Helicobacter pylori infekcija

Helicobacter pylori je zasigurno, najei bakterijski patogen u ljudi. Smatra se da je blizu 50%
svetske populacije zaraeno ovim mikrobom. Prevalenca infekcije varira i sa sigurnou, je
pokazano da postepeno opada u razvijenom svetu. Seropozitivnost se uveava sa starenjem i loim
socioekonomskim statusom. Prevalenca infekcije je neuporedivo via u zemljama u razvoju (90%)
u odnosu na SAD, Kanadu i Zapadnu Evropu (30-40%). Najvei broj inficiranih (vie od 70%) je u
toku ivota bez ikakvih tegoba. Svega 15% nosioca H. pylori infekcije e tokom ivota dobiti
peptiki ulkus eluca ili duodenuma, a manje od 1% i karcinom eluca, kao poznu posledicu
dugogodinje infekcije. S druge strane, H. pylori je uzronik duodenalnog ulkusa u vie od 90%
obolelih i ulkusa eluca u oko 70% sluajeva.
Smatra se da u svetskim razmerama, vie od 10% ukupnih trokova za lekove otpada na
antiulkusne lekove. Stoga se, sa pravom misli, da iskorenjenje osnovnog etiolokog inioca ulkusne
bolesti duodenuma i eluca moe u znaajnoj meri da snizi optereenje, ionako oskudnih
ekonomskih resursa veine zemalja u svetu.

Doc Dr Miodrag Krsti, sa Klinike za gastroenterologiju KC Srbije, je govorio o Optimumu i
minimumu dijagnoze H.pylori infekcije. U uem smislu, osnovni ciljevi dijagnostike su dokazivanje
infekcije H.pylori i potvrda eradikacije nakon sprovedenog leenja. U irem smislu, ciljevi
dijagnostike su i utvrdjivanje imunolokog odgovora domaina na infekciju i otkrivanje promena na
sluzokoi gornjeg dela digestivnog trakta, kao i dokazivanje odredjenih bolesti uzrokovanih
infekcijom H.pylori.

U komercijalnoj upotrebi se nalazi vei broj invazivnih i neinvazivnih testova. Neinvazivni testovi se
dele na one koji dijagnostikuju ve postojeu infekciju ( ureja izdisajni test i test pregleda stolice
na antigen H. pylori) i testove koji detektuju prisustvo imunolokog odgovora na bakteriju (ELISA
serologija, NE-ELISA- serologija i test pube krvi). U invazivne testove se ubrajaju testovi koji se
bave analizom tkiva dobijenog biopsijom sluznice eluca pri endoskopiji. To su brzi ureaza test,
histoloki pregled bioptata i kultura. Konano, poslednjih par godina se koristi i PCR, za sada samo
u istraivake svrhe. Svi pomenuti testovi imaju svoje komparativne prednosti i mane, i medju
sobom se razlikuju u ceni, lakoi izvodjenja, specifinosti, senzitivnosti i tanosti.

Prava stopa prevalence infekcije u naoj zemlji se ne zna, ali je razumno proceniti da je negde
izmedju niske prevalence u razvijenom svetu i visoke stope u zemljama u razvoju. Aproksimativno
se moe rei da je prevalenca H. pylori infekcije u naoj zemlji izmedju 45-55%.

Napitanje
Kome dati eradikacionu terapiju, odgovor daje prof dr Duan M. Jovanovi sa Instituta za
onkologiju, u Sremskoj Kamenici.

Odluku o eradikacionoj terapiji treba doneti nakon procene nivoa dokaza:

:: dokazi dobijeni iz meta analiza multiplih, dobro dizajniranih kontrolisanih studija. Randomizovane
klinike studije sa niskim nivoom lano pozitivnih i lano negativnih greaka (veoma jaki dokazi),
:: dokazi dobijeni iz najmanje jedne, dobro dizajnirane eksperimentalne klinike studije.
Randomizovane klinike studije sa visokim nivoom lano poztivnih i/ili lano negativnih greaka
(slabi dokazi),
:: dokazi dobijeni iz dobro dizajniranih, kvazi eksperimentalnih klinikih studija, kao to su
nerandomizovane kontrolisane studije jedne grupe istraivaa, uporedne serije izdvojenih
sluajeva,
:: dokazi dobijeni iz dobro dizajniranih, ne eksperimentalnih studija, kao to su komparativne,
deskriptivne i studije izolovanih sluajeva i
:: dokazi dobijeni iz prikaza pacijenata i klinikih iskustava.
Strogo preporuljive indikacije za eradikacionu terapiju su:
:: peptiki ulkus (bulbusa duodenuma ili eluca aktivan ili u remisiji, ukljuujui i onaj sa
komplikacijama),
:: malt limfom niskog stepena malignosti,
:: hronini atrofini gastritis,
:: resekcija eluca zbog karcinoma,
:: osobe prvog stepena srodstva sa bolesnicima sa karcinomom eluca i
:: elja pacijenta nakon konsultacije sa lekarom.


Preporuljive indikacije za eradikacionu terapiju su:


:: funkcionalna dispepsija gde eradikacija H. pylori dovodi do dugotrajnog poboljanja simptoma,
:: gastroezofagealna bolest i
:: kod upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova gde se smanjuje incidencija ulkusne
bolesti, ukoliko se eradikacija uini pre davanja NSAIL.
Prof dr Tomica Milosavljevi, sa Klinike sa gastroenterologiju KC Srbije, daje odgovor na pitanje -
Kako leiti H. pylori infekciju?
Terapijski puzzle H.pylori infekcije izgleda ovako:


:: IPP, ranitidinbizmutcitrat
:: Amoksicilin
:: Klaritromicin
:: Tetraciklin
:: Metronidazol, tinidazol
:: Azitromicin
:: Rifabutin
:: Hinoloni
:: Koloidni bizmutsalicilat ili subcitrat

Prema preporukama iz Maastricht-a (2000 godine) prvi izbor u eradikaciji
H.pylori je trojna terapija u trajanju od sedam dana IPP dva puta dnevno, klaritromicin 2x500mg
i amoksicilin 2x1000mg. Naa alternativa IPP, amoksicilin 2x1000mg i metronidazol 2x500mg,
sedam dana. Ili IPP, azitromicin 1x500mg tri dana i metronidazol 2x500mg, sedam dana. Ili IPP,
amoksicilin 2x1000mg sedam dana i azitromicin 1x500mg tri dana. Drugi izbor prema Maastricht-u
je etvorostruka terapija IPP dva puta dnevno, bizmutsalicilat ili suncitrat 4x120mg, metronidazol
3x500mg, tetraciklin 4x500mg, sedam dana. Naa alternativa ovom izboru je IPP, zamena
antibiotika drugim, 14 dana.







Na konferenciji je jednoglasno i usvojen protokol u dijagnostici i leenju
H. pylori infekcije. Formirana je Radna grupa za istraivanje Helicobacter pylori infekcije, pod
vodjstvom prof. dr Tomice Milosavljevia. Prvi projekti Radne grupe za H. pylori infekciju Udruenja
gastroenterologa Jugoslavije e biti ispitivanje uspeha eradikacije kombinacijom:

:: IPP 7 dana, azitromicin 1x500mg 3 dana, metronidazol 2x500mg 7dana
:: IPP 7 dana, azitromicin 1x500mg 7 dana, metronidazol 2x500mg 7 dana
:: IPP 7 dana, amoksicilin 2x1000mg 7 dana, azitromicin 1x500mg 7 dana
:: IPP 7 dana, amoksicilin 2x1000mg 7 dana, azitromicin 1x500mg 3 dana