Hemija U Vinči

CS06RA554
OAOESET GODHNA HERVB8JI

S9
E
1963
IBK832
HEMIJA
DVADESET GODINA HEMIJE VEZANE
ZA POTREBE I KORISCENJE NUKLEARNIH
REAKTORA U INSTITUTU ZA NUKLEARNE
NAUKE ,,BORIS KIDRIC" U VINCI
TWENTY YEARS OF CHEMISTRY ASSOCIATED WITH THE NEEDS AND UTILIZATION
OF NUCLEAR REACTORS AT THE BORIS KIDRIC INSTITUTE OF NUCLEAR SCIEN-
CES, VINCA, YUGOSLAVIA
BEOGRAD VINCA
1969
Redabtor
Zdensko Dizdar
TehnifiM urednik
Mihailo Milavanovic
Slampa PRIVREDNI PREGLED* - Beograd, MarSala BJrjuzova 3--5
S a d r z a j
Strana
1. Dizdar Z., Radiohemija 5
2. Veljkovic S., Hemija vruceg atoma 12
3. Teofilovski C., Proizvodnja radioaktivnih izotopa 16
4. Pavasovic V., Prerada isluzenog nuklearnog goriva 21
5. Cvjeticanin D., Hemija transuranskih elemenata 29
6. Jankovic O., Obrada radioaktivnih otpadnih voda 32
7. Ruvarac A., Pietiscavanje vode za Wadenje nuklearnih reaktora pomocu neorganskih jonoizmenjivac'a 39
8. Ribnikar S., Istrazivanje procesa za koncentrovanje deuterijuma 47
9. Gal O., V. Markovic, B. Radak, Hemijska dozimetrija reaktora RA 53
C o n t e n t
Page
1. Dizdar Z., Radiochemistry 5
2. Veljkovic S., Hot Atom Chemistry 12
3. Teofilovski C., Production of Radioisotopes 16
4. Pavasovic V., Fuel Reprocessing 21
5. Cvjeticanin D., Chemistry of Transuranium Elements 29
6. Jankovic O., Treatment of Radioactive Liquid Wastes 32
7. Ruvarac A., Purification of Cooling Water for Nuclear Reactors Using Ion Exchangers 39
8. Ribnikar S., Research in Deuterium Enrichment 47
9. Gal O., V. Markovic, B. Radak. Chemical Dosimetry of the RA Reactor at Vinca 53
CS06RA555
RADIOHEMIJA
Z. Dizdar
Daje se istorijat rada na radiohemiji u Institutu za nuklearne nauke ,,Boris Kidric" u Vinci od njegovog osnivanja
do danas. Govori se o tehnickim, organizacionim i kadrovskim uslovima od kojih zavisi dalji uspesan razvoj ove oblasti.
Period od osnivanja Instituta, 1948. godine, do 1962; godine zakljucno, vec je obraden prigodom
petnaestogodisnjice Instituta. Taj prikaz dat je na X Savetovanju hemicara Srbije 1963. godine i iste godine
objavljen u Glasniku hemijskog drustva (1). On je obuhvatio aktivnost koja je rezultovala u 66 radova objav-
ljenih u torn periodu.
U ovom pregledu bice, prema tome, obuhvacen samo period od 1963. do 1968. godine zakljucno i
tek sa prethodnim pregledom on pruza uvid u celokupnu aktivnost Instituta na podrucju radiohemije za
proteklih dvadeset godina.
U periodu o kome je ovde rec, nastavljen je rad u svim onim oblastima u kojima je i do tada radeno.
To je razumljivo ako se ima u vidu da je investiciono opremanje laboratorija kao i formiranje kadra bilo
do tog vremena uglavnom zavrseno. Time je, po tradiciji, a delom i po inerciji, bila odredena i aktivnost
laboratorija i pojedinaca u Instltutu.
Ova aktivnost bila je usmerena na cetiri osnovna cilja:
a) proizvodnju i primenu radioaktivnih izotopa i obelezenih jedinjenja;
b) razvoj novih goriva, u prvom redu goriva na bazi plutonijuma;
c) regeneraciju ozracenog nuklearnog goriva, u prvom redu urana;
d) hemijske probleme vezane za pogon i eksploataciju nuldearnih reaktora.
U toj aktivnosti bile su zastupljene sve vrste istrazivanja: od usmerenih osnovnih do razvojnih,
od hemije vruceg atoma, preko razvoja separacionih i analitickih postupaka, do razvoja metoda proizvodnje.
Istrazivanja u oblasti h e m i j e v r u c e g a t o m a imala su za cilj izolovanje radionuklida
u zeljenom hemijskom obliku, poboljsanje hemijske reaktivnosti izvesnih sistema u zavisnosti od stepena
sredenosti njihove kristalne resetke, kao i poboljsanje adsorpcionih i katalitickih osobina nekih neorganskih
oksida. U vezi s tim ispitivani su valentni oblici nekih radionuklida nastalih (n, gama)-reakcijom pod raznim
uslovima. Ispitivan je
51
Cr dobiven ozracivanjem kalijum hromata odnosno trovalentnog hroma depono-
vanih na magnezijum oksidu (2, 3), zatim
131
J dobiven ozracivanjem nekih jedinjenja telura (46) kao i
82
P (7, 8). Ispitivani su i procesi uzmaka
51
Cr u smesama kalijum hromata i alkalnih halogenida kao i uticaj
anjonskih vakancija na termalni aniling u dopingovanim kristalima hromata. Posebno je ispitivano dejstvo
neutronskog ozracivanja na adsorpcionu sposobnost nekih neorganskih oksida. Izucavane su i hemijske
transformacije izazvane (n, gama)-reakcijama kod sestovalentnog telura (9),
U razvoju s e p a r a c i o n i h p o s t u p a k a koriscena je narocito jonska izmena i ekstrak-
cija organskim rastvaracima. U jonskoj izmeni upotrebljavani su pored organskih jonoizmenjivaca i izmenji-
vaci neorganskog tipa, kao sto su cirkonijum fosfat i pirofosfat, zatim silika gel impregniran cirkonijum
pirofosfatom. U ekstrakciji je koriscen citav niz organskih rastvaraca cistih ill u obliku razlicitih smesa.
Razvoj ovih postupaka nametale su potrebe prerade ozracenog urana, preciscavanja plutonijuma, proiz-
vodnje radioizotopa, kao i potrebe analitike.
Jonska izmena je koriscena u cilju razvoja postupaka za odvajanje plutonijuma od urana i fisionih
produkata, pri cemu su korisceni cirkonijum pirofosfat (10) i cirkonijum fosfat (11). Cirkonijum fosfat je
koriscen i za razdvajanje nekih dvovalentnih i trovalentnih katjona (12), kao i za izdvajanje uranil jona na
poviSenim temperaturama (13). Za odvajanje urana od niza katjona koriscena su i molekulska sita (14, 15).
U nekim slucajevima i dalje su upotrebljavani jonoizmenjivaci organskog tipa: za odvajanje americijuma
od plutonijuma (16) i uopste za preciscavanje plutonijuma (17).
U oblasti ekstrakcije organskim rastvaracima ispitivana je ekstrakcija nekih nuklida (uran, fisioni
produkti i dr.) aminima u cilju nalazenja optimalnih uslova za njihovo medusobno razdvajanje (18, 19), kao
i ekstrakcija tenoil-trifluoracetonata uranila (20). Proucavana je i ekstrakcija Fe (III) i U (VI) smesama
6 Z. Dizdor
tri-n-oktilamina i TTA (21), kao i ekstrakcija nekih aktinida i fisionih produkata nitrometanom (22, 23) i
drugih organskim rastvaracima (24).
Ispitivane su i druge metode separacije: hromatografija na hartiji za odvajanje razaih valentnih
stanja joda (25), reverzno-fazna hromatografija za razdvajanje jona metala, pri cemu je kao organska faza
koriscen di-n-butilfosfat (26), tri-oktilfosfat (27) i druga alkilfosforna jedinjenja (28), i elektroforeza, za
razdvajanje raznih vrsta
32
P dobivenih pri neutronskom ozracivanju rastvora trifenil-fosfata u benzenu (29).
Izucavan je i sinergizam u reverzno-faznoj hromatografiji americijuma i nekih retkih zemalja (30).
Rad na a n a l i t i c i r a d i o a k t i v n o g m a t e r i j a l a sluzio je u prvom redu kontroli
procesa prerade ozracenog nuklearnog goriva (31), kao i kontroli proizvedenih radioaktivnih izotopa (3236)
i vecinom predstavljao koriscenje vec poznatih postupaka. Originalan rad kretao se u dosta uskim okvirima.
U cilju gravimetrijskog odredivanja bizmuta pomocu 1-fenil tetrazol-5-tiola razradena je metoda za pret-
hodno odvajanje urana (37). Razradena je i spektrofotometrijska metoda za odredivanje urana u rastvorima
TBP (38), kao i metoda za odredivanje izotopskog sastava urana pomocu alfa spektrometrije (39) i masene
spektrometrije (40). Ovde treba pomenuti i rad na hemiji aktinidnih elemenata, u prvom redu urana. Ispi-
tivani su uslovi pod kojima nastaju razni kompleksi urana i odredivane njihove konstante stabilnosti i druge
karakteristike, sto je od znacaja za analitiku urana (4143). U okviru kontrole radioaktivnih izotopa koris-
cenih u medicini ispitivano je ponasanje
131
J in vivo, odredivanjem njegovog fiksiranja na stitnoj zlezdi
pacova (44). U poslednje doba sve se vise koristi i aktivaciona analiza (4547). Radeno je i na razvoju radio-
metrijskih metoda (48, 49), kao i na instrumentaciji za radioaktivna merenja (50).
U poslednje doba radi se na razvoju p l u t o n i j u m s k o g g o r i v a keramickog tipa (51, 52),
narocito na sol-gel postupku koji omogucava dobijanje cestica definisane velicine i vrlo velike specificne
tezine. Ovaj rad bio je moguc zahvaljujuci velikom iskustvu stecenom dugogodisnjim radom sa plutonijumom.
Jedna od veoma vaznih aktivnosti koja spada u oblast primenjene radiohemije jeste oblast p r e -
r a d e o z r a c e n o g n u k l e a r n o g g o r i v a . Na regeneraciji ozracenog urana radi se u Institutu
vec godinama. Podignuto je jedno opitno postrojenje za ispitivanje raznih shema prerade. Razvija se jedna
varijanta Purex postupka (5356) i radi na razvoju potrebnih uredaja (5759).
Druga vazna oblast primenjene radiohemije je razvoj postupaka za p r o i z v o d n j u r a d i o -
a k t i v n i h i z o t o p a . Uspesno bavljenje ovom delatnoscu moguce je tek pri visokom stepenu ovlada-
vanja teorijskim i prakticnim znanjima iz radiohemije, te sa svoje strane ukazuje na visoki nivo koji je u
radiohemiji u Institutu postignut.
Radilo se na razvoju novih postupaka za dobijanje radioaktivnih izotopa, kao sto su
131
J (60),
32
P (61, 62),
51
Cr (63, 64), koloidno zlato
198
Au (65, 66),
210
Po (67).
Mnogo je napora ulozeno u ovladavanje proizvodnjom raznih zatvorenih radioaktivnih izvora
za razlicite svrhe: radiografiju (6870), teleterapiju (71), medicinsku aplikaciju, kao i u proizvodnju radio-
aktivnih standarda (72, 73).
Razvijani su i postupci za s i n t e z u o b e l e z e n i h j e d i n j e n j a , kao sto je malation
obelezen sa
35
S ili
32
P i dipterex obelezen sa
32
P (74), DL-cistin obelezen sa
35
S, anhidrid sircetne kiseline
(75) i 5-fluoruracil obelezen sa
14
C, ili jedinjenja obelezena sa
131
J. U poslednje doba aktivnost je usmerena
na sinteze jedinjenja obelezenih tritijumorn, kao i na biohemijske sinteze jedinjenja obelezenih sa
14
C.
Radeno je i na projektovanju i konstrukciji specijalnih laboratorija (76, 77) i uredaja potrebnih u
proizvodnji radioaktivnih izotopa (78, 79). Nazalost, mnogi napor na ovom podrucju nije uopste objavljen
i time ucinjen dostupnim strucnoj javnosti.
O proizvodnji radicaktivnih izotopa referisano je vise puta (8086), pa se tu mogu naci svi podaci
od interesa za tu aktivnost.
U naslonu na proizvodnju razvijala s ei p r i m e n a r a d i o a k t i v n i h i z o t o p a (87).
Ona se kretala u nekoliko pravaca: ka primeni radioizotopa kao obelezivaca u industrijskim procesima
(8890), u kontroli procesa korozije i habanja (9194), u hidroloskim ispitivanjima (95100), kao i u
medicini (101). Suvisno je i reci da su se izotopi kao obelezivaci koristili i u vecini istrazivanja koja su bila
fundamentalnog karakte
r
a a odnosila se na fizicku hemiju rastvora, rastopa, fenomena ekstrakcije itd.
Niz hemijskih problema koji su vezani za pogon nuklearnih reaktora, njihovo normalno funkcio-
nisanje kao i akcidentalne uslove, takode je obradivan. Ovi problemi obicno se obuhvataju zajednickim
nazivom , , h e mi j a r e a k t o r a". Tu pre svega dolaze problemi preciscavanja vode reaktorskog
primarnog kola od produkata korozije i fisionih produkata pod uslovima rada reaktora (visoka temperatura i
pritisak) (102), problemi vezani za transport i manipulisanje fisionim produktima, odredivanje stepena
izgaranja goriva (103) i slicni problemi. Ovo je podrucje veoma vazno, siroko i zahtevace ubuduce mnogo
vise angazovanja.
Radilo se i na problemima detekcije, merenja i tretiranja radioaktivnih gasova i aerosola (104), a narocito
r a d i o a k t i v n i h e f l u e n a t a (105115). Posebnu studiju predstavlja dugogodisnji rad na
kompleksnom izucavanju kretanja i ponasanja radioaktivnih nuklida u vodotoku Dunava, kao prirodnom
recipijentu radioaktivnih efluenata Vince (i ne samo Vince) (116117), kao i na pracenju radioaktivnosti
padavina (118121).
Radiohemija
Na kraju treba pomenuti i rad na razvoju postupaka d e k o n t a m i n a c i je, veoma vaan
bilo da se radi o reaktoru (122, 123), laboratorijskim prostorijama ili uredajima i materijalima koji se u njima
koriste (124, 125).
Ovde je izloena delatnost koja je rezultovala u 125 publikacija. Ako se uzme u obzir da se radi
0 petogodinjem periodu i da je za prvih petnaest godina rada objavljeno oko 70 radova, moe se samo
konstatovati da je nauna produkcija poslednjih godina znatno porasla. To je razumljivo, jer su ulaganja,
pre svega u kadrove, dovela do jednog kvaliteta koji je danas sposoban da produkuje, i da produkuje sve vise.
Detaljnija analiza bi svakako pokazala da je i kvalitet tih radova iznad kvaliteta radova iz prvih godina rada,
kada su se tek sticala prva iskustva.
Broju publikacija koji se penje na skoro 200 u celokupnom proteklom periodu, treba dodati oko
30.000 kirija proizvedenih radioizotopa, niz laboratorija i uredaja za radioaktivni rad projektovanih i izvedenih
u samom I nstitutu, kao i mnogobrojan kadar iskusnih radiohemiara.
Da bi ova oblast dalje napredovala, bie potrebno u nastupajuem periodu izvriti niz zahvata
tehnikog, organizacionog i programskog karaktera:
a) ozbiljno razmotriti mogunost podizanja snage reaktora RA ne samo zbog proizvodnje radio
izotopa, ve i zbog fundamentalnih i drugih istraivanja za koja njegovi fluksevi postaju nedovoljni;
b) u proizvodnji radioaktivnih izotopa i obeleenih jedinjenja nastaviti trend proirenja asortimana
kao i osvajanja novih oblika za primenu izotopa i obeleenih jedinjenja (medicinski aplikatori, izvori zraenja
za specijalne svrhe u industriji i dr. );
c) sanirati situaciju u oblasti sinteze C 14 obeleenih jedinjenja definitivnim definisanjem programa.
Dilema pri ovome je da li treba ii na proizvodnju ili na isto istraivaki rad. Dosadanje iskustvo pokazuje
da je nae trite preusko za proizvodnju koja bi bila ekonomski opravdana;
d) u aktivacionoj analizi ostvariti tenju saradnju sa nuklearnim fiziarima, te se orijentisati na
probleme od interesa za praksu;
e) intenzivirati istraivanja na podruju primene radioaktivnih izotopa kao obeleivaa. U svetu je
to veoma aktivna i perspektivna oblast istraivanja, koja kod nas, medutim, trpi od odsustva stabilnijih
izvora finansiranja;
f) istraivanja u oblasti prerade ozraenih goriva kao i u oblasti razvoja perspektivnih nuklearnih
goriva, u prvom redu goriva na bazi plutonijuma, predstavljaju istraivanja razvojnog karaktera koja su
relativno skupa i moraju se dugorono planirati. Svaka nesigurnost, a pogotovo izmene u planovima, odra
avaju se veoma negativno i vezani su za velike trokove.
Program u oblasti radiohemije osim toga to ima odre eni nauni znaaj, vezan je i za postojee ili
potencijalne potrebe privrede:
a) kroz proizvodnju odnosno plasman radioizotopa i obeleenih jedinjenja. U ovome je dolo do
izvesne stagnacije: ve nekoliko godina broj domaih korisnika naih izotopa kree se oko sto. Oigledno je da
bi bio potreban jedan snaan propagandni zahvat da se trite pokrene.
Postoji itav niz faktora na strani industrije koji ograniavaju iru primenu radioizotopa i koji su
dobro poznati. I u samom I nstitutu postoje tekoe koje proistiu iz injenice da se ovim poslom bavi malo
brojna grupa ljudi. Bilo bi potrebno znatno ojaati grupu i brojno i po kvalitetu, a za to su potrebna sredstva.
Ova oblast je izgubila podrku drutva pre nego to je ozbiljno stala na noge. To je u suprotnosti sa praksom
koja vlada u svim drugim zemljama koje rade na nuklearnoj energiji i od velike je tete, jer se radi o jedinoj
oblasti u okviru nuklearne energije gde ulaganja daju trenutnu i neposrednu korist;
b) kroz iskustvo steeno na razvoju nekih postupaka na aktivnom nivou, koje se moe primeniti
1 u standardnoj industrijskoj praksi (separacija ili preiavanje materijala ekstrakcijom organskim rastvara
ima ili jonskom izmenom; preiavanje vode na visokim temperaturama i pritiscima; preiavanje otpad
nih voda i si.).
A b s t r a c t
TWEN TY YEARS OF RADI OCHEMI STRY AT THE BORI S KI DRI I N STI TUTE OF N U
CLEAR SCI ENCES AT VI NCA, YUGOSLAVI A
Z. Dizdar
Boris Kidri Institute of Nuclear Sciences, Vina
The history of the work in the field of radiochemistry at the Boris Kidri I nstitute of Nuclear
Sciences, Vina, Yugoslavia, is given. The technical, organization and staff conditions on which further
successful development in this domain depends are discussed.
Z. Dizar
L I T E R A T U R A
1) D i z d a r Z., Radiohemij a u Institutu Boris Kidri" u Vini, Glasnik hem. drutva Beograd (Bull. soc. chim. Beograd),
28, 107 (1963).
2) Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o v i , M, R a t k o vi , The behaviour of recoil Cr 51 in chromates deposited
on MgO, J. Inorg. Nucl. Chem., 27, 266 (1965).
3) Ve l j k o vi S., M i l e n k o v i S., M. R a t k o v i , Recoil precosses of
51
Cr in mixed inorganic systems,
Chemical Effects of Nuclear Transformations, IAEA, Vienna, 2, 267 (1965)
4) S t e v o v i J., Lj. J a i m o v i , S. Ve l j k o vi , The bahaviour of radioiodine in TeO2, J Inorg. Nucl.
Chem., 27, 29 (1965)
5) J a i m o v i Lj. , J. S t e vo vi , S. Ve l j k o vi , Post irradiation behaviour of
1 3 1
J in TeO2, Chemical
Effects of Nuclear Transformations, IAEA, Vienna, 2, 523 (1965)
6) T e o f i l o v s k i ., The behaviour of
1 3 1
J in polymetatelluric acid irradiated in the nuclear recator, Bull. Inst. Nucl.
Sci. Boris Kidri", 17, 17 (1966)
7) J o v a n o v i K o v a e v i O., Hemijska identifikacija radioaktivnog fosfata nastalog (n, gama) reakcijom, Dok
torska teza, Tehniki fakultet Sveuilita u Zagrebu, juli 1966
8) J o v a n o v i K o v a e v i O., Behaviour of
3 2
P in crystalline aromatic phosphates, Inorg. Nucl. Chem. Letters,
4, 585 (1968)
9) S t e v o v i J., R. M u x a r t, Transformations chimiques associes a la reaction (n,y) sur 1'acide tellurique,
Radiochimica Acta, 9, 76 (1968)
10) C v j e t i a n i n D., N. M i 1 i , Separation of plutonium from uranium and fission products on zirconium pyro
phosphate^ Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 15, 73 (1964)
11) G a l I., A. R u va r a c , The separation of plutonium from uranium and fission products on zirconium phosphate
columns, J. Chromatog., 13, 549 (1964)
12) G a l I., N. P e r i , The separation of some bi and tervalent cations on zirconium phosphate columns, Microchim.
Acta, 2, 251 (1965)
13) Ve s e l y V., A. R u v a r a c , L. S e d l a k o va , Sorption of uranyl ions on zirconium phosphates at elevated
temperatures, J. Inorg. Nucl. Chem., 30, 1101 (1968)
14) u S i M., V. R a d a k , D. Ve s e l i n o v i , N. P e t r o v i , The separation of uranium from some cations
on a column with a 4A type molecular sieve as an ion exchanger, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", IS, 1 (1964)
15) u i M., V. R a d a k , The possibility of using the molecular sieve 4A in decontamination of fission product
aqueous solutions, Ibid., 17, 243 (1966)
16) C v j e t i a n i n D., S. R a t k o v i , Separation of americium from plutonium by anion exchange. Ibid., 16,
223 (1965)
17) C v j e t i a n i n D., Oistka plutonija metodom anionogo obmena, Simpoz. SEV Isled. v oblasti pererabotki
obluenogo topliva, Karlovi Vari, 1968
18) u i M., The extraction of metal complexes with organic acids by means of amines; the extraction of uranium
and titanium complexes, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 14, 27 (1963)
19) u i M., Z. M a k s i m o v i , Extraction of
95
(Zr, Nb) from oxalic acid solutions by means of tri iso octyl
amine, Ibid., 14, 135 (1963)
20) M i 1 i N., O. P e t r u h i n , A. Z o l o t o v , Ekstrakcija tenoiltrifluoracetonata uranila, 2. Neorgan. Him., 9,
2664 (1964)
21) N i k o 1 i R., I. G a 1, The solvent extraction of Fe (I I I ) and U (VI) with mixtures of tri n octylamine and thenoyl
trifluoracetone in benzene and nitrobenzene, Croat. Chem. Acta, 38, 17 (1966)
22) Mi l i e N., Solvent extraction of some actinides and fission products by nitromethane, Anal. Chim. Acta, 42, 160(1968)
23) M i 1 i N. , Ekstrakcija plutonijuma nitrometanom, Glasnik hem. drutva Beograd (Bull. soc. chim. Beograd),
24) N i k o 1 i R., Ekstrakcija nekih radionuklida iz vodenih rastvora ternernim organskim rastvaraima, IBK 305 (1965)
25) O b r e n o v i P a l i g o r i I., J. vo r i , The separation of iodide, iodate and periodate by means of paper
chromatography, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 14, 95 (1963)
26) C v j e t i a n i n N., Chromatographic aeparation of rare earths on paper treated with di n butylphosphate, Ibid.,
15, 201 (1964)
27) C v j e t i a n i n N., J. vo r i , I. O b r e n o v i P a l i g o r i , Chromatographic separation of metal ions
by means of paper treated with trioctyl phosphate, Ibid., 14, 83 (1963)
28) C v j e t i a n i n N., Reverzno fazna hromatografija jona metala pomou alkilfosfornih jedinjenja, Doktorska teza,
Prirodno matematiki fakultet Univerziteta u Beogradu, mart 1967
29) J o v a n o v i K o v a e vi O., Electrophoretic separation of phosphorus 32 species obtained by (n, y) activation
of triphenylphosphate solution in benzene, J. Chromatog., 32, 368 (1968)
30) C v j e t i a n i n N., Synergism in the reversed phase partition chromatography of americium, cerium and lantha
num, Ibid., 34, 520 (1968)
31) C v j e t i a n i n N., I. O b r e n o v i e , D. N e m o d a , Analitika kontrola pri preradi nuklearnog goriva, Teh
nika, 18, 1997 (1963)
32) v o r i J., R. D r a s k o v i c , D. N e m o d a , B. P r o k i , Hemijska i radiohemijska kontrola radioaktivnih
izotopa koji se primenjuju u medicini, Ibid., 19, 822 (1964)
33) J o v a n o v i V., R. D r a s k o v i c , Bioloka kontrola nekih radioaktivnih izotopa za medicinske svrhe koji se
proizvode u Institutu Boris Kidri" Ibid., 19, 1781 (1964)
34) C v j e t i a n i n N., Uporedna ispitivanja radiohemijske istoe rozbengala iz Saclaya, Amershama i Abotta, Ibid.,
20, 2054 (1965)
35) M e m e d o v i T. , D. R a d o s a v l j e v i , Z. S o l a r e v i , Tekua merenja aktivnosti radioaktivnih izotopa
pri njihovoj proizvodnji, Ibid., 11, 242 (1966)
Radiiohemija
36) J o v a n o v i V., M. Vuj evi , Kontrola sterilnosti J 131, Ibid., 18, 2005 (1963)
37) S t e v a n e v i D., The separation of bismuth from uranium by extraction and precipitation with 1 phenyl tetrazole
5 thiol, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 14, 67 (1963)
38) O b r e n o v i P a l i g o r i I., I. G a l , V. V a j g a n d, Spectrophotometric determination of uranium in or
ganic solutions of tributyl phosphate, Anal. Chim. Acta, 40, 534 (1968)
39) Cvj e t i a n i n D., V. B u 1 o v i , K. Z mb o v, Isotope analysis of uranium samples by alpha spectrometrys
Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 16, 233 (1965)
40) Z m b o v K.
3
Masenospektrometrijska izotopska analiza uranijuma, Tehnika, 18, 810 (1963)
41) Mu k A., The spectrophotometric investigation of the reaction of an uranyl ion with meconic and comenic acids,
42) S t e v a n e v i D., V. An t o n i j e vi , Stability constants of metal complexes with 2 methyl heptane 4,
6 dione and hexane 2, 4 dione, Ibid., 15, 183 (1964)
43) S t e v a n e v i D.,V. An t o n i j e vi , Extraction of copper and uranium with 2 methyl heptane 4, 6 dione
and hexane 2, 4 dione ,Ibid., 16, 11 (1965)
44) J o v a n o v i V., Lj. J a i m o vi , Ispitivanje fiksacije
1 3 1
J domae proizvodnje na titnoj lezdi pacova, Arhiv
za farmaciju, 3, 165 (1965)
45) S t e v a n e v i D., G. H a j d u k o vi , Extraction of copper and its determination by radioactivation analysis,
46) H a j d u k o v i G., Odredivanje bakra i zlata radioaktivacionom analizom, IBK 491 (1966)
47) D r a s k o v i c R. J., R. S. D r a s k o vi c , Productionde l'or colloidal radioactif a lTnstitut des sciences nucleaires
Boris Kidri", Vina Yougoslavie, I I I . Determination de la purete radioactive de 1'or colloidal
198
Au et des rapports
des radioactivits
198
Au/
199
Au en fonction des flux de neutrons, Isotopenpraxis,
48) D o b r i l o v i Lj. , . Be k U z a r o v, V. G r a d o j e vi , D. P a l i go r i , Analiza istih beta emitera
tenim scintilacionim brojaem, Tehnika, 19, 1203 (1964)
49) D o b r i l o v i Lj. , . Be k U z a r o v, D. P a l i go r i , Radiometric analysis of isotopes produced in the
Boris Kidri Institute at Vina, XXXIV Intern, kongres industr. hemije, Beograd, sept. 1963.
50) Bu l o vi V., F. J o va n o vi , 4K proporcionalni broja sa protokom metana, Tehnika, 20, 1845 (1965)
51) M i 1 i N. , P. J a n i i j e vi , R. D e l e t i , B. i va n o vi , D. C vj e t i a n i n , I . S t a m e n k o vi ,
Keramiko nuklearno gorivo na bazi PUO2 UO2, IBK 395 (1965)
52) C v j et i a n i n D., N. M i 1 i , N. C v j e t i a n i n, S. Ma l i , Production of PUO2 UO2 powders,
IBK 636 (1968)
53) G a u d e r n a c k B.,I. G a l , J. p a l n e s , E. J u l s r u d , A. R u va r a c , Preliminary study of a fuel repro
cessing pilot plant, Proceedings of the Third United Nations International Conference on the Peaceful Uses of Atomic
Energy, 10, 242 (1965)
54) T o 1 i A., V. P a va s o vi , Pererabotka topliva jadernogo reaktora na laboratornoi ustanovke, Simpoz. SEV
Isled. v oblasti pererabotki obluenogo topliva, Karlovi Vari, 1968
55) T o l i e A., A. R u va r a c , M. S t e f a n o vi , . P e t k o vi , I. P a l i g o r i , V. Bui ovi , Ispi
tivanje jednog ekstrakcionog procesa tipa Purex za preradu isluenog goriva nuklearnog reaktora na laboratorijskom
postrojenju, IBK 454 (1966)
56) T o 1 i A., Laboratorijsko postrojenje za preradu ozraenog urana ekstrakcionom metodom, I I . Ispitivanje jednog
ekstrakcionog procesa tipa Purex. Koekstrakcioni deo, Tehnika, 22, 135 (1967)
57) S t o r k B., A. T o l i , V. P a va s o vi , Isledovanie efektivnosti i nagruzki pulsacionih koloni, Simpoz. SEV
Isled. v oblasti pererabotki obluenogo topliva, Karlovi Vari, 1968
58) T o 1 i A., A. e r m a k, Ekstrapolacija miniaturnogo smesitelja otstoinika, Ibid.
59) G a l I., A. R u va r a c , . P e t k o vi , A. T o l i , J. Ad a mo vi , Laboratorijsko postrojenje za pre
radu ozraenog urana ekstrakcionom metodom, I . Opis postrojenja, Tehnika, 22, 131 (1967)
60) T e o f i l o v s k i ., Procede d'obtention de l'iode 131 a partir de l'acide tellurique dcshydrate, irradie dans une
pile, Chim. Ind. (Paris), 92, 377 (1964)
61) J o v a n o v i O., R. Ne s t o r o vi , Proizvodnja
3 2
P iz P2O5 ozraenog neutronima, Tehnika, 19, 623 (1964)
62) J o v a n o v i K o v a e v i O., P. J a n i i j e vi , Some new developments in the production of carrier free
3 2
P, Atompraxis, 10, 265 (1964)
63) D r a s k o v i c R., Z. Ma k s i m o vi , S. Ko z o mo r a , Production of
61
Cr of high specific activity, Bull.
Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 14, 143 (1963)
64) K o z o m a r a S., S. Mi l e n k o vi , Z. D i z d a r , Production of high specific activity chromium 51 by neutron
irradiation of potassium chromate, Ibid., 16, 245 (1965)
65) D r a s k o v i c R., J. vo r i , S. Vu k i e vi , R. I l i , O novom postupku proizvodnje radiokoloidnog
zlata Au 198 u Institutu Boris Kidri" u Vini, Tehnika, 20, 228 (1965)
66) D r a s k o v i c R. J., R. S. D r a s k o vi c , Production de Tor colloidal radioactif
198
Au a PInstitut des sciences
nuclaires ,,B. Kidri", Vina, I I . Les colloides de For radioactif
19S
Au a usage medical, Istopenpraxis, 4, 314 (1968)
67) N e m o da ., Dobijanje polonijuma 210 iz bizmuta ozraenog neutronima, Tehnika, 19, 428 (1964)
68) N e m o d a ., Proizvodnja radioaktivnih izvora Co 60, I. Izvori za gama radiografiju, Ibid., 18, 229 (1963)
69) J el i N.j V. Bu l o vi , Lj. Bi r a n i n , J. Vo j n o vi , Izrada izvora
2 0 4
Tl za radiografske svrhe, Ibid.,
18, 1617 (1963)
70) N e m o d a ., Lj. Bi r a n i n , Problemi i mogunosti proizvodnje radiografskih izvora sa analizom dosadanje
proizvodnje u Institutu Boris Kidri", Vina, Ibid., 20, 1458 (1965)
71) N e m o d a ., Proizvodnja radioaktivnih izvora Co 60, I I . Teleterapeutski izvori, Ibid., 18, 1009 (1963)
72) N e m o d a ., Neke metode pripremanja etalona radioaktivnih alfa i beta izvora urana. Ibid., 18, 429 (1963)
10 Z. Pizdar
73) J e 1 i N
o
Izrada kontrolnih radiohemijskih izvora kobalta 60, Ibid,, 19, 819 (1964)
74) J e z d i V., M. S k a k u n , S. K o n s t a n t i n o v i , Synthesis of malathion labelled with
3 5
S or
3 2
P and
dipterex <
2
P, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 17, 29 (1966)
75) J e z d i V., N. R a z u m e n i , Synthesis of bis (acetic l
14
C) anhydride, Ibid., 17, 311 (1966)
76) D i z d a r Z., Laboratorija za hemiju visoke aktivnosti Instituta Bjris Kiiri" u ViaM, Maklearna energija, 1, No 1
7 (1964)
77) Bo jo vi e P., V. e r a n i , Plan, instalacije i oprema jedne raliohemijske laboratorije Instituta Boris Kidri'
u Vini, Tehnika, 19, 1967 (1964)
78) S t o j a n o v i B., A. M a t i j a i , Boks sa rukavicama za rad sa alfa i beta radioaktivnim materijalima, IBK
100(1963) ' .
79) D r a S k o v i R., S. V u k i e v i , Production de Tor radioactif a l'lnstitut des sciences nucleaires ,,B. Kidri",
Vina, I. La nouvelle enceinte destinee a la production de l'or colloidal radioactif
198
Au, Isotopenpraxis, 4, 271 (1968)
80) D i z d a r Z., Production of radioisotopes on the RA research reactor in Yugoslavia, IAEA Study Group Meeting
on Research Reactor Utilization, Athens, Sept. 1963
81) D i z d a r Z., Production des radioelcments en Yougoslavie, I Reunion de Producteurs de Radioelments, Saclay,
Avril 1964
82) T e o f i l o v s k i ., Z. D i z d a r , Proizvodnja radioaktivnih izotopa u Institutu Boris Kidri" u Vini, Tehnika,
19, 25 (1964)
83) T e o f i l o v s k i ., V. J e zdi , Dveloppement de la production des radioisotopes et des composes marqucs
en Yougoslavie, I I Reunion de Producteurs de Radioelments, Vina, Juin 1965
84) T e o f i l o v s k i ., Nai radioaktivni proizvodi za potrebe industrije, Tehnika, 20, 644 (1965)
85) D r a s k o v i c R., O razvoju proizvodnje radioaktivnih izotopa u Institutu Boris Kidri" u Vini, Ibid., 20, 650
(1965)
86) T e o f i l o v s k i ., Z. D i z d a r , Progres in Radioisotope Production at the Boris Kidri Institute in the Period
19651966, I I I Meeting of Radioisotopes Producers, Madrid, juni 1967
87) D i z d a r Z., Industrijska primena radioaktivnih izotopa u nas, Nuklearna energija, 4, No 3, 20 (1967)
88) F i 1 i p A., Prouavanje kretanja i meanja materijala u nekim tehnolokim procesirna pomou radioaktivnih obele
ivaa, Tehnika 18, 2191 (1963)
89) F i 1 i p A., A. K o s t i , . B a b i , Odre ivanje vremena potrebnog za homogenizaciju smee primenom radio
aktivnih obeleivaa, Ibid., 19, 1583 (1964)
90) B o r e l i F. , B. K o e l j , A. vi , Odre ivanje nivoa i kosine povrine usipa visoke pei u Zenici, Ibid.,
20, 1645 (1965)
91) F i l i p A., Anwendung der radioaktiven Markierungstechnik bei Verschleisuntersuchungen der Kolbenringe und
Zylinder in einer Dieselmotor, Mat. Pruf., 7, 123 (1965)
"92) F i l i p A., A. K o s t i , Ispitivanje uticaja uslova rada dizel motora na habanje klipnog prstena tehnikom radio
aktivnih obeleivaa, Tehnika, 18, 1413 (1963)
93) P i r J., A. F i l i p , A. K o s t i , Ispitivanje habanja kliprtih prstenova razliitih struktura metodom radio
94) B a b i ., A. F i l i p , Ispitivanje korozionog dejstva ulja i uljnih aditiva na sivo liveno gvode tehnikom radio
95) F i l i p A., V. Vu k m i r o v i , Determination de la vitesse de filtration d'eau souterraine par la methode de
dilution au moyen de traceurs radioactifs, Extrait de la publication de l'A. I. H. S., IXe Annee, No 2, p. 19 (1964)
96) T o d o r o v i P., 2. T o d o r o vi , Contribution to the tracer kinetic theory, Ibid., Xle Annee, No 1, 111 (1S66)
96a) R a d o s a v 1 j e v i ., L j . D o b r i I o v i , S. G o j k o v i , D. P a 1 i g o r i , Ispitivanje podzemne hidro
loke veze izmedu ponora kod sela Jegunovce i izvora Rae, Materijali I I I Jugoslovenskog simpozijuma o primeni radio
aktivnih izotopa i zraen'a u industriji, Hercegnovi, maj 1965
96b) R a d o s a v l j e v i ., S. G o j k o vi , Lj. D o b r i l o v i , Ispitivanje hidroloke mree Timavo Notranjska
reka, Ibid.
97) V u k m i r o v i V., A. F i l i p , P. T o d o r o v i , R. V u k o t i , Radioactive tracers in studying bed load
movements, Trans. Inst. Jaroslav Cerni, No 30, 31 (1964)
98) V u k m i r o v i V , A. F i l i p , Investigation of underground water by means of radioactive tracers, Ibid., No
32, 47 (1965)
99) Vu k m i r o v i V., A. F i l i p , Prouavanje podzemnih voda pomou radioaktivnih obeleivaa, Tehnika,
100) T o d o r o v i ., A. F i l i p , Complex compounds as tracers in hydrology, IBK 433 (1966)
100a) G o j ko vi S., . Ra d o s a v 1 j e vi , Primena radioaktivnih izotopa kod ispitivanja nekih hidrogeolokih
problema na terenu Skoplja, IBK 36 (1964)
101) M e r k a Z., V. Vu j n i , . N e m o da, Primer primene radioaktivnog izotopa kobalta 60 u medicini
interkavitama terapija carcinom portionis vaginalis uteri sa radioaktivnim kobaltom 60, Tehnika, 20, 1256 (1965)
102) T o l i e A., A. R u va r a c , Preiavanjevodeneorganskimtzmenjivaimanapovienimpritiscimai temperaturama,
I. Opis laboratorijskog uredaja i preliminarni eksperimenti, IBK 452 (1966)
103) P a l i g o r i I., V. Bu l o vi , Z, M a k s i m o v i , Hemijske metode za odredivanje stepena izgaranja ke
ramikog gorivnog elementa, IBK 610 (1967)
104) N i n k o v i M., Z. M a t i Vu k m i r o v i , M. H a d i e h o v i , Elementi detekcije tricijuma u
vazduhu kod tekovodnih nuklearnih reaktora, IBK 528 (1967)
105) M a r k o v i M., Uslovi neophodni za izbor lokacije za dugorono uskladitenje radioaktivnih otpadaka, IBK 98 (1963)
106) R u v a r a c A., Isledovanija magnetitov dlja oistki radioaktivnih vodnih rastvorov, voznikajuih v procesah pere
rabotki jadernogo topliva, Simpoz. SEV Isled. v oblasti pererabotki obluenogo topliva, Karlovi Vari, 1968
107) Bo j o vi P., S. D r o b n i k , D. P o p a r a , Postupak sa radioaktivnim efluentima u Institutu Boris Kidri",
Radiohemija 11
108) G a i n o v i O., R. Bo o vi , M. R i s t i , P. B o j o v i , Uklanjanje
89
Sr i
I 37
Cs iz efluenata kopreci
pitacijom sa hidroksidima kalcijuma i gvo a, IBK 85 (1964)
109) v a b i A., . Vu k o vi , P. Bo jo vi e , Uklanjanje
89
Sr i
137
Cs iz efluenata sa znataim sadrajem kalcijuma
jonskom izmenom na sintetskim smolama, IBK 86 (1964)
110) v a b i A., P. Bo jo vi e , Postrojenje za dekomtaminaciju radioaktivnih efluenata u Institutu Boris Kidri"
u Vini, IBK 346 (1965)
111) T a s o v a c T., R. R a d o s a v l j e v i , M. Z a r i , Ponaanje Co
60
pri isputanju efluenata u potok Mlaku,
IBK 554 (1967)
112) T a s o v a c T. , Studija problema otpadnih radioaktivnih materijala nastalih na teritoriji SFRJ, IBK 557 (1967)
113) J a n k o v i G a i n o v i O., . V u k o v i , Povlaenje radioaktivnog stroncijuma brzom precipitacijom
SrCO
3
i CaCO
3
, IBK 501 (1966)
114) Vu k o v i ., O. J a n k o v i G a i n o v i , Ispitivanje stanja
00
Co u efluentima nastalim dekontaminacijom
delova primarnog sistema reaktora RA kompleksirajuim i oksidacionim sredstvima, IBK 502 (1966)
115) G a i n o v i O., . Vu k o vi , Dekontaminacija radioaktivnih efluenata. Ispitivanje metode za dekontaminaciju
efluenata nastalih u procesu proizvodnje
1 3 1
J , IBK 361 (1965)
116) R a d o s a vl j e vi R., T. T a s o v a c , V. Vu j o vi , M. K o v a e v i , D. o r e v i , Rezultati
merenja ukupne a i (3 radioaktivnosti dunavske vode u periodu od 1962 do 1965 godine, IBK 553 (1967)
117) T a s o v a c T. , R. R a d o s a v l j e v i , A. F i l i p , V. Vu k m i r o v i , R. Vu k o t i , Studija kretanja
radioaktivnih nuklida pri uputanju radioaktivnih efluenata u Dunav, I I . , IBK 556 (1967)
118) R a d o s a v l j e v i R., M. K o v a e v i , D. o r d e v i , V. Vu j o vi , Kretanje radioaktivnosti koja
potie od K
40
u padavinama i vodama na teritoriji Vine, Tehnika, 20, 1053 (1965)
119) R a d o s a v l j e v i R., Rezultati merenja totalne beta aktivnosti padavina, slobodno nataloene praine, vode za
pie, dunavske vode, zemlje i rastinja u reonu Vine, IBK 91 (1964)
120) R a d o s a v l j e v i R., M. K o v a e v i , V. Vu j o vi , D. o r e v i , Analitika metoda i uputstvo
za rad za odredivanje beta radioaktivnosti u padavinama, IBK 396 (1965)
121) K o v a e v i M., Merenje ukupne beta radioaktivnosti padavina i voda, IBK 431 (1966)
122) M a k s i m o v i Z., P. N a s s o n o v , R. N i k o l i , M. M a r i n k o v i , Lj. J e l i , Dezaktivacija
tjaelovodnogo trakta reaktora RA, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidric", 16, 251 (1965)
123) M a t i j a i A., A. M a n c e, L j . J e 1 i , M. Z a r i , Mogunost dekontaminacije materijala ugradenog u
primarno rashladno kolo reaktora RA; korozija ner ajueg elika u rastvorima za dekontaminaciju, IBK 368 (1965)
124) M a t i j a i A., Dekontaminacija ive kontaminirane fisionim produktima, IBK 101 (1963)
125) M a t i j a i A., Prikaz nekih akcidenata kontaminacije i njihova likvidacija, IBK 99 (1964)
CS06RA556
HEMIJA VRUEG ATOMA
S. Veljkovi
Daje se pregled rada na hemiji vrueg atoma od osnivanja Instltuta do danas, pri emu se naroito istie uloga
koju je u tome imao prof. P. Savi. Dok su u prvom periodu istraivanja u ovoj oblasti doprinosila reavanju raznih prob
lems proizvodnje radioaktivnih izotopa, ona su danas tesno povezana sa radom u radiohemiji, fizikoj hemiji tenih
i vrstih sistema, kinetici brzih reakcija, doprinosei sa svoje strane razvoju tih oblasti.
Hemija vrueg atoma obuhvata reakcije visokoenergetskih atoma nastalih u toku nuklearnih,
radijacionih ili fotohemijskih reakcija. Napr., kod nuklearnih reakcija:
5 5
Mn (n, gama)
5 6
Mn;
81
Br (n, gama)
82
Br;
1 2 7
I (n, gama)
1 2 8
I
usled emisije gama zraka i usled vaenja principa o odranju impulsa, doâzi do trzaja (uzmaka) atoma.
Energija uzmaka, Er, je
pri emu je ~E.
gama
energija gama zraka u MeV, A masa atoma u kome dolazi do uzmaka. Energija Er je data
u eV. U veini sluajeva je Er reda veliine 100 i vise eV, to je znatno vise od energije veze kod veine
hemijskih jedinjenja koja iznosi oko 5 eV. U okolini vrueg atoma dolazi do mnogih disocijativnih procesa.
Sam atom se izdvaja iz polaznog jedinjenja i ostaje u nekom od svojih valentnih stanja pogodnih za njegov
nezavisni opstanak u toj smei, ili reaguje sa okolnim jedinjenjima gradei ponovo polazno jedinjenje ili
neke nove vrste. Velika raznovrsnost reakcija u okolini vrueg atoma se koristi za izdvajanje tog atoma, koji
je kod veine nuklearnih reakcija radioaktivan, tako da je to jedna od metoda izolacije i koncentrisanja radio
aktivnih izotopa. Sekundarne hemijske reakcije gde vru atom ponovo reaguje sa okolinom esto slue za
radiosintezu novih jedinjenja tog atoma.
Zbog sloene prirode reakcija vrueg atoma i velike mogunosti za njegovo izdvajanje iz raznih
materijala, hemija vrueg atoma se ispituje uporedo sa radiohemijskim radovima kod prirodnih i vetakih
radioaktivnih izotopa. Zato je i u Radiohemijskoj laboratoriji Instituta Boris Kidri" paralelno radeno
na hemiji vrueg atoma i na radiohemiji uopte.
Na poetku rada Radiohemijske laboratorije su stvoreni uslovi za izdvajanje prirodnih radioaktivnih
izotopa iz uranovog i torijumovog niza. Ve 1950. godine je pripremanje izvora Po, RaD, RaE i dr. funkcio
nisalo na rutinskom nivou, tako da se veina tih izvora koristila za rad saradnika Fizike laboratorije.
Prof. Pavle Savi je osniva Radiohemijske laboratorije u kojoj je, pored razvoja radiohemijskih
metoda zapoeo rad i na nuklearnoj hemiji radioaktivnih izotopa nastalih u reakcijama sa neutronima.
Poto je postavio uredaj za prikupljanje Rn iz 1 g Ra, koji je Laboratorija posedovala, uhodao je i postupak
pripremanja izvora neutrona Rn + Be (jaine oko 1000 mCi), tako da su ubrzo realizovane prve nuklearne
reakcije u naoj zemlji. Dvi izvori su takode omoguili rad na neutronskoj fizici.
Vrlo dinamian i iroko zainteresovan, sa velikim iskustvom u radu na najaktuelnijim pitanjima
nuklearne hemije, prof. P. Savi nije dozvoljavao ist prakticizam u Laboratoriji i Institutu ve je obratio
panju na mnoge rundamentalne probleme nuklearne hemije. Navodimo neke od njegovih gledita (1):
Dok smo u klasinoj hemiji neaktivnih elemenata imali posla sa valentnim stanjima, imali smo reversibilne
povratne pojave . . . Medutim, u nuklearnoj hemiji imamo posla sa ireversibilnim procesima promene
na jezgru su nepovratne . . . Tek kada se zavri nuklearni hemizam, nastaje normalno hemijsko ponaanje
izotopa kao elementa i tada su mogue reverzibilne (hemijske) . . . reakcije. Taj je prelaz iz jednog u drugi
svet pojava vrlo brz ali vremenski odreden. Uloga savremenog fizikohemiara uopte, bila bi da taj pre
lazni period iskoristi za nova ostvarenja, za otkria novih osobina tih metastabilnih stanja . . . Govorei
o torn prelaznom stanju izotopa . . . moramo podvui da torn stanju odgovara nenormalna elektronska
konfiguracija, koju potencijalno moemo i treba iskoristiti."
Hem'iija wuceg afoma 13
Ova gledita su postojala od poetka rada Instituta, pa zato prva publikacija o izolaciji radio
aktivnog
76
As izlazi ve 1950. godine (2). Vodei rauna o energiji uzmaka i disocijaciji polaznog jedinjenja
(Na kakodilata), izdvojen je radioaktivni arsen koji nastaje u reakciji:
75
As (n, gama)
76
As
Usled uzmaka on ostaje u rastvoru u vodi u obliku arsenita, tako da se moe izdvojiti sa solima srebra
kao talog Ag3AsO3, pa daljim razlaganjem ovoga pomou HC1 (posle filtracije polaznog rastvora) oslo
boditi od AgCl. Krajnji rastvor sadri H3ASO3 u kome je sav arsen u obliku
75
As (,,bez nosaa") to dotle
nije bilo ostvareno. Prinos radioaktivnog izotopa je preko 85%. To je znatno poboljanje u odnosu na ranije
podatke publikovane 1948. godine. (P. Sue, J. Chim. phys., 45, 177 (1948), pa se pored iskorienja za
praktine ciljeve u Institutu (za rad biologa) ovo ispitivanje hemije
75
As moe uzeti i kao dokaz o aktuel
nosti prvih istraivanja u toj oblasti. Na torn principu samostalnog reavanja proizvodnih i fundamental
nih pitanja je produen rad ne samo na hemiji vrueg atoma ve i u mnogim drugim oblastima. To obeleava
jedno izvanredno kreativno i stimulativnostanje rada velikog broja mladih saradnika prof. P. Savia koji
su sa njim razvili veliki broj novih oblasti i novih organizacionih jedinica (3).
Rad na hemiji vrueg atoma se odvijao u okviru Hemijske laboratorije (koja je obuhvatala i Radio
hemijsku laboratoriju). Ra eno je na hemiji vrueg atoma Co, U i halogena. Posebno se ispitivao uticaj
termike stabilnosti i fotostabilnosti polaznih jedinjenja na mogue prinose i hemijske oblike vrueg ato
ma (4). Koriena su, tako e, kompleksna jedinjenja uranaradi ispitivanja hemije vrueg atoma i kod
2 3 9
U
(diplomski rad jednog saradnika). Dosta je panje obraeno razvoju mladih saradnika, ali je znatan napor
uloen i u pripremanje izvora za druge laboratorije, pri emu su korieni rezultati uzmaka i reagovanja
vrueg atoma. Izgradnja kaskadnog akceleratora od 1,5 MeV je omoguila vrlo intenzivan rad na hemiji
vrueg atoma mnogih izotopa i na njihovom izolovanju. Pripreman je
2 4
Na,
82
Br i dr., a uporedo je dokazano
vaenje prindpa teorije sudara u reakcijama uzmaka radioaktivnog broma, to dopunjava znanja o kinetici
vrueg atoma u rastvorima (5).
Pripreme za izgradnju reaktora su, prirodno, obuhvatile saradnike grupe za hemiju vrueg atoma.
Njihov rad je usmeren ka iskorienju podataka o hemiji vrueg atoma i njegove okoline za poboljanje
metoda izdvajanja i koncentrisanja
3 5
S,
3 2
P,
131
J,
198
Au,
5 1
Cr i dr. U toku 34 godine su provereni mnogi
hemijski postupci, izvrena su mnoga samostalna ispitivanja i dobijena mnoga poboljanja i nova reenja
za proizvodnju radioaktivnih izotopa. Znatan broj publikacija sa rezultatima toga rada je objavljen i prih
vaen u svetu kao doprinos savremenim reenjima proizvodnje radioaktivnih izotopa (615). Proizvodnja
danas funkcionie kao poseban pogon u Institutu.
Naveemo neka reenja od interesa i za hemiju vrueg atoma (6, 11). Proizvodnja
35
S je zasnovana
na reakciji u KC1:
35
C1 (n, p) 35S
Novonastali radioaktivni izotop sumpora je najveim delom oksidovan u toku ozraivanja i stajanja mete
posle vadenja iz reaktora, tako da pri rastvaranju u vodi daje preko 90% sulfata. To se moe iskoristiti za
adsorpciju iz rastvora tog jona na AI2O3 iji je afinitet za hloride mnogo slabiji. Ispiranjem vodom (uda
ljenjem hlorida) i eluiranjem sa NH
4
OH, radioaktivni sumpor visoke aktivnosti prelazi u rastvor u istom
obliku bez primesa i nosaa. Slina razmatranja su dovela do izdvajanja fosfata (odn.
32
P) na MgO, kao
i do njegovog oslobadanja od makroskopskih koliina sulfata (9, 15), odnosno polaznog materijala za reakciju:
32
S (n, p)
3 2
P
Poboljanja i svestrana ispitivanja problema proizvodnje
1 31
J su postignuta za sisteme TeO3 i
telurne kiseline (14) gde se deava reakcija:
1 3 0
Te (n, gama)
1 3 1
Te;
1 3 1
Te (beta)
1 31
J
kao i za sisteme u kojima se dobija radioaktivni hrom (12, 13):
5 0
Cr (n, gama) siQr
Dalja istraivanja na polju hemije vrueg atoma su donekle ostala u vezi sa kompleksnom hemijom
procesa u gore navedenim metama (16).
U toku poslednjih godina su ispitivani odnosi u specifinim jedinjenjima, organskim jedinjenjima
fosfora, kao i u polifosfatima. Tu je dokazan veliki broj raznovrsnih proizvoda, to je omogu&lo bolje sa
gledavanje raznih faza u toku postojanja vrue zone oko radioaktivnog
3 2
P. Primenom vrlo efikasne elek
trohromatografije izvo ene su i identifikovane mnoge novonastale vrste, ija je egzistencija zavisila od he
mijskih i termikih odnosa u toku i posle ozraivanja. To ukazuje na vrlo reaktivna medustanja i na termiki
karakter mnogih njihovih reakcija (26, 27).
Uticaj termike diruzije komponenata oko vrueg atoma je dokazan u veem broju radova koje
su saradnici grupe realizovali u Institutu i van njega (1720). Posebno je ispitivan uticaj strukture vrstog
14 S. Veljkovi
tela koje slui kao materijal za proizvodnju vrueg atoma. Radioaktivni
51
Cr koji je dobijen u KaCrO
4
vrlo
lako ostaje u redukovanom stanju (preko 90% prinosa) ako je hromat deponovan na MgO pre ozraivanja.
Oksido redukciona ravnotea hroma mnogo zavisi od podloge i u sluaju deponovanja na Al2O
3
i silika
gelu. Termiki i hemijski uslovi rada modifikuju primarnu raspodelu, pa je cela skala oksido redukcionih
odnosa realizovana. To je isto dokazano i za
131
J koji postaje u Te(>2 (2123).
Vrlo je aktuelno pitanje koja je faza u sloenim reakcijama vrueg atoma odluujua. Primarna
raspodela bi se donekle ogledala u izotopnom efektu (zbog razliitih tipova gama emisije) kod vrueg atoma.
Medutim, sekundarne reakcije zavise od difuzije skoro svih komponenata kristalne strukture, tako da je
krajnja raspodela znatno modifikovana (28, 29). Koliko je vaan doprinos svih sastojaka kristala nadeno
je u poveanoj redukciji
51
Cr u hromatima dopingovanim anjonima (halogena). Me utim, kinetika reago
vanja sastojaka je nejasna, mada ukazuje na vanost energetskih nivoa u kristalima (24).
Promene u vrstim telima su rezultanta reakcija vrueg atoma i moguih radijacionih promena
u toku ozraivanja, to jeizrazito dokazano znatnim modifikacijama na povrini A1
2
O
3
ozraenog sa 10
18
n/ cm
2
.
Promena kapaciteta adsorpcije i termodinamike i kinetike veliine procesa na povrini ukazuju na pojavu
desetostruko jaih centara adsorpcije usled uzmaka radioaktivnog aluminijuma i usled obimnog radijacionog
oteenja gama zracima i brzim neutronima. Analiza promena je potvrdila veliku osetljivost novih centara,
tako da je i na pritisku od 10
2
mm Hg atmosfera oko oksida imala vei uticaj od sumarnog iznosa pro
mena (2:5). Isto se moe predpostaviti i za okolinu vrueg atoma, poto je do sada uvek dokazana izuzetna
termika osetljivost.
Danas se u radu grupe za hemiju vrueg atoma tei boljem diferenciranju primarnih i sekundar
nih reakcija, mada je najvei deo rezultata dobijen pri uslovima gde ove druge preovladuju. U toku su analize
merenja pomou paramagnetne rezonance spina, X zraka i dr., sa ciljem boljeg definisanja metastabilnih
struktura u ozraenim kristalima. Posebno je obraena panja analizi kinetikih podataka za sekundarne
reakcije. Proraunavanja pomou analognih i digitalnih raunara su pomogla u boljem diferenciranju poje
dinih tipova reakcija, a posebno je uoena uloga reakcija koje zavise od difuzije reagujuih komponenata
oko vrueg atoma.
Grupa za hemiju vrueg atoma, po prirodi svoje problematike, uestvuje u razvoju radiohemije,
fizike hemije tenih i vrstih sistema, hemijske kinetike brzih reakcija i dr., slino ranijem ueu u rea
vanju pitanja iz proizvodnje radioaktivnih izotopa, ili hemije urana i si. Na taj nain, u krajnjoj liniji, po
mae proirenju savremenih fundamentalnih istraivanja u Institutu.
Dananji interes ove grupe na delikatnim pitanjima brzih reakcija u nestacionarnim sredinama
preplie se sa efikasnom saradnjom po svim pitanjima proizvodnog ili aplikativnog tipa. Ta irina i neza
visnost u radu, kao i realan dodir sa najaktuelnijim pitanjima radiohemije i fizike hemije reflektuje, u
stvari, onu atmosferu i principe rada, koji su postavljeni i razvijeni, uz prirodno proirenje i produbljivanje
sa vremenom, jo od prvih istraivanja na hemiji vrueg atoma koje je zapoeo profesor P. Savi.
Ab s t r a c t
WORK ON THE HOT ATOM CHEMISTRY AT THE BORIS KIDRI I NSTI TUTE OF NU
CLEAR SCIENCES AT VINA, YUGOSLAVIA
S. Veljkovi
A survey of work on hot atom chemistry from the establishment of the Institute up to now, where
the role of Proph. P. Savi should be specially emphasised, is given. The investigations in this domain
during the first period, were directed to solve various problems in production of radioactive isotopes. Today
these investigations are closely associated with the work in radiochemistry, physical chemistry of liquid
and solid systems and fast reaction kinetics improving the development of these branches.
L I T E R A T U R A
1. S a vi P., O izotopima, Zbornik Drugog kongresa farmaceuta Jugoslavije, str. 25 (1956).
2. S a v i P., B. B o i , Dobijanje radioaktivnog
70
As bsz primsse inaktivnog arsena, Glasnik Hemijskog drutva,
Beograd, 15, 205 (1950).
3. S a vi P., Hemijska laboratorija Instituta u Vini, GLasnik hsmijskog dnistva, Biograd, 18, 213 (1953)
4. Ve l j k o vi S., Kinetics of the photolysis of CotNTHsMNO.^, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri, 4, 65 (1954).
5. V e 1 j k o v i S., Kinetics of the reactions of radiobromine activated by
81
Br(n, Y)
32
BC process in aryl bromides, Ibid.,
7, 65 (1957).
6. Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o vi 6, Concentration of carrier free radioisotopss by adsorption on alumina, Second
U. N. Conf. on Peaceful Uses of Atomic Energy, 20, 46 (1958).
Hemijg vrueg atoma 15
7. Ve l j ko vi S., S. M i l e n k o vi , Concentration of carrier free P 32 by adsorption on alumina. Bull. Inst.
Nucl. Sci. Boris Kidric, 10, 61 (1960).
8a. J o va n o vi K o va e vi O., Separation of carrier free
3 2
P from elementary sulphur on a silica gel column
Ibid., 10, 51 (1960).
8b. J o v a n o v i K o v a e v i O., S. M i l e n k o vi , . T e o f i l o vs k i , Concentration of
3 2
P from irradia
ted MgSCU by adsorption on metal magnesium, Ibid., 13, 286 (1962).
9. Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o vi , Separation of P 32 from S 35 and from other anions on MgO, Ibid., 10,
71 (1960).
10. Ve l j k o vi S., J. S t e vo vi , Stabilization of the colloidal Au 198, Ibid., 10, 75 (1960).
11. M i l e n k o vi S. . T e o f i l o vs k i , Z. D i z d a r , Lj. B i r a n i n , A new procedure for production,
of carrier free
3 5
S, Ibid., 12, 89 (1961).
12. D r a s k o vi c R., Z. M a k s i m o vi , S. K o z o m a r a , Production of
51
Cr of high specific activity, Ibid.,
14, 143 (1963).
13. K o z o m a r a S. S. M i l e n k o vi , Z. D i z d a r , Production of high specific activity chromium 51 by neutron
irradiation of potassium chromate, Ibid., 16, 245 (1965).
H. T e o f i l o vs k i ., Procede d'obtention de l'iode 131, Chimie et Industrie, 92, 377 (1964).
15. J o va n o vi K o va e vi O., P. J a n i i j e vi , Some new developments in the production of carrier free
3 2
P , Atompraxis, 10, 265 (1964).
16. Ve l j k o vi S , J. S t e vo vi , O. Mi i , Activated exchange in inorganic crystals, Chemical Effects of
Nuclear Transformations, Vienna, 465 (1961).
17. Ve l j ko vi S., G. H a r b o t t l e , Recoil atom reactions at low temperature, Nature, 191, 1287 (1961)
18. Ve l j ko vi S., G. H a r b o t t l e , Low temperature investigations of the Szilard Chal mers reactions in potassium
permanganate, J. Inorg. Nucl. Chem., 23, 159 (1961).
19. Ve l j ko vi S. G. H a r b o t t l e , Low temperature studies of recoil reactions, Ibid., 24, 1517 (1962).
20. Ve l j ko vi S., S. M i l e n k o vi , M. R a t k o vi , Recoil processes of Cr 51 in chromates deposited on
MgO, Ibid., 27, 266 (1965).
21. S t e vo vi J., L j . J a i m o vi , S. Ve l j ko vi , The behaviour of radioiodine in TeO
2
, Ibid., 27, 29 (1965).
22. Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o vi , M. R a t k o vi , Recoil processes of Cr 51 in mixed inorganic systems
Chemical Effects of Nuclear Reactions and Radioactive Transformations, Vol. I I , p. 267 (1965).
23. J a i m o vi Lj. J. S t e vo vi , S. Ve l j ko vi , Post irradiation behavoiur of J l31 in TeC>2, Ibid., Vol.,
I I , p. 523 (1965).
24. M i l e n k o vi S., S. Ve l j ko vi , Recoil processes of chromium 51 in K2&O
4
mixed with alkali halides, Radio
chimica Acta, 8, 146 (1967).
25. J a i m o vi Lj. , S. Ve l j ko vi , N. A j d a i . Adsorption of phosphates on alumina irradiated by neutrons.
Ibid., 11, (1969).
26a. J o v a n o v i K o v a e v i O., Electrophoretic separation of
3 2
P obtained by (n, y) activation of triphenyl phosphate
solution in benzene, J. Chrom., 32, 368 (1968).
26b J o va n o vi K o va e vi O., Behaviour of P 32 in crystalline aromatic phosphates, Inorg. Nucl. Chem. Letters,
4, 585 (1968).
27. J o v a n o v i K o v a e v i O., Chemical effects induced by neutron irradiation of sodium tetrametaphosphate,
Proc. V. Intern. Symp. Chromatography Electrophoresis, Bruxelles 1968 (in press).
28. S t e v o v i J., R. M u x a r t, Transformations chimiques associees a la reaction (n, y) sur l'acide tellurique
Contributions a l' etude de la retention de Te VI pour les isotopes de courte periode
1 2 9
Te et
1 3 1
Te, Radiochimica Acta,
9, 76 (1967).
29. Ab e d i n z a d e h Z., S. G r i 11 e t, J. S t e vo vi , K. T a n a k a, M. M i 1 m a n, Effects of phase homo
geneity on the chemical consequences of (n, y) reactions in binary organic systems containing bromine, Ibid., 10, 38 (1968).
30. S c h a r a M., M. S e n t j u r e , S. M i l e n k o vi , S. Ve l j ko vi , ESR measurements of irradiated anion
doped potassium chromate, J. Inorg. Nucl. Chem., (1969) (in press.).
CS06RA557
PROIZVODNJA RADIOAKTIVNIH IZOTOPA
. Teofilovski
Paralelno sapoetkom izgradnje nuklearnog reaktora RA u Vini 1956. godine zapoeta su istraivanja u oblasti
osvajanja proizvodnje radioizotopa. 1959. god. formiraaa je nova organizaciona jedinica Laboratorija za hemiju
visoke aktivnosti, koja je, pored ostalog, pritivatila i program osvajanja redovne proizvodnje radioaktivnog materijala.
U toku realizacije programa reeni su raznovrsni problemi poSev od pripreme kadrova za rad sa radioaktivnim
materijalom na visokom nivou aktivnosti (do 7500 Ci/ izvor), izgradnje i opremanja laboratorijskog prostora za
bezbedan rad, do razvoja itavog niza hsmijsko tehnolokih postupaka i tehnika za redovnu proizvodnju raznovrsnog
radioaktivnog materijala kao i metoda za njegovu hemijska, radiomstrijsku i farmaceutsku kontrolu.
Zahvaljujuiuspenoj realizaciji ovog programa Institut Boris Kidri" danas redovno snabdeva 110 ustanova u
zemlji raznovrsnim radioaktivnim materijalom, koji se primenjuje u medicini, industriji i istraivakim ustanovama.
Godinja proizvodnja radioaktivnih rastvora radioizotopa J 131, Au 198, P 32, S 35 i dr. iznosi oko 75 Ci, radio
grafskih izvora Ir 192 i Co 60 oko 2000 Ci i izvora Co 60 za teleterapiju i druge primene vise hiljada kirija.
Odmah posle osnivanja Instituta u Vini, bile su izgradene laboratorije, koje su koristile radio
aktivne izotope u obliku izvora zraenja ili kao obeleivae, naroito u ispitivanjima fiziko hemijskih
i drugih fenomena. Distribuciju radioaktivnog materijala u razliitim hemijskim oblidma ili u obliku izvora
zraenja obavljali su saradnici Fiziko hemijske laboratorije Instituta koji su radili u Paviljonu za radijum,
poznatom pod nazivom Hladnjaa". Ova delatnost je, kasnije, proirena i distribucijom radioaktivnog
materijala, koji je uvoen za potrebe industrijskih preduzea i istraivakih ustanova irom zemlje. Vrena
je distribucija, napr., radiografskih izvora Co 60, I r 192, Cs 137 i dr. U to vreme, saradnici Instituta
uzimali su uea u obuavanju industrijskih kadrova neposredno na terenu. Tako, napr., saradnici Insti
tuta neposredno su demonstrirali radiografska snimanja varova prilikom izgradnje beogradskog mosta na
Savi i na drugim objektima.
Posebna aktivnost bila je ispoljena 1956. god., posle prihvatanja trogodinjeg programa Vina
Projekt", koji je imao zadatak da realizuje izgradnju tekovodnog reaktora RA u Vini nominalne snage
6,5 MW. Postavilo se pitanje eksploatacije ove snane maine sa gledita obimne i raznovrsne primene
radioaktivnog materijala na teritoriji cele Jugoslavije. Tada je ova grupa saradnika zapoela istraivaki
rad iz oblasti radiohemije, koji je omoguio razvoj hemijsko tehnolokih postupaka za dobijanje radioaktiv
nih proizvoda (17). Pristupilo se reavanju i drugih zadataka kao to su pitanje kolovanja kadrova, pro
jektovanje i izgradnja laboratorijskog prostora i uredaja za odvijanje redovne proizvodnje raznovrsnog
materijala na visokom nivou aktivnosti, koji nalazi primenu u medicini, privredi i istraivakom radu.
Radilo se, zatim, na osvajanju tehnologije ozraivanja materijala na reaktoru i njegove hemijske obrade i
distribucije. Razvoj metoda za proizvodnju radioaktivnih rastvora i raznovrsnih izvora zraenja bio je praen
vanim i obimnim radom na osvajanju metoda za hemijsku, radiometrijsku i farmaceutsku kontrolu kvali
teta radioaktivnih preparata.
Navedeni obimni zadaci zahtevali su jaanje organizacione i kadrovske strukture. Zato je 1959. go
dine formirana nova organizaciona jedinica Laboratorija za hemiju visoke aktivnosti sa Odeljenjem za
proizvodnju radioizotopa, kome je poveren program osvajanja redovne proizvodnje radioaktivnog mate
rijala. Ovaj program je bio izloen na savetovanjima o primeni radioaktivnih izotopa u industriji i medicini
na Bledu u junu 1960. godine i u Beogradu u julu 1961. godine.
O rezultatima rada na realizaciji programa proizvodnje radioaktivnog materijala do sada je bilo
vise saoptenja u obliku obimnih preglednih publikacija (1013). Sa redovnom proizvodnjom krenulo
se u drugoj polovini 1961. godine (mada je i pre toga bilo povremenih isporuka), zahvaljujui tome to je
29. novembra 1959. godine prvi put na reaktoru RA u Vini ostvarena lanana reakcija (14). Ovde emo
ukratko prikazati rezultate rada oko realizacije programa proizvodnje radioizotopa u Institutu sa osvrtom
na perspektive njenog daljeg razvoja.
Proizvodnja radiioaiktivnih lizotopa 17
R a d n a s t v a r a n j u 1 a b o r a t o r i j s k i h i d r u g i h u s l o v a z a r e a l i z a
z a c i j u p r o g r a m a p r o i z v o d n j e r a d i o a k t i v n o g m a t e r i j a l a
Realizacija programa proizvodnje radioizotopa zapoeta je sa nekoliko saradnika, koji su se do
tada bavili radiohemijskim istraivanjima. Neophodno je bilo kolovanje kako novih kadrova tako i obua
vanje iskusnih saradnika za rad na visokom nivou aktivnosti. Korieni su za to kursevi za obuku kadrova
za rad sa radioaktivnim materijalom kole Instituta Boris Kidri", a zatim specijalizacije u poznatim
inostranim laboratorijama. Nekoliko saradnika steklo je dragoceno iskustvo u laboratorijama za proizvodnju
radioizotopa Instituta biofiziki u Moskvi i Nuklearnog centra Saclay u Francuskoj. Na taj nain obrazovan
je struni kadar koji radi na sledeim problemima:
na ozraivanju materijala na reaktoru, distribuciji, pakovanju i transportu radioaktivnog
materijala;
na proizvodnji radioaktivnih rastvora za medicinsku i drugu primenu;
na proizvodnji raznovrsnih izvora zraenja;
na hemijskoj, radiohemijskoj, radiometrijskoj i farmaceutskoj kontroli radioaktivnih preparata;
na istraivakom radu u oblasti radiohemije.
Za proizvodnju radioizotopa, adaptiran je, krajem 1959. godine, za privremeni rad, Paviljon od
6 prostorija namenjenih proizvodnji, jedne sobe za merenje aktivnosti i drugih pomonih prostorija. Ukupna
povrina ovog Paviljona iznosila je 256 m
2
(1013).
Uporedo sa izgradnjom reaktora RA pristupilo se projektovanju i izgradnji savremeno opremljene
zgrade za smetaj Laboratorije za hemiju visoke aktivnosti, u kojoj je najvei deo prostora namenjen pro
izvodnji radioizotopa (667 m
2
) i radiohemijskom istraivakom radu (640 m
2
) (15). Ova Laboratorija je
putena u normalni rad, a opremljena je specijalnim ure ajima za efikasan i bezbedan rad na proizvodnji
velikog broja preparata i izvora zraenja. Hemijske i fizike operacije izvode se vrlo bezbedno, na rastoja
nju, automatskim i poluautomatskim uprayljanjem i u zatvorenim sistemima. Ovi sistemi su tako konstrui
sani da je uvek mogua brza i laka intervencija u sluaju potrebe zamene nekih delova koji su u kvaru.Po
datke o tome moe pruiti opis elije za proizvodnju koloidnog Au 198 (16).
H e m i j s k o t e h n . o l o k i o s n o v i p r o i z v o d n j e
Institut danas redovno isporuuje 70 radioaktivnih proizvoda (ne raunajui ozraeni materijal)
sa 25 radioaktivnih izotopa. U ovom pregledu ne mogu biti obuhvaene sve metode koje se koriste za nji
hovu proizvodnju, jer nisu objavljene. Objavljivanje nekih metoda je u toku ili su pripremljene za saopta
vanje na raznim skupovima u zemlji i inostranstvu. Zadraemo se samo na onome to je da danas objav
ljeno. Svi objavljeni radovi mogu se svrstati u etiri grupe:
za proizvodnju radioaktivnih rastvora;
za proizvodnju raznovrsnih izvora zraenja;
za hemijske, radiometrijske i farmaceutske kontrole radioaktivnih proizvoda;
za analizu potreba i uslova za osvajanje novih proizvoda.
Od radova koji opisuju metode za proizvodnju radioaktivnih rastvora koje su kod nas razvijene,
posebnu panju zasluuju oni koji su omoguili redovnu proizvodnju preparata sa izotopima P 32, Au 198,
J 131, S 35, Cr 51, Po 210. Za proizvodnju P 32 sa nosaem razvijena je metoda dobijanja H3
32
PO4 iz
P2O5 ozraenog neutronima (17, 18). P 32 bez nosaa proizvodi se iz ozraenog MgSO
4
izdvajanjem na
gradenog P 32 na Mg ili MgO (19, 20). Za dobijanje koloida sa Au 198 ozrauje se metalno zlato, koje se
prevodi u HAuCl
4
i zatim redukuje glikozom i askorbinatom natrijuma u alkalnoj sredini i u prisustvu
elatina (2123). Za proizvodnju J 131 razvijene su dve metode, koje se osnivaju na destilaciji J 131 i
sumpornokiselim rastvorom ozraene H
6
TeO
6
i (H
2
TeO
4
)n (2426), S 35 bez nosaa proizvodi se iz
ozraenog KC1 na osnovu odvajanja S 35 od P 32 i Cl 36 na koloni sa AI2O3 (27, 28). Zahvaljujui istrai
vanjima Szilsrd Chalmersovog efekta na ozraenom Cr2O3 i K.2CrO
4
razvijene su metode za dobijanje
Cr 51 u obliku Na2
5 1
Cr O
4
, koje su u svoje vreme pobudile interes u svetu (29, 30). Medutim, razvojem
metoda za separaciju stabilnih izotopa i korienjem visokih flukseva neutrona omogueno je dobijanje
preparata visoke specifine aktivnosti Cr 51, Fe 59 i drugih izotopa na osnovu ozraivanja meta sa oboga
enim izotopskim sastavom. Razvijena je ovakva metoda za dobijanje Cr 51, ije je objavljivanje u toku.
Radeno je na osvajanju Po 210 iz ozraenog bizmuta (31) kao i na dobijanju nekih organskih jedinjenja
obeleenih sa J 131, koja se primenjuju u medicini. U izdanju Medunarodne agencije za atomsku energiju
u Beu objavljeni su pored ostalih i postupci za proizvodnju radioaktivnih rastvora koji su razvijeni u
Institutu (32).
Razvijene su metode i ostvarena razna tehnika reenja, koja su omoguila znatnu proizvodnju
raznovrsnih izvora zraenja, kao to su : radiografski izvori Co 60 i Ir 192 (33, 34), radiografski izvori
Tl 204 (35), medidnski aplikatori Co 60 (36), snani izvore Co 60 za radijacione jedinice i teleterapiju
(37), kontrolni izvori zraenja urana (38) i Cor60 (39). Razvijene su isto tako metode i tehnike za proiz
vodnju neutronskih izvora zraenja, specijalnih izvora za gromobrane, kao i medicinskih aplikatora.
1 8 . Teof.ilovski
Uporedo sa razvojem metoda za proizvodnju radioaktivnih rastvora i izvora zraenja, radeno je na
uvodenju osetljivih radiohemijskih, radiometrijskih i farmaceutskih metoda za kontrolu radioaktivnih
proizvoda, kao to su hromatografske metode na hartiji, niskonaponska i visokonaponska elektroforeza,
spektrohemijske i spektrometrijske metode i aktivaciona analiza (4047). Za bioloke kontrole uvedene su:
kontrola sterilnosti i pirogeniteta rastvora, kontrola raspodele i elkninacije Au 198, fiksacije J 131 na
titnoj lezdi oglednih ivotinja i dr. (4850). Vrena je uporedna analiza kvaliteta preparata proizvedenih
u Vini i u nuklearnom centru Saclay, pri emu je dokazan odlian kvalitet radioaktivnih proizvoda pro
izvedenih u Vini, koji se svakodnevno primenjuju u naim medicinskim ustanovama (51).
K ao to je ve reeno, u etvrtu grupu uvrstili smo radove, koji predstavljaju studiju pojedinih
problema u vezi osvajanja novih proizvoda. Tu spadaju studije u vezi osvajanja proizvodnje nekih obele
enih jedinjenja sa J 131, neutronskih izvora zraenja ija je proizvodnje ve realizovana (52, 53) ili studije
o proizvodnji H 3 i C 14 (54, 55), ija e se proizvodnja ostvariti u bliskoj ili daljnjoj budunosti.
K r e t a n j e p r o i z v o d n j e i p e r s p e k t i v a n j e n o g r a z v o j a
Iako su podaci o kretanju proizvodnje radioizotopa za period 1961.1964. g. ranije objavljeni
(12, 13), u tablid 1 ponovno se daju zajedno sa podacima za period 1965.1968. g. da bi se mogla stei
jasnija slika o kretanju redovne proizvodnje radioaktivnog materijala. Vidi se, da uglavnom postoji stalni
porast korienja radioaktivnog materijala. Do pada proizvodnje u 1963. g. dolo je usled viemesenog
remonta reaktora RA kada su korisnici bili upueni na uvoz. Fluktuacije izraene kod Co 60 potiu oditle
to se radi o materijalu razliite specifine aktivnosti. U tablici 2 dat je pregled korisnika naih radioaktivnih
proizvoda.
T a b l i c a 1.
Pregled isporuka nekih radioizotopa od 19611968. god. (aktivnost Ci)
Radioizotop
J 131
Au 198
P 32
S 35
medicinski aplikatori Au 198,
Co 60, Ir 192
J 131 obele. jed.
Ir 192 za radiograf.
Co 60
1961
0,3
0,1
0,1
0,1
142
8,9
1962
6,6
4,4
0,5
0,1
263,2
231,2
1963
3,7
0,4
0,3
303,1
16,8
1964
17,9
6,2
1,5
0,3
1,0
754,3
22,3
1965
31,5
8,1
1,7
1,1
5,6
2310,3
41,7
1966
39,9
27,3
1,7
0,6
29,6
0,1
1920,1
12467
1967
44,0
25,0
1,2
1,0
41,8
0,8
2069
7000
1968
52,8
16,2
1,5
1,0
23,4
0,9
2188
1926
T a b I i c a 2.
Pregled broja korisnika radioaktivnog materijala 1966.1968. god.
G o d i n a
Oblast primene 1966 1967 1968
Industrija
Medicina
Naune ustanove
Vojne pote
Inostrane firme
32
29
25
3
1
33
34
29
3
1
39
36
32
3
1
Svega: 90 100 111
to se tie daljeg razvoja domae proizvodnje radioaktivnog materijala neophodno je podcrtati
izvesne promene. U prvoj fazi razvoja proizvodnje glavnu re za programsku orijentaciju vodili su sarad
nici nuklearnih instituta iz nae zemlje kojima je bio postavljen zadatak proizvodnje i primene radioizotopa.
Raziog je jasan, jer u to doba nije bilo drugih korisnika radioaktivnog materijala. Tada su tek stvarani me
dicinski i industrijski centri za primenu. Danas je situacija sasvim drukija. K orisnici svojim zahtevima us
meravaju program daljeg razvoja domae proizvodnje. Vrei analize naeg trita doli smo do zakljuka
da je neophodno, u budue, raditi na razvoju obeleenih jedinjenja sa J 131, Cr 51, P 32, Hg 197 i dr.
koji su nali primenu u medicinskoj praksi. Pored toga, za razvoj primene u industriji bie neophodno osva
janje radiografskih izvora Ir 192 i raznih izvora Co 60 vee specifine aktivnosti, to zahteva podizanje
snage reaktora RA. Pored toga, uvida se potreba za proizvodnjom novih tipova izvora za gromobrane,
izvora za eliminatore statikog elektriciteta, neutronskih izvora razliitog kvaliteta i si.
Proizvodnja radiibaktivnih 'izotopa 19
Z a k l j u a k
Program osvajanja domae proizvodnje radioaktivnog materijala ostvaren je zahvaljujui redovnom
radu reaktora RA (oko 20 dana meseno) i kontinualnom radu Laboratorije za hemiju visoke aktivnosti i
drugih prateih slubi Instituta.
Pored saradnika Laboratorije za hemiju visoke aktivnosti u toku realizacije programa proizvodnje
radioaktivnog materijala uzeli su uea i saradnici drugih organizacionih jedinica Instituta: Reaktora RA,
Radioloke zatite, Konstrukcionog biroa i Radionice Instituta, Laboratorije za fiziku hemiju, Odeljenja
za apsolutna merenja i dr. Saradnici Odeljenja za proizvodnju radioizotopa koriste ovu priliku da svima
njima izraze svoju zahvalnost.
Ab s t r a c t
PRODUCTION OF RADIOISOTOPES AT THE BORIS KIDRI I NSTI TUTE OF NUCLEAR
SCIENCES AT VINA, YUGOSLAVIA
. Teofilovski
s a
The investigations in order to master the production of radioisotopes were commenced simulta
neously with the beginning of RA nuclear reactor construction at Vina, in 1956. A new organization di
vision Laboratory for chemistry of high activity accepting beside other problems also the programme
for mastering the regular production of radioactive material was formed in 1959.
Various problems during the realization of this programme have been solved, starting with the
staff training for work with radioactive material on the high level activity (to 7500 Ci/ source), construction
and equipment of the laboratory area for safe work, up to development of the whole series of chemical tech
nological procedures and techniques for regular production of various radioactive products, as well as the
methods for their chemical, radiometric and pharmaceutical control.
Owing to the successful realization of this programme, the Institute Boris Kidri" supplies
to day regularly 110 organizations in the country with various radioactive products, applied in medicine,
industry and research. The annual production of the radioactive solutions of radioisotopes J 131, Au 198
}
P 32, S 35 etc., amounts to about 75 Ci, radiographic sources Ir 192 and Co 60 to 2000 Ci and Co 60 sources
for teletherapy and the other applications to many thousand curies. .
L I T E R A T U R A
1. K o va e vi O., S. S t a n k o vi , Preparation of carrier free radioactive phosphorus P 32, Bull. Inst. Nucl.
Sci. Boris Kidri, 6, 159 (1956)
2. Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o vi , Concentration of carrier free radioisctopes by adsorption en alumina, Proc
Intern. Conference Peaceful Uses of Atomic Energy, Geneva, 20, 45 (1959)
3. J o v a n o v i K o v a e v i O., Separation of carrier free P 32 from elementary sulphur on a silica gel column,
Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri, 10, 51 (1960)
4. Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o vi , Concentration of carrier free P 32 by adsorption on alumina, Ibid., 10, 61
(1960)
5. Ve l j k o vi S., S. M i l e n k o vi , Separation of
3 2
P from
3 6
S and from some other anions on MgO, Ibid.,
10, 71 (1960)
6. Ve l j k o vi S., J. S t e vo vi , Stabilization of the colloidal
198
Au, Ibid., 10, 75 (1960)
7. M i l e n k o v i S , Z. D i z d a r , J . L. S e r vi a n , Separation of
3B
S,
32
Pand
38
CI onalumina, I bid. , 12j81 (1961)
8. D i z d a r Z., Proizvodnja radioaktivnih izotopa u Ihstitutu Boris Kidri" u Vini, Nova proizvodnja, 11, 288 (1960)
9. T e o f i l o vs k i ., Proizvodnja vetakih radioaktivnih izotopa, Tehnika, 17, 837 (1962)
10. T e o f i l o vs k i ., Z. D i z d a r , Proizvodnja izotopa u Institutu Boris Kidri" u Vini, Ibid., 19, 25 (1964)
11. T e o f i l o vs k i ., Nai radioaktivni proizvodi za potrebe industrije, Ibid., 20, 4644 (1965)
12. D r a s k o vi c R., O razvoju proizvodnje radioaktivnih izotopa u Institutu Boris Kidri" u Vini, Ibid., 20,4650 (1965)
13. T e o f i l o vs k i ., V. J e z d i , Proizvodnja radioizotopa i obeleenih jedinjenja u Institutu za nuklearne nauke
Boris Kidri", Nuklearna energija, 2, 2 (1965)
14. Z e e v i V., M. P a vi e vi , Prikaz nuklearnog reaktora u Vini, njegovih mogunosti i udela u proizvodnji
radioizotopa, Beograd, juna 1960. godine (neobjavljeno)
15. D i z d a r Z., Laboratorija za hemiju visoke aktivnosti Instituta Boris Kidri" u Vini, Nuklearna enefgija, 1, 7 (1964)
16. D r a s k o v i c R. J., S. Vu k i e vi , Production de l'or colloidal radioactif a l'lnstitut des Sciences Nucleaires
Boris Kidri" Vina Yougoslavie Partie 1: La nouvelle enceinte destine a la production de Tor colloidal radioactif
198
Au, Isotopenpraxis, 4, Heft 7, 271 (1968)
17. K o v a e v i O., R. N e s t o r o v i , Proizvodnja
S 2
P iz P
2
O
5
ozraenog neutronima, Tehnika, 19, 623 (1964)
20 C. Teofilovski
18. J o v a n o v i K o v a e v i O., Radioaktivni
3 2
P , Ibid., 17, 1041 (1962)
19. J o v a n o v i K o v a e v i O., S. M i l e n k o v i , . T e o f i l o v s k i , Concentration of
3 2
P from irradia
ted MgSO4 by adsorption on metal magnesium, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri , 13, 1 (1962)
20. J o v a n o v i K o v a e v i O., P. J a n i i j r v i , Some new developments in the production of carrier free
3 2
P , Atompraxis, 10, Heft 6, 265 (1964)
21. D r a s k o v i c R., S. Vu k i e vi , Proizvodnja koloidnog zlata, Tehnika, 17, 1245(1962)
22. D r a s k o v i c R., J. vo r i , S. Vu k i e vi , R. I l i , O novom postupku proizvodnje radioaktivnog ko
loidnog zlata
198
Au u Institutu Boris Kidri" u Virti, Ibid, 20, 228 (1965)
23. D r a s k o v i c R. J., R. S. D r a s k o v i c , Production de Tor colloidal radioactif a l' lnst it ut des Sciences Nuclaires
Boris Kidri", Vina Yougoslavie Partie 2: Les colloides de Tor radioactif
198
Au a usage medical, Isotopenpraxis,
4, Heft 8, 314 (1968)
24. S t e v o v i J., Lj. J a d i m o vi e, Proizvodnja
1 3 1
J , Tehnika, 17, 1449 (1962)
25. T e o f i l o v s k i . , Proced d'obtention
13 1
J a partir de l'acid tellurique deshydrate, irradie dans une pile, Chimie
et Industrie, 92, 377 (1964)
26. T e o f i l o v s k i ., The behaviour of
1 8 1
J in polymetatelluric acid irradiated in the nuclear reactor, Bull. Inst. Nucl.
Sci. Boris Kidri, 17, 17 (1966)
27. M i l e n k o v i S., . T e o f i l o v s k i , Z. D i z d a r , Lj. B i r a n i n , A new procedure for the production
of carrier free S, Ibid., 12, 89 (1961)
28. M i l e n k o v i S., Proizvodnja i primena radioaktivnog sumpora, Tehnika, 17, 1653 (1962)
29. D r a s k o v i c R., Z. M a k s i m o v i , S. K o z o m a r a , Produ:tion of Cr 51 of high apecific activity, Bull.
Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri, 14, 152 (1963)
30. K o z o m a r a S., S. M i l e n k o v i , Z. D i z d a r , Production of
51
Cr, Ibid., 16, 245 (1966)
31. N e m o d a D., Dobivanje polonijuma 210 iz bizmuta ozraenog neutronima, Tehnika, 19, 428 (1964)
32. Manual of Radioisotope Production, IAEA, Vienna, 1966, pp. 149, 230, 269, 334, 355, 377, 416
33. N e m o d a D., Proizvodnja radioaktivnih izvora CD 63, IIzvori za gamaradiografiju, Tehnika, 18, 229 (1963)
34. N e m o d a ., L j . B i r a n i n, Problemi i mogunosti proizvodnje radiografskih izvora sa analizom dosadanje
proizvodnje u Institutu Boris Kidri", Vina, Ibid., 20, 1458 (1965)
35. J e l i N., V. B u 1 o v i , L j . B i r a n i n, J. V o j n o v i , Izrada izvora
2O4
T1 za radiografske svrhe,
Ibid., 18, 1617 (1963)
36. M e r k a 3 Z., V u j n i , V., . N e m o d a , Primer primene radioaktivnog izotopa Co 60 u medicini inter
kavitarna terapija carcinom portionis vaginalis uteri sa radioaktivnim Co 60, Ibid., 20, 1256 (1965)
37. N e m o d a ., Proizvodnja radioaktivnih izvora CO 60, I I Teleterapeutski izvori, Ibid., 18, 1009 (1963)
38. N e m o d a D., Neke metode pripremanja etalona radioaktivnih alfa i beta izvora urana, Ibid., 18, 429 (1963).
39. J e l i N. , Izrada kontrolnih radiohemijskih izvora kobalta 60, Ibid., 19, 819 (1964).
40. C v j e t i a n i n N. M., I. D. P a 1 i g o r i , Chromatographic separation of metal ions by means of paper
treated with trioctyl phosphate, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri, 14, 302 (1963)
41. P a l i g o r i I. D., J. D. vo r i , The separation of iodide, iodate, and periodate by means of paper chro
matography, Ibid., 14, 83 (1963)
42. C v j e t i a n i n N. , I. O b r e n o v i , Separation and determination of oxyphosphoric acids by paper chro
matography, Ibid., 11, 173 (1961)
43. C v j e t i a n i n N., V. J o v a n o v i , Separation of iodide, arsenic (I I I ) and tellurium (VI) by paper chromato"
graphy, Ibid., 13, 43 (1962)
44. C v j e t i a n i n N. , Uporedna ispitivanja radiohemijske istoe rozbengala iz Saclaya, Amershama i Abota, Tehnika,
20, 2054 (1965)
^ 5. J o v a n o v i V., M. Z u p a n c, Kontrola rozbengala pbeleenog
1 3 1
J proizvedenog u Institutu za nuklearne
nauke Boris Kidri", Vina, Arhiv za farmaciju, 2, 83 (1966)
46. v o r i J., R. D r a s k o v i c , D. N e m o d a , B. P r o k i , Hemijska i radiohemijska kontrola radioaktivnih
izotopa koji se koriste u medicini, Tehnika, 19, 822 (1964)
47. M e m e d o v i T. , D. R a d o s a v l j e v i , Z. S o l a r e v i , Tekua merenja aktivnosti radioaktivnih izotopa
pri njihovoj proizvodnji, Ibid., 21, 242 (1966)
48. J o v a n o v i V., R. D r a s k o v i c , Bioloka kontrola nekih radioaktivnih izotopa koji se koriste u medicini,
a proizvode u Institutu Boris Kidri" u Vinci, Ibid., 19, 1781 (1964)
49. J o va n o vi e V., Lj. J a i m o v i , Ispitivanje fiksacije
1 3 1
J domae proizvodnje na titnoj lezdi pacova, Arhiv
za farmaciju, 3, 165 (1965)
50. J o v a n o v i V., M. Vu j e vi , Kontrola stsrilmsti J 131, Tehnika, 18, 2005 (1963)
51. D r a s k o v i c R., V. J o v a n o v i , J. vo r i , T. M e m e d o v i , Control des radioisotopes
1 3 1
J,
3 2
P et
198
Au colloidal, produits a usage medical a l'lnstitut des sciences nuclaires Boris Kidri", Vina, Yougoslavie, IBK 457
(1966)
52. R a t k o v i M., V. J o v a n o v i , Pragled m;t oia za proizvoinju nekih organskihjedinjenjaobeleenih sa
1 3 1
J,
Tehnika, 20, 2057 (1965)
53. N e m o d a . , Mogunosti proizvodnje i primene neutronskih izvora u naoj zemlji. Ibid., 21, 2052 (1966)
54. M i l e n k o v i S., S. K o z o m a r a , Ugljenik 14, Ibid., 19, 626 (1964)
55. M a k s i m o v i Z., T. e r a n i , Proizvodnja i prim:na tritijuma, I bid., 18, 38 (1963)
CS06RA558
PRERADA ISLUENOG NUKLEARNOG GORIVA
V. Pavasovi
Opisana je aktivnost na podruju prerade isluenog nuklearnog goriva od 1959. godine do danas. U torn periodu
stvoreni su svi uslovi za uspean rad na ovom podruju (izgradena vrua laboratorija sa svim potrebnim uredajima,
osposobljen odgovarajui kadar, uspostavljene veze sa drugim istraivakim centrima koji se ovom problematikom
bave). Od postupaka je izabran Purex postupak, te je podignuto laboratorijsko postrojenje na kome se ispituju razne
varijante tog postupka. U saradnji sa norvekim strunjacima izra en je idejni projekt jednog poluindustrijskog
postrojenja prerade. Radi se takode na razvoju uredaja za protustrujnu ekstrakciju.
Tehnoloki postupci prerade isluenog nuklearnog goriva razvijani su uporedo sa nuklearnim
energetskim reaktorima. Razlozi zbog kojih se vri prerada goriva mogu se uglavnom svesti na regeneraciju
neiskorienog fisibilnog materijala, dobijanje novih fisibilnih materijala, izdvajanje fisionih produkata i
proizvodnju transuranskih elemenata. Sastav isluenog goriva u mnogim sluajevima ekonomski oprav
dava, a kod oplodnih reaktora obavezno zahteva preradu.
Tehnoloki postupci prerade goriva koji se u svetu koriste ili se nalaze u fazi istraivanja mogu se
prema osnovnim karakteristikama podeliti na mokre i suve.
Kod mokrih postupaka, islueno gorivo se prvo rastvara, a potom se sukcesivno iz rastvora izdva
jaju eljene komponente.
Suvi postupci se izvode tako to se na povienim temperaturama (1001800C), komponente
goriva fizikim ili hemijskim procesima prevode u oblike, stanja ili sastav koji je pogodan za separaciju.
Danas se u svetu komercijalno vri prerada goriva mokrim postupcima, a suvi postupci se nalaze
u fazi istraivanja ili priprerne za realizaciju na industrijskoj skali.
Poetak rada na tehnologiji prerade goriva u Institutu datira od 1959. godine^ Tadanji nuklearno
energetski program postavio je pred strucnjake Instituta niz zadataka koji su se odnosili na preradu islu
enog goriva. Zadaci koje su preuzeli strunjaci tek oformljene Laboratorije za hemiju visoke aktivnosti
odnosili su se na: ,
izbor tehnolokog postupka
projektovanje i opremanje zgrade u kojoj bi se vrila prerada goriva i
eksperimentalni rad na dobijanju potrebnih fiziko hemijskih i tehnolokih parametara za
izgradnju poluindustrijskog, a kasnije i insdustrijskog postrojenja.
Celokupan dosadanji rad na tehnologiji prerade nuklearnog goriva moe se podeliti u dva dela:
I) Izbor tehnolokog postupka, eksperimentalni rad na laboratorijskom postrojenju, izrada idej
nog projekta poluindustrijskog postrojenja, provera ispravnosti postavki idejnog projekta i prerada islu
enog gorivnog elementa nuklearnog reaktora RA na laboratorijskom postrojenju.
I I ) Razvojno tehnoloki rad na uredajima za protivstrujnu ekstrakciju tipa tenost tenost
I z b o r t e h n o l o k o g p o s t u p k a i r a d n a l a b o r a t o r i j s k o m
p o s t r o j e n j u
S obzirom na tip reaktora i vrstu goriva koji su predvideni za nuklearnu elektranu, a na osnovu
studije ve tada primenjenih tehnolokih postupaka kao i trendova razvoja u ovoj oblasti, odlueno je da
se usvoji mokri postupak prerade goriva. Od mokrih postupaka izabran je Purex proces, kod koga se iz
azotno kiselog rastvora goriva, ekstrakcijom pomou razblaenog tri n butil fosfata vri izdvajanje urana
i plutonijuma od fisionih produkata, da bi se kasnije izvrilo njihovo naknadno preiavanje.
U okviru izabranog Purex procesa razradena je hemijsko tehnoloka shema. Razradi sheme pret
hodili su tehnoloki prorauni ekstrakdonih procesa pomou kojih su na osnovu odredenih karakteristika
polaznih rastvora izraunati sastavi finalnih produkata (1). Prikupljeni podaci posluili su kao osnova
22 V. Povasovr
W OOVOO VOOC 1 . SUO ZARASTVWWNJE
1 61 OCMO VODE
s
APSOBPCION6 KOLONA
I OOTOD REAGENASA 3. SU O ZAPOOCSAVANjE
M l 7 r t TP Kr i l [ i 4. S CO2AALKALNE OOPADNE T E J N O S I I
O S L A" N E 5 . S JOZAKI 5 ELE WPADi. C TEt NOS Tl
SI. 1
0
0 (0 WAKJC U7W4JfA ) . A4 S n W Âf f f 4 I U f N M U0 4AM
4. swar a Pumut vatsmuttoM
B. SUOCM Dk SKVH. M NJC DOI VEt it H PM 0 UKA7 A
C. SUDWT ZA Q OPA0 NE T CCHOSt r
Sl. 2
za postavljanje tehnikih zahteva kod konstrukcije i izrade laboratorijskih ure aja. Iste godine pristupilo
se projektovanju i izradu laboratorijskog postrojenja (2) koje se sastojalo iz dva dela i to dela za rastvaranje
goriva i dela za izvodenje separacionih procesa. Shematski prikaz postrojenja dat je na slikama 1 i 2.
Prilikom konstruisanja i izgradnje postrojenja vodilo se rauna da uz minimalne adaptacije ono
omogui ispitivanje raznih tehnolokih procesa prerade goriva. S obzirom na karakteristike laboratorijskog
postrojenja na njemu su se mogle izvoditi pojedine operacije uporedo i nezavisno jedne od drugih. Ekspe
rimentalni rad zapoeo je 1960. godine. Paralelno su vrena ispitivanja rastvaranja metalnog urana i sepa
racije urana od pojedinih fisionih produkata. Rastvaranje prirodnog metalnog urana vreno je u 12 M
HNO3 po diskontinualnom postupku uz uvodenje kiseonika u cilju regeneracije azotne kiseline. Prvi eks
perimenti vreni su sa neaktivnim uranom, a u 1961.^godini rastvaran je ozraeni uran ukupne aktivnosti
50 mCi. Dobijeni rastvori su posle podeavanja sastava prera ivani prema hemijsko tehnolokoj shemi
prvog ekstrakcionog ciklusa Purex procesa. Eksperimenti su pored tehnike provere laboratorijskog postro
jenja pruili podatke o brzini rastvaranja metalnog urana, o prinosima urana i plutonijuma, o separacionom
faktoru uran plutonijum i dekontaminacionim faktorima urana i plutonijuma u odnosu na fisione produk
te (1). Rezultati eksperimenata iskorieni su takode za odre ivanje osnovnih karakteristika laboratorijskih
ure aja. Minijaturni meai odvajai tipa Pump mix ,koji su upotrebljeni za protivstrujne ekstrakdone
procese bili su pouzdani pri radu, omoguili su kontinualno praenje ekstrakcionih procesa, a efikasnost
im je iznosila preko 80%.
Prerado isluenog nuklearnog goniva 2 3
U saradnji sa norvekim strunjacima iz NORATOM a a/s iz Osla i IFA iz Kjeller a u toku 1962
i 1963. godine izraden je idejni projekat poluindustrijskog postrojenja za preradu goriva (3). Izradi projekta
prethodila su teorijska razmatranja tehnolokog procesa i razrada hemijsko tehnoloke sheme prerade goriva
nuklearnog reaktora RA. Prema ovoj shemi gorivo se rastvara, tako to se prvo pomou rastvora natrijum
hidroksida uklanja aluminijumska obloga, a zatim se metalni uran rastvara u azotnoj kiselini. Separacioni
deo tehnolokog procesa predstavlja modifikaciju Purf x procesa a sastoji se od dva ekstrakciona ciklusa za
U ran i plutonijum i finalnog preiivanja uranskog prcdukta. Osnovne karakteristike predloenog procesa su:
viestruko pranje ekstrakta u prvom ekstrakcionom ciklusu, reciklisanje rafinata, refluksna ekstrakcija pluto
nijuma i korienje temperaturskih efekata kod ekstrakcije. Proraunima je planirano da se dobije separacioni
faktor uran plutonijum reda 10
5
, dekontaminacioni faktori za uran 6.10
6
, za plutonijum 2.10
6
i da koliine
aktivnih tenih odpadaka budu minimalne.
Kod projektovanja uredaja poluindustrijskog postrojenja planiran je diskontinualan tok procesa
rastvaranja goriva i kontinualan tok ekstrakcionih procesa. Osnovu postrojenja ine: sud za rastvaranje,
povratni kondenzator, puisne ekstrakcione kolone, uparivai, rezervoari, pumpe, kolone sa punjenjem i
sistem za uzimanje uzoraka. Projektom je predvideno da se uz izmene i dopune postrojenje moe koristiti
za preradu raznih vrsta goriva.
Eksperimentalna provera postavki datih u idejnom projektu obavljena je na laboratorijskom postro
jenju koje je prilago eno zahtevima hemijsko tehnoloke sheme date u idejnom projektu.
U toku 1964. i 1965. godine ispitivani su pojedini delovi tehnolokog procesa (4, 5, 6) korienjem
sintetskih rastvora goriva i aktivnostima na nivou obeleivaa. To su bili pripremni radovi koji su prethodili
preradi isluenog gorivnog elementa nuklearnog reaktora RA (7, 8, 9) koja je obavljena u 1966. i 1967. godini.
D a bi se ovo ostvarilo, tehnoloki proces je prilagoden uslovima koje prua laboratorijsko postrojenje i
unn>
a*
M EHAN1 KE
OPERACI JE
TRANSPORT DO
V R U KONORC
L
tRAMPORT
ISO'OtTROJCNIA 2A
RAtTVARAPMC
RAST' ARANJE
U It AHA U
A2QTH0J. K I H
kl
I
. I
Fittkim I
MOOUKTI I
CKS T RAKCUA
M CKt T AM CI JA
STOKIRANJE '
AKT IVNIH OOPAONIH
RASTVORA
T
HISELI
RAftfVOR
"I"
I
I I RASTVOR
I* ^Fi I iONI H PROOUKAm
Mil NMMMI
MMVOft
.J
[
I
TRETlllANJE
I ISLUZCH06
| EKS T RAJOS
ALKALflO i HI *
1CL0 RMRJC
S I . 3
24 V. Pavosovi
izvreni su potrebni tehnoloki prorauni. Na sl. 3 prikazana je uproena blok shema tehnolokog procesa
prerade. Gorivni element koji je prera en imao je sledee osnovne karakteristike:
teina urana
teina Al obloge
sagorevanje elementa
vreme hla enja
ukupna aktivnost
teina
2 3 5
U
teina
368 g
43 g
7500 1500 MWd/ t
1100 d
75 20 Ci
2,77 0,4 g
0,69 0,15 g
Rastvaranje Al obloge gorivnog elementa vreno je u 3 MNaOH prema jednaini:
Al + NaOH + H
2
O = NaAlO
2
+ 3/2 H
2
+ 106 kcal.
Metalni uran osloboden Al obloge rastvaran je u 8 M HNO3 na temperaturi 103 3C prema
sledeoj stehiometrijskoj jednaini:
4,07 HNOs + U + 0,98 O
2
= UO
2
(NO
3
)
2
+ 2,07 NO
2
+ 2,03 H
2
O
4 S0
to
I N
1 M
PROM ENA KOHC. URANA
8 PR0 M CNA
_ U
2 A PRAKJC
H33 (od)
e&mr
cor:
HHO3 1
~S3C
HSTVOR
" f OBJ
I 1 CCI KL
' iwrtJ
BEDUKC1 O.
STVOO
oRunsst i |
HJUTV4 RAC;
RATVO) I 1 4
Rt CKt TI UKC KM TVADkt
' CO cf
HI WJ3 H0 TDt BCLCiliA j CI BLU6
VHEM E t / h /
Sl. 4 Sl. 5
Analiza rezultata rastvaranja (7) pokazala je da u uslovima laboratorijskog postrojenja dolazi do poveanog
utroka azotne kiseline usled neefikasnosti povratnog kondenzatora u kome se vri regeneracija azotne
kiseline. Brzina rastvaranja urana bila je 23 puta vea od brzine koja je planirana u idejnom projektu.
Na sl. 4 prikazana je promena koncentracije urana i azotne kiseline sa vremenom. Ovakav tok procesa rastva
ranja uslovljen je oblikom i sastavom gorivnog elementa, a ukazao je na potrebu unoenja korekdja kod
prorauna brzine rastvaranja koji je dat u idejnom projektu.
Rastvor metalnog urana preraden je prema hemijsko tehnolokoj shemi prvog ekstrakcionog ciklusa
(8, 9) koja je prikazana na slid 5.
Eksperimentalni rezultati separadonih procesa dati su na sl. 6 i 7 .Oni pokazuju da je prinos urana
iznosio 99,83%, plutonijuma 99,81%. Dekontaminacioni faktor urana bio je 5.10
3
, plutonijuma 4.10
3
,
separacioni faktor uran plutonijum iznosio je 7,5.10
3
. Ovi rezultati se razlikuju od projektom planiranih
vrednosti u granicama eksperimentalne greke i predstavljaju najpotpuniju potvrdu ispravnosti postavki
koje su date u idejnom projektu.
Prerada isluenog nuklearnog gofliva 25
KOOeKONTAMINACIONI 0E0 ( HAHS)
OZNMCA RUTVOR
HAF
HSS
HN0, 1
2 WB
HAW
HAX
HSP
PHOTO*
ml/ mm
0. 2 3
0.1 S
0. 0* 5
0. 03
0. 5 2
1.30
1.34
UtTIKA
0/cm
1.384
1. 04S
1. 2 05
1. 2 73
1, 070
0. 832
0, 940
U
a/i
4 E0
0. 3
77.4
HNO
n
0. 6 6
1. 37
6 . 36
6 . 06
2.15
0. 12
Pu
mg/ I
1.19 1 0*
I.*)'
F. P
iAnin l
\ r i o"
7. 1 8 "
S. 4W
PARTIIONI DEO C1BX)
1BX
HNOs 2
HSP
1 8XP
1BU
0. 10
0. 05
1.3S
0. 15
1.28
1.012
1.193
0. 934
1.125
0. 935
71.6
15 .2
75 . 2
0, 1 0
6 . 00
0. 0 S
3. 00
0. 02
t. 6 S 10*
1.4 10>
2 J 10"*
.
5.7 10*
3,1 10*
1.4 W'
REEKSTRAKCIONI DEO ( 1 C)
1CX .
1BU
1 CU
1CW
1.38
1. 2 8
1.3 4
1.25
1.001
0. 935
1 A92
0. 6 36
75, 2
6 9 . 0
0. 001
0J02 1
0. 01
0002
2 . 8 "
2 A1 0 *
A XT*
1.4 10*
a A t o'
SI. 6
TABE LA 2
NAZI V
KOOEKONrAMINACIJA
PARTICIJA
REEKSTRAKCIJA
PRINOS
URANA 7.
99. 83
> 99. 99
PLUTONIJUMX
99,81
99, 98
TABELA 3
NAZI V
KODEKONTAMNACIJA
IEKSTRAKCIONI CIKLUS
DEKONTAMINACIONI
FAKTOR tAf)
U
5 . 8 10
3
7. 8 1 0*
Pu
5 .3 1 0
3
6 , 5 1 0
3
S I. 7
26 V. Povdsovi
R a z v o j n o t e h n o l o k i r a d n a u r e d a j i m a z a p r o t u s t r u j n u e k s t r a k c i j u
Razvojno tehnoloki rad na uredajima za protustrujne ekstrakcione procese zapoeo je ispitivanjem
minijaturnih meaa odvajaa tipa Pump mix, a u okviru izabranog tehnolokog procesa. Izvrena su
ispitivanja i odre ivanje optimalnih hidrodinamikih uslova rada a kasnije je odre ena i njihova efikasnost.
0 ovome je bilo rei ranije.
Nastavak hemijsko inenjerskih istraivanja u ovoj oblasti predstavlja izrada poluindustrijske opitne
stanice sa pulsnim kolonama (10). Opitna stanica je izgradena u saradnji sa IFA, Kjeller, Norveka, u 1964
godini. Stanica je trebalo da omogui pored sticanja osnovnih hemijsko inenjerskih znanja i ispitivanja
uproenih hemijsko tehnolokih shema prerade goriva na poluindustrijskoj skali. Shematski prikaz opitne
stanice dat je na sl. 8. U literaturi postoje brojne studije o uticaju osnovnih parametara na efikasnost i kapa~
citet pulsnih kolona, ali je iskustvo pokazalo da su eksperimentalna odre ivanja u okviru odredenog tehno
lokog procesa najegzaktnija. Na sistemu uranil nitrat voda azotna kiselina razblaeni tri n butil
fosfat izvrena su ispitivanja efikasnosti kolona za ekstrakciju i reekstrakciju u zavisnosti od amplitude
1 frekvence pulsnog talasa i ukupnog protoka tenih faza (11, 12, 13). Na sl. 9 prikazana je shema ekstrakcioncg
i reekstrakcionog procesa.
HAS
3.3 Jt/ V
HAF
1.0 H HNQ,
30X rs*
\ IS'C
cx
3 8 Ml
ACCT. BOAA

HAP
) 7 JllH
n r U/ JI . eo'c
Sl. 8
1 8 u i s mao ui> OTUMHUB HPOS
Sl. 9
Eksperimentalna odre ivanja kapadteta pulsnih kolona vrena su u zavisnosti od amplitude i
frekvence pulsnih talasa i odnosa protoka tenih faza. Za ova ispitivanja korien je sistem azotna kiselina
razblaeni tri n butil fosfat. Pojava emulzionog plavljenja koja ograniava kapacitet puisne kolone odre
divanja je metodom kontinualnog merenja sadraja dispergovane faze u koloni. Rezultati eksperimenata
iskorieni su za izvodenje korelacije u kojoj je ukupna brzina proticanja kroz kolonu u momentu plavljenja
data u zavisnosti od radnih uslova. Analiza rezultata eksperimentalnih odredivanja dala je podatke o opti
malnim uslovima rada pulsnih kolona u okviru ispitivanog tehnolokog procesa (12, 13).
U toku 1967. god. izradena je teorijska studija ekstrapolacije meaa odvajaa tipa Pump Mix (14).
Studija je obavljena u okviru Purex procesa na osnovu teorije slinosti i modeliranja. Minijaturni ekstraktor
koji su razvili Alter i saradnici, ekstrapolisan je za faktore 10 i 20. Teorijskim razmatranjem dobijeni su
parametri na osnovu kojih su konstruisani, a kasnije i izradeni jedinini stupnjevi modela i prototipova
ekstraktora. Shematski prikaz jedininih stupnjevai aparature dat je na slikama 10 i 11. U toku poslednje dve
godine na jedininim stupnjevima vre se komparativna hidrodinamika i masenoprenosna istraivanja koja
treba da pokau u kojoj meri su ispravne usvojene teorijske postavke koje su primenjene kod ekstrapolacije
ove vrste uredaja.
Prerada isluenag iwklearnog goniva 27
(xjo
CtCRO
WHOM UHtlJt
MW1 M MWJMJC
MCI I VW OTVO
mi! I UI rue
itutiul nil
n<t refct rare
ill! TCIKC na
MS JCOMAIUmmiv wiibk Mumni; , \ ncztmui
MOTM HIVOMtHi
HOUt aiU OUTUJA ^C
r
FUMft
nuLinut
M>TOI munjt laauiu
it* rsu
SI. 10 Si. 11
Ab s t r a c t
WORK ON FUEL REPROCESSING ATTHE BORIS KIDRI I NSTI TU TE OF NUCLEAR
SCIENCES, VINA, YUGOSLAVIA
V. Pavasovi
Boris Kidri Institute ofNuclear Sciences, Vina
Activity in the region of fuel reprocessing since 1959 up to now has been reported. During that
period all necessary conditions were created to enable successful work in that domain (hot laboratory with
all necessary devices was constructed, the corresponding staff was trained, also the connections with other
research centers were established dealing with these problems). Among the procedures Purex procedure
was selected and laboratory plant was constructed to investigate different variants of this procedure. A pre
project has been made in cooperation with the Norway experts covering semi industrial reprocessing plant
A device for countercurrent extraction is also under development.
L I T E R A T U R A
1. G a l I., A. R u va r a c , JugoslowianskoPolskie kolokwium, Dotyczace Zagadnien Ekstrakcii Wtechice Jadrowej
Kowary 1961. str. 223
2. G a l I., i saradnici, Tehnika, 19, 600 (1967)
3. G a u d e r n a c k B., I. G a l , J. F a l n e s , E. J u 1 s r u d, A. R u v a r a c, 3rd Int. Conf. Peaceful Uses At.
Energy, Geneva 1958, Vol. 17, str. 293
4. To l i A., Tehnika 22, 153 (1967)
28 V. PavasovK
5. T o l i e A., i saradnici, IBK 154 (1966)
*6. T o l i A., A. R u v a r a c , V. P a va s o vi , IBK 574 (1967)
7. P a v a s o v i V., A. T o l i e, . P e t k o v i , IBK 575 (1967)
8. T o l i A., i saradnici, Zbomik materijala sa Simpozijuma o hemijskom inenjerstvu, Beograd (1967)
9. T o l i A., V. P a va s o vi , Materijali Simpozijuma SEV, Karlove Vary, ehoslovaka, KB 68/ 11, str. 121 (1968)
10. G a u d e r n a c k B., A. T o l i e , Internal Report IFA, Kjeller, PM 96 (1965)
11. G a u d e r n a c k B., B. S t o r k , A. T o l i e, Report IFA, Kjeller, KI R 87 (1965)
12. S t o r k B., A. T o l i , V. P a va s o vi , Materijali Simpozijuma SEV, Karlove Vary, ehoslovaka, KB 68/ 7,
str. 77 (1968)
13. S t o r k B., V. P a i j a s o vi e , Work Report IFA Kjeller, CH 24 (1967)
14. T o l i e A., A. e r ma k , Materijali Simpozijuma SEV, Karlove Vary, ehoslovaka, KB 68/ 8, str. 93 (1968)
CS06RA559
HEMIJA TRANSURANSKIH ELEMENATA
D. Cvjetianin
Daje se pregled rada na hemiji transuranskih elemenata u Institutu Boris Kidri" u Vini. Aktivnost u ovo
oblastije bila usmerena na: a) razvoj metodaza odvajanje, preiavanje i odredivanje plutonijuma i drugih tran
surana i b) razvojni rad na dobijanju PuO2 i P11O2 UO2.
Transuranski dementi, tj. elementi rednih brojeva veih od 92, ne nalaze se u prirodi u merljivim
koliinama a dobijaju se vetaki, putem nuklearnih transformacija. Ova grupa elemenata, prema nekim
sadanjim shvatanjima, pripada nizu aktinida (1).
Poznavanje hemije aktinida, u prvom redu torijuma, urana i plutonijuma, od ogromnog je znaaja
za realizaciju primene nuklearne energije. Treba naglasiti da je reaktorski program uslovio razvoj nuklearne
tehnologije. U torn razvoju dobijeno je za aktinidne elemente obilje fiziko hemijskih podataka koji su od
znaaja ne samo za procesnu hemiju nuklearnih materijala, ve i od opteg znaaja za savremenu hemiju.
Isto tako, istraivanjem u oblasti hemije ovih elemenata dolo se do znaajnih rezultata koji su od interesa
ne samo za hemijske nauke ve i za tehnologije nuklearnih materijala. Transuranski elementi u tim istrai
vanjima zauzimaju vrlo znaajno mesto.
Transuranski elementi su radioaktivni. Prema tome, za rad sa ovim elementima pored radiohemiara
potrebne su laboratorije odredenog tipa kao i odgovarajua oprema da bi se rad odvijao bezbedno.
Treba pomenuti da su saradnici Instituta stekli prva iskustva u radu sa radioaktivnim elementima
pod rukovodstvom prof. P. Savia. Prve radove sa plutonijumom (25) saradnici Instituta su obavili u
Nuklearnom institutu u Norvekoj (19561957 god.). U to vreme u naem Instituta gradio se reaktor
i planirala izgradnja Vrue laboratorije.
Rad na hemiji transuranskih elemenata u Institutu je zapoet 1959. god. i bio je vezan za program
prerade goriva. Trebalo je izvriti izbor postupka za dobijanje hemijski i radiohemijski istog plutonijuma
i opremiti laboratoriju za rad sa plutonijumom. U prvo vreme, u vrlo skromnim razmerama, bila je osposob
ljena mala laboratorija (2 boksa) za rad sa plutonijumom u bivoj radiohemijskoj laboratoriji (tzv. Hladnjai).
Tu je zapoet rad na plutonijumu. U isto vreme mislilo se na opremu laboratorije koja je bila u izgradnji.
Tek izgradnjom Laboratorije za hemiju visoke aktivnosti i nabavkom potrebne opreme i instrumentacije
(1961. god.), mogao je u pravom smislu da se normalno obavlja rad na plutonijumu.
Dosadanji rad na hemiji transuranskih elemenata bio je usmeren na:
I . Razvoj metoda za odvajanje, preiavanje i odredivanje plutonijuma i drugih transurana;
I I . Razvojni rad na dobijanju PuO
2
i PuO
2
UO2.
I . R a z v o j m e t o d a za o d v a j a n j e , p r e i a v a n j e i o d r e d i v a n j e
p l u t o n i j u m a i d r u g i h t r a n s u r a n a
Jedan od prvih zadataka, koji je bio u vezi s programom prerade ozraenog goriva, sastojao se u
razvoju metode za dobijanje hemijski i radiohemijski istog plutonijuma. Naime, sirovi rastvor plutonijuma,
dobijen preradom goriva protivstrujnom ekstrakcijom (Purex proces), proces koji je kod nas bio usvojen,
sadri znatne koliine urana, gvoda, neke fisione produkte, kao i elemente koji su preli u rastvor korozijom
konstrukcionih materijala. Za preiavanje plutonijuma od navedenih neistoa kao i njegovo koncentrovanje
s uspehom se koriste jonski izmenjivai. Naroito dobro preiavanje plutonijuma postie se anjonskom
izmenom na povienoj temperaturi (6). Primenom anjonske izmene u preradi sirovog rastvora plutonijuma
iz Purex procesa dobijaju se zadovoljavajui rezultati. Ekstrakcija i anjonska izmena daju: DFz
r
Nb =
= 1,8. 10
8
, DFR
U
.Rh = 2,3 . 10
9
, dok drugifisioni produkti nisu detektovani uplutonijum produktu (7).
Polazei od mogunosti koje prua anjonska izmena u procesu preiavanja plutonijuma, opredelili smo
se za nju.
30 D. Cvjetianiin
Postupak preiavanja plutonijuma metodom anjonske izmene razvijen je u prvo vreme radom sa
sintetskim smeama. U to vreme razvijen je i postupak izdvajanja Am
3+
od P u
4 +
metodom anjonske izmene
(8). Ovaj postupak je omoguio odre ivanje sadraja
24 1
Am, 238p
u
j ^
a o
i 24ip
u u
uzorcima plutonijuma. Dalji
radovi na ispitivanju ponaanja Np i Th kod anjonske izmene su pokazali da se proces, to se tie Th, mora
modifikovati. Ispitivanjem ponaanja pomenutih elemenata pri procesima anjonske izmene se ddlo do
postupka medusobnog odvajanja Am
3+
, NpO2
2+
, Th
4 +
i Pu
4 +
(9).
Na osnovu svih tih radova dat je postupak preiavanja sirovog rastvora plutonijuma, koji je
dobijen u laboratorijskom postrojenju prerade (10), u dva ciklusa. U prvom ciklusu plutonijum se preiava
od urana, gvoda i prisutnih fisionih produkata. Postupak se sastoji u sledeem: plutonijum se kondicionira
na Pu
4
+ i adsorbuje na anjonski izmenjiva iz 7,2 M H NO3; U, Fe i fisioni produkti se spiraju sa kolone
anjonskog izmenjivaa sa 7,2 M H NO3. Nakon toga plutonijum se spira sa 0,35 M HNO3. U drugom
ciklusu plutonijum se dalje preiava od prisutnih neistoa (na isti nain kao u prvom ciklusu) i odvaja
torijum. Th se spira sa kolone anjonskog izmenjivaa sa 4 M HNO3. Pri tim uslovima Pu je jo adsorbovan
na koloni anjonskog izmenjivaa. Na kraju, kao i u prvom ciklusu, Pu se spira sa 0,35 M H NOs. Na ova,
nain, iz sirovih rastvora plutonijuma, izdvojeno je i preieno oko 0,5 g plutonijuma. Prinos plutonijuma
u prvom ciklusu iznosio je 98,75 99, 98%. U drugom ciklusu prinos se kretao od 99,70 99, 95%.
DFR UR h (jedini fisioni produkti prisutni u sirovom rastvoru plutonijuma) zavise u mnogome od predisto
rije sirovog rastvora. Ukupni DFR
U
_R h bill su izmedu 2,53 . 10
3
i 1,1 . 10
4
(11).
Da bi se sav, gore pomenuti posao mogao uspeno obaviti bilo je potrebno usvojiti ili razviti odgo
varajue analitike metode, kako hemijske tako i radiohemijske. Titrimetrijski su odredivani plutonijum,
uran i gvo e. Za identifikaciju i odredivanje udela alfa ili gama aktivnosti pojedinih radionuklida koriena
je alfa odnosno gama spektrometrijska analiza. Identifikacija nekih beta emitera (
234
Th) vrena je preko
dometa |3 estica u aluminijumu i vremena poluraspada. Za alfa spektrometrijska odredivanja neophodno je
da su izvori tanki, homogeni i da dobro prijanjaju za podlogu. Za pripremu ovakvih izvora koriena je tehnika
homogenizacije kao i elektrodepozicija (12). Svi ovi radovi koji se odnose na analitiku radioaktivnih materijala
vanredno su nam bili korisni u naem daljnjem radu.
Organski anjonski izmenjivai su se pokazali, s hemijske take gledita kao vanredno pogodni za
preiavanje i koncentrovanje rastvora plutonijuma. Njihova radijaciona stabilnost nije medutim na zavidnoj
visini. Zbog toga se uopte u svetu, pa i kod nas, pridavao veliki znaaj neorganskim izmenjivaima. Oni su
selektivni, radijaciono i termiki su stabilniji od organskih izmenjivaa, to ih ini pogodnim za odvajanje
radioaktivnih elemenata iz rastvora.
U Institutu je, u ovoj oblasti, radeno na izuavanju adsorpcije Pu, U i fisionih produkata na cirko
nijum fosfatu (13), cirkonijum pirofosfatu (14) i silika gelu impregniranom cirkonijum pirofosfatom (15).
U dosadanjem radu izuavana je i ekstrakcija Pu, Np i Am iz azotno kiselih rastvora nitrometanom
(16,17). Utvrdeno je da u sastav ekstrahovanog solvata P u
4 +
ulazi 8, a u sastav solvata PuC>2
2+
6 molekula
nitrometana (16).
R adeno je i na izuavanju efekta meanih organskih ekstragenasa u reverzno faznoj hromatografiji
kod Am^ i nekih lantanida. Odreden je sastav nagradenih ternernih kompleksa i nadeni su optimalni uslovi
za medusobnu separaciju pomenutih jona (18).
U poslednje vreme rad je orijentisan i na izuavanje hidrolize nekih aktinida kao i ekstrakcije
koloidnog Pu ( I V) .
I I . R a z v o j n i r a d n a d o b i j a n j u PuO2 i PuOa UO2
Plutonijumska goriva kao vrlo perspektivna goriva kako za brze tako i za termalne reaktore, predmet
su intenzivnih istraivanja u svetu. Za sada izgleda da e gorivo koje e se u bliskoj budunosti komercijalno
proizvoditi verovatno biti na bazi smee oksida urana i plutonijuma. Izgleda da ovakvo goviro ima i da e
imati veu primenljivost, tehnoloki gledano, nego druga mogua goriva (na bazi karbida, suspenzija, legura),
mada je potrebno jo dosta istraivakog rada da bi se dolo do pouzdanih zakljuaka.
Na ovom polju rada u I nstitutu se, nakon to je bila data studija 0 stanju na ovom podruqu (19),
prelo na eksperimentalni rad na dobijanju meanog oksida UO
2
PUO Ovim radom elelo se razjasniti
pitanje homogenosti dobijenih produkata, koja je od bitne vanosti za jako obogaena goriva.
Pokazano je da se metodom koprecipitacije urana i plutonijuma amonijakom, pri datim uslovima,
a zatim redukcijom koprecipitata, u struji 16,5% H2 + N2, na 800C, u vremenu od 2 asa, dobijaju vrsti
rastvori (Pu, U) O2 (20). Sadraj PuOj u ovim uzorcima iznosio je priblino 42 te. % PuC>2 u (Pu, U) O2.
U poslednje vreme sve vise panje se posveuje sol gel postupcima za dobijanje oksida plutonijuma,
urana, torijuma kao i njihovih smea. Pomenute okside je mogue dobiti i u obliku mikrosfera definisanih
veliina i velike specifine teine. Sol gel postupci imaju zbog toga potencijalnu vrednost u tehnologiji
nuklearnih materijala.
U Institutu se, od prole godine, radi i u ovoj oblasti. Za sada radi se samo na postupku dobijanja
stabilnog sola plutonijuma (21). U nuklearnom Institutu Joef Stefan" u Ljubljani radi se na dobijanju
Hemiiljia t ransuramskih el emenat a 31
sola urana. Planirano je da se zajednikim radom realizuje postupak za dobijanje PuO2 UO2 mikrosfera
pogodnih za dobijanje gorivnih elemenata metodom vibracionog kompaktiranja.
Na kraju treba naglasiti da je rad na sol gel postupcima otvorio iroko polje rada i postavio niz
interesantnih pitanja iz oblasti hemije koloida. Na ta pitanja potrebno je odgovoriti ako se eli doi do
pouzdanih parametara, tako vanih za tehnologiju nuldearnih materijala.
Ab s t r a c t
CHEMISTRY OF TRANSURANIUM ELEMENTS AT THE BORIS KI DRI I NSTI TUTE OF
NUCLEAR SCIENCES AT VINA, YUGOSLAVIA
D. Cvjetianin
A survey of the work on chemistry of transuranium elements at the Boris Kidri Institute, Vina,
is given. The activity in this field was directed to: a) development of separation methods, purification and
determination of plutonium and other transuranium elements, and b) development in obtaining P O
and PuO
2
UO
2
.
L I T E R A T U R A
1. K a t z J. J., G. T. S e a b o r g, The Chemistry of the Actinide Elements, Methuen & Co. LTD . , London, 1957
2. D i z d a r Z., D. H. W. den Bo e r , Purification of Plutonium by a Cation Exchanger, J. Inorg. Nucl. Chem.,
3, 323 (1956)
3. D. H., W. d e n Bo e r Z. D i z d a r, On the Isolation of Plutonium by a Solvent Extraction Method, JENER
Report 45 (1956)
4. C v j e t i a n i n D., N. C v j e t i a n i n , Separation of U and Pu from Zr, N b, Ru and Cs on a Column of Man
ganese Dioxide, JENER Report 54 (1958)
5. C v j e t i a n i n D. , Separation of U (VI), Pu (VI) and Pu (IV) from Zr and N b on a Column of Silica Gel,
JENER Report 57 (1958)
6. R ya n J. L., and E . J . Wh e e l wr i g h t , Recovery and Purification of Plutonium by Anion Exchange, Ind.
Eng. Chem., 51, 60 (1959)
7. R ya n J. L. and E. J. Wh e e l wr i g h t , Application of Anion Exchange to the Reprocessing of Plutonium,
Proc. Intern. Conference Peaceful Uses of Atomic Energy, Geneva, 17, 137 (1958)
8. C v j e t i a n i n D., S. R a t k o vi , Separation of Americium from Plutonium by Anion Exchange, Bull. Inst.
Nucl. Sci. Boris Kidri", Beograd, 16, (4), 223 (1965)
9. C v j e t i a n i n D., S. R a t k o vi , Odvajanje Am, N p, Th i Pu metodom anjonske izmene, I I Jugoslovenski
kongres za istu i primenjenu hemiju, Beograd, juni 1966.
10. T o 1 i A., V. P a va s o vi , Prerada isluenog goriva nuklearnog reaktora na laboratorijskom postrojenju, Nukle
arna energija, 2, 21 (1968)
11. C v j e t i a n i n D., Preiavanje plutonijuma metodcm anjonske izmene, Simpozijum o preradi isluenog nukle
arnog goriva, Karlove Vari, 26. 2.2. 3. 1968.
12. C v j e t i a n i n D. , V. Bu l o vi , K. Z mb o v, Isotope Analysis of Uranium Samples by Alpha Spectrometry,
Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", Beograd, 16 (4), 233 (1965)
13. G a l I., A. R u va r a c , The Separation of Plutonium from Uranium and Fission Products on Zirconium Phosphate
Columns, J. Chromatog., 13, ,549 (1964)
14. C v j e t i a n i n D. , N. M i 1 i , Separation of Plutonium from Uranium and Fission Products on Zirconium
Pyrophosphate, Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", Beograd, 15 (2), 73 (1964)
15. C v j e t i a n i n D. , P. J a n i i j e vi , Adsorpcija plutonijuma, neptunijuma, urana i dugoiveih fisionih pro
dukata na silika gelu impregniranom cirkonijum pirofosfatom, I I Jugoslovenski kongres za istu i primenjenu hemiju,
Beograd, juni 1966.
16. Mi l i e N., Ekstrakcija plutonijuma' nitrometanom, Glasnik hem. drutva, Beograd (u tampi).
17. M i 1 i N.j Solvent Extraction of Some Actinides and Fission Products by Nitromethane, Anal. Chim. Acta, 42 (1),
160 (1968) . . . .
18. C . vj e t i c a n i n N., Synergism in the Reversed phase Partition Chromatography of Americium, Cerium and Lant
hanum, J. Chromatog., 34, 520 (1968)
19. M i l i N , P. J a n i i j e vi , R. D e l e t i , B . i va n o v i , D. C v j e t i a n i n, J. S t a me n k o vi e
Keramiko nuklearno gorivo na bazi PUO2 UO2, IBK>395, 1965
20. C v j e t i a n i n D., N. M i l i , N. C v j e t i an i n , S. M al i , Production of PuO
2
U0
2
Powders, IBK
636, 1968 .
21. C vj e t i . a n i n D. , N. Mi' Ti, N. C v j e t i a n i n, piobijarije Pu (IV) sola, I Jugoslovenski kongres za
iridustrijsku hemiju, Beogradj juni 1969.
CS06RA560
OBRADA RADIOAKTIVNIH OTPADNIH VODA
O. Jankovi
Dat je prikaz dosadanjeg rada na problemima dekontaminacije i odlaganja radioaktivnih otpadnih voda. Opisani
su postupci sakupljanja i odlaganja nastalih radioaktivnih otpadnih voda. Dat je pregled ispitivanih i razvijanih
metoda koprecipitacije taloenja i jonske izmene za uklanjanje radionuklida iz otpadnih voda. Prikazana je shema
eksperimentalnog postrojenja baziranog na procastma taloenja i jonske izmene, kapaciteta 100 1/as, koje treba
da bude puteno u pogon krajem 1969. godine.
Na problemima dekontaminacije i odlaganja radioaktivnih otpadaka poelo je u svetu da se radi
oko 1950. godine, tj. u vreme kada je zapoeta iroka primena nuklearne energije. Kako koliina aktivnosti,
zapremine i vrste radioaktivnih otpadaka svakodnevno rastu, njihova dekontaminacija i odlaganje predstavlja
veoma sloen i aktuelan problem.
Rad na problemima dekontaminacije i odlaganja radioaktivnih otpadaka zapoet je u IBK 1959. god.
kada je u okviru Laboratorije za zatitu od zraenja, formiran poseban odsek za obradu radioaktivnih otpadnih
voda. Tadanji program Laboratorije za zatitu od zraenja postavio je kao osnovni zadatak ovom Odseku:
da organizuje, izgradi i istrauje sve to je potrebno za sakupljanje, transport, uskladitenje,
metrologiju, dekontaminaciju i odlaganje radioaktivnih otpadnih voda nastalih u laboratorijama i reak
torima Instituta.
Prvih godina teite rada bilo je na stvaranju materijalnih uslova za obavljanje operativnih poslova
u okviru Instituta. U torn periodu reavan je niz problema vezanih za sakupljanje i odlaganje radioaktivnih
otpadnih voda, koje nastaju u laboratorijama i reaktorima Instituta ( 1, 2). Naporedo s ovim, postavljene su
i razvijene metode za merenje aktivnosti (3) i za druge analize potrebne za kategorizaciju radioaktivnih
otpadnih voda (4). Istovremeno radilo se na literaturnom upoznavanju i analizi postojeih postupaka i metoda
za dekontaminaciju radioaktivnih otpadnih voda kao i na ispitivanju i razvijanju novih postupaka i metoda
uslovljenih specifini msastavom radioaktivnih otpadnih voda nastalih ili se oekivalo da e nastati u IBK.
Isto tako, obavljen je obiman studijski rad na prouavanju i analiziranju postrojenja za obradu radioaktivnih
otpadnih voda u inostranim nuklearnim centrima u cilju izgradnje sopstvenog eksperimentalnog postrojenja,
koje treba da poslui za istraivanja i razvoj procesa i tehnologije za obradu radioaktivnih otpadnih voda
( 5, 6, 7).
1. R a d i o a k t i v n e ' o t p a d n e v o d e u IBK
1.1. Poreklo otpadnih voda. Radioaktivne otpadne vode u IBK nastaju iz istraivakih laboratorija i iz
rutinskih radova i pogona Instituta (proizvodnja izotopa, dekontaminacija opreme, reaktor i si.).
1.2. Hemijski i radiohemijski sastav otpadnih voda. Hemijski i radiohemijski sastav kao i specif ina aktivnost
otpadnih voda promenljivog su karaktera, to je i normalno budui da potiu iz istraivakih laboratorija
sa veoma razliitom problematikom. Pored toga, zbog promene postupaka, karakter otpadnih voda u okviru
pojedinih laboratorija se menja.
Radioaktivne otpadne vode uglavnom su vodeni rastvori raznih soli, neorganskih kiselina i baza,
pa im se pH vrednosti kreu u najirim granicama. Rastvarai: organske kiseline, ulja i druge organske
materije javljaju se kao otpadne vode u relativno malim koliinama. Kompleksoni, razni deterdenti, kao i
neka druga organska jedinjenja predstavljaju posebnu vrstu otpadnih voda koje nastaju iz rada na dekon
taminaciji opreme ili pri likvidaciji nekih akcidenata.
Kao radioaktivne komponezite u otpadnim vodatna uglavnom se nalaze
137
Cs,
8 9
+
90
Sr,
60
Co,
1 8 1
I , smea radioizotopa telura,
32
P,
3 5
S,
5L
Gr, a zititn u dosta milim koliinama radioizotopi iz familije U Ra
Obrada radioaktivrrih otpadnih voda 33
1.3. Aktivnosti i zapremina otpadnih voda. Evidencija o zapreminama, aktivnostima, hemijskora i radio
hemijskom sastavu otpadnih voda nastalih u IBK vodi se od 1963. god. Do tog perioda nastalo je oko 500 1
radioaktivnih otpadnih voda (smea dugo i kratkoiveih izotopa) ija je ukupna aktivnost iznosila oko 2,5 Ci.
Pregled aktivnosti i zapremina radioaktivnih otpadnih voda nastalih u IBK od 1963. do kraja 1968.
godine dat je na Tabl. 1. i si. 1.
T a b e l a 1.
Pregled nast alih radioakt ivnih ot padnih voda u I BK po godinama u periodu 1963. 1968. god.
. Godina
1963
1964
1965
1966
1967
1968
U ku p n o :
Kratkoivei
radionuklidi
aktivnost, Ci
6,2
23,0
63,3
52,7
1,8
11,3
158,3
Dugoivei
radionuklidi
zaprem. m
3
0,5
1,0
0,9
0,5
0,5
0,8
4,2
aktivnost Ci
143,2
18,1
0,9
276,1
71,3
7,2
516,8
zaprem. m
3
440
20,5
19,7
18,4
9,2
16,6
524,4
aktivnost
149,4
41,1
64,2
328,8
73,1
18,5
675,1
U kupno
Ci zaprem. m
3
440,5
21,5
20,6
18,9
9,7
17,5
528,6
360
340
320
300
280
260
240
220
2 0 0
180
160
1 4 0
120
0 0
80
60
40
20
Ci
1440 m
3
) (19.1rrf) ( 20, 6 m
5
) (18$nrf) dOrrf ) | (17,5rn)
1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969
GODINA
SI. 1. Nastajanje radioaktivnih otpadnih voda u IBK
u periodu 19631968. godine
34 O. Jankiovi
Srednje godinje specifine aktivnosti su relativno niske, reda 10 p.Ci/ ml, u nekim sluajevima
specifina aktivnost stokiranih rastvora iznosila je oko 0,1 Ci/ ml.
2. S a k u p l j a n j e i r a z v r s t a v a n j e r a d i o a k t i v n i h o t p a d n i h v o d a
Za odvodenje i sakupljanje radioaktivnih otpadnih voda koriste se sistemi: specijalna kanalizacija
i sudovi boce (1, 2). Specijalna kanalizacija kojom se odvode radioaktivne otpadne vode iz reaktora RA (1)
vezanajeza4bazena od nerdajueg elika i betona ukopana u zemlju. Zapremina svakog rezervoara je 300 m
3
.
Sa ovim bazenima povezana je i specijalna kanalizacija Laboratorije za visoku aktivnost. Prema stepenu
aktivnosti i vrsti radioizotopa otpadne vode se odvode u jedan od bazena. Za sakupljanje otpadnih voda na
onim mestima gde ne postoji specijalna kanalizacija, kao i za otpadne vode srednjih i viih specifinih aktiv
nosti nastalih iz procesa proizvodnje radioizotopa koriste se posude od plastine materije III od ner ajueg
lima. Zapremine posuda boca od plastinih materija iznose 10100 1, a metalnih posuda 150 1. Za sve
tipove boca i specijalnih sudova, izuzev najveih, izradeni su zatitni kontejneri od olova ili barita.
U cilju racionalnijeg korienja raspoloivih kapaciteta za skladitenje, otpadne vode se razvrstavaju
prema specifinoj aktivnosti, vrsti zraenja i vremenu poluraspada. Za odredivanje aktivnosti se koristi
rutinska metoda (3).
3. P o s t u p a k sa s a k u p l j e n i m o t p a d n i m v o d a m a
Za sada se u IBK kao postupci za obradu radioaktivnih otpadnih voda koriste odleavanje, razbla
enje i stokiranje, jer eksperimentalno postrojenje jo nije puteno u pogon.
Odleavanje kao jedan od postupaka za obradu otpadnih voda se sprovodi sa izotopima kratkog
vremena poluraspada. U I BK to se odnosi na
198
Au,
i 3 1
I ,
3 2
P,
5 1
Cr . Otpadne vode u kojima se nalaze ovi
radioizotopi odleavaju dotle dok aktivnost prirodnim raspadom ne padne na nivo kada se one mogu ispustiti
u kanalizaciju.
Razblaivanje je primenjeno na nisko aktivne otpadne vode sa kratkoiveim izotopima.
Od 1964 do 1968. godine isputeno je u kanalizaciju 330 m
3
, ukupne aktivnosti 8,1 mCi.
Na stokiranju se danas nalazi oko 200 m
3
, sa aktivnou 620 Ci (dugoiveih 425 Ci).
4. I s t r a i v a n j e i r a z v o j m e t o d a za o b r a d u r a d i o a k t i v n i h o t p a d n i h vo d a
Rad na istraivanju usmeren je na ispitivanje novih ili usavravanje ve postojeih metoda za ukla
njanje radionuklida iz otpadnih voda koje nastaju ili se oekuje da e nastati u IBK. U torn cilju ispitivani su
neki postupci za uklanjanje
13 7
Cs,
90
Sr i
8 9
Sr i
6 0
Co. Ovi postupci odnose se na procese koprecipitacije
taloenja i jonske izmene.
4.1. Povlaenje radionuklida malo raswornim talozima
4.1.1. Povlaenje
8 9
Sr i
1 3 7
Cs oksihidratom gvozda (8). Taloenjem Fe (OH)3 iz mekih" (manje od 20
ppm Ca) sintetskih otpadnih voda, moe da se ukloni vise od 99%
8 9
Sr sa 200 ppm F e
3 +
u sredini 9,5 < pH
< 11,0. Prisustvo Ca++ u otpadnim vodama smanjuje povlaenje
89
Sr na 020%, tako da je taloenje
Fe (OH)3 sa Ca (OH)2 neefikasno za uklanjanje radioaktivnog stroncijuma. Iz esmenske vode koja sadri
71,4 ppm Ca (ili 10 d) da bi se uklonilo ~ 99%
89
Sr (bez nosaa), potrebno je istaloiti 400 ppm Fe
34
"
na pH 10,5 (sa NaOH). Uklanjanje
1 3 7
Cs je kao to se i oekivalo neznatno.
4.1.2. Uklanjanje radioaktivnog stroncijuma taloenjem SrCO3 (Sr
2
"*" dodat kao izotopni nosac) i CaCO3 (1).
Za uklanjanje radioaktivnog stroncijuma iz otpadnih voda, ispitano je njegovo povlaenje sa obrazovanim
talogom smee SrCO3 i CaCO3, kao i sa talozima koji se obrazuju u dva stupnja": prvo se istaloi SrCO3,
a zatim CaCO3. Najvee uklanjanje
89
Sr ( F d ~ 1000) ostvareno je pri taloenju u dva stupnja, dok je za
isteuslovepriistovremenomtaloenju SrCO3i Ca CO3F d ~ 200. Zataloenje je upotrebljen Sr
2+
2x 10"
3
M (174 ppm), Ca
2
+ 2x 10"
3
M i N a
2
CO
3
3 X 10"
2
M n a pH 10,5 11,5. Prisustvo 1 N NaNOs smanjuje
Fd na oko 40, ali taloenjem u dva stupnja faktori dekontaminacije imaju relativno dosta visoke vrednosti
koje se kreu do 300. Prouavanje mehanizma povlaenja radioaktivnog stroncijuma brzim taloenjem
CaCO3 (10) pokazalo je da se mikrokoncentracije Sr
2+
povlae talogom CaCOs obrazujui heterogene meo
vite kristale.
4.1.3. Uklanjanje smee radioizotopa telura iz otpadnih voda koje nastaju iz procesa proizvodnje
1 3 1
I .
Laboratorijski je ispitivana metoda za precipitaciju smee radioizotopa telura u prisustvu TeO
4
2
~
sa Ba
2+
, Pb
2 +
i F e
3 +
(11). Najvei faktori dekontaminacije (oko 4000) dobiveni su taloenjem TeO
4
2
"
sa P b
2
+ (relativna specifina aktivnost rastvora oko 10
7
imp/ min/ ml).
Obrada radioaiktivnih otipaidrwh voda 35
4.1.4. Uklanjanje
6 0
Co iz otpadnih voda koje sadre rastvore hrom fosforne kiseline i neke kompleksirajue
agense. Za uklanjanje
6 0
Co iz otpadnih voda koje sadre dihromat, fosfornu kiselinu i EDTA primenjena je
redukcija gvodem (u obliku ice), a zatim njegovo taloenje u baznoj sredini (pH 10). Sa otpadnim vodama
specifine aktivnosti oko 0,11 p.Ci/ ml ostvareni su faktori dekontaminacije vei od 1000 (12). Ispitivanje
hemijskog stanja
60
Co u ovim otpadnim vodama pokazalo je da dihromat u prisustvu EDTA u kiseloj sredini
(pH 1,8) oks'duje Co
2
+ u Co
3 +
:
6 Co
2
+ + Cr
2
O
7
2
+ + 6 ( EDTA)
2
" ^ 6 (CoEDTA) + 2 Cr
3
+
tako da se kobalt nalazi u obliku trovalentnog anjonskog kompleksa (13). Ovaj kompleks veoma je stabilan
(konstanta stabilnosti iznosi oko 10
36
), pa se samo posle redukcije Co
3 +
u Co
2+
moe
60
Co ukloniti uobia
jenim postupcima.
4.2. Sorpcija jonska izmena
4.2.1. Uklanjanje radioaktivnog stroncijuma i cezijuma iz otpadnih voda na Amberlitu IR 120. Ispitivane su
mogunosti uklanjanja radioaktivnog stroncijuma i cezijuma na sintetskim smolama, Amberlitu IR 120, u
prisustvu razliitih koncentracija Ca
21
" (14). Odredivani su faktori dekontaminacije za stroncijum i cezijum
u funkciji brzine proticanja Tastvora kroz kolonu sa jonoizmenjivaima, odnosno u funkciji vremena kor.takta
rastvor izmenjiva. Isto tako ispitana je i regeneracija smola zasienih radioaktivnim jonima.
4.2.2. Uklanjanje
60
Co iz otpadnih voda u kojima su prisutni N i
2
+ , A1
3
+ i F e
3
+ na Amberlitu IR 120 (15).
Prouavan je uticaj jona N i
2
+ , A1
3
+ i F e
3
| na katjonsku izmenu kobalta na Amberlitu IR 120.
4.2.3. Sorpcija
13 7
Cs,
89
Sr,
1 0 6
Ru i
60
Co na zeolitu Linde 4A. N a spraenom zeolitu 4A ispitivana je sorpcija
radionuklida
13 7
Cs,
89
Sr,
1 0 6
Ru i
6 0
Co iz rastvora N aCl u intervalu konc. 1 x 10"
3
5 x 10"
1
M (16).
Pokazalo se da sorpcija mikrokoncentracija Cs+ , Sr
2
*" i Co
2 +
ima karakter jonske izmene i da se pokorava
zakonu o dejstvu masa. Najvei afinitet za zeolit 4A pokazuju joni Sr
2+
, zatim Co
2 +
, a onda Cs
+
. Molalni
koeficijenti raspodele (D) stroncijuma imaju red veliine 10
3
10
5
. Isto tako pokazano je da sorpcija Co
2 +
iz vodenih rastvora nije prae'aa destrukcijom reetke zeolij.a Linde 4A (17).
4.2.3. Sorpcija radionuklida
89
Sr,
13 7
Cs i
60
Co na nekim tipovima zemljita. Odredeni su kapaciteti sorpcije
za vise od 20 vrsta glina sa razliitih lokacija na teritoriji SFRJ. Najvei kapacitet sorpcije pokazala je vrdnika
glina montmorilonitskog tipa (18). Katjoni Sr
2 +
nemaju neki poseban afinitet za ovu vrdniku glinu,
naroito u prisustvu jona Mj
2+
, Ca
2+
i Ba
2+
(18). Sorpcija mikrokoncentracija Cs+ i Co
2 +
na zemlji
sa podruja IBK Vina vea je za 10 do 100 puta od sorpcije stroncijuma (sorpcija radionuklida izraena
koeficijentima raspodele Kd).
4.3. Kombinovani postupci
N a osnovu prethodnih radova prilo se razradi kombinovanih postupaka za dekontaminaciju radio
aktivnih otpadnih voda procesima koprecipitacije i jonske izmene a u cilju perfektuiranja metoda koje se
mogu primeniti u postrojenju.
4.2 1. Laboratorijska razrada metode za uklanjanje
60
Co iz otpadnih voda nastalih dekontaminacijom RA.
Ovaj tip otpadnih voda nastao je iz dekontaminacije primarnog reaktorskog kola 1963. godine. Otpadne
vode imaju visok suvi ostatak, 10 gr/ 1, kiseo karakter (pH oko 1,5) i specifinu aktivnost 0,7 iJ Ci/ ml koja
potie od
6 0
Co (19). Specifina aktivnost kobalta treba da se smanji za oko tri potence. To je postignuto u
kombinovanom postupku (20) koji se sastoji od:
1. redukcije rastvora bakarisanom gvozdenom icom,
2. koprecipitacije fosfata barijum hidroksidom i
3. jonske izmene na sintetskoj smoli u H+ obliku.
4.3.2. Postupak za uklanjanje
90
Sr i
13 7
Cs iz otpadnih voda. Ovaj kombinovani postupak razradivan je za
dekontaminaciju otpadnih voda koje sadre stneu fisionih produkata staru preko tri godine. Moe se smatrati
da su jedini prisutni radionuklidi
9 0
Sr i
13 7
Cs. Efluenti imaju suvi ostatak oko 0,4 g/ 1, pH rastvora je oko 6, a
specifina aktivnost iznosi 0,17 p.Ci/ ml. Da bi se postiglo MDK za
9 0
Sr potrebno je smanjiti njegovu kon
centraciju za oko pet potenci. Za cezijum ovu vrednost treba smanjiti za oko tri potence.
3 6
O . Jankiovi
_. fl I
s
I l iil iiiiffiiil i
s
c
I i |
h
I I I !
1
t l
5 cd
4
I I
3 " 8
I S
Obrada radiacrktiivmh otpadnih voda 37
Ove vrednosti su ostvarene tek u dvostepenom tretmanu kombinovanog postupka (21). Rastvor se
podvrgava sledeim procesima:
1. fosfatnoj koprecipitaciji,
2. jonskoj izmeni na smoli Amberlit IR 120 u H+ obliku,
3. jonoizmenjivakoj absorpciji na kalijum kobalto ferocijanidu, koji je ispitan i pokazao se kao
dobar selektivni izmenjiva za cezijum.
5. E k s p e r i m e n t a l n o p o s t r o j e n j e za o b r a d u r a d i o a k t i v n i h o t p a d n i h vo d a
Za istraivanje i razvoj procesa i tehnologije radioaktivnih otpadnih voda kao i za njihovu rutinsku
obradu predloeno je reenje (22) i dat projektni zahtev (23) za izgradnju jednog eksperimentalnog postrojenja
baziranog na procesima precipitacije i jonske izmene sa kapacitetom od 100 1/h. Ovo eksperimentalno po
strojenje, ema data na si. 2 (24), u zavrnoj je fazi montae tako da se oekuje njejovo putanje u pogon
krajem 1969. godine.
Z a h v a l n o s t
Prijatna mi je dunost da P. Bojoviu, A. vabi i P. Radovanovu zahvalim na pomoi koju su mi
pruzili u sastavljanju ovog pregleda.
Ab s t r a c t
TREATMENT OF RADIOACTIVE LI QUI D WASTES AT THE BORIS KI DRI I NSTI TUTE OF
NUCLEAR SCIENCES AT VINA, YUGOSLAVIA
O. Jankovi
A survey of the past work on decontamination and disposal of radioactive liquid wastes is given.
The procedure of collecting and disposal of radioactive liquid wastes being formed are described. Also
a general view of tested and developped methods of coprecipitation and ion exchange for removal of radio
nuclides from liquid wastes is reported. Scheme of experimental plant based on precipitation processes and
ion exchange, capacity 100 1/h, that should start to operate at the end of 1969 has been illustrated.
L I T E R A T U R A
1. Boj ovi P., O. Ga i n o vi , M. Mi l o s e vi c , Izvori radioaktivnih efluenata i spscijalna kanalizacija u
reaktoru RA Instituta Boris Kidri" Vina, IBK 82
2. Boj ovi P., S. Dr o bn i k, D. P o p a r a , Postupak sa radioaktivnim efluentima u IBK", I Jugoslovenski
simpozijum radioloke zatite, Portoro 1963. god., IBK 84
3. G a i n o v i O., . Vukovi , M. To n i c , Metode za rutinsko merenje beta aktivnosti efluenata", Tehnika,
7, 3 (1965); IBK 103
4. T a s o va c T., P. B o j o v i , A. v a b i , Kriterijum za jednoznanu klasifikaciju radioaktivnih efluenata",
II Jugoslovenski simpozijum radioloke zatite, Rovinj, 1964.
5. Vu ko vi 2., P. Boj ovi , P. Ra d o va n o v, A. va bi , Studija i karakterizacija radioaktivnih eflu
enata koji nastaju u tekovodnim energetskim reaktorima", IBK 370 (1965)
6. Ra d o va n o v P., P. Boj ovi , . Vukovi , A. va bi , Procesi i sistemi za obradu radioaktivnih
efluenata nastalih u nuklearnim elektranama sa tekovodnim reaktorima
1
', IBK 371 (1965)
7. v a b i A., P. B o j o v i , Postrojenje za dekontaminaciju radioaktivnih efluenata u Institutu Boris Kidri"
Studija i predprojekat", IBK 346, referisano na III Jugoslovenskom simpozijumu o radiolokoj zatiti, Mostar, 1965.
8. G a i n o vi O. R. Boo vi, M. Ri st i , P. Bo jo vie, Uklanjanje
8 9
Sr i
137
Cs iz efluenata kopreci
pitacijomsaFe(OH)3"i,,Uklanjanje radioaktivnog stroncijuma taloenjem CaCC>3 na toplo i hladno", IBK 85 (1963),
referisano na I Jugoslovenskom simpozijumu za radioloku zatitu, Portoro, oktobar 1963.
9. G a i n o vi O., . Vukovi , Porlaenje radioaktivnog stroncijumi brzom precipitacijom SrCOs", IBK 501
(1966)
10. J a n ko vi O., 2. Vukovi , P. Ra d o va n o v, Ispitivanje mehanizma povlaenja radioaktivnog stron
cijuma iz vodenih rastvora sa razliitim koncentracijama" (u pripremi za tampu)
11. G a i n o vi J a n k o vi O., . Vukovi , Ispitivanje metode za dekontaminaciju efluenata nastalih u
procesu proizvodnje
1 3 1
I " , IBK 361 (1965)
38 O. Janhovi
12. Bo j o vi P., O. J a n k o v i G a i n o v i , Uklanjanje
90
Co iz radioaktivnih efluenata taloenjem Fe(OH)a
i fero ferihidroksida, Nauno tehniki pregled, XVI (1966. god.) 47, (specijalni broj). Referisano na II Jugoslovenskom
simpozijumu za radioloku zatitu, Mostar, novembra 1965.
13. Vu k o v i ., O. J a n k o v i G a i n o v i , Ispitivanje stanja
60
Co u efluentima nastalim dekontaminacijom
delova primarnog sistema reaktora RA", IBK 502 (1966)
14. va b i A., . Vu k o vi , P. Bo j o vi , Uklanjanje
89
Sr i
137
Cs iz efluenata sa znatnim sadrajem kalcijuma
jonskom izmenom na sintetskim smolama". Referisano na I Jugoslovenskom simpozijumu o radiolokoj zatiti, Portoro,
1963.
15. v a b i A., P. R a d o v a n o v , Lj. J a n k o vi , Ispitivanje uticaja anjona hromata i fosfata na katjonsku
izmenu
60
Co u prisustvu jona Ni, Al i F e, " IBK 500 (1966)
16. G a i n o v i O. M., P. D. R a d o va n o v, I. J. G a l , The sorption of
l 3 7
Cs,
89
Sr,
60
Co and
106
Ru from
NaCl solutions on synthetic zeolite Linde 4A" (u tampi)
17. R a d o v a n o v P. D., O. M. G a i n o v i , I. J. Ga 1, The ion exchange of cobalt (II) in synthetic zeolite
Linde 4A" (u tampi)
18. G a i n o v i O. M., O. I. Mi i , Adsorption of Sr
2
+ ion in presence of various cations on the montmoril
lonite type clay", Bull. Inst. Nucl. Sci. Boris Kidri", 11, 189 (1961)
19. Bo j o vi P., A. va b i etal., Uklanjanje Co 60 radioaktivnih efluenata procesomkoprecipitacijeijonskeizmene"
Zavrni izvetaj IBK, 1964.
20. v a b i A., Lj. J a n k o vi . Laboratorijska razrada metode za uklanjanje
90
Co iz efluenata nastalih u reaktoru
RA", IBK 644 (1967)
21. v a b i A., Lj. K n e e vi , Razvoj kombinovanog postupka za uklanjanje nekih fisionih produkata iz radio
aktivnih efluenata", IBK 785 (1968)
22. v a b i A., P. Bo jo vi , M. P a vl o vi , Idejno reenje eksperimentalnog postrojenja za dekontaminaciju
radioaktivnih efluenata", Rad u okviru Projekta P NE 3/ 66, 1966.
23. v a b i A., M. P a vl o vi , Projektni zahtevi i osnovni podaci za elemente eksperimentalnog postrojenja"
Rad u okviru Projekta P NE 3/ 67, 1967.
24. v a b i A., M. P a vl o vi , Zavrna faza izrade projekta za eksperimentalno postrojenje", Rad u okviru
Projekta 3, 4., zadatak 6, 1968.
1
CS06RA561
PREIAVANJE VODE ZA HLADENJE NUKLEARNIH REAKTORA POMOU NEORGAN
SKIH JONOIZMENJIVAA
A. Ruvarac
Cirkonijumfosfat, cirkonijumoksid i prirodni magnetit, kao neorganski materijali sa pogodnim adsorp
cionim osobinama, bili su predmet istraivanja vezanih za probleme preiavanja vode za hla enje nuklearnih
reaktora. Izuavanje adsorpcije neistoa iz reaktorske vode do 300C i 100 Atm vreno je pomou specijalno kon
struisanog autoklava, a za ispitivanje neorganskih jonoizmenjivaa pri realnim dinamikim uslovima dat je idejni
projekt jednog laboratorijskog postrojenja.
Za dobijanje potrebnih podataka, na osnovu kojih se mogu napraviti tehno ekonomske analize o korienju
cirkonijumfosfata, cirkonijumoksida i magnetita za preiavanje vode za hla enje reaktora tipa BWR i PWR, zapoeto
jesasistematskimprouavanjimafizikihihemijskih osobina pomenutih materijala, odredivane su konstante ravnotee
za procese adsorpcije pri razliitim pH vrednostima, kao i na razliitim temperaturama. Dobivene ravnotene kon
stante posluile su za izraunavanje termodinamikih veliina A H, A G i A S.
U VOd
Nuklearni reaktori hladeni vodom imaju danas iroku primenu. Voda koja se koristi u njima mora
da bude ista, jer sve neistoe koje ona sadri predstavljaju potencijalnu opasnost od indukovane radio
aktivnosti. I sama voda pri duem korienjii trpi znatne promene: razlae se pod dejstvom zraenja; rastvara
konstrukcione materijale putem korozije itd. Pod dejstvom zraenja voda se razlae na kiseonik, vodonik i
druge specije. Ove promene znatno utiu na pH vrednosti i elektrinu provodljivost vode, a promene ovih
parametara ubrzavaju hemijske reakcije vode i konstrukdonih materijala (korozija, rastvaranje i dr.).
Neistoe u primarnom kolu mogu da postoje u tri oblika:
kao joni u rastvoru
kao koloidi u rastvoru
kao talozi, koji mogu biti adsorbovani na povrinama primarnog kola.
Da bi se koliina neistoa odravala to manjom (manje od nekoliko ppm), a samim tim i koliina
Tadioaktivnog materijala, potrebno je preiavati vodu koja je koriena za hla enje nuklearnog reaktora.
Preiavanje moe da se izvri na jedan od sledeih naina:
filtriranjem
taloenjem neistoa pogodnim hemijskim jedinjenjima i odvajanjem taloga ce enjem
destilacijom, i
jonskom izmenom.
Kojom metodom e se voda preiavati u mnogome zavisi od tipa reaktora, od vrste materijala i od
koliine i vrste neistoa u sredstvu za hla enje.
Najee primenjivan nain je korienje organskih jonoizmenjivaa. Kod PWR i BWR reaktora
temperatura vode kao i pritisak moraju prvo da se smanje, pa tek onda da se propuste preko organskih
jonoizmenjivaa. Posle prolaska kroz kolonu, a pre unoenja u primarno reaktorsko kolo vodu je potrebno
opet zagrejati na potrebnu temperaturu. Sniavanje temperature vode pre proputanja kroz organske jono
izmenjivae je potrebno usled nepostojanosti organskih jonoizmenjivaa na temperaturama iznad 100C.
Da bi se smanjili energetski gubici, preiavanje se ne vri hla enjem celokupnog protoka, ve se
ugra uje sporedna grana sa znatno niim protokom. Ovo esto dovodi da znatne koliine radioaktivnog
materijala ostanu u vodi, usled ega se javljaju tekoe oko odravanja reaktora.
Poslednjih godina ine se pokuaji da se primene neorganski jonoizmenjivaki materijali. Ovi
materijali mogu da obezbede zadovoljavajuu dejonizaciju vode, a imaju takvu hemijsku strukturu koja je
otporna na visokim temperaturama i na znatne doze zraenja. Preliminarni rezultati ukazuju na mogunost
njihove primene za preiavanje vode na pritiscima do 100 Atm i temperaturama do 300C (1).
1965. godine zapoeto je sa radom na preiavanju vode za hladenje nuklearnih reaktora u Labora
toriji za hemiju visoke aktivnosti. Uzimajui u obzir literaturne podatke i nae dotadanje iskustvo, izabrani
4 0 A. Ruvar ao
su cirkonijum fosfat i cirkonijum oksid kao neorganski jonoizmenjivai. 1967. godine ova su istraivanja
proirena sa prirodnom rudom magnetitom.
Dosadanja istraivanja mogu se sistematizovati i dati u tri grupe:
izuavanje mehanizma adsorpcije pojedinih neistoa na cirkonijum fosfatu i cirkonijum oksidu;
rad na laboratorijskim ure ajima za preiavanje vode na povienim temperaturama; i
upotreba magnetita kao adsorbera naistoa iz sredstva za hladenje nuklearnih reaktora.
I . I z u a v a n j e m e h a n i z m a a d s o r p c i j e p o j e d i n i h n e i s t o a n a c i r k o n i
j u m f o s f a t u i c i r k o n i j u m o k s i d u .
Mogunost korienja cirkonijumfosfata (ZrP) kao adsorbera za uklanjanje jonskih neistoa iz
vode za hladenje nuklearnih reaktora na visokim temperaturama i pritiscima, poveala je interes za poznavanje
adsorpcionih, hemijskih i mehanikih osobina cirkonijumfosfata.
Prilikom sinteze cirkonijumfosfata, dobijaju se sorbenti sa razliitim karakteristikama. Svaki
dobiveni materijal je analiziran i okarakterisan odredivanjem razliitih parametara. Rezultati ovih odredivanja
za tri razliita kristalna oblika dati su u tabeli 1.
Oblik ZrP
Amorfni
Semi kristalni
Kristalni
T a b e l a 1.
Karakteristike raznih oblika cirkonijumfosfata sa kojim
Veliina zrna
0,06
0,06
0,06
Jonoizmenjivaki
(mm) kapacitet meq/ g
2,40
2,40
1,80
su vreni eksperimeti.
Odnos P/ Zr
2,02
1,96
1,95
N ain dobijanja
(referenca)
3
3
3
Preliminarni eksperimenti su pokazali mogunost primene cirkonijumfosfata i cirkonijum oksida
za uklanjanje neistoa iz voda na povienoj temperaturi i pritisku.
N a osnovu njih ura eni su eksperimenti u kojima su odredeni dekontaminacioni faktori za prei
avanje D
2
O iz reaktora RA u I nstitutu Boris Kidri" u Vini, na ZrP i ZrO na 270C. Rezultati ovih
eksperimenata prikazani su u tabeli 2. Eksperimenti su izvodeni u autoklavu na 270C i 80 Atm.
T a b e 1 a 2a.
Preiavanje D
2
O iz reaktora RA na ZrP na 270C i 80 Atm.
Polazna D
2
O
59.644
imp/ mifl/ ml
D
2
O
posle 6 asova
tretiranja
285
Polazna
5,05
pD
D2O Posle 6 asova
2,72
Kd
24700
T a b e l a 2b.
Preiavanje D
2
O iz reaktora RA na ZrO na 270C i 80 Atm.
imp/ min/ ml
Polazna D
2
O
285
110729
Posle 6 asova
27
438
Polazna D2O
2,72
7,22
pD
Posle 6 asova
5,26
7,70
956
25200
Dobiveni rezultati pokazuju veliku efikasnost cirkonijumfosfata i cirkonijum oksida na visokim
temperaturama, ali oni nisu dovoljni da bi se pristupilo realizaciji sistema za preiavanje vode koja je u
nuklearnom reaktoru koriena kao sredstvo za hladjenje. Zbog toga je rad usmeren ka sistematskom izua
vanju mehanizma adsorpcije pojedinih neistoa na cirkonijum fosfatu i cirkonijum oksidu.
Preiavanje vode za hla enje nuklearniih reoktera
Jonoizmenjivake ravnotee prouavane su sa K+ i UO2
2
"
1
" jonima. Kalijum jon je uzet kao jedno
valentni, dok je uranil jon uzet kao predstavnik dvovalentnih jona, i kao jon koji ima naroiti irtteres u hemij
skim procesima vezanim za nuklearni reaktor. Dobijeni rezultati prikazani su na slikatna 13. Adsorpcione
izoterme su u svim sluajevima odre ivane na 25, 50 i 80C. Svi eksperimenti ra eni su sa ukupnom
molskom jainom od 0,3 M (3).
O 25C
& 5 0 C
BOC
0. 2
0. 0
1,0
0 ,
0. 0 0.2 a4 0,6 0,8 tO
0 , 0 0,2 0,4 0,6 0 $ 1, 0.
S 1 i k a 1. Adsorpcione izoterme za K
+
jon jna semi
kristalnom cirkonijum fosfatu na 25, 50 i 80
0
C, pri
ukupnoj molskoj jacini od 0,3 M.
S 1 i k a 2. Adsorpcione izoterme za UO2
2+
jon na
amorfnom ZrP na 25, 50 i 80C pri ukupnoj molskoj
jaini od 0,3 M.
e
A so* c
o* c
O 250C to. HMukupnaioflilu jacin*
250 C i opOMulcupn ioniki hint
A 17SC i 0J5M ukuon* i ont t i i t i n*
D 10 0 C i 0 , 15 ukupu jonika jacw*
0 , 0 0 , 2 0 , 4 0 , 6 0 . 1,0 0 , 0
S 1 i k a 3. Adsorpcione izoterme za UO2
2
"
1
" jon na se
mikristalnom cirkonijum fosfatu na 25, 50 i 80C pri
ukupnoj molskoj jaini od 0,3 M.
S 1 i k a 4. Adsorpcione izoterme za U O
a +
jon na se
mikristalnom ZrP na 100, 175 i 250C pri ukupnoj
molskoj jaini od 0,15 M.
42 A. Ruvaroc
U toku su eksperimenti sa K+ jonom, na amorfhom i kristalnom ZrP, kao i eksperimenti sa UO2
24
"
jonom na kristalnom ZrP.
Iz rezultata jonoizmenjivake ravnotee izraunate su termodinamike ravnotene konstante
reakcije, pomou kojih su izraunate termodinamike veliine: promena slobodne ener
ije, AG, promena

entropije, AS, i promena entalpije, AH.
Dobiveni rezultati ukazuju da veliina jonske izmene kalijuma opada sa porastom temperature, dok
u sluaju urana veliina izmene raste sa porastom temperature. Ovi eksperimentalni rezultati su nas podstakli
da ispitamo adsorpciju urana i na viim temperaturama, do 250C. Za ove eksperimente koristili smo jedan
autoklav, ije su unutranje povrine bile presvuene zlatom. O ovom autoklavu bie rei docnije u delu I I I .
Adsorpcione izoterme dobivene su za 100, 175 i 250C i prikazane su na slici 4. Iz njih su izraunate kon
stante reakcije izmene j termodinamike veliine: AH, AG i AS.
Uzorci cirkonijumfosfata posle uravnoteavanja sa rastvorima uranilnitrata, na povienim tem
peraturama i pritiscima, analizirani su Debey ovom metodom pomou X zraenja. Dobiveni rezultati
ukazuju da je sorbent pretrpeo promene u strukturi. Analizirajui dobivene difrakcione snimke zakljueno
je da dolazi do gra enja UO2HPO4H2O jedinjenja u vrstoj fazi (4).
Postojanost cirkonijumfosfata na viim temperaturama ispitivana je praenjem veliine hidrolize
sorbenta u vodenim rastvorima na visokim temperaturama. Dobiveni rezultati pokazuju da je amorfni
materijal najmanje otporan prema hidrolizi, dok je kristalni oblik najpostojaniji (5).
I I . E k s p e r i m e n t i n a l a b o r a t o r i j s k i m u r e a j i m a n a p r e i a v a
n j u v o d e n a p o v i e n i m t e m p e r a t u r a m a i p r i t i s c i m a (6).
Za izvodenje jonoizmenjivakih reakcija na viim temperaturama i pritiscima, konstruisan je i
izraden jedan tip autoklava zapremine od 300 ml. Skica autoklava prikazana je na slici 5. On se sastoji
iz dva dela. Telo autoklava je u obliku case, a na gornjem delu, poklopcu, nalazi se mealica. Za izradu
je korien ner ajui elik. Da bi se korozija svela na najmanju moguu meru sve povrine koje su u do
diru sa vodenim rastvorom obloene su zlatnom folijom. Nat elu autoklava nalazi se pri dnu cev za u
zimanje uzoraka. Ona pri izlasku iz autoklava prolazi kroz vodeni hladnjak. Na ovaj nain omogueno je
razdvajanje tene i vrste faze na radnim uslovima. Neorganski materijal, koji slui kao jonski izmenjiva
stavlja se na dno autoklava. Mealicom se znatno ubrzava uspostavljanje ravnotee. Maksimalni radni
pritisak je 100 Atm i pri tome se dobija temperatura od oko 300C u rastvoru.
elt krrlem
proitot koji t t
puni vodom
S 1 i k a 5. Autoklav od nor ajueg elika
Preioavanje vode za hla enje nuklearmiih reaktora 43
Eksperimenti koji su izvreni na ovom autoklavu omoguili su odre ivanje veliine raspodele
ispitivanog elementa izme u tene i vrste faze pri stacionarnim uslovima na visokoj temperaturi i pritisku.
Me utim, sa njim nije mogue simulirati realne uslove dinaminog sistema, pri protoku vode na povie
noj temperaturi i pritisku. Pri dinamikim uslovima mogue je tanije proceniti: hemijsku 1 fiziku sta
bilnost, uticaj temperature na fizike i hemijske osobine jonoizmenjivaa, uticaj brzine protoka ra efikas
nost uklanjanja neistoa, i uticaj veliine estica joniozmenjivaa na veliinu adsorpcije neistoa.
Rad sa veim koliinama (kilogramska skala) unosi nove probleme oko merenja nekih hemijsko
tehnolokih parametara kao to su procena isluenosti joniozmenjivakog materijala, zapuavanje kolone,
pad pritiska na koloni i dr.
Osnovne karakteristike laboratorijkog postrojenja za koje je izraden idejni projekt su:
maksimalni protok fluida 5 1/as
maksimalni radni pritisak 100 Atm
maksimalna temperatura 300C
koliina jonoizmenjivaa u koloni (za veliirm zrna od 1630 mesh a) 0,5 kg
kontinuiranost u radu 12 asova
Funkcionalna shema laboratorijskog postrojenja prikazana je na slici 6. Iz sheme laboratorijskog
postrojenja vidi se da je sainjena od dva revervoara, ure aja za postizanje pritiska, grejaa, jonoizmenji
vake kolone, filtera, hladnjaka i potrebnih instrumenata.
Voda koja se preiava (slika 6.) stavlja se u rezervoar (1), odakle se jednom klipnom pumpom
dozira u sistem. Na izlaznom delu pumpe ukljuen je sistem za dobijanje pritiska (3). Odavde voda pod
pritiskom prolazi kroz elektrini greja. Voda posle postizanja radne temperature moe da bude upuena
u tri pravca: prvo, u jonoizmenjivaku kolonu (5), a zatim ili preko filtra (6) u hladnjak (7), ili direktno u
hladnjak; drugo, da bude upuena na filtre (6); i tree, da direktno bude pumpana u hladnjak.
LEGEND*
X ) SL.AVINA
AUTOMATCXA
t * 3
Q M AM M ETA
( ^ TCTM OCTA
A PHOTCK0MER X ] BOH
S l i k a 6. Shema laboratorijskog postrojenja za preiavanie
vode na visokim temperaturama i pritiscima
Predvideno je da se jonoizmenjivaka kolona puni sa 0,5 k^ neorganskog materijala, veliine zrna
od 0,10,3 mm.
Na kraju sistema voda se ohladi i onda joj se odreduju karakteristike. Predvideno je kontinuirano
odredivanje pH vrednosti i provodljivosti.
Zavretak izrade ove aparature planiran je za 1972. godinu,. Sa ovakvom aparaturom bi se u prvo
vreme izvrili eksperimenti sa obinom vodom i ovi podaci bi zajedno sa podacima o neistoama u re
aktorskoj vodi omoguiji izraunavanje optimalnih parametara za konstrukciju sistema za preiavanje
reaktorske vode nuklearnih reaktora tipa PWR ili BWR.
44 A. Ruvaroc
I I I . M a g n e t i t k a o a b s o r b e r n e i s t o a i z s r e d s t v a
n u k l e a r n i h r e a k t o r a
z a h l a d e n j e
U sistemu za hladenje nuklearnog reaktora, izgradenog od obinog ili ner ajueg elika, kao pro
dukt korozije nalazi se magnetit (Fe3O
4
). On se verovatno, u sistemima gvode voda gradi na povrinama
metala koje se nalaze u kontaktu sa vodom.
Ovakav talog pokazao je efekat adsorpcije izvesnih radioaktivnih neistoa iz reaktorske vode.
I z ovih podataka zakljueno je da bi magnetit bio vrlo pogodan neorganski materijal za uklanjanje
neistoa. U dlju dobijanja termiki stabilnog neorganskog materijala sa adsorpcionim osobinama koji
je komercijalno dostupan a nije skup, zapoeto je prouavanje prirodnog magnetita rude. Ruda magnetit
nabavljena je iz rudnika Rudna glava u I stonoj Srbiji. U korienoj rudi odreden je procenat Fe3C>4 i
on je iznosio 85,4% (7).
Postojanost magnetita u vodenim rastvorima hlorovodonine, azotne i sumporne kiseline odre
divana je tako to je u malu staklenu kolonu stavljena odredena koliina magnetita kroz koju je proputan
rastvor brzinom od 1,16 ml. cm
2
, min"
1
. I z efluenta je odredivan suvi ostatak posle uparavanja i gvo e.
Dobiveni rezultati ukazuju na postojanost macnetita u ispitivanim rastvorima. U rastvorima ispod 1 N
rastvorljivost magnetita je ispod 10
s
M, i opada sa sledeim nizom kiselina: H NO3< H
2
SO
4
< H C1.
Rastvorljivost magnetita u baznim rastvorima ispitana je tretiranjem odredene koliine magnetita
sa I N NaOH. Pri ovome je konstatovan gubitak od oko 0,7% u teini magnetita. Ovaj rezultat pokazuje
da je magnetit skoro nerastvoran u rastvoru 1 N NaOH.
Radi dobijanja potrebnih informacija o mogunosti korienja magnetita kao materijala za pre
eiavanje vode odredena je veliina adsorpcije
13 7
Cs,
90
Sr,
6 0
Co,
5 9
F e,
1 4 4
Ce, UO
2
2
+ i
2 3 9
Pu ( + 4) u za
visnosti od kiselosti vodene faze, na 22 2C. Ovde su kao predstavnici korozionih produkata uzeti Fe
i Co, dok su Sr, Ce, UO2
2+
i Pu uzeti kao potencijalne neistoe koje mogu dospeti u sredstvo za hla
denje pri oteenju gorivih elemenata nuklearnog reaktora. Eksperimenti su izvreni metodom uravnote
avanja. Eksperimentalni rezultati raspodele prikazani su na slici 7. kao zavisnost distribucionog koefi
cijenta, Kd, od kiselosti vodene faze. Distribucioni koefidjent ozna ava odnos imp/ min po gramu magne
tita prema imp/ min po ml rastvora, na ravnotei. I z prikazanih rezultata moe se da zakljui: adsorpcija
svih ispitivanih elemenata opada pri poveanju koncentracije azotne kiseline u rastvoru a adsorpcija Fe
i Co se vrlo malo menja u ispitivanoj oblasti. Adsorpcija urana u ispitivanoj oblasti nije konstantovana (8).
S 1 i k a 7. Distribucioni koeficienti Cs, Ce, Co, Fe,
Pu i UO2
2+
jona u 2avisnosti od koncentracije HNO3
uvodenoj fazi
U literaturi ne postoje podaci o adsorpciji jonskih vrsta na mangnetitu iz baznih vodenih rastvora.
Kako postoje nuklearni reaktori kod kojih se pH vode za hla enje odrava ak do pH = 10, to su istrai
vanja u ovom pravcu dala dalji doprinos literaturi 0 adsorpcionim osobinama magnetita.
Preiavanje vode aa hla enie nuklearniih reaiktera
45
Kako je veina metalnih vrsta pri pH>7 hidrolizovana, to e kolona sa magnetitom da dejstvuje
kao filter. Me utim, u sluaju alkalnih i zemnoalkalnih metala, u vodenim rastvorima iji je pH > 7, ne
dolazi do hidrolize i adsorpcija tih jonova se postavlja kao problem. Zbog toga su izvrena ispitivanja ad
s
orpcije cezijuma, kao predstavnika alkalnih metala iz alkalnih rastvora.
Dobiveni rezultati pokazuju da veliina adsorpcije cezijuma iz baznih vodenih rastvora raste sa
pH vrednostima rastvora (slika 8), a opada sa porastom temperature (slika 9). Na osnovu izraunatih rav
notenih konstanti reakcije izraunate su termodinamike veliine: promena slobodne energije, A G,
promena entalpije, A H i promena entropije A S (9).
1,0 2,0 3.0 4.0 5 .0 6.0 7.0 0,0 9.0
S 1 i k a 8. Adsorpcione izoterme za adsorpciju cezijuma na mag
netitu iz baznih vodenih rastvora na sobnoi temperaturi 22 fc 2C
q10*
cno*
0 I 1
S 1 i k a 9. Adsorpcione izoterme za adsorpciju cezi
juma na magnetitu iz rastvora pH = 9,75 na raznim
temperaturama
46 A. Ruvarac
Ab s t r a c t
PURI FI CATI ON OF COOLING WATER FOR NUCLEAR REACTORS USI NG ION EXCHAN
GERS
A. Ruvarac
Zirconiumphosphate, zirconiumoxide and natural magnetite as inorganic substances with fa
vourable adsorption properties were the subject of investigations dealing with problems of water puri
fication for nuclear reactor cooling. Study on adsorption of impurities form reactor water to 300C and
100 Atm was done by specially constructed autoclaves. On the other hand, a pre project covering a labo
ratory plant for investigation of inorganic ion exchangers under real dynamic conditions is given.
I n order to obtain necessary data on the basis of which techno economical analyses regarding
utilization of zirconiumphosphate, zirconiumoxide and magnetite for water purification in cooling the
reactors types BWR and PWR, could be performed, systematic investigations of physical and chemical
properties of these substances were commenced. Equilibrium constants have been determined for ad
sorption processes at different pH values, as well as under various temperatures. Obtained equilibrium
constants were used for calculation of thermodynamic quantities AH, AG, and AS.
L I T E R A T U R A
1. R u v a r a c A., A. T o 1 i , Preiavanje vode neorganskim jonoizmenjivaima na povienim temperaturama i
pritiscima, I. Opis laboratorijskog uredaja i preliminarni eksperiment", IBK 452 (1966).
2. R u v a r a c A., Preiavanje vode neorganskim izmenjivaima na povienim pritiscima i temperaturama I I . deo
Odredivanje veliina adsorpcije nekih neistoa". Riport Instituta Boris Kidri" IBK 560 (1967).
3. R u v a r a c A., Prilog 1. Izvetaj po zadatku za 1968. god. Razvoj metoda za tretiranje vode iz jezgra reaktora u okviru
projekta 3.4. Razvoj pomonih sistema nuklearne elektrane.
4. V e s e 1 y V., A. R u v a r a c , L. S e d 1 a k o v a, Sorption of Uranyl ions on Zirconium phosphates et elevated
temperatures. J. Inorg. Nucl. Chem., 30, 1101 (1968).
5. Ve s e l y V., V. P e k a r e k , A. R u v a r a c , Correlation of sorption properties and hydrolysis behaviour for
various types of Zirconium phosphates. Bull. Soc. Chim. France, 1832 (1968).
6. R u v a r a c A., A. T o 1 i , Rad na preiavanju vode nuklearnih reaktora na povienim temperaturama i pritiscima
neorganskim jonoizmenjivaima. Simpozijum za hemijsko inenjerstvo, Beograd, maj, 1967. godine.
7. R u v a r a c A., Magnetit kao adsorber neistoa sredstva za hladenje nuklearnih reaktora tipa PWR i BWR, I . Adsorpcija
neistoa iz kiselih vodenih rastvora pri normalnim uslovima, IBK 576, (1967).
8. R u v a r a c A., Isledovania magnetitov dlja oiski radioaktivnih vodnih rastvorov voznikajuih v procesah pererabotki
jadernono topliva, Simpozijum o isledovaniju v oblasti pererabotki obluenogo topliva v organizacie SEV, Karlovi Vari,
Februar Mart, 1968. g.
9. P e t r o v i . M., M i 1 o n j i , Adsorpcija cezijuma na prirodnom magnetitu iz baznih rastvora, u pripremi
za tampu u Biltenu Instituta Boris Kidri" u Vini, (1969).
CS06RA562
ISTRAIVANJE PROCESA ZA KONCENTROVANJE DEUTERIJUMA
S. Ribnikar
Datje prikaz aktivnostinapodrujukoncmtrovanjadeuterijumaupsriodu 19501967. godine. Opisani su
radovi na teorijskim i praktinim istraivanjima elektrolitikog procesa, na istraivanju katalizovane izmene vodonik
vodena para, hemijske izmene na niskim temperaturama u sistemu dimstiletar hlorovodonik, kao i razvoju
analitike teke vode. Naveden je 21 rad.
Veliki broj radova koji su nastali po otkriu tekog izotopa vodonika deuterijuma poetkom
tridesetih godina, pred rat se prore uje a potom i nestaje iz asopisa. Uzrok ovome je bez sumnje saznanje
da teka voda ima vanredan znaaj u kontrolisanom oslobadanju nuklearne energije, kao to je to drastino
pokazano krajem rata.
Tajnost je odravana i u prvoj poratnoj deceniji. Nae saznanje o procesima proizvodnje teke vode
u danima osnivanja Instituta, samo nekoliko godina po zavretku rata, bilo je, sasvim prirodno, veoma
fragmentarno i nedovoljno za zapoinjanje nekog poduhvata u tome smislu.
E l e k t r o l i z a v o d e
Najjednostavniji i najprivlaniji proces proizvodnje teke vode je u to doba izjledao metod elek
trolize vode: ostatak elektrolizom razloene vode ima znatno veu koncentraciju deuterijuma od poetne.
Zbog neophodnosti ponavljanja samog elementarnog akta treba, ako se razmatra proizvodnja, proces pos
taviti stupnjevito, u kaskadi.
Prvi teorijski rad o ovome problemu potekao je od R. Walena 1951. godine (1). Ovde se razmatr
a
kaskada elektrolizera gde se smea vodonika i kiseonika iz svakog elektrolizera ponovo spaljuje u vodu;
kako je ova voda znatno osiromaena u deuterijumu, vodi se u eliju nie u kaskadi koja ima odgovarajuu
koncentraciju. Obogaeni elektrolit isparavanjem vode napaja sledei elektrolizer u suprotnom smeru, kako
je to prikazano u jednoj od predloenih varijanata, na slici l'. Na ovaj nain ostvaruje se kontinualan tok
du kaskade. Principijelna konstrukcija takvoj elektrolizera prikazana je na slici 2. O/ akvom shemom je
omogueno odravanje stalnog nivoa elektrolita u svim elektrolizerima i, to je vanije, optimalna koncen
tracija elektrolita i reim rada. Dalje se u ovoj studiji detaljno matenitikl tretira proces u pajedininjm
elektrolizeru kao i rad u kaskadi. Analizirana je stabilnost kaskade, njeno vrerne uravnoteavanja i potrebe
za enerjijom. Kaskada se razmatra i u klinastom" obliku, tj. pri paralelnom radu vise elektrolizera u oblasti
S 1 i k a 1. Tokovi u elektrolitikoj kaskadi po Walenu.
Horizontalne linije: tokovi destilacije.
Kose i vertikalne linije: tokovi rekombinovane vode.
48 S. Ribnikar
S 1 i k a 2. ematski prikaz elektrolitike elije
A voda kontinualne destilacije: B izlaz vode;
C izlaz gasne smee do rekombinatora r ;
D ulaz rekombinovane vode; E elektroda
niih koncentracija teke vode i post upn om smanjivanju njihovog broja pribliavanjem vr hu " kaskade
sa visokim koncent radjama. D at je i proraun jedne manje realne kaskade od 25 stupnjeva sa projektova
n cm pfoizvodnjom od 1 mg D gO/ sec; prvi stupanj ovde ima 10 paralelnih elektrolizera, a poslednji jedan.
Tr eba na kraju istai injenicu da se ovaj, u lit erat uri praktino nezapaeni rad, javlja nezavisno
i pre slinih koji tretiraju ovaj problem*.
Ist ovremeno se u In st it ut u radi i na praktinoj realizaciji elektrolitikog dobivanja teke vode.
Izveden je velik broj dugotrajnih eksperimenata (2), prikupljeno je znat no iskustvo. Proizvedena je znat na
koliina malo obogaene teke vode koja je vrlo korisno posluila u kasnijim istraivanjima, kao i nekoliko
grama visoko koncent rovane teke vode. Jedan od publikovanih'rezult at a ovog rada (3) je ispitivanje uticaja
n it rat n ih jona i rastvorenog amonijaka n a separacioni faktor elektrolizera; ove dve supstancije se naime
mogu st vorit i u procesu spaljivanja praskavog gasa iz primesa vazdunog azota. Na eno je da nit rat ni
joni nemaju uticaja, dok amonijak ima izvesnog pozitivnog dejstva.
K a t a l i t i k a i z m e n a v o d a v o d o n i k
Pored elektrolize, za koju se pokazalo da je pod naim uslovima energetski veoma nepovoljan
proces, znat no manje ulaganje energije zahtevalo bi viestruko ponavljanje reakcije izotopske izmene iz
me u vodonika i vode
H D . + H
2
O * H
2
+ H D O .
koja n a sobnoj t emperat uri ima ravnot enu konst ant u oko 3. Ovo znai da e deuterijnm iz elementarnog
vodonika prelazit i u vodu (ili vodenu paru) i na taj nain omoguiti ekst rahovanje" deuterijuma iz vodo
nika. Ova se reakcija ipak ne odigrava spont ano, ve joj je pot rebn a kataliza. U vreme zapoinjanja ovih
istraivanja kod nas, 1952. godine, jedini poznat katalizator efikasan na srazmerno niskim t emperat urama,
bila je plat ina. Zbog visoke cene i nekih drugih nepovoljnih osobina plat ine, vrena su intenzivna istraiva
nja niza supstancija kod kojih se mpgao oekivati katalitiki efekat slian plat ini. Traenje je bilo uspeno
i nadeno je da vise supstancija, a naroito redukovani volframat i hromat nikla, pokazuju zadovoljavajuu
katalitiku mo ak i na relativno niskim t emperat urama (4, 5). U t abeli, koja je reprodukovana iz rada (5),
vide se pregledno istraeni katalizatori i njihove osobine. Jednovremeno sa objavljivanjem ovih rezultata,
deklasifikovani" su i ameriki podaci o proizvodnji t ekevode** gde se pokazalo da je jedan od ovih ka
talizatora, Ni C r, ve bio poznat i u industrijskoj primeni u amerikoj fabrici teke vode u mestu Trail,
Kanada. . ' . . . . ' . . '
Kod nas se dalje u praktinoj primeni ovih katalizatora nije ilo, ve su dobiveni podaci i iskustvo
nali odjeka u nekoliko studija procesa katalize. Istraivan je uticaj primesa litijuma i galijuma na katali
t iku mo NiO i Zn O (6), gde je kao kriterijum sluila reakcija izotopske izmene voda vodonik. Kat a
* K. Cohen, The theory of isotope separation, McGraw Hill Book Co., New York 1951; M. Benedict, Proc. Int . Conf
PUAE, 8, 377 (1955)
** G. Murphy, (Ed.), Production of heavy water, McGraw Hill Book Co., New York 1955; F. T. Barr, U. S. Pat. 2676875
(of 27. 4. 1954, appl. 16. 6. 1942).
Istraivonje procesa za ikoncentrovanje deuteriijuma 49
Katalizator
Ni W
Cr W
Co W
Fe W
Ni Cr
Co Cr
Fe Cr
Ni Mo
Cr Mo
Co Mo
Fe Mo
NiO
CoO
P t n a C
Osobine
u m
2
/ g
26,2
29,8
37,0
21,7
256,8
201,3
113,0
147,7
195,0
96,6
49,5
45,2
50,3
580,0
T a b : 1a
istraenih katalizatora za izmenu voda vodnik
Koliina H2 u
cm
3
ads. na
gram
0,50
0,08
0,21
0,03
3,90
3,25
1,69
7,45
1,90
3,75
0,20
10,62
3,40
0,70
Sred.
zapremina
pora, mm
3
0,033
0,026
0,040
0,023
0,352
0,261
0,140
0,149
0,203
0,110
0,046
0,052
0,056
0,476
Efektivna
gustina, g/ cm
3
u sec
1
7,0
0,9
12,5
8,2
1,5
2,0
4,9
2,7
4,2
2,4
4,5
6,0
3,7
2,5
na 110C
Konstanta
brzine
2,22
1,19
0,32
0,00
4,65
0,60
0,00
2,26
0,21
0,15
0,00
0,39
0,00
0,88
(5).
Poluvreme
izmene, sec
0,31
0,58
2,17
0,15
1,15
0,31
3,38
4,50
1,76
0,79
Specif.
aktivnost
85
40
9
0
18
3
0
15
1
1,6
0
9
0
lizator Ni W detaljno je istraen iz aspekta njejove adsorpcione sptonbmsti. precru azotu, kiseoniku
argonu (7). Istraivano je tako e i ponaanje katalizatora ZnO pratei izotopske efekte kiseonika u njegovoj
izmeni sa ugljendioksidom (8).
An a l i t i k a d e u t e r i j u m a
U vezi sa dobivanjem teke vode radeno je vrlo intenzivno i na savladavanju njene analitike, na
roito na iiietodima koji omoguuju precizno merenje malih varijacija koncentracije teke vode u raznim
vodama, koje bi sluile kao polazna sirovina za njenu proizvodnju. Pored drugih, ve poznatih, jo u ranim
godinama postavljen je metod magnetskog plovka (9). On je usavren tako da je mogao da radi sa uzorcima
vode od jednog mililitra, merei gustinu sa preciznou od 4yd*. Kao bitnu komponentu metod sadri
stakleni plovak sa komadiem magnetinog gvo a, ukupne gustine neto manje od uzorka vode koja se meri.
Ispod plovka (sl. 3) nalazi se solenoid koji deluje privlano na plovak kada kroz njega protie struja. Poto
Je struja kalema srazmerna potisnoj sili koju uzorak vri na plovak, dobiva se brz i jednostavan metod za
odredivanje i pore enje koncentracija teke vode.
S l i k a 3. Ure aj za merenje gustine vode magnetskim plovkom.
A solenoid; B protona termostatska obloga; C me uprostor sa vodom; D brueni zatvara sa otvorima za termo
metar i cevicu; E cevica za uzorak; F plovak.
* Jedna jcdinica yd, ravna 10
6
g cm
3
, odgovara 0,0009% D2O
50 S. Ribrrtkar
Neto docnije postavljen je i maseno spektrometrijski metod. Opisana je tehnika merenja vrhova
metana odnosno deuterometana, koji se prethodno dobiju reakcijom vodenog uzorka sa Grignardovim
reagensom (10, 11). U vezi sa ovim radom, koji potie iz 1952. godine, interesantno je istai injenicu da
je u spektru mase metana zapaen vrh C H
5
+ , tada potpuno neoekivani proizvod danas dobro poznatih
.onsko molekulskih reakcija.
U svrhu razvijanja proba vodonika iz vode ispitan je i litijum aluminijum hidrid (12). Pokazalo
se da je reakcija primenjljiva a uz to je izmerena izotopska ravnotea izmedu deuterijuma u vodi i hidrok
silnih grupa u Li OH i Al ( OH >.
Specijalno za izotopsku analizu vodonka konstruisan je i dvokolektorski spektrometar mase (13,
14) koji simultano meri struje jona H2+ i H D+ koji nastaju jonizovanjem elementarnog vodonika. Ovaj
instrumenat je kasnije modifikovan tako da je mogao meriti i jone H D+ i D
2
+ , tj. sadrinu protijuma u kon
centrovanim uzorcima teke vode (15).
Relativno nedavno objavljen je i rad (21) u kome je opisana tehnika merenja koncentracije teke
vode apsorpcijom infracrvenog zraenja. Ovaj metod se pokazao veoma pogodnim za rutinske analize.
Odlikuje se malim koliinama uzorka, koji ne treba naroito preiavati, a razraden je tako da se mogu
upotrebiti apsorpcione elije od obinog stakla, to nije sluaj sa do sada poznatim infracrvenim metodima
koji primenjuju znatno skuplje materijale prozora.
U radu (9) opisana su merenja koja su pokazala mala frakcionisanja deuterijuma koja nastaju pri
likom kristalizacije kalijumove stipse: u kristalnoj vodi stipse deuterijum je obogaen u odnosu na luinu
iz koje je iskristalisala. Takode je ispitan i proces fermentadje piva, gde je u pivu nadeno merljivo obogaenje
u odnosu na si ad.
Pitanje mogunosti spontanog frakcionisanja deuterijuma u dubokim jezerima i morima obradi
vano je u ranim godinama i raunski (17). Molekuli vode razmatrani su kao suspenzija u lakom medijumu
H2O. Izraunavanje sedimentacione ravnotee u takvom sistemu dovelo je do rezultata da bi u odsustvu
konvekcionog meanja tek na dubini od 6500 metara trebalo oekivati porast gustlne od ly d na raun obo
gaenja u deuterijumu, to oigledno nema praktine primene. Docnije je ovaj raun potrvrden merenjem
u vodama Atlantika* gde ni na ovoj dubini nije konstantovano poveanje gustine u odnosu na povrinu.
Nedavno su izvedena merenja visoke preciznosti od 0,2yd raznih voda Jugoslav!je. Konsta
tovana su manja ili vea odstupanja od prosenih vrednosti u sadrini
1 8
O i deuterijuma, od kojih se istie
obogaenje D u jezeru Vrana (16).
H e m i j s k a i z m e n a n a n i s k i m t e m p e t a t u r a m a
Treba pomenuti jo jedan vid dobivanja koncentrovanog deuterijuma na kome je radeno u I nsti
t ut u. Proces, koji je dobio naziv niskotemperaturska izmenjivaka destilacija" (18, 19, 20) radi sa smeama
gasova koji se hladenjem prevode u tenost koja je asocijat gasovitih komponenata. Primer takvog sistema
je smea dimetiletra i hlorovodonika. Na temperaturama ispod 0
c
C ova se tenost moe destilovati bez
60
s o
40
so
20
id
1
/
/
/
.
J
i
3 4
. . vremen
S 1 i k a 4. Kriva destilacije kompleksa met ilet ar hlorovodonik sa poetnom koncetracijom DC1 od 12%
I. Friedman, Geochim. et Cosmochim. Acta, 4, 89 (1953)
Istraivanje procesa za 'koncentrovanje deuterijuma 51
promene sastava; pri tome se deava reakcija izotopske izmene izmedu gasovitog hlorovodonika i tenog
asocijata (CH
3
)2 O . HC1:
HC1 + (CH
3
)
2
O . DC1 > DC1 + (CH
3
)
3
O . HC1
Separadoni faktor koji nije velik (oko 1,05) ipak se u destilacionoj koloni umnogostruava, tako da se i u
relativno maloj koloni moe ostvariti obogaenje u deuterijumu. U ovome sistemu se deuterijum ponaa
kao laka" frakcija, tj. koncentruje se na vrhu kolone. Primer jednog eksperimenta obogaivanja prikazan
je na slici 4. Treba napomenuti da se pri ovoj destilaciji razdvajaju simultano i izotopi kiseonika u etru kao
i hlora u hlorovodoniku ali, prirodno, u znatno manjoj meri od deuterijuma. Visoka korozivnost ovog
kompleksa je jedan od razloga to se nije pokuavala dalja primena ovog asocijata u svrhe razdvajanja.
Ab s t r a c t
RESEARCH IN DEUTERIUM ENRICHMENT AT THE BORIS KIDRI I NSTI TUTE AT VINA,
YUGOSLAVIA
S. Ribnikar
A review is given of activities in deuterium enrichment in the period 1950 to 1967 at the Boris
Kidri Institute at Vina. Described are theoretical and practical activities on the electrolytical process,
investigation of the catalytic hydrogen steam exchange, chemical exchange at low temperatures in the
system dimethyl ether hydrogen choride, and development of analytical procedures for heavy water
determination. 21 references.
L I T E R A T U R A
1. Wa l e n R. J., Sur l'enrichissement isotopique continu a cascades, Rec. trav. Inst. struct, matiere, 1, 35 (1952)
2. H o j m a n J. M., Interni izvetaji Instituta, 19511953
3. H o j m a n J. M., The effect of nitrate ion and ammonia on the electrolytical separation of hydrogen deuterium
isotopes, Bull. Inst. Nucl. Sci. B. Kidri, 3, 121 (1953)
4. S a vi P., S. R i b n i k a r et N. D o g r am a d i, Efficacite de certain catalyseurs dans l'echange H2O + HD
Ibid., 4, 25 (1954)
5. S a vi P., S. R i b n i k a r and B. P a v l o v i , Efficiency of some catalysts ih the exchange reaction
between water and hydrogen, Proc. Int. Conf. on Peaceful Uses of Atomic Energy, vol. 8, pp. 414418, United Nations,
New York, 1956
6. D o g r a m a d i N. N. and Z. B. M a t i , Effect of L12O and GisOs additions on the catalytic activity of
ZnO and NiO in the exchange reaction Ha/ HDO, Bull. Inst. Nucl. Sci. B. Kidrich, 11, 155 (1961)
7. P a v l o v i B. V., Adsorption de l'azote, de l'oxygene et de l'argon surle tungstate de nickel, Ibid., 5, 51 (1955)
8. M a t i Vu k m i r o v i Z. B., K. F. Z m b o v and M. I l i e , Investigation of the active surface of zinc
oxide with oxygen isotope exchange with carbon dioxide, Abhandl. d. Deutschen Akad. Wiss. (Biriin), Klasse Ctiem ie,
No. 7, 771 (1964)
9. Vu k a n o v i V. et B. P a vl o vi , La determination des faibles concentrations d'eau lourde, Rec. trav. Inst.
struct, matiere, 1, 103 (1952)
10. D o gr a m a d i N., La mesure des concentrations de deutrium au moyen du spectrometre de masse, Ibid., 2, 17(1953)
11. D o g r a m a d i N., Note sur l'intensite relative des ions formes par 1'ionisation du methane dans le spectrometre
de masse, Ibid., 2, 21 (1953)
12. S a vi P., N. D o g r a m a d i and M. N o v a k o v i , Temperature dependence of the deuterium distri
bution in the reaction LiAlH
4
+ 4 HDO, Proc. Int. Conf. PUAE, vol. 8, pp. 442443 (1955)
13. G v o z d a n o v i D., Source d'ions sans champ magnetique auxiliare pour le spectrometre de masse, Bull. Inst.
Nucl. Sci. B. Kidrich, 5, 45 (1954)
14. G v o z d a n o v i D., A mass spectrometer with improved properties for the analysis of hydrogen containing a low
concentration of deuterium, Ibid., 7, 81 (1957)
15. G v o z d a n o v i D., Interni izvetaj Instituta, 1958
52 S. Ribniiikar
16. Vu k m i r o v i 2. i M. Ma t i e , Sadraj izotopa vodonika i kiseonika u nekim prirodnim vodama na podruju
Jugoslavije, Glasnik Hem. drutva (Beograd), u tampi
17. R i b n i k a r S., Interni izvetaj Instituta, 1951
18. C u k e r E. und S. R i b n i k a r , Tieftemperatur Austauschdestillation des Dimethylaetherchlorhydrates, Kern
energie, 5, 261 (1962)
19. R i b n i k a r S., J. P u p e z i n , . Kn e e vi , E. C u k e r and V. D o k i , A search for low temperature
systems suitable for exchange distillation, Abhandl. d. Deutschen Akad. Wiss. (Berlin), Klasse Chemie, No. 7, 155161
(1964)
20. a v i E., Mogunost primene niskotemperaturske izmenjivake destilacije na razdvajanje stabilnih izotopa, Dok
torska disertacija, Univ. u Beogradu, 1965
21. K n e e v i . V., Determination of the DaO content in water by infrared spectrometry, Isotopenpraxis, 1, 69 (1965)
CS06RA563
HEMIJSKA DOZIMETRIJA REAKTORA RA
O. Gal, V. Markovi i B. Radak
Merenje energije koju apsorbuje sistem izloen dejstvu zraenja sastavni je deo svakog radijaciono hemij
skog eksperimenta. Time se moe objasniti veliki interes za korienje postojeih i razvijanje novih metoda dozimetrije
u laboratorijama koje se bave radijacionom hemijom. Poslednjih godina posebna panja se posveuje dozimetriji
vrlo visokih doza (10
2
10
3
Mrad) naroito onih sakojima se radi u polju meovitog zraenja reaktora. U laboratoriji
za radijacionu hemiju Instituta Boris Kidri" u Vinci na dozimetriji zraenja reaktorskog jezgra radi se ve skoro
10 godina. Ta aktivnost je deo rada na hemijskoj dozimetriji uopte, kojom se bavi ova laboratorija od svog postanka
(kraj 1955. godine).
Sa radom na dozimetriji reaktora kod nas otpoelo se u periodu prvog podizanja na snagu reaktora RA
3
krajem 1959. godine. Paralelno su razvijane i primenjivane i hemijske i kalorimetrijske metode i njima vrena dozime
trijska kalibracija reaktora. U ovom radu uestvovalo je vise istraivaa iz Laboratorije za radijacionu hemiju uz tesnu
saradnju sa reaktorskim fiziarima i osobljem reaktora RA.
Cilj ovog napisa je da sumira na rad na hemijskoj dozimetriji reaktora. Pritom se, najpre, eli da ukae na
sutinu problema dozimetrije reaktora kao na problem dvokomponentnog polja i da se prikau mogunosti njegovog
reavanja. Potom e biti prikazani hemijski sistemi razra ivani ili u toku razrade u naoj laboratoriji, sa njihovim
karakteristikama i mogunostima praktine primene. Izvesni detalji koji su u praksi esto znaajni ovde e biti izo
stavljeni. Nee biti pominjana ni brojna tehnika ogranienja koja se sreu u praktinom radu. O njima je do sada na
vise mesta opirno pisano (13). Na kraju e biti dat pregled merenja razradenim dozimetrima
3
kao i aktivnosti
grupe na razvoju dozimetrije reaktora.
I. O p t a r a z m a t r a n j a
Svaka promena koju je u ozraenom sistemu izazvalo zraenje moe se predstaviti kao linearna
funkcija apsorbovane energije zraenja, tj. optom dozimetrijskom relacijom
N = F. D (1)
gde su: N promena izazvana zraenjem (napr. hemijska, toplotna); D apsorbovana energija zraenja;
F faktor proporcionalnosti.
U ovoj optoj jednaini veliina N ne mora da znai samo direktno merenu promenu, nego i njenu
pogodnu matematiku funkciju koja je linearno proporcionalna apsorbovanoj energiji (naprimer logaritam
odnosa koliina supstance pre i posle ozraivanja). U sluaju jednokomponentnog polja zraenja (naprimer
gama zraenje ^Co) situadja je utoliko jednostavna to je dovoljno na jednom izvoru kalibrisati sistem prema
relaciji (1), pa dc ona bude primenljiva na ostale izvore istog tipa.
Meovito polje zraenja u eksperimentalnim kanalima reaktorskog jezgra ini problem znatno
sloenijim. Zraenje se praktino sastoji iz dve komponente: gama zraenja i netermalizovanih neutrona.
(Termalni neutroni ne uestvuju direktno u apsorbovanoj dozi, fisioni proizvodi se apsorbuju u konstruk
cionim materijalima pre nego to mogu da stignu do eksperimentalnog kanala). Polazei od pretpostavke
o aditivnosti promena izazvanih razliitim vrstama zraenja, ukupna promena, Ntot bie sastavljena iz
dva sabirka, neutronskog (Nn) i onog koji se odnosi na gama zraenje (N gama).
Ntot = Nn + N gama (2)
Kako za svaki od sabiraka vai odgovarajua relacija (1) moe se pisati
Ntot = Fn (fn D) + Fgama (fgama D) (3)
uz uslov
fn + fgama = 1 (4)
gde su Fn i Fgama konstante koje vode rauna o specifinosti dejstva date vrste zraenja, fn i fgama frakcije
odgovararajuih komponenata u ukupnoj apsorbovanoj dozi D. U jednaini (3) svaki od abiraka sastoji se
iz dva dela: energetskog (fD) i specifinog (F). Ovaj drugi nazovimo radijacioni faktor" poto se njime blie
odre uje uticaj vrste zraenja.
56
O. Gal, V. Markovi i B. Radak
Zfi 4fi 6fi
t o p 12,0 14,0 16,0
SI . ]. Hemijski efekat razlaganja oksalne kiseline pod dejstvom meovitog reaktorskog zraenja.
I nicijalna koncentracija:
O 250 mM u lakoj vodi
0 500 mM u lakoj vodi
D 250 mM u tekoj vodi
500 mM u tekoj vodi
gde su C
o
i C koncentracije (molek. ml
1
) rastvora oksalne kiseline pre i posle ozraivanja; a je konstanta
(eV molek
1
). Ova konstanta je nezavisna od brzine doze do 7. 10
5
Mrad. h
1
, temperature od 1580C
i do 60% razlaganja poetno prisutne oksalne kiseline.
Ovako merena doza predstavlja ukupno apsorbovanu energiju meovitog reaktorskog zraenja.
Konstanta a je specifina ne samo za hemijski sistem, ve i za vrstu zraenja, u ovom sluaju za odredeni
odnos gama i neutronske komponente i odredeni neutronski spektar.
Ovako upotrebljen dozimetar meri ukupnu apsorbovanu dozu meovitog zraenja reaktora u oblasti
od 1, 6 do 1. 10
2
Mrad i pogodniji je za nie snage rada reaktora (do 2 MW na reaktoru RA).
vrsta oksalna kiselina. (6, 15) Za snage od 15 MW i doze od 10
2
10
3
Mrad moe se upotrebiti
vrsta oksalna kiselina, dihidrat. SI . 2 prikazuje hemijski efekat zraenja razlaganje u vrstoj oksalnoj
kiselini (H2C2O4 . 2H2O) pod dejstvom meovitog zraenja reaktora RA. Zakonitost data jednainom
(9) vai do preko 50% razlaganja. Ukupno apsorbovana doza meovitog reaktorskog zraenja je jednaka
D eV/g = 1/ k l n r Wn = al ogg
o
/ g (12)
gde su go i g teine pre i posle ozraivanja. Konstanta a za reaktor RA iznosi 1, 31. 10
23
eV. g
1
.
Postupak za upotrebu je jo jednostavniji od vodenog dozimetra: nekoliko stotina mg oksalne
kiseline dihidrata odmeri se u kvarcnu posudicu (ili se prosto zamota u Al foliju) i ozrai. Posle ozraivanja
uzorak se greje 4 sata na 95C i odredi gubitak teine.
Dvostruki sistem (7, 14) Ozraivanjem rastvora oksalne kiseline u lakoj i u tekoj vodi na istom mestu.
u reaktoru dobija se mogunost da se odrede ne samo ukupne apsorbovane doze u ova dva materijala (H2O
i D 2O) nego i doprinosi komponenti zraenja. To u principu omoguuva izraunavanje apsorbovane doze
u bilo kojem materijalu sa niskom Z vrednou. Vrednosti koje treba eksperimentalno odrediti u torn sluaju
jesu samo promene koncentracije oksalne kiseline u oba rastvora.
Princip je slian kao kod kalorimetrijskih merenja, jedn. (6) i (7). Za promene u lakoj vodi u me
ovitom polju zraenja vai
i u tekoj vodi
(log Q / C)H2o
= (
i
o g Co
I C)H2O + (log C / f
(log C
o
/ C )
D 2
= X (log Q / C ) "
2 0
+ Y (log Q, / C ) f
( 1 3 )
( 1 4 )
Hemijska dezimetrija reaktora RA 57
SI. 2. Hemijski efekat razlaganja H2C2O4. H2O pod dejstvom meovitog reaktorskog zraenja
D 1 MW; 2 MW; = 3 MW;
^ 4 MW; 5 MW;
Lako se moe prepoznati, prema jedn. (3), da veliine (log Q,/ C)^
2
i (log C / C)^
20
odgovaraju
apsorbovanim dozama D i D
r
u lakoj vodi. Parametri X i Y su odnosi efekata u tekovodnom i lako
vodnom sistemu za glavne komponente meovitog reaktorskog zraenja
X = (log Q, I C) ô /
(
i
o g
Q / QH2O; y = (log Q / C)
2
/ (log Q, / C ) f (15)
odnosno
X f(A, a) = ; Y = f (B, a,) =
Vidi se da su parametri X i Y funkcije odgovarajuih tablinih" konstanti A i B iz jedn. (5) ili (7) i radija
cionih faktora a. Ako se apsorbovane doze izraze po jedinici zapremine bie
X = (a, Q^ / C a , C
o
)> . 1,1.I
D
'; Y = (a, C
0
)^l(a
r
C
0
)
D
^ (17)
gde je I
D
*
0
relativna vrednost apsorbovane doze od neutrona po gramu D2O prema H
2
O.
Konstante a,, i a su poznate, kalibrisane vrednosti za oksalne rastvore lake odnosno teke vode.
Reenje sistema jednaina (13) i (14) daje doprinose gama i neutronske komponente u apsorbovanoj dozi
nepoznatog meovitog radijacionog polja u lakoj vodi.
Apsorbovana doza D
M
u nekom mat erijalu M moe se na osnovu jedn. (18) izraunati iz promena
koncentracije oksalne kiseline u lakoj i tekoj vodi
Q(log
gde su
QM
/ YX
X
I
W
Y
M
a
H
X )
( 1 8 )
(19)
(20)
Z
M
i l
M
su odnosi masenih apsorpcionih koeficijenata materijala M prema lakoj vodi za y zraenje, od
nosno netermalizovane neutrone.
58 O. Gal, V. Maitkovi i B. Radak
Drugi sistemi
Ogranienje temperature ozraivanja (a je konstanta do 80C) onemoguava upotrebu oksalnih
dozimetara pri snagama veim od 5 MW, bez istovremenog hla enja uzoraka. Zato su vrena ispitivanja
sa malonskom i ilibarnom kiselinom kao prvim viim homologama oksalne. Empirijski nadenu linearnu
zavisnost razlaganja ovih kiselina u funkciji apsorbovane doze ilustruje slika 3.
N
O. S
0 . 7
0 . 6
0 . 5
0 . 4
0 . 3
0 . 2
O. I
/
/ O
V
/
/
s
X
0 10 20 30 40 50 0 W 20 30 40 50
SI. 3. Hemijski efekat razlaganja malonske (a) i ilibarne (b) kiseline pod dejstvom meovitog reaktorskog zraenja.
Prema dobijenim "rezultatima vrsta malonska kiselina se moe upotrebiti kao hemijski dozimetar
reaktorskog zraenja u priblino istoj oblasti doza u kojoj i oksalna kiselina dihidrat. Me utim, korienje
oksalne kiseline dihidrata ima prednost zbog krajnje jednostavnog postupka i selektivne analitike metode,
a termike osobine su im bliske. vrsta ilibama kiselina, iako i sama primenljiva u istoj oblasti doza, sta
bilna je i na viim temperaturama to je preporuuje za rad pri visokim snagama reaktora. Merenja vrena
nedavno na 6,5 MW dala su rezultate koji ukazuju na opravdanost takvih oekivanja.
IV. P r i m e n a r a z r a d e n i h h e m i j s k i h d o z i m e t a r a
Koristei ove dozimetre dobijeno je dosta dragocenih podataka o reaktoru RA kao izvoru zraenja
za hemijske eksperimente. Odredena je raspodela apsorbovanih doza u jezgru reaktora (2) (SI. 4). Hemijsko
dozimetrijska merenja su pokazala dobro slaganje sa rezultatima kalorimetrije i merenja neutronskog fluksa.
Pokazana je reproduktivnost ozraivanja merenjem apsorbovanih doza na istim mestima i istim
nominalnim snagama u tcku dueg vremenskog pericda (Tablica 1). Lkupna greka nije prelazila
10%. Iako greka potie i od greke analiticke rretcde rr.erenja hemijskog efekta, ipak se kao glavni
uzrok rr.cie vztti ^reka u cdredivenju ncminalre fnaê, mlxa vk^zuju i kaloriiretrijska rrerenja (8).
Zavisnost radijacionog faktora a, (F), od odnosa f/f
8
ama za vodeni oksa.ni dozimetar je neznatna
u granicama 60:40 do 40:60. Takode je moglo da se utvrdi podruqe konstantnosti odnosa izmedu fluksa
t ermalnih neutrcna i apscibovsne doze, ^>nt
h
jD
o
p
s
, u eksperimentalnim kanalima jezgra reaktora (7, 14)
(si. 5). Samo poloaji blizu reflektora imaju drugi cdncs cd cncg koji vai za najvei deo jezgra.
I sta merenja pokazuju neproporcicnalnost cdnosa ^na/ D^j izrr.edu snaa manjih od 1 MW i viih
snaâ reaktcra i upczcravaju na oprezncst kcd odgovarajuih preraunavanja.
Hemijska dozimetrija reaktora RA 59
\ VK 5
0
SI. 4a.
10 20 30 40
x!0
6
radJMWh
oVK 9
qGGF 36
Vertikalna raspodela apsorbovanih doza u
reaktorskim kanalima
D GF 36; x VK 9;
VK 7; VK 5.
1 0 0 20 0 30 0 tOO 50 0 COO TOO SOO SOO 1 0 0 0
mm
SI. 4b. Horizontalna raspodela brzina apsorbovanih
doza kao funkcijarastojanja eksperimentalnog kanala od
centra reaktorskog jezgra; merenje u poloaju maksi
malnog fluksa, pri snazi od 500 kW.
O kalorimetrijska merenja
0 hemijska merenja
T a b l i ca I
Reproduktivnost reaktora kao izvora zraenja mjrena hsmijskim dozimetrom u toku jedne godine
Kanal
VK 3
VK 7
Visina Brzina doze (arbitrerne jedinice)
1
2
3
1
2
3
1,48 7%
1,66 9%
1,69 7%
1,84 6%
1,97 8%
2,11 10%
Kalorimetrijska kalibracija dala je vrednosti udela glavnih komponenti reaktorskog zraenja, f
i fgama, u ovim dozimetrima. Pored toga, vaenje ovih dozimetara u irokom opsegu apsorbovanih doza
(1 1000 Mrad) omoguava njihovu upotrebu kao monitora kod ozraivanja drugih sistema do vrlo visokih
doza. Zahvaljujui tome, mogue je odredivanje i visokih doza u drugim slinim hemijskim sistemima
korienjem odgovarajuih apsorpdonih koefidjenata.
Osobine koje ine oksalne dozimetre posebno pogodnim za rutinsku upotrebu u reaktorskoj do
zimetriji jesu: neosetijivost na dejstvo termalnih neutrona, nezavisnost promena od brzine doze u granicama
u kojima one postoje u reaktoru, neosetijivost na neistoe i svetlost, pogodne metode merenja i krajnje
jednostavna priprema i manipulisanje.
60 O. Gal, V. Morkovi B. Radok
a' ( arbitrarne jedinice}
SI. 5. Proporcionalnost brzine apsorbovanih doza
merene hemijskim dozimetrom sa gustinom fluksa ter
malnih neutrona i snagom reaktora
t O H 700 kW; H # | 2000 kW.
Podaci o reaktoru RA dobijeni oksalnim dozimetrima (i kalorimetrima) i mogunost rutinske upo
trebe su razlog to su ovi dozimetri postali sastavni deo svih radijaciono hemijskih eksperimenata na reakto
ru RA.
Primenljivost oksalnih dozimetara pri viim snagama ( > 4 MW) ograniena je jedino temperaturom
u toku ozradvanja (ne sme da pre e 80C). Kako vrsta ilibarna kiselina ima mnoge dobre osobine hemijskog
dozimetra, to su u toku ispitivanja upotrebljivosti ovog sistema i na snagama 6,5 MW.
Od posebnog je interesa upotrebljivost ovih sistema u jezgrima drugih reaktora, koji se razlikuju
od RA. Osnovni problem je da se nade zavisnost specifinih radijacionih faktora, naroito onog za neutrone,
(F), od tipa reaktora. Ve su izvedena merenja na reaktorima I SI S u Francuskoj (18) i Avogadro RS 1
u Italiji (7), a u pripremi su eksperimenti na reaktoru WRS u Madarskoj.
Izveden je i izvestan broj merenja sa dvostrukim dozimetarskim sistemom: ozraivanje rastvora
oksalne kiseline u lakoj i u tekoj vodi pod identinim uslovima. Takva merenja pruaju mogunost odre
ivanja doprinosa neutronske i gama komponente u apsorbovanoj dozi. Rezultati takvih merenja mogu se,
u principu, koristiti za izraunavanje apsorbovanih doza u svim materijalima sa niskom Z vrednou. Izve
dena merenja pokazala su (7, 14) da u dobro moderiranom sistemu, kakav je reaktor RA, odredivanje kom
ponenti je mogue sa grekom od 15 20%. Ovakva merenja mogu da poslue za relativno brza i jed
nostavna informisanja. Dosadanja merenja na drugim reaktorima (I SI S u Saclay u(18), Avogadro RS 1 u
SORRI N u (7) dala su razumne i ohrabrujue rezultate; ona su tako e ukazala i na potrebu ispitivanja
primenljivosti ovog dvostrukog sistema u veem broju razliitih reaktorskih jezgara.
Ab s t r a c t
CHEMI CAL DOSI METRY OF TH E RA REACTOR AT VINA, YUGOSLAVIA
O. Gal, V. Markovi and B Radak
Boris Kidri I nstitute of Nuclear Sciences, Vina
The ten year work on in pile chemical dosimetry of the Radiation chemistry Department at the
Boris Kidri I nstitute at Vina is reviewed. As an introduction, the general theory of the dosimetry of
two component radiation field is given and the uses of the derived equations in calorimetry and chemical
dosimetry have been discussed. The chemical systems worked out for the in pile use: solid oxalic acid
and their solutions in light and heavy water, are then described and also the procedures of their use. The
latter two are treated as a double system particularly suitable for two component radiation fields. Finally,
the limitations in use are discussed and some other systems, the study of which is in progress, mentioned
(malonic and succinic acid).
Herrfijska dc zimetrlija r eakt or a RA 61
L I T E R A T U R A
1. R a d a k B., V. M a r k o v i e , I. D r a g a n i , Radiation Dosimetry of the Reactor RA at Vina. Measurements
by Isothermal Calorimeter". Bull. Boris Kidric" Inst. Nucl. Sci. 12, 7 (1961)
2. G a l O., S. P r i b i e v i , S. K o n s t a n t i n o v i , I. D r a g a n i , Radiation dosimetry of the RA
reactor at Vincha. Measurements by chemical dosimeters. Bull. B. Kidrich" Inst. Nucl. Sci. 13, 53 (1962)
3. D r a g a n i I., B. R a d a k , V. M a r k o v i , Measurement of Absorbed Dose of Mixed Pile Radiation in
Aqueous Radiation Chemistry". Int. Journ. of Applied Radiation and Isotopes, 16, 145 (1965)
4. R i c h a r d s o n D. M., A. O. Al l e n , J. W. Bo yl e , Dosimetry of Reactor Radiation by Calorimetric Mea
surement". Proc. I Conference on Peaceful Uses of Atomic Energy, Geneva, XIV, 209 (1955).
5. An d e r s o n A. R., R. J. W a i t e, The calorimetric Measurements of Energy Absorbed from Reactor Radiation
in BEPO". AERE C/ R, 2253 (1960)
6. G a l O., Dejstvo jonizujueg zraenja na vrstu oksalnu kiselinu i amonijum oksalat". Doktorska disertacija, Beograd
(1967)
7. M a r k o v i V., Nove mogunosti za rutinsku primenu vodenih rastvora oksalne kiseline u dozimetriji visokih apsor
bovanih doza gama i reaktorskog zraenja". Doktorska disertacija, Beograd (1968)
8. R a d a k B., Kalorimetrijsko merenje apsorbovane energije za odredivanje radijacionohemijskih prinosa". Doktorska
disertacija, Beograd (1964)
9. D r a g a n i L , Recent Work on the Use of Oxalic Acid, in Aqueous Solution or in Solid State, for Chemical Dosimetry
in the Multi Megarad Region". Proceedings of the I I Tihany Symposium on Radiation Chemistry, Akademiai Kiado,
Budapest (1967)
10. R a d a k B., V. M a r k o v i , Isothermal Calorimeter for Reactor Radiation Dosimetry". Int. Journ. Appl. Rad,
Isotopes, 13, 287 (1962).
11. Bo d L., B. R a d a k , An Absolute Dosimetric Calibration of VK 3 and VK 7 Experimental Holes of the Reactor RA
with the use of Calorimeters". Predato za objavljivanje u Bull. Boris Kidri Inst. Nucl. Sci.
12. D r a g a n i I., Action des rayonnments ionisantes sur les solutions aqueuses d'acide oxalique". Doktorska disertacija
Paris (1958)
13. D r a g a n i I., Action des rayonnments ionisantes sur les solutions aqueuses d'acide oxalique: Acide oxalique aqueuse
utilis comme dosimetre chimique pour les doses entre 1,6 et 160 Mrads". Journ. chim. phys. 56, 9 (1959)
14. M a r k o v i V., I. D r a g a n i , New Possibilities for Routine Use of Aqueous Oxalic Acid Solutions in In Pile
Radiation Dosimetry". Radiation Research, 36, 588 (1968)
15. G a l O., Lj. P e t k o v i , Lj. J o s i mo v i , I. D r a g a n i , The Radiolysis of Solid Oxalic Acid and Am
monium Oxalate Induced by Mixed Pile and
80
Co Gamma Radiation". Int. Journ. Appl. Rad. Isotopes, 19, 645.(1968).
16. R a d a k B., Lj. P e t k o v i , B. B a r t o n i e k , Radiolytic Behaviour of Solid Malonic and Succinic Acids."
Bull. Boris Kidri Inst. Nucl. Sci. 19, 21 (1968)
17. R a d a k B., Lj. P e t k o v i , B. B a r t o n i e k, Radiolytic Behaviour of Solid Malonic and Succinic Acids".
(Letter). Int. Journ. Radiation Physics and Chemistry, 1, 77 (1969).
18. R a d a k B., M. L a b r o u s s e, O. G a l , J. L i b m a n n, V. M a r k o v i , J. R o ge r , Lj. P e t k o v i ,
Dosimetric intercomparison measurements in the core of reactor ISIS at Saclay", predato za tampu u Nuclear Application

Hemija U Vinči

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hemija U Vinči

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CS06RA554

OAOESET GODHNA HERVB8JI

ije, AG, promena

You might also like