. Lice koje obavlja struni
nadzor moe biti arhitekta ili graevinski inenjer sa licencom (za projektovanje ili izvoenje
radova) i zove se nadzorni organ. Struni nadzor se moe odrediti i samo za pojedine radove na
objektu, kao i od strane projektanta. To znai da struni nadzor moe da sainjava tim strunjaka
(gde je ukljuen i projektant), od kojih svaki ima svoj delokrug nadlenosti.
Obaveze nadzornog ograna traju od poetka gradnje, pa do dobijanja upotrebne dozvole.
Prava i dunosti nadzornog organa su:
- Kontrola sa li se gradnja vri u skladu sa projektom, odnosno prema odobrenju za izgradnju.
- Kontrola i provera kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primena standarda i tehnikih
normativa
- Provera da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacije koji se ugrauju
(duan je da ih pribavi izvoa)
- Redovno prati dinamiku radova i usklaenost sa ugovorenim rokovima za izgradnju

zakoni ugovor
DRAVNA UPRAVA
Urbanisti, komun.slube
INVESTITOR
Konsultanti
PROJEKTANT
Tehnika kontrola
IZVOA
Podizvoai
Projektantski
nadzor
Inspekcijski
nadzor
Struni
nadzor
67
- Dogovara se o svemu i daje uputstva izvoau radova
- Sarauje sa projektantom i projektantskim nadorom radi obezbeenja detalja i tehnolokih i
organizacionih reenja za izvoenje
- Svoja zapaanja nadzorni organ upisuje u graevinski dnevnik. Potpisuje graevinsku knjigu
i graevinski dnevnik. Reava druga pitanja koja se pojave u toku izvoenja
U vrenju strunog nadzora ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu koje je
izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao ni lica koja rade na izdavanju
dozvola za izgradnju.
10.3 Projektantski nadzor
Projektantski nadzor kao termin ne postoji u svetu, ve je naa specifinost. Oznaava nazor
u ime projektanta, uz pretpostavku da se obavlja paralelno sa strunim madzorom. U skladu sa onim
to je reeno ko nema pravo da vri struni nadzor, proizilazi da projektant moe da vri struni
nadzor, to je i poeljno, jer moe da utie pozitivno na kvalitet objekta. Meutim, zakon ne
obavezuje investitora da angauje projektanta za struni nadzor u toku graenja, tako da se deava
da izvedeni objekat ne bude ba ono to je projektant eleo. Osnovna razlika izmeu uloge srunog i
projektantskog nadzora je u tome to ovaj prvi ima finansijsku odgovornost prema investitoru.
Idealno je ako bi projektant bio lan nadzornog tima u kome e se kroz zajedniki dogovor uvek
doi do optimalnih reenja.
10.4 Upravni (inspekcijski) nadzor
Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministarstva za poslove urbanizma i
graevinarstva, a u svrhu zatite propisa i zakona, odnosno provere nihovog izvravanja. Ovo se
izvodi preko odgovarajuih inspekcijskih slubi u okviru grada, odnosno optina. Optina, odnosno
grad vre inspekcijski nadzor nad objektima za koje su njihovi nadleni organi izdali odobrenje za
izgradnju.
10.4.1 Urbanistiki inspektor
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture ili
graevinarstva sa najmanje tri godine iskustva u struci i poloenim strunim ispitom.
Prava i dunosti urbanistikog inspektora su da proverava:
- Da li preduzee koje izrauje prostorne i urbanistike planove poseduje za to propisane
uslove
- Da li su planovi koji se odnose na planiranje i ureenje prostora, (kao i urbanistiki
projekat, izvod iz urbanistikog plana, akt o ubanistikim uslovima) doneti u skladu sa
zakonom
- Da li je idejni projekat izraen u skladu sa aktom o urbanistikim uslovima (odnosno
izvodom iz urbanistikog plana)
- Ukoliko konstatuje nepravilnosti, urbanistiki inspektor je ovlaen da:
68
- Da zabrani dalju izradu prostornog ili urbanistikog plana
- Da naloi ponitenje akta o urbanistikim uslovima ili izvoda iz urbanistikog plana
- Da pokrene postupak za ukidanje odobrenja za izgradnju
- Da obavesti nadlenog minidtra za poslove urbanizma ikoliko utvrdi nepravlnosti u vezi
sa postupkom donoenja urbanistikih planova
10.4.2 Graevinski inspektor
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture ili
graevinarstva sa najmanje tri godine iskustva u struci i poloenim strunim ispitom.
Prava i dunosti graevinskog inspektora su da proverava:
- Da li lica koje uestvuju u projektovanju i izgradnji objekta (projektant, izvoa, struni
nadzor) ispnjavaju za to propisane uslove
- Da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu
- Dali je izvoa izvrio sve propisane mere obezbeenja gradilita, susednih objekata,
saobraaja, okoline i zatitu ivotne sredine
- Da li se na objektu ugrauju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnikim
normativima i standardima kvaliteta
- Da li na objeku koji se gradi postoje nedostatci koji ugroavaju bezbednost samog objekta
i okoline
- Da li izvoa radova vodi graevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisani nain
- Obavlja druge poslove predviene zakonom.
Ovlaenja graevinskog inspektora su da u odreenim sluajevima naredi ruenje, zabranu
ili obustavu radova na objektu
Ruenje se moe narediti u sluajevima kada se objekat gradi bez odobrenja a izgradnju i
glavnog projekta, ili ako se nakon obustave radova u datom roku ne pribavi odobrenje za izgradnju.
Obustava radova se moe narediti kada izvoa radova ne preduzima mere za brzbednost
objekta, saobraaja i okoline ili kada izvereni radovi, ugraeni materijal i oprema ne odgovaraju
standardima kvaliteta i tehnikim normativima. U ovim sluajevima se daje primeren rok za
otklanjanje uoenih nedostataka.
Graevinski inspektor moe doneti zabranu ako utvrdi da izvoa ili nadzorni ogan ne
ispunjava zakonske uslove, ili ako na objektu postoje nedostaci koji predstavljaju opasnot za
stabilnost i bezbesnost objekta i njegove okoline, kao i za ivot i zdravlje ljudi. U ovom sluaju se
odreuje rok do koga moraju da se uklone ovi nedotaci
Knjigu inspekcije duan je da obezbedi izvoa radova i da stalno bude na gradilitu.
Sainjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama. Na poetku su uposani
osnovni podaci o objektu i gradilitu: naziv objekta i mesto gradnje, naziv investitora i izvoaa,
ime efa gradilita i nadzornog organa.
69
Nadleni inspektor prilikom posete gradilitu pisuje u knjigu: datum izvrenog pregleda,
zateeno stanje na gradilitu, svoja zapaanja i ocene, kao i eventualne naloge o preduzimanju mera
izvoau radova. Svaki upis u knjigu inspekcije inspektor overava svojim potpisom, a duan je da
potpie i ef gradilita, ime potvruje da je upoznat sa nalozima izdatim od strane inspektora.
10.5 Primopredaja objekta
10.5.1 Kolaudacija
To je finansijska primopredaja objekta izmeu izvoaa i investitora Komisiju sainjavaju :
predstavnik izvoaa, predstavnik investitora i predsednik (neutralni lan)
Komisija pregleda: ugovore, situacije, naknadne radove i eventualne sporne situacije
Zatvara finansijski obraun, s tim to se ostavlja neisplaena izvesna suma (depozit) u sluaju
reklamacija u garantnom roku.
Suprkolaudacija. Posle isteka garantnog roka pregleda se objekat i konstatuje potreba a
popravkama. Posle izvrenih popravki izvoau se isplauje ostatak novca (depozit)
Ukoliko izvoa iz bilo kog razloga ne ispuni svoju obavezu, uzima se drugi izvoa koji
izvri popravke i plaa se o od zadranog depozita
10.5.2 Tehniki pregled objekta
Tehniki pregled objekta se u pincipu vri posle zavrene izgradnje objekta, mada se moe
izvesti i nakon zavretka dela objekta, ako je tako predvieno. Takoe, na zahtev investitor moe se
raditi tehniki pregled u toku gradnje, ukoliko se posle izvedenih radova ne bi mogla izvriti
kontrola.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa odobrenjem za
izgradnju i tehnikom dokumetacijom, kao i standardima i tehnikim propisima koji se odnose na
pojedine vrste radova, materijale, opremu i instalacije. Ona trai na uvid dokaze o kvalitetu
izvedenih radova, materijalai opreme(ateste).
Komisiju za tehniki pregled obrazuje organ koji je izdao odobrenje za izgradnju, odnosno
nadleni organ optine ili grada, izuzetno Ministarstvo (za objekte od znaaja za Republiku).
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava propisane uslove (ima
licencu) za odgovornog projektanta ili odgovrnog izvoaa radova.
U tehnikom pregledu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu koje je
izradilo tehniku dokumentaciju, ili je izvodilo objekat (ili je uestvovao), lice koje je vrilo struni
nadzor ili inspekcijski nadzor i lica koja rade na izdavanju odobrenja za gradnju.
Ukoliko su svi nalazi komisije pozitivni, ona daje miljenje da je objekat pogodan za
upotrebu, odnosno da se moe koristiti.
10.5.3 Probni rad
Ukoliko je objekat takve prirode da se podobost za upotrebu (funkcionisanje postrojenja,
ureaja, instalacij, itd) mora proveriti, komisija za tehniki ptregled moe da predloi nadlenom
organu putanje u probni rad, naravno, ako proceni sa su svi ostali uslovi ispunjeni.
70
Putanje u probni rad, ukoliko se odobri, moe biti najdue do jedne godine i za to vreme se
prati rad i investitor je obavezan da dostavi rezultate po svim relevantnim parametrima. Na osnovu
ovoga komisija za tehniki pregle dopunjava svoj izvetaj o podobnosti objekta za upotrebu.
10.6 Upotrebna dozvola
Upotrebnu dozvolu izdaje nadleni organ optine ili grada koji je izdao odobrenje za
izgradnju, a na osnovu pozitivnog nalaza komisije za tehniki pregled. Moe se izdati uoptrebna
dozvola i za deo objekta, ukoliko on predstavlja tehnoloku celinu koja moe zasebno da se koristi i
ako je nalaz komisije za tehniki prijem bio pozitivan za taj deo objekta.
Upotrebna dozvola, pored konstatacije da je objekat pogodan za upotrebu, sadri i garantni
rok za objekat, odnosno pojedine njegove elemente ili vrste radova.