HEMIJSKI PARAMETRI KVALITETA DUVANA

HEMIJA LISTA DUVANA

Fizike i hemijske osobine lista duvana zavise od genetskih faktora,

primenjenih agrotehnikih mera, tipa zemljita i njegove plodnosti,
vremenskih uslova, poloaja lista na stabljici, eventualnih bolesti, berbe i
procesa suenja. Promena u bilo kom od ovih faktora znatno utie na
hemijski sastav lista a to se direktno odraava na kvalitet duvanskog
dima.

Tabela 8.1. Reprezentativni sastav osnovnih tipova duvana

Komponenta
(%)1

FC

AC

SC

Ukupno isparljive baze kao amonijak

0,282

0,621

0,289

Nikotin

1,93

2,91

1,05

Amonijak

0,019

0,159

0,105

Glutamini kao amonijak

0,033

0,035

0,020

Aspargini kao amonijak

0,025

0,111

0,058

-amino azot kao amonijak

0,065

0,203

0,118

Azot belanevina kao amonijak

0,91

1,77

1,19

Azot nitrata kao NO3

u tragu

1,70

u tragu

Ukupni azot kao amonijak

1,97

3,98

2,65

pH

5,45

5,80

4,90

Ukupne isparljive kiseline kao siretna kiselina

0,153

0,103

0,194

Isparljiva ulja

0,148

0,141

0,248

U alkoholu rastvorljivi rezeni

9,08

9,27

11,28

Redukujui eeri

22,09

0,21

12,39

Pektin kao kalcijum pektat

6,91

9,91

6,77

Celuloza

7,88

9,29

6,63

Pepeo

10,81

24,53

14,78

Kalcijum kao CaO

2,22

8,01

4,22

Kalijum kao K2O

2,47

5,22

2,33

Magnezijum kao MgO

0,36

1,29

0,69

Hlor

0,84

0,71

0,69

Fosfor kao P2O5

0,51

0,57

0,47

1,23

1,98

1,40

Sumpor kao SO4

* pH dato u jedinicama

OSNOVNE GRUPE HEMIJSKOG KOMPLEKSA

DUVANA
UGLJENI HIDRATI
Osnovni energetski materijal za ivotne procese elija i tkiva.
U telu biljke ine vie od polovine ukupnih materija (preko 50% mase
duvana). Za kvalitet duvanske sirovine i kvalitet dima od posebnog
znaaja je koliina rastvorljivih ugljenih hidrata (u procesu pirolize su
glavni prekursori faktora ukusa duvanskog dima). Pri sagorevanju
daju materije kao to su organske kiseline, aldehidi, fenoli, koji utiu
na ukus i aromu duvanskog dima, kao izuzetno vana tehnoloka
svojstva. Vano je napomenuti da je od 147 produkata pirolize nastalih
iz celuloze, skroba, mono i disaharida i pektinskih materija, 121
naen u duvanskom dimu.

Polisaharidi
SKROB je polimer, izgraen od dva polisaharida: amiloze i amilopektina (25
27%; 73 75%), a sadri i mali procenat mineralnih materija (0,2 0,7%). U
hladnoj vodi je nerastvorljiv, ali ima ogromnu mo bubrenja, pri emu moe da
upije i do 40% vode.
Amiloza i amilipektin se razlikuju po grai lanaca.

amiloza

Sadraj skroba po insercijama, u fazi tehnike zrelosti, iznosi:

kod donjeg lia 4 9%, kod srednjeg oko 10,5%, kod podovrka 16,3%,
kod ovrka oko 12,7%.
U duvanu tipa Berlej akumulacija skroba tokom porasta je svega oko 25% u
odnosu na njegov sadraj u virdiniji, tako da ga biljka ima manje na
raspolaganju u toku procesa disanja. Iz istih razloga u toku prve faze
procesa suenja berleja, kada se vri hidroliza skroba, nastaju vrlo male
koliine saharoze i redukujuih eera, koje se kasnije skoro u potpunosti
razgrade.

Tabela 8.2. Promene u sastavu duvana tipa virdinija tokom procesa suenja
(raunato na % SM)
Konstituent
Skrob
Slobodni redukujui eeri
Levuloza
Saharoza
Ukupni azot
Proteinski azot
Nikotin
Pepeo
Kalcijum
Oksalna kiselina
Limunska kiselina
Rezeni
Pektinska kiselina
pH duvana

Zeleni
29,30
6,68
2,87
1,73
1,08
0,65
1,10
9,23
1,37
0,96
0,40
7,05
10,99
5,55

tavljen
12,40
15,92
7,06
5,22
1,04
0,56
1,02
9,24
1,37
0,92
0,37
6,53
10,22
5,64

Osueni
5,52
16,47
7,06
7,30
1,05
0,51
0,97
9,25
1,37
0,85
0,38
6,61
8,48
5,55

Slika 8.1. Promena u sadraju skroba tokom FC suenja virdinije

Slika 8.2. Promena sadraja redukujuih eera tokom FC suenja virdinije

Disaharidi jedinjenja sastavljena iz dva molekula monosaharida. Pri

hidrolizi se razlau na dva molekula monosaharida; saharoza na glukozu
i fruktozu, maltoza (redukujui eer)na dva molekula glukoze.

saharoza

Monosaharidi lako rastvorljiva jedinjenja, redukujui eeri.

1. Heksoze kao najvanije i to : d - glukoza (dekstroza, groani eer)
d fruktoza (levuloza, voni eer)
d galaktoza i
d manoza
2. Pentoze: l arabinoza, d ksiloza (ulaze u sastav hemiceluloze ili
pektinskog kompleksa; ne sreu se u slobodnom stanju) i d riboza (u
sastavu nukleinskih kiselina; ulazi u sastav NAD i NADP-a).

EERNI ESTRI Najvie doprinose aromi orijentalnih duvana.

6-0-acetil-2,3,4-tri-0-[(+)-3-metilvaleril]-beta-D-glukopiranoza (tetraestar glukoze)
Ovaj, kao i veina zastupljenih tetraestara saharoze (STE) predstavljaju najvanije
prekursore arome kod orijentalnih duvana.
Smole u kutikularnom sloju sadre serije STE koji su verovatno prekursori 6-0acetiltriacilglukopiranozida (tetraestar glukoze GTE), izolovanog iz orijentalnog
duvana.

Slika 8.3. eerni estri naeni u orijentalnim duvanima

Slika 8.4. eerni tetraestri u razliitim tipovima duvana

Za prepoznavanje arome (prag osetljivosti) u duvanu i duvanskom dimu,
znaajno je da GTE i STE brzo oslobaaju slobodne karbonske kiseline
termolizom

GLUKOZIDI su sloena jedinjenja koja pri hidrolizi daju glukozu.

Hidroliyom glukozida nastaju glukoza, galaktoza,manoza,
fruktoza,arabinoza,riboza, ksiloza (kao eerne materije) i aglikoni
(neeerne materije):alkoholi, fenoli,flavonoidi,purinske baze, ksantini itd.
Glukozidi su materije gorkog ukusa ili specifine arome, a mnoge su
toksine. Sugestija da neisparljivi prekursori arome postoje u formi
glukozida zasnovana je na istraivanjima da se materije kao to su 3hidroksidamaskon i 3-keto-jonol oslobaaju iz duvana hidrolizom.

Hekman je sa saradnicima 1981 dokazao da je niz izolovanih duvanskih

aglikona znaajno rastao enzimatskom hidrolizom glukozida iz duvana tipa
virdinija.

Tabela 8.3. Porast koliine aglikona tokom enzimatske hidrolize glukozida u virdiniji
(mg/100g)
Aglikoni

Virdinija-kontrola
%
3-Metilbutanol
0
Benzil alkohol
1815
2-Feniletanol
887
2-Metoksi-4-vinilfenol
498
4-Vinilfenol
1023
3-Hidroksildamaskon
2469
4-Vinilsiringol
1615
3-Keto--jonol
7257
3-Hidroksi-5,6-epoksi--jonol
248
3-(2-Hidroksietil)-fenol
155
6-Hidroksi-3-keto--jonon
67

Enzimska hidroliza
104
3167
1744
792
1255
2697
2850
10993
698
1207
109

Poveanje
/
74
97
59
23
9
77
52
181
679
63

Korienje glukozida za aromatiziranje duvana patentirano je 1976. Iz duvana su

izdvojeni kvercetin i izokvercetin, koji duvanu daju utu boju. Pored toga, u duvanu
se javlja i rutin, po sastavu slian kvercetinu.

CELULOZA je polisaharid, opte formule (C 6H10O5)n, koja je uglavnom sastavljena od glukozidnih

jedinica. Dokazano je da meavine za cigarete sadre priblino 10% celuloze i hemiceluloze, to
je blisko vrednosti koje preovladavaju kod niza flue-cured sorti.
Nerastvorljiva u vodi i veini rastvaraa, pa se ne menja tokom procesa suenja i fermentacije.
Stabljika duvana sadri 35 - 36% a glavno rebro 10 - 15%. Sadraj u duvanu je u proseku 10 12%. Vie je zastupljena u donjim listovima. Cigarni duvani je sadre vie od cigaretnih.Ima veliki
uticaj na sagorljivost i na mo punjenja duvana.
Kiselinskom hidrolizom celuloze iz plojke listova svetle virdinije dobija se glukoza kao jedna
frakcija i uglavnom galaktoza, kao druga, dok celuloza iz rebra daje uglavnom arabinozu i
glukozu (Johnstone i Plimmer, 1959).

Stepen polimerizacije celuloze (degree of polymerization-DP) iz plojke kao

dela lista, znaajno se razlikuje od istog iz dela glavnog rebra i nervature
(DP iznosi 1100-1650 za plojku i 1600-1800 za glavno rebro). Kao poreenje,
ove vrednosti su znaajno manje od onih koje su ustanovljene kod vlakana
drveta (DP je oko 3000). Vano je napomenuti i da je DP celuloze kod fluecured duvana znatno manja nego kod air-cured duvana.

HEMICELULOZA predstavlja grupu polisaharida naenih u zidovima elija

svih biljaka, zajedno sa ligninom. Koliina hemiceluloze je uslovljena
spoljanjim uslovima gajenja i primenjenom agrotehnikom. Podlona je
znaajnim promenama, usled ega se njen sastav menja tokom porasta i
suenja. Hidrolizom hemiceluloze dobijaju se arabinoza, galaktoza i
glukoza, zajedno sa manjim koliinama ksiloze.

PEKTINSKE MATERIJE - ine 6-12% mase duvana i znaajne su kako za

stabilnost strukture listova, tako i za hemiju duvanskog dima, preko
produkata pirolize. Heterogeni eeri, koloidi, reguliu jonoizmenu u elijama.
Sundjeraste strukture, sa izraenim hidrofilnim svojstvima, znaajni za vododrnu
sposobnost.
Molekul pektina je polimerizovan ugljeni hidrat sainjen od D-galakturonskih
kiselina, povezanih 1,4 vezama, sa razliitim stepenom metilacije grupa
karbonskih kiselina. Oko 22% galakturonske kiseline je metilovano.
Tabela: Stepen metilacije i amidacije tokom pirolize na GCMS-u za
rastvorljive frakcije pektina kod virdinije, berleja i orijentala:
Duvan

Metilacija (%)

Amidacija (%)

Virdinija

20

24

Berlej

34

Orijental

12

16

DUVANSKI FENOLI
Polifenoli
Tabela 8.14. Koliine polifenola u duvanima
Duvan
1980 (%)
Virdinija
3,13
Berlej
1,78
Ovoj cigare
2,13
Uloak cigare
2,03
Omot cigare
2,27
Marilend
2,09
Tamni duvani sueni na vatri 2,78
Orijental
1,83

1981 (%)
3,75
2,05
2,65
3,40
3,54
3,25
3,64
2,09

Tabela 8.15. Tipini duvanski polifenoli (mg/g)

Hlorogenska kiselina
Rutin
Skopoletin
Skopolin

Virdinija NC 95
34,71
7,95
0,13
0,94

Berlej 21
12,83
4,00
0,06
0,35

Lignin
Lignin ini 4 5% suve materije duvana i predstavlja najzastupljeniji prirodni
organski aromatini polimer naen u biljkama.
Lignin je izgraen od lanaca polimerizovanih fenolnih komponenata, kao to su
koniferil alcohol, p kumaril i sinapil alcohol. Poznato je da lignin produkuje
velike koliine fenolnih konstituenata u termolizi, kao to su 2 propilfenol,
vanilin, eugenol, gvajakol, pirogalol i krezol, koji su naeni u duvanskom
dimu.

Ostali fenoli
Mnogo vie fenola je naeno u duvanskom dimu nego u listu duvana.
Tabela 8.16. Glavni fenoli izolovani iz lista duvana (ppb)
Virdinija
Berlej
Fenol
16
13
okrezol
9
4
mkrezol
26
8
pkrezol
31
4
Gvajakol
80
23
Dimetilfenol
9
3
4-Vinilfenol
54
2
2-Acetil-3-metilfenol
2
Trimetilfenol
5
4-Etilgvajakol
1
4-t-Butilfenol
1
1
Eugenol
0,5
4-Vinilgvajakol
14
3
4-Alil-2,6-dimetilfenol
52
0,3

Orijental
39
11
46
18
28
15
161
2
4
8
8
8
2

AZOTNE KOMPONENTE
PROTEINI
Proteini su organske materije, sloenog sastava, koloidi. Razlikuju se po
aminokiselinskom sastavu, pa su prosti proteini zastupljeni kao:
1. GLOBULINI globulin, asparagin;
2. GLUTELINI nalaze se u zelenim delovima biljke i semenu;
3. PROTOPLAZMATINI PROTEINI - ine osnovnu grau protoplazme.
Sloeni proteini, PROTEIDI, su jedinjenja u kojima pored aminokiseline
postoji i neka neproteinska (prostetina) grupa:
1. LIPOPROTEIDI prostetinu grupu ine razne masne materije lipoidi.
Ulaze u sastav hlorofilnih zrnaca i protoplazme.
2. HROMOPROTEIDI prostetina grupa je neka obojena materija (hlorofil,
flavonin i dr.).
3. GLUKOPROTEIDI prostetina grupa je neki visokomolekularni
ugljovodonik.
4. FOSFOPROTEIDI jedinjenja proteina sa fosfornom kiselinom.
5. NUKLEOPROTEIDI jedinjenja proteina sa nukleinskim kiselinama.

Osnovni element grae proteina su aminokiseline organske kiseline koje

sadre azot. Veina su aminokiseline, jer je vodonik najblii karboksilnoj grupi
zamenjen NH2 grupom.
R CH COOH
- predstavljaju derivate masnih kiselina:
NH2
R CH2 COOH
aminokiselina
Sve aminokiseline u istom stanju su bezbojne, kristalne materije, rastvorljive u
vodi. To su amfoterna jedinjenja, poto u svom molekulu sadre kiselinske i
bazne grupe i grade soli i sa kiselinama i sa bazama.
U duvanu su konstatovane 43 aminokiseline. Najvie su zastupljene
asparaginska i glutaminska (monoaminodikarbonske),
HOOC CH2 CH COOH
HOOC CH2 CH2 CH COOH
NH2
NH2
asparaginska
glutaminska
pa zatim cistein, leucin, valin, fenilalanin (monoaminomonokarbonske).
Postoje i : diaminomonokarbonske - lizin, arginin;
diaminodikarbonske
- cistin;
heterocikline
- prolin, triptofan, histidin.

AMIDI dobijaju se kada se na aminokiselinu deluje amonijakom.

AMINI nastaju dekarboksilacijom aminokiseline. Ima ih u zelenom duvanu
(metilamin CH3NH2). Mogu da poslue za izgradnju petolanog prstena pirolidina koji slui
za obrazovanje alkaloida.
NITRATI poboljavaju sagorljivost; odgovorni za nastanak nitrozamina u duvanu.
Nema ih u zelenim listovima, ve se formiraju tokom procesa suenja. Priblino 50% se
prenosi direktno iz duvana u dim, a druga polovina se formira tokom procesa pirolize.
Virdinija sadri oko 0.1%, orijentalni duvani 0.2-0.4% a berlej 1-5%.
Tabela 8.4 Promene azotnih komponenata u AC cigarnim duvanima (raunato na %
suve materije)
Suenje listova
Suenje na stabljici
Komponenta
Pre suenja Posle suenja
Pre suenja Posle suenja
Ukupni azot

5,61

5,34

4,70

3,80

Nerastvorljivi proteini
Rastvorljivi proteini
Amino azot
Amonijak plus amidi
Alkaloidi
Nitrati
Ostalo

3,69
1,92
0,23
0,15
0,35
0,63
0,56

1,65
3,69
0,80
1,07
0,32
0,77
0,73

3,80
0,90
0,15
0,05
0,40
0,20
0,10

1,85
1,95
0,15
0,80
0,40
0,25
0,35

Grafik 8.8 Smanjenje sadraja proteina tokom suenja berleja

Grafik 8.9. Promena ukupnih slobodnih amino kiselina tokom suenja berleja

Grafik 8.10. Porast sadraja amonijaka tokom suenja berleja

Tabela 8.5. Slobodne amino kiseline u visokokvalitetnim blendovima (mg/g)

Amino kiselina
Aspartanska kiselina
Treonin
Serin
Asparaginska kis
Glutaminska kiselina
Prolin
Glicin
Alanin
Valin
Izoleucin
Leucin
Tirozin
Fenilalanin
Lizin
Histidin
Arginin
Triptofan

FC
0,13
0,04
0,06
1,12
0,82
4,11
0,02
0,32
0,06
u tragovima
0,68
0,24
0,03
0,11
-

Berlej
7,84
0,43
0,17
10,30
1,78
0,45
0,14
0,35
u tragovima
0,06
0,10
0,84
0,50
0,33
0,45
0,26
0,50

U berleju najzastupljenije amino kiseline su aspartanska, asparaginska i glutaminska.

Kod virdinije to su prolin, asparaginska i glutaminska amino kiselina. Ukupno, u
duvanu je naeno 43 amino kiseline.

Najznaajnija amino kiselina u FC duvanu je prolin. Koliina mu se poveava

25 puta tokom faza suenja za oba tipa duvana, i FC i AC. Ova pojava je
mnogo izraenija, nego to moe biti objanjena hidrolizom proteinskih frakcija,
pa su Hamilton i Lowe, 1978, postavili hipotezu da se prolin delom formira
metabolikim promenama (hidrolizom) hlorofila, ija se koliina znaajno
smanjuje tokom tave.
U FC duvanima prolin reaguje sa redukujuim eerom, glukozom, do forme 1deoksi 1 (L-prolino) D- fruktoza, kao Amadori komponente, koja zajedno
sa drugim "amino - eerima", obuhvata svega 1,5 2,0% suve materije
duvana. Ove komponente su veoma znaajne jer one mogu da podnesu
(izdre) niske temperature degradacije, prvenstveno najverovatniji prekursor
DDMP (2, 3 dihidro 3, 5 dihidroksi 6 metil 4H piran 4 on) vanog
isparljivog aromata, maltola, naenog u listu virdinije (Leffingwell and
Leffingwell, 1988). Dokazano je da su puaka svojstva DDMP-a identina
svojstvima maltola.

Slika 8.11. Promena Amadori komponente (prolino-fruktoza) tokom

edinga FC duvana

Slika 8.12. Promena Amadori komponente (alanin fruktoza) tokom

edinga FC duvana

Amadori komponente su takoe poznate i kao "proizvoai" znaajnog broja

aromatinih pirazina i pirola u pirolizi. U pirolizi, polihidroksipirazini daju
produkte kao to su voda, kiseline, furani, piroli i vei broj prostih pirazina
(ukljuujui najvanije pirazine lista duvana) 2,5 i 2,6 dimetilpirazin,
trimetilpirazin i tetrametilpirazin.

Amino kiseline, kao i amonijak, reaguju sa eerima ili jedinjenjima koja sadre
karbinilnu grupu i formiraju razliite hemijske komponente. Bright i saradnici su
dokazali da se % udeo 5 amino kiselina znaajno smanjuje nakon tretmana
visokim temperaturama, dok tostiranje duvana uzrokuje znaajno poveanje
nivoa pirazina (naroito duvana sa visokim sadrajem amonijaka i amonijanih
prekursora), pod uslovima gde % nikotina ostaje nepromenjen.

Tabela 8.6 Promena u sadraju amino kiselina u duvanima nakon tostiranja

(kompletan cigaretni blend)
Amino kiselina
Aspartanska kiselina

Pre (%)
1,39

Posle (%)
0,82

-41

Prolin
0,65
0,31
Lizin
0,32
0,10
Histidin
0,24
0,16
Arginin
0,16
0,06
Tabela 8.7. Uticaj tostiranja na koncentraciju dimetilpirazina
Duvan
Virdinija
Turski
Berlej
Rekonstituisani list

Conc. pre
tostiranja (ppb)
0,1
0,1
0,1
0,1

-52
-69
-33
-62

Conc. nakon
tostiranja (ppb)
0,3
0,8
460
200

Uzorci duvana su usitnjeni, bez aditiva i tostirani 4 sata na 1200C 30C

DUVANSKI ALKALOIDI
-nikotin, kotinin, nornikotin, miosmin, nikotirin, anabazin i anatabin. Na
osnovu koliine alkaloida akumuliranih u liu, nikotin, nornikotin,
anatabin i anabazin su glavni alkaloidi.
NIKOTIN (C10H14N2)

N
CH
N

ANABAZIN predstavnik grupe alkaloida koji sadre dva nekondenzovana

estolana azotna heterociklusa. Njegova struktura je potvrena sintezom. To
je bezbojno ulje sa takom kljuanja na 276oC. Mnogo je otrovniji od nikotina.
On je zastupljen kod Nicotiana glauca.

N
H
N

NORNIKOTIN dobija se odstranjivanjem metilgrupa iz nikotina. Iz tog razloga

je deset puta manje otrovan.

N
H
N

N
N
H

anatabin

miozamin

N
CH
N
nikotirin

Zastupljenost alkaloida (kao nikotina)u pojedinim delovima duvanske biljke

Najvee koncentracije alkaloida sadri lisna plojka (0.5 3% kod Nicotiana
tabacum). Alkaloida ima i u svim ostalim delovima biljke, pri emu koliine opadaju
sledeim redosledom: koren, glavno rebro, stabljika, cvetovi i seme. Koncentracija
alkaloida u centralnom rebru i stabljici iznosi oko 20% odnosno 12% u odnosu na
koncentraciju u lisnoj plojki. Cvetovi sadre oko 10% alkaloida u odnosu na gornje
insercije u vreme cvetanja. Seme sadri veoma male koncentracije slobodnih
alkaloida, ali ekstrakcijom sa jakim kiselim rastvaraima oslobaa se 0,36 mg
alkaloida po gramu suve materije.

PIGMENTI
Glavni pigmenti duvana su hlorofil i karotenoidi.

Grafik 8.13. Promena u sadraju hlorofila u duvanu tipa berlej tokom suenja

Karotenoidi Glavni karotenoidi u duvanu su lutein, karoten, neoksantin i

violaksantin.

Grafik 8.14. Promena u sadraju karotenoida tokom suenja berleja

Tabela 8.8.
Neki produkti degradacije glavnih duvanskih karotenoida
Degradacija
karotenoida
(ppb)
Komponenta

Virdinija
Orijental

Dihidraktinodiolid

150

Berlej
26

73
3-keto--jonol

4
+

3-ketodihidrojonon

51

31
23

Safranal

32

4
4

3-hidroksi--damaskon

24

11
+

+ prisutni ali u neznatnim koliinama

b) Aciklini izopreni i njihovi derivati

Solanesol (C45 poliprenol)
CH3
CH3
I
I
H - (H2 - C = CH - CH2)8 - CH2 - C = CH - CH2OH

Grafik 8.16. Promene u koliini solanesola tokom suenja berleja

Neofitadien (C20 izoprenoidpolien)

CH
CH2
I
II
H(CH2 - CH - CH2 - CH2)3 - CH2 - C - CH = CH2

Grafik 8.17. Promene u u koliini neofitadiena tokom suenja berleja

Grafik 8.18. Promene u u koliini neofitadiena tokom suenja virdinije

Tabela 8.9. Neki od glavnih aciklinih izoprena i njihovih derivata (ppb)

Komponenta
Linalol
Linalol oksid
Geranil aceton
6-Metilhepta-3,5-dien-2-on
6-Metilhept-5-en-2-on

Virdinija
Orijental
281
118
181
130
40
78
78

Berlej
160
84
17
17

c) Karbociklini diterpenoidi i produkti njihove degradacije

U duvanu su naene dve glavne klase diterpenoida, monociklini cembranoidi i
biciklini labdanoidi. Virdinija i berlej sadre samo cembranoide, dok orijentalni i
cigarni duvani sadre i labdanoide i cembranoide.

d) Cembranoidi i produkti njihove degradacije

Tabela 8.10. Neki od glavnih produkata degradacije cembranoida

izolovani destilacijom parom iz razliitih tipova duvana (ppb)
Komponenta

Virginia

Burley

Oriental

Solanon

1725

493

1497

Solanol

545

84

177

Norsolanadion

156

26

137

Solanaskon

24

33

tragovi

Solavetivon

18

15

tragovi

6-Metilhepta-2,5-dion

101

e) Labdanoidi i produkti njihove degradacije

DUVANSKI STEROLI
Steroli, steril estri i esterifikovani steril glukozidi sainjavaju oko 0,1 do 3%
teine duvana.
Tabela 8.17. Glavni steroli duvana (mg/g)
Virdinija

Burley L-7

Berlej L-1

Holesterol

0,30

0,21

0,18

Kampesterol

0,53

0,33

0,23

Stigmasterol

0,75

0,82

0,72

Sitosterol

0,88

0,94

0,38

Ukupno

2,46

2,30

1,51

FC, berlej i merilend duvani sadre vee koliine sterola nego orijentalni, duvani
sueni na vatri i cigarni duvani. Dokazano je da stigmasterol na 7500C formira
benzopiren.

KARBOKSILNE KISELINE
Karboksilne kiseline prisutne su u duvanu u koliini 14-18% kod berleja i
cigarnih duvana, 7-10% kod merilenda, 6-8% kod orijentalnih duvana i 510% kod duvana tipa virdinija, nakon procesa suenja. Najvanije
neisparljive kiseline su limunska, jabuna, oksalna i malonska

Tabela 8.11. Isparljive kiseline u duvanima

Kiselina

Virginia (g/g)

Burley (g/g)

Oriental (g/g)

Treshold (ppb)

Mravlja

597

288

587

45 000

Siretna

877

372

688

22 000

Propionska

13

12

24

20 000

Izobuterna

32

29

72

8 100

Buterna

240

116

20

202

120

Valerianska

3 000

Fenilsiretna

36

65

10 000

Oktanska

12

3 000

Izovalerianska

Trashold level je minimalna koliina nekog konstituenta neophodna za njegovo prepoznavanje.

Ako se podeli koliina kiseline sa treshold vrednou dobija se relativan potencijal mirisa ili arome
(relative odor potency- ROP). Na primer, za siretnu kiselinu ROP iznosi 688/22000 = 0,03 dok je za
izovalerijansku 202/120 = 1,69.

Tabela 8.12. Isparljive kiseline u duvanu i dimu

Kiselina
Propionska

Duvan

Dim

Promena

g/g

g/g

17,0

66,8

293

Buterna

2,5

9,7

288

Valerijanska

4,3

3,6

-16

2-metil buterna

2,1

12,4

490

Izovalerijanska

5,1

19,7

286

12,0

62,0

417

Heksanska

7,5

3,9

-48

Oktanska

1,7

6,2

265

48,9

19,9

-59

3-metil valerijanska

Fenilsiretna

Masne kiseline ine oko 0,75-1,1% teine kod duvana tipa virdinija i oko 0,5%
kod duvana tipa berlej. Od zasienih u duvanu je izdvojena palmitinska CH3
(CH2)14 COOH, stearinska, a od nezasienih oleinska CH3 (CH2)7 CH = CH
(CH2)7 COOH i linolenova CH3 CH3 CH = CH CH2 CH = CH (CH2)7
COOH.
CH2OOCR1
CH OOCR2
CH2OOCR3

R1, R2, R3 su radikali masnih kiselina.

Tabela 8.13. Masne kiseline u duvanu tipa virdinija
Kiselina

Palmitinska

0,28

Stearinska

0,05

Oleinska

0,11

Linolna

0,18

Linoleinska

0,35

NEORGANSKE KOMPONENTE