Aleksandar \aja

@IVOT JEVREMOV
Komedija

186

Aleksandar \aja

ALEKSANDAR \AJA ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979.
godine. ^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine zaposlen je
kao dramaturg Pozori{ta na Terazijama u Beogradu.
Autor je desetak pozori{nih komada, izvedenih na scenama u Beogradu i
u drugim gradovima Srbije. Za komediju Bitka za Sewak i dramu Jankovac
potopqeni svet, nagra|ivan je na konkursima Udru`ewa dramskih pisaca
Srbije, za 1989. i 1990. godinu. Napisao je tridesetak radio-drama, emitovanih na programima Radio Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalni
saradnik [kolskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je oko
pet stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, ^ik
pogodi, De~je igre, Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beograda, Atom po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Zooteka,
itd...Sara|ivao je i u Zabavnom programu televizije, dok je za Igrani program napisao scenario za tv film Palanka u planini, prema romanu
An|elije Lazarevi}, ~ija realizacija zavisi od definisawa finansijske
situacije u RTS-u.
Autor je scenarija za igranu seriju RTS-a Mansarda, ~ija je monta`a u
toku, dok se emitovawe prvih epizoda o~ekuje po~etkom jeseni 2003. godine.
U listu Borba napisao je vi{e od dve stotine ~lanaka kao autor
kolumne: I to se de{ava. Dobitnik je Borbine nagrade za esej za 1999.
godinu. Sara|ivao je i u drugim novinama i ~asopisima (Drama), objavqivao tekstove na Internet sajtovima; u ediciji Savremena srpska
drama objavqena su mu dva dramska teksta: Jezero i Veroneze.
@ivot Jevremov wegov je najnoviji pozorini komad.

187

@ivot Jevremov

Aleksandar \AJA

@IVOT JEVREMOV
Komedija

LICA:
JEVREM
STEVA (OTAC MAKSIMILIJAN MAK)
MILE (DR. VASI])
KRISTIN (@ANA, @ULIJEN)

188

Aleksandar \aja

SCENA 1.
Jevremova soba. On spava na krevetu i hr~e. Kroz {irom otvoren prozor
dopire sjaj punog meseca. Negde daleko tuno zavija pas. Jevrem se sporo
budi i polako prilazi vratima. Otvara ih. Ulazi Steva, sa putnom
torbom u rukama.
JEVREM:

Stevo?!... Otkud ti?

STEVA:

Zdravo Jevreme... Pomeri se da u|em, {ta si zinuo, ko da si

ugledao vampira?

JEVREM:

Zna{ li koje je doba?

STEVA:

Ne nosim sat...

JEVREM:

Upravo je otkucala pono} na crkvenom torwu!

STEVA:

Uf, jezivo... Ko u filmovima strave i uasa.

JEVREM:

Uz to je jo{ i pun mesec!... A kurjak zavija na brdu!

STEVA:

To nije kurjak, ve} nekakav yukac koji ronda po kontejneru...

Nego, kako si mi, kume? Ne izgleda{ najboqe?

JEVREM:

Trgo si me iz najdubqeg sna!... Ma, jesi li to zaista ti?

STEVA:

A, {to ne bih bio ja?

JEVREM:

Ko da smo te ju~e sahranili!

STEVA:

Vreme leti, kume...

JEVREM:

Ali mi smo te zaista sahranili!

STEVA:

Pa, {ta je trebalo?... Da me ko Indijanci ostavite na nekom

drvetu da se su{im na vetru? I da mi suri orlovi kqucaju
po yigerici?

JEVREM:

Taman posla! Nikome to nije padalo na pamet... Istina,

slinavi Mile je predlagao da te uzidamo u temeqe jedne
kafane koja je po~ela da se gradi ispod Novog grobqa, ali
gazda nije dozvolio!

STEVA:

Ne mogu da verujem... Stvarno bi me sahranio ispod neke

kr~me?

JEVREM:

Gluposti, Stevo, ja to pri~am samo onako, figurativno...

Sedi, raskomoti se. Ho}e{ li ne{to da popije{?

STEVA:

Daj mi ~a{u vode.

JEVREM:

Od kad ti pije{ vodu?

STEVA:

I ti bi pio da si u mojoj situaciji. Stalno sam edan!

@ivot Jevremov

189

JEVREM:

Ho}e{ re}i da vi na nebu pijete samo vodu, a ne viski,

votku, pivo...?

STEVA:

Jevreme, mi smo na onome svetu, a ne u kafani!... Istina,

vodu pijemo samo mi koji smo u Paklu.

JEVREM:

[ta pri~a{, Stevo? Zar ti nisi u Raju?

STEVA:

Bio sam... U me|uvremenu, promenila se nebeska situacija.

JEVREM:

Ne razumem?

STEVA:

[ta tu ima da se razume? Do{li novi i {utnuli me iz Raja u

Pakao! Ko loptu!

JEVREM:

Nema{ pojma koliko mi je ao... I dokle }e to da traje?

STEVA:

Koje?

JEVREM:

Mislim, ta... situacija?

STEVA:

Ne znam... Uostalom, ja sam odlu~io: vi{e se ne vra}am gore!

JEVREM:

U Pakao?

STEVA:

Ni u Pakao, ni u Raj! Ostajem ovde na Zemqi!... Ne}u, bre, da

me {utiraju ko da sam vre}a: malo u Pakao, malo u Raj, pa
opet u Pakao. Kako se nekome gore digne, mene negde {utnu!
Dosta je toga, vra}am se me|u ive...!

JEVREM:

Pa, jel to moe?

STEVA:

A da tebi, kume, nije moda krivo {to sam do{ao?... U redu,

nema problema, samo reci: odoh ja na ulicu da pla{im
prolaznike!

JEVREM:

]uti, bre Stevo! Sedi i }uti! Zar sam ja imao boqeg

prijateqa od tebe, dok si bio iv?

STEVA:

Jevreme, da nisam mrtav, sada bih se rasplako ko ki{a!...

Ostavi patetiku, reci mi {ta ima novo? Ide{ li jo{ uvek
na pecawe?

JEVREM:

Idem, tu i tamo... Ina~e, ni{ta se naro~ito ne de{ava...

Ponekad mi se ~ini da od tvog umirawa i sahrane nije bilo
zna~ajnijeg doga|aja u mom ivotu.

STEVA:

Preteruje{, kume... Mada, kada se setim svoje sopstvene

smrti, zbiqa sam ponosan. Kakav sam samo fantasti~an bol
zadao svojim bliwim!

JEVREM:

Jesi, ali si nam zadao i tro{ak.

STEVA:

Tro{ak? Ono malo venaca i ~ituqica po novinama...?!

190
JEVREM:

STEVA:

Aleksandar \aja

[ta pri~a{? Celu stranu u Politici smo zakupili!... A

tek stihovi: wegovo srce prestalo da kuca, zauvek pro{la
mu je ivotna karuca!
Ni{ta glupqe nisam pro~itao, ni pre, a ni posle svoje
smrti!

JEVREM:

Kume, to je napisao na{ najpoznatiji pesnik!

STEVA:

U [umatovcu, znam... Za to ste ga platili pet viwaka i

deset s lukom.

JEVREM:

STEVA:

Deset s lukom?! Taj je pojeo tri porcije krmenadli i oval

pr{ute veliki kao slonovsko dupe! Jeftinije bismo pro{li da smo angaovali @aka Prevera!
Ajde, ne cicija{i, jednom se umire...

JEVREM:

Da, vide}u da li }ete se i za mene toliko otvoriti.

STEVA:

Sad si me podsetio: kad umre{, mogao bih da te ubacim u

jednu grobnicu, tamo do mene na parceli... Poznajem onog
unutra, ima mesta...

JEVREM:

More ostavi se ti mog umirawa!

STEVA:

Ozbiqno ti kaem, grobnica je ko trosoban stan, ima sve:

foteqe, vitrine, komode, televizor, kablovsku...
Stevo, ne seri vi{e!
Dobro, kume, kako ho}e{... Uostalom, nije lako iveti,
znam ja to. Tek kad sam umro, shvatio sam koliko je te{ko
biti iv.
(Sipaju}i sebi pi}e)
Jesi li se predomislio za pi}e?
Ajde, sipaj malo...
U zdravqe!
U ~ije, bre, zdravqe, moronu jedan? Zar ne zna{ da sam umro,
treba li o tome da te obavestim i meilom?
Izvini, zaboravio sam: za pokoj du{e!
Amin ... Zna{, Jevreme, dugo sam na nebu razmi{qao o jednoj
veoma vanoj stvari.
O kojoj?
O tome da se ~ove~anstvo grdno zajebalo kada je zakqu~ilo
da je Zemqa okrugla!
Molim?
Najozbiqnije, to je izuzetno zna~ajna tema...

JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:
JEVREM:
STEVA:
JEVREM:
STEVA:
JEVREM:
STEVA:
JEVREM:
STEVA:

@ivot Jevremov

JEVREM:

STEVA:
JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:
JEVREM:

191

Moda za vas pokojnike, jer nemate druga posla! Mi ovde

dole ne znamo gde nam je dupe, a gde glava, a ne da li je Zemqa
okrugla ili }o{kasta!
Stani malo, slu{aj paqivo: Zemqa nije ni okrugla ni
}o{kasta. Ona je ravna!
Kako, bre, ravna? Misli{ li da ja nisam i{ao u {kolu?
Jesi kume, u tome i jeste poenta! U {koli su nas prevarili.
Tek sa neba moe jasno da se vidi: Zemqa je ogromna ravna
plo~a koju na le|ima nose ~etiri yinovske korwa~e!
Kako da ne! Tako su govorili i u sredwem veku...
I bili su u pravu!... Za{to mi ne veruje{? Pa, da je ona
zaista okrugla, svi mi bi sa we odavno poispadali u kosmos!
^ekaj, oladi malo... Da li je ona ravna ili okrugla, to je
moda vano za astronaute kada se vra}aju iz svemira! Za
mene koji se niotkuda ne vra}am, to je potpuno svejedno!
Nisi, vaqda, do{ao sa neba da me celu no} davi{ kao zmija
abu? Uostalom, ne znam za{to pri~am s tobom, a ne
spavam...

STEVA:

[to se mene ti~e, moe{ slobodno da se vrati{ u krevet.

Mi mrtvaci smo ionako uvek budni.

JEVREM:

Ne mogu, sad si mi totalno razbio san!... Je li, kume, da li ti

stvarno misli{ da se vi{e ne vra}a{ tamo gore?

STEVA:
JEVREM:

Rekoh ti, ni slu~ajno!

Pa, gde }e{ da ivi{?... Mislim, kako }e{ mrtav me|u
ive? Nije to zbog mene, majke mi, {to se toga ti~e moe{
ovde da ostane{ doivotno!
Ba{ si velikodu{an.
Nisi me razumeo: {ta ako te napoqu neko prepozna, a zna da
si mrtav? On }e iv da se prepadne kad te vidi!
Za{to? Li~im li ja na vampira?
Ma ne, izgleda{ boqe nego dok si bio iv!
Eto vidi{... Prema tome, ako }e neko da se prepada, to je
wegov problem, a ne moj ... I ja sam se prepao kada sam video
pono}na izdawa va{ih novina. Pa, to je stra{no!... Yinovski asteroid udara u Zemqu 2019. godine!... Koji, bre, asteroid? Jedino {to od gore moe da vas udari jeste neki
kazan iz Pakla sa vrelim uqem!
Kume moj pokojni, ovde novinama veruju jo{ samo odbegli
pacijenti sa F odeqewa i duhovi kao ti!

STEVA:
JEVREM:
STEVA:
JEVREM:
STEVA:

JEVREM:

192

Aleksandar \aja

STEVA:

Nemoj da vre|a{, ja nisam duh!

JEVREM:
STEVA:

Nego, {ta si? Vampir?

(Otvori {irom usta)
Vidi{ li negde o~wake?
Ja nisam stomatolog...!

JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:
JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:

JEVREM:
STEVA:

A ja nisam Franken{tajn, ni Fredi Kruger nego jedan

obi~an pokojnik, koji zasluuje mrvicu po{tovawa, barem
od svog kuma.
Sad }u se ja rasplakati...
Nemoj, tek smo na po~etku komada. Ako sad po~nemo da
lijemo suze, sala }e se do kraja pretvoriti u ve{ta~ko
jezero!...
(Izvu~e {tap za pecawe iz jednog ugla)
Da li je mogu}e da jo{ uvek ima{ ovaj {tap?
Ko {to vidi{... Kad se danas pojavim s wim na obali, misle
da sam se dovezao vremeplovom.
Nemoj da se sekira{, ovda{wi pecaro{i nemaju pojma!
Imam gore na nebu jednog koji je ispao iz ~amca i udavio se,
dok je dovla~io {aran~e od pola kile!
Sigurno je pre toga popio gajbu piva...
Ma, ne! Nego je s wim u ~amcu bila wegova ena, koja ga je
otpozadi mlatnula veslom u glavu!
Jadan ~ovek...
Jadna ena! Morala da prevesla pola Dunava, da bi on
na{ao pravo mesto za somove! I, na{ao ga je, nema sumwe...
U stvari, vi ste, zemqani, veoma nervozni! Ti }e{, na
primer, kad umre{, tako dobro mo}i gore da se relaksira{,
da prosto ne}e{ mo}i da prepozna{ samoga sebe!
Neka hvala, ostao bih jo{ malo da se zlopatim me|u ivima...
Za{to?... Ko da ne{to ima{ u ovom ivotu? Prou~avao sam
sam ja sa neba {ta vi radite: vi, kume, ivite izuzetno
nezdravo!
[ta je toliko nezdravo me|u nama, da su se i mrtvaci
zabrinuli?
Sve! Vi pijete, pu{ite, radite u prostorijama sa ve{ta~kim svetlom, u kancelarijama su vam nad glavama joniziraju}i ure|aji za detekciju dima, a pogledaj samo malo
ovde oko sebe?

@ivot Jevremov

193

JEVREM:

(Osvr}u}i se po prostoriji)
Gledam, pa {ta?

STEVA:

I ni{ta ne vidi{?

JEVREM:

Vidim tebe!

STEVA:

A name{taj?

JEVREM:

[ta je s name{tajem?

STEVA:

Name{taj od iverice!...

JEVREM:

Pa {ta?

STEVA:

Name{taj od iverice je pravi radioaktivni otpad!

JEVREM:

Ne jedem name{taj...!

STEVA:

A tek ku}ne biqke, akvarijumske ribice, pra{ak za sudove,

insekticidi, pesticidi, suicidi, najlon kese, dezodoransi,
fluor paste za zube...

JEVREM:

Stani malo! Na televiziji kau da je fluor zdrav za zube?

STEVA:

Za zube da, ali je pogibeqan za srce, plu}a, jetru, bubrege,

potenciju...

JEVREM:

Dobro, dosta vi{e!

STEVA:

A da ne pri~am o peni za brijawe, naftalinu, teletabisima,

tabletama za kontracepciju...

JEVREM:

Stevo, umukni! Ne koristim tablete za kontracepciju.

STEVA:

U redu, u redu, samo da zna{: ivot u pe}ini bio je i ostao

najzdraviji na~in stanovawa u istoriji qudske civilizacije.

JEVREM:

A, za{to si ti uop{te umirao? Za{to nisi ostao da se

zlopati{ ovde sa nama, na ovome svetu, me|u tolikim silnim nezdravim ure|ajima?

STEVA:

Ko da je mene neko pitao kad }u da umrem? Stiglo me, i

gotovo! To ti je to!

JEVREM:

Pa, dobro, i {ta sad ho}e{? Da se umesto tebe ja vratim na

nebo da igram basket sa mrtvacima?

STEVA:

Ma ne, ja sam, u stvari, hteo ne{to drugo...

JEVREM:

Koje drugo?

STEVA:

Vidi{, ima jo{ jedan razlog za{to sam do{ao na Zemqu.

JEVREM:

Znao sam da ne{to muti{, ~im si mi rekao da pije{ samo

vodu.

194

Aleksandar \aja

STEVA:

Nije stvar u pi}u. Re}i }u ti iskreno: do{ao sam da se

oenim!

JEVREM:

Molim?

STEVA:

Moli Boga za zdravqe! Dobro si ~uo: ho}u da se enim!

JEVREM:

Gde da se eni{?

STEVA:

Ovde, normalno...

JEVREM:

Kako to misli{, ovde, normalno?

STEVA:

[ta je tu nejasno?

JEVREM:

^ekaj, polako.. Ti si, da kaemo, mrtav?

STEVA:

Pa {ta?

JEVREM:

A, hteo bi da se oeni{ sa... da kaemo, osobom enskog

pola, koja je iva?

STEVA:

Ja ni{ta ne razumem o ~emu ti govori{... Molim te pre|i

na stvar.

JEVREM:

Pa, kako, Boe mi oprosti, jebo te Bog blesavi, kako ti kao

mrtvac da se oeni{ sa ivom enom?

STEVA:

Jevreme, ja sam zapawen ovakvom tvojom diskusijom... Ne

misli{, vaqda, da sam si{ao sa neba kako bih na{ao enu
mrtvaca? Pa, toga gore imam na svakom }o{ku!

JEVREM:

Stani, stani, evo jedno prakti~no pitawe: na primer, na|e{

enu?

STEVA:

Da, i?

JEVREM:

Gde }ete da ivite?

STEVA:

Normalno, gore.

JEVREM:

U Paklu?

STEVA:

[ta fali?

JEVREM:

Kako, bre, {ta fali? Koja }e ena danas pristati da ivi u

Paklu?

STEVA:

Jevreme, moram ne{to da ti priznam: nije ni Pakao vi{e

ono {to je nekada bio...

JEVREM:

Ho}e{ da kae{ kako u wemu vi{e nije vru}ina?

STEVA:

Jeste, samo, sada imamo bazene, a stanovi, samoposluge,

kancelarije sve je to, kume, danas u Paklu klimatizovano!

@ivot Jevremov

195

JEVREM:

(Dugo ga i zapaweno gleda)

Pakao je klimatizovan, jel da...?

STEVA:

Kao {to ti rekoh sto posto!

JEVREM:

Mora da jo{ uvek sawam...

STEVA:

Ma, kakvi sawa{, budan si da budniji biti ne moe{! Samo

si malo iznena|en.

JEVREM:

Pa dobro, neka ti bude. Ne enim se ja, nego ti, {ta me

briga, na kraju krajeva, samo se pitam: odakle ti uop{te
ideja za ovakvu grandiozno monumentalno idiotsku
budala{tinu?!

STEVA:

Iz novina, kume!

JEVREM:

^itate gore novine?

STEVA:

Pa {ta? Ako smo mrtvi, nismo nepismeni! Ako ba{ ho}e{

da zna{, na Nebu ima vi{e u~enih qudi, nego me|u vama na
Zemqi. Na primer, Homer, Ajn{tajn, Josip Broz Tito...

JEVREM:

Dobro, dobro ne elim da polemi{em, ali, ipak mi reci:

{ta si to tako famozno pro~itao da se odlu~i{ na takvu
radikalnu promenu u svom posmrtnom ivotu?

STEVA:

Pa, evo, bi}e da je to iz nekih novina, jo{ od pre par godina.

^itao sam da je u nekom selu u Srbiji, mislim da se zvalo
Gorwa Dobriwa kod Poege... Dakle, u tom selu ima puno
neoewenih mladi}a, za koje je stigla grupa udava~a iz
Ukrajine.

JEVREM:

I {ta ho}e{? Da se oeni{ Ukrajinkom?

STEVA:

Kojom Ukrajinkom? O ~emu ti pri~a{?

JEVREM:

Sam si rekao da si ~itao...

STEVA:

Da, ~itao sam, ali, to mi je samo dalo ideju kako treba da se

oenim.

JEVREM:

Pa, s kojom bi ti to?

STEVA:

Zna{ ti vrlo dobro, kume...

JEVREM:

Nemam pojma, ~ove~e...

STEVA:

Ho}u wu!

JEVREM:

Koju wu?

STEVA:

Moju Kristin...!

JEVREM:

Stevane, ne samo {to si mrtav, nego si i lud!

196

Aleksandar \aja

STEVA:

A ti si zbog Kristin qubomoran na mene, oduvek si to i

bio!

JEVREM:

Ja qubomoran? Jesi li zaboravio zbog koga si oti{ao na

onaj svet?

STEVA:

Bilo pa pro{lo... Uostalom, koliko se samo tek ona, jadnica, nasekirala.

JEVREM:

(Ironi~no)
Nasekirala se grdno...

STEVA:

[ta se ti buni{? Ja se, barem, nisam ko ti enio, pa se onda

uspani~eno nakon tri meseca razvodio, ko da beim ispred
nabujale reke! I jo{ sam ti, na nesre}u, bio kum u toj
kataklizmi.

JEVREM:

Ali, ja nisam zbog toga pao sa kru{ke!

STEVA:

Zato {to se ti u ivotu nikuda nisi pewao, nisi stremio

visinama samo si ~u~ao na obali i pecao ribu!

JEVREM:

U redu, ne}u da polemi{em sa mrtvacem. Ho}e{ da se

oeni{ sa Kristin i da je povede{ sa sobom u Pakao?

STEVA:

Ba{ tako.

JEVREM:

E, ne}e mo}i

STEVA:

Za{to?

JEVREM:

Zato {to se tvoja draga Kristin u me|uvremenu udala.

STEVA:

Kako udala?! Zar se nesre}nica nije nad mojim grobom,

grcaju}i u suzama, triput zaricala da }e oti}i u manastir?
Boe, Stevo, to je iz [ekspira! Pome{ao si Hamleta,
Ofeliju i Kristin! Zar ne zna{ da se suze i re~i nad
grobom ne ra~unaju, one su za medije i {iru familiju...
Udala se, kume, toliko se definitivno udala, da joj ne pada
na pamet da ode, ne u manastir, nego ni do samoposluge!
Jadnica, mora da je to u~inila u trenucima najdubqeg o~aja
i samo}e... I, za koga se udala?
Jesi li siguran da eli{ da zna{?

JEVREM:

STEVA:
JEVREM:
STEVA:

Samo ti meni reci, u dubini svoje hri{}anske du{e ja sam

joj ve} oprostio.

JEVREM:

Udala se za slinavog Mileta!

STEVA:

Za Mileta?! Kurvo nad kurvama, dabogda crkla...!

Zatamwewe.

197

@ivot Jevremov

SCENA 2
Scena je zatamwena. Na proscenijumu stoji Jevrem, osvetqen jednim
reflektorskim topom.
JEVREM:

(U publiku)
O tome kako se postaje bogat u zapadnom svetu krui
otprilike ovakva pri~a: Mali Rokfeler bio je veoma
pametno, marqivo i preduzimqivo dete, jo{ od malih nogu
re{eno da se posveti velikom biznisu. Jednoga dana, {etaju}i se po Menhetnu, nai|e na jabuku otpalu sa grane. Gle,
pomisli, od ovoga bi mogao da napravim kapital. Re~eno
u~iweno! Ode na pijacu i proda jabuku. Od tog novca kupi
dva krompira. Onda trampi dva krompira za pola kese
pirin~a, pirina~ za pola kese bra{na, a bra{no za dva
zar|ala eksera... Tada mu umre deda i ostavi milion dolara... Znate, kada sam upoznao Stevu, bio sam direktor
velike firme i sve je izgledalo dobro, ba{ kao da }u i ja
nai}i u ivotu na nekakvu zlatnu jabuku... naravno, tako je
izgledao sve dok se Steva nije pojavio. Bio je to po~etak
na{e sigurne propasti, koja je wega odvela na nebo, a mene s
neba spustila na zemqu. Ali, idemo redom: dakle, toga dana
sedeo sam mirno u svojoj kancelariji, o~ekuju}i jednu vanu
po{iqku, kad...

Scena se osvetli. Vidimo da je to direktorska kancelarija. Jevrem sedne

za svoj direktorski sto, u direktorsku fotequ. Za~uje se kucawe na
vratima i u|e Steva!
STEVA:

Dobar dan.

JEVREM:

Ej, stigao si. U|i!

STEVA:

Da u|em?

JEVREM:

A, {ta bi drugo?

STEVA:

Mislio sam... da sa~ekam.

JEVREM:

Koga?

STEVA:

Mislim, ako je guva...

JEVREM:

Nemam pojma o ~emu govori{!... U|i i sedi! Gde si do sada,

~ekam te celo prepodne.

STEVA:

Mene?!

JEVREM:

Ne, ve} tvog brata blizanca!

STEVA:

Guva u saobra}aju...

198

Aleksandar \aja

JEVREM:

Guva u saobra}aju, guva na ulici, guva na poslu, totalno

sam izguvan od ovog ivota! Kad }e, bre, neko jednom da me
ispegla kako treba?... Ho}e{ li ne{to da popije{?

STEVA:

Da popijem? Ne znam, moda...

JEVREM:

Moe viski?

STEVA:

Moe...

JEVREM:

Kristin!...

U|e Kristin, sekretarica. Steva sko~i na noge buqe}i netremice u wu!

KRISTIN:

Izvolite, {efe.

JEVREM:

Daj nam ovde malo viskija i dosta leda, za mene i mog kolegu,
samo brzo!

KRISTIN:

Odmah, {efe.
(Iza|e. Steva sedne)

JEVREM:

[ta kae{ za moju sekretaricu, Kristin? A?... Reci ne{to?... Ho}e{ li da je tuca{?

STEVA:

Ne... da...

JEVREM:

Da ili ne?

STEVA:

A?

Kristin ponovo u|e sa viskijem i ledom. Steva opet sko~i na noge

buqe}i u wu. Ona poslui viski.
KRISTIN:

Izvolite.
(Stevi)
@elite li sa jednom, ili sa dve...?

STEVA:

[ta sa dve?

KRISTIN:

Sa dve kockice leda?

STEVA:

Moe...!

KRISTIN:

Moe... sa koliko?

STEVA:

Sa jednom... bi}e dovoqno.

KRISTIN:

Izvolite. Prijatno.
(Iza|e. Steva sedne)

JEVREM:

Ipak bi da je tuca{... @iveli, kolega!

STEVA:

@iveli!... Uf, ala je jak ovaj viski. Ko lava iz {kotskog

vulkana!

@ivot Jevremov

199

JEVREM:

Ha, ha, ha! Volim duhovite saradnike!... Jedino {to u [kotskoj nema vulkana, ali ko ih jebe...

STEVA:

Koga...?

JEVREM:

Vulkane, bre!... A sad, ho}emo li o poslu?

STEVA:

Da, naravno.. Da vas pitam: ova va{a, gospo|ica Kristin,

ona je verovatno... iz [vedske?

JEVREM:

Razume se, odakle bi bila? Vitka, plava, visoka...

STEVA:

A iz kog dela [vedske?

JEVREM:

Iz Qiga, naravno...

STEVA:

Iz Qiga... u [vedskoj?

JEVREM:

Da, malo iznad Stokholma.

STEVA:

Nisam ~uo za Qig kod Stokholma...

JEVREM:

Jel ti to mene zajebava{?

STEVA:

Za{to?

JEVREM:

Zato {to ona nije prirodna plavu{a nego farbana, zato

{to nije iz Qiga kod Stokholma nego iz Qiga kod Qiga i
zato {to se ne zove Kristin, nego Milovanka!

STEVA:

A, tu gre{ite.

JEVREM:

Gde gre{im?

STEVA:

Ona se zove Kristin, definitivno.

JEVREM:

^ove~e, vaqda ja znam kako se zove i iz kog sam je sela doveo.

Dao sam joj ime Kristin, jer sam veliki qubiteq onog
mjuzikla: Fantom londonske opere Jel ti sad jasno?

STEVA:

Jasno mi je od po~etka. Od momenta kad sam je prvi put

ugledao!

JEVREM:

Dobro, dobro, vidim da je tebi do zezawa, ali ja nemam

vremena. Reci mi, koliko si doneo?

STEVA:

Koliko?... Steva sve donosi do kraja.

JEVREM:

Sve si doneo?

STEVA:

Sve!

JEVREM:

To je dobro. Vrlo dobro. Pare na sto!

STEVA:

Evo, samo da izvadim nov~anik: dvesta dinara, ~etiristo,

{esto...

JEVREM:

^ekaj malo, {ta to radi{?

200

Aleksandar \aja

STEVA:

Vidite, vaqda, brojim pare.

JEVREM:

Da li ti to mene zeza{?

STEVA:

Ne razumem...

JEVREM:

Koji, bre, nov~anik, gilipteru jedan! Stavi na sto tu torbu

koju si doneo sa sobom!

STEVA:

[ta }e vam moja torba?

JEVREM:

Vadi lovu iz torbe!

STEVA:

Ali... nema nikakve love u mojoj torbi.

JEVREM:

O ~emu ti to? Kako: nema love?... [ta ima{ unutra?

STEVA:

Jednu kwigu, novine, burek sa sirom...

JEVREM:

(Nakon due pauze)

A da li ti ho}e{ li da ovog trenutka od tebe napravim
burek s mesom!? ... Seqa~ino jedna, misli{ li ti zaista da
mene moe{ da isplati{ tim papiri}ima iz tvog bednog
nov~anika? Zna{ li ti ko sam ja, bre? ^ita{ li tabloide? Prati{ li utu {tampu?... Da li ti gleda{
televiziju?

STEVA:

Ne znam na koji kanal konkretno mislite....

JEVREM:

Na kanal: Horor ti vi!

STEVA:

Nikad ~uo, ja gledam uglavnom porni}e... Ali, ne razumem,

koliko to zapravo ko{ta?

JEVREM:

Tupamarosu jedan, rekao sam tvom gazdi jasno i glasno: sto

hiqada na ruke, odmah, u ke{u!

STEVA:

Molim? Sto hiqada dinara za ... dva yaka cementa?

JEVREM:

Kakvog, boga ti, cementa? Ho}e{ da te zacementiram u neki

most? Sto hiqada evra i posao je va{!

STEVA:

Koji posao?

JEVREM:

Dokle }e{ da se pravi{ lud? Ja sam ceo svoj mukotrpno

ste~eni ugled zaloio na najvi{em mestu da tvom gazdi
uguram taj tender a ti mi dolazi{ sa burekom u ta{ni!
Jesi li ti, bre, normalan?

U|e Kristin.
KRISTIN:

[efe, ima li dovoqno leda?

JEVREM:

Mar{ napoqe!

KRISTIN:

Razumem, {efe.
(Iza|e)

@ivot Jevremov

201

JEVREM:

Slu{aj ti, kako se zove{...

STEVA:

^ekaj, ~ekaj... Kako moete ovako da izmar{irate napoqe

gospo|icu Kristin?

JEVREM:

Molim!?...

STEVA:

To nije u redu. I ona je qudsko bi}e i ima pravo makar na

gram po{tovawa i nenosti.

JEVREM:

Slu{aj ti...

STEVA:

Ime mi je Steva...

JEVREM:

Drago mi je, moje je Jevrem posledwi put te pitam: gde su

pare?

STEVA:

Rekoh, u nov~aniku...

JEVREM:

(Jevrem sko~i, uhvati ga za grlo i po~ne da ga davi!)

Umri mu{ki, bedni~e!

STEVA:

(Poku{avaju}i o~ajni~ki da do|e do vazduha)

Ali, za{to?... Ja sam samo hteo... da uplatim... za cement.

JEVREM:

(Naglo ga pusti)
Za {ta?

STEVA:

Za cement...

JEVREM:

Za cement?!... Da li ovo tebi li~i na cementaru?

STEVA:

A, da li je ovo broj 96?

JEVREM:

Ovo je 69, idiote jedan! I ovo nije cementara, nego ozbiqna

firma!... ^ekaj, kako re~e da se zove{?

STEVA:

Steva.

JEVREM:

Steva?!... Pa, {to }uti{? Ja ~ekam Gipsanog!... Mar{ napoqe, klo{aru jedan!

Ponovo u|e Kristin.

KRISTIN:

Stigao je gospodin Gipsani...

JEVREM:

Kona~no, hvala bogu. Neka u|e!

KRISTIN: Razumem, {efe... Izvolite, gospodine Gipsani.

Kristin se okrene unazad i otvori vrata. U tom trenutku se kroz
otvorena vrata ukae cev automatske pu{ke. Steva spaziv{i cev,
muwevito sko~i na Jevrema i obori ga na zemqu!
STEVA:
Jevreme, pazi metak...!
Za~uje se gromoglasna rafalna paqba iz automatske pu{ke. Zatamwewe.

202

Aleksandar \aja

SCENA 3
Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom.
JEVREM:

(U publiku)
I tako smo se Steva i ja upoznali. Videli ste i sami: spasao
mi je ivot, {ta sam drugo mogao nego da ga prihvatim pod
svoje okriqe. Naravno, ja sam ostao bez mogu}nosti da se
obogatim, jer su me nakon te pucwave maknuli sa poloaja,
ali, takav je ivot: boqe bez foteqe, nego bez glave.
Kristin je, razume se, odmah nestala bez traga i glasa, a
Steva i ja smo po~eli da idemo na pecawe. ^ak mi je postao i
kum na ven~awu, zamislite! Istina, taj brak je trajao samo
par meseci, da li zbog Steve, zato {to je bio baksuz, ili
zbog nepovoqnog poloaja zvezda koji nas je pratio od
samog po~etka, sada je svejedno. Bilo kako bilo, nakon
razvoda nastavili smo da idemo na pecawe, kao da se ni{ta
nije desilo. ^ak je i riba radila boqe nego ikad! Onda nam
se jednog dana prikqu~io i moj drug sa }o{ka, a sada
dobrostoje}i privatni ugostiteq, slinavi Mile, koji nas
je poveo na jedno svoje specijalno mesto, na kome }emo se
namlatiti ribe kao nikada u ivotu!.. Razume se, od ribe
nije bilo ni{ta, a mi smo se, odmah nakon pecawa, gotovo
jo{ u rano jutro, vidno razo~arani obreli u wegovom kafi}u...

Scena se osvetli. Vidimo Stevu, Mileta i Jevrema za stolom u potpuno

praznom kafi}u. Mile donosi tacnu s pi}em i stavqa ~a{e na sto. Tiha
muzika iz ukqu~enog televizora na zidu.
MILE:

Pla}am {ankericu ko da je direktor banke, a moram sam da

donosim pi}e!

JEVREM:

Jo{ je rano, vidi{ da nema ive du{e.

MILE:

Nije wen posao da procewuje kad je rano, nego da bude ovde u

devet sati!... Tako mi i treba: lepo mi je otac uvek govorio:
Mile, sine, nemoj ni{ta da kre{e{ sa platnog spiska! Ali,
eto, ko ne slu{a oca, ovako prolazi... @iveli!

JEVREM:

@iveli!

STEVA:

@iveli... Mile, da te pitam ne{to: imali na onom tvom

mestu, na kome smo ceo dan kupali gliste, uop{te ribe?

MILE:

^ega treba da ima u reci, ako ne riba?

@ivot Jevremov

203

STEVA:

To sam ba{ hteo tebe da pitam. Koliko sam ja zapazio,

plivale su samo najlon kese, automobilske gume i kurtoni!

JEVREM:

I komarci, koji su mi isisali i ono malo krvi {to mi je ova

nova vlast jo{ ostavila u organizmu!

MILE:

Ona prethodna je kao bila mnogo boqa?

JEVREM:

Ako ni{ta drugo, zapra{ivala nas je triput dnevno, a

komarca si mogao da vidi{ samo u zoolo{kom vrtu.

MILE:

Toliko su nas zapra{ivali, da smo od sre}e skakali u

Dunav, i to sa Pan~eva~kog mosta!

JEVREM:

Sada vi{e ne}ete sami da ska~ete, nego }e vas bacati u vodu

kao prve ma~i}e!

MILE:

Uf, sve se pla{im... Od koga sam dobio kafi}? Od onih, ili

od ovih?

STEVA:

Ako si dobio kafi}, ne treba da dobije{ dizenteriju!!...

Ceo dan si nas zavla~io u onoj baru{tini: kao, sad }e riba,
samo {to nije, udara ~im iza|e sunce blebetao si ko da si
jedino ive bi}e s jezikom na ovoj planeti!

MILE:

Nisam ti ja kriv {to ne ume{ da peca{ ...

(Izduva nos u maramicu)

STEVA:

Kako da pecam pored tebe, kada si ceo dan izduvavao nos, ko

slon!.. Treba SIDU da dobijem od tvojih slina!

MILE:

SIDA se ne dobija od slina.

STEVA:

Ne znam ja od ~ega se ona dobija... Ali, da si slinavi Mile,

jesi!

JEVREM:

Dobro, oladite malo...

STEVA:

Jevreme, da zna{: ako od wega navu~em neku bole{tinu, tebe

}u da ubijem!

JEVREM:

[to si mi onda uop{te i spasavao ivot?

STEVA:

Zato {to nisam znao s kim se drui{...

(Ustane)
Idem da pi{am.
(Ode)

MILE:

Gde si na{ao ovog romboida?

JEVREM:

[ta mu fali?

MILE:

Lud je.

204

Aleksandar \aja

JEVREM:

I ti si lud, pa se druimo.

MILE:

Jevreme, nemoj da mi staje{ na muku. U o~ajnoj sam situaciji.

JEVREM:

Rasplaka}e{ me: dobio si kafi}, dobio si novi stan, pun si

love {ta ja treba da kaem?

MILE:

Jevreme... dala mi je nogu.

JEVREM:

Ko?

MILE:

Moja ena. Spetqala se sa instruktorom vowe!

JEVREM:

Opet?

MILE:

Kako: opet?

JEVREM:

Pa, zar pro{li put nije tako|e pobegla sa instruktorom

vowe?

MILE:

Ma, ne. Ono je bio instruktor baleta!...

JEVREM:

Ali, vratila se.

MILE:

Vratila se, jer je taj bio peder!

JEVREM:

Moda je i ovaj peder?

MILE:

Nije! Proverio sam: pre no {to je postao instruktor

vowe, snimao je porno filmove. Da samo vidi{ koliki mu
je!

JEVREM:

Koji te je |avo terao da je upisuje{ u auto {kolu?

MILE:

[ta sam drugo mogao? Sve wene drugarice imaju i {valere

i voza~ke dozvole. Kako da se samo ona izdvaja iz Novog
svetskog poretka?

JEVREM:

Ako si sve to znao, za{to sad slini{?

MILE:

Zato {to mu je ve}i od mog...!

JEVREM:

Mile, tebi je potreban psihijatar.

Vra}a se Steva zakop~avaju}i {lic. Sedne za sto.

STEVA:

U tvojoj klowi samo {to aligatori ne po~nu da izlaze iz

{oqe...
(Gleda u ukqu~en televizor na zidu iz koga se ~uju zvuci
turbo-folka)
Kolke noge, jebo te...! Nije ni ~udo {to dobro peva!

JEVREM:

Ti kad vidi{ enske noge due od pola metra, odmah ti

sko~i {e}er!

@ivot Jevremov

205

STEVA:

Noge kao {to je imala Kristin, od onda jo{ nisam nigde

video...

JEVREM:

Ne spomiwi Kristin...!

STEVA:

U redu, ali nemoj ni ti da me zajebava{ za enske noge. Ko

da ne znam kakav si kad popije{...

MILE:

E, tu si, prijatequ, u pravu: Jevrem kad pije, ne zna koje je

godi{we doba napoqu.

JEVREM:

[ta se ti javqa{? Nema bandere u ovom gradu o koju pijan

nisi razbio glavu!

STEVA:

(Netremice buqi u televizor)

Ej, gledajte ovu: tanga!

MILE:

Nije tango, nego turbofolk!

STEVA:

Mile, dok ti ne{to ukapira{, na Zemqi }e se ponovo

pojaviti dinosaurusi.

MILE:

Ostavi se ti zoologije...

STEVA:

To je paleontologija!

MILE:

[ta god da je, izumrlo je.

STEVA:

Ono {to ova plavu{a ima me|u svojim nogama daleko je od

umirawa!

MILE:

Nisam ja ni mislio na wene noge.

STEVA:

(Prete}i ustane)
Nego na ~ije?

JEVREM:

Stevo, nemoj da se loi{ na Mileta... Sad }u ja tebi da

opi{em gospodina Mileta, pardon, druga Mileta. On ti je
prava ma~ka, ta~nije, ~ovek ma~or! Gde god ga baci{, uvek
se do~eka na noge!

MILE:

Nisam vas doveo ovamo da se vre|amo.

STEVA:

Poznajem ja takve... Jedan sli~an wemu stanuje ispod mene.

Totalni ludak, stalno mi {aqe komunalne inspekcije!
Kae da mu, dok sedi na svojoj {oqi, od gore iz mog stana
kapqe voda na glavu. [ta ja imam s tim? Meni ne kapqe
ni{ta, a wemu ako se ne dopada meteorolo{ka situaciju,
neka lepo nad klozetskom {oqom ra{iri ki{obran!

MILE:

Pa jeste, uvek treba vr{iti veliku nudu ispod ki{obrana...

206

Aleksandar \aja

STEVA:

Nemoj da se pravi pametan! Kladim se da je i tvoj tata bio

neki ma~or, kao i tata onog od ispod mene. Wegov otac,
pokojni [aranovi}, u to su se svi zakliwali, 41 e je
oti{ao u ~etnike! Kad ono, posle rata, ni mawe ni vi{e,
matori [aranovi} dobi partizansku spomenicu! A wegov
sin, [aranovi} mla|i, danas je demokrata i neustra{ivi
borac protiv komunisti~ke tiranije! Da triput pobaci{,
iako si mu{ko!

MILE:

Ja sam uvek bio ~ist i dosledan, kako u politici i u ivotu!

JEVREM:

Dosledno si mewao stranke, ko kanale na televizoru!...

STEVA:

(Naglo ustane)
Izvinite, ali opet moram u tvoju klowu, da se borim s
aligatorima! [ta si nam to dao da pijemo?
(Iza|e)

MILE:

(Za wim)
Ricinus kolu, pametwakovi}u!

KRISTIN:

(Off)
Stigla sam, gazda...!

U|e Kristin, ali, ovoga puta druga~ije obu~ena, sa druga~ijom frizurom

i ofarbana u crno!
JEVREM:

(Zgranut, sko~i na na noge)

Kristin...!?

KRISTIN:

Ti, {efe...?

MILE:

Kakva Kristin? To je @ana.

JEVREM:

Kud si, kurvo, nestala?

MILE:

Hej, kako se to ophodi{ prema mom personalu?

KRISTIN:

Nisam nestala, {efe, jednostavno sam morala da odem.

JEVREM:

Je li? Zato {to si namestila da me skewaju?

KRISTIN:

Nisam ja ni{ta namestila.

JEVREM:

Ne lai, olo{u, misli{ da se posle nisam raspitao ko ti je

de~ko i za koga radi?

KRISTIN:

Ostavi wega na miru, neka mu je laka zemqa. Skewali su ga

pro{le subote.

MILE:

Polako, bre, Jevreme, ne diraj mi {ankericu @anu...

JEVREM:

Ako je ona @ana, ja sam @ozefina!... Pevaj, pti~ice!

@ivot Jevremov

207

MILE:

Ti si lud, Jevreme...

JEVREM:

Stvarno? A, moda }u tek da poludim: i ti }e{ morati da

mi objasni{ odakle se vas dvoje znate.

MILE:

[ta to tebe briga, pusti devojku na miru.

JEVREM:

Briga me je, i te kako! Kancelariju su mi izre{etali kao

{vajcarski sir a ja sam se spasao samo zahvaquju}i Stevinom muwevitom reagovawu. Sam Bog ga je poslao toga dana
kod mene...
(Dohvati bejzbol palicu sa zida i podigne je uvis)
Pri~aj @ana, ina~e }u da mu razlupam kafi}, ko dete
zve~ku!

KRISTIN:

Ja nisam ni{ta kriva!

JEVREM:

Ne pitam ko nije, ve} ko jeste kriv? Kako su u{li od pozadi,

kroz magacin, a?... Ko je, pored nas dvoje, jo{ imao kqu~eve
od tih vrata?

KRISTIN:

Ne znam, {efe, kunem se u brata.

JEVREM:

Kristin, znam da su ti brata skewali u Budvi jo{ pre sedam

godina.

KRISTIN:

Mislila sam na brata od tetke...

JEVREM:

A ja mislim da }u ti glavu narendati ko kupus za salatu!

Ho}u ime, kowu jedan...!

MILE:

Jevreme ne moe{ osobi enskog pola da kae{ kow nego

kobila!

JEVREM:

(Udari palicom po polici sa fla{ama na zidu, koje se

razlete u parampar~ad!)
Kristin, pardon, @ana, slede}e {to je na redu, jesu tvoje
ve{ta~ke trepavice!

KRISTIN:

Stani, re}i }u ti!... On je!

JEVREM:

Ko?

KRISTIN:

(Pokae na Mileta)
On!

MILE:

@ana, koji ti je...?

KRISTIN:

On mi je rekao da ih pustim otpozadi ili }e da nas skewaju

oboje!

MILE:

Jevreme, posledwi si moron ako poveruje{ jednoj kurvi...

208

Aleksandar \aja

Ulazi Steva sa, o~igledno na brzinu navu~enim pantalonama, sa pi{toqem u ruci prete}i uperenim, ~as ka Miletu, a ~as ka Jevremu.
STEVA:

Reci jo{ jednom da je kurva, prosvira}u ti metak kroz levo

oko!

MILE:

^ove~e, nemoj u levo, na wega boqe vidim! Ga|aj u desno!

STEVA:

Ne moe... Pi{toq zanosi na levo.

(Jevremu)
A ti, odmah spu{taj tu mo~ugu!

JEVREM:

Stevo, nisi u toku, to je palica za bejzbol.

STEVA:

I te kako sam u toku, Jevreme! Kristin je sam an|eo poslat

sa neba da me spase od ovozemaqske bede i ~amotiwe.
Pu{taj je, ina~e...

JEVREM:

[ta, ina~e? Zar ne vidi{ {ta se de{ava? Ona se vi{e ne

zove Kristin, nego @ana; zatim: ona i slinavi Mile su u
komplotu, wih dvoje su mi namestili onu pucwavu. Hteli su
da me ubiju, Stevo, kume moj!

MILE:

Zar ti nisam rekao da ne veruje{ jednoj...

(Steva uperi pi{toq na wega)
Dobro, dobro, ne}u vi{e da pri~am, dogovorite se sami.

STEVA:

Jevreme, posledwi put: spu{taj tu mo~ugu za bejzbol!

JEVREM:

Ali, oni su...

STEVA:

(Repetira pi{toq)
Na koje oko slabije vidi{?

JEVREM:

Jebo te, da li sawam?

KRISTIN:

Ne sawa{, sileyijo, nego ne veruje{ u qubav na prvi

pogled! Ti si ~ovek bez du{e, bez emocija, ti si kao vre}a
napuwena vazduhom, kao graftcepelin!
(Mazno pri|e Stevi i privije se uz wega)
Du{o, vodi me odavde. Odmah! Tvoja sam!

STEVA:

Jevreme, zbogom!

JEVREM:

Stevo, drue moj, prijatequ, stani, pokaja}e{ se...!

MILE:

@ana, Stevo, ne ostavqajte me sa ovim psihopatom.

KRISTIN:

Sna}i }e{ se ti gazda. Uostalom, zna{ i sam da ti je kafi}

zreo za kre~ewe.
(Stevi)
Srce, kuda }emo na medeni mesec?

@ivot Jevremov

STEVA:

209

Kuda god ti poeli{, qubavi. Jo{ od onog dana kada sam te

prvi put ugledao u Jevremovoj kancelariji, sawao sam te
svake no}i. Kona~no, san je postao java, i ja sam opet ~ovek, a
ne duh. Kud god poeli{, qubavi, Kristin, moja Kristin...
Zbogom, Jevreme, ostalo je }utawe...

Steva i Kristin krenu ka izlazu sa scene. Ona se na samom izlasku

okrene i isplazi jezik obojici, prvo Jevremu, pa onda Miletu. Iza|u.
JEVREM:

Samo ti citiraj Hamleta, glupi Stevane. Zavr{i}e{ kao

on...!

MILE:

Neverovatno! Da sam ju~e umro, nikada ne bih poverovao da

je ovako ne{to mogu}e.

JEVREM:

Svejedno ti je. Umre}e{ danas.

MILE:

^ekaj, da li ti jo{ uvek misli{...?

JEVREM:

Mislim, Mile, i te kako mislim!...

(Krene s podignutom palicom ka wemu)

MILE:

Ne! U pomo}! Policija, policija...!

Mile u panici istr~i sa scene, histeri~no vri{te}i. Jevrem se zaustavi, a onda po~ne da se smeje na sav glas.
JEVREM:

Dobro, a sada da ovde napravimo neki red...

Dohvati podigne palicu i po~ne da ru{i i lomi sve oko sebe. Zatamwewe.

210

Aleksandar \aja

SCENA 4
Jevrem je osvetqen jednim reflektorskim topom. Govori u publiku.
JEVREM:

I tako, Steva je nestao s Kristin, Mile je iz razumqivih

razloga prestao da mi se javqa, a ja sam ostao sam. Nakon par
meseci, samo}a mi postade nepodno{qiva. Shvatim: vreme
je da posetim psihijatra...

Scena se osvetli. Vidimo da se Jevrem nalazi u psihijatrijskoj ordinaciji. Lei na kau~u, dok je kraj wega doktor Vasi}, koji ima duga~ku
bradu i nao~are sa ogromnom dioptrijom. Po wegovim pokretima da se
zakqu~iti da on kroz te nao~are ba{ i ne vidi bog zna {ta.
DR. VASI]: [ta vas mu~i: strah, nesanica, stezawe u grudima, anksioznost, hipohondrija...
JEVREM:

Molim...?

DR. VASI]: @elite li da ponovim?

JEVREM:

Da, ako vam nije te{ko... Samo polako, molim vas, proiveo
sam uasne trenutke usamqenosti i o~aja dok nisam zakucao
na vrata va{e ordinacije.

DR. VASI]: Nema problema, dakle: strah, stezawe u grudima, anksioznost...

JEVREM:

Uzgred, doktore, samo jedno pitawe: za{to su vam vrata

ordinacije tako... kako da kaem, muzgava?

DR. VASI]: Ne razumem...

JEVREM:

Muzgava, {trokava... pere li neko ta vrata u ovoj ustanovi,

ili ona slue samo zato da po woj seru muve?

DR. VASI]: Vi niste normalni, gospodine...

JEVREM:

Naravno da nisam, zato sam i do{ao u va{u ludnicu! A, vi

ste prqavi i nemate pojma! Kako ste uop{te dobili tu
diplomu {izofrenije?

DR. VASI]: Psihijatrije, gospodine!

JEVREM:

Na to sam i mislio! Kakav, bre, strah, kakav doktor Fjord...

DR. VASI]: Doktor Frojd!

JEVREM:

Za{to vi~ete? Ako sam lud, nisam gluv!

DR. VASI]: Uop{te ne vi~em, samo vas molim da pre|ete na stvar. Imam
sastanak sindikata.

@ivot Jevremov

JEVREM:

211

Vaqda je vaniji pacijent od va{eg pi{qivog sindikata.

Se}ate se {ta je govorio drug Tito: Pacijent je na{e
najve}e bogatstvo!

DR. VASI]: To je govorio drug Lewin i nije rekao pacijent, nego

~ovek!
JEVREM:

U ~emu je razlika? ^ovek, pacijent... jo{ je [ekspir rekao:

Ceo svet je ludnica...

DR. VASI]: Rekao je: Ceo svet je pozornica!

JEVREM:

Od kad se vi lekari razumete u pozori{te?

DR. VASI]: Oduvek! Skoro svaki moj pacijent ima neke veze s pozori{tem. Jedan je glumac, drugi je rediteq, a tek pisaca {to
ima od wih naprosto ne mogu da se odbranim! Stalno mi
donose svoje tekstove, ko da sam dramaturg pozori{ta, a ne
psihijatar!
JEVREM:

Doktore, da se razumemo: nisam ovamo do{ao da me zamajavate s pozori{tem, nego da predo~im svoj slu~aj: stra{no
sam usamqen.

DR. VASI]: To ste mi ve} rekli.

JEVREM:

Usamqen sam ko ova na{a jadna i napa}ena zemqa na brdovitom Balkanu!.. Kakva je ovo zemqa, doktore? [ta se ovo
doga|a? Neko radi kao mrav i nema ni za kiselu vodu, a
drugi ne radi ni{ta a letuje na Balegarskim ostrvima!

DR. VASI]: Balearskim, gospodine...

JEVREM:

Ne prekidajte me, doktore, ja sam pacijent i ne smete da me

nervirate!

DR. VASI]: Ne smete ni vi mene! [ta mislite da je lako svaki dan

slu{ati va{e alopojke? Dosta mi je toga! Kad god neko od
pacijenata po~ne da pri~a o Srbiji, meni po~ne da se ko~i
vrat. Ajde da mi se ko~i ne{to drugo, ali vrat za koji }e
mi to?... I{ao sam kod fizijatra, on me poslao reumatologu, a reumatolog psihijatru!... ^ekajte malo, kaem, ja
sam psihijatar!... Nema problema, kae reumatolog, zato vas
i {aqem psihijatru...
(Zvoni telefon. Dr. Vasi} podigne slu{alicu)
Molim?... Recite, sestro... [ta pita primarijus Prpi}?...
Da me upi{e, za {ta?... Za sviwu?... Kakvu sviwu?... Holandsku, belu?!... Sestro, jeste li vi pri sebi?... Ma, koji
sindikat, kakva iva vaga? Jesam li zato proveo dvadeset

212

Aleksandar \aja

godina u ovoj ludari da me upisujete za sviwu, i uz to jo{ i

holandsku?...Ako ve} ho}ete da me za ne{to upisujete, upi{ite me za obi~nog srpskog vola!...
(Zalupi slu{alicu)
Jeste li videli, gospodine, {ta mi rade? Definitivno }u
da podilkanim od wih!
JEVREM:

Lezite vi ovamo, a ja }u da se uvalim u tu fotequ.

DR. VASI]: Ne moe! Ja sam doktor, a vi ste ludak... to jest, pacijent!

Opet vas pitam: za{to ste do{li kod mene? Jel ne moe da
vam se digne?
JEVREM:

Sva{ta! Die mi se i na promaji!

DR. VASI]: Onda je sve u redu.

JEVREM:

Ni{ta nije u redu!... Bolestan sam, doktore, da bolesniji ne

mogu biti!

DR. VASI]: Ako je tako, idite odmah na Novo grobqe, za{to da gubite
vreme... Jedan moj kolega se tako premi{qao: da li da se
le~i, ili da umre. I, na kraju, {ta bi: odapne mu te~a, on
izgubi mesto u grobnici, voza{e ga od grobqa do grobqa i
napokon ga sahrani{e na nekoj ~uki do koje moe{ da
stigne{ samo helikopterom!
JEVREM:

Kako vi umete da smirite ~oveka... Ko da ste psihijatar.

DR. VASI]: Ako sam psihijatar, nisam laov. Retko ko umre, a da

prethodno ne poludi... Eto, na primer, Hemingvej: kau da je
pred kraj ivota razgovarao s jednim drvetom, na kraju
livade iza svoje ku}e u Ajdahu. Dolazio bi svog omiqenog
drveta, sedao u hlad i po~iwao s wim da govori. Kad su ga
pitali za{to se tako pona{a, Hemingvej je odgovorio:
Po{to sam u ivotu razgovarao sa toliko qudi i uvideo da
to ni~emu ne slui, {ta mi je drugo preostalo nego da
pri~am s drvetom?
JEVREM:

Potpuno razumem Hemingveja... Nas dvojica imamo puno

sli~nosti.

DR. VASI]: I vi pi{ete?

JEVREM:

Ne, ja razgovaram s tramvajima!

DR. VASI]: Kakvim tramvajima?

JEVREM:

Obi~nim, praznim tramvajima!

DR. VASI]: Zanimqivo... Preferirate li neku posebnu liniju, ili...

@ivot Jevremov

JEVREM:

213

Ne, samo mi je vaan razgovor, ni{ta vi{e. Moe da bude

dvojka, sedmica, desetka, sasvim svejedno. Ako je tramvaj komunikativan, onda je super... Mada, ponekad, ni oni
nisu raspoloeni za pri~u. ]ute, ko zaliveni... Jedino se
~uje brujawe trafoa... To me, zaista, oneraspoloi... Ipak,
najtunije je u garai. U woj se ne ~uje ni{ta. Jeziva,
mukla, ti{ina. Kao na grobqu slonova.

DR. VASI]: Da niste, moda, bili na grobqu slonova?

JEVREM:

Doktore, ti mene zajebava{?.. Ja se izraavam u metaforama!

DR. VASI]: Razumem, izvinite... Samo nemojte da se uzrujavate, sve }e

biti u redu... I, o ~emu pri~ate sa tramvajima?
JEVREM:

Uglavnom o rezervnim delovima, {inama, trolama i tako

to...

DR. VASI]: Aha... da li, moda, razgovarate i sa trolejbusima?

JEVREM:

Ne, samo s tramvajima..

DR: VASI]: Zanimqivo... A, spomiwete li u tim razgovorima i qude?

JEVREM:

Ne... U stvari, jedan stari tramvaj pohvalio mi se kako je

jednom prilikom pokosio wih ~etvoro!

DR. VASI]: Pregazio ~etvoro qudi?! I, on se time hvalio?

JEVREM:

Ko ih jebe, prelazili su na crveno.

DR. VASI]: Vi me zapawujete!?... Tek tako ubiti ~etvoro qudi, i nikom

ni{ta...
JEVREM:

Rekao sam vam: prelazili su na crveno!

DR. VASI]: Kakve to ima veze?

JEVREM:

Ima veze! Kako }e se ikada uspostaviti red u saobra}aju,

ako se na licu mesta ne likvidiraju oni koji kr{e propise!

DR. VASI]: Monstruozno... Vi ste, gospodine, otu|eni.

JEVREM:

Molim?

DR. VASI]: Otu|eni ste, jer razgovarate s metalnim konzervama, a ne s

qudima!
JEVREM:

Nemojte da vre|ate tramvaj on nije konzerva!

DR. VASI]: (Zvoni telefon. Dr. Vasi} nervozno podigne slu{alicu)

[ta je opet, sestro?... Nisam zainteresovan ni za krastavce!... Recite doktoru Mihajlovi}u da te krastavce nabije sebi u... Da!! Ovde imam teak slu~aj pacijenta koji se
zaqubio u tramvaj!

214
JEVREM:

Aleksandar \aja

U prazan tramvaj!

DR. VASI]: Molim?... Sestro, posao mi je da razgovaram s ludacima, a ne

da kupujem krastavce koji se dele u hirur{koj sali!... I vi
moete da ga nabijete u... Jeste!
(Zalupi slu{alicu)
Gospodine, ovako }emo: ja }u da vam prepi{em ove tablete,
pa }ete prestati da se druite s tramvajima.
JEVREM:

Ne}u tablete, moram s nekim da razgovaram!

DR. VASI]: Razgovarajte s kondukterkama! Znate, s onim devojkama {to

prodaju karte.
JEVREM:

To nije isto...

DR. VASI]: Naravno da nije! Kondukterku u guvi moe{ da {tipne{

po dupencetu, a {ta }e{ s praznim tramvajem? Da polomi{
prste?
JEVREM:

(Zapaweno ga gleda)
Doktore, vi niste normalni!

DR. VASI]: Ko mi kae...

JEVREM:

Ne pri~am ja s tramvajima da bi ih hvatao za dupe. Nisam ja

seksualni manijak, bre! Meni je potrebno razumevawe!

DR. VASI]: Pa, o tome vam sve vreme i govorim...

JEVREM:

Razumevawe, a ne kondukterka koja cepka karte i koju

{tipam za dupe!

DR. VASI]: Rekao sam: za dupence.

JEVREM:

Doktore, zreli ste za ludnicu!

DR. VASI]: Zato ovde i radim...!

U taj ~as se otvore vrata ordinacije i u|e Kristin, sa druga~ijom
frizurom i druga~ijom bojom kose, obu~ena kao medicinska sestra, nose}i u jednoj ruci napola otgrien veliki krastavac. @va}e. Jevrem je
zapaweno gleda.
JEVREM:

Kristin?!

KRISTIN:

(Vrisne)
Jevreme...!

Dr. Vasi} zapaweno ustane, skine nao~are i ko da tek sada ugleda i

Jevrema i Kristin!
DR. VASI]: [ta?... Ko?... Jevreme?... Sestro @ulijen?

@ivot Jevremov

JEVREM:

215

O, ~estitam, sada si @ulijen, nisi vi{e @ana!

DR. VASI] @ana... da li je to mogu}e?

JEVREM:

(Pri|e bli`e doktoru)

Ko si, bre, ti?

DR. VASI] Ja sam... doktor Vasi}.

JEVREM:

(Zagleda mu se u lice)
Ne}e biti...
(Naglo mu sa lica strgne ve{ta~ku bradu sa brkovima)
... Znao sam slinavi Mile!

KRISTIN:

Mile!?... Ti?

MILE

Ja, pa {ta?

KRISTIN:

Kako sam mogla da te ne prepoznam? [est meseci radim na

ovom odeqewu!

MILE:

Ni ja tebe nisam prepoznao...

(Pokae na Jevrema)
Pa ni wega!

JEVREM:

[ta se ovde doga|a? Odakle vas dvoje na klinici? Kako su

vas uop{te primili? Koga ste prevarili?

MILE:

Kao prvo: ja nemam ni{ta s wom. Kao drugo, ja nisam nikoga

prevario. Zavr{io sam fakultet...!

JEVREM:

Zavr{io si ti vi{e fakulteta i to, u Zabeli!

MILE:

Nemoj da vre|a{, ja sam po{ten ~ovek. Uostalom, {ta se

tebe ti~e kako sam ja postao psihijatar?

JEVREM:

Tu si u pravu, ti~e me se ne{to drugo... Kristin, gde je

Steva?

KRISTIN:

Nemam pojma.

JEVREM:

[ta si uradila s wim?

KRISTIN:

Postavqa{ glupa pitawa, Jevreme. Nije on maloletan!

Boqe me pitaj: {ta je on uradio sa mnom?

JEVREM:

Ne vidim da ti ne{to fali.

KRISTIN:

A za{to misli{ da wemu fali?

JEVREM:

Zato {to poznajem tebe!

MILE:

Hej, vas dvoje, mogu li i ja da se ukqu~im u razgovor?

216

Aleksandar \aja

JEVREM:

Boqe ti je da }uti{, Mile, i da se ~isti{ sa ove klinike

dok te nisu uhapsili! Kako te nije sramota: predstavqa{ se
ko psihijatar, a ni ludak ne bi mogao da bude{!

MILE:

To su gluposti! Personal me oboava, a pacijenti prosto

opsedaju moju ordinaciju... Uostalom, evo je i diploma na
zidu, vidi{ je?

JEVREM:

Koliko si platio tu... diplomu?

MILE:

Iskreno da ti kaem: jeftino. Psihijatar, zapravo, moe

da bude svako. Samo sedi{ i slu{a{ pacijenta kako kewa,
kewa, kewa... a onda kae{: vi ste otu|eni.

JEVREM:

To mi je poznato.

MILE:

Hirur{ke diplome su ne{to skupqe, i tu zaista treba da

ima{ nekakvo prethodno znawe. Makar da si kasapin, ili
ne{to sli~no...

JEVREM:

Mile, }uti, zaboga!... Kristin, molim te, ne}u ti ni{ta:

samo mi reci gde je Steva?

KRISTIN:

[ta }e ti on?

JEVREM:

Nedostaje mi, Kristin... od kad je oti{ao iz mog ivota,

sebe ne mogu vi{e da prepoznam: razgovaram sa tramvajima,
sa klupama u parku, psujem majku svakom avionu koji leti na
nebu! Pogledaj gde sam na kraju dospeo: u ludnicu!

MILE:

Nemoj da vre|a{ ovu eminentnu zdravstvenu ustanovu, u

kojoj najsavremenijim metodama le~imo...

KRISTIN:

Mile zavei!... Jevreme, moram ne{to da ti priznam, iako

mi, moda, ne}e{ verovati. Ti si oduvek bio i ostao
mu{karac mog ivota. ^ak i onda, kada sam u Miletovoj
kafani pomislila da }e{ mi onom palicom razbiti glavu
bila sam vlana! Vlana sam i sada. Vlana sam kao {to
nikada nisam bila, vlana sam da vlanija ne mogu biti...!
(Po~ne da ga grli)

JEVREM:

(Oslobodi se wenog zagrqaja)

Kristin, @ana, @ulijen jesi li razmi{qala nekada da se
zaposli{ u Meteorolo{kom zavodu?

KRISTIN:

Jevreme, da li je mogu}e? Ne uzbu|ujem te kao nekada?

JEVREML

(Prete}i)
Gde je Steva Milovanko iz Qiga?!

KRISTIN:

[ta }e ti Steva? Ja sam tu...

@ivot Jevremov

217

JEVREM:

(Dohvati nekakav ogromni {pric i {trcne iz wega malo

te~nosti. Luda~kim tonom)
I ja sam.

KRISTIN:

(Upla{eno)
[ta }e{ s tim {pricom? Mile, u~ini ne{to: {ta je naumio
s tom iglom?

MILE:

Ne znam, meni se ovde ne priznaje diploma...

JEVREM:

Jo{ malo vlage ti ne}e {koditi.

KRISTIN:

(Potr~i ka vratima)
Manijak, upomo}...!
(Me|utim, vrata su zaglavqena i ne mogu da se otvore!)

JEVREM:

(Prilazi joj s podignutim {pricom)

A sad da vidimo, ~ija ma~ka crnu vunu prede?

KRISTIN:

Ne kae se ~ija ma~ka, nego: ~ija majka!

JEVREM:

Ne zamajavaj me. Reci: kroz koju rupu da ti pove}am vlanost?

KRISTIN:

Jevreme, nemoj, molim te, sve u ti priznati! Evo, ja sam

mu{ko, boga mi!

JEVREM:

Ne seri, Kristin samo mi reci: gde je Steva? [ta si

uradila tom ~oveku?... Gde si ga zakopala? Da ga nisi
zacementirala u temeqe nekog mosta?... Govori, Kristin!

KRISTIN:

Mile, kakva je te~nost u tom {pricu?!

MILE:

Mislim da je lozova~a.

KRISTIN:

Jevreme, ja nisam ni{ta kriva! Sam je tako odlu~io.

JEVREM:

[ta je odlu~io, Kristin?

KRISTIN:

Da ode...

JEVREM:

Kuda da ode?

KRISTIN:

U manastir, Jevreme...!

MILE:

(Prekrsti se)
U manastir?! Ludog li ~oveka... mogao sam da mu nabavim
diplomu ginekologa, gotovo za yabe!

JEVREM:

Steva oti{ao u manastir? Lae{!

KRISTIN:

Ne laem, Boga mi... Bio je u dilemi: da li da sko~i sa

Savskog mosta, ili da ode u manastir. Eto, da je sko~io sa
mosta, moda bi isplivao, ovako, jebi ga...

218

Aleksandar \aja

JEVREM:

Ne seri, Kristin: zna{ dobro da je plivao ko sekira!

KRISTIN:

Da, ali bi smo u tom slu~aju ta~no znali gde je. Kako sad da
ti pomognem?

JEVREM:

Ho}e{ re}i kako ne zna{ u kom je manastiru?

KRISTIN:

Nemam pojma! Znam samo da je u nekoj bestragiji, visoko u

brdima!

JEVREM:

Svi su manastiri u brdima...!

MILE:

Nije ta~no, mene su kao bebu krstili u nekom manastiru, u

ravnici.

JEVREM:

Tebe su krstili u Gradskoj pivnici!... Kristin, nemam

vremena za zamajavawe. Razmisli dobro: kako se zove ta
bestragija i koliko je visoko to brdo?

KRISTIN:

Boe, Jevreme, jedva da sam imala dvojku iz geografije...

JEVREM:

(Podigne {pric u ruci i {trcne iz wega malo te~nosti)

Onda je vreme za popravni, draga Kristin... Posledwi put:
gde je taj manastir?

MILE:

(U publiku)
Ovo je zaista ludnica, definitivno!

Zatamwewe.

219

@ivot Jevremov

SCENA 5.
Isto kao u Sceni 1. Jevrem spava na krevetu i hr~e. Kraj wega sedi Steva
i besciqno buqi kroz otvoren prozor. Vidimo da ve} uveliko svi}e.
Polako se poja~avaju zvuci gradske vreve. Najednom se Jevrem trgne, kao
da je ne{to lo{e sawao, podigne se naglo na krevetu i poku{a da
ustane... a onda shvati da mu je jedna ruka lisicom vezana za krevet.
Poku{a da se oslobodi, ali, bez uspeha.
JEVREM:

A? [ta je ovo? Stevo, {ta si mi ovo uradio?

STEVA:

Vezao sam te lisicama za krevet.

JEVREM:

To vidim, nisam }orav! Ali, za{to?

STEVA:

Nemoj da se uzbu|uje{, objasni}u ti.

JEVREM:

Kako da se ne uzbu|ujem?! Primim mrtvaca u ku}u, a umesto

zahvalnosti, on me vee za krevet ko obi~nog kriminalca!
A sve to za vreme dok spavam mirno ko jagwe i sawam na{
prvi susret u mojoj kancelariji...

STEVA:

Da sam znao o ~emu sawa{, odmah bi te probudio!

JEVREM:

Naravno, ja sam kriv. Trebalo je odmah da mi postane jasno

da si lud, ~im si uspeo da padne{ sa kru{ke! Odmah me
odvei ili }u da zovem policiju!

STEVA:

Kao prvo, da ti objasnim ono s kru{kom: to je bio ~itav

splet nesre}nih okolnosti. Ba{ na dan brawa kru{aka ti
si do{ao u manastir.

JEVREM:

Do{ao sam ~im sam saznao gde si. Uostalom, zar te nisam
nagovarao da se odmah vrati{ sa mnom? A, ti zapeo: kru{ke,
pa kru{ke!

STEVA:

Ne razume{, to je manastirska tradicija duga {est vekova!

Uvek se na taj dan kalu|eri pewu na kru{ke i beru plodove.

JEVREM:

Ali, za {est vekova jo{ se nijedan kalu|er nije ubio na taj

na~in!

STEVA:

Jebi ga, kvrcnula grana i gotovo!

JEVREM:

Idiote, odvezuj me odavde!

STEVA:

Ne dolazi u obzir... dok se svi ne okupimo!

JEVREM:

Koji svi?

STEVA:

Zna{: ti, ja... i Kristin!

220

Aleksandar \aja

JEVREM:

Jesi li pio ne{to dok sam ja spavao?

STEVA:

Kako si ti, kume, prozai~an? Misli{ da je sve u jelu, pi}u,

podrigivawu... Ne, moramo da se okupimo, jer do{lo je vreme
okupqawa, ba{ kao u Hajlenderu.

JEVREM:

U ~emu?

STEVA:

U filmu Hajlender.!... A, tamo, se}a{ se: moe da postoji

samo jedan!

JEVREM:

Nisam gledao taj film.

STEVA:

Nisi gledao Hajlendera?!

JEVREM:

Jok!

STEVA:

Neverovatno!... Pa, Hajlendera su na DVH u gledali ~ak

i qudoderi sa Nove Gvineje!

JEVREM:

Nemam DVH i nisam sa Nove Gvineje!... A, uostalom, odakle

ti ideja da }e se Kristin ovde pojaviti?

STEVA:

Malo sam pro~eprkao po tvom telefonskom imeniku...

JEVREM:

Na{ao si wen broj?

STEVA:

Ne samo na{ao... nego sam s wom i razgovarao.

JEVREM:

O ~emu?

STEVA:

O dugoro~noj vremenskoj prognozi...

JEVREM:

Stevo, jedi govna..!

STEVA:

Zahvaqujem!... De fakto, samo sam se predstavio kao tvoj

sve{tenik i pozvao sam je da do|e. Naravno, da mi ti ne bi
pravio smetwe, morao sam da te veem.

JEVREM:

Kao moj sve{tenik?! [ta si joj, uop{te, rekao?

STEVA:

Rekao sam joj da si umro!

JEVREM:

Ti zaista ho}e{ da nas ubije{, zar ne?

STEVA:

Kume, ti si neverovatan bukvalista! Zar ne vidi{ da se

zezam? Ja sam do{ao da se enim, a ne da ubijam!

JEVREM:

Za{to, onda, spomiwe{ Hajlendera i vreme okupqawa?

STEVA:

Zato {to je danas moderno diskutovati o filmu! Ne}e{,

vaqda, da pri~am o Kafki?

JEVREM:
STEVA:

Ako je tako, odvei me. Ne}u ni{ta da ti pokvarim.

Ma nemoj? Ako sam moderan, nisam glup!... ^eka}emo. Kao u
filmu Odavde do ve~nosti.

@ivot Jevremov

221

JEVREM:

Misli{ na ^ekaju}i Godoa?

STEVA:

Jevreme umukni! Nikada se nisi razumevao ni u film, ni u

pozori{te!

JEVREM:

A ti si se oduvek bavio samo sakralnim temama! Kako si

mogao da joj kae{ kako sam umro, dobi}e infarkt kad me
ugleda ivog!

STEVA:

Ko kae da }e te ugledati ivog?... Ha, ha, ha, {alim se, bre,

kume! Ti zna{ da sam oduvek voleo neobi~ne zaplete. Da li
sam ti ikada rekao da sam ja, zapravo, hteo da postanem
pisac?

JEVREM:

Boqe {to nisi. I ovako si dovoqno lud.

STEVA:

Ne slaem se s tobom. Boanski je to dar: biti pisac.

Sedne{, pi{e{, onda ustane{, skuva{ kaficu, pro{eta{
po sobi... a misli teku, teku, teku...

JEVREM:

Stevo, zavrni slavinu i odvei me!

STEVA:

Ali, nisam postao pisac. A, za{to nisam? Zato {to me

mrzeo profesor iz srpskog i zalepio mi keca unapred, do
kraja godine! A, za{to?

JEVREM:

Uop{te me ne zanima.

STEVA:

Zato {to sam rekao da su Krleine drame dosadne, jer se u

wima dvoje samo sva|aju, dok tre}i za to vreme popu{i
paklo cigareta!

JEVREM:

[ta sam ja bogu zgre{io te moram da slu{am tvoje dramatur{ke opservacije?

STEVA:

Mora{ jer si vezan, a ja imam potrebu da pri~am!

JEVREM:

Ali, dosadan si! I publici si dosadan!

STEVA:

Ma, nemoj? A, {ta bi publika? Moda da otputuje... malo u

Nepal?

JEVREM:

Kakve sad ima veze Nepal s dramskom radwom?

STEVA:

Ima, kume, slu{aj samo... Pre desetak godina, dvoje na{ih

qudi, moda ba{ mladenaca, osudili su u Nepalu na jedanaest godina robije, jer su im istekle vize!

JEVREM:

Izuzetno sam se potresao...

STEVA:

^asna re~, kume, takav je tamo zakon! Ako ti u Nepalu

istekne viza, boqe da odmah se~e{ vene!... Dobro, pusti{e
posle to dvoje nesre}nika, ali, naravou~enije jeste da mora{ biti obazriv: jer, ako krene{ nekuda u inostranstvo,

222

Aleksandar \aja

treba dobro da se raspita{ koji zakoni tamo vae? [ta

ako, na primer, otputuje{ u Lihten{tajn a u Lihten{tajnu
je za {vercovawe u tramvaju predvi|ena doivotna robija!?
JEVREM:

Ama, Stevo, ostavi me s tramvajima, skidaj mi ove lisice

dok ona nije do{la!

STEVA:

Polako, kume, polako... Pitao si me kakve veze ima Nepal sa

ovom radwom? E, pa ima: vide}e{ kada se pojavi Kristin!

JEVREM:

Dobro... Ali, dok se ne pojavi, jesi li zavr{io sa ovom

onanijom?

STEVA:

Nisam, jer sad sledi ono najvanije.

JEVREM:

A, to je?

STEVA:

A, to je, da si ti, kume, najglupqi glupi ~ovek na svetu!

JEVREM:

Za{to, moli}u lepo?

STEVA:

Zato {to si zaista poverovao da sam si{ao sa neba!

JEVREM:

Kako to misli{?

STEVA:

Kako ti misli{?!... Da se sa neba dolazi i odlazi kako se

kome digne, kao metroom, tamo ovamo!

JEVREM:

Ne razumem... [ta ho}e{ time da kae{?

STEVA:

Pogledaj me dobro: da li ti ja, zaista, li~im na mrtvaca?

JEVREM:

Ne, to sam ti rekao jo{ na po~etku komada: izgleda{ boqe

nego dok si bio iv!

STEVA:

Ja jesam iv, Jevreme!

JEVREM:

Ne verujem ti.

STEVA:

^ove~e, imam puls, pritisak, die mi se...!

JEVREM:

[ta ti se die?

STEVA:

Ona stvar!

JEVREM:

Koja stvar?

STEVA:

Ona! Ne mogu o tome da govorim, ima dece u sali.

JEVREM:

A, ta stvar? Pa {ta? Die se i vampirima.

STEVA:

Ne lupetaj, gde si to video?

JEVREM:

Na filmu, kume! Tamo se vampiri satiru od tucawa.

STEVA:

Ne od tucawa, nego od ujedawa za vrat!

JEVREM:

Dobro, polako, nemoj da se nervira{... Ako si zaista iv,

koga smo onda sahranili na Novom grobqu?

@ivot Jevremov

223

STEVA:

Onoga dana kada si me prona{ao u manastiru, a zatim

oti{ao ku}i jo{ jedan kalu|er je pao s drveta!

JEVREM:

Ha, ha, o~ekuje{ da ti poverujem kako postoje dve budale na

ovome svetu koje }e istovremeno da padnu s kru{ke?

STEVA:

Ne, s kru{ke... Drugi kalu|er je pao s jabuke!

JEVREM:

Stevo, odvezuj me odavde, jer ako nastavi{ da me zajebava{,

ubi}u te jo{ jedanput!

STEVA:

Ovo je, Jevreme, prava istina, kunem ti se: odvezli su nas u

lokalnu bolnicu u varo{ici i tamo nam zamenili imena!

JEVREM:

Kako mogu kalu|erima da zamene imena?

STEVA:

A kako mogu da zamene bebe nakon poro|aja?

JEVREM:

Bebe ne padaju s drveta!

STEVA:

Ne donose ih ni rode, ali mnogi u to veruju! Ni{ta prostije: on se zvao otac Justinijan, a ja otac Maksimilijan.
[ta znaju medicinske sestre o Vizantiji?

JEVREM:

Znaju vi{e od tebe!

STEVA:

Dobro, o tome ne}u da polemi{em. @elim da kaem samo

slede}e: otac Justinijan je umro pod mojim imenom i vi ste
ga sahranili na Novom grobqu!

JEVREM:

To je spektakularna izmi{qotina!

STEVA:

Za{to? Jeste li otvarali kov~eg?

JEVREM:

Nismo, ali...

STEVA:

Nema ali to je to, kume!

JEVREM:

To je to, kae{?... Pa, da je i tako, {ta je bilo s tobom?

STEVA:

Mesecima sam leao u toj bolnici ne dolaze}i svesti. Kada

sam se najzad probudio, nisam mogao da se setim ni ko sam, ni
odakle sam. A onda, odjednom, pre desetak dana, sve mi je
puklo pred o~ima! Shvatio sam da je s jabuke pao otac
Justinijan, bog da mu du{u prosti, a sa kru{ke otac Maksimilijan to jest, ja! Ceo moj prethodni ivot otvorio mi se
pred o~ima, ko na dlanu. Prvi put sam zaista znao ko sam, i
{ta elim! I tako sam do{ao na tvoja vrata. Ovde sam,
kume. @iv i zdrav.

JEVREM:

@iv... i zdrav? Ako je stvarno tako, ~emu onda ona pri~a da

si do{ao sa neba?

224
STEVA:

Aleksandar \aja

A, {ta bi ti, kume, rekao ~oveku koji te je sahranio pre

nekoliko meseci? Da si do{ao sa krstarewa po Mediteranu?... Evo, skinu}u ti lisice, a ti razmisli: {ta sam
drugo mogao?

Steva pri|e Jevremu i otkqu~a mu lisice. Jevrem oslobodi ruku, protrqa je, zatim polako ustane, pri|e Stevi i bojaqivo mu stavi ruku na
puls. Onda pogleda u svoj sat... Broji...
JEVREM:

Jebo te, ne samo da si iv, nego ima{ i tahikardiju!

STEVA:

To je od uzbu|ewa {to te vidim!

Jevrem odjednom sko~i do ugla prostorije i dohvati odatle onu poznatu

bezbol palicu i po~ne s wom da vija Stevu po sceni!
JEVREM:

(Jure}i za Stevom)
A, ovo je od uzbu|ewa {to ja tebe vidim!... [ta si mogao, je
li? Mogao si da izabere{ hiqadu drugih na~ina da se
pojavi{ a ti si ba{ hteo da od mene napravi{ magarca!

STEVA:

(Bee}i od wega)
Nisam hteo, kume, kunem ti se u decu!

JEVREM:

Bitango, ti nema{ decu!

STEVA:

Kunem se u svu decu na svetu!

JEVREM:

Nije ovo Radost Evrope! Stani, ako boga zna{!

STEVA:

Ne}u, razbi}e{ mi glavu!

JEVREM:

(Polako se zaustavi i sedne, te{ko di{u}i)

Uf, ne sekiraj se, nemam vi{e snage da razbijem ni uskr{we
jaje, a kamoli tvoju tvrdu glavuyu...
(Odloi palicu)
Iako nisi mrtav, ipak si lud.

Za~uje se zvonce na ulaznim vratima! Steva dohvati svoju putnu torbu,

izvu~e iz we kalu|ersku odoru i po~ne brzo da je navla~i na sebe! Zatim
zalepi i lanu bradu.
STEVA:

To je ona! Jevreme, odmah lezi u krevet i pravi se da si

mrtav!

JEVREM:

^ekaj, {ta to radi{?

STEVA:

Kostimiram se u oca Maksimilijana!

JEVREM:

Ali, za{to?

STEVA:

Boe, ti ba{ ni{ta ne razume{? Ja sam bio ovde s tobom i

negovao te do tvog posledweg ~asa!
(Ponovo zvonce!)
Brzo, Jevreme, stavi malo pudera da izgleda{ ko le{!

@ivot Jevremov

225

JEVREM:

Ne dolazi u obzir!

STEVA:

Kako ti nije jasno? Ho}u Kristin, i sve }u u~initi da je

dobijem! Ali, ona se uvek vlaila na tebe, iako se ti nisi
vlaio na wu. I, kona~no, kada shvati da si mrtav, zaboravi}e te, ostavi}e Mileta i zauvek }e biti samo moja!

JEVREM:

Stevo, jesu li ti snimili mozak nakon pada s kru{ke?... Zar

si zaboravio da si zbog we pobegao u manastir?
Ponovo zvonce, jo{ ja~e.
STEVA:

Bilo pa pro{lo, Jevreme, volim je! Ne mogu da ivim bez

we! U~ini mi to, kume, molim te, ko brata ro|enog!
(Po~ne da ga puderi{e. Zvonce zvoni sve ja~e!)

JEVREM:

(Zaka{qe se)
Polako s tim puderom, ugu{i}u se!

STEVA:

Jevreme, kume moj, brate moj, sestro moja, seti se : ko ti je,

onda, u kancelariji spasao ivot? Ko je reagovao muwevito,
ko se bacio na tebe i uzvikom: Jevreme, pazi metak!
promenio istoriju ~ove~anstva?

JEVREM:
Kako moe{ toliko da sere{...?
Zvonce zvoni besomu~no jako.
STEVA:

Pomozi mi, Jevreme u ime Hrista!

JEVREM:

Za{to Hrista petqa{ u ovo?

STEVA:

Zato {to ne mogu da smislim ni{ta potresnije!

(Prekrsti se)
Boe mi oprosti, sada znam kako je te{ko biti glumac.
(S te{kom mukom najzad legne u krevet. Steva ga pokrije,
prekrsti mu ruke na grudima, nastavi da ga puderi{e,
zvonce zvoni bez prekida...!)
Stevo, dosta lickawa, mrtav sam! Otvori vrata, dok nije
razbudila ceo kom{iluk!...
Steva u sve{teni~koj odori, sa bradom na licu, pri|e vratima i polako
ih i skru{eno otvori. Na wima je Kristin, kao iz scene 2. U crnini je.
Pla~e i grca u suzama. U|e na scenu. Poqubi Stevi Ocu Maksimilijanu
ruku.
JEVREM:

KRISTIN:

Ah, o~e...

OTAC MAK: Otac Maksimilijan, gospo|o.

KRISTIN:

Ah, o~e Maksimuse, kakva stra{na vest!

OTAC MAK: Zbiqa, stra{na... Maksimilijan, gospo|o.

226
KRISTIN:

Aleksandar \aja

(Pri|e posteqi u kojoj lei mrtav Jevrem. Baci se na

kolena)
Jevreme, Hiro{imo qubavi moja!

OTAC MAK: Kakva potresna dramska situacija!... Mora da ste ga neizmerno voleli, gospo|o, ~im ste odmah obukli crninu i
dojurili ovamo, na krilima vetra...
KRISTIN:

Kao prvo, o~e Minimuse, dojurila sam u taksiju, a {to se

crnine ti~e...
(Ponovo se jako} zapla~e)
... ja sam udovica, crna kukavica!

OTAC MAK: Kako? A, gosn Mile slinavi?

KRISTIN:

Skewali su ga zlikovci, o~e Maksimilijane!

OTAC MAK: Bravo, pogodili ste...

KRISTIN:

Wega su pogodili...!

OTAC MAK: Ho}u da kaem, pogodili ste mi ime, gospo|o Kristin...

KRISTIN:

Naravno! Ako sam u alosti, nisam mentol?...

(Ponovo po~ne da rida)
Kakav je to ~ovek bio...!

OTAC MAK: Mile, da...

KRISTIN:

Ma, kakav Mile Jevrem! Samo sam se na wega vlaila, o~e

Maksimilijane.

OTAC MAK: Da, razumem... Ali, {ta moete, sudbina je tako htela.
Jevrema vi{e nema, a vi ste ostali suvi, mislim, sami...
KRISTIN:

(U o~ajni~kom pla~u)
O, crni dane, o crna sudbino, o kukavno srpstvo uga{eno...!

OTAC MAK: Ovo mi je nekako poznato...

KRISTIN:

(Gleda u mrtvog Jevrema)

Jevreme, kako si lep. Kao da }e{ ovog trena ustati i
zagrliti me svojim snanim mu{kim rukama.

Kristin se okrene od posteqe zaroniv{i uplakano lice u {ake. Jevrem

se pomeri u krevetu i kao da ho}e da ustane, ali mu Steva o{tro
zapreti rukom i Jevrem se ponovo umrtvi.
OTAC MAK: Na alost, to se vi{e nikada ne}e dogoditi. Kakav je to
~ovek bio... Ma, ne ~ovek bio je spomenik!
KRISTIN:

Veliki i ~vrst! Takvih danas vi{e nema.

@ivot Jevremov

227

OTAC MAK: Nema. Ja sam ga negovao do samoga kraja, a wegove posledwe

re~i bile su upu}ene vama.
KRISTIN:

(Ponovo po~ne da pla~e)

Kako je to melodramati~no...!

OTAC MAK: Slaem se, ali, ako stalno pla~ete, ne}ete ih nikada
saznati.
KRISTIN:

U pravu ste...(Bri{e o~i i nos maramicom)

[ta je rekao moj dragi, blaenopo~iv{i Jevrem?

OTAC MAK: Rekao je posledwim {apatom: Pri|i, o~e Maksimilijane...

KRISTIN:

Da, i...?

OTAC MAK: Pa, pri|ite, gospo|o, ako elite da ~ujete...

(Kristin se nagne k wemu)
Tako... Dakle, svojom posledwom snagom, dok mu je du{a
napu{tala telo i odlazila put Raja, rabin boiji, Jevrem,
prozborio mi je na uvo: O~e Maksimilijane, prona|i
Stevu i reci mu: Stevo, oeni se s Kristin, voli je i pazi
do kraja svog ivota. Amin!
Jevrem se u krevetu u o~ajawu uhvati za glavu.
KRISTIN:

Kakav, bre, Steva?! On je u manastiru pao sa kru{ke i

razbio glavu! Sahranili smo ga na Novom grobqu.

OTAC MAK: Gospo|o Kristin, sedite...(Ona sedne)

Mogu li da vas ponudim pi}em?
KRISTIN:

Ja ne pijem, o~e... Jedan dupli viwak!

OTAC MAK: (Nato~i viwak i prui joj ~a{u)

Izvoli, drago dete...(Kristin uzme ~a{u, prospe jednu kap
iz we za pokoj du{e, prekrsti se, a zatim je sjuri u grlo!)
Dakle, po{tovana gospo|o, ucveqena udovice ja sam ispunio pokojnikovu posledwu equ: prona{ao sam Stevu. Ta~nije, Steva stoji pred tobom!
Steva svu~e kalu|ersku odoru, odlepi lanu bradu i stane pred Kristin
u dowem ve{u: u majici i dugim ga}ama! Ona ga zabezeknuto gleda, iza wih
se Jevrem, tako|e zapaweno, uspravi u krevetu... Kristin vrisne, dohvati fla{u viwaka i prisloni je na usta. Otpije polovinu wenog sadraja, a zatim je tresne o sto! Istog trena i Jevrem se ponovo sru~i u
krevet, kao da se onesvestio.

228

Aleksandar \aja

KRISTIN:

(Obri{e rukom usta)

Pa, dobro, Maksimilijane, Stevo, hoh{tapleru, zar se ovako postupa s jednom udovicom pi~ka mu materina?!

STEVA:

(Na brzinu obla~e}i civilno odelo iz Scene 1)

Kristin, slu{aj me paqivo: nema vi{e nikoga! Jevrem je
mrtav, Mile je skewan... ostali smo samo ti i ja. Ko u
Hajlenderu!

KRISTIN:

U Hajlenderu moe da ostane samo jedan!

STEVA:

To smo mi, Kristin! Dva tela u jednoj du{i, odnosno, dve

du{e u jednom telu... u stvari, dve... ma, {ta je to bitno?
Sudbina nas je sastavila, Bog nas je sastavio, pisac nas je
sastavio ko smo mi da se tome odupiremo?

KRISTIN:

Polako, bre... Koga smo mi, onda, sahranili na Novom

grobqu? Nad kim sam se ja onoliko isplakala?

STEVA:

Qubavi moja, do{lo je do gre{ke.

KRISTIN:

Do gre{ke, kae{? Ma, nemoj?! Za tvoju sahranu sam planirala pola paketa papirnih maramica, a potro{ila sam tri!
I, to za koga? Moda je umesto tebe sahrawen serijski
ubica, silovateq ena a ja ga oalila i oplakala! Ko }e
da mi nadoknadi toliki nepotreban odliv emocija?
Kristin, ja sam iv i ja te volim! Sve drugo je mra~na
pro{lost koju treba {to pre zaboraviti.
^ekaj, ako me zaista voli{, za{to si onda pobegao od mene u
manastir, glavom bez obzira, ko da te juri pobesneli aligator?
Mladost, ludost...
Kakva mladost, bio si mator ko kow!
Onda, samo ludost... Ali, zar je to jo{ uvek bitno? Kristin,
ja sam te uvek voleo, voleo sam te i onda kada sam hteo da te
potopim u azotnu kiselinu udaj se za mene i bi}e{ sre}na
do kraja svog ivota!
A, za{to ne i do kraja tvog ivota?
Pa, to se, Kristin, vaqda, podrazumeva...
Ni{ta se danas ne podrazumeva! Sve mora da bude jasno,
crno na belo.
Ho}e{ crno na belo?
(Izvadi iz yepa dve avionske karte)
Evo ti: dve avionske karte i obezbe|ene vize za na{e
svadbeno putovawe. Pogledaj!

STEVA:
KRISTIN:

STEVA:
KRISTIN:
STEVA:

KRISTIN:
STEVA:
KRISTIN:
STEVA:

@ivot Jevremov

229

KRISTIN:

(Uzme karte u svoje ruke, gleda u wih)

Nepal?!.. Gde ti je to?

STEVA:

Daleko, qubavi moja: u Aziji! Nepal, Himalaji, najvi{i

vrhovi na svetu: K1, K2, K3, K4...

KRISTIN:

Ne}u da se pentram ni na kakve planin~uge!

STEVA:

Ne mora{, samo }e{ da ih gleda{ i da se divi{ toj ledenoj

lepoti...

KRISTIN:

[ta? Ho}e{ da me ugura{ u neki va{qivi hotel bez

grejawa?

STEVA:

Ma, ne, Kristin, tamo je leto. Hladno je samo na vrhu

Himalaja.

KRISTIN:

U redu. Ti se onda pentraj na tvoje Himalaje, a ja ostajem

dole u Nepalu da landram po buticima.

STEVA:

Zna~i... pristaje{?

KRISTIN:

[ta mi drugo preostaje? Jedan skewan, drugi mrtav, tre}i

lud ali iv! Na kraju krajeva, ja sam samo ena. Slabosti, tvoje je ime ena rekao mi je jednom moj kasapin i
bio je u pravu!

STEVA:

Kristin, najdraa moja, polazimo odmah, iz ovih stopa!

KRISTIN:

A Jevrem? Ko }e wega sahraniti?

STEVA:

Javi}emo nekom telefonom da do|e. Ne brini, niko nije

ostao nesahrawen, a mnogi su zakasnili na avion!

KRISTIN:

Da zna{ da si u pravu, Stevo, srce moje! Boe, tek sad vidim

kako si pametan i pitam se: gde su mi bile o~i?
(Ponovo nategne iz fla{e sa viwakom)

STEVA:

Ostavi fla{u, draga, nemamo vremena! Slue pi}e i u

avionu.

KRISTIN:

Tolike godine sam pro}erdala sa ovim ovde le{om, koji

me je u kancelariji kiwio ko da sam okupator, a onaj
skewani Mile bio je prava slina od ~oveka! A, u stvari,
obojica su samo hteli da me tucaju! [ta sam ja bila: ena,
ili gumena lutka za mu{karce sa vaginom od prirodnog
kau~uka?

STEVA:

(Vuku}i je ka vratima)
[ta god da si bila, s tim je svr{eno. Od sada si zauvek moja!

KRISTIN:

Ne volim re~: zauvek. Podse}a me na Novo grobqe.

230

Aleksandar \aja

STEVA:

(Dohvati je grubo za ramena i gurne kroz vrata)

Kristin, mar{ napoqe...!

KRISTIN:

Uf, kako si ti grub...

(Izlaze}i)
Stevo, po~ela sam da se vlaim i na tebe.

Kristin iza|e kroz vrata, a Steva malo zastane i okrene se ka Jevremu.

STEVA:

Hvala ti, kume... Zbogom. Ostalo je }utawe.

(Iza|e za wom)

Kako wih dvoje iza|u, tako odmah u|e Mile, kao iz Scene 2, osvr}u}i se za
wima. Pri|e krevetu u kome je onesve{}eni Jevrem.
MILE:

Jevreme, probudi se! Oti{li su!

JEVREM:

(Trgne se iz nesvesti)
A? Ko?... Mile?... Nisu te skewali?

MILE:

Ko {to vidi{: iv sam i zdrav.

JEVREM:

Ne dolazi{.. s onog sveta?

MILE:

[ta ti pada na pamet? Ja sam ozbiqan ~ovek s ozbiqnim

namerama, a ne zajebant kao Steva, koji pada s kru{ke!

JEVREM:

Jesi li znao da smo, u stvari, oplakali onog drugog, koji je

pao s jabuke?

MILE:

Saznao sam tek pre neki dan. Toliko sam bio besan na Stevu,
da sam hteo vrat da mu polomim!

JEVREM:

Neverovatno: toliko vremena provede{ s nekim ~ovekom, a

da ga, zapravo, uop{te i ne poznaje{.

MILE:

Jevreme, potpuno si u pravu. Eto, moj slu~aj...

JEVREM:

[ta je s wim?

MILE:

Ni{ta naro~ito, samo, eto, razmi{qam: tolike se godine

poznajemo, a da ti, zapravo, tako malo zna{ o meni.

JEVREM:

O tebi znam vi{e nego {to moj eludac moe da podnese!

MILE:

Moda se vara{? [ta ako ja vi{e nisam ono {to sam bio?

JEVREM:

Stani: ipak su te skewali?

MILE:

Ma, ne...

JEVREM:

Ti si, zaista, mrtav i dolazi{ sa onog sveta!?

MILE:

Ne! Uop{te nije u tome stvar!

@ivot Jevremov

231

JEVREM:

Nije? U redu, ako te nisu skewali, gde si, onda, bio sve ovo
vreme?

MILE:

Bio sam na operaciji!

JEVREM:

Na kakvoj operaciji?

MILE:

Na tajnoj operaciji!... Zato sam i pustio buvu da su me

skewali, kako me niko ne bi na{ao, dok sve ne bude gotovo.

JEVREM:

Zna~i, tebe su operisali? Od ~ega?

MILE:

Od svega!

JEVREM:

I, kako se sada ose}a{... tako, operisan od svega?

MILE:

Ose}am se fantasti~no. Kao da sam se ponovo rodio!

JEVREM:

Ba{ mi je drago da to ~ujem. Jedino {to ni{ta ne razumem,

ali, ko {i{a Jevrema? Wemu je, vaqda, u ovom komadu i
su|eno da bude jebena strana...
(Osvr}e se oko sebe)
Jesu li ono dvoje oti{li?

MILE:

Oti{li su definitivno! Kona~no smo sami, Jevreme.

Samo ti i ja!... Kristin i Steva su otperjali za Nepal,
dabogda im tamo istekle vize!... Nijedna prepreka vi{e ne
stoji na putu na{oj qubavi!

JEVREM:

(Polako se, jo{ uvek pomalo teturaju}i, pridigne iz kreveta i uspravi na noge)
Molim?...

MILE:

Sve ove godine poku{avao sam da ti pri|em, ali je uvek neko

stajao izme|u nas... Bila je to Kristin, pa onda Steva... ^ak
sam i poku{ao da te ubijem iz qubomore!... Ni{ta nije
vredelo... Preoteo sam ti i Kristin... Ni{ta... I daqe sam
mislio samo na tebe... Ali, sada, kona~no, do{ao je trenutak
istine.
(Na~ini korak ka wemu)

JEVREM:

(Odmaknuv{i se od wega)
Mile, o ~emu ti govori{?

MILE:

Ja te volim, Jevreme!
(Poku{a da ga zagrli)

JEVREM:

(Izmakne se)
Mar{ od mene, peder~ino jedna!
(Ponovo dohvati bezbol palicu i prete}i je podigne uvis)

MILE:

Nisam peder.

232

Aleksandar \aja

JEVREM:

Nego {ta si?!

MILE:

Sve }u ti objasniti... Zbog tebe sam bio na operaciji.

JEVREM:

Za{to zbog mene? Ja ti nisam postavio nikakvu dijagnozu!

MILE:

Jo{ uvek ne razume{?

JEVREM:

Razumem da me zajebava{ jo{ od tre}e scene u ovom komadu!

MILE:

Nije istina, Jevreme, ja sam samo eleo da ti se dopadnem. I

to ne od tre}e scene, nego oduvek u ivotu!... Zbog tebe sam
sve ovo uradio. Zbog tebe sam se operisao. Zbog tebe sam
izmenio, ne samo svoju formu, nego i svoju su{tinu!...
Jevreme, pogledaj me dobro: ja sam sada `ena!

Mile skine ka~ket sa glave i ukae se duga~ka i bujna crna kosa! Zatim
polako svu~e i mantil: on je bez i~ega na sebi, osim tanga ga}ica i
prslu~eta ispod koga kipe grudi! Jevrem ga, u potpunom {oku, zapaweno
gleda, dok mu bejzbol palica samo isklizne iz ruke. Zatim polako dohvati onu fla{u s viwakom koju je Kristina dopola popila, nategne je i
isprazni do kraja! Odloi je na sto, a onda se samo zavrti oko svoje ose
i ponovo padne u nesvest.
MILE:

(U publiku)
U ~emu je ovde stvar?... Ako si mu{ko, ima{ problem sa
enom... Ako si ena, ima{ problem s mu{karcem... [ta,
zapravo, jedna skromna i dobro vaspitana ena kao {to sam
ja, treba da u~ini u ovom jebenom ivotu, kako bi onoga koga
voli, mogla da ubedi da ga zaista voli?

JEVREM:

(Na kratko se povrativ{i iz nesvesti)

Mile, ne tupi vi{e, reci kraj, pa da odemo na pi}e!

MILE:

Ho}u, mili!...
(U publiku)
^uli ste ga, tipi~an mu{karac! Ali, ena mora uvek da
poslu{a mua... Narode moj ({to bi rekao Kraq Ibi), ovo
je bio @ivot Jevremov... Laku no} i do|ite nam opet!...
Zatamwewe. Kraj.

Zatamwewe.

KRAJ