UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI
FAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU

Primena naunog metoda u obradi nastavne jedinice

Refleksija svetlosti i ravna ogledala za osnovne kole
- master rad -

Mentor:
dr.Duanka Obadovi

Kandidat:
Sneana Dujakovi

Novi Sad, 2012

Imanuel Kant (Immanuel Kant , 1724 1804.)

Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i povrno.

Uz duno potovanje zahvaljujem se:

Profesorki dr.Duanki Obadovi
Asistentu mr.Ivani Rani

Sadraj:
1.

Uvod.............................................................................................................................4

2.

Teorijski deo................................................................................................................5

2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
2.7.

Nauni metod..............................................................................................................5
Istorija naunog metoda.............................................................................................6
Karakteristike naunog metoda..................................................................................8
Znaaj naunog metoda............................................................................................10
Koraci naunog metoda............................................................................................11
Primena naunog metoda.........................................................................................13
Nauni metod u nastavi fizike...................................................................................14

3. Fizike osnove refleksije svetlosti i konstrukcije lika kod ravnih ogledala..............18

3.1.
3.2.
3.3.
3.4.

Zakon odbijanja svetlosti..........................................................................................18

Ravno ogledalo.........................................................................................................22
Zanimljivost..............................................................................................................29
Zanimljiva pitanja.....................................................................................................33

4.

Obrada nastavne jedinice primenom naunog metoda...........................................36

4.1. Nastavni plan i program za obradu nastavne teme Svetlosne pojave..................36

4.2. Pimena naunog metoda u obradi nastavne jedinice Refleksija svetlosti.
Konstrukcija lika kod ravnih ogledala ...........................................................................36
4.3. Eksperimenti.............................................................................................................39
5. Zakljuak....................................................................................................................46
6.

Literatura....................................................................................................................47

Kratka biografija kandidata.............................................................................................50

Kljuna dokumentacijska informacija.............................................................................51

1. Uvod
Ubrzani nauno-tehnoloki progres zahteva od savremenog drutva efikasne metode
uenja, kojima nije prevashodni cilj uenje rezultata nauke, ve konstruktivna izgradnja
novih znanja zasnovanih na empirizmu i istraivanju. Takva znanja vode ka neophodnom
egzaktnom zakljuivanju u reavanju problema koje namee savremen ivot.
Primena nauogi metoda u aktuelnoj nastavi prirodnih nauka ( fizike) od uenika stvara
malog pronalazaa i usmerava ga da uiva u otkriu, saznanju spoznaji. Analiza
primene naunog metoda u nastavi fizike rezultuje poveanjem kvantuma, kvaliteta i
retencije usvojenih znanja.
U radu je prikazana je primena naunog metoda u obradi nastavne jedinice Refleksija
svetlosti i ravna ogledala. Ova nastavna jedinica obrauje se u okviru nastavne teme
Svetlosne pojave, koja se izuava u VIII razredu osnovnog obrazovanja. Rad se satoji od
est delova: 1. Uvod; 2. Teorijski deo; 3. Fizike osnove refleksije svetlosti i konstrukcije
lika kod ravnih ogledala; 4. Obrada nastavne jedinice primenom naunog metoda; 5.
Zakljuak i 6. Literatura. U Teorijskom delu prikazan je istorijat, osnovne karakteristike,
kao i mogunosti primene naunog metoda u nastavi fizike, na osnovu analize
relevantnih radova publikovanih u asopisu Science Education. U treem delu date su
fizike osnove refleksije svetlosti i konstrukcije lika kod ravnih ogledala, kao i zanimljiva
pitanja o fizikim pojavama vezanim za refleksiju svetlosti i ravna ogledala, za koje je
materijal prikupljen u domaim i stranim asopisima: Mladi fiziar,Journal
Science, Physics Education.... Obrada nastavne jedinice Refleksija svetlosti
primenom naunog metoda, kao i realizacija uenikih istraivakih projekata prikazana
je u etvrtom delu.

2. Teorijski deo
2.1. Nauni metod
Nauka je intelektualna i praktina delatnost koja obuhvata strukturu i ponaanje fizikog i
prirodnog sveta kroz posmatranje i eksperimentisanje.
(Izvor: Oxford American Dictionary)
Pod naunim metodom u nauci se podrazumeva nain pomou kojeg se stie, proverava i
razvija nauno znanje. Razvoja nauke i naunog znanja ne bi bilo bez hipoteza jer one
podstiu, usmeravaju i organizuju traganje za znaajnim, novim injenicama. Ali
hipoteze se ne mogu postavljati, ako ne postoji svest o naunom problemu koji treba
reiti.

Slika 2.1. Naunici standardizovanim postupkom dolaze do priznatih naunih istina

Nauna misao, na osnovu, uz pomo, uz primenu naunih metoda proverava istinitost

svoga miljenja. Re metod potie od latinske rei methodus, a oznaava nain
istraivanja (nain, put, postupak koji upotrebljavamo da bismo doli do saznanja, da
bismo otkrili ili izloili naunu istinu) koji se primenjuje u nekoj nauci.
Nauni metod je neto to svi svakodnevno koristimo. Angaovanje u osnovnim
aktivnostima koje ine nauni metod - biti radoznao, postavljati pitanja, traei odgovore
- je prirodni deo ljudskog bia.
Nauni metod sjedinjuje u sebi sve karakteristike naunih postupaka i predstavlja rezultat
razvoja naunih saznanja (Yeo, 1986; Haig, 2005). To je metod kojim se najefikasnije
obavljaju istraivanja koja vode do potpunog opisivanja predmeta - pojave, a
podrazumeva tri etape: 1) neposredno empirijsko istraivanje i opis ulno - konkretnih
zapaanja predmeta - pojava; 2) prelazaka sa ulno - konkretnih zapaanja na ishodno apstraktne osobine, odnosno poznavanju osobina predmeta - pojava; 3) povratak ka

procesu apstrahovanja na osnovu znanja o osobinama predmeta - pojava, odnosno,

procesu prelaska od ishodne apstrakcije ka celokupnom teorijsko - konkretnom
poznavanju predmeta - pojave. Navedene etape predstavljaju put ka konkretnom,
sutinskom naunom miljenju, sposobnom da se primeni u praksi (Kosso, 2009).

2.2. Istorija naunog metoda

Mnogi autori su tragove poetaka naunog metoda i eksperimentisanja traili kod starih
naroda: Grka, Arapa, panca, i drugih. Aristotel (, 384 - 322. p.n.e.) kao
vrhunski mislilac bio je jedan od zaetnika procedure metoda, smatrajui da se
posmatranjem i razmiljanjem moe stii do pouzdanog saznanja. Roder Bejkon (Roger
Bacon, 1214 - 1294.), oslanjajui se na dela arapskih naunika, opisivao je ponovljeni
ciklus naunog metoda: posmatranje, hipotezu, eksperiment i verifikaciju (Clegg, 2003).
U modernoj kulturi Galileju (Galileo Galilei, 1564 - 1642.) se pripisuje da je otac
naunog metoda. Galilej je uz kombinaciju posmatranja, hipoteza, matematikog
zakljuivanja i obrazloenog eksperimenta, osnovao nauku dinamiku, a Fransis Bejkon
(Francis Bacon,1561-1626.) je objasnio ovaj metod u Novum Organum, objavljenom
1622. godine.

Slika 2.2. Nikola Kopernik (Nicolaus Copernicus, 1473 1543.)

Mrano doba, srednjeg veka, karakteristino je po optoj eroziji civilizacije. Katolika

crkva je postala veoma mona u Evropi, i religiozne dogme su upravljale veinom od
onoga to su ljudi mislili i verovali. Oni, ija verovanja ili prakse se udaljiluju od crkve,
su bili "rehabilitovani". Otpor je esto dovodio do progona. U periodu koji je sada poznat
kao renesansa 12. veka, doao je period buenja. Evropski naunici postali su izloeni
znanju i kulturi u Islamskom svetu i drugim regionima izvan svojih granica, na taj nain
upoznali sa delima drevnih naunika poput Aristotela, Ptolomeja i Euklida. Izgrauje se
proirena nauna zajednica, gde se razmenjuju ideje i stvaralaki inspirie reavanje
problema.
6

Neki od znaajnih mislilaca koji se pojavljuju u toku i nakon renesanse su:

Albert Magnus (Albertus Magnus, 1193-1250.) i Toma Akvinski (Thomas
Aquinas, 1225-1274.), dva studenta sholastike, filozofskog sistema koji naglaava
upotrebu razuma u istraivanju pitanja filozofije i teologije. Magnus je napravio
razliku izmeu otkrivanih istina (otkrivanje nepoznatog kroz Boanske moi) i
eksperimentalne nauke i napravio mnogo naunih zapaanja iz astronomije,
geografije, hemije i fiziologije.
Roder Bejkon (Roger Bacon, 1214-1294.), engleski fratar franjevac, filozof,
naunik i naunik koji se pozvao na okonanje slepog prihvatanja iroko
prihvaenih spisa. Konkretno, njemu su na meti Aristotelove ideje, koje su, i ako
dragocene, prihvaene kao injenice, ak i kada nisu dokazane.
Fransis Bejkon (Francis Bacon,1561-1626.), uspean advokat i uticajni filozof
koji je uinio mnogo da se reformie nauno razmiljanje. U njegovom
"Instauratio Magna ", Bejkon je predloio novi pristup naunog istraivanja, koje
je objavljeno u 1622.godini, kao novi pristup nauci. "Novum Organum
Scientiarum" je temelj naunog razmiljanja. Bejkon je takoe tvrdio da bi samo
jasan sistem naunog istraivanja obezbedio vladanje oveka nad svetom. Fransis
Bejkon je bio prvi koji formalizuje koncept pravog naunog metoda.
Rene Dekart (Ren Descartes, 1596-1650.) u svom delu Discourse on Method,
1637. godine raspravlja o metodama i na taj nain daje doprinos razvoju naune
metode.
U vreme smrti Galileja, pozornica je bila postavljena za prave revolucije u
naunoj misli. Isak Njutn (Isaac Newton, 1642-1727.) je uinio mnogo za
napredak ove revolucije. Njutnov rad u oblasti matematike rezultirao je kao
integralni i diferencijalni raun. Njegov rad u astronomiji pomogao je da se
definiu zakoni kretanja i univerzalne gravitacije, a studije u optici dovele su do
prvog teleskopa. Vano je rei da se Njutnovom radom obeleava poetak
moderne nauke.
Kako je osvanuo 19. vek, nauka je osnovana kao nezavisna i potovana oblast
prouavanja i nauna metoda - zasniva na posmatranju i testiranju - bila je prihvaena u
celom svetu. Nauni metod je nazvan eksperimentalnim metodom, ili metodom nauke.
Kao najrasprostranjeniji metod u nauci konano je zaokruen u XIX veku i nazvan
nauni metod (Laudan, 1968).

Karl Rejmund Poper (Karl Raimund Popper, 1902-1994.) smatra da naune

teorije ne nastaju tako to generalizujemo posmatranja oiena od svake teorije.
U stvari, svako nae opaanje je ve selektivno, jer uvek neka naa ve usvojena
teorija odreuje koje emo injenice uoiti i pratiti. Nauka ne poinje pukim
posmatranjem ve problemskom situacijom u kojoj postoji neslaganje izmeu
naih oekivanja (teorija) i stvarnosti. Da bi ovu situaciju
reili, mi pomou nae imaginacije i ukupnih kreativnih moi
(koje ukljuuju sve to znamo o "dobrim" teorijama koje su
do sada objanjavale svet) predlaemo novu teoriju, novu
pretpostavku ili hipotezu. Ona moe da bude u stanju da
bolje objasni uoene injenice, pa ipak, kao naunici, mi ne

treba da se zaustavimo kod nje, ve smo obavezni da smiljamo dalje

eksperimente koji e ispitivati njene posledice i nastojati da je opovrgnu.

Ameriki filozof Tomas Samjuel Kun (Thomas Samuel Kuhn, 1922-1996.) je u

knjizi Struktura naunih revolucija izneo je tezu da istoriju
nauke karakteriu veliki obrati, koje je nazvao "naune
revolucije", u kojima se menja vei deo onoga to naunici
jednog vremena smatraju istinitim. Najpoznatiji primer takve
promene je kopernikanska revolucija. Revolucije ne nastaju
tako to se jave oigledne injenice koje protivree staroj
teoriji, koja se onda racionalno odbacuje i zamenjuje novom teorijom koju na
jednostavan nain sugeriu novootkrivene injenice. Ovaj proces je u stvarnosti
iznenaujue spor, to znai da naunici najee ne mogu racionalno da se
odlue izmeu teorija, tako da vetina ubeivanja igra veliku ulogu.

2.3. Karakteristike naunog metoda

Osnovne karakteristike naunog metoda su:
Objektivnost saznavanja.
Stvarnost se prouavava odreenim postupcima i na taj nain dolazi do istinitog
saznanja o njoj;
Upornost i israjnost naunika, mislioca, istraivaa.
Osobine koje se odnose na linost istraivaa, bez kojih nije mogue postii egzaktne,
validne i trajne rezultate. Istraiva mora biti uporan i istrajan u svojim namerama i
naporima koji vode reavanju problema;
Egzaktnost i proverljivost rezultata.
Proces i rezulatati naunog istraivanja moraju biti takvi da se saznanja stiu, ureuju,
sistematizuju i izlau tako da ih bilo ko drugi moe proveriti. To podrazumeva da svako
ponovo, na isti nain i pod istim uslovima istraivanja, moe dobiti iste rezultate koje je
dobio neki istraiva ranije;
Racionalno empirijski stav.
Saznanje proistie iz iskustva istraivaa, ali i iskustva ostalih istraivaa, te kao takvo
ima odreeni odnos prema iskustvu istraivaa, ali i prema iskustvu drutvene zajednice.
Naunik prema iskustvu ili stvarnosti zato mora imati racionalan stav, operacionalizovan
kroz racionalan metod koji podrazumeva stalno traenje razloga na putu razuma i uma, za
neto ili protiv neega;
U nauci se odbija prihvatanje autoriteta kao argumenta.
Metod pozivanja na autoritet je u stvari metod religija i ideologija. Religija se oslanja
na verovanje i to verovanje koje je nuno u vezi sa nekim odreenim biem Bogom,
shvaenim kao neto natprirodno, to se ne da objasniti i shvatiti. U nauci takvog
verovanja nema, i ako i u nauci moe da se naie na prihvatanje odreenih pretpostavki
na poverenje. Ovakvo prihvatanje je privremeno, to treba proveriti i dokazivati;

Nauni metod se ne oslanja na intuiciju.

Metod intuicije je bio prisutan u ranim fazama naunog saznanja, tako da se ne moe
zanemariti kao deo naunog metoda. Saznavanje se tada oslanjalo na oiglednost ili
samooiglednost. Ovo se pre svega odnosi na Aristotela i njegovu kolu, jer sve to bi on
uoio, stvarno ili intuitivno, bez dokaza smatralo bi se istinom naunim saznanjem, to
naravno nije tano. Kasniji razvoj naune misli podrazumevao je da se bar neki principi
naunog saznavanja moraju oslanjati na intuiciju. Savremena nauka metod intuicije
razmatra kao istorijsku tekovinu u razvoju saznanja. Razvoj kritikog miljenja pokazao
je da su takozvane samooiglednosti najee rezultat navika iz svakodnevnog ivota i
rezultat vaspitanja. Meutim, kao moment kreativnog stvaralatva, intuicija ima odreenu
ulogu u procesu istraivanja;
Kritiki stav prema stvarnosti.
Naunik mora biti samokritian prema samom sebi, prema svojim stavovima i
istraivanju uopte. Zbog toga je proces istraivanja stalno podvrgnut sumnji i proveri
dobijenih rezultata. Nauni metod podstie i razvija sumnje u sve to nije dokazano i
provereno. Sumnja kao takva je neodvojivi element metoda naunog saznanja. To je
nezaobilazan put naunog progresa odakle proizlazi gomilanje naunog saznavanja. Ovo
je vana karakteristika naunog saznanja, to podrazumeva da se saznanja unapreuju iz
generacije u generaciju istraivaa, to za posledicu ima progresivni rast znanja.
Meutim, sumnja ne treba da preraste u skepticizam ili nihilizam. Skepticizam je jedna
krajnost u primeni sumnje, kada se smatra da nita nije izvesno, da se nita ne moe
dokazati i da nijedno saznanje nije sigurno. Jo vea krajnost je nihilizam, koji porie
znaaj onog to je postignuto, koji negira svako nauno saznanje. Ni skepticizam ni
nihilizam, kao filozofske orijentacije, nemaju neke naroite vrednosti u naunom
saznanju, odnosno one nisu kreativne.

Slika 2.3. Posmatranje i prikupljanje informacija o svetu oko nas.

Nauka je praktina. Njena primarna delatnost je otkrie. To je i potraga za informacijama

i potraga da se objasni kako se informacije uklapaju zajedno u smislene naine. Nauka
trai odgovore na vrlo praktina pitanja.
Nauka se zasniva na posmatranju, odnosno sakupljaju podataka.
Nauka je intelektualna tenja. Zapaanje i prikupljanje podataka nisu krajnji ciljevi.
Podaci se moraju analizirati, a koristite se da razumemo svet oko nas.
Naunici esto prave prognoze i testiraju predvianja koristei eksperimente.
Generalizacije su mono sredstvo, jer one omoguavaju naunicima da predviaju.
Nauka je sistematska. Ona je rigorozna i metodina, zahtevajui da se testiranja
ponavljaju tako da se rezultati mogu proveriti.
Dakle, nauka se moe posmatrati kao nain razmiljanja, ali i kao nain rada - proces koji
zahteva od naunika da postavljaju pitanja, formuliu i testiraju hipoteze kroz
eksperimentisanje. Ovaj proces je danas poznat kao nauni metod, a njegovi osnovni
principi se koriste od strane istraivaa u svakoj disciplini.

2.4. Znaaj naunog metoda

Nauni metod pokuava da minimizira uticaj pristrasnosti i predrasuda u
eksperimentisanju. ak i najodgovorniji naunici ne mogu da pobegnu pristrasnosti, koja
proizilazi iz linih uverenja, kao i kulturnih verovanja, to znai da svaku informaciju
ovek filtrira na osnovu njegovog linog iskustva. Naalost, ovaj proces filtriranja moe
da dovede da naunik preferira jedan ishod nad drugim. U naunoj zajednici, pristrasnost
se mora izbei po svaku cenu.
Nauni metod prua objektivan, standardizovan pristup sprovoenja eksperimenata i na
taj nain poboljava rezultate. Korienjem standardizovanih pristupa u svojim
istraivanjima, naunici mogu biti sigurni da se drei injenica ograniava uticaj linih,
unapred steenih pretpostavki. ak i sa tako rigoroznom metodologijom, neki naunici
jo uvek prave greke. Na primer, oni mogu zameniti hipotezu za objanjenje nekog
fenomena, bez vrenja eksperimenata, ili mogu da ignoriu podatke koji ne podravaju
hipotezu.
Ogranienja naunog metoda
Nauni metod je mona alatka, ali ima svoja ogranienja. Ova ogranienja se zasnivaju
na injenici da hipoteza mora biti dokazana ili opovrgnuta i da se eksperimenti i
zapaanja mogu ponavljati. Ovo stavlja neke teme van domaaja naunog metoda.
Nauka ne moe da dokae ili opovrgne postojanje Boga ili bilo kog drugog natprirodnog
entiteta. Jedan od ciljeva nauke je da dokae da je teorija ispravna, ali i da dokae da
teorija nije ispravna. Kada se to desi, teorija mora biti modifikovana ili potpuno
odbaena.Uglavnom, dve konkurentske teorije ne mogu da postoje u opisivanju jednog
fenomena. Ali, ne i u sluaju svetlosti. Mnogi eksperimenti (interferencija, difrakcija i
polarizacija) podravaju ideju da se svetlost ponaa kao talas, odnosno bili su potvrda
talasne teorije svetlosti. Drugi eksperimenti, (pravolinijsko prostiranje, odbijanje i
prelamanje svetlosti, fotoefekat) meutim, podravaju ideju da se svetlost ponaa kao
estica. Umesto da se eliminie jedna teorija i favorizuje druga, fiziari su ponaanje
svetlosti opisli kao talasno - estini dualizam.
10

2.5. Koraci naunog metoda

Nauni metod, prema izloenom je znaajan metod naunog saznanja, razvijen tokom
evolucije naunog saznavanja razliitih nauka. U sutini, on je kompleksan metod koji
podrazumeva odreene faze, pretpostavke i uslove da bi mogao da bude uspean.
Elementi naunog metoda su razni metodski postupci, odnosno faze, koje za svrhu imaju
kreativno stvaranje naunog saznanja (Zajearinovi, 1974). Nauna metoda se sastoji iz
niza loginih postupaka. Faze naunog metoda su: definicija problema, prikupljanje
podataka, formulacija hipoteze, eksperiment, testiranje hipoteze i zakljuak . Uvodei
nauni metod u nastavu uenici usvajaju odreen nain razmiljanja (postavljanje
hipoteza, njihovo eksperimentalno potvrivanje, donoenje zakljuka i reavanje nastalih
problema), koji im olakava reavanje problema ne samo u nauci, nego i u
svakodnevnom ivotu (Gaugch, 2003).

1. Definicija problema

2. Prikupljanje podataka

3. Formulacija hipoteze

Nepotvrena hipoteza
Potvrena hipoteza

6. Zakljuak
4. Eksperiment

5. Testiranje hipoteze

1. Definicija problema
Pod definicijom problema podrazumeva se definisanje skupa objekata i njihovih
interakcija, kao i merljivih parametara koji opisuju ove objekte i interakcije. Preduslov za
ovo je postojanje predznanja. Ovo se najee postie paljivim posmatranjem, ali i
ciljanim eksperimentisanjem. Problem mora biti pitanje iz ijeg odgovora e se nauiti
neto novo o prirodi. Podazumeva se da na to pitanje niko jo ne zna odgovor.
Postavljati nauna pitanja nije teko i ne zahteva znanja naunika. Ako ste bili radoznali,
i ako ste eleli da znate ta je izazvalo da se neto dogodi, onda ste verovatno ve
postavili pitanje da pokrenete nauno istraivanje.

11

2. Prikupljanje podataka
Prikupljanje empirijskih podataka o osobinama i nainu prikazivanja unapred odreenog
predmeta istraivanja, odnosno o odreenoj, ili o svim, osobinama pojave koja se
istrauje predstavlja osnovnu komponentu naunog metoda. Na ovaj nain sakupljaju se
podaci, koji omoguuju iznalaenje empirijskih zakonitosti u zavisnosti od osobina za
koje se pretpostavlja da su relevantne za pojavu koja se istrauje. U sluaju kompleksnih
vieparametarskih sistema od posebnog su znaaja kvantitativna istraivanja izraena
realnim brojevima, u cilju matematikog opisivanja pojave i utvrivanja stepena
pouzdanosti ili tanosti, tog istraivanja.
3. Formulacija hipoteze
Formulacija hipoteze je moda najvaniji element naunog metoda. Analiza prikupljenih
podataka proiruje se na jo nepoznato i tada se postavlja hipoteza. Pretpostavljanje i
utvrivanje dubljih razloga zbog kojih predmet istraivanja ima dato empirijski utvreno
ponaanje, podrazumeva pronalaenje zavisnosti njegovih osobina od osobina objekata
od kojih je sainjen ili sa kojima interaguje. Dostizanje ovog nivoa znanja podrazumeva
stvaranje misaonih slika o predmetu interesovanja, odnosno hipoteza koje treba da su na
osnovu celokupnog ranijeg srodnog iskustva intuitivno prihvatljive.
Hipoteza se esto definie kao obrazovna pretpostavka, proistie od onoga to ve znamo
o nekoj temi. Generalno, hipoteza se navodi kao "ako ... onda" izjave. Prilikom takvih
izjava, naunici ukljuuju deduktivno rezonovanje, odnosno od opteg ka pojedinanom.
4. Posmatranje (eksperiment)
Aktivno eksperimentisanje sadri veoma raznovrsne i u svakoj konkretnoj situaciji
razliite radnje od strane eksperimentatora sa ciljem detaljnog, obino kvantitativnog
upoznavanja neke osobine pojave koja se istrauje. U ovoj analitikoj fazi istraivanja o
pojavi koja se istrauje prikupljaju se najobjektivnije informacije. Eksperiment se
prvenstveno sastoji u kontrolisanom prouavanju predmeta istraivanja.
Mnogi ljudi misle da je eksperiment neto to se odvija u laboratoriji. Iako ovo moe biti
istina, eksperimenti ne moraju da ukljuuju laboratorije. Eksperimenti moraju da se
podese tako da se testiraju odreene hipoteze i oni moraju biti kontrolisani. Kontrolisanje
eksperimenta podrazumeva kontrolu svih promenljivih tako da se samo jedna
promenljiva prouava. Nezavisna promenljiva je ona koja je kontrolisana i manipulisana
od strane eksperimentatora, a zavisna promenljiva nije, odnosno promene nezavisne
promenljive odredjuje eksperimentator, i meri varijacije zavisne promenljive.
Kontrolisanje eksperimenta takoe znai da ga podesite tako da ima kontrolnu grupu i
eksperimentalnu grupu. Kontrolna grupa omoguava da eksperimentator uporedi svoje
rezultate eksperimenta sa osnovnim merenjima tako da on moe biti siguran da ovi
rezultati nisu posledica sluajnosti.

12

Slika 2.4. Naunik posmatra komtrolnu grupu i eksperimentalnu grupu uzoraka

Posmatranjem ili eksperimentom hipoteza se moe potvrditi ili osporiti. Ako se potvrdi
onda raste i verovatnoa da smo na pravom putu u pronalaenju odgovora, a ako je
eksperiment ospori, vraamo se nazad i postavljamo novu hipotezu.
5. Testiranje hipoteze
Proveravanje hipoteza kao i njihovo usavravanje u smislu poveanja tanosti opisa je
stalna aktivnost koja ini sr naunog metoda. Ovo je analitiko sintetika faza
istraivanja u kojoj se pored objektivnosti moe pojaviti i doza subjektivnosti. Da bi
hipoteze bile validne moraju da zadovoljavaju opte principe ije je vaenje zahtevano od
strane celokupnog ranijeg iskustva ili matematikim i logikim argumentima. Pri
formulisanju hipoteza i teorija korisno je biti svestan injenice da nijedna pojava u prirodi
ni pod kakvim uslovima ne moe da narui nijednu optu pravilnost utvrenu u okvirima
fizike. Sve to nije zabranjeno ovim zakonima, ima konanu nenultu verovatnou
dogaanja. Dakle, posmatranjem ili eksperimentom, hipoteza se moe potvrditi ili
osporiti. Ako se potvrdi onda raste i verovatnoa da smo na pravom putu u pronalaenju
odgovora, a ako je eksperiment ospori, vraamo se nazad i postavljamo novu hipotezu.
Analizom rezultata eksperimenta testira se valjanost hipoteze.
6. Zakljuak
Na osnovu jedne ili vie potvrenih hipoteza izvlai se zakljuak o postavljenom pitanju,
koji kasnije moe da poslui za formulisanje nove teorije. Teorija je hipoteza koja je
preivela niz provera. Najvii nivo predstavlja matematika formulacija ispitivane
pojave. Teorije mogu biti isto kvalitativne (kakva je teorija evolucije) i kvantitativne
(pojave se objanjavaju u matematikoj formi)
Nauni metod ovako prikazan, moda izgleda apstraktno, ali da nije tako moemo da se
uverimo na jednostavnim primerima iz svakodnevnog ivota (Gower, 1997).

2.6. Primena naunog metoda

Nauni metod je idealizovana metodologija. Naunici ne sede sa listom od pet koraka,
oseajui da su u obavezi da je prate. U stvari, proces je veoma fluidan i otvoren za
13

interpretacije i modifikacije. Jedan naunik moe provesti veliki deo svoje karijere u fazi
posmatranja, ili u projektovanju i pokretanju eksperimenata. Darvin je proveo skoro 20
godina, analizirajui prikupljene podatke, pre nego to je formirao teoriju. Pa ipak, niko
ne bi rekao da je njegova teorija prirodne selekcije manje vredna ili manje nauna, jer
nije strogo pratio pet koraka.

Slika 2.5. Reavanje problema primenom naunog metoda.

Takoe bi bilo prikladno ponovo spomenuti da ovaj metod nije rezervisan samo za
visoko obuene naunike - svako ko pokuava da rei problem moe da ga koristi.
Dakle, nauna metoda se svodi na postavljanje hipoteza i na njiohovo eksperimentalno
potvrivanje, ili osporavanje.

2.7. Nauni metod u nastavi fizike

U nastavi, kao i u nauci, potrebno je sprovesti odgovarajue specifino istraivanje i
napraviti otkrie da bi se dolo do opteg principa. Rezultate svojih istraivanja naunik
izlae posredstvom sadrinskih apstrakcija, generalizacija i teorijskih pojmova. Prema
shvatanju predstavnika razvijajue nastave, uenik pristupajui nekom nastavnom
sadraju treba da uz pomo nastavnika analizira taj sadraj sa ciljem da otkrije u njemu
neki ishodini, opti odnos koji se pojavljuje u drugim delovima (sluajevima) sadraja
odreenog nastavnog predmeta. Kada taj opti odnos fiksira u nekoj znakovnoj formi on
time obavlja sadrinsku apstrakciju prouavanog sadraja. Nastavljajui dalje analizu,
uenik e otkriti zakonitu povezanost otkrivenog opteg odnosa sa njegovim razliitim
manifestacijama u gradivu. Na taj nain uenik e kao i naunik pored sadrinske
apstrakcije obaviti i sadrinsku generalizaciju (Davdov, 1996).
Nauni metod u irem smislu omoguava uenicima da u daljem ivotu koraaju
sigurnijim koracima, ali i da analizirajui svaki korak ili plan, postaje mogue
anticipirati budunost i pripremiti se za nju unapred. Usvajanje naunog metoda od strane
14

uenika za krajnji ishod ima nauno opismenjavanje populacije. Takoe podrazumeva

detaljnu reformu obrazovnog sistema u oblasti sadraja, broja novousvojenih pojmova u
smisli manje je vie, kao i organizacije vremena, kako pojedinih predmeta asova,
tako i boravka u koli, kao i vremenskog trajanja obrazovnih ciklusa, od predkolskog do
fakultetskog obrazovanja (Lederman, 1998).
Razliita istraivanja krajem XX veka pokazala su da uenici na kraju osnovnog i
srednjeg obrazovanja nemaju pozitivnu sliku o nauci, kao i da nisu dovoljno uspeni u
reavanju postavljenih naunih problema. U cilju prevazilaenja ovakve situacije
ameriki nobelovac Lederman (Leon M. Lederman, 1922 ) prvi zapoinje sa
inicijativom uvoenja naunog metoda, kao i jednostavnih eksperimenata (Hands on) u
svakodnevnu kolsku praksu. On je jedan od najaktivnijih uesnika pokreta Physics
first, koji se zalae da u prvoj godini srednjeg obrazovanja, u amerikim kolama, fizika
bude zastupljenija od ostalih prirodnih nauka (biologije i hemije). Uz konsultacije sa
Ledermanom, pod pokroviteljstvom Akademije nauka, nobelovac or arpak (Georges
Charpak, 1924 2010.), promovie u Francuskoj ideju o uvoenju nauno
istraivakog pristupa u osnovne kole, pod nazivom La main la pte 1996. godine.
Francuska ekspertiza kao i pozitivno iskustvo uinili su da se projekat prihvati i u drugim
zemljama irom sveta: Nemakoj, Argentini, Belgiji, Kambodi, Kamerunu, ileu,
Kolumbiji, Senegalu, Slovakoj, vedskoj, vajcarskoj, Tunisu, Vijetnamu, Kini,
Brazilu (Ofre, 2004). Saradnja se proiruje i na: Avgansitan, Alir, SAD, Haiti, Iran,
Luksemburg, Madagaskar, Meksiko, Peru, Filipine, Togo. Pod nazivom Ruka u testu
ovaj projekat u Srbiji pokree 2001. godine dr Stevan Joki, nauni savetnik iz Instituta
za nuklearne nauke u Vini (Obadovi, 2011).
Uvoenje naunog metoda u svakodnevnu kolsku praksu stavlja u prvi plan sticanje
znanja kroz istraivanje, eksperiment, postavljanje pitanja i diskusiju, nasuprot
tradicionalnog uenja suvopranih iskaza, koje samo treba memorisati. Osnovni moto je
ui radei ui greei, ispravljajui greke uz pomo nastavnika bez sankcija u prvom
koraku, pii i prikai tekst drugima, kroz diskusiju izloi svoje miljenje, ali i prihvati
tue uz argumente.
Nauni metod u nastavi se zasniva na sledeim principima:
1. Uenik posmatra predmete i fenomene iz realnog sveta i eksperimentie na njima.
2. Tokom istraivanja uenik razmislja i dokazuje, diskutuje dobijene rezultate i sa
drugim uenicima razmenjuje iskustva.
3. Nastavnik je posrednik izmeu nauke i uenika, i vodi aktivnost tako da se ostvaruje
napredak u izuavanju. Pomae pri formulaciji zakljuaka i stavlja ih u kontekst naunih
znanja.
4. Aktivnosti se organizuju u vie nastavnih jedinica u sklopu nastavne teme, uenicima
se ostavlja velika autonomija i dovoljno vremena za stabilizaciju steenih znanja.
5. Uenik ima svesku za eksperimentalni rad koja mu omoguava uvid u postignute
rezultate i napredak.
6. Osnovni cilj je postepeno usvajanje naunih koncepata i eksperimentalne tehnike, te
konsolidacija pismenog i usmenog izraavanja.
7. Omoguuje se porodici i lokalnoj zajednici da prate rad uenika.

15

8. Univerziteti i nauni instituti podravaju uvoenje naunog metoda u nastavu te

otvaraju laboratorije za uenike i nastavnicima pomau prilikom reavanja konkretnih
problema u realizaciji nastave.
Uloga nastavnika je znatno promenjena, on predlae situacije koje omoguuju ueniku da
istrauje, ponekad polazei i od pitanja koje je postavio uenik. On usmerava uenike
umesto da radi umesto njih. Od posebnog znaaja je ne sankcionisati greke koje uenik
pravi na samom poetku ili tokom istraivanja. Greka se ne smatra pogrekom, ona je
obavezna i inherentna je procesu uenja. Re je o prelazu od obinog na nauno
miljenje. Uenik postaje svestan razlike izmeu svoje koncepcije i neke druge, koja je
znatno valjanija, a na taj nain se omoguuje bolje ovladavanje naunim koncepcijama
koje je potrebno usvojiti.
Nastavnik je posrednik izmeu nauke i uenika i isto tako i komunikacije izmeu samih
uenika. On daje informacije, favorizujui nauni metod, insistirajui na znaaju i ulozi
eksperimenta. Nastavnik predlae naine istraivanja postavljajui pitanja, vodi
aktivnosti vezane za pisanje tekstova, stvara uslove za konstruktivna razmiljanja i
konfrontaciju stavova uenika, realizaciju eksperimenta i formiranje zakljuka. U sluaju
da uenik postavi pitanje na koje nastavnik ne moe odmah da odgovori, on postaje deo
tima sa uenicima, pri emu zajedniki reavaju problem.
Nauno obrazovanje podrazumeva razumevanje naina uspostavljanja naunog saznanja,
odnosno neophodnost neprekidnog postavljanja pitanja. Uenici treba da naue da
postavljaju pitanja, a njihove aktivnosti treba da su organizovane tako da mogu da
predloe smislen odgovor. Jedan od veoma bitnih elemenata je ohrabriti uenike da
razmiljaju o neem to ve znaju i primene ova znanja u novim situacijama. Kada se
primeni u reavanju svakodnevnih problemskih situacija, steeno znanje tada postaje
korisno, odnosno svrsishodno. Najei koraci u realizaciji naunog metoda u
svakodnevnoj kolskoj praksi su: posmatranje, prikupljanje podataka, hipoteza,
eksperiment, objanjenje rezultata, zakljuak, to rezultuje usvajanjem novih pojmova.
Da li fokusiranje na korake naune metode doprinosi ili skree panju uenika u
naunom istraivanju? Cilj ponavljanja koraka naune metode je u suprotnosti sa ciljem
generisanja ideja.Uenici treba da tretiraju istraivanje ne kao elemente liste koje treba da
ekiraju, ve kao ideje koje treba da objasne, prodiskutuju, i poboljaju. Na
individualnom i/ili grupnom nivou, panja nastavnika na pravilnost korienja koraka
naune metode, od strane uenika, odvlai panju od stvarnih produktivnih aspekata
naunog istraivanja. Levin, Hammer i Coffey (2009) tvrde da je fokus nastavnika
najverovatnije rezultat ne samo njihovih linih uverenja, ve (uglavnom) istorijski
odreenog naina na koji su nauno istraivanje i nauna metoda ugraeni u lokalne
obrazovne sisteme.
Veina kritika formalne naune metode fokusira se na neadekvatnost ureenih koraka
kao opisa naune prakse ili kao uputstva za uenje (Conant, 1951; Hodson, 1996;
Lederman, 1998; Windschitl, 2004; Wink, 2005). Kako uenici i nastavnici doivljavaju

16

naunu metodu u uionici i kako fokus na naunu metodu moe da utie na stvarno
praktino nauno ispitivanje od strane uenika?
Nauna metoda, kada se posmatra kao skup krutih koraka, ne samo da ne
doprinosi puno istraivanjima, ve moe i da odvrati panju uenicima i
nastavnicima od produktivnog naunog istraivanja.
Kada uenici trae odgovor na stvarna nauna pitanja, hipoteze i testovi koje
osmisle mogu doprineti njihovim istraivanjima uprkos tome to ne prate zahteve
formalne naune metode.
Uenje naune metode i animiranje uenika da se bave naunim istraivanjima mogu
zapravo biti dva razdvojena obrazovna cilja koji su u suprotnosti. Postulirano je da
produktivan pristup predavanju naunog istraivanja ne treba da pone tako to se
uenicima prvo predstavljaju koraci van konteksta. ak i sofisticiraniji oblici naune
prakse (National Research Council, 2007) rizikuju da vetaki umanje vrednost
istraivanja i nauno rezonovanje uenika, ako se unapred postave kao mapa koju to
rezonovanje mora da prati; uenici koji vre istraivanje mogu se onda fokusirati na
praenje te mape, umesto razmiljanja o tome kako da stignu do svog cilja. Nastavnici
umesto toga trebaju da zaponu primeivanjem i unapreivanjem produktivnih
sposobnosti istraivanja kod uenika. Predavanje naune metode moe eventualno da
pomogne uenicima da identifikuju korake.

17

3.

Fizike osnove refleksije svetlosti i konstrukcije lika kod

ravnih ogledala

3.1. Zakon odbijanja svetlosti

Kada svetlost naie na graninu povrinu izmeu dve providne, optiki homogene
sredine, menja pravac kretanja, odnosno jednim delom se odbije (reflektuje), a drugim
delom prelama.
Upadni zrak

Reflektovani zrak

Slika 3.1. Odbijanje svetlosnog zraka od ravne povrine

Na slici 3.1. prikazano je odbijanje svetlosti gde je: 1 - ugao koji gradi upadni zrak sa
normalom; 1 - ugao koji gradi reflektovani zrak sa normalom. Normala je linija
normalna na povrinu (u taki gde upadni zrak pada na povrinu ), a ugao refleksije
jednak je upadnom uglu : 1= 1.
Zakon refleksije (odbijanja) svetlosti glasi:
Upadni ugao je jednak odbojnom uglu. Ulazni zrak, normala i reflektovani zrak
nalaze se u istoj ravni.
Ogledalska i difuzna refleksija
Svetlost se odbija od svakog tela. Ako se snop svetlosti odbija od ravne glatke povrine
onda dolazi do usmerenog odbijanja, a ako je povrina neravna, zraci se odbijaju u
razliitim pravcima.Tako da imamo dve vrste refleksije, u zavisnosti da li se snop
svetlosti odbija od ravne glatke povrine - ogledalska refleksija, ili se odbija od neravne
povrine- difuzna refleksija.
Ogledalska refleksija je refleksija od glatke povrine. Odbijeni zraci su paralelni jedan sa
drugim (Slika 3.2.).

18

Slika 3.2. Ogledalska refleksija

Difuzna refleksija je refleksija od hrapave povrine (Slika 3.3.). Odbijeni zraci ire se u
razliitim smerovima. Povrina se ponaa kao glatka povrina sve dok su varijacije
povrine puno manje od talasne duine svetlosti.

Slika 3.3. Difuzna refleksija

Dokle god moemo nacrtati normalu na povrinu i u taki preseka sa povrinom obeleiti
dolazei svetlosni zrak, mi moemo izmeriti upadni ugao i odrediti pravac odbojnog
zraka. Svaki zrak se odbija po pravilu zakona refleksije.
Primena ogledalske i difuzne refleksije.
Mnogo je tee nou voziti automobil po vlanom, nego po suvom putu. Na suvom
autoputu svetlost e se difuzno reflektovati u svim pravcima, ali ako je autoput vlaan,
voda e se uvui u sve pukotine i na taj nain povrina vie nije hrapava nego postaje
glatka. Zraci svetala nailazeih automobila se odbijaju na glatkoj povrini autoputa, i
voza zapaa dosadni odsjaj, koji je izazvan ogledalskom refleksijom svetala automobila
na vlanom putu.

19

Slika 3.4. Fotografija planine Moran, Grand Teton National Park, Wyoming - Becky Henderson

Veina ljudi su bili lini svedoci fotografije predivne prirode, koja se reflektuje na mirnoj
povrini vode. Voda (ako je mirna) predstavlja glatku povrinu i na njoj se svetlosni zraci
ogledalski reflektuju od predmeta do fotografa. Svetlosni zraci zajedno putuju kao snop
u objektiv fotoaparata i stvaraju sliku (identinu) kao i predmet (Slika 3.4.).
Moda ste primetili da postoje asopisi sa glatkim stranicama. Uobiajene hrapave
povrine papira (koje se uoavaju mikroskopski), su popunjene sjajnom supstancom pa
list papira izgleda sjajan i gladak. Mislite, da li bi bilo lake itati sa grubih, hrapavih
stranica ili sjajnih stranica ? Objasnite odgovor (Slika 3.5.).
Mnogo je lake itati sa hrapavog papira koji difuzno reflektuje svetlosne zrake nego sa
sjajnog koji ogledalski reflektuje. Prilikom itanja sjajnih, glatkih stranica italac obino
vidi sliku sijalice koja osvetljava stranicu. Pa kad razmislimo, veina asopisa koristi
sjajne stranice prezentujui na njima slike za gledanje bez tekstova za itanje.

a)
b)
Slika 3.5. asopis sa: a) glatkom i b) hrapavom stranicom

20

Slika 3.6. Uveana mikroskopska slika papira.

Na slici 3.9. prikazano je odbijanje svetlosti na mirnoj vodenoj povrini i na vodenoj

povrini sa talasima.

a)
b)
Slika 3.7. Odbijanje svetlosti od vodene povrine: a) ogledalsko i b) difuzno

Fermatov pricip i zakon refleksije

Po Fermatovom principu svetlost se prostire tako da rastojanje izmeu dve take pree
putem za koji je potrebno minimalno vreme. Zakon odbijanja svetlosti se lako moe
dokazati pomou Fermatovog principa. Pretpostavimo (Slika 3.8.) da se svetlost od take
A do take B moe odbiti po dve putanje: ADB kada je upadni ugao jednak odbojnom i
ACB kada upadni i odbojni uglovi nisu jednaki. Duina puta u prvom sluaju je AD+DB,
a u drugom sluaju AC+CB. Ako se nacrta simetrina taka Bu odnosu na B dobija se da
je duina puta u prvom sluaju prava ADB, a u drugom sluaju izlomljena linija ACB.
Kako je prava linija izmeu dve take uvek krai put u odnosu na krivu liniju izmeu iste
dve take, a poto se svetlost prostire u homogenoj sredini istog indeksa prelamanja (ista
brzina prostiranja), po Fermatovom principu, samo u prvom sluaju svetlost e prei put
od take A do take B za najkrae vreme.

21

Slika 3.8. Put koji svetlost prelazi za nakrae vreme

3.2. Ravno ogledalo

Ravno ogledalo predstavlja ravnu uglaanu reflektujuu povrinu. Svetlosni zraci koji
padaju na ravno ogledalo odbijaju se prema zakonu odbijanja. Kada ovek stoji ispred
ravnog ogledala on vidi neki predmet u ogledalu tako to se svetlosni zraci koji dolaze sa
tog predmeta, odbijaju od ogledala i dospevaju u oko kako je prikazano na slici 3.9.

Slika 3.9. Posmatranje svetlog predmeta pomou ravnog ogledala

Ljudsko oko vienje predmeta bazira na pravolinijskom prostiranju zraka od predmeta,

odnosno, ljudsko oko formira lik predmeta na osnovu pravolinijskih zraka koji dospevaju
u njega. Kada su zraci koji se odbiju od nekog predmeta iz bilo kog razloga skrenuli pre
nego to su dospeli u ljudsko oko, ono na osnovu ove navike da vidi taj predmet u
pravolinijskom produetku prispelih zraka, vidi predmet na mestu koje odstupa od
njegovog stvarnog poloaja.

22

Ljudsko oko formira lik na osnovu zraka koji su prikazani na slici 3.10. koji polaze od
svetle take P, koji se odbijaju od ogledala i dospevaju u oko posmatraa. Lik svetle
take se formira u pravolinijskom produetku prispelih zraka u taki L koja je sa druge
strane ogledala.

Slika 3.10. Formiranje lika takastog svetlog predmeta pomou ravnog ogledala

Taka L predstavlja lik takastog svetlog predmeta P i poto se nalazi u preseku

produetaka realnih divergentnih zraka lik je virtuelan ili imaginaran.
Ravna ogledala stvaraju virtuelnu sliku, koja je smetena iza ogledala a u koju svetlosni
zraci zapravo i ne dopiru.
Da bi odredilil rastojanje lika od ogledala posmatraemo samo dva zraka, jedan koji pada
normalno na ravno ogledalo i drugi koji pada pod uglom , kako je prikazano na slici
3.11.

Slika 3.11. Odreivanje rastojanja lika od ravnog ogledala

Rastojanje svetlog predmeta od ogledala je obeleeno sa p, rastojanje lika od ogledala sa

l. Posmatraemo trouglove PAB i LAB. Oni su pravougli, imaju jednu zajedniku
stranicu i tri jednaka ugla, pa su jednaki. Na osnovu ovoga sledi da je duina PA jednaka
duini LA. Prema pravilima koja vae za odreivanje algebarskih vrednosti rastojanja
predmeta i likova i ostalih karakteristinih duina i rastojanja u geometrijskoj optici,
rastojanja imaginarnih odnosno virtuelnih likova imaju negativnu algebarsku vrednost.
Kako je lik u sluaju ravnog ogledala imaginaran, on prema usvojenom pravilu ima
negativnu vrednost, pa je: p = l ili p = l.

23

Lik se nalazi na istom rastojanju od ravnog ogledala kao i predmet, ali sa suprotne
strane ogledala.
Ako elimo da odredimo poloaj lika nekog predmeta konanih dimenzija, takav predmet
moemo smatrati skupom svetlih taaka. Odreivanje lika se svodi na nalaenje likova
karakteristinih taaka premeta kako je prikazano na slici 3.12.

Slika 3.12. Formiranje lika predmeta konanih dimenzija pomou ravnog ogledala

Kako se sa slike 3.12.a) vidi, lik uspravnog predmeta kod ravnog ogledala je uspravan i
imaginaran.
Iz jednakosti troglova P1P2A i L1L2A sledi da je L1L2 = P1P2 tj da je veliina lika
jednaka veliini predmeta.
Dimenzije slike su iste kao i dimenzije predmeta i na istom rastojanju kao i predmet.
Primer obrazovanja likova u ravnim ogledalima dat je na slici 3.13 i 3.14.

Slika 3.13. Likovi pela u ravnom ogledalu

24

Slika 3.14. Slika svee u ravnom ogledalu

Ako se gledate u ravnom ogledalu i podignete desnu ruku, na slici u ogledalu e izgledati
kao da ste podigli svoju levu ruku. Ovo se naziva obrtanje levo desno.

Slika 3.15. Formiranje lika ake u ravnom ogledalu

Ova karakteristika postaje jos uoljivija ako nosite majicu sa natpisom. Na primer, ako je
na majici natpis NIKE u ogledalu emo itati EKIN, a ako pie BOB u ogledalu
emo itati BOB. U prvom sluaju menja se redosled slova i slova su obrnuta. Na slici
3.16. dat je primer slova R.

Slika 3.16. Obrazovanje imaginarne slike slova R u ogledalu

25

Da bi videli jasno obrtanje levo desno dobaro je izabrati slova : F, R, P, J, .....Slova: X,

H, I, M, O, U su simetrina te se u ogledalu, kao u sluaju rei BOB obrtanje slova ne
dogadja.
Slike formirane ravnim ogledalom su virtuelne (imaginarne), uspravne, levo
desno obrnute, na istoj udaljenosti od ogledala kao ipredmet ispred ogledala, i iste
veliine kao predmet.
Vieogledalski optiki sistemi
Optiki sistem dva ravna ogledala spojena pod pravim uglom:

Slika 3.17. Odbijanje zraka od ravnih ogledala koja stoje pod pravim uglom

Optiki sistem koji se sastoji od dva ogledala spojena pod pravim uglom, formira tri
slike. Interesantno je da se na jednom ogledalu se formira jedna slika, na drugom
ogledalu se formira druga slika, ali kad ih stavimo pod pravim uglom, ima tri slike. Zato
postoji trea slika i kako emo je izdvojiti?
Formiranje tri lika svee koja se nalazi ispred dva ravna ogledala koja su pod pravim
uglom prilazano je na slici 3.18. Dijagram A i dijagram B pokazuju sliku kada se gledate
u jednom (A) ili kada ste licem okrenuti ka drugom ogledalu i vidite svoju sliku u njemu
(B) (Slika 3.19.). Na ovim slikama je prikazano obrtanje levo desno. Ove dve slike se
nazivaju primarne slike. Dijagram C pokazuje sliku u sredini, naziva se sekundarna slika.
Kod sekundarne slike nema obrtanja levo desno. Zato je drugaije?
Za odgovor na ta pitanja, moramo objasniti poloaje za sve tri slike predmeta i nacrtati
svetlosne dijagrame za svaku od njih (Slika 3.20.). Dve primarna slike (slika #1 i #2)
vidimo kao rezultat refleksije svetlosti na prvom (slika #1) ili drugom ogledalu (slika #2).
Meutim, sekundarna slika (slika #3) se vidi kao rezultat dvostruke refleksije. Jednom
refleksijom zarotira se referentni ugao gledanja za 180, to dovodi do pojave obrtanja
levo-desno. Dvostruka refleksija vraa nas na poetni referentni ugao gledanja i nastala
slika nije obrnuta levo-desno.

26

Slika 3.18. Formiranje tri lika svee koja se nalazi ispred dva ravna ogledala koja su pod pravim uglom.

Slika 3.19. ematski prikaz obrazovanja likova u sluaju dva ravna ogledala koja su pod pravim uglom
.

Slika 3.20. Poloaj i formiranje slika u sluaju dva ravna ogledala koja su pod pravim uglom

27

Drugi vieogledalski optiki sistemi:

Ako smanjujemo ugao izmeu dva ravna ogledala koja su spojena pod pravim uglom,
moemo da zapazimo interesantnu stvar koja je prikazana na slici 3.21. Jedno ogledalo
obrazuje jednu sliku ; dva ogledala pod pravim uglom obrazuju tri slike ; dva ogledala
pod uglom od 60 obrazuju pet slika ; dva paralelna ogledala obrazuju beskonaan broj
slika. Kako se smanjuje ugao izmeu dva ogledala, broj slika predmeta u ogledalu se
poveava. Odnosno kada je ugao izmeu dva ravna ogledala 0, broj slika je beskonaan.

Slika 3.21. Smanjivanjem ugla, koji zaklapaju dva ravna ogledala, poveava se broj slika.

Slika 3.22. Dva ravna ogledala koja su spojena pod uglom od 50, obrazuju est razliitih slika predmeta.

Kada se jedan predmet nalazi izmeu dva ogledala koja izmeu sebe zatvaraju neki
ugao, u ogledalima emo videti onoliko slika toga predmeta koliko se puta ugao, to ga
ogledala zatvaraju, sadri u 360, pa minus 1. Na primer, ako ogledala zaklapaju ugao od
45, u ogledalu e biti sedam slika, jer je 360:45 = 8 ; 8-1=7.
U podmornicama se koriste periskopi, optiki ureaji sa ravnim ogledalima (Slika 3.23.).
Svetlost se odbija od ogledala Z1, pada na ogledalo Z2, a od njega se odbija u oko
posmatraa.

Slika 3.23. Dva paralelna ogledala formiraju periskop

28

Optiki sistem tri ravna, meusobno normalna ogledala:

Sistem od tri ravna, meusobno nomalna ogledala, nezavisno od pravca upadnog zraka
skree zrak za 180, odnosno reflektuje ga u pravcu svetlosnog izvora. Ovakva ogledala
su bila postavljena na Mesecu i omoguila da se preko vremena potrebnog za povratak
reflektovanog laserskog impulsa veoma tano odredi rastojanje izmeu Zemlje i
Meseca.(Slika 3.25.)

Slika 3.24. Formiranje tri meusobno normalne povrine odsecanjem dela kocke.

Slika 3.25. Apollo 11 Lunar Retroreflector; trostrana staklena prizma na Mesecu!!!!

3.3. Zanimljivosti
Svetlosni prenos vesti - Belov fotofon
1880. godine, je Ameriki naunik A.G. Bel, inae dobro poznat po otkriu telefona,
konstruisao svoj svetlosni telefon koji je nazvao fotofon. (Marii A, 1980/1981)
Belov telefon kao izvor svetlosti koristi Suneve zrake koji se reflektuju od malog
ogledala, i usmeravaju na membranu koja vibrira u ritmu oveijeg glasa. (Slika 3.26.)
Reflektovani snop svetlosti se preko soiva usmerava na parabolini reflektor u ijoj ii

29

se nalazi selenska elija. Ova elija menja svoju otpornost u zavisnosti od inteziteta
svetlosti. Promena otpornosti elije izaziva pojavu pulzirajue struje u kolu slualica. Na
kraju pulzirajuca struja izaziva vibracije membrane koje su verna replika oveijeg glasa.
(Bel je uspeo da prenese oveiji glas na vie od 200 m udaljenosti)

Slika 3.26. Belov fotofon

Nekad zagonetke a danas ve lake odgonetke

Neobine optike pojave ponekad nastaju u atmosferi oko nas. (Senanski T., 1996/1997)
Njihovo objanjenje je danas jednostavno, a za ljude ranijeg vremena nije bilo tako. 639.
i 1492. godine u Rimu, na nebu su se pojavila tri Sunca, ista pojava se videla 10.1.2011.
godine na podruiju severoistone Kine. (Slika 3.27.). U Engleskoj 1118. godine na nebu
su se videla dva puna Meseca. Sve ove pojave su se deavale usled odbijanja svetlosti od
oblaka. Postoji vrsta oblaka, koja se sastoji od vrlo sitnih ledenih iglica, koji visoko lebde
iznad Zemlje. Iglice su prozrane i svojim ogromnim brojem ine vie ili manje ravan
sloj u kome se, kao u ogledalu odbijaju svetlosni zraci sa Sunca i Meseca i stvaraju
njihove likove (Slika 3.28.). Kada se prema Suncu nau dva takva oblaka, onda se Sunce
ogleda u isti mah u oba oblaka pa se na nebu vide tri Sunca. Naravno ovek mora biti u
poloaju da primi odbijene svetlosne zrake.

Slika 3.27. Astronomski fenomen Tri sunca vien iz Kine

30

Slika 3.28. Odbijanje svetlosnih zraka sa Sunca na ledenim kristalima

Mogu li se videti imaginarani likovi?

Korienjem ravnih ogledala dobijaju se imaginarni (nestvarni, zamiljeni likovi)
posmatranih predmeta. Pod realnim likovima podrazumevamo takve likove koji se mogu
neposredno dobiti na zaklonu (listu hartije, fotografskom filmu, bioskopskom platnu,
mrenjai oka). Imaginarni likovi se ne mogu dobiti na zaklonu pa ni na mrenjai oka.
Takve likove daje ravno ogledalo. Konstrukcija lika koje daje ravno ogledalo prikazana
je na slici 3.29.a.

a)

b)

Slika 3.29. Konstrukcija lika koje daje ravno ogledalo: a) odbijeni zraci divergiraju b) ono soivo skuplja
divergentne zrake u iu

Pomou konstrukcije utvrujemo da se imaginarni lik nalazi iza ogledala u preseku

produetaka zraka odbijenih sa ogledala. Na mestu A, nama u oko dolaze zraci odbijene
svetlosti koji se razilaze - divergiraju (Slika 3.29.a.). Te divergentne zrake, ono soivo
(sabirno) skuplja u svoju iu, koja se nalazi na mrenjai, gde tako nastaje realan lik
predmeta (Slika 3.29.b.). Taj predmet je u stvari imaginaran lik koji daje ogledalo. Na
taj nain nae oko vidi imaginarne likove. (Boin S., Danilovi E., 1998/1999)
31

Istorijske zanimljivosti:Da li znate o ogledalima ..?

Prva ogledala su bila od uglaanog metala (Milogradov J., Turin 2003/2004). U
piramidama su otkriveni bronzani diskovi sa drkama, koji su predstavljali runa
ogledala. Prva staklena ogledala su pravljena u Veneciji. Pravili su ih flamanski majstori,
a u XVI veku izumeli su kako da naprave tanak ravnomeran sloj koji odbija svetlost. Oni
su, na glatku, ravnu kamenu plou, stavljali list olova, preko njega sipali ivu a onda se
preko tog sloja pritiskala staklena ploa toliko, da viak ive izae, a olovni amalgan
prilepi za staklo. Ovakav postupak je opasan zbog otrovnih ivinih isparenja, te su
ogledala bila veoma skupa. Ogledalo formata male sveske je bilo urueno francuskoj
princezi Mariji Medii kao dragoceni svadbeni poklon. Francuzi su uspeli da smisle nain
izrade ravnih ogledala, i u umama Normandije otvorena je prva fabrika za izradu
ogledala, tako da im je cena pala. Interesantno da je za razradu modernog procesa izrade
velike koliine stakla bio Henri Ford (Slika 3.30.), ameriki kralj automobila. Everi i
Braun, kojima je taj zadatak poverio, uspeli su da smisle i ostvare 1922.god., proputanje
guste staklene mase izmeu dva valjka ime se dobija neprekidna ravna staklena traka.

Slika 3.30. Henri Ford (Henry Ford , 1863-1947)

Ogledala u vazduhu: optike varke u prirodi

Optike varke u prirodi predstavljaju zanimljiv primer totalne refleksije svetlosti (Vollmer
M., 2009 ref. 34.) Pod odreenim uslovima (na Zemlji ili u vazduhu) mogue je videti
obrnute likove predmeta. Ova pojava se zove fatamorgana
Optika varka, kod koje se lik stvara iznad pravog poloaja predmeta - gornja
fatamorgana, deava se u sluajevima kada temperatura vazduha raste sa visinom. Iznad
morske povrine, svetlosni zraci padaju pod uglom veim od graninog i od vieg, a reeg
sloja vazduha se potpuno odbijaju. Posmatra u svojoj svesti ekstrapolie ove zrake unazad
du linije vida i postavlja lik iznad mesta gde se dati objekat zaista nalazi. Primer
gornjeg miraa vidimo na slici 3.31.a.

Donja fatamorgana je optika varka kod koje se lik formira ispod stvarnog poloaja
predmeta. Tokom dana nii slojevi vazduha se veoma zagreju, postaju rei od viih
slojeva. Svetlosni zraci, koji dolaze od udaljenih predmeta, mogu se totalno reflektovati
na granici nekog reeg sloja. Kada ovi zraci dou do posmatraa, u presecima njihovih
produetaka posmatra vidi imaginaran lik predmeta koji je obrnut i izgleda kao da se
ogleda u vodi . (Slika 3.31. b.)

32

a)

b)

Slika 3.31. Fatamorgana: a) Gornja fatamorgana. Kustavi jezero na jugozapadu Finske ; b) Donja
fatamorgana. Mokri izgled ulica u vrelim letnjim danima.

3.4. Zanimljiva pitanja

Pitanje:Lana ogledala
U kriminalistikim filmovima esto se koriste specijalna ogledala, koja su, ako gledate sa
zadnje strane, providna kao prozorsko okno. Kako je to mogue?
Jednsmerno ogledalo je samo isto staklo prozora. Lana ogledala funkcioniu tako to
im je jedna strana mnogo jae osvetljena nego druga strana. Posmatra iz osvetljene
prostorije vidi samo odbijenu svetlost, (odbijeno svetlo iz svetle sobe sakriva
emitovano svetlo iz tamne sobe), i ini mu se da pred sobom ima ogledalo. Posmatra u
mranoj prostoriji, meutim, prima dovoljnu koliinu svetlosti koja prolazi kroz staklo i
jasno vidi predmete iz svetle prostorije.(Slika 3.32.)

a)
b)
Slika 3.32. a) Soba koja je osvetljena ; b) soba za posmatranje koja je zatamljena

Pitanje:Farovi bicikla
Ako usmerite na far bicikla mlaz svetlosti, praktino pod bilo kojim uglom, svetlost e se
odbiti nazad ka svom izvoru. Zato?
Retroreflektori su ogledala koja odbijaju svetlost unazad, ka izvoru svetlosti, ak i kada
se svetlosni izvor ne nalazi na centralnoj osi reflektora. Kao primer prostog
retroreflektora moe da poslui ugao od tri meusobno normalana ogledala. Svetlosni
zrak, koji pada na jedno od tri ogledala, naizmenino se odbija od svakog od njih i vraa
se u smeru suprotnom od smera njihovog dolaska.

33

Podpitanje:Maije oi u mraku
Zbog ega oi make u mraku sjaje tako intezivno kada ih osvetlimo?
Maka i neke druge ivotinje imaju oi koje se ponaaju kao retroreflektori, pa se stoga
lako uoavaju u mraku (Slika 3.33.). Oko je optiki sistem koji se sastoji od soiva i
jednog zakrivljenog ogledala koje odbija svetlosni snop u obliku konusa ka izvoru
svetlosti. Kod mesodera postoji, iza mrenjace, sloj kristalnog cink-cisteina koji
obezbeuje visok stepen odbijanja svetlosti.

Slika 3.33. Maije oi

Pitanje:Zato vidimo baricu kao tamnu mrlju (Mladi fiziar br 66.)

Pri nonoj vonji voza automobila, ako ima upaljene farove, baricu (udubljenje na
asfaltu ispunjeno vodom) vidi kao tamnu mrlju. Kako objanjavamo tu injenicu?
Farovi automobila osvetljavaju baricu zracima koji imaju upadni ugao neto manji od
90, odbojni ugao je shodno zakonu reflaksije, isto toliki, tako da odbijeni zraci ne stiu u
oko vozaa.(Da bismo predmet videli, potrebno je da se svetlosni zraci odbiju od njega i
stignu u oko)
Pitanje:Sat i ogledalo
Naimo sat bez brojeva, i namestimo tako da pokazuje 16 h i 10 min. Stavimo sad taj sat
ispred ogledala ? Koje vreme e da pokazuje?(Slika 3.34.)

a)
b)
Slika 3.34. a) sat bez brojeva ; b) slika sata u ogledalu

Zbog obrtanja levo- desno slika pokazuje 7 h i 50 min.

34

Pitanje: ECNALUBMA
Na vozilima hitne pomoi, na haubi su ispisana slova ECNALUBMA. Objasnite zato?
Veina vozaa e videti ambulantna kola u njihovim retrovizorima. Takve slike su
obrnute levo - desno, i da bi ih vozai videli kao to treba da budu napisane, natpis je
obrnut levo - desno na haubi.(Slika 3.35.)

Slika 3.35. Ambulantna kola

Pitanje: Visina ogledala ( Mladi fiziar br. 13 )

Koji deo ogledala je potreban da bi videli sliku sebe samog u njemu ?

Slika 3.36. ovek stoji ispred ravnog ogledala i ogleda se.

Kao to je prikazano na slici 3.36., da bi video svoja stopala, ovek mora gledati nisko u
obeleenoj taki Y na ogledalu, odnosno, obeleenoj taki X, da vidi vrh glave. Da bi
videli sliku sebe samog u ravnom ogledalu, treba nam ravno ogledalo koje ima duplo
manju visinu od nas (povrina ogledala izmeu take X i take Y).
Ali ta se deava ako ovek stoji na drugaijoj udaljenosti od ravnog ogledala? Moda bi
u takvom sluaju bilo potrebno manje ogledalo?

Slika 3.37. Dve razliite udaljenosti oveka od ravnog ogledala

Kao to je i prikazano na slici 3.37., da bi osoba videla sliku sebe celog u njemu,
udaljenost osobe koja stoji ispred ravnog ogledala ne utie na to kolika treba da bude
visina ogledala.
35

4. Obrada nastavne jedinice primenom naunog metoda

4.1. Nastavni plan i program za obradu teme svetlosne pojave u osnovnom
obrazovanju.
Nastavnu temu svetlosne pojave izuavaju uenici u osnovnoj koli u osmom razredu;
nastavnim planom i programom je predvieno: Svetlosne pojave (7+6+2). U osmom
razredu fizika je zastupljena sa 2 asa nedeljno odnosno 68 asova godinje.
Svetlosne pojave (7+6+2)

Svetlost (osnovni pojmovi). Pravolinijsko prostiranje svetlosti (senka i polusenka,

pomraenje Sunca i Meseca). (1+0);
Zakon odbijanja svetlosti. Ravna i sferna ogledala i konstrukcija likova predmeta.
(2+2);
Brzina svetlosti u razliitim sredinama. Indeks prelamanja i zakon prelamanja
svetlosti. Totalna refleksija. (1+1);
Prelamanje svetlosti kroz prizmu i soiva. Odreivanje poloaja likova kod
soiva. Optiki instrumenti. Lupa i mikroskop. (3+2);
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1);
Laboratorijske vebe;
1. Provera zakona odbijanja svetlosti korienjem ravnog ogledala. (1);
2. Odredjivanje ine daljine sabirnog soiva. (1)

4.2. Primena naune metode u obradi nastavne jedinice Refleksija

svetlosti. Konstrukcija lika predmeta kod ravnih ogledala u osnovnoj
koli
Primenom naunog metoda, nastavna jedinica Refleksija svetlosti. Konstrukcija lika
predmeta kod ravnih ogledala, obrauje se na dva nastavna asa obrade novog gradiva.
Zakon odbijanja svetlosti se realizuje na asu br.10, a konstrukcija lika predmeta kod
ravnih ogledala na asu br.11. Struktura asa obuhvata: uvodni, (ponavljanje vanih
sadraja - pojmova sa prethodnog asa i povezivanje sa sadrajima koji se obrauju),
glavni i zavrni deo asa, kao i zakljuak.
as br. 10:
Zapoinje eksperimentom Provera zakona odbijanja svetlosti pomou ravnog
ogledala, i u potpunosti se relizuje primenom naunog metoda. Obrazovni zadatak asa
je da uenici na eksperimentalan nain, istraivanjem, formuliu zakon odbijanja
svetlosti. Uenike podelimo po grupama, vodei rauna o ujednanosti svih grupa i
naglasimo mere opreza koje se moraju potovati prilikom realizacije eksperimenta.
Nakon definicije upadnog, odnosno odbojnog ugla, uenicima se sugerie problem: Da
li je upadni ugao vei od odbojnog ugla prilikom refleksije svetlosti? Uenici formuliu
36

hipoteze koje testiraju, i analizom dobijenih eksperimentalnih rezultata, izvode zakljuke.

Nastavnik prati rad tokom eksperimenta. Istraivaki rad uenika primenom naune
metode, treba da rezultira formulisanjem zakona refleksije svetlosti.
Eksperiment je realizovan kroz faze naunog metoda:

Definicija problema: Da li je upadni ugao vei od odbojnog ugla, prilikom

refleksije svetlosti?;
Prikupljanje podataka: Posmatramo vrednosti odbojnog ugla za razliite
vrednosti upadnog ugla;
Formulacija hipoteze: Upadni ugao nije jednak odbojnom uglu;
Eksperiment: Izvrimo merenja odbojnih uglova za tri razliite vrednosti
upadnih uglova ( kvantitativni podaci );
Testiranje hipoteze: Analiziramo eksperimentalne rezultate, ako laserski zrak
usmerimo u pravcu normale na povrinu, on se vraa po dolaznoj putanji
( upadni i odbojni ugao je 0 );
Zakljuak: Upadni zrak, normala i odbojni zrak su u jednoj ravni. Upadni
ugao je jednak odbojnom uglu.

Pre nego se izvedeni zakljuak stavi u kontekst naunog znanja, i formulie zakon
refleksije, nastavnik stvara uslove za konstruktivna razmiljanja i konfrontaciju stavova
uenika jo jednim problemskim pitanjem: Da li upadni zrak, normala i odbojni zrak
moraju da lee u istoj ravni?
Primena naunog metoda u testiranju izvedenog zakljuka:

Definicija problema: Da li upadni zrak, normala i odbojni zrak moraju da

lee u istoj ravni?;
Prikupljanje podataka: Posmatramo refleksiju zraka od ogledalo, iji je
poloaj normalan na horinzontalnu podlogu, kao u realizovanom
eksperimentu (Slika 4.2.);
Formulacija hipoteze: Upadni zrak, normala i odbojni zrak se nalaze u istoj
ravni;
Eksperiment: Tri meusobno normalne strane kocke odreuju tri ravni, (Slika
4.3.) Uenici posmatraju refleksiju laserskog zraka od ogledalo koje je
horinzontalno poloeno na podlogu, zatim promene poloaj ogledala, tako da
ga postave normalno na horinzontalnu podlogu, i na kraju posmatraju zrake za
trei poloaj ogledala, normalan u odnosu na prva dva poloaja;
Testiranje hipoteze: Eksperimentom je hipoteza potvrena;
Zakljuak: Upadni zrak, normala i odbojni zrak lee u jednoj ravni.

Novi pojmovi : upadni ugao , odbojni ugao , zakon odbijanja svetlosti ( zakon refleksije )
Na osnovu usvojenih pojmova i izvedenih zakljuaka, izvodi se zakon odbijanja svetlosti
i detaljno obrauje teorija. as se zavrava ponavljanjem novih usvojenih pojmova.

37

as br. 11:
Obrazovni zadatak asa br.11. je da uenici naue kako se konstruie lik predmeta, i
istrae karakteristike lika predmeta, kod ravnih ogledala u demonstracionom ogledu
Svea koja gori u ai vode.as br.11. zapoinje tako to nastavnik povezuje steeno
znanje sa prethodnog asa i teorijski obrazlae nepoznate sadraje nastavne
jedinice....Ogledala imaju glatku povrinu koja odbija najvei deo svetlosti koja na njih
pada. Lik nekog predmeta nastaje kao posledica odbijanja svetlosti od povrine ogledala.
Lik takastog predmeta nastao korienjem ravnog ogledala jeste takast i imaginaran ,a
na kolikom rastojanju od ogledala se nalazi, istraiemo eksperimentom ? Kod ravnog
ogledala veliina predmeta i lika je jednakaZatim uenici rade eksperiment Svea
koja gori u ai vode u kom uenici istraivanjem dolaze do zakljuka da je udaljenost
lika kod ravnog ogledala jednaka udaljenosti predmeta, izvode se novi pojmovi o
osobinama lika predmeta kod ravnih ogledala. Na osnovu zakljuaka izvedenih iz
eksperimenta, sledi detaljno teorijsko obrazloenje kojim je dopunjeno znanje sa
teorijskog dela asa. Na taj nain je primenjen nauni metod.
Tokom eksperimenta, faze naunog metoda su:

Definicija problema: Koliko je udaljen lik predmeta iza ravnog ogledala ?;

Prikupljanje podataka: Postaviti eksperiment kao na slici 4.4. Posmatrati
kada se svee nalaze na istom rastojanju od staklene ploe i na razliitim
rastojanjima;
Formulacija hipoteze: Lik predmeta se nalazi na manjoj udaljenosti od
ogledala nego predmet ispred ogledala;
Eksperiment: Postaviti eksperiment kao na slici 4.4. Realizovati eksperiment
kako je navedeno. Lik i predmet su simetrini, i tek kada su na istoj
udaljenosti od staklene ploe, stiemo utisak da svea gori u ai sa vodom;
Testiranje hipoteze: Pomerimo sveu koja gori na rastojanje 2 d . Nemamo
utisak da svea gori u ai vode;
Zakljuak: Lik predmeta koji se formira na ravnim ogledalima je na istoj
udaljenosti od ogledala kao i predmet ispred ogledala.

Novi pojmovi : ogledalo , lik predmeta , karakteristike lika u ravnom ogledalu

as se zavrava ponavljanjem novih usvojenih pojmova i zadavanjem domaeg zadatka.
Domai zadatak je, analiza i realizacija eksperimenta Kako da stavimo svoj glas na
svetlosni snop, kroz ueniki istraivaki projekt. Eksperiment je interesantan jer
objedinjuje prethodno prouavanu nastavnu temu Zvuk sa obraenim nastavnim
jedinicama iz nastavne teme Svetlosne pojave. Obrazovni zadatak je da uenici
analizom ovog eksperimenta utvrde, sistematizuju i primene steeno znanje.
Nauni metod je primenjen kroz ueniki istraivaki projekt. Plan istraivanja je celovit
i sistematski deo projekta, koji se sastoji od sledeih delova:
plan pripreme realizacije istraivanja;
plan prikupljanja podataka;
plan obrade podataka, izrade izvetaja i prezentacije rezultata istraivanja.

38

Nastavnik organizuje dva tima unutar razreda, sa istim brojem uenika, koji
trebaju da realizuju projekt. Uenici istrauju putem interneta, i literature koja im
je navedena, koristei kritiko miljenje, saraujui i komunicirajui izmeu sebe.
Oekuje se da rezultati istraivanja budu prezentirani ostalim uenicima u obliku
video zapisa, ili demonstracijom eksperimenta pred ostalim uenicima.

4.3. Eksperimenti
Eksperiment:

Provera zakona odbijanja svetlosti pomou ravnog ogledala

Definicija problema :
Da li je upadni ugao vei od odbojnog ugla prilikom refleksije svetlosti?
Prikupljanje podataka :
Posmatramo vrednosti odbojnog ugla za razliite vrednosti upadnog ugla.
Postavljanje hipoteze :
Upadni ugao nije jednak odbojnom uglu.
Eksperiment :
Izvrimo merenja odbojnih uglova za tri razliite vrednosti upadnih uglova,
( kvantitativni podaci ).
Testiranje hipoteze :
Analiziramo eksperimentalne rezultate , ako laserski zrak usmerimo u pravcu
normale na povrinu, on se vraa po dolaznoj putanji ( upadni i odbojni ugao je 0 ).
Zakljuak :
Upadni zrak, normala i odbojni zrak su u jednoj ravni. Upadni ugao je jednak
odbojnom uglu.
Novi pojmovi : upadni ugao , odbojni ugao , zakon odbijanja svetlosti ( zakon refleksije )
Potreban materijal :

ravno ogledalo
dve tipaljke
izvor laserske svetlosti ( runi laser )
papir
estar
uglomer

Izvoenje ogleda :
Na papiru nacrtati dve meusobno normalne prave. Nacrtati polukrunicu sa centrom u taki
O, koja je taka preseka te dve prave.
Pomou dve tipaljke postaviti ravno ogledalo normalno na papir kao sto se vidi na slici 4.1.

39

Laserski pokaziva

normala

tipaljka

tipaljka
ogledalo
Slika 4.1. ematski prikaz eksperimenta

Postaviti laserski pokaziva na papir i ukljuiti ga .Usmeriti zrak ka taki O na ogledalu.

Obeleiti taku A1 na polukrunici kroz koju prolazi upadni zrak i taku B1 kroz koju prolazi
odbijeni zrak. Merenje izvriti za 3 razliita poloaja pokazivaa i obeleiti odgovrajue
take A2, B2, A3, B3.
Iskljuiti laserski pokaziva, skinuti ogledalo i nacrtati upadne i odbijene zrake na papiru.
Uglomerom izmeriti vrednost upadnih uglova (1,2,3) i odbojnih uglova (1,2,3).
Uporediti izmerene vrednosti upadnih uglova i odbojnih uglova za 3 razliita poloaja
pokazivaa. ta uoavamo?
Objanjenje:
Svetlosni zrak se odbija pod istim uglom i pod kojim je pao u odnosu na normalu, na ravnoj
ogledalskoj povrini. Upadni ugao je jednak odbojnom uglu, upadni zrak, normala i odbojni
zrak lee u istoj ravni, tako glasi zakon odbijanja svetlosti.

Slika 4.2. Odbijanje laserske svetlosti na ravnom ogledalu

Provera izvedenog zakljuka:

Definicija problema:
Da li upadni zrak, normala i odbojni zrak moraju da lee u istoj ravni?;
Prikupljanje podataka:
Posmatramo refleksiju zraka od ogledalo, iji je poloaj normalan na
horinzontalnu podlogu, kao u realizovanom eksperimentu (Slika 4.2.);
Formulacija hipoteze:
Upadni zrak, normala i odbojni zrak se nalaze u istoj ravni;

40

 Eksperiment:
Tri meusobno normalne strane kocke odreuju tri ravni, (Slika 4.3.) Uenici
posmatraju refleksiju laserskog zraka od ogledalo koje je horinzontalno poloeno
na podlogu, zatim promene poloaj ogledala, tako da ga postave normalno na
horinzontalnu podlogu, i na kraju posmatraju zrake za trei poloaj ogledala,
normalan u odnosu na prva dva poloaja;
Testiranje hipoteze:
Eksperimentom je hipoteza potvrena;
Zakljuak:
Upadni zrak, normala i odbojni zrak lee u jednoj ravni.

Slika 4.3. Tri strane kocke odreuju tri ravni

Eksperiment:

Svea koja gori u ai vode

Definicija problema :
Koliko je udaljen lik predmeta iza ravnog ogledala ?
Prikupljanje podataka :
Postaviti eksperiment kao na slici 4.4. Posmatrati kada se svee nalaze na istom
rastojanju od staklene ploe i na razliitim rastojanjima.
Postavljanje hipoteze :
Lik predmeta se nalazi na manjoj udaljenosti od ogledala nego predmet ispred
ogledala.
Eksperiment :
Postaviti eksperiment kao na slici 4.4. Realizovati eksperiment kako je navedeno. Lik
i predmet su simetrini, i samo kada su na istoj udaljenosti od staklene ploe, stiemo
utisak da svea gori u ai sa vodom.
Testiranje hipoteze :
Pomerimo sveu koja gori na rastojanje 2 d . Nemamo utisak da svea gori u ai
vode.
Zakljuak :
Lik predmeta koji se formira na ravnim ogledalima je na istoj udaljenosti od ogledala
kao i predmet ispred ogledala.
Novi pojmovi : ogledalo , lik predmeta , karakteristike lika u ravnom ogledalu

41

Potreban materijal:

dve identine male svee

aa za vodu
staklena ploa
stativ za staklenu plou
neprovidna pregrada
voda

Izvoenje ogleda:
U au za vodu, pomou nekoliko kapi voska zalepiti sveu. Ova svea ne sme da bude
upaljena. Drugu sveu zapaliti. Izmeu svea postaviti staklenu plou. Posmatrati au sa
sveom kroz staklenu pregradu, pri emu svea koja zaista gori treba da bude zaklonjena
neprovidnom pregradom tako da je posmatra ne vidi. Kada sipamo vodu u au u kojoj se
nalazi svea koja ne gori, zbog refleksije svetlosti svee koja je upaljena na staklu, imamo
utisak kao da svea gori u ai punoj vode.

Slika 4.3. ematski prikaz eksperimenta

Objanjenje:
Zbog odbijanja svetlosti kroz staklenu plou vidi se imaginarni lik svee koja gori na istom
rastojanju kao i predmet.
Kod ravnog ogledala lik je imaginaran, jednak po veliini predmetu i na istom rastojanju od
ogledala kao i predmet. Ova pojava se objanjava zakonom odbijanja svetlosti i uoava se
simetrinost predmeta i lika kod ravnih ogledala.

42

Eksperiment:

Kako da stavimo svoj glas na svetlosni snop ?

Potreban materijal:

dugaka, plastina cev

poklopac cevi (pergament)
ogledalo dimenzija 2 cm x 2 cm
lampa

Izvoenje ogleda:
Dugaku plastinu cev, zatvorimo poklopcem sa jedne strane. Na poklopac zalepimo
malo ravno ogledalo dimenzija 2 cm x 2 cm. Upalimo lampu tako da svetlosni snop pada
na poklopac cevi, na ijoj povrini se nalazi ogledalo koje potom reflektuje tu svetlost.
(Slika 4.5.) Kada priamo u cev, svetlost koja pada na ogledalo se stalno reflektuje pod
drugim uglovima. (Slika 4.6.)

Slika 4.5. Reflektovanje svetlosti od ogledalo na poklopcu cevi.

Slika 4.6. Menjanjem poloaja ogledala, menja se pravac reflektovane svetlosti.

43

Objanjenje:
Usmerena svetlost sa lampe se odbija od ravno ogledalo, koje je zalepljeno na poklopac
duge plastine cevi. Poklopac cevi treba da bude od takvog materijala da se vibracije
mogu preneti na njega. Kada priamo u cev, zvune vibracije dolaze do poklopca i on
poinje da vibrira. Upadna svetlost se stalno odbija pod drugim uglovima, jer vibracije
poklopca menjaju poloaj ogledala (u zavisnosti od jaine zvuka i frekvencije glasa).
Svetlo je na taj nain modulisano jainom glasa koji smo stavili na svetlosni snop.
Kao u prvom delu eksperimenta gde smo videli da se intezitet svetlosti menja sa glasom,
tako i intezitet svetlosti, moe uticati na jainu zvuka koji se proizvodi u cevi.

Dodatni potreban materijal:

stativ za lampu
stativ za plastinu cev
slualice, odnosno zvunik
solarna elija

Izvoenje ogleda:
Solarnu eliju prikljuimo na slualice, kada svetlost padne na nju, solarna elija pretvara
svetlosnu energiju u elektrinu, a slualice elektrinu u zvuk - to predstavlja na risiver.
(Slika 4.7.) Ako solarne elije spojimo sa zvunikom, (ureaj koji pretvara elektrini
napon u zvuk), dobijamo risiver koji emo koristiti u II-om delu eksperimenta.

Slika 4.7. Solarna elija prikljuena na slualice

Postavimo lampu tako da svetlosni snop pada na ravno ogledalo zatvaraa plastine cevi.
Na pravcu reflektovane svetlosti postavimo risiver (Slika 4.8.). Ponemo da priamo u
plastinu cev i na zvuniku se uje na glas. Ako rukom preseemo reflektovani svetlosni

44

snop sa ogledala, kao to je prikazano na slici 4.9., na zvuniku se uje drugaija jaina i
frekvencija naeg glasa.

Slika 4.8. Svetlost sa lampe se reflektuje od ravno ogledalo i pada na risiver.

Slika 4.9. Ruka na putu reflektovane svetlosti

Objanjenje:
Ravno ogledalo reflektuje svetlost tako da je upadni ugao jednak odbojnom uglu, pa na
osnovu toga ve znamo pravac reflektovane svetlosti. Na taj pravac postavimo risiver.
Ponemo da priamo u plastinu cev i na zvuniku, ve opisanom metodom, se uje na
glas. Ako rukom preseemo reflektovani svetlosni snop sa ogledala, svetlost ne pada na
solarne elije u tom intezitetu, i na zvuniku se uje drugaija jaina i frekvencija naeg
glasa.
Novi pojmovi: jaina svetlosti, solarna elija

45

5. Zakljuak
Ako se uenik u koli ne naui da sam neto stvara,
onda e on u ivotu uvek samo podraavati
Tolstoj

Fizika je eksperimentalna nauka i nauni metod je njen sastavni deo. Usvajanje naunog
metoda kroz sadraje fizike ima univerzalni znaaj jer omoguava uenicima primenu
metoda u drugim naukama, ali i u svakodnevnim ivotnim situacijama. Nauni metod je
sastavni deo fizikog, odnosno prirodnog, poimanja stvarnosti i predstavlja sutinsku
razliku izmeu slepog verovanja i otkrivanja istine.
Rad predstavlja uenje nastavnih sadraja primenom naunog metoda, povezivanje
teorije i prakse i formiranje naunog pogleda na svet. Nastavnik sugerie problem,
uenici iznose mogue hipoteze, proveravaju ih eksperimentisanjem, odbacuju pogrene,
izvode zakljuke i nalaze reenja. Realizacija naune metode je zahtevnija, ali tada
nastavnik dobija stalnu informaciju o nivou postignua uenika i moguim korekcijama
putem nastave.
Savremeno drutvo zahteva efikasne metode uenja, koji se ne zasnivaju prevashodno na
uenju rezultata nauke, ve na izgradnji novih znanja zasnovanih na iskustvu, spoznaji i
istraivanju. Takva znanja nas vode ka egzaktnom pristupu u reavanju problema koje
namee savremeni ivot.

46

6. Literatura:
1. How the Scientific Method Works; dostupno na www.howstuffworks.com/ physical
science;
2. Yeo R. R., (1986): Scientific Method and the Rhetoric of Science in Britain,
18301917, in The Politics and Rhetoric of Scientific Method: Historical
Studies, Dordrecht: D. Reidel Publishing Company;
3. Haig B.D. (2005): An Abductive Theory of Scientific Method, Psychological
Methods, 10(4), 371 380 dostuono na http://www.sciencedirect.com/science;
4. Kosso P (2009): The Large scale Structure of Scientific Method, Science &
Education, 18:33 42;
5. Clegg B. (2003): The First Scientist: A Life of Roger Bacon, London: Constable &
Robinson;
6. Laudan L. (1968): Theories of Scientific Method from Plato to Mach,
History of Science 7, 138;
7. Zajearinovi G. (1974): Osnovi metodologije nauke, Beograd: Fakultet politikih
nauka;
8. Gaugch H. G. (2003): Scientific Method in practice, Cambridge: Cambridge
Uneversity Press, dostupno na http://www.cambridge.org/2002022271.pdf;
9. Gower B. (1997): Scientific Method, An Historical and Philosophical
Introduction, Melburne: Routlrdge Press, 2,48;
10. , .. (1992):
,
, : ,str. 31;
11. Lederman G. N. (1998): The State of Science Education: Subject Matter
Without Context, Electronic Journal of Science Education , ISSN 1087 3430
Vol. 3 No. 2 December 1998;
12. Ofre . sa sar. (2004): prevod na srpski Joki S., Zrnca nauke 2, Beograd: ZUNS i
DFS;
13. Obadovi D., (2010), Primena naunog metoda u izuavanju sadina prirodnih
nauka putem uenikih miniprojekata, rad u monografiji;
14. Cvjetianin S. (2011), Primena uenikih miniprojekata u realizaciji nadstave
inegrisanih prirodnih nauka i matematike u razrednoj nastavi, Pedagoki fakultet,
Sombor (2011) pp.124-139;
15. Tang X., Coffey J.E.,Elby A.,Levin D.M. (2009),The Scientific Method and
Scientific Inquiry: Tensions in Teaching and Learning, Electronic Journal of Science
Education DOI 10.1002/sce.20366 - October 2009;
16. Nagl, M.G., Obadovi, D.. (2008) Nauni metod u nastavi fizike u drutvenojezikom smeru gimnazije. Pedagoka stvarnost, vol. 54, br. 7-8, str. 707-715;
17. Nagl M. (2011), Primena naunog metoda u nastavi fizike u drutveno jezikom
smeru gimnazije, Novi Sad, 2011. dostupno na
www.uns.ac.rs/sr/doktorske/mirkoNagl/disertacija.pdf
18. Petrovi T. (1988): Problemsko razvojna nastava fizike, Beograd: Institut za
pedagoka istraivanja;
19. Petrovi T. (1994): Didaktika fizike, Beograd: Fiziki fakultet, 1994;
20. Raspopovi, M. (1992): Metodika nastave fizike, Beograd: ZUNS, 1992;
47

21. arpak, . (2001) Ruka u testu, nauke u osnovnoj koli. Beograd: Drutvo fiziara
Srbije;
22. Nedeljkovi N. (1996), Elektromagnetizam i optika, Fiziki fakultet, Beograd (1996);
23. Ivanovi D., Vui V. (1973), Fizika II, Nauna knjiga, Beograd, 1973;
24. Reflection and its Importance; Image Formation in Plane Mirrors; Glenbrook South
High School in Glenview,Illinois,dostupno na http://www.physicsclassroom.com/
Class/light/u12l2a.cfm;
25. Todorov N. (2007), Geometrijska optika u nastavi fizike za osnovnu kolu, Novi Sad,
2007. dostupno na www.df.uns.ac.rs;
26. The low of reflection; The University of Arizona, dostupno na
www.optics.arizona.edu/nofziger/OPTI 201R;
27. Reflection of light and plane mirrors; Division of Science Education Development
and Research, through Grant #SED 74-20088 to Michigan State University;
28. Raspopovi M. (2009), Fizika za trei razred gimnazije opteg i prirodno
matematikog smera, Zavod za udzbenike, Beograd, 2009;
29. drale M. (2001), ABC fizike leksikon za sve osnovne i srednje kole, Borait,
Beograd, 2001;
30. Mr. Klimetz, John Dewey High School, Law of reflection, dostupno na
http://www.geniusintelligence.com/lawofreflection.htm Cycle III Regents Physics;
31. Todorov N. (2007), Geometrijska optika u nastavi fizike za osnovnu kolu, Novi Sad,
2007. dostupno na www.df.uns.ac.rs;
32. Ivanovi D., Raspopovi M., ulum . (1988), Fizika za VIII razred osnovne kole,
Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988;
33. Kapor D., etrajii J. (2010 -2011), Fizika za osmi razred osnovne kole, Zavod za
udzbenike, Beograd, 2010 2011;
34. Vollmer M. (2009), Mirrors in the air: mirages in nature and in the laboratory ,
Journal of Physics Education 0031-9120/09/020165 - March 2009, dostupno na
www.iop.org/journals/physed
35. Marii A. (1980/1981), Svetlosni prenos vesti Belov fotofon, asopis: Mladi
fiziar, br.21, Beograd, 1980/1981;
36. Senanski T. (1996/1997), Nekad zagonetke a danas ve lake odgonetke, asopis:
Mladi fiziar, br.62, Beograd, 1996/1997;
37. Boin S., Danilovi E. (1998/1999), Mogu li se videti imaginarani likovi ?, asopis:
Mladi fiziar, br.72, Beograd, 1998/1999;
38. Milogradov J., Turin (2003/2004), Da li znate o ogledalima ..?, asopis: Mladi
fiziar, br.94, Beograd, 2003/2004;
39. Petrovi T. (1979), Pitanje: Visina ogledala, asopis: Mladi fiziar, br.13,
Beograd, 1979;
40. Jearl Walker J.(1986), The flying circus of physics, IRO Vuk Karadzi, Beograd,
1986;
41. Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik (1990): Nastavni plan i program za
osnovno obrazovanje, Beograd: Slubeni glasnik, br.10;
42. Petrovi T. (1994), Poznavanje nastavnih sredstava, Fiziki fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd 1994;
43. Popari G. (2010), Pripreme za nastavu, Logos, Beograd, 2010;

48

44. Obadovi D.(2006/2007), Jednostavni eksperimenti u nastavi fizike, Univerzitet u

Novom Sadu 2006/2007.;
45. Obadovi D., Bonjak M. (2010), Jednostavni fiziki ogledi u razrednoj nastavi
fizike, Pedagoki fakultet, Sombor;
46. Kadelburg N. (2010), Zbirka zadataka sa laboratorijskim vebama za VIII razred
osnovne kole, Krug, Beograd, 2010;
47. Eksperiment: Kako da stavimo svoj glas na svetlosni snop; Florida State University,
dostupno na http://www.vega.org.uk/video/programme/164;
48. Kosti . (2003), Izmeu igre i fizike, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd,
2003;
49. http://www.viva-fizika.org/ ;
50. www.svijetfizike.com;
51. http://www.eskola.hfd.hr;
52. http://sr.wikipedia.org;
53. http://www.sciencemag.org/;
54. http://www.americanscientist.org/;
55. http://library.thinkquest.org/23805/math.htm;
56. Project based learning, dostupno na pbl-online.org/;
57. Mini projects in scientific method, dostupno na websrv0a.sdu.dk/ups/ SCM/
projects.html.

49

Kratka biografija kandidata

Sneana Dujakovi, roena 04.12.1972. godine u Zemunu. Zavrila osnovnu kolu

Mladost u Novoj Pazovi i srednju kolu Nadeda Petrovi u Zemunu. 1991.godine
upisala Prirodno-matematiki fakultet u Beogradu, smer - fizika, obrazovni profil profesor fizike za srednju kolu. 2011. godine upisala master studije u Novom Sadu.

50

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD
Tip zapisa:
TZ
Vrsta rada:
VR
Autor:
AU
Mentor:
MN
Naslov rada:
NR
Jezik publikacije:
JP
Jezik izvoda:
JI
Zemlja publikovanja:
ZP
Ue geografsko podruje:
UGP
Godina:
GO
Izdava:
IZ
Mesto i adresa:
MA
Fiziki opis rada:
FO
Nauna oblast:
NO
Nauna disciplina:
ND
Predmetna odrednica/ kljune rei:
PO
UDK
uva se:
U
Vana napomena:
VN
Izvod:
IZ

Datum prihvatanja teme od NN

vea:
DP

Monografska dokumentacija
Tekstualni tampani materijal
Master rad
Sneana Dujakovi
dr. Duanka Obadovi, redovni prof.
Primena naunog metoda u obradi nastavne jedinice Refleksija
svetlosti i ravna ogledala za osnovne kole
srpski (latinica)
srpski/engleski
Republika Srbija
Vojvodina
2012
Autorski reprint
Prirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi
Sad

Fizika
Tematski pristup nastavi fizike
Nauni metod, zakon odbijanja svetlosti, ravno ogledalo,
konstrukcija lika predmeta kod ravnih ogledala, primena naunog
metoda u nastavi
Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu
nema
U ovom radu obrauje se nastavna jedinica Refleksija svetlosti i
ravna ogledala u okviru nastavne teme Svetlosne pojave.
Prikazano je kako se implementacijom jednostavnih ogleda, navode
uenici da istrauju i uvodi nauni metod u nastavu.
28.03.2012.

51

Datum odbrane:
DO

04.04.2012.

lanovi komisije:
KO
Predsednik:
lan:
lan:

dr. Milica Pavkov Hrvojevi, vanr. prof.

dr. Maja Stojanovi, docent
dr. Duanka Obadovi, red. prof.

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT
Type of record:
TR
Content code:
CC
Author:
AU
Mentor/comentor:
MN
Title:
TI
Language of text:
LT
Language of abstract:
LA
Country of publication:
CP
Locality of publication:
LP
Publication year:
PY
Publisher:
PU
Publication place:
PP
Physical description:
PD
Scientific field:
SF
Scientific discipline:
SD
Subject/ Key words:
SKW

Monograph publication
Textual printed material
Final paper
Snezana Dujakovic
Ph.D. Dusanka Obadovic, full prof.

The application of scientific method in the processing unit Reflection of

light and plane mirrors in primary school
Serbian (Latin)
English
Republic of Serbia
Vojvodina
2012
Author's reprint
Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

Physics

Thematic approach to teaching physics

The scientific method, the law of reflection light, plane mirror, image of
objects in a plane mirrors, the application of scientific method in teaching

52

UC
Holding data:
HD
Note:
N
Abstract:
AB

Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovia 4

Accepted by the Scientific Board:

ASB
Defended on:
DE
Thesis defend board:
DB

28.03.2012.

President:
Member:
Member:

none
"Reflection of light and plane mirrors" in the framework of the theme
"Light phenomena" in the teaching process is given in this work. Showing
how the implementation of simple experiments, according to research
students and introduces the scientific method in teaching.

04.04.2012.

Ph.D. Milica Pavkov Hrvojevi, associet prof.:

Ph.D. Maja Stojanovi, assistent prof.
Ph.D. Duanka Obadovi, full prof.

53