Testovi za ispitivanje govora i jezika

Trijani

artikulacioni test

Globalni artikulacioni test

Test za ispitivanje shvatanja govora
Test za ispitivanje jezike sposobnosti
Test za ispitivanje jezikog zapamivanja i samostalnog prepriavanja
Ispitivanje renikog fonda
Test za ispitivanje verbalnog pamenja

TRIJANI ARTIKULACIONI TEST (TAT)

(Dj. Kosti, S. Vladisavljevi)
rei
i vidi
e bebe
a mama
o voda
u buba
p pada
b baba
t tata
d deda
k koka
g guma
c cica
ebe
ak
elo
d dep
f fes
v voz
s seka
z zima
uma
aba
h hodi
j jaje
r riba
m moj
n noga
nj njiva
l lice
lj ljudi

rei

primedba

Moe se izraziti broj i vrsta oteenih glasova, a primenom

Globalnog artikulacionog testa i stepen oteenja.
Sastoji se od 30 rei.
Posmatrani glas oznaen odgovarajuim slovom ispred rei
(vokali u prvom slogu, a konsonanti na poetku rei).
Ukoliko su u rei dva ista glasa procenjuje se samo izgovor prvog
+
dobri glasovi

primedba

s jedva primetnim
oteeni,
odstupanjem
jedva razumljivi, ne postoje

Re se moe ponoviti 2 do 3 puta, a belei se najadekvatniji odgovor.

Skoruje se zbir dobrih, graninih i oteenih ili nedostajuih glasova.
Na individualnom nivo TAT nam govori koji glasovi odstupaju od poeljnog izgovora,
a na nivou grupe koliko dece ima problema s odreenim glasovima (npr. koje treba
korigovati, a koje izazvati).

1
2
4
5
6
7

van konteksta se
teko mogu razumeti
dete
ne moe da ga
izgovori

Distorzovani

granini glasovi

rei

dobri glasovi

GLOBALNI ARTIKULACIONI TEST

Razlikuje se od TAT-a samo u nainu ocenjivanja

primedba

TEST SHVATANJA GOVORA

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Pokai zid, uzmi klju, pokai prozor.

Pokai kako beba spava, jede, tri.
Da li je limun ut, ta je meko, ta je iroko?
ije je to dugme, a ovo, a ono?
ta je na stolu, ispod, iza stola?
Kada je padala kia? Jue ili pada sada ?
- Kakvo je danas vreme?
- Uzmi bombonu posle mene.
7. Pokai kako je bata oprao ruke.
- Pokai kako je bata uzeo olovku.
- Gde se sakrio mi?
8. Pokai kako emo ii u etnju.
- ta emo raditi kada padne no?
- Kada je hladno obui emo...?
9. Bata je dobio voz. Kakva radost! Kako je bata pokazao radost?
- ta radi bata kada dodje bolest?
- Mama je otputovala batu je obuzela tuga. Pokai.
10. Uzmi kliker sa stola, stavi ga u dep (kutiju) i predaj seki (bati).
FORMULAR ZA ISPITIVANJE SHVATANJA GOVORA
Ime i prezime________________________________
Datum ispitivanja_____________________
Gdina starosti____________________
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

zid, klju, prozor

(konkretne imenice)
spava, jede, tri
(glagol u sadanjem vremenu)
uto, meko, iroko
(opisni pridevi)
moje, tvoje, njeno
(prisvojne zamenice)
na, ispod, iza
(predlozi)
jue, danas, sutra
(prilozi)
oprao, uzeo, sakrio
(prolo vreme)
ii emo, spavaemo, obuiemo
(budue vreme prvo lice mnoine)
radost, bolest, tuga
(apstraktne imenice)
Uzmi kliker sa stola, stavi ga
u dep (kutiju) i predaj seki (bati)
(sloeni nalog)

Kako dete percipira govorne zahteve.

Od deteta se trai pantomimsko i gestovno izraavanje, ali je bolje ako ga prati i govorom.
Nalozi ispituju devet kategorija rei i 1 sloeni nalog.
Potpuno uspean odgovor izvrava sva 3 naloga vezana za odreenu kategoriju rei.
Uspeh pohvaliti, a u sluaju neuspeha pokazati ta nalog znai.

TEST ZA ISPITIVANJE JEZIKE SPOSOBNOSTI

(S. Vladisavljevi)
Orijentacioni uvid u nivo jezike razvijenosti deteta da li vlada odreenim gramatikim

kategorijama.
Uproen samo indicira odsustvo jezikih sposobnosti.
10 pitanja bliskih iskustvu deteta koja navode na kratke, ali strogo usmerene odgovore.
Pitanja su sugestivna, mogu se i postavljati i dodatna u cilju navoenja deteta na odgovor.
Trai se verbalan odgovor
Ako na makar jedno pitanje ne dobijemo adekvatan odgovor sumnja se na nedovoljnu jeziku
razvijenost
Ne ocenjuje se izgovor, ve sposobnost sluenja odreenom gramatikom kategorijom.

TEST ZA ISPITIVANJE JEZIKOG ZAPAMIVANJA I SAMOSTALNOG

PREPRIAVANJA
(S. Vladisavljevi)
Cilj kako dete reprodukuje jeziku sadrinu i u emu su tekoe.
Procenjuje se
broj zapamenih i zapaenih podataka
lakoa izravanja
struktura reenica
sposobnost samostalne interpretacije
spontana artikulacija.
Ocena od 1 do 10, pri emu je 10 besprekoran govor s elementima kreativnosti.
Ponavljanje prie nije poeljno, a pomaganje detetetu je dozvoljeno, ali smanjuje ocenu.

ISPITIVANJE RENIKOG FONDA

Rei kojih dete moe da se seti u odreenom vremenskom periodu (15 min.).
Pisanje po diktatu.
Pisanje sastava o proleu.

TEST ZA ISPITIVANJE VERBALNOG PAMENJA

(S. Vladisavljevi)
procenjuje se:
opseg auditivne percepcije
neposredno verbalno pamenje
odloeno verbalno pamenje
sekvence (redosled) reprodukcije
gramatika razvijenost - verbalne stimulacije donekle prate razvoj gramatikih oblika: vrste rei,

padene promene, rod, broj, prolo i budue vreme, pogodbeni nain i vieslone rei
semantiko shvatanje poruke
65 verbalnih stimulacija u 8 grupa (prvih 5 grupa po 10, a ostale po 5):
1. plozivi (p,b,t,k,d,g) i vokali u jednoslonim kombinacijama
2. dvoslone rei - plozivi i vokali (baba)
3. dvoslone nerei - plozivi i vokali (potu)
4. proste reenice
5. proirene reenice (4 do 5 rei)
6. izuzetno proirene reenice
7. sloene reenice (10 do 14 rei) - pretpostavljaju razvijen jeziki sistem
8. probna (ne boduje se) sloene reenice jo ireg opsega mogu se primenjivati kod omladine i
odraslih
Nain obrade podataka
U prvih 5 grupa maksimum po 10 bodova deca tipinog razvoja izmeu 6 i 7godina ga obino
doseu.
VI i VII grupa po 5 bodova.
I
PA

II
PAPA

III
POTU

IV
Deca skau.

V
Prodavnica je iza ugla.

KE

TATA

BEKI

Radio svira.

BA

KAKA

TIGA

Kupiu jabuke.

DA

BABA

DAPO

itau novine.

Sve je spremno za
polazak.
Cvokotali su ekajui
autobus.
Krenuli su jutros u lov.

TA

DADA

KOGE

Doneo je korpu.

Razmisliu o njegovom
predlogu.

GA

PATA

GIDE

Imale smo lutku.

PI
TU

BAKA
GADA

BUKI
KODU

Cvet mirie.
Deca se igraju.

DO

PADA

KUTO

Baka e ekati.

GE

KAPA

PEDA

Truba je svirala.

Otputovali bismo na
drugo mesto.
Celo vee su lepo pevali.
Posle ruka u se lepo
proetati.
Letovali smo blizu male
reke.
Uskoro e se deca vratiti.

VI
Uputili smo se preko livada i ivica
da traimo odgovor.
Iza njega je iao jedan na drug kome
je ime Cvetko.
Vraali smo se zadovoljni kad da
smo obavili vaan posao.
Nemojte drugovi govoriti svi u glas
jer se nita ne razume.
Zemljotresi u blizini june obale
Japana stalno potresaju japanska
ostrva.