SEMINARSKI RAD

Predmet : Vizuelna kultura srednjeg veka

Kurs : Vizuelna kultura Mediterana u kasnoj antici i srednjem veku
Tema : Helenizam i Islam
Helenizam i Islam
1
Poto je Aleksandar stupio na vlast 336. stvorio je prostrano kraljevstvo koje je proirillo
ogroman uticaj grke u svetu. Posledica suparnitva posle Aleksandrove smrti 323. godine pre
nove ere bila je podeljena na 3 odvojena kraljevstva : Ptolomejsko !eleukidsko i "akedonsko #
od koji$ je svako imalo mo%ne gradove sa ra&norodnim drutvima. 'a taj nain irenje
$elenistike prevlasti &nailo je nametanje uticaja grke kulture na prostranoj teritoriji. (pak one
su takodje pri$vatile sna&ne tradicionalne kulture starosedeoca kako bi &ajedno stvorile bogato i
ra&norodno drutvo. ) sreditima kulture $elenistikog sveta pojavljivale su se akademije koje
su podsticale na strastvene rasprave o temama irokog raspona. (&medju ostalog pokrenuta su
istra&ivanja umetnosti knji&evnosti i ar$itekture i& koji$ su se ra&vili kanoni grkog uticaja. !tari
*rci su prvi po&nati narod koji je praktikovao analitiko miljenje i koji se suoavao sa
+ilo&o+skim pitanjima koja su i danas otvorena. ,uali&am sveta i ljudsko mesto u tom svetu
postali su trajna tema nji$ove umetnosti. -a&orni ratovi vodjeni du&e od sedam vekova
nepraestano su oblikovali grku kulturu i umetnost. )obiajna su bila putovanja i trgovina
rairenom mre&om puteva irom "ale A&ije i !redo&emlja. -a&mene i osvajanja su donosile nove
uticaje kojima su se grki umetnici divili i koje su upijali a isto tako je i grka kultura delovala
na kulture daleki$ &emalja.
./elenistika kultura nametnuta na teritorijama koje je jos Aleksandar osvojio je samo
povrna i ograniena od strane urbane populacije. -uralno stanovnitvo je ostalo svesno kulturne
i rasne ra&like u odnosu na osvajae0 navodi 1ilip /iti u svom delu 2(storija Arapa. i& ega
i&vodimo &akljuak da je $eleni&am pored teritorijalnog osvajanja (stoka imao uticaj i u
+ormiranju kulture i kulturnog i&ra3avanja samog naroda na (stoku. 4igledno da je visoka
kultura grke retorike +ilo&o+ije i prava uticala na centre veliki$ gradova ba kao to se visoka
kultura obino i javlja u drutvu. Ali upotreba grkog kao je&ika iako ote%en odre5enim
lokalnim dijalektima kao i prilago5avanje grki$ mitova bogova i slika u lokalne svr$e su bili
sastavni deo seoskog pagani&na irom 6liskog (stoka. 7abluda $eleni&ma kao urbanog +enomena
poiva na neuspe$u da se istra&i vie&nanost rei ./ellenismos0 njenog o&nacavanja
.pagani&ma0 generalno to potvr5uju ruralna mesta gde se u vidu lokalni$ kultova rairio i
&adr3ao. *rki Panteon je ojaao ruralni pagani&am slu3e%i kao paradigma i predstavljaju%i
nejasno ( nepo&nato bo3anstvo u univer&alno prepo&natljivoj +ormi grke mitologije.
2
(slamska religija kojoj broj pripadnika nesumnjivo ne opada u 8.veku ne spada u
pagansku religiju koja se ne oslanja na usmenu tradiciju ve% spada u religiju pisma. Pored pisane
doktorine to je svrstava u religiju teksta ova religija kao i $ri%anstvo i judei&am se od
paganski$ religija ra&likuje po tome to njeni pripadnici veruju u jednog 6oga. 'ji$ov
monotei&am se ra&likuje od verovanja antiki$ naroda u Panteon grki$ 369 bogova.
(slam predstavlja najmla5u veru me5u velikim svetskim religijama a &au&ima drugo
mesto u svetu po broju pripadnika :;3 milijarde< ali velianstveno prvo mesto po br&ini irenja.
=irenje na istok odvijalo se jako br&o > od 8;;. pripadnici ove vere su pod svojom vla%u ve%
imali deo srednje A&ije a stigli su i do severni$ granica (ndije.
(slam to na arapskom &nai# 2pokornost 6o3ijoj volji. se &asniva na veri u jednog 6oga :Ala$a
koji predstavlja 6oga u arapskom svetu< i "u$ameda kao i&abranog verovesnika kao poslednjeg
i konanog Proroka.
?ini se me5utim da je opta saglasnost istoriara da su muslimanske trupe bile u stanju da
postignu takav uspe$ ubr&o nakon smrti Proroka i delom &bog toga to je $eleni&acija na
6liskom (stoku bila u sutini povrna. 6r&o irenje nove vere dovelo je do vojni$ osvajanja
tokom koji$ su u roku od jedva stotinu godina Arapi uspeli da &au&mu ve% postoje%e napredne
civili&acije. !totinu godina nakon Prorokove smrti na ju3nim +rancuskim granicama je dolo do
bitke kod Poitiersa 832. kojom je &austavljen muslimanski prodor u @vropu.
"uslimani kao i /ri%ani i Aevreji poreklo svoje religijske tradicije ve&uju &a jednog istinitog
boga. 4ve religije su 2avramovske. monoteistike to upu%uje na nji$ove &ajednike korene.
Pripadnici ti$ religija veruju u jednog boga i veruju da je Avram :(bra$im ili Abra$am< nji$ov
&ajedniki predak. 4n je jedan od centralni$ linosti islama i judei&ma a tako5e u3iva i veliko
potovanje kod /ri%ana.
Avram u Kuranu je va3an &a muslimane &ato to je i on poslanik kao "u$amed.
'jegovo ime se ve&uje &a Kabu !veto mesto svi$ muslimana :oni se mole u pravcu Kabe u
"eki &a koju se veruje da vodi poreklo od (bra$ima i (smaila sina njegovog<. Kuran tano ka3e
da (bra$im nije bio ni Aevrejin ni /ri%anin ve% se &ajedno sa Adamom "ojsijem i (susom
spominje kao jedan od verovesnika. 4n je va3an &a islam ne samo kao prorok ve% kao i otac
(smaila prvoro5enog sina. Prema muslimanskim i&vorima (bra$imova poruka je bila ista kao i
"u$amedova ali je vremenom iskvarena od strane Aevreja. "noge prie o (bra$imu u islamskoj
3
tradiciji dola&e i& drugi$ i&vora a ne i& Kurana gde se mogu uoiti neke paralele sa "ojsijevim
3ivotom. (bra$im kao utemeljitelj Kabe &au&ima veoma va3no mesto u jednom od pet stubova
(slama :npr /ad3#$odoa%e u "eku<. ,rugi stub islama ini molitva !alat koja se i&vodi pet
puta dnevno i ukljuuje delove koje se odnose na blagosiljanje (bra$ima. ) (slamu sledbenici
kao i u judei&mu i $ri%anstvu veruju da se Avram usprotivio oevim idolima i da i$ je unitio.
Tako je postao monoteista i po&vao svoju &ajednicu da umesto u idole veruju u jednog boga.
4datle potie verovanje u jednog boga to ove religije ini monoteistikim kao i &bog uloge i
&naaja koje Avram ima u nji$ovim svetim knjigama i verovanjima# t&v. Avramovske religije.
"u$amed je stvorio dr3avu u kojoj su uloge svetovnog vladara i verskog poglavara bile
sjedinjene u jednoj osobi. 'akon njegove smrti 632. godine poinju prve nesuglasice oko
odre5ivanja punopravnog naslednika. 'e&adovoljsvo &bog postepene dominacije politike
dimen&ije u odnosu na religio&nu i borba oko nasle5ivanja bili su osnovni u&roci podela u
islamu. !unitska ve%ina je smatrala da "u$amed nije odredio naslednika dok je =iitska manjina
verovala da je "u$amed odredio Alija svog ro5aka &a onog koji %e ga naslediti. Prema
!unitskom s$vatanju /ali+a je trebao da bude politiki vo5a &ajednice be& preten&ije da &au&me
mesto Proroka dok su =iiti smatrali da je vo5stvo islamske &ajednice trebalo da ostane u
Prorokovoj ku%i a njegovi potomci trebalo je da budu versko#politike vo5e (mami &ajednice.
(slamska &ajednica je bila organi&ovana kao $ali+atska dr3ava. 7adatak svakog /ali+e bio je da
brani i iri veru i osigura da se drutvom upravlja po 6o3ijem &akonu. /ali+i su svoju misiju
smatrali d3i$adom ili aktivnom borbom protiv &la i irenjem "u$amedove poruke monotei&ma i
pravednosti. ) vreme kada se varvarska @vropa nala&ila na i&u&etno niskom stupnju ra&voja
ra5ao se novi pokreta svetskog ra&voja islamska civili&acija. Teritorijalnim irenjem /ali+ata u
njegovom sastavu su se nali ra&liiti narodi to je dovelo do sinte&e kulture umetnosti i nauke.
!voju umetnost preu&eli su od ve% ustanovljeni$ kultura > posebno vi&antijske na &apadu
i sasanidske na istoku kao i $eleni&ma koji je na tim prostorima ve% bio ukorenjen. (& takvog
pro3imanja je ubr&o proistekao prepo&natljivi originalni i individualni umetniki je&ik. Kako je
islamski umetnik prvenstvano vernik pogreno bi bilo njegova i&ra3ajna sredstva anali&irati
iskljuivo u okvirima estetike. ?ovek je sluga 6o3iji pa stoga mora i&begavati savreno
prika&ivanje prirode umesto toga samo uka&uje na njeno +ragmentalno tumaenje. 'ije i pored
toga neuobiajno da se u minijaturi pojavljuje nekoliko perspektiva pa se ona &bog toga ini
nepravilnom uka&uje na nedovrenost dela ili mogu%nost tek delimonog prika&a.
4
'aroito je &naajan doprinos Persijanaca ije su kultura umetnost knji3evnost i +ilo&o+ija bili
na visokom stupnju civili&acijskog ra&voja. 4rgani&ovano je prikupljanje i prevo5enje grki$
rukopisa.
6udu%i da je Kuran muslimanska sveta knjiga sastavljena na arapskom je&iku i da mu sam
na&iv &nai .re 6o3ija0 va3nost arapskog pisma je bila velika kako u umetnosti tako i u
knji3evnosti. Prvi tampani Kuran pojavio se tek ;8B8. u !ankt Peter&burgu. Cera u
svakodnevnom 3ivotu muslimana ima tako veliku ulogu da se e%e iska&uje pisanim nego
likovnim sredstvom jer je to u javnom iska&u &abranjeno > da istinsku ikonogra+iju
muslimanskog sveta predstavlja visoko dekorativna kaligra+ija. Kro& vekove ra&vijale su se
ra&liite vrste pisama.
=to se pak tie kaligra+ije temeljna va3nost koja se pridaje arapskom :je&iku Kurana<
prepo&naje se u pomnom prouavanju i ra&vijanju ra&ni$ vrsta pisama > od kur&ivnog do ku+skog
> te krasnopisu upotrebljenom u prvim rukopisima Kurana.
/eleni&am je odigrao neopo&ivu ulogu u pomaganju Arapima da otkriju smisao sopstvenog
nacionalnog indetiteta.
Arapski pagani&am koji je pove&ivao ra&liita plemena irom upotrebom arapskog je&ika vidno
je olakao me5usobnu komunikaciju. Aedna od najraireniji$ i autentini$ +ormi muslimanske
umetnosti je kaligra+sko arapsko pismo. Aedna od karakteristika islamske umetnosti je odsutnost
skulpture i +igurativne umetnosti uopte. Arapski je&ik je napredovao u oblastima u kojima je on
bio &astupljen jo i pre "u$ameda dok je grki preu&eo ulogu je&ika muslimanski$ birokrata
gde je pre njega bio u upotrebi standardni je&ik.
Papairus porna5eni dokument i& malog grada 'essana u 'egev pustinji glavni je poka&atelj
grke &astupljenosti u umajadskoj umetnosti. ,okument na5en na ovom podruiju i& 6BD. je
jedan od poslednji$ sauvani$ dokumenata grkog pisma i& 'essana. Prona5eni su jo neki pisani
dokumenti konkretno rekonstruisani kao entagia i predstavljaju dvoje&ina pisma na grkom i
arapskom. (pak nijedan dokument koji je sauvan nije iskljuivo na arapskom osim pojedini$
delova koji su iskljuivo &abele3eni arapskim pismom. Takve i&u&etke ine # lina imena.
-aunovodstvene procedure i terminologija su ve%inom sauvane na grkom.
5
!am Kuran nas in+ormie o tome da je "u$amed imao negativan stav o idolima i& ega
proistie da je kor%enje +igure slikovnog prika&a religijski$ ideja predstavljali najve%e
svetogrdje. )metnost koja je nastala u inspiraciji islama u osnovi je dekorativna umetnost.
(slamska religija u umetnosti nema nikakvog ra&loga da predstavlja ljudske likove jer muslimani
veruju da je 6og jedan i be& pomagaa. )pletene dekorativne are rane islamske umetnosti su
oigledan odgovor na Prorokove &abrane. To je namerno odbacivanje grke prolosti u vidu
monoteistiki$ naela. !na3nom reakcijom protiv $eleni&ovanog antropomor+i&ma arapski$
pagana muslimani i&ra3avaju svoju te3nju ka idealima koji predstavljaju Prorokova dela a ne
njegovu linost. ( na taj nain je dolo do postepenog usvajanja $elenske batine.
"e5u najranijim ar$itektonskim ostvarenjima muslimanski$ osvajaa koji su se nastanili
u Palestini i !iriji bio je ni& gra5evina po&nati$ kao .pustinjski &amci0. 6ili su to utvr5eni vojni
tabori palate lovaki paviljoni citadele i radionice koji su bili raspore5eni na prostranom
podruju koje danas &au&ima pustinja koja se pru3a kro& !iriju Aordan i Palestinu. ! kraja
umajadskog ra&doblja oko 8D9.godine nove gra5evine poka&uju nain na koji su kasnoantiki
u&ori vi&antijski$ &grada prilago5eni promenljivim potrebama i &a$tevima islamskog drutva.
)peatljiv primer pru3a paviljon sa kupatilom u palati Kus al Amra :82E#8E3.< u jordanskoj
pustinji. *ra5evina ima 3 kupole &asvedene dvorane siroke ( prostrane iako spolja deluje
&bijeno. )nutranjost se sastoji od velike sobe &a prijem sa apsidom u kojoj je sedeo $ali+ a sa
obe strane se nala&io po jedan alkovn :odeljenje predvidjeno &a spavanje koje ne prima direktnu
svetlost vec i& drugi$ prostorija putem stakleni$ vrata ( pro&ora tj udubljenje u sobi sa
posteljom<. )krasi na &idovima su slike ra5ene u temperi :+resco te$nika je tada bila nepo&nata<
a na njima su prika&ani vladarevo krunisanje :u& 6 veliki$ antiki$ kne3eva< pri&ori i& lova
kupanje u kupkama akrobate i plesaice. -e je o vi&antijskom provincijskom stilu sa nekim
koptskim osobinama. ) kupatilo se ula&i kro& malenu prostoriju nadkrivenu kupolom ukraenom
slikama no%nog neba. Ca3nost ovog paviljona je u ra&novrsnosti i retkosti njegovog ukrasa jer %e
kada se umetnika teorija jednom kodi+ikuje islamske &idne slike postati i&u&etno retke.
-epre&entativne slike oslikane su veselim bojama ali sa naputenom sen&ualno%u. Tokom veka
ili od Prorokove smrti muslimanski lideri koji su ovde predstavljeni kao kne3evi oigledno su
se prepustili u3ivanjima u gledanju ilustracija nagi$ 3ena divlji$ i pitomi$ 3ivotinja kao i
scenama i& grke mitologije. /elenistika inspiracija dekoracije na &idovima &amka al#Amre je
naglaena u& pomo% ispisani$ grki$ imena na nekim od prika&ani$ +igura.
6
!like pustinjskog &amka ne poka&uju ak ni tragove nepristojnosti ali svakako jesu u suprotnosti
s islamskim naelima ali su u skladu sa kulturnim nasle5em regiona.
4no to mo3emo videti u Amri je lokalni $eleni&am. ,ionisije koji se pojavljuje na &idovima
Amre je arapska varijanta ,ionisija u vidu 'abate#a ,ionisija kojeg je 'onos doneo u Arabiju
kao i ,ionisija sa !ep$oris mo&aika. Amra nije ni primer muslimanske tolerancije kao ni tajni$ ili
&abranjeni$ &adovoljstava. Aednostavno ona je primer sopsvenog muslimanskog sveta.
4leg *rabar najsuptilniji tuma Amrini$ slika potvrdio je i objasnio lokalni karakter
svoji$ motiva u studiji o scenama i& lova. *rabar nije mogao da prona5e paralelu u
kombinovanju kompo&icije i +orme slika i& Amre i obimnog repertoara sa scenama lova i&
antikog sveta. 'e postoji nita slino u Pla&&a Amri i Konstatinopolju ili u mestima na
prostorima od =panije do !irije ali svaka od scena mo3e se lako objasniti u smislu normanske
kulture samog regiona.
-ana arapska poe&ija pru3a neke od paralela o predstavama divlje stoke. Pravi karakter Amra
slika u kojima je grki vi&uelni je&ik imao &a &adatak da podseti na arapski nain 3ivota nije ga
mogao bolje opisati.
Pored ovi$ sauvani$ &idni$ slika u Amri iskopavanja severno od "ariba uspeno su re&ultirala
jo jednu u ni&u slinosti islamske umetnosti sa $elenistikim nasle5em. *rad 1av koji le3i u
centru uvene kraljevine Kinda nama je po&nat na osnovu literature. "nogo toga je opstalo u
ovom nesumnjivo arapskom gradu i& $elenistiko#rimsog perioda. 7idne slike i& 1ava proi&vele
su jednu od najtra3eniji$ slika rimsko#vi&antijskog (stoka koje su dole do i&ra3aja u moderno
doba. !like konstruiu jedan model na kome je predstavljen ugledni lokalni gra5anin krunisan od
strane mladi%a koji stoje sa obe njegove strane. 'jegova glava ovenana je gro35em koje prekriva
dobar deo lica. Fice neobino ovalnog oblika i&ra3eno je krupnim oima i savijenim brkovima.
'jegovo ime napisano je na margini u "usnad skriptu. Kada se na&iv dei+ruje dobijamo o&naku
7aki to mo3e u ovom sluaju da predstavlja samu osobu koja se krunie. 4ve predstave u
drutvu u kojem je antropomor+i&am od +undamentalnog &naaja dramatino poka&uju stepen
grkog uticaja. Antropormo+i&am je preu&et i& grke tradicije ali su lica i +igure i&ra&ito lokalne.
6uketi gro35a nesumljivo predstavljaju jo jedan grki uticaj koji se odra3ava putem sveprisutnog
i iroko pri$av%enog boga ,ionisa. Gela ideja potovanja je od lokalnog &naaja. 'a ovaj nain
sa atributima koji su oigledno bo3anski i sa +igurama u svetenikim odorama ona su nita
7
manje arapska trans+ormacija grke institucije javnog dobroinstva sa svim prate%im poastima
raskonog dobrotvora svoga grada. 4vde u centru arapskog poluostrva $eleni&am je poslu3io kao
inspiracija &a se%anje na lokalni prosperitet i kulturu.
Podjednako je &apanjuju% i&gled grko#egipatsog boga /ipokrata s duplom krunom na
glavi. 'jegovo prisustvo u 1avu se mo3da re+lektuje na aktivnost trgovanja u gradu a isto tako to
mo3e i&a&vati sikretiku podkulturu kasne antike nama najpo&natijom na osnovu /ermesovi$
rasprava. Kao god ispravno tumaenje ovi$ +igura stavlja grad 1av u centar $elenistikog
pagani&ma. (pak svuda po gradu je sauvan +undamentalni semitski karakter nji$ovi gra+iti su
podjednako reiti kao natpisi. ) 1avu se nala&e pretee rastu%eg arapskog pagani&ma u periodu
od tri veka Amr ibn Fuja.
4ne su se sastojale i& antropomor+nog politei&ma +avski$ pagana ali to nije bio $eleni&am u
smislu upotrebe grkog je&ika ili asimilacije svi$ grki$ bo3anstava.
)potreba mo&aika kao dekoracije nije bila dugog veka u muslimanskom svetu. Po&nato je i to da
su "uslimani koristili podne mo&aike i oblagali &idove obojenim mermerom ili keramikim
ploicama. ,ekorativnu te$niku mo&aika od stakleni$ ploica koristili su &a ukraavanje
najsvetiji$ i najva3niji$ islamski$ gra5evina.
Kupola na steni u Aerusalimu :6B8 > 6H;< umajadska Celika d3amija u ,amasku :89D > 8;D< i
Celika d3amija u Kordobi u =paniji :8BD > HB8< najbolji su primeri primene mo&aika. 4no to se
mo3e opa&iti jeste injenica da se kori%eni ukras esto vra%a klasinom stilu a jo vie
vi&antijskim motivima to uka&uje na mogu%nost da su u nji$ovoj i&radi uestvovali $ri%anski
umetnici. 'akon restauracije Celike d3amije u ,amasku mo&aik koji krasi njen trem &adr3ao je
visoki kvalitet kakav je i nekada imao pri emu se na njemu prepo&naju detaljni ar$itektonski
elementi koji se smenjuju sa motivima biljaka i drve%a. 7astupljeni su i motivi vrtova sa
mosticima i ribnjacima. 4vaj bogati okvir se sastavljen od blistavi$ slika koje se ni3u na &latnoj
po&adini tumai kao muslimansko poimanje raja koji obe%ava spasenje due ili pak kao prika&
oni$ gradova koji su bili osvojeni na samom poetku pojave (slama.
4tkri%e crkve u mestu )m er#-esasu u Aordanu pre par godina je bilo daleko i&van svega
oekivanog. "o&aicki &apis napisan na grkom je&iku jasno je datovan 8BD.godine. Ti prona5eni
8
doka&i svedoe o tome da crkva ne pripada )majad $ali+atu nego vremenu Abasida koji su
8D9. doli na vlast i vladali 6agdadom. A to vreme je dosta dalje od rani$ dana islama. Treba
spomenuti i i&u&etnu seriju ilustracija koja prati tekst.
"o&aici sadr3e ni& pa3ljivo di&ajnirani$ ilustracija veliki$ gradova 6liskog (stoka. !$ematske
predstave podse%aju na uvenu mo&aiku mapu u "adabi &natno ranijeg datuma. "e5utim ovi
mo&aici ne predstavljaju kompletne mape ve% samo s$emati&ovane prika&e sa nji$ovim
identi+ikacijama koje su tako5e na grkom je&iku.
'a )m er#-esasu postoji oblik mo&aika koji predstavlja najrepre&entativnije grke tradicije stare
nekoliko vekova. 4va dela se datuju i&medju 6B9. godine ( kraja B. veka i to i& arabljanski$
provincija > kada pokrajina Arabija jo uvek nije postojala. "o&aik u )m er#-esasu najbolje
poka&uje da je $eleni&am u ovom delu Aordana bio duboko ukorenjen i da je i&ra3avao lokalnu
tradiciju. To je predstavljalo deo temelja. ,a tog uticaja nije bilo ti koreni $eleni&ma sigurno ne
bi pre3iveli vekove islamske vladavine. Predstavljanje gradova podra&umeva i nji$ova grka
imena koja su objedinila potpunu identi+ikaciju sa $eleni&mom. 4vo je pomoglo da se kako u
kasnom B. veku tako i u ranijim vekovima obe&bedi ose%aj &ajednice me5u stanovnicima
istoni$ gradova. *radovi su identi+ikovani ne toliko predstavljanjem crkava kao sveteniki$
centara ve% vie ve&om najspeci+iniji$ gra5evina koje su ra&likovale centre jedne od drugi$.
(stok uslovno reeno se nije &adovoljavao $elenistikom identi+ikacijom samo na polju
umetnosti i kulture. Teritorijalnim irenjem i sa porastom mode grki$ akademija Arapi su se
upo&nali sa +ilo&o+ijom uveni$ velikana poput Aristotela i Platona sa medicinskim spisima
/ipokrata i delima grki$ matematiara i astronoma. 'a taj nain islamska civili&acija je
pomogla predrenesansnoj @vropi da ponovo upo&na velika dela grki$ naunika i +ilo&o+a.
Papirus i& 'esana &amak u Amru podni mo&aik u )m er#-esasu sva ova dela uka&uju
na &naajan kontinuitet $eleni&ma sa oba njegova kulturna i paganska aspekta. To ni na koji nain
ne odbacuje o&biljne promene nainjene od strane Proroka i osvajanjima rane islamske vojske.
!asvim suprotno : to je doka& doma%eg karaktera $eleni&ma u tom delu novog islamskog sveta i
doka& da su bar neki od korena islama bili nadogradjeni na lokalni $eleni&am.
9
F(T@-AT)-A:
;. .Fate AntiIue and "edieval Art o+ t$e "editerranean Jorld0 @va -.
/o++man K /ellenism and (slam *. J. 6oLersock 2998.
2. .4p%a povjest umjetnosti0 "ladinska Knjiga 7agreb ;HH8.
3. ."editeran0 1erman 6rodel *eopoetika 299;.
10
E. 7bornik beogradske otvorene kole radovi studenata generacije 299DM96.
1ilo&o+ski +akultet .7apad i (slam > od sukoba do dijaloga0 6ranka Pani%
tutor: dr "ilan Cukomanovi%
www.maturski.org
11