1

1

Vrste ugaone stabilnosti
Osnovna podela stabilnosti, sa aspekta koja se fizika promenljiva prati, je podela na ugaonu i
naponsku stabilnost.
U ispitivanjima ugaone stabilnosti, u kojima je glavni problem odravanje sinhronizma maina,
karakteristine su tri grupe pojava vezane za stabilnost (u zavisnosti od intenziteta poremeaja i od
sloenosti modela posmatranog elektroenergetskog sistema) i u skladu s tim izdvajaju se i tri razliite
vrste stabilnosti:
- Stabilnost na male poremeaje bez uvaavanja ureaja za automatsku regulaciju
(prvenstveno se misli na automatsku regulaciju napona, odnosno pobude sinhronih
generatora),
- Stabilnost na male poremeaje sa uvaavanjem ureaja za automatsku regulaciju
napona i
- Tranzijentna stabilnost.

Razlikovanje, odnosno granica izmeu velikih i malih poremeaja je inenjerski
reena tako to se smatra da je u sluaju malih poremeaja linearizacija dozvoljena
(dok kod velikih poremeaja implicitno se podrazumeva da bi linearizacija unosila
nedopustivo velike greke u inenjerskim raunima). Dakle, ako linearizacija prouzrokuje
greke koje mogu da utiu i na zakljuke kod ispitivanja stabilnosti, neophodno je
ukljuiti nelinearne modele i odgovarajue metode i tada se koristi termin tranzijentna
stabilnost, odnosno provera granice tranzijentne stabilnosti.
. Sinhrone maine povezane u jedan elektroenergetski sistem odravaju se u sinhronizmu pomou
tzv. sinhronizacionih sila, koje poinju da deluju kad god se prethodno pojave sile koje pokuavaju da
ubrzaju ili uspore jednu ili vie maina u sistemu.
Mehanizam je takav da rezultujua razlika izmeu ugaonih pozicija rotora deluje na takav nain da
prenosi deo optereenja sa sporijih maina na one bre, zavisno od krive snagaugao. Na taj nain,
opet, smanjuje se brzina brih rotora, a ubrzavaju se sporiji. Iznad odreene granice poveanje
ugaone razlike rezultuje smanjenjem transfera snage to opet dovodi do poveanja ugaone razlike
koja naposletku vodi ka nestabilnosti. Za bilo koju situaciju, stabilnost sistema zavisi od toga da li
razlike ugaonih pozicija rotora rezultuju odgovarajuim uravnoteavajuim silama.
e S D
M = M +M
(9.1)
U prethodnom izrazu M
S
predstavlja komponentu momenta u fazi sa poremeajem rotorskog ugla
, i esto se u literaturi naziva sinhronizaciona komponenta momenta, dok M
S
predstavlja
koeficijent sinhronizacionog momenta. Nadalje, M
D
predstavlja komponentu momenta u fazi za
devijacijom (otklonom) brzine i naziva se priguna komponenta momenta, dok M
D
predstavlja
koeficijent priguenja.
Stabilnost sistema ovisi o postojanju obe ove komponente momenta kod svake sinhrone maine.
Nedovoljna sinhronizaciona komponenta momenta rezultuje nestabilnou kroz aperiodina
2


2

narastanja (otklone) rotorskog ugla. S druge strane, nedostatak prigune komponente momenta
rezultuje oscilatornom nestabilnou.
1. Ugaona stabilnost pri malim poremeajima je sposobnost elektroenergetskog sistema da odri
sinhronizam kad je sistem izloen delovanju malih poremeaja. Takvi poremeaji se deavaju
kontinualno u sistemu i uzroci su im male varijacije ili u potronji ili u generisanju. Nestabilnost koja
moe da nastane moe biti ispoljena na dva naina:
(i) Konstantno poveanje ugla rotora uzrokovano nedovoljnom sinhronizacionom komponentom
momenta,
(ii) Rotorske oscilacije sa sve veim amplitudama (narastajue oscilacije) kao posledica nedovoljne
prigune komponente momenta.

t

Stabilan sluaj:
- Pozitivan MS
- Pozitivan MD

M
D
M
e
M
S
t

Aperiodino
nestabilan sluaj:
- Negativan MS
- Pozitivan MD

M
D
M
e
M
S
a) Sa konstantnim pobudnim naponom
t

Stabilan sluaj:
- Pozitivan MS
- Pozitivan MD

M
D
M
e
M
S
t

Oscilatorno
nestabilan sluaj:
- Pozitivan MS
- Negativan MD

b) Sa automatskom regulacijom pobudnog napona

M
D
M
e
M
S
Sl. 9.1 Priroda
odziva sistema na male poremeaje
Odziv sistema na male poremeaje zavisi od mnogo faktora poev od stacionarne radne take u kojoj
je poremeaj delovao, pa preko karakteristika prenosnog sistema i od regulacije pobudne struje
sinhronog generatora. U sluaju radijalne veze sinhronog generatora sa sistemom i bez korienja
automatske regulacije pobude (konstantan pobudni napon) uzrok nestabilnosti je nedovoljna
3


3

sinhronizaciona komponenta momenta, to za posledicu ima nestabilnost neoscilatornog tipa kao to
je prikazano na gornjoj slici 9.1a. Sa neprekidnim delovanjem automatske regulacije pobudnog
napona problem stabilnosti na male poremeaje se svodi na osiguravanje zadovoljavajue prigune
komponente momenta. Nestabilnost se tada ispoljava kroz oscilacije sa narastajuom amplitudom,
kao to je prikazano na donjoj slici 9.1b.

Tranzijentna stabilnost je sposobnost sistema da odri sinhronizam kad je sistem izloen
velikim poremeajima (tranzijentima). Odziv sistema, u ovom sluaju, ukljuuje velike "izlete"
rotorskih uglova generatora kojima doprinosi i izrazita nelinearnost krive snagaugao. Stabilnost u
ovom sluaju zavisi i od prethodnog stanja sistema kao i od veliine poremeaja. U sluajevima kad je
sistem stabilan na velike poremeaje nova stacionarna radna taka po pravilu se osetno razlikuje od
radne take pre poremeaja.
Poremeaji razliitih jaina i verovatnoe deavanja pogaaju sistem. Sistem bi trebalo tako
projektovati i eksploatisati da bude stabilan za izabrani, karakteristian skup poremeaja. U te
poremeaje obino se ubrajaju kratki spojevi, razliitih tipova: jednofazni, dvofazni i trofazni kratki
spoj. Najee se pretpostavlja da se kratki spojevi deavaju na prenosnim vodovima, mada se
ponekad ukljuuju i kvarovi na transformatorima i sabirnicama. Pretpostavlja se da se kvarovi
iskljuuju otvaranjem odgovarajuih prekidaa da bi se izolovao element u kvaru. U nekim
sluajevima pretpostavlja se i postojanje brzog automatskog ponovnog ukljuenja (APU).

0,0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0
R
o
t
o
r
s
k
i

u
g
a
o

Sluaj 1
Sluaj 3
Sluaj 2

Sl. 9.2 Reakcija rotorskog ugla na veliki poremeaj
Slika 9.2 ilustruje ponaanje, odnosno odziv sinhrone maine za stabilan i nestabilan sluaj. U
stabilnom sluaju (sluaj 1) ugao rotora raste do maksimuma i zatim se smanjuje i osciluje smanjujui
amplitudu oscilovanja dok ne dostigne stacionarno stanje. U sluaju nestabilnosti (sluaj 2) ugao
rotora nastavlja da se poveava dok se ne izgubi sinhronizam. Ovaj vid nestabilnosti se esto naziva
prava nestabilnost, kada se o biti ili ne biti stabilnosti odluuje u prvoj oscilaciji
(eng. first-swing instability), i uzrokovan je nedovoljnom sinhronizacionom komponentom momenta.
U sluaju 3 sistem je stabilan u prvoj oscilaciji, ali postaje nestabilan kao posledica porasta amplitude
4


4

oscilacija. Ovaj oblik nestabilnosti najei je kad je posthavarijsko stacionarno stanje samo po sebi
nestabilno u pogledu stabilnosti na male poremeaje, a ne mora da bude rezultat tranzijentne
nestabilnosti. U velikim sistemima, tranzijentna nestabilnost ne mora se oitavati kao prava
nestabilnost ve moe biti rezultat superpozicije nekoliko modova oscilacija, uzrokujui velike otklone
uglova rotora tek posle prve oscilacije.
U ispitivanjima tranzijentne stabilnosti duina vremena ispitivanja je tipino od 3 do 5 sekundi posle
poremeaja, mada se proraun moe produiti i na deset sekundi u sluaju vrlo velikih sistema sa
dominantnim modovima oscilacija na slabim poveznim vodovima.
U ovakvim analizama se ve ulazi u zonu ispitivanja stabilnosti dugog trajanja (od nekoliko sekundi do
nekoliko minuta) i vrlo dugog trajanja (nekoliko minuta do nekoliko desetina minuta).
Ispitivanje tranzijentne stabilnosti nekog sistema se u osnovi svodi na problem istraivanja ponaanja
elektroenergetskog sistema pri velikim poremeajima (tipini jaki poremeaji u EES-u su kratki
spojevi). Pri trofaznom kratkom spoju na krajevima generatora sva aktivna snaga koju generator
predaje elektroenergetskom sistemu svodi se praktino na nulu, ime se ostvaruje ogroman debalans
na vratilu agregata, poto se pretpostavlja da dovedena mehanika snaga neposredno posle
poremeaja ostaje konstantna. Tom prilikom dolazi do oscilacija rotora koje su predmet studija
tranzijentne stabilnosti.
Sistem se najee ispituje na trofazan kratki spoj, jer je on simetrian i prema tome najlaki za
analizu. Pored toga ovakvim pristupom prorauni tranzijentne stabilnosti idu na stranu sigurnosti, jer
je ovo istovremeno i najkritiniji sluaj.
Imajui u vidu da je subtranzijentni period veoma kratak (reda 0,05 s) i nedovoljno dugaak za
proveru tranzijentne stabilnosti (poto jedna oscilacija rotora tipino traje oko 1s) to se onda njeno
ispitivanje vri u tranzijentnom periodu iz ega sledi da se odgovarajui modeli i generatora i EES-a
formiraju za tranzijentni period. Idealizovani model generatora za tranzijentni period je prikazan na sl.
11.1.

jX'
G
E' U
G

Sl. 11.1 Model generatora za vreme tranzijentnog perioda
U ovom modelu generatora bitna je pretpostavka da je elektromotorna sila za vreme tranzijentnog
perioda (
'
E ) konstantna. Analiza fizikih pojava tokom tranzijentnog perioda ukazuje da je ova
pretpostavka uglavnom realna. Naime, ova ems je gotovo jednaka ems
'
q
E koja je skoncentrisana po
qosi i koja je praktino konstantna, jer je srazmerna snanom pobudnom fluksu rotora po direktnoj
osi, koji je inerciona veliina.
Kad je re o analizi tranzijentne stabilnosti podrazumeva se posmatranje tranzijentnog perioda posle
delovanja poremeaja, pa je stoga i odgovarajui najjednostavniji model generatora upravo
5


5

tranzijentni model sa ems E' iza tranzijentne reaktanse x
d
'. Ugao rotora predstavlja ustvari ugao za
koji ems E' prednjai ispred fazora napona na sabirnicama B, U
B
. Posle delovanja velikog poremeaja
modul ems E' ostaje na vrednosti od pre poremeaja, dok se ugao postupno menja sa ubrzanjem
rotora generatora.
Model predstavljen na sl. 11.4b, je maksimalno pojednostavljen kako bi se osnovna analiza
tranzijentne stabilnosti to lake pratila.

jX
G
o Z ' E

jX
T
jX
V1
jX
V2
P
e
0 Z
B
U

U
A
jX

o Z ' E

P
e
0 Z
B
U

a) Ekvivalentno kolo
b) Redukovano ekvivalentno kolo
+

+

+

+

Sl. 11.4
Ilustracija sistema u kome je generator predstavljen pojednostavljenim modelom
Snaga na izlazu generatora saglasno prethodnim razmatranjima data je izrazom:

B
e max

E'U
P = sin = P sin
X
(11.1)
gde je

1 2
B
max G T V V

E'U
P = i X X X X || X
X

= + +
(11.2)
Poto je zanemarena aktivna otpornost statora to onda ova snaga predstavlja i snagu
elektromagnetnog polja, pored toga to predstavlja i snagu na izlazu. Kriva snaga-ugao u sluaju kad
su oba prenosna voda u pogonu je prikazana na sl. 11.5, kao kriva 1.
U stacionarnom radnom reimu elektrina snaga P
e
koju generator predaje vodovima jednaka je
dovedenoj mehanikoj snazi P
m
i stacionarna radna taka je predstavljena takom a na krivi 1.
Odgovarajui ugao optereenja oznaen je sa
a
.
6


6


P

P
m
P
e
(samo vod 2 u pogonu)

a

b

b
90

180

1
2
P
e
(oba voda u pogonu)

P
m
= const

Sl. 11.5 Kriva snagaugao
U sluaju da je jedan od dva paralelna voda usled kvara van pogona, tada je efektivna povezna
reaktansa X

vea. Kriva snagaugao za taj sluaj prikazana je na sl. 11.5 kao kriva 2.
Maksimum snage u ovom sluaju je nii nego u prethodnom, kad su oba voda bili u pogonu, to je i
logino ako se posmatra jednaina (11.4) u kojoj je sad povezna reaktansa X

vea. Ako se pretpostavi

da je mehanika snaga ostala na istoj vrednosti na kojoj je bila i kad su oba voda bili u pogonu,
rotorski ugao je sada
b
i odgovara radnoj taki b na krivi 2. Zakljuak je da je sa veom reaktansom
rotorski ugao vei za prenos iste snage.
Za vreme poremeaja pretpostavljeno je da se brzina obrtanja rotora zadrala veoma blizu sinhrone
brzine (u prvoj aproksimaciji moe se smatrati da je brzina ostala jednaka sinhronoj brzini). Naime,
iako zbog otklona ugla postoji izvesno malo odstupanje brzine od sinhrone ( =
s
= d/dt) ono
je zanemarivo u odnosu na vrednost sinhrone ugaone brzine
s
(radi se o odstupanjima od nekoliko
promila do reda procenta). Stoga brzina rotora praktino i nakon delovanja poremeaja ostaje gotovo
ista, tj. jednaka sinhronoj brzini. Raunajui u relativnim jedinicama snaga magnetnog polja moe se
smatrati jednakom magnetnom momentu tako da se moe koristiti ili snaga ili moment kod analiza
jednaine kretanja rotora, odnosno kod nalaenja trajektorije kretanja rotora.

Stabilnost na male poremeaje
Model jednomainskog sistema za ispitivanje stabilnosti na male
poremeaje
Ispitivanje stabilnosti EES-a na male poremeaje svodi se na istraivanje trajektorije kretanja rotora
(odnosno praenja njegovog ugla) posle dejstva malih poremeaja, koji mogu biti ili prolaznog
karaktera (tzv. virtuelna pomeranja) ili konanog karaktera (trajni poremeaji), tipa odskone
funkcije. U ovom drugom sluaju se novo stacionarno stanje razlikuje od prethodnog, pod
pretpostavkom da je sistem stabilan.
Jednomainski sistem se moe shvatiti kao poseban sluaj dvomainskog sistema, ali kod koga je
jedna maina neuporedivo vee snage od druge maine. Za sistem predstavljen na sl. 10.1 potrebno
je da snaga jake mree (JM) (koja u ovom sluaju zamenjuje drugu mainu) bude barem 10 puta vea
od snage generatora (G). Pokazuje se da se snaga koju generator predaje u sistem (prema jakoj
7


7

mrei) preko blok-transformatora (T) i voda (V) moe analitiki (u funkciji ugla optereenja preko
koga se najlake prati kretanje rotora) vrlo jednostavno prikazati:

e max
P = P sin
(10.1)
U formuli (10.1) predstavlja ugaoni pomeraj izmeu unutranje elektromotorne sile generatora i
napona jake mree. Taj ugao se naziva i ugao optereenja, ili ugao snage, zato to kad je snaga nula
tada je i taj ugao nula i kako snaga raste, tako i ugao optereenja raste, prema sinusoidalnoj
zakonomernosti.

G JM

T V

Sl. 10.1 Prikaz jednomainskog sistema
Model jednomainskog sistema sa sl. 10.1 se u prvoj aproksimaciji obino razmatra idealizovano (bez
gubitaka aktivne snage), tako da se za model generatora za proraun stabilnosti na male poremeaje
moe koristiti ema na sl. 10.2.

jX
S
E U
G

Sl. 10.2 Idealizovani model sinhronog generatora za proraune stabilnosti na male poremeaje
Na sl. 10.2 oznake imaju sledee znaenje:
E - konstantna unutranja elektromotorna sila iza sinhrone reaktanse generatora,
X
s
- sinhrona reaktansa generatora (u sebi sadri reaktansu rasipanja statora i reaktansu
magneenja (X
s
= X
s
+X

)),
U
G
- modul napona na krajevima generatora.
1. 1. Kriva snagaugao

Za jednomainski sistem bez gubitaka aktivne snage sa sl.10.1 (u kome su i transformator i vod
zamenjeni samo reaktansama), moe se nacrtati ekvivalentna ema kao na sl. 10.5 (sa U
M
je obeleen
napon jake mree), koja moe da poslui za nalaenje zavisnosti snaga ugao.
8


8


jX
S
E

jX
T
jX
V
U
M
I

P


Sl. 10.5 Ekvivalentna ema u sluaju idealizovanog jednomainskog sistema
Na ovoj emi je sa P oznaena aktivna snaga koja je, zbog zanemarenih gubitaka aktivne snage,
jednaka dovedenoj mehanikoj snazi od strane turbine, odnosno vai: P = P
meh
= const. Za
elementarno kolo na sl. 10.5 ova snaga se moe izraunati polazei od:

{ }
( )
* * * 2
*
M M
*
E -U EU E
P= Re EI = Re E = Re -
-j X -j X
j X



` `

)
)

(10.7a)
gde je sa x oznaena sumarna redna reaktansa kola:

T V S
X = X +X +X

(10.8)
Realni deo prvog sabirka u (10.7a) je 0, a poto je
j
E E Ee

= Z = i
o
0
M
U U = Z to se dobija:

j
M M M
EU e EU (cos+ jsin) EU
P= Re - = Re = sin
-j X j X X


` `

) )

(10.7b)
odnosno, dolazi se do osnovne i najjednostavnije formule koja iskazuje vezu aktivne snage i ugla
rotora:

M
EU
P= sin
X

(10.9)
Izraz (10.9) predstavlja fundamentalnu zavisnost u analizi ugaone stabilnosti na male poremeaje,
krivu snagaugao. U njemu se za konstantne parametre kola (reaktanse su po pretpostavci
nepromenljive) i za konstantne vrednosti ems i modula napona, aktivna snaga prikazuje kao
sinusoidalna funkcija ugla rotora. (Isti princip e vaiti i u ispitivanju tranzijentne stabilnosti samo to
e tada vrednosti elektromotorne sile E i reaktanse X biti zamenjene veliinama koje vae za
tranzijentni period). Poto je poznavanje ponaanja ugla u sutini i odgovor na pitanje ugaone
stabilnosti i poto je kriva snagaugao osnovna kriva u ispitivanjima stabilnosti, to je onda
neophodno njeno detaljno poznavanje.
9


9


1. 1. Elektromehanika diferencijal na jednai na kretanja
rotora
Za analize stabilnosti jednaina kretanja rotora, odnosno jednaina kojom se opisuje debalans
mahanikog i elektrinog momenta (snage) na vratilu agregata, je od posebne vanosti.

Jednaina dinamike ravnotee na vratilu agregata (osnovna elektromehanika diferencijalna
jednaina kojom se opisuje kretanje rotora generatora) je oblika:

m
m e a
d
J = M - M M M
dt
= =
(10.17a)
gde je J moment inercije agregata (generatora i turbine zajedno), M
e
odati elektrini momet, M
m

dovedeni mehaniki moment i
m
mehanika ugaona brzina.

Na dinamiku rotora tj. na oblik krive (t) u velikoj meri utie fenomen inercije rotora, odnosno
vremenska konstanta inercije. Jednaina (11.5) je ustvari samo drugaija interpretacija drugog
Newton-ovog zakona mehanike koji, kod rotacionog kretanja, daje vezu izmeu rezultantnog
(ukupnog) momenta i ubrzanja rotora, odnosno njegove dinamike:

M J =

(10.17b)
pri emu je u optem sluaju sa uvaenim trenjem:

pm e f
M M M M =

(10.18)
Ukupan moment je zbir pogonskog momenta (M
pm
), elektrinog momenta (M
e
) i nekoliko momenata
trenja koji se predstavljaju pomou jednog frikcionog momenta momenta trenja (M
f
), i zajedno ovaj
ukupan moment ini moment ubrzanja (akceleracioni moment).
Jednaine (10.17) su nelinearne zato to su i elektrini i frikcioni moment nelinearne funkcije od ugla
. U navedenoj jednaini J predstavlja moment inercije svih obrtnih masa na vratilu u kgm
2
i rauna se
iz jednaine (10.19).
10


10


2
4
GD
J
g
=
(10.19)
gde su :
G - teina (u N)
D - prenik (u m)
g - akceleracija slobodnog pada ( 9,81 m/s
2
),
dok izraz GD
2
predstavlja tzv. zamajni moment.

Svaki od momenata u jednaini (10.18) e biti detaljnije objanjen u nastavku teksta, jer je njihovo
shvatanje bitno za razumevanje jednaina (10.17), a samim tim i odnosa u jednaini (10.18). Valja jo
napomenuti da se esto u literaturi razlika izmeu pogonskog momenta i momenta frikcije oznaava
kao jedan moment ukupni mehaniki moment, ili matematiki iskazano:

m f
M =M - M

(10.20)

Formula za vremensku konstantu inercije agregata dobija se polazei od kinetike energije kretanja
rotora agregata:

2
2
m k
1
W J =
(10.21)
gde je
m
mehanika brzina vratila agregata. Dvostruka vrednost ove kinetike energije svedena na
nominalnu prividnu snagu agregata predstavlja normalizovanu (relativnu) meru inercije agregata.
Dakle, vremenska konstanta inercije agregata, T, ustvari, predstavlja dvostruku kinetiku energiju
rotora agregata svedenu na nominalnu snagu, i data je izrazom:

2
m
n
J
T
S

=
(10.22)
gde je S
n
nominalna snaga agregata.

U anglosaksonskoj literaturi se umesto sa dvostrukom kinetikom energijom rotora agregata radi sa
jednostrukom kinetikom energijom i definie se konstanta H kao:

2
(1/2)
m
n
J
H =
S

***
Imajui u vidu (11.22) vremenska konstanta inercije agregata se moe iskazati kao:
11


11

( )
2
2 2 2 2
2 60
4

= = =
m
n n n
n /
GD GD n
g S S
J
T
S
(10.24)
i ovako se najee rauna, ili preko momenta inercije
2
-9
5, 48 10
n
n
J
T
S
= (10.25)

Vremenska konstanta inercije agregata moe se elegantno fiziki interpretirati preko vremena zaletanja
agregata. Uslovi zaletanja mogu biti veoma razliiti. Veoma jednostavan scenario se ima kad na vratilo
agregata deluje nominalni pogonski moment, a generator ne odaje elektrinu snagu u sistem.
U takvim okolnostima se ima:
m n
M = M
;
0 M=
, (10.26)
pa sledi na osnovu jednaine (10.37)
( )
1 1
odnosno
m n
d
= M M M
T dt T

=
, ili (10.27)

n
T d M dt =
(10.28)
Poto je u relativnom sistemu jedinica:
1

=
n
nom
B
S
M =
(10.29)
to sledi:
T d dt =
(10.30)
Ako se sada izvri integralenje do momenta kada agregat dostie sinhronu brzinu, ima se:
zal B
T
0 0
T d dt

=
} }
(10.31)
B zal
T T =
(10.32)
Poto je:
1
B
=

to sledi:
zal
T T =
(10.33)
Zakljuak je da je vreme zaletanja pod ovako specificiranim uslovima tano jednako vremenskoj
konstanti inercije agregata, tj. dvostrukoj kinetikoj energiji agregata svedenoj na nominalnu prividnu
snagu.

12


12


Zamenom J iz (10.22) u (10.28) se dobija

n m
m
m
TS d
M P
dt

= E = E
(10.34)
U jednaini (10.34) je apsolutni sistem jedinica i
m
je priblino jednako sinhronoj, baznoj
mehanikoj brzini obrtanja
mB
, poto neposredno posle poremeaja ne moe da se ima vee
odstupanje brzine.
Prelazak na elektrinu ugaonu brzinu je veoma jednostavan. Naime, posle zamene

m
p =
(10.35)
gde je p broj pari polova sinhronog generatora, dobija se elektromehanika jednaina sa
apsolutnim jedinicama i elektrinom ugaonom brzinom (sinhrona brzina je istovremeno i bazna
s
=

B
):

n
s
TS d
P
dt

= E
(10.36)
Poto je u (10.36) vremenska konstanta inercije T uvedena kao normalizovana (relativna)
veliina te je logino i celu jednainu prevesti u relativni sistem jedinica:
( ) /
s
n
d P
T
dt S
E
=
odnosno

. .
. .
p u
p u
d
T P
dt

= E
(10.37)
gde je
. . . . . .
i

E E E
= E = = = = E
s
p u p u p u
s n n n
M P M
P M
S S S
.
U ovoj jednaini sve je u relativnim jedinicama (per unit, p.u.) osim vremenske konstante
inercije T koja je u (s). Prethodna jednaina se moe pisati i u sledeoj formi, koja je pogodna za
analize u prostoru stanja:

. . . . . .
= E = E
p u p u p u
T P M
(10.38a)
Radi boljeg razumevanja elektromehanike diferencijalne jednaine (10.17) prikazani su na sl. 10.8a i
10.8b odnosi uglova pri rotaciji i veze koordinatnih sistema.
***
13


13


Sl. 10.8 Ilustracija odnosa uglova kod rotaciong kretanja i veza koordinatnih sistema

Sa sl. 10.8a se vidi

m mB m
t = +
(10.39)
Posle diferenciranja izraza (10.39) dobija se:

m m
mB
d d
dt dt

= +
(10.40)
Vodei rauna da je
m
m
d
dt

=
i da je
=
m
p
dobija se konano:

B
d
dt

=
(10.41)
Jednaina (10.41) predstavlja drugu jednainu neophodnu za formulisanje zadatka praenja
stabilnosti u prostoru stanja.
Sa sl. 10.8b se vidi da takoe vai jednaina (10.41), odnosno da je:

B B
d
dt

= + = +



14


14

1. 1. Anali za stabil ne/ nestabil ne radne take
Uopteno gledano, stabilna radna taka je ona u koju e se generator, odnosno ceo sistem, vratiti po
smirivanju delovanja poremeaja, pod pretpostavkom da je poremeaj prolaznog karaktera.
Meutim, ako je poremeaj trajnog karaktera (manjeg ili veeg intenziteta) tada e u sluaju
stabilnog sistema analizirani sistem nastaviti da stabilno radi u novoj radnoj taki (sistem je dakle
stabilan ak i kada se ne vrati u staru radnu taku u kojoj je bio neposredno pre nastanka
poremeaja).
Karakteristian scenario za ilustraciju sluaja sa novom stabilnom radnom takom je primer
paralelnog rada dva ili vie vodova (koji spajaju neki generator sa ostatkom mree) i kada zbog kvara
jedan od paralelnih vodova ispadne iz pogona. Aktivna snaga koja se posle izolovanja voda u kvaru
prenosi preostalim vodovima (ili preostalim vodom) moe da bude manja od snage koja je prenoena
pre ispada jednog voda, to zavisi od propusne moi preostalih vodova, kriva 2 na slici 10.10.
Meutim, poto dovedena mehanika snaga P
m
, ostaje konstantna to se nova radna taka pri uglu

NOVO
nalazi u preseku sinusoide 2 i prave P
m
= const. Mogue je da bez obzira na eventualnu
smanjenu odatu aktivnu snagu, sistem moe i dalje stabilno da radi u novoj radnoj taki. Naravno, u
realnosti e nakon izvesnog vremena turbinski regulator smanjiti dovedenu mehaniku snagu. Ovaj
scenario je uzet da bi se sa jakim poremeajem lake ilustrovao pojam nove stabilne stacionarne
radne take, koja odgovara uglu
NOVO
. Tim loginije je zamisliti scenarija kada se nove stabilne radne
take dostiu posle delovanja trajnih poremeaja manjeg intenziteta.

P

P
m = const

Pe
A

t
O
NOVO

1

2
Sl. 10.10 Ilustracija nove stabilne radne take
Zato e u narednoj analizi stabilne (taka A), odnosno nestabilne radne take (taka B) biti
razmatrano delovanje malih poremeaja prolaznog karaktera. Ako je sistem stabilan tada e on
nastaviti da radi u stabilnoj radnoj taki (vratie se u ravnotenu taku) posle prestanka dejstva
poremeaja. Pretpostavlja se da je predmet analize sinhroni generator spregnut na zajedniko vratilo
sa turbinom, koja po pretpostavci predaje vratilu konstantnu mehaniku snagu. Osnovne
karakteristike, prava konstantne mehanike snage i karakteristika snaga ugao sinhronog generatora
su prikazane na sl. 10.11, sa koje se uoava da se imaju dve stacionarne take, take A i B (dva
preseka sinusoide sa pravom konstantne mehanike snage).
15


15


P

P
m
= const
P
e
A

A1
A2
B

B1
B2

Sl. 10.11 Ilustracija radne take sa stabilnom ravnoteom (taka A) i labilnom ravnoteom (taka B)
U zavisnosti od toga u kojoj od tih taaka trenutno radi agregat, pod uticajem nekog malog,
prolaznog poremeaja, sistem e se otkloniti (zanjihati) u taku A
1
ili taku A
2
, odnosno u taku B
1
ili
B
2
. Poto se razmatra dejstvo malih, prolaznih poremeaja, to turbinski regulator nee stii da
reaguje, pa je mehanika snaga agregata P
m
konstantna.
Poto je (elektrina) ugaona brzina
d
=
dt
i odgovarajue ugaono ubrzanje
2
2
d d
= =
dt dt
, to za
taku A
1
vai:
A
1
: P
e
> P
m
=> P = P
m
- P
e
< 0 =>

< 0,
Iz prethodne analize sledi da je za zadati poremeaj ubrzanje u taki A
1
negativno, odnosno ugao
se postepeno smanjuje i sistem se vraa u taku A. Slian zakljuak se ima i kod prelaska u taku A
2
,
kada se posle delovanja malog poremeaja ima sledea situacija:
A
2
: P
e
< P
m
=> P = P
m
- P
e
> 0 =>

> 0
Prema tome, u ovoj situaciji je ubrzanje pozitivno i ugao , koji se za trenutak smanjio, mora zbog
ovakvog ubrzanja da se povea, odnosno sistem se postepeno vraa u taku A, u kojoj je bio i pre
poremeaja.
Za taku B
1
u koju sistem moe da stigne otklonom iz take B, situacija je potpuno drugaija. Naime,
za ovu taku vai:
B
1
: P
e
> P
m
=> P = P
m
- P
e
< 0 =>

< 0
Dakle, poto je ubrzanje negativno, a ugao se ve delom smanjio (zbog dejstva malog poremeaja
koji je to uslovio), to ugao nastavlja da se smanjuje, tako da se sistem sve vie i sve bre udaljava
od polazne radne take B.
Slian zakljuak se izvodi i za posledice poremeaja koji dovodi do prelaska u taku B
2
:
B
2
: P
e
< P
m
=> P = P
m
- P
e
> 0 =>

> 0
U ovom primeru je ubrzanje pozitivno, i poto je ugao ve imao tendenciju poveavanja, to on
nastavlja da se dalje kumulativno poveava i sistem postaje nestabilan.

16


16

Interpretacija ponaanja sinhrone maine u stabilnoj radnoj taki A (taka stabilne ravnotee) i u
nestabilnoj radnoj taki B (taka labilne ravnotee) se obino vri preko takozvanih sinhronizacionih
sila, koje odravaju elektroenergetski sistem u stanju ravnotee.
Analogija iz mehanike, koja je takoe korisna, je primer klatna koje se nalazi u taki stabilne
ravnotee u donjoj ravnotenoj taki (kuglica klatna zanjihana u takvom poloaju se vraa u stabilnu
radnu taku) i koje se nalazi u taki labilne ravnotee u gornjoj ravnotenoj taki (kuglica e i pri
najmanjem poremeaju u gornjoj ravnotenoj taki nepovratno otii iz nje, pod pretpostavkom da se
ima klatno sa idealizovano krutom niti).
Iz gornje analize ponaanja sistema u takama A i B pri delovanju malih poremeaja, oigledno je da
odnos promene snage i promene ugla mora biti pozitivan kako bi stacionarna radna taka bila
stabilna. Zbog toga se uvodi pojam sinhronizacione snage kao veliine koja je jednaka prvom izvodu
odate elektrine snage po uglu:

e
s
dP
P =
d (10.42)
Ova snaga se iskazuje u MW po radijanu ili u MW po stepenu (radijan i stepen su jedinice za merenje
ugla). Poto se pri malim poremeajima, koji se i posmatraju u analizi statike stabilnosti, jednaine
mogu linearizovati to onda jednaina (10.13) upravo ilustruje ovaj postupak. Za inenjerske analize
prethodna jednaina se obino interpretira preko konanih prirataja:
e
s
P
P =

(10.43)
Jednaina (10.42) moe posluiti za uvoenje kriterijuma pozitivne sinhronizacione snage, kao
elementarnog u analizi stabilnosti na male poremeaje (statika stabilnost). Prema tom kriterijumu
sve dok je sinhronizaciona snaga u posmatranoj radnoj taki pozitivna, generator je stabilan. Granica
statike stabilnosti se dostie kada je sinhronizaciona snaga jednaka nuli (P
s
= 0), odnosno kada je
ugao jednak 90
0
.
Metoda jednakih povrina
Za sistem sa slike 11.3 nije neophodno da se numeriki reavaju diferencijalne jednaine njihanja da
bi se ustanovilo da li ugao rotora narasta konstantno (indikacija tranzijentne nestabilnosti) ili osciluje
oko ravnotenog poloaja. Maksimalni ugao
max
, odnosno granica stabilnosti, mogu se uoiti na
grafiku 11.7 koji prikazuje krivu snagaugao slinu kao onoj sa slike 11.6.
17


17


P

e max
P P sin =

b

t

a

c

P
m1
P
m0

max
d

L
Povrina
A
1
Povrina A
2

Sl. 11.7 Odziv ugla sinhronog generatora na skokovitu promenu P
m

Iako metoda jednakih povrina nije primenljiva na viemainski sistem sa detaljnijim modelovanjem
sinhronih generatora, ipak je vrlo reprezentativna u smislu shvatanja osnovnih inilaca koji utiu na
tranzijentnu stabilnost bilo kojeg sistema.
Kao to se vidi iz jednaine (11.5), u ispitivanju tranzijentne stabilnosti nekog sistema prati se odnos
(korelacija) izmeu rotorskog ugla i snage akceleracije, odnosno prati se sledea jednaina u
relativnom sistemu jedinica:

2
2
s
m e
d
= (P - P )
dt T
(11.6)
U (11.6) P
e
je nelinearna funkcija od ugla i zato se jednaina (11.6) ne moe direktno reavati. Ako
se obe strane jednaine pomnoe sa d/dt jednaina (11.6) tada dobija oblik:

2
s m e
2
(P - P ) d d d
=
dt dt T dt

odnosno:

2
s m e
(P - P ) d d d
=
dt dt T dt
(
(

(11.7)
a dalje se integracijom dobija

2
s m e
(P - P ) d
= d
dt T
(
(

}
(11.8)
Promena brzine je u poetnom trenutku jednaka nuli, ali se brzina postupno menja posle dejstva
poremeaja. U sluaju stabilnosti porast ugla mora biti ogranien, drugim reima, kad ugao
dostigne svoju maksimalnu vrednost (taka c na slici 11.7), promena ugla mora da promeni smer. To
znai da devijacija d/dt mora postati nula u nekom trenutku nakon poremeaja, pa stoga sledi da se
jednaina (11.8) moe interpretirati kao kriterijum stabilnosti na sledei nain:
18


18


0
max
0

s m e

(P - P )
d =
T
}
(11.9)
gde
0
predstavlja poetnu vrednost, a
max
maksimalnu vrednost ugla, kao to je prikazano na sl.
11.7. Iz svega navedenog sledi da povrina ubrzanja ispod prave P
m
u funkciji ugla treba da bude
jednaka povrini usporenja (iznad prave P
m
). Na slici 11.6 taj uslov je zadovoljen ako je povrina A
1

jednaka povrini A
2
.
Kinetika energija se akumulira u rotoru za vreme akceleracije (kad se menja od
0
do
1
) i njena
ukupna vrednost je:

1
0
1

K1 m e

E = (P - P )d = Povrina A
}
(11.10)
dok je energija izgubljena tokom usporavanja (kad se menja od
1
do
max
) jednaka:

1
2
max

K2 e m

E = (P - P )d = Povrina A
}
(11.11)
Poto je pretpostavljeno da nema gubitaka, akumulisana energija je jednaka potroenoj iz ega sledi
da povrine A
1
i A
2
moraju biti jednake i to, ustvari, predstavlja osnovu metode jednakih povrina.
Ovakav nain omoguava relativno lako odreivanje maksimalnog ugla oscilovanja , a samim tim
prua i odgovor na pitanje o stabilnosti sistema bez reavanja elektromehanike diferencijalne
jednaine kretanja rotora radi dobijanja vremenskog odziva.
Ovom metodom se takoe lako moe odrediti maksimalno dozvoljeno poveanje mehanike snage
P
m
za sistem na sl. 11.7. Stabilnost je ouvana jedino pod uslovom ako se moe ostvariti povrina A
2

koja minimalno mora biti jednaka povrini A
1
.
Ako je povrina A
1
vea od povrine A
2
onda je i
max
vee od
1
i sinhronizam e biti izgubljen i to
zato jer e za vrednosti ugla >
1
i za P
m
vee od P
e
dolaziti do ponovnog ubrzanja.
11.4.2 Primena metode jednakih povrina u sluaju velikog
poremeaja
Za sluaj da se trofazni ili jednofazni kratak spoj dogodio negde na vodu V
2
, npr. u taki K
1
, tada se za
vreme trajanja kvara vodom V
1
i dalje prenosi aktivna snaga, a ako je u pitanju jednofazni kratak spoj
tada se i zdravim fazama voda V
2
prenosi aktivna snaga.
19


19


T
G MREA
V
1

V
2

U
A

K
U
B

jX'
d
E' <
jX
T
jX
1
jX
21
P
e
U
A
b) Ekvivalentno kolo
a) Jednofazna ema
jX
22
P

P
m
P
e
pre kvara
b

t

P
ei
posle kvara
P
ek
za vreme
kvara
A
1
A
2
P

P
m
P
e
pre kvara
a

t

P
ei
posle kvara
P
ei
za vreme
kvara
A
1
A
2
t
i2
t
i1

1
=
2

1
>
2
c

d

e

a

b

c

d

e

i2

0
max

i1
c) Ponaanje sistema kad se kvar iskljui
nakon t
i1
sekundi
stabilan sluaj
d) Ponaanje sistema kad se kvar iskljui
nakon t
i2
sekundi
nestabilan sluaj

e) Promene nadsinhrone brzine posle
poremeaja
A B
E'

U
B
0

max

i1

0
C
Sl. 11.8
Ilustracija metode jednakih povrina
Slike 11.8 c) i d) prikazuju P
e
krive za tri razliita stanja:
Karakteristike se mijenjaju na slikama zbog promjene reaktanse.
Slika 11.8c prikazuje ponaanje sistema kada se kvar iskljui nakon vremena t
i1
i predstavlja stabilan
sluaj, dok slika 11.8d prikazuje ponaanje sistema kada se kvar iskljui nakon vremena t
i2
, koje je
dovoljno vee od vremena t
c1
, da bi sistem bio nestabilan. U oba sluaja pretpostavljeno je da se
mehanika snaga nije menjala.
20


20

Radi lakeg praenja na slici 11.10 nacrtana je uveana slika 11.8c.

P

P
m
P
e
pre kvara
b

t

P
ei
posle kvara
P
ek
za vreme
kvara
A
1
A
2
t
i1

1
=
2
c

d

e

a

max

i1

Sl. 11.10 Odziv sistema u sluaju kad se kvar iskljui nakon t
i1
[s] stabilan sluaj
Analizirajui normalno radno stanje sistema na slici 11.8 vidi se da je sistem pre kvara radio sa oba
voda u pogonu i tad je u stacionarnom radnom stanju vailo da je P
e
=P
m
i =
0
. Kada se dogodio kvar
radna taka se trenutno pomerila na krivi snagaugao iz take a u taku b. Zahvaljujui inerciji ugao
se ne moe naglo promeniti i poto je u ovom sluaju P
m
vee od P
e
rotor zapoinje postupno da
ubrzava sve dok radna taka ne stigne u taku c na P
e
dijagramu.
U tom trenutku zatita iskljuuje vod 2 iz pogona (nagle promene u pogonu se zovu komutacije) i
usled toga radna taka prelazi trenutno u radnu taku d. U taki d je P
e
vee od P
m
to uzrokuje
usporavanje rotora. Poto je brzina rotora vea od sinhrone, rotorski ugao nastavlja da raste dok
god se kinetika energija koja je bila akumulisana u rotoru za vreme ubrzavanja (predstavljena kao
povrina A
1
) ne potroi tako to se prenese u sistem. Radna taka se pomera od d do e, i taka e je
podeena tako da povrina A
2
bude jednaka povrini A
1
.
U taki e brzina je jednaka sinhronoj i ugao rotora je dosegao svoju maksimalnu vrednost oznaenu
na grafiku 11.8b kao
max
. Poto je P
e
jo uvek vee od P
m
, rotor nastavlja da usporava i brzina pada
ispod
s
, rotorski ugao nastavlja da opada i radna taka se kree po krivoj snagaugao za
posthavarijski reim (P
e
posle kvara), od take e do d i dalje nanie.
21


21


P


d


P
m
P
e
pre kvara
a

t

P
ei
posle kvara
P
ek
za vreme
kvara
A
1
A
2
t
i2

1
>
2
b

c

d

e

i2

max

i2

max

Sl. 11.11 a) Reakcija sistema u sluaju kad se kvar iskljui nakon t
i2
[s] nestabilan sluaj
b) Promene nadsinhrone brzine posle poremeaja

Minimalna vrednost ugla e biti takva da e zadovoljiti kriterijum jednakih povrina za
posthavarijsku krivu snagaugao. U odsustvu bilo kojeg izvora priguenja rotor bi nastavio da osciluje
konstantnom amplitudom.
Slika 11.8c ilustruje promene nadsinhrone brzine ( =
s
) posle delovanja poremeaja. Rotor se
od
0
do
i1
vrti nadsinhrono, ubrzava, i ugao raste. Nadalje, poev od
i1
do
max
rotor se takoe vrti
nadsinhrono (ugao raste) ali poto je P
e
> P
m
rotor usporava i pri uglu
max
je utroena sva
akumulirana kinetika energija. Poto je i dalje P
e
> P
m
pri
max
rotor poinje da usporava , < 0,
ugao se smanjuje i posle nekoliko oscilacija se umiruje pri
NOV
pri kome je P
m
= P
e
sa iskljuenim
vodom u kvaru.
Posle
i1
brzina opada jer je ubrzanje negativno (deceleracija (P
e
> P
m
) sve do
m
kod koga rotor
potroi svu akumulisanu kinetiku energiju. Tu brzina opadne na sinhronu ( = 0) ali kako je i dalje
P
e
> P
m
P
a
< 0 to rotor nastavlja da usporava, brzina postaje podsinhrona ( < 0) i se smanjuje.
Kroz nekoliko oscilacija ugao se umiruje u
NOV
.
22


22

Sa odloenim iskljuenjem kvara (kao to je prikazano na slici 11.8d ili uveano na slici 11.11 povrina
A
2
iznad P
m
je manja od povrine A
1
. Kada radna taka stigne u taku e kinetika energija akumulisana
za vreme perioda akceleracije jo nije sva potroena pa je brzina jo uvek vea od sinhrone i
nastavlja da raste. Iza take e, P
e
je manje od P
m
i rotor ponovo poinje da ubrzava. Brzina rotora, kao
i rotorski ugao, nastavljaju da se poveavaju to, na posletku, dovodi do gubitka sinhronizma.
Na sl. 11.11b prikazana je promena nadsinhrone brzine za tranzijentno nestabilan sluaj. Poev od
ugla
0
pa do
i2
, P
m
> P
e
i ubrzanje je pozitivno, rotor se nadsinhrono obre i ugao raste do
i2
. Pri
tom uglu se ima komutacija (skok) sa krive P
ek
na P
ei
, ubrzanje je negativno ali je brzina i dalje
nadsinhrona i ugao raste. Pri
m
stie impuls ponovnog pozitivnog ubrzanja i nestabilnosti.
11.4.3 Kritini ugao iskljuenja kvara

Granica tranzijentne stabilnosti po metodi jednakih povrina se ima kod ugla
kr
'
i
.
Matematiko nalaenje kritinog ugla
kr
'
i
se vri pomou sl. 11.13. Na osnovu jednakosti povrina
ubrzanja i usporenja se ima:
( ) ( )
' '
i gr kr
kr max max kr
' '
o i
kr
' ' ' ' ' ' ' ' '
m i o ek ei m gr i
A
A
P P sin d P sin d P



+

=
} }

(11.17)
Preureivanjem se dobija:
( )
' '
i gr kr
max max
' '
o i
kr
' ' ' ' ' ' ' '
m gr o ek ei
P P sin d P sin d


= +
} }
(11.18)
Kako je:
o
o
'
' M
e o '
e
EU
P sin
X
= (11.19)
to sledi:
( )
' '
i gr kr
' '
o k i o i
kr
' ' '
' ' ' ' ' ' ' M M M
o gr o ' ' '
e e e
EU EU EU
sin sin d sin d
X X X


= +
} }
(11.20)
Posle integraljenja se dobija:
( )
' '
i gr o o kr
' '
o i
kr
k k
' '
e e ' ' ' ' '
o gr o ' '
e e
X X
sin cos cos
X X


= + (11.21)
uvoenjem odnosa:
23


23

o max
i max
' '
e ei
i ' ' pre
e e
X P
r
X P
= = i
o max
k max
' '
e ek
k ' ' pre
e e
X P
r
X P
= = (11.22)
konano se dobija
( )
kr kr
' ' ' ' ' ' '
k o k i i i i gr o gr o
r cos r cos r cos r cos sin + = (11.23)
odnosno:
( )
kr
' ' ' ' '
gr o o i gr k o
'
i
i k
sin r cos r cos
cos
r r

+
=

(11.24)

Kod ovog izvoenja se radi sa reaktansama, tako da sinusoide prolaze kroz (0,0) i komplementni
uglovi su (
11
=
12
=0).

P


P
m

A+
A-

gr kr

1

2

3

1

2

3

max
' ' '
e e
P P sin =
k k max
' ' '
e e
P P sin =
i max
' ' '
e i
P P sin =

Sl. 11.13 Ilustracija nalaenja kritinog ugla iskljuenja kvara

Kao specijalan sluaj posmatrae se zadatak nalaenja kritinog ugla iskljuenja kvara za sluaj
trofaznog kratkog spoja (k3) na poetku voda V
2
koji je pre kvara bio u praznom hodu.

Sl. 11.14 Ilustracija specijalnog sluaja nalaenja kritinog ugla iskljuenja kvara


24


24

Kao to je ukazano analiza se odnosi na trofazni kratak spoj na poetku voda V
2
u praznom hodu. Kad
se desi trofazni kratak spoj onda nema prenosa snage od generatora ka mrei. To se lako vidi i preko
analize reaktansi. Za vreme kvara se ima ekvivalentna ema:


Sl. 11.15 Ekvivalentna ema reaktansi za vreme trajanja kvara


Ekvivalentna reaktansa izmeu krajeva 1 i 2 sa sl. 11.15 se dobija transfiguracijom zvezde u trougao.
Ima se dakle:
12
0
k
' '
' ' ' L D
L D '
K
X X
X X X
X
= + +
=
(11.25)
odnosno sledi da je snaga za vreme trajanja kvara:
12
12
0
k
k
'
' ' M
'
EU
P sin
X
= = (11.26)
Karakteristini odnosi su sada:
12
12
0
k
'
k '
X
r
X
= = i
12
12
1
'
i '
X
r = =
X
(11.27)
dok je granini ugao:
' '
gr o
= (11.28)
tako da se dobija:
( ) ( )
2
1- 0
kr
' ' '
o o o
i
sin cos
cos

+
= (11.29)
Konano se u ovom specijalnom sluaju kritini ugao iskljuenja kvara rauna kao:
( )
2
kr
' ' '
i o o o
cos sin cos = (11.30)
25


25


11.4.4 Nalaenje kritinog vremena iskljuenja kvara

Samo za sluaj da je P
a
= P
m
P
e
= const moe se izvriti jednostavno integraljenje osnovne
elektromehanike diferencijalne jednaine obrtanja rotora. Snaga akceleracije moe da bude
konstantna samo ako je
e
P 0 = (za trofazni kratak spoj). Dakle, polazei od:
n
m e
p
S d
T P P P
dt

= = iz (10.24)
uz 0
e
P = , sledi
( )
2
2
0
s
m
n
d
T P
dt S

= (11.31)
odnosno posle prvog integraljenja
s
m
n
d
T P t
dt S

= (11.32)
Reavanjem po d se dobija
s
m
n
d P t dt
T S

= (11.33)
i posle drugog integraljenja se ima:
2
0
2
i
kr
o
t
s
m
n
P t
T S

= (11.34)
Ove analize se sprovode relativno prema sinhronoj brzini. Rotor ne moe trenutno da promeni
brzinu, pa je u trenutku t = 0, = 0. Dakle, konano se dobija kritino vreme iskljuenja kvara,
( ) 2
kr
o n
i
s m
T S
t
P

= (11.35)
Kod primene ove formule treba paziti na fizike jedinice i razliku uglova zamenjivati u radijanima.





26


26

2. Naponska stabilnost
2. 1. Osnovni pojmovi
Stabilnost elektroenergetskog sistema moe se formulisati kao sposobnost sistema da ostane u
ravnotenom stanju u normalnim radnim uslovima i da povrati prihvatljivo ravnoteno stanje po
prestanku dejstva poremeaja.
Normalni stacionarni rad sistema je rad sistema kod koga je razlika uglova izmeu generatora takva
da imamo pozitivnu sinhronizirajuu snagu, da imaju nominalne napone sa odstupanjem najvie + -
5%, i da odstupanje frekvencije iznosi najvie +-0,1%.

Problem stabilnosti tradicionalno se odnosi na odravanje sinhronizma u sistemu.
Iako se niski naponi vezuju za proces ispada generatora iz sinhronizma, naponski kolaps i naponska
nestabilnost se mogu javiti i kada "ugaona stabilnost" nije krajnji ishod.
Naponska stabilnost predstavlja sposobnost sistema da odri prihvatljive vrednosti napona na svim
sabirnicama u sistemu, kako u normalnim radnim uslovima tako i posle dejstva poremeaja.Sistem
dolazi u stanje naponske nestabilnosti kada poremeaj, koji moe biti prouzrokovan porastom
zahteva od strane potroaa ili promenom radnih uslova, izazove progresivan i nekontrolisan pad
napona. Osnovni uzrok naponske nestabilnosti je nemogunost sistema da odgovori na zahteve za
reaktivnom snagom. Sr problema je obino opadanje napona pri proticanju aktivne i reaktivne snage
kroz induktivne reaktanse koje reprezentuju prenosnu mreu.
Kriterijum za naponsku stabilnost je da na svim sabirnicama u sistemu, pri odreenim radnim
uslovima, napon sabirnica raste ukoliko na istim sabirnicama snaga reaktivnog injektiranja
poraste.Sistem je naponski nestabilan ukoliko na bar jednim sabirnicama u sistemu napon (U) opada
dok snaga reaktivnog injektiranja (Q) raste. Drugim reima, sistem je naponski stabilan ukoliko je Q-U
osetljivost pozitivna za sve sabirnice u sistemu i naponski nestabilan ukoliko je Q-U osetljivost
negativna na bar jednim sabirnicama u sistemu.
Naponska nestabilnost je u osnovi lokalni fenomen, ipak, posledice se oseaju u celom sistemu.
Naponski kolaps je daleko sloeniji od naponske nestabilnosti i obino je posledica niza dogaaja
praenih naponskom nestabilnou, to dovodi do loih naponskih prilika u znaajnom delu sistema.
2. 2. Defi nicije i kl asifi kaci ja naponske stabil nosti
- jedan sinhroni generator ili "kruti" elektroenergetski sistem napaja pasivnu potronju (slika 12.2), a
to predstavlja karakteristian scenario za prouavanje problematike prave naponske stabilnosti.
27


27


MREA

Sl. 12.2 Napajanje pasivnog potroakog podruja sa sabirnica beskonane snage
Definicija naponske stabilnosti radne grupe IEEE
Naponska stabilnost se definie kao sposobnost sistema da se u njemu odravaju naponi tako to se
pri poveanju admitanse potroaa, poveava i snaga potronje. Time su i snaga i napon
kontrolabilni.
Naponski slom (kolaps napona) definie se kao proces u kome naponska nestabilnost dovodi do
veoma niskih napona u znatnom delu sistema.
Naponska sigurnost se definie kao sposobnost sistema da ostane stabilan i nakon odreenog
(unapred specificiranog) poremeaja ili nepovoljnog dogaaja.
Prema navedenim definicijama naponska nestabilnost se javlja kada je snaga potronje vea od
granine (maksimalne) snage prenosa razmatrane mree.

U
P
Z
v
Z
p
U
V

Sl. 12.5 Najprostiji model sistema za analizu naponske stabilnosti
U sluaju da se potroai mogu modelovati sa P=const i Q=const, tj. kao potroai konstantne snage,
onda "nos" krive zaista predstavlja kritinu taku u kojoj se javlja naponska nestabilnost. Meutim,
ako se potroai moraju predstaviti kao naponski zavisni (npr. kao potroai konstantne struje I=const
ili kao potroai konstantne impedanse Z=const) mogu je i stabilan pogon sistema na donjem delu
krive. Ova injenica uslovila je novu definiciju naponske stabilnosti.
28


28

0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0

V
P
U
U
max
P
P

Sl. 12.6 PU kriva za sistem sa slike 12.5
Definicija naponske stabilnosti radne grupe CIGR
Naponska stabilnost je podskup globalne stabilnosti elektroenergetskog sistema. Ona, uopteno
govorei, ima za posledicu aperiodiko sniavanje (ili poveanje) napona, mada se moe ispoljiti i kroz
nepriguene oscilacije napona. Oscilacije izazvane loim podeenjem zatite ili regulacije nisu
obuhvaene ovom definicijama.

Naponska stabilnost
Elektroenergetski sistem je za dato pogonsko stanje i zadati poremeaj naponski stabilan ako nakon
poremeaja naponi kod potroaa dostiu vrednosti koje odgovaraju ravnotenom posthavarijskom
stanju. Stanje nakon zadatog poremeaja i svih upravljakih akcija je u takvim okolnostima unutar
"oblasti privlaenja" stabilnog posthavarijskog ravnotenog stanja.
Ovakva podgrupa problema naziva se i naponska stabilnost pri velikim poremeajima.
Naponska stabilnost pri malim poremeajima
Elektroenergetski sistem je u razmatranom pogonskom stanju naponski stabilan za male poremeaje
ako, nakon bilo kakvog malog poremeaja, vrednosti napona kod potroaa ostaju jednake ili bliske
vrednostima pre nastanka poremeaja.
Naponski slom
Usled naponske nestabilnosti u elektroenergetskom sistemu dolazi do naponskog sloma, ako su
naponi kod potroaa u posthavarijskom ravnotenom stanju ispod prihvatljivih graninih vrednosti.
Naponski slom moe biti potpuni (ako je re o raspadu elektroenergetskog sistema) ili delimini.
I usled ugaone nestabilnosti moe doi do naponskog sloma u tzv. elektrinom centru mree.


29


29

Nekontrolabilnost snage
Stabilan pogon sistema (u sluaju kada je snaga potroaa naponski zavisna) i na donjem delu PU
krive se naziva delimini naponski slom sa nemogunou upravljanja (nekontrolabilnou) snage, jer
se dodatnim ukljuenjem potroaa smanjuje snaga potronje.
Mehanizmi naponskog sloma
Mehanizmi naponske nestabilnosti koji dovode do naponskog sloma bie opisani u ovom poglavlju
kroz tipine scenarije. Kako je naponski slom u osnovi izazvan nedovoljnom rezervom reaktivne snage
u sistemu, prilikom opisa mehanizama naponskog sloma naglasak e biti na problemima odranja
bilansa reaktivnih snaga pri niskim naponima.
Scenario br.1 (dugotrajna naponska stabilnost)

Posmatra se elektroenergetski sistem u reimu maksimalne potronje i sa znaajnim uvozom
elektrine energije iz susednih elektroenergetskih sistema. U takvom reimu dolazi npr. do ispada
velike proizvodne jedinice koja je "elektriki" blizu velikog potroakog podruja ili do ispada nekog
od najoptereenijih vodova. Ovakvi poremeaji izazivaju dodatno optereenje dalekovoda koji
napajaju ugroeno podruje, to za posledicu ima dodatne gubitke reaktivne snage i poveanje
potreba za reaktivnom snagom u celom elektroenergetskom sistemu. Takoe, ovakvi poremeaji
izazivaju znaajno snienje napona, naroito u udaljenim potroakim podrujima to za posledicu
ima smanjenje optereenja, jer je potronja naponski zavisna.
Snienje napona izazvae reakciju automatske regulacije napona kod generatora koja e dovesti do
dodatnog optereenja generatora kao i odgovarajueg poveanja pada napona na
blok-transformatoru i ostalim elementima mree.
Kod transformatora kod kojih se vri automatska regulacija napona promenom otcepa, tj. odnosa
transformacije pod optereenjem, doi e do promene pozicije ime e se delimino povratiti naponi
i optereenje u potroakim podrujima. To, meutim, izaziva dodatno reaktivno optereenje
generatora, te e generatori jedan za drugim dostii ogranienja po reaktivnoj snazi (to znai da je
dostignuta bilo maksimalna dozvoljena pobudna struja ili maksimalna dozvoljena struja statora).Kako
generator koji je dostigao ogranienje vie ne moe pruiti zahtevanu reaktivnu podrku, potrebna
reaktivna snaga se obezbeuje iz "udaljenijih" elektrana to dovodi do poveanja padova napona i
poveanja gubitaka reaktivne snage u celoj mrei.
Poveanje broja generatora kod kojih vie nije mogue vriti automatsku regulaciju napona znai da
se ubrzano pribliavamo naponskoj nestabilnosti i naponskom slomu. Ubrzano sniavanje napona
moe izazvati zaustavljanje (koenje) asinhronih motora kao i reagovanje podnaponske zatite niza
ureaja (potroaa) u sistemu. Takoe, tokom celog scenarija moe doi i do reagovanja drugih
zatita kao to su npr. zatita od preoptereenja dalekovoda ili distantna zatita u treem stepenu i sl.
Rezultat svega je ili delimini ili potpuni raspad elektroenergetskog sistema.
Slian scenario se moe ostvariti ak i kada nema nikakvog poremeaja u elektroenergetskom
sistemu. U tom sluaju uzrok je nagli porast optereenja koji je inae karakteristian za zimski period
30


30

(npr. nagli skok konzuma u jutarnjim asovima prvog dana nakon vikenda ili praznika, naglo
zahlaenje praeno intenzivnim vetrom i smanjenom vidljivou itd.)ili tokom cele godine (npr.
veernji vrh dodatno izraen poklapanjem poetka veeri sa poetkom nie tarife ili zavretkom
veoma gledane TV emisije i sl.).
Navedeni mehanizmi odvijaju se u toku nekoliko minuta i odgovaraju problematici tzv. dugotrajne
naponske stabilnosti.
Do naponskog sloma, meutim, moe doi i u vremenskom intervalu reda nekoliko sekundi to je
opisano u sledeem scenariju.

Scenario br.2 (tranzijentna naponska stabilnost)

Prilikom kratkih spojeva u mrei uvek je potrebno neko vreme za eliminisanje kvara dejstvom relejne
zatite. Ako je vreme eliminisanja kvara due moe doi do znaajnih propada napona to u
potroakim podrujima sa velikim udelom asinhronih motora moe dovesti do znaajnog poveanja
potreba za reaktivnom snagom. Naime, kod asinhronih motora, pri naglom propadu napona, dolazi
do usporenja koje se moe nastaviti i nakon eliminisanja kvara i dovesti do koenja motora. Za takav
reim rada je karakteristino da motor troi veliku reaktivnu snagu to izaziva dodatno snienje
napona i moe dovesti do koenja i ostalih motora u istom ili susednom postrojenju. Rezultat svega
moe biti delovanje zatitnih ureaja i ureaja za regulaciju to za posledicu moe imati delimini ili
ak i potpuni raspad elektroenergetskog sistema.
Za oba navedena scenarija, kao i za sluajeve u praksi, sutina problema je u nemogunosti da se
zadovolje potrebe potroaa za reaktivnom snagom zbog ogranienja u proizvodnji i/ili prenosu
reaktivne snage. Takoe, opisani mehanizmi pokazuju da je pri analizi naponske stabilnosti potrebno
uzeti u obzir niz elemenata sistema i ureaja ija se reakcija odvija u vremenskim opsezima od reda
delova sekundi do nekoliko minuta.
Klasifikacija naponske nestabilnosti
Naponska nestabilnost se moe podeliti u dve grupe: nestabilnost uzrokovana velikim poremeajima
i nestabilnost uzrokovana malim poremeajima. Ova podela razdvaja problem na pojave koje e se
analizirati dinamikom metodom od onih za koje e se primeniti statika analiza. Ovakva klasifikacija
omoguuje upotrebu jednostavnog matematikog aparata, dok rezultati jednih i drugih obezbeuju
kompletne informacije o problemu.
Naponska stabilnost pri malim poremeajima odnosi se na sposobnost sistema da odri napone u
prihvatljivim granicama i nakon malih poremeaja kao to su male promene optereenja (konzuma).
Ova kategorija stabilnosti je odreena karakteristikama potroaa i dejstvom raznih ureaja za
upravljanje (sa kontinualnim ili diskretnim dejstvom) u jednom zadatom trenutku. Osnovne pojave
koje doprinose nestabilnosti pri malim poremeajima su u sutini stacionarnog (statikog) karaktera.
Zbog toga se u ovom sluaju moe koristiti statika analiza.
31


31

Naponska stabilnost pri velikim poremeajima odnosi se na sposobnost sistema da odri napone u
prihvatljivim granicama i nakon velikih poremeaja kao to su ispadi generatora, iskljuenja vodova,
kratki spojevi, itd. U ovom sluaju se koristi dinamika analiza.
Naponska stabilnost se dalje moe podeliti na tranzijentnu (kratkotrajnu) i dugotrajnu naponsku
stabilnost.Ovu podelu je mogue izvriti jer postoji jasno rasprezanje izmeu vremenskih opsega
delovanja pojedinih elemenata sistema kako je prikazano na slici 12.7.
Odnos izmeu ugaone i naponske stabilnosti
U sluaju pojave nestabilnosti u elektroenergetskom sistemu mogue je izvriti klasifikaciju i prema
prirodi uzroka nestabilnosti. Tako se ugaona nestabilnost javlja usled nedovoljnog sinhronizacionog
momenta i/ili nedovoljnog prigunog momenta, dok se kod naponske nestabilnosti nemogunost
generisanja i prenosa potrebne reaktivne snage smatra uzrokom nestabilnosti.
Naponska nestabilnost retko se javlja u svom istom obliku kao "prava" naponska nestabilnost, tj.
esto se naponska i ugaona nestabilnost javljaju zajedno. Kada usled ugaone nestabilnosti jedna ili
vie maina "izgubi korak", tj. doe do gubitka sinhronizma, obino se u pojedinim vorovima mree
javljaju veoma niski naponi, odnosno dolazi do naponskog sloma.
S druge strane pojava naponskog sloma je mogua i tamo gde uopte nije ugroen sinhroni rad
generatora, tj. kad postoje dovoljni sinhronizacioni i priguni momenti u sistemu.

a) ugaona nestabilnost b) naponska nestabilnost
U
0
U
i
U
0
U
i
Sl. 12.9 Fazori
napona u pojedinim vorovima mree pri pojavi nestabilnosti
U sluaju da do naponskog sloma doe u potroakom podruju, re je obino o naponskoj
nestabilnosti. Ako do naponskog sloma doe u prenosnoj mrei dalje od potroakog podruja re je
o ugaonoj nestabilnosti. Stoga se o ugaonoj stabilnosti moe govoriti kao o stabilnosti generatora, jer
je osnovni cilj da se sprei ispad generatora iz sinhronizma. Sa druge strane, o naponskoj
nestabilnosti se moe govoriti kao stabilnosti potroaa, jer je cilj da se sprei naponski slom i u
sluaju kada svi generatori ostaju u sinhronizmu.
Smatra se da postoji jaka veza, tj. preklapanje izmeu tranzijentne ugaone i tranzijentne naponske
stabilnosti, dok postoji znatno manja povezanost dugotrajne naponske i dugotrajne ugaone
stabilnosti.

32


32

2. 3. Karakteristi ke i model ovanje elemenata EES od znaaja
za anali zu naponske stabil nosti
Karakteristike prenosnog sistema
Naponska nestabilnost moe se javiti na nekoliko razliitih naina. Ovo se najjednostavnije moe
pokazati na primeru mree sa dva kraja. Mrea se sastoji iz izvora konstantne ems (E
M
), odnosno
konstantnog napona, koji napaja potronju, odnosno ooptereenje (Z
p
) preko redne impedanse voda
(Z
v
).


u Z
v
Z
E
M
Z
p
Z
I

P
p
+jQ
p
U
p
mll
Sl. 12.10 Model jednostavnog radijalnog sistema
Karakteristike od interesa su veze izmeu prenesene snage P
p
, napona prijemnog kraja U
p
i snage
reaktivnog injektiranja od strane mree koju reprezentuje konstantna ems.
Struja I na sl. 12.10 je data sa:

M
v p
E
I =
Z +Z
(12.1)
gde su kompleksne impedanse oblika:
j
v v
Z = Z e i
j
p p
Z = Z e

.


Modul struje prema (12.1a) je sada:
2 2
( ) ( )
M
v p v p
E
I =
Z cos +Z cos Z sin +Z sin +
(12.1b)

Ovaj izraz se moe pisati kao:

33


33


M
v
E 1
I =
Z F

(12.1c)
gde je
( )
2
1+ + 2
v v
p p
Z Z
F = cos -
Z Z

| | | |
| |
| |
\ . \ .


Napon prijemnog kraja (na potroakim sabirnicama) U
p
i snaga P
p
dati su sledeim jednainama:

1
p
p p M
v
Z
U = Z I = E
Z F
(12.2)

2
p
M
p p
v
Z
E
P =U Icos cos
F Z

| |
=
|
\ .
(12.3)
1.0
0.5
0.8
3 2 1 0
U
p
/E
M

I

/I
k3

P
p
/P
pMAX
Z
v
/Z
p

=18,2
=84,3
I
k3
=E
S
/Z
v


Sl. 12.11 Napon prijemnog kraja, struja i snaga u funkciji optereenja
Grafici I, U
p
i P
p
dati na slici 12.11 su funkcija zahteva potroaa koji je kvantifikovan preko odnosa Z
v
/Z
p
, za sluaj tg = 10 i cos = 0,95.
Kada zahtevi optereenja rastu tj. Z
p
opada, P
p
raste u poetku brzo, zatim sporo pre dostizanja
maksimuma i napokon opada. Ovde se ima maksimalna vrednost aktivne snage koja moe biti
preneta preko impedanse iz konstantnog naponskog izvora.
Leva taka odgovara normalnom radu. U radnoj taki desno I je mnogo vee, a U
p
mnogo manje nego
u taki levo.
Ukoliko su zahtevi optereenja vei od maksimuma snage, kontrola snage variranjem optereenja
bie nestabilna, tj. porast optereenja (admitanse) smanjie snagu. Sa druge strane, ako je
optereenje snabdeveno preko regulacionog transformatora za regulaciju pod optereenjem, svaka
operacija regulacije pokuae da podigne napon optereenja, to ima za posledicu smanjenje
34


34

efektivne vrednosti Z
p
. Ovo jo vie smanjuje U
p
i vodi u progresivno smanjenje napona. Ova pojava
predstavlja naponsku nestabilnost. Iz jednaine (12.3) vidi se da se maksimalna vrednost P
p
moe
uveati poveanjem napona izvora E
M
i/ili smanjenjem ugla .
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
U
p
/E
M
Geometrijsko mesto
kritinih taaka
0.9 ind 0.95 ind 0.9 kap 0.95 kap 1.0
P
p
/P
pMAX

Sl. 12.12 UP karakteristike sistema sa slike 12.10
Reenja traena preko prorauna tokova snaga ne konvergiraju ispod ove granice to je indikator
nestabilnosti. Rad na granici stabilnosti ili blizu nje je neprihvatljiv u praktinim situacijama i
zadovoljavajui radni uslovi se obezbeuju preko postojanja dovoljnih "granica snage".
Iz prethodne analize se vidi da sloeni sistemi imaju U-P karakteristiku slinu jednostavnom
radijalnom sistemu na slici 12.10. Ove karakteristike predstavljaju osnovno svojstvo mrea sa
preteno induktivnim elementima.


A
B
C
Ukupna aktivna snaga [MW]
V
r
e
d
n
o
s
t
i

n
a
p
o
n
a

[
r
.
j
.
]

80 100 120 140 160 180 200
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0

Sl. 12.13(b) UP karakteristika sabirnice 530
esto je efikasnija karakteristika (za izvesne aspekte analize naponske stabilnosti) Q-U zavisnost koja
pokazuje reaktivnu osetljivost, odnosno zavisnost promene reaktivne snage od varijacija napona na
35


35

posmatranim sabirnicama. Za jednostavan radijalni sistem prikazan na slici 12.10 ovakve
karakteristike, za razliite vrednosti snage optereenja, prikazane su na slici 12.14.
U
p
/E
M
Q
p
/P
pMAX
Geometrijsko mesto
kritinih taaka
1,0
0,9
0,75
0,6
5 , 0
P
P
pMAX
p
=

Sl. 12.14 U
R
Q
R
karakteristike sistema sa slike 12.10
Karakteristike sa sl. 12.14 se uspeno mogu koristiti i za sloenije sisteme sa neradijalnom strukturom
i bolje su prilagoene za ispitivanje zahteva za kompenzacijom reaktivne snage. Naime, sa ovih se
karakteristika moe pratiti efekat poboljanja naponskih prilika za poveano (jedinino) injektiranje
reaktivne snage na sabirnicama od interesa.
Kako su svi ureaji za kontrolu reaktivne snage dizajnirani da rade zadovoljavajue kada porast Q
prati porast U, rad na desnoj strani Q-U karakteristike je stabilan, a na levoj nestabilan. Takoe,
napon na levoj strani moe biti toliko nizak da moe aktivirati zatitne ureaje. Dno Q-U
karakteristike koje definie granicu stabilnosti, definie istovremeno i minimum reaktivne snage
potrebne za stabilan rad. Na prethodno prikazanim dijagramima ilustrovane su karakteristike
prenosnog sistema pri proticanju aktivne i reaktivne snage kroz jako induktivne elemente. Iz ove
analize jasno se vidi da su glavni uzroci naponske nestabilnosti sledei:
- (pre)veliko optereenje prenosnih vodova,
-velika (elektrina) udaljenost generatorskih kapaciteta od glavnih potroakih centara,
- suvie niski generatorski naponi,
- nedovoljna kompenzacija reaktivne snage potronje (optereenja).
U-P i Q-U karakteristike prenosnog sistema su ovde prvenstveno uvedene radi ilustracije osnovnih
pojava vezanih za naponsku nestabilnost. Prikazani pristup za izvoenje ovih karakteristika
korienjem konvencionalnih prorauna tokova snaga nije najefikasniji za prouavanje problema
naponske stabilnosti.
Karakteristike generatora
Kada reaktivna snaga na izlazu iz generatora dostigne graninu vrednost tada se naponi na tim
izvodima vie ne mogu odrati konstantnim.
U statikom pristupu polazi se, meutim, od modela sinhrone maine prikazanom na slici 12.15.
36


36


jX
s
E
q
U
G

Sl. 12.15 Uproeni model sinhronog generatora u stacionarnom stanju
Kako je u osnovi naponskog sloma re o deficitu reaktivne snage u delu sistema, veoma je vano u
analizi naponske stabilnosti odrediti koje su mogunosti i ogranienja radnih reima sinhronog
generatora po pitanju generisanja reaktivne snage pri promenama napona, to se moe odrediti na
osnovu pogonskih karti (dijagrama) sinhronog generatora.
Pogonska karta opisuje dozvoljenu oblast rada sinhronog generatora u stacionarnom stanju i dobija
se na osnovu karakteristika snagaugao

2
1 1
2
2
q G
G
G
d q d
E U
U
P = sin + - sin
X X X
| |
|
|
\ .
(12.4)

2 2
2 q G
G G
d q d
E U
cos sin
Q = cos -U +
X X X
| |
|
|
\ .
(12.5)
Prethodne relacije su opte i vae kako za turbo tako i za hidrogeneratore. Kod turbogeneratora je
X
s
= X
d
= X
q
, pa se dobijaju sledei izrazi:

q G
G
s
E U
P = sin
X
(12.6)

2
q G
G
G
s s
E U
U
Q = cos +
X X
(12.7)
U prethodnim izrazima je zanemarena otpornost statorskog namotaja, pri emu su P
G
i Q
G
aktivna,
odnosno reaktivna snaga generatora, a je ugao izmeu vektora napona na krajevima generatora i
q-ose.
Maksimalna i minimalna generisana reaktivna snaga (i za hidrogeneratore i za turbogeneratore), ako
se kao ogranienje uzme zagrevanje statorskog namotaja, tj. maksimalna dozvoljena struja statora I
a
max
, su:

2 2 2
2 2 2
Gsmax G amax G
Gsmin G smax G
Q = U I - P
Q =- U I - P
(12.8)
Maksimalna reaktivna snaga (za turbogeneratore), ako se kao ogranienje uzme zagrevanje
pobudnog namotaja, tj. maksimalna dozvoljena pobudna struja, je
37


37


2 2
2
2
2
G qmax
G
Grmax G
d d
U E
U
Q = + - P
X X
(12.9)
gde je E
qmax
elektromotorna sila iza sinhrone reaktanse koja je srazmerna maksimalnoj dozvoljenoj
pobudnoj struji.
Za hidrogeneratore se ne moe dobiti ovako jednostavan izraz, ali se moe numeriki izraunati Q
Gr
max
.
Ogranienje koje se uvodi u sluaju kada je generator u potpobudi je ogranienje ugla rotora na
neku maksimalnu vrednost
max
. Ova vrednost predstavlja maksimalni ugao izmeu vektora napona
koji predstavlja "kruti" spoljni sistem i q-ose generatora. Minimalna reaktivna snaga u tom sluaju je

2
G G
Grmin
max q
P U
Q = -
tg X
(12.10)
Ugao
max
se kree u granicama od 70 do 85, dok se u standardima za maksimalne trajno dozvoljene
vrednosti struja statora i pobude definiu 5% vee vrednosti od nominalnih, tj. I
smax
= 1,05I
s nom
i
E
qmax
= 1,05E
qnom
, gde su E
qnom
i I
snom
nominalna elektromotorna sila i nominalna struja statora
generatora.
-1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0

UG=0,9
UG=1,0
0 UG=1,0
QGrmin
UG=0,9
UG=1,0
0 UG=1,0
QGrmax
Ut=0,95
Ut=1,00
Ut=1,05
QGsmax
PGmax
PGmin
P [r.j.]
Q [r.j.]

Sl. 12.16 Pogonska PQ karta turbogeneratora snage 727,5 MVA
38


38

-1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1 2 .
1.0

PG=1,0PGmax
QGrmin
U
G

[
r
.
j
.
]

Q [r.j.]
PG=0,8PGmax
PG=0,6PGmax
PG=1,0PGmax
QGsmax
PG=0,8PGmax
PG=0,6PGmax
PG=1,0PGmax
QGrmax
PG=0,8PGmax
PG=0,6PGmax

Sl. 12.17 Pogonska QU karta turbogeneratora snage 727,5 MVA
Sa PQ pogonske karte je vidljivo da je pri nominalnom naponu reaktivna snaga ograniena
zagrevanjem pobudnog namotaja, dok se ogranienje usled zagrevanja statorskog namotaja javlja
jedino ako napon padne ispod nominalne vrednosti.
Kako na mogunost generisanja reaktivne snage bitno utie i nivo napona u visokonaponskoj mrei
na koju je prikljuen generator, umesto napona na krajevima generatora moe se pri crtanju karte
koristiti napon U koji predstavlja napon mree na visokonaponskoj strani blok-transformatora. Na
slici 12.18 je data QU karta za ve pomenuti generator od 727,5 MVA.
-1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0
0.6
0.8
1 2 .
1.0
PG=1,0PGmax
QGrmin
U

[
r
.
j
.
]

Q [r.j.]
QGsmax
QGrmax
UG=1,1
UG=1,0
UG=0,9

Sl. 12.18 QU karta turbogeneratora snage 727,5 MVA
vezanog preko blok-transformatora snage 725 MVA
(ostali podaci su dati uz sliku 12.16)
U sluaju kada se vri regulacija napona (na neku zadatu vrednost napona na krajevima generatora,
npr. na slici 12.18 za U
G
= 1,1; U
G
= 1,0; U
G
= 0,9, pogonska taka je na pravoj veoma male strmine. To
znai da se za malu promenu napona mree dobija velika promena reaktivne snage generatora.
Generator "pokuava" da odri napon mree konstantnim i time spreava pojavu naponskog sloma.
To se drastino menja ako se dostigne ogranienje bilo po struji pobude, bilo po struji statora.
Ogranienje po struji pobude je priblino vertikalno to znai da generator, pri snienju napona u
mrei, ne moe dodatno proizvesti potrebnu reaktivnu snagu. Situacija se pogorava ako se sa daljim
padom napona dostigne ogranienje po struji statora. Tada dolazi do drastinog smanjenja reaktivne
snage generatora sa malim padom napona i neminovno dolazi do naponske nestabilnosti. Do granice
39


39

po struji statora se dolazi usled veoma niskih mrenih napona, pa se u tim sluajevima situacija moe
ublaiti promenom odnosa transformacije blok-transformatora (ako postoji mogunost promene
odnosa transformacije pod optereenjem). Na slici 12.19 prikazan je uticaj promene odnosa
transformacije. Vidi se da se maksimalna reaktivna snaga nije bitno promenila (jer je odreena
ogranienjem po struji pobude), ali se ona sada moe generisati i pri niim naponima u mrei to je
znatno povoljnije s aspekta naponske stabilnosti.
-1.0 -0.5 0.0 0.5 1.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1 2 .
1.0

PG=1,0PGmax
QGrmin
U

[
r
.
j
.
]

Q [r.j.]
QGsmax
QGrmax
+5%
0%
5%
+5%
0%
5%
+5% 0%
5%

Sl. 12.19 QU karta turbogeneratora snage 727,5 MVA i blok-transformatora snage 725 MVA za
razliite vrednosti odnosa transformacije blok-transformatora
(1,05; 1,00 i 0,95 nominalnog odnosa transformacije)
Jedna od mera koja se moe primeniti kada postoji opasnost od dostizanja ogranienja bilo po struji
rotora ili statora je i smanjenje generisane aktivne snage ime se rastereuje generator. Ova mera se
mora paljivo primenjivati, jer dovodi do preraspodele tokova aktivnih snaga u mrei, pa je npr. u
podruje u kome se nalaze generatori kojima je smanjena aktivna snaga potrebno preneti vee
koliine aktivne snage iz drugih delova elektroenergetskog sistema to moe dodatno pogorati ve
ionako loe naponsko-reaktivne prilike.
Elementi regulacije i zatite generatora od znaaja za naponsku stabilnost
U sisteme za automatsku regulaciju napona pored osnovne funkcije (regulacija napona i reaktivne
snage) najee je ugraena i funkcija ogranienja pobudne struje. Uloga ograniavaa prekomerne
pobude je da zatiti generator od termikog preoptereenja.
Postoji vie naina realizacije ograniavaa pobudne struje, ali on uglavnom po detektovanju
prekomerne pobudne struje deluje na regulator pobude koji vraa vrednost pobudne struje na
dozvoljenu vrednost. U sluaju neuspenog delovanja, postoji i zatita od preoptereenja pobudnog
namotaja koja iskljuuje generator. Ova zatita ima inverznu karakteristiku, kakvu najee ima i
ograniava pobudne struje. Na slici 12.20 date su tipine karakteristike ograniavaa pobudne
struje, zatite od preoptereenja i karakteristika dozvoljenog termikog preoptereenja pobudnog
namotaja.
40


40


t [s]

1,0 1,1 1,2 1,3 1,4
30

60
90
120

E
q
/E
qnom

dozvoljeno
termiko
optereenje
zatita od
preoptereenja
ograniava
pobudne
struje


Sl. 12.20 Karakteristike ograniavaa pobudne struje
i zatite od preoptereenja pobudnog namotaja
Karakteristike potronje (optereenja)
Karakteristike potronje (optereenja) i ureaji za naponsku kontrolu distributivnih sistema su meu
kljunim faktorima koji utiu na stabilnost. Optereenja ije aktivne i reaktivne komponente variraju
sa promenama napona, zajedno sa prenosnim sistemom utiu na tokove snaga u sistemu. Naponi u
sistemu postavljaju se na vrednosti odreene zajednikim karakteristikama optereenja i prenosnog
sistema.
Naponski regulatori u distributivnim sistemima i regulacioni transformatori u podstanicama
odravaju konstantan napon na strani konzuma. U okviru normalnih granica optereenje je
modelovano modelom konstantne snage. Ovo moe imati destabiliui efekat u stanju naponskog
kolapsa.
Kada napon distributivne mree padne u trajanju od nekoliko minuta, termostati i ostali ureaji za
regulaciju optereenja, kao i runa kontrola, tee da nadoknade smanjenu isporuku snage. Npr.
termiko optereenje (grejanje) radie due da bi se dostigao nivo koji zahteva termostat. Stoga e
vie ovakvih ureaja raditi produeno poveavajui faktor jednovremenosti optereenja. Mnoga od
ovih optereenja bie ponovo vraena na njihov normalni radni napon u periodu od 10-15 minuta
posle ovakvog smanjenja napona. Kako naponski kontrolisana optereenja tee prethodnom stanju
(normalnom stanju) to e distributivni i prenosni naponi padati jo vie u takvim okolnostima.
Pri naponima koji su nii od 85-90 % nominalne vrednosti, neki indukcioni motori poinju da zaostaju
i povlae veliku reaktivnu struju. Ovo dodatno smanjuje napone. Industrijski motori obino imaju
magnetne kontaktore, tako da prekomeran pad napona izaziva iskljuenje mnogih motora. Gubitak
dela optereenja rezultuje vraanjem napona na normalnu vrednost. Posle nekog vremena motori se
mogu ponovo vratiti u rad. Ovo moe ponovo izazvati pad napona, ukoliko prvobitni uzrok nije
uklonjen.
Modelovanje motora
Motori ine najveu grupu potroaa, naroito u industrijskim podrujima, pri emu preovlauju
asinhroni motori (oko 90%). Kod motora se bitno razlikuju statike i dinamike karakteristike.

41


41



Sl. 12.21 Uproena zamenska ema asinhronog motora
Aktivna snaga koju motor uzima iz mree je

2
2 2 2 e
Rs
P =U
R + X s
(12.13)
i za nekoliko vrednosti U u opsegu od U
z
do U
n
predstavljena je na slici 12.22.


Sl. 12.22 Zavisnost aktivne snage motora od klizanja P
e
(s)

P
e
U

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

0,0
0,1
0,2

0,3
0,4
U
z
U
nom
10
11
3
2

1
5
6

7
8
9

4

Sl. 12.23 Statika naponska karakteristika za aktivnu snagu asinhronog motora za M
m
= const.
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1 2 .
1.0
1
s
2 3 4
6
5
7
8
9
(10,11)
P
e
P
meh
U=U
z
42


42


Q

U

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

0,0
0,1
0,2
0,3
0,4

0,5

0,6
0,7
0,8
U
z
U
nom
9
8
7
6
5
10
11
4
3
2
1

Sl. 12.24 Statika naponska karakteristika za reaktivnu snagu asinhronog motora za M
m
= const.
Pri zaustavljanju maine reaktivna snaga raste sve dok se potpuno ne zakoi (taka 9). Ako napon i
dalje pada, reaktivna snaga opada slino kao i aktivna od take 9 do take 11.

P,Q

U

0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
0,2
0,22

0,24
0,26
0,28
0,3
0,32
0,34

0,36
0,38
0,4
U
pod
U
nom
P
e
(U)
Q(U)

Sl. 12.25 Modifikovane statike karakteristike asinhronog motora
Dinamike karakteristike motora se obino definiu preko odziva na trofazni kratki spoj. Prilikom
bliskog kratkog spoja u mrei dolazi prvo do pada napona, a zatim, nakon eliminisanja kvara, do
deliminog oporavka napona. U prelaznom reimu, za vreme trajanja kvara, dolazi do usporenja
motora. Prilikom ponovnog uspostavljanja napona bliskog poetnom, a nakon eliminisanja kvara,
dolazi do ubrzavanja motora i pri tom motor uzima veu struju iz mree. Ako je vreme eliminisanja
kvara due od nekog kritinog vremena, motor e se zakoiti pri emu e uzimati veliku reaktivnu
snagu iz mree ime e izazvati dalje snienje napona u mrei. Pri dinamikoj analizi potrebno je
stoga detaljno modelovati asinhrone motore.
Karakteristike i modelovanje transformatora sa regulacijom pod optereenjem
Ako neposredno nakon poremeaja doe do naglog pada napona dolazi i do deliminog rastereenja
sistema, tj. smanjenja aktivne i reaktivne snage potronje. Meutim, najee ve u toku prvog
minuta dolazi do promene pozicija na regulacionim transformatorima i do deliminog oporavka
aktivne i reaktivne snage potronje. To moe dovesti do daljeg snienja napona i ponovne promene
pozicije regulatora sve dok se ne postigne granina pozicija. Na taj nain, usled poremeaja ve
oslabljeni sistem se dodatno optereuje usled efekta oporavka snage potroaa.
Zbog svega navedenog, u dinamikoj analizi potrebno je koristiti detaljne modele koji vode rauna o
karakteristikama pogonskog mehanizma, mernih ureaja, podeenim vremenima kanjenja i sl.
43


43



2. 4. Mjere za spreavanje naponskog sl oma
Krajnji cilj svake analize naponske stabilnosti je da se ukae na eventualne probleme u
elektroenergetskom sistemu vezane za naponsku stabilnost i da se predloe reenja, tj. mere koje e
smanjiti rizike od naponskog sloma i naponske nestabilnosti.
Mere mogu biti raznovrsne i dele se na vie naina i to: prema tipu problema koje reavaju
(tranzijentna ili dugotrajna naponska stabilnost), prema mestu primene u elektroenergetskom
sistemu (proizvodnja, prenos, distribucija, potronja) ili prema vremenu i nainu primene (planiranje,
odravanje, operativno upravljanje, relejna zatita i regulacija).

Mere koje se primenjuju u proizvodnji
Mere koje se primenjuju u proizvodnji mogue je grupisati na sledei nain:
Lokacija elektrana i faktor snage novih generatora
Sa gledita naponske stabilnosti potrebno je da se novi izvori, ako je mogue, lociraju to blie velikim
potroakim podrujima. Takoe, veoma je vaan izbor nominalnog faktora snage svakog novog
generatora. U tom smislu, nemake elektroprivrede su usvojile preporuku da se novi agregati u
termoelektranama koje se prikljuuju na 400 kV mreu po pravilu dimenzioniu za faktor snage 0,8.
Ova preporuka je rezultat tehno-ekonomske analize po kojoj su generatori najjeftiniji izvor reaktivne
snage.
Ouvanje naponske stabilnosti je jedan od razloga, u nekim elektroprivredama, za izgradnju skupljih
elektrana sa gasnim turbinama unutar velikih potroakih podruja. Takoe, ne ide se po svaku cenu
na zatvaranje starijih elektrana, ve u pogonu ostaju i stariji (skuplji) agregati ako su locirani blie
potroaima i mogu da obezbede potrebnu reaktivnu snagu.
Regulacija napona na blok-transformatorima
Sa gledita naponske stabilnosti dobro je da blok-transformatori imaju mogunost promene odnosa
transformacije bilo pod optereenjem (to je bolje reenje), bilo u beznaponskom stanju. Ovakve
konstrukcije omoguavaju da se maksimalno iskoriste mogunosti generatora koje se tiu
proizvodnje reaktivne snage i odravanja dovoljno visokih napona u prenosnoj mrei.
Sistemi za regulaciju pobude
Sa gledita naponske stabilnosti povoljno je ne samo da se regulie napon na krajevima generatora
ve i napon na visokonaponskoj strani blok transformatora. To se moe postii na vie naina:
- dodavanjem spoljanje, sporije regulacione petlje u kojoj se na osnovu napona na
visokonaponskoj strani blok-transformatora zadaje eljeni napon na krajevima generatora;
- korienjem kompenzacije pada napona na blok-transformatoru;
44


44

- korienjem nekog sloenijeg sistema za regulaciju, kao to je npr. sekundarna regulacija napona
pomou koje se vri upravljanje radom vie razliitih izvora reaktivne snage.
Veoma je vano i kako je realizovana zatita od preoptereenja pobudnog namotaja tj. kako su
podeeni i kako funkcioniu ograniava pobudne struje i zatita od preoptereenja pobudnog
namotaja. U literaturi je preporueno uvoenje kontinualne regulacije ogranienja pobudne struje
to omoguava da se potpuno iskoriste mogunosti preoptereenja pobudnog namotaja.
S aspekta tranzijentne naponske stabilnosti povoljniji su pobudni sistemi koji imaju bri odziv i vii
plafon napona pobude.
Odreivanje realne pogonske karte generatora
Poznavanje realnih mogunosti za generisanje aktivne i reaktivne snage svakog generatora je
posebno vano u sluaju loih naponsko-reaktivnih prilika. U praksi se obino ne koriste sve
mogunosti i to iz raznih razloga (loe podeenje zatita, neispravna merenja, nepisana pravila o radu
agregata koja su ranije uvedena i dr.). U jednoj amerikoj elektroprivredi su nakon testiranja
generatora i obuke osoblja uspeli da poveaju mogunosti proizvodnje reaktivne snage u
elektranama za vie od 50%.


Mere koje se primenjuju u prenosu
Mere koje se primenjuju u prenosu mogue je grupisati na sledei nain:
Poveanje karakteristine impedanse vodova
Pri projektovanju vodova povoljnije je sa gledita naponske stabilnosti odabrati ona reenja u
konstrukciji sa kojima se postie vea karakteristina impedansa voda, manji gubici i vea mogunost
termikog optereenja.
Kompenzacija reaktivne snage u prenosnoj mrei
Izvori reaktivne snage kojima se vri kompenzacija reaktivne snage u prenosnoj mrei su sinhroni
kompenzatori, otoni kondenzatori i reaktori, redni kondenzatori i savremeni statiki kompenzacioni
sistemi (FACTS). Koja e se kompenzacija primeniti zavisi od toga da li je cilj odravanje tranzijentne ili
dugotrajne naponske stabilnosti. Izbor ureaja za kompenzaciju zavisi od toga da li je potrebna
kontinualna regulacija ili je dovoljna diskretna regulacija.
Upotreba kompenzacije ima i svoja ogranienja, tj. ne moe se primenom razliitih formi
kompenzacije odlagati do u nedogled izgradnja novih prenosnih i proizvodnih kapaciteta.
Usaglaavanje distantnih zatita i zatita od preoptereenja
Mnogi raspadi EES su bili izazvani iskljuenjima pojedinih elemenata EES usled preoptereenja i to
dejstvom zatite ija je osnovna uloga da titi element od kratkog spoja. To je naroito bio sluaj sa
distantnom zatitom u treem stepenu, tako da se predlae i ukidanje treeg stepena na pojedinim
vodovima ako postoje rezervne zatite. Sa gledita naponske stabilnosti vano je da se zatite tako
45


45

podese da u sluaju preoptereenja ne deluju one ija je uloga da tite elemente elektroenergetskog
sistema od kratkog spoja.
Praenje mogunosti optereenja vodova u realnom vremenu
U svetu je ve realizovano nekoliko sistema koji omoguavaju da se u realnom vremenu prati
mogunost optereenja voda u zavisnosti od spoljanje temperature, brzine vetra, osunanosti i sl.
To je naroito znaajno zimi, jer omoguava da se maksimalno iskoriste mogunosti prenosa po
posmatranom vodu, tj. izbegava se nepotrebno iskljuenje voda u kritinim situacijama.
Regulacija pod optereenjem interkonektivnih transformatora
Mogunost promene odnosa transformacije interkonektivnih transformatora pod optereenjem
znatno doprinosi poboljanju naponske stabilnosti, naroito ako se primenjuje kod transformatora
koji su blii elektranama. Regulacija pod optereenjem omoguava odravanje dovoljno visokih
napona u prenosnoj mrei to ima za posledicu poveano generisanje reaktivne snage vodova i
otone kompenzacije i smanjenje gubitaka reaktivne snage.

Mere koje se primenjuju u distribuciji i kod potroaa
Mere koje se primenjuju u distribuciji i kod potroaa se mogu grupisati na sledei nain:
Kompenzacija reaktivne snage u distributivnoj mrei
U distributivnoj mrei se najee koriste otoni kondenzatori, tj. kondenzatorske baterije. Njihova
regulacija i korienje mora biti usaglaeno sa radom distributivnih regulacionih transformatora kod
kojih se promena odnosa transformacije obavlja pod optereenjem.
Blokiranje regulatora napona distributivnih transformatora sa regulacijom pod
optereenjem
Ovo je jedna od najee primenjivanih mera u cilju spreavanja naponskog sloma, jer upravo
automatska regulacija napona moe da bude jedan od uzroka naponskog sloma. Vano je
napomenuti da je blokiranje regulatora kao mera efikasnije to je vei faktor snage napajanih
potroaa. U sluaju da je napajana potronja kompenzovana, ova je mera kontraproduktivna jer se
umanjuje generisana reaktivna snaga u otono vezanim kondenzatorskim baterijama.
Ova mera ima i ogranieno vremensko dejstvo to je naroito izraeno zimi kada veliki deo potronje
predstavlja termostatski regulisano grejanje elektrinom energijom. Naime, usled snienih napona,
dolazi do poveanja faktora jednovremenosti rada ureaja tako da posle nekog vremena dolazi do
deliminog ili ak potpunog "oporavka" potronje.
Redukcija napona
Redukcijom napona postie se rastereenje sistema to je veoma korisno u kritinim situacijama.
Slino kao i prethodna mera, i redukcija napona ima svojih ogranienja po pitanju trajanja i obima
pozitivnih efekata.
46


46

Rastereenje sistema
Iskljuenjem odreenih grupa potroaa rastereuje se sistem kada se ispune odreeni kriterijumi.
To se moe raditi bilo runo (po unapred spremljenim planovima) ili na osnovu predloga o iznosu ili
lokaciji koju daje neki aplikativni program unutar EMS/SCADA sistema, ili automatski dejstvom
zatitnih ureaja ili automatike.
Mora se napomenuti da postoje i situacije kada iskljuenje potronje moe doprineti pogoranju
stabilnosti. Re je tada o ugaonoj nestabilnosti gde se kao propratna pojava javlja snienje napona.
To je sluaj eventualnog iskljuenja potronje (dejstvom naponske zatite) kada se ta potronja
napaja sa otcepa dugakog prenosnog voda, a pri tom se preko tog voda vri znaajan transfer
energije.
Automatsko podnaponsko rastereenje sistema
Rastereenje potroaa se vri automatski dejstvom podnaponskih releja, pri emu se paljivo
mora odrediti iznos i karakteristike potronje koja se iskljuuje (obino 10 20% optereenja jednog
podruja), pri kom naponu se vri iskljuenje (obino 8 15% ispod najnieg dozvoljenog napona) i
sa kojim vremenskim zatezanjem (reda sekundi, npr. 1,5 6s). Osnovna prednost ove zatite je to je
automatska, tj. ostavlja mogunost dispeerima za preuzimanje drugih akcija, a mana to je vrednost
napona lo indikator udaljenosti od naponske nestabilnosti pa se moe desiti da se bespotrebno
rastereuje sistem ili da zatita ne odreaguje kada je to potrebno.
Trenutno se razvija zatita koja e prevazii navedene nedostatke. Na osnovu merenja napona i struje
u potroakom voru odreuje se impedansa potronje kao i ekvivalentna Tevenenova impedansa
ostatka mree. Kada su ove dve impedanse jednake dostignuta je granina snaga prenosa ili u nekim
sluajevima taka naponske nestabilnosti. Zatita reaguje kada se razlika izmeu ove dve impedanse
smanji ispod podeene vrednosti. Osnovna prednost ove zatite je to to je lokalnog karaktera i
iskljuuju se samo oni potroai koji su zaista ugroeni.
Direktno upravljanje potronjom
Korienjem MTK (mrene ton komande) ili RTK sistema (radio sistemi) mogue je da se iz
distributivnog dispeerskog centra iskljuuju odreene grupe potroaa koje su unapred spremljene
za iskljuenje u kritinim situacijama i to za odreeno vreme (npr. 10 20 minuta) to omoguava da
se preduzmu neke druge upravljake akcije.
Mogue je realizovati i takve sisteme zatite koji automatski iskljuuju velike industrijske potroae ili
svode njihovu potronju na neki tehniki minimum u sluaju iskljuenja kljunih napojnih dalekovoda.
Mere koje se primenjuju u operativnom upravljanju
Bez obzira na sve preduzete mere u okviru razvoja mree, dugoronog i kratkoronog planiranja
pogona najvei teret obaveza po pitanju odravanja naponske stabilnosti imaju dispeeri. Nihov rad
je dodatno otean injenicom da su oni prinueni da na osnovu nedovoljno tanih merenja
procenjuju koliko je EES udaljen od ogranienja koja nisu dovoljno poznata. Zbog toga je veoma
vano da se realno proceni ta se od dispeera u takvim situacijama moe, a ta ne moe oekivati.
Prema literaturi, a na osnovu prevashodno amerikih iskustava odgovor na prethodno postavljeno
pitanje je sledei:
to se tie tranzijentne naponske stabilnosti od dispeera se ne moe oekivati da pravovremeno
reaguje, ve to moraju odraditi zatita, automatika i regulacija.
47


47

to se tie dugotrajne naponske stabilnosti, od dispeera se moe oekivati pre svega da odreaguje
pravovremeno u sluaju porasta konzuma i postepenog dodatnog optereenja sistema. to se tie
reakcije na ispade (a koji se tiu dugotrajne naponske stabilnosti) dispeer je duan da obezbedi
sigurnost EES za najverovatnije ispade, ali se ne moe oekivati da uvek uspeno obavi korektivne
akcije nakon poremeaja. Znai, uloga dispeera je kljuna u pripremi EES da moe da izdri
najverovatnije ispade (preventivne mere), ali je nerealno oekivati uvek uspene izvrene korektivne
akcije nakon poremeaja, pogotovo ako nije obezbeen skup relevantnih informacija (merenja,
signalizacija, alarma) i programske podrke koja bi omoguila donoenje odluke o korektivnim
akcijama. Zbog toga je jedna od kljunih mera obezbeenje niza relevantnih informacija preko
odgovarajueg SCADA sistema (pre svega informacije o naponu, generisanoj reaktivnoj snazi svih
generatora i tokovima reaktivne snage u sistemu).
Ne koriste se uvek iste mere u svim elektroprivredama, ali se ipak mogu nabrojati one koje se
najee primenjuju u situacijama kada su loe naponsko-reaktivne prilike i kada preti opasnost od
naponskog sloma. U uglastim zagradama su, prema nemakim preporukama, dati opsezi napona na
visokonaponskoj strani blok-transformatora u elektranama prikljuenim na 400 kV mreu kada se
primenjuju navedene mere:
Mere vezane za proizvodnju aktivne i reaktivne snage
- Poveanje proizvodnje aktivne snage u delu EES sa snienim naponima ukljuujui i pokretanje
skupljih elektrana na gas i mazut;
- Poveanje proizvodnje reaktivne snage i to najvie kod onih generatora koji su elektriki blizu mree
u kojoj su snieni naponi; pri tome je jako bitno imati prave informacije o mogunosti generisanja
reaktivne snage kod svakog generatora kao i o podeenjima ograniavaa pobude i zatite od
preoptereenja pobudnog namota [380 kV < U
m
< 400 kV];
- Ako postoji mogunost, napajanje pojedinih ugroenih podruja od strane susednih
elektroprivreda bilo u ostrvskom radu bilo obezbeenjem odreenih uvoznih aranmana;
- Poveanje proizvodnje reaktivne snage na raun smanjenja proizvodnje aktivne snage kod pojedinih
generatora i to ako smanjenje aktivne proizvodnje ne doprinosi pogoranju naponsko-reaktivnih
prilika (tj. ako se ne javljaju vei tranziti aktivne i reaktivne snage i vei padovi napona) [360 kV < U
m

< 380 kV].
Mere u prenosnoj i distributivnoj mrei
- Za sluaj porasta konzuma, pre poetka rasta konzuma pravovremeno "podizanje napona", tj.
obezbeenje visokih napona u mrei;
- Ukljuenje visokonaponskih dalekovoda [360 kV < U
m
< 380 kV];
- Ukljuenje kondenzatorskih baterija i ostalih kondenzatora, statikih ureaja za kompenzaciju
reaktivne snage, kao i iskljuenje reaktora [360 kV < U
m
< 380 kV];
- Blokiranje automatske regulacije napona kod interkonektivnih i distributivnih transformatora [Um
<360 kV];
- Redukcija napona (do 5%) u srednjenaponskoj mrei.
48


48

Mere u potronji
- U sluaju potrebe, vri se ogranienje potronje pri emu se vodi rauna o lokaciji, iznosu i vremenu
trajanja iskljuenja.
U zakljuku se moe konstatovati da je problematika naponske stabilnosti visokog sistemskog znaaja
i da se zbog toga ova stabilnost mora paljivo poboljavati i planerskim i eksploatacionim merama.

REGULACIJA FREKVENCIJE I KARAKTER ELEKTROMEHANIKIH OSCILACIJA
2. 5. Primarna regul aci ja frekvenci je


Do debalansa aktivne snage u EES moe doi i uslijed ispada nekog od veih proizvodnih ili
potroakih jedinica. Pri tome je promjena frekvencije mnogo bra i sa veim iznosima nego
u normalnim reimima. Kritian sluaj predstavlja ispad najvee proizvodne jedinice (koji u
manjim interkonekcijama moe da izazove debalanse reda nekoliko % snage ukupne
potronje unutar interkonekcije). Meusobno povezivanje EES u interkonekcije prvenstveno
za cilj ima smanjenje uticaja ovakvih poremeaja na propade frekvencije, poto na nastali
debalans aktivne snage reaguju svi prikljueni generatori interkonekcije, koji imaju aktiviranu
tzv. primarnu regulaciju frekvencije (PRF). Primarna regulacija frekvencije je lokalna
regulacija (djeluje na lokalne signale promjenu brzine sinhronih generatora ili lokalne
frekvencije) koja reaguje na sistemske poremeaje (znaajniju promjenu frekvencije
sistema). Da ne bi kontinuirano reagovali na (manje) promjene frekvencije (uslijed varijacija
optereenja u nominalnom radu) lokalni regulatori imaju podeenu mrtvu zonu djelovanja
na +/- 0.02 Hz.
Osnovni cilj PRF je da zaustavi pad frekvencije iznad propisane vrijednosti (npr. 49.8-
49.5 Hz). Naime rad EES sa niskim vrijednostima frekvencije (ispod 48 Hz) nije dozvoljen i
obino je praen iskljuenjem elektrana. Iskljuenje elektrana uslijed pada frekvencije jo
49


49

vie poveava debalans aktivne snage EES i u najgorem sluaju moe da dovede do
frekventnog sloma odnosno kaskadnog raspada (eng. blackout) sistema. Da se ovaj najgori
scenarij ne bi dogodio EES je opremljem sistemom protivhavarijske automatike: relejima
automatskog podfrekventnog rastereenja (APFR). Uloga releja APFR je da selektivnim
iskljuenjem dijelova potronje uspostavi balans aktivnih snaga u EES prije djelovanja
podfrekventnih releja u elektranama. Na taj nain se nastoji ouvati najvei mogui dio
potronje. Dakle PRF se podeava tako da se izbjegne/preuprijedi djelovanje releja APFR.
Zbog toga PRF spada u preventivne mjere protivhavarijskog upravljanja. Naravno za ispravno
funkcionisanje PRF potrebno je da u sistemu postoji odgovarajui iznos rotacione rezerve.
Rotaciona rezerva za PRF se u pravilu rasporeuje na sve prikljuene elektrane.
Sa aspekta dinamike promjene frekvencije uloga PRF se moe klasifikovati kao
stabilizacija frekvencije. Naime uslijed naina podeenja primarnih regulatora frekvencija
sistema se uslijed njihovog djelovanja ne vraa na nominalnu vrijednost. Prvenstvena uloga
PRF je ponovno uspostavljanje balansa aktivne snage EES. Novouspostavljeni balans snage se
ostvaruje na frekvenciji koja je manja od nominalne. Vraanje frekvencije na nominalnu se
vri djelovanjem LFC regulacije, koja se stoga jo naziva sekundarna regulacija. Kao posljedica
vraanja frekvencije na nominalnu, uslijed djelovanja sekundarne regulacije, u sistemu se
oslobaa angaovana rotaciona rezerva primarne regulacije (uslijed karakteristika
primarnih regulatora frekvencije kada se poveanjem frekvencije smanjuje proizvodnja
aktivne snage).
3.5.1. Izohroni regulatori
Izohroni regulatori brzine tee da odre frekvenciju generatora tano na nominalnoj vrijednosti.
Izgled karakteristine krive za izohroni generator prikazan je na slici 7:

Slika 1: Karakteristika izohoronog regulatora obrtaja generatora

50


50

Sa karakteristike se vidi da izohroni regulator tei da postigne nominalnu frekvenciju po svaku cijenu,
reguliui snagu generatora od 0 do maksimalne vrijednosti. U praksi se ova vrsta regulatora rijetko
koristi zbog interkonektivnih veza. Zbog svojih osobina regulator sa ovakvom karakteristikom bi
postao nestabilan nakon poremeaja i proizveo oscilacije nakon promjene frekvencije u sistemu
teei da dostigne nominalnu frekvenciju. U interkonektovanim sistemima, vie ovakvih generatora bi
se meusobno takmiilo u postizanju nominalne frekvencije, proporcionalno njihovoj snazi. Izohroni
regulator se moe koristiti samo na jednoj generatorskoj jedinici u izolovanom sistemu npr. prilikom
restoracije sistema. Takva jedinica bi morala imati veliku rezervu snage, poto bi dominirala u
regulaciji frekvencije.

3.5.2. Regulator obrtaja sa nagibom karakteristine krive (droop)
U praksi se najee koriste regulatori obrtaja sa karakteristinom krivom koja ima nagib. Na slici 8 je
prikazana karakteristina kriva sa nagibom (droop):
Droop karakteristika je iskazana kao procenat promjene frekvencije za koji generator promijeni snagu
od 0 do maksimalnog iznosa. Npr. 5% u 50 Hz sistemu znai da za promjenu od 2,5 Hz generator
promjeni izlaznu snagu od 0 do 100%. Definicija vrijednosti droop karakteristike u realnom sluaju ne
znai da e generator raditi u punom opsegu. U realnoj upotrebi generatori rijetko rade izvan opsega
49,5 do 50,5 Hz.


Slika 2: Karakteristika regulatora obrtaja generatora sa nagibom (eng.: droop)

51


51


3.9. AGC (sekundarna regulacija frekvencije)
AGC (Automatic Generation Control), kao to je ve spomenuto predstavlja drugi stepen upravljanja
frekvencijom (sekundarna regulacija), gdje se regulacija frekvencije, odnosno podeavanje radne
take grupe generatora, obavlja sa vieg hijerarhijskog nivoa. AGC je neophodan zbog toga to
primarna regulacija frekvencije nije u stanju da izvri finu regulaciju frekvencije nakon poremeaja
(postavljanje radne take generatora na nominalnu), ne uzima u obzir ekonomsku cijenu proizvedene
energije na generatorskoj jedinici, te nije u stanju da realizuje fino podeavanje frekvencije prema
drugim interkonektovanim sistemima. Osim AGC upravljanja i operatori u elektranama mogu podesiti
radnu taku generatora. Mehanizam za podeavanje radne take (karakteristike) generatora se jo
zove mjenja brzina.
AGC djeluje na grupu generatora koja se nalazi u tzv. regulacionojj zoni djelujui tako da zadovolji
potrebe proizvodnje i potronje u navedenoj zoni. Regulaciona zona predstavlja dio EES-a koji se
posmatra kao zaseban dio u kojem se prati proizvodnja i potronja, gubici, te razmjena energije
preko interkonektivnih vodova sa ostalim regulacionim zonama. Veliina regulacione zone moe biti
proizvoljna kao i broj interkonekcija prema ostalim regulacionim zonama. Regulaciona zona ne mora
zadovoljavati svoje potrebe proizvodnjom unutar zone. Moe uvoziti kao i izvoziti energiju u druge
zone. Razmjena energije izmeu zona odvija se prema planiranim iznosima na osnovu predvianja
potronje u pojedinim zonama, raspoloive proizvodnje i dostupnom kapacitetu interkonektivnih
vodova. U realnom radu svaka regulaciona zona uz pomo AGC signala tei odranju balansa izmeu
proizvodnje i potronje i ugovorenog iznosa razmjene energije sa susjednim zonama. AGC uzima u
obzir sve ove faktore i na osnovu podataka rauna ACE-regulacionu greku (Area Control Error).
Regulaciona greka predstavlja razliku izmeu planirane proizvodnje i potronje unutar regulacione
zone i na osnovu ACE greke izdaje se AGC signal pojedinim generatorima u okviru regulacione zone
kako bi se podesila radna taka i smanjila ACE greka. Nisu svi generatori unutar zone obuhvaeni
AGC signalom, ali u optem sluaju je poeljno da svi generatori budu upravljani AGC signalom.
Razmjena izmeu regulacionih zona se moe podijeliti na planiranu i neplaniranu. Planirana
predstavlja sveukupnu razmjenu regulacione zone prema drugim zonama, ukljuujui i kupovinu i
prodaju energije. Razmjena izmeu regulacionih zona koja se odvija tokom rada EES-a rijetko
odgovara planiranoj. Neplanirana razmjena predstavlja razliku izmeu planiranog iznosa razmjene
energije i realno ostvarenog iznosa razmjene tokom rada EES-a. Pozitivna neplanirana razmjena je
indikator poveane proizvodnje unutar regulacione zone, a negativna implicira deficit unutar zone.
Neplanirana razmjena koja se ostvari tokom nekog vremena se naziva akumulirana neplanirana
razmjena i izraava se u MWh. Tokom rada EES-a neplanirana razmjena moe mijenjati iznos i
predznak, pa se esto dogodi da se usljed promjene predznaka neplanirana akumulirana razmjena
svede na mali iznos. Ako se tokom rada EES-a dogodi poremeaj u nekoj regulacionoj zoni, u tom
sluaju se moe poveati neplanirana razmjena prema sistemu u kojem se desio poremeaj. Takva
razmjena se jo naziva namjerna neplanirana razmjena i ima za cilj ispomo regulacionoj zoni usljed
deficita nastalog gubitkom proizvodnje.
AGC sistem, prilikom regulacije frekvencije i razmjene energije sa susjednim regulacionim zonama, ne
bi trebao uticati na promjene u drugim regulacionim zonama u smislu reakcije regulatora snage ili
52


52

promjena odnosa proizvodnje/potronje. Visok iznos akumulirane neplanirane razmjene energije sa
susjednim zonama moe biti indikator loeg djelovanja AGC signala u susjednim kontrolnim zonama.
AGC sistem moe raditi u sljedea tri naina regulacije:
- kontrola konstantne vrijednosti frekvencije
- kontrola konstantne vrijednosti razmjene
- kontrola odstupanja interkonekcije (bias tie-line control)
- Prvi nain rada AGC sistema prati samo promjene frekvencije i na osnovu toga daje signal
upravljanja na generatorske jedinice. Ovaj nain regulacije je podloan promjenama
frekvencije i u susjednim regulacionim zonama i zbog toga se rijetko koristi.
- Drugi nain rada kontrolie razmjenu energije sa susjednim regulacionim zonama, bez
reakcije na promjene frekvencije, to je osnovna svrha regulacije AGC ureaja. Prednost
koritenja ovog naina je mogunost koritenja AGC regulacije u susjednoj zoni u sluaju da u
jednoj regulacionoj zoni otkae AGC ureaj.
- Najei nain rada AGC regulacije je kontrola odstupanja snage interkonekcije. Taj nain
rada predstavlja kombinaciju rada predhodna dva naina. U ovom sluaju ACE signal se
generie na osnovu greke frekvencije i odstupanja planiranih tokova snaga na
interkonektivnim vodovima, bez uticaja odstupanja frekvencije u susjednim zonama. Poraun
ACE signala se vri po formuli:
- ACE = |St:orni iznos rozm]cnc Plonironi iznos rozm]cnc] |(1u [)]
(st:orno rck:cnci]o SuEz) (S.1)
- gdje Bias konstanta [ predstavlja frekventni odziv sistema, i izraava se u MW/0.1Hz. Iako
ova konstanta varira za istu zonu regulacije, zavisno od uklopnog stanja sistema te ukljuenih
pogonskih jedinica, za UCTE konekciju (regulacioni blok) se odreuje jednom godinje [34].
2. 6. 4. Elekt romehanike osci lacije u si stemu nakon poremeaja
Elektroenergetski sistem u normalnom radu oscilira na frekvenciji od 50 Hz i u idealnom
sluaju struja i napon su predstavljeni sinusoidom na datoj frekvenciji. U realnim sistemima,
poto je EES dinamikog karaktera, njegovi parametri se stalno mijenjaju i pod djelovanjem
sistema upravljanja/regulacije sve veliine u sistemu tee da dostignu novu ravnotenu
taku. Energija sadrana u rotirajuim masama generatora, kao i akumulirana
elektromagnetna energija u vodovima i rotacionim mainama, uestvuje u uspostavljanju
novog ravnotenog stanja nakon promjene poetnog balansa. Zbog toga stalne, kontinuirane
promjene aktivne i reaktivne snage, na koje reaguju regulatori aktivne snage/frekvencije i
napona, izazivaju oscilacije amplituda osnovnih varijabli (napona i struja) u sistemu, ija se
frekvencija superponira sa osnovnom frekvencijom oscilovanja. Posljedica toga je i pojava
oscilacija izvedenih varijabli stanja: aktivnih i reaktivnih snaga, koje u stacionarnom stanju
imaju konstantne vrijednosti. Pored promjenjivosti optereenja promjena uklopnog stanja,
ispad proizvodne jedinice, pa ak i rad regulatora napona i brzine obrtaja (aktivne snage),
takoe moe proizvesti oscilacije u sistemu. U analizi dinamike i stabilnosti EES od posebnog
interesa su elektromehanike oscilacije.
53


53

U optem sluaju sve dodatne oscilacije u sistemu su nepoeljne (zbog dodatnih naprezanja)
i utiu na rad sistema kao i rad i trajnost njegovih komponenti.
U optem sluaju (dodatne) elektromehanike oscilacije u sistemu je mogue podijeliti na
priguene, odrive (trajne), i negativno priguene (rastue) oscilacije.
U veini sluajeva EES ima pozitivno priguenje oscilacija jer se njihova energija gubi na
aktivnim komponentama sistema i posebno konstruisanim prigunim namotajima sinhronih
maina. Dodatno, priguenje oscilacija nastaje i uslijed samoregulirajueg efekta potroaa.
U sluaju negativnog priguenja (poveanja amplitude) oscilacija, sistem nakon nekog
vremena, kad oscilacije dostignu dovoljno veliki iznos, ispada iz sinhronizma usljed djelovanja
zatitnih ureaja generatora i vodova.
Ispravnim projektovanjem regulacionih sistema (aktivne snage/frekvencije i reaktivne
snage/napona i ugla kanjenja) postie se dodatno priguenje elektromehanikih oscilacija.
Intenzitet priguenja oscilacija u sistemu zavisi i od frekvencije oscilovanja. Frekvencije vee
od 1 Hz se dobro priguuju, dok frekvencije manje od 1 Hz se jako slabo priguuju ili su stalno
prisutne u sistemu. Takve oscilacije (u nelinearnom EES) imaju ponekad tendenciju da preu
u negativno priguene oscilacije. Zbog toga se u analizi stabilnosti EES posebna panja mora
posvetiti oscilacijama manje frekvencije. (Definisati pojam faktora priguenja
elektromehanikih oscilacija i ilustrovati na konkretnom primjeru iz studija prikljuenja).

Dakle, glavni izvori pozitivnog priguenja elektromehanikih oscilacija u EES su:
- veza izmeu frekvencije i optereenja gdje porastom frekvencije raste snaga potroaa, to
djeluje na zaustavljanje porasta frekvencije (i obrnuto), odnosno efekat samoregulacije
potroaa;
- aktivne otpornosti komponenti sistema kroz koje protie energija. Energija oscilacija disipira
na aktivnoj otpornosti i time priguuje (amplitudu) oscilovanja;
- frikcioni gubici na rotoru maine; efekat trenja oslobaa energiju oscilacija inercionih masa;
- priguni namoti u rotorima generatora u kojima se indukuje struja kao posljedica oscilacija
stvarajui otporni moment oscilacijama rotora generatora;
regulator napona, koji moe biti izvor priguenja ali i generator (pojaanja) oscilacija zavisno od
podeenja i naina djelovanja. esto se regulatoru napona pridruuje PSS (Power System Stabilizer),
ureaj koji ima ulogu dodatnog priguenja oscilacija izazvanih oscilacijama generatora ili nepravilnim
radom regulatora napona
Poto se elektroenergetski sistem sastoji od mnotva meusobno povezanih generatora
moe se, kao posljedica poremeaja, istovremeno pojaviti vie razliitih frekvencija oscilacija,
to oteava uoavanje pojedinanih, od interesa bitnih oscilacija.
54


54

Oscilacije koje se javljaju u elektroenergetskom sistemu nakon poremeaja mogu se
klasificirati s obzirom na uticaj koji imaju na komponente sistema kao i na efekte koje
proizvode. Osnovna podjela elektromehanikih oscilacija, koje nastaju uslijed interakcije
izmeu generatora, je na [34]:
- oscilacije meu interkonektivnim zonama EES-a;
- oscilacije generatora unutar koherentne zone;
- oscilacije pojedinane elektrane prema sistemu;
- oscilacije unutar elektrane meumainske oscilacije izmeu generatora jedne
elektrane.
Tercijarna regulacija
tercijarna regulacija odnosi na proces koji se superponira na primarnu i sekundarnu regulaciju
uestanosti i snage razmene, u cilju najekonominije raspodela optereenja meu proizvo-dnim
agregatima [6]. U pomenutoj referenci se navodi i da je tercijarna regulacija po svojoj sutini
ekonomski dispeing aktivnih snaga, i da je ona jedan od podsistema sekundarne regulacije, koja se
automatski obavlja.

osnovni cilj tercijarne regulacije uesta-nosti je oslobaanje opsega sekundarne regulacije kada
nastali debalans tokom normalnog rada EES nije mogue kompenzovati regulacionom reze-rvom, ali i
kao pomo sekundarnoj regulaciji posle veih poremeaja u EES, kada je inicijalna regulaciona greka
vea od dozvoljene vrednosti (kada dolazi do blokade rada sekundarne regulacije. Takoe, tercijarna
regulacija se koristi i za otklanjanje zaguenja u prenosnoj mrei (redispeing).
Tercijarna regulacija:
Kada je opseg sekundarne regulacije ve iskorien
Naziva se jo i petnaestominutna rezerva
Vri se:
Ukljuenjem i iskljuenjem proizvodnih jedinica
Redistribuiranjem proizvodnje generatora
Promjenom programa razmjene snage
Regulacijom optereenja