Korekcija Regulative (EC) broj 853/2004 Evropskog parlamenta i saveta

od 29. aprila 2004. kojom se definiu posebni propisi iz oblasti higijene hrane
ivotinjskog porekla
(Slubeni list Evropske zajednice L 139, 30. april 2004.)
Regulativa broj 853/2004 glasi:
REGULATIVA (EC) BROJ 853/2004 EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA
OD 29. APRILA 2004.
kojom se definiu posebni propisi iz oblasti higijene hrane ivotinjskog porekla

EVROPSKI PARLAMENT
EVROPSKE UNIJE,

SAVET

Imajui u vidu Sporazum o osnivanju

Evropske zajednice, a naroito lan 152(4)
(b) istog,

(2) Izvesne namirnice mogu predstavljati

opasnost po ljudsko zdravlje i zahtevaju
definisanje posebnih propisa iz oblasti
higijene. Ovo je naroito sluaj kod
hrane ivotinjskog porekla kod koje se
esto javlja opasnost od mikrobioloke i
hemijske neispravnosti.

Imajui u vidu predlog Komisije (1),

Imajui u vidu miljenje Evropskog odbora
za ekonomska i socijalna pitanja (2),
Imajui u vidu miljenja Odbora regiona,
Postupajui po proceduri definisanoj u lanu
251 Sporazuma (3),
Uzevi u obzir sledee injenice:
(1) Shodno Regulativi (EC) broj 852/2004
(4) Evropski parlament i savet definisao
je posebne propise iz oblasti higijene
namirnica za subjekte koji se bave
hranom.

Sl.list C 365 E, 19.12.2000., str.58.

Sl. list C 155, 29.05.2001, str.39.
3
Miljenje Evropskog parlamenta od 15. maja 2002.
(Sl. list C 180 E, 31.07.2003., str. 288), zajedniki
stav Saveta od 27. oktobra 2003. (Sl. List C 48 E,
24.02.2004.g., str.23), stav Evropskog parlamenta od
30. marta 2004.g. (jo uvek nije objavljeno u Sl. listu)
i odluka Saveta od 16. aprila 2004.g.
4
Videti stranu 3 ovog Slubenog lista.

(3) U kontekstu zajednike poljoprivredne

politike usvojene su mnoge direktive za
uspostavljanje posebnih zdravstvenih
propisa za proizvodnju i promet
proizvoda iz Aneksa I Sporazuma. Ovi
zdravstveni
propisi
su
smanjili
trgovinske barijere za one proizvode na
koje se odnose, doprinosei stvaranju
unutranjeg trita i obezbeujui visoki
nivo zatite javnog zdravlja.
(4) S obzirom na javno zdravlje, ovi propisi
sadre opta naela, naroito u vezi sa
odgovornou proizvoaa "i nadlenih
organa", u vezi sa graevinskim,
operativnim i higijenskim uslovima za
objekte, procedurama za odobrenje
objekata, uslovima skladitenja i
transporta i oznakama zdravstvene
ispravnosti.

------------------EC/853/2004

(5) Ova naela predstavljaju zajedniki

osnov za higijensku proizvodnju hrane
ivotinjskog porekla i dozvoljavaju
uproavanje postojeih direktiva.

(6) Poeljno je da se izvri dalje

uproavanje
primenjivanjem
istih
propisa gde god je to mogue kod
proizvoda
ivotinjskog
porekla.
(7) Zahtev iz Regulative (EC) broj 852/2004
po kojem subjekti koji se bave hranom i
sprovode bilo koju fazu proizvodnje,
prerade i distribucije hrane posle
primarne
proizvodnje
i
srodnih
operacija, moraju uspostaviti, primeniti i
odravati procedure bazirane na
naelima analize rizika i
kritine
kontrolne take (HACCP), takoe
dozvoljava uproavanje.
(8) Uzevi u obzir sve zajedno, ovi elementi
opravdavaju
ponovno
definisanje
posebnih propisa sadranih u postojeim
direktivama.
(9) Glavni
ciljevi
redefinisanja
su
obezbeivanje visoke zatite potroaa s
obzirom na ispravnost prehrambenih
proizvoda, naroito putem podsticanja
subjekata koji se bave hranom irom
Zajednice da se povinuju istim
propisima, i pravilnog funkcionisanja
unutranjeg trita
za proizvode
ivotinjskog porekla doprinosei tako
ostvarenju
ciljeva
zajednike
poljoprivredne politike.
(10) Neophodno je odravati, a gde je to
potrebno,
i
obezbediti
zatitu
potroaa
i
pootriti
detaljne
propise
iz
oblasti
higijene
za
proizvode ivotinjskog porekla.
(11)Propisi Zajednice ne bi trebalo da vae
kod primarne proizvodnje za privatnu
upotrebu u domainstvu ili kod
pripreme, prometa ili skladitenja hrane
za privatnu potronju u domainstvu.
tavie, u sluaju kada subjekat koji se
bavi hranom direktno snabdeva krajnjeg
potroaa ili neki lokalni maloprodajni
objekat malom koliinom primarnih
proizvoda ili malom koliinom izvesne
vrste mesa, dovoljno je zatititi javno
------------------EC/853/2004

zdravlje primenom nacionalnih zakona,

naroito zbog bliskog odnosa izmeu
proizvoaa i potroaa.
(12) Zahtevi Regulative (EC) broj 852/2004
su obino dovoljni za obezbeivanje
ispravnosti prehrambenih proizvoda u
objektima koji vre maloprodajne
aktivnosti ukljuujui direktnu prodaju
ili snabdevanje krajnjeg potroaa
hranom ivotinjskog porekla. Ova
Regulativa bi trebalo da se odnosi na
veleprodajne aktivnosti (to jest, kada
neki maloprodajni objekat obavlja
aktivnosti u cilju snabdevanja nekog
drugog objekta hranom ivotinjskog
porekla). Pored toga bi zahtevi
Regulative (EC) br. 852/2004 sa
izuzetkom
posebnih
temperaturnih
uslova trebalo da budu dovoljni za
veleprodajne aktivnosti koje se sastoje
samo od skladitenja ili transporta.
(13) Zemlje lanice bi trebalo da imaju
izvesnu slobodu da odluuju o proirenju
ili ogranienju primene zahteva ove
Regulative radi obavljanja maloprodaje
po nacinalnom zakonu. Meutim, one
mogu ograniiti njihovu primenu samo
ako smatraju da su zahtevi Regulative
(EC) br. 852/2004 dovoljni za postizanje
ciljeva
u
vezi
sa
ispravnou
prehrambenih proizvoda i kada je
snabdevanje
hranom
ivotinjskog
porekla od jednog do drugog
maloprodajnog
objekta
jedna
marginalna, lokalizovana i ograniena
aktivnost. Takvo snabdevanje bi trebalo
da predstavlja samo mali deo poslovanja
objekta; objekti koji se snabdevaju
trebalo bi da budu smeteni u
neposrednoj blizini; i snabdevanje bi
trebalo da se odnosi samo na pojedine
tipove proizvoda ili objekta.
(14)Shodno lanu 10 Sporazuma,
zemlje lanice moraju da preduzmu
sve odgovarajue mere da bi subjekti
koji se bave hranom ispunjavali sve
obaveze definisane ovom Regulativom.
2

prelaznog perioda, za svaku zemlju

lanicu koja ima odobren dravni
program kontrole, koji predstavlja, kada
je u pitanju hrana ivotinjskog porekla,
ekvivalent onima odobrenim za Finsku i
vedsku. Regulativa broj 2160/2003
Evropskog parlamenta i saveta od 17.
novembra 2003. o kontroli salmonele i
drugih specifinih zoonotskih agenasa
koji se prenose putem hrane (10), brine o
slinim procedurama u pogledu ivih
ivotinja i nasada.

(15) Sledljivost hrane predstavlja

sutinski element kod brige o
ispravnosti prehrambenih proizvoda.
Pored povinovanja optim propisima
Regulative (EC) broj 178/2002 (1),
subjekti koji se bave hranom odgovorni
su za objekte, koji moraju da dobiju
odobrenje u skladu sa Regulativom,
moraju da se postaraju da svi proizvodi
ivotinjskog porekla stavljeni u promet
imaju oznaku zdravstvene ispravnosti ili
oznaku za identifikaciju.
(16) Hrana uveena u Zajednicu mora da
bude u skladu sa optim zakonima
definisanim u Regulativi (EC) broj
178/2002 ili da potuje propise
ekvivalentne propisima Zajednice. Ovim
propisima definisani su posebni uslovi iz
oblasti higijene hrane ivotinjskog
porekla koja se uvozi u Zajednicu.
(17) Usvajanjem ove Regulative ne bi
trebalo da se smanji
nivo zatite
predvien dodatnim garancijama za
Finsku i vedsku prilikom njihovog
prijema u Zajednicu i potvrenim
odlukama Komisije 94/968/EC (2),
95/50/EC (3), 95/160/EC (4), 95/161/E
(5) i 95/168/EC (6) i odlukama Saveta
95/409/EC (7), 95/410/EC (8) i
95/411/EC (9). Ona treba da
definie
proceduru za davanje odobrenja, u toku
1

Regulativa (EC) broj 178/2002 Evropskog

parlamenta i saveta od 28. januara 2002. definie
opta naela i zahteve zakona o hrani, osniva
nadleni
Evropski
organ
za
ispravnost
prehrambenih proizvoda i definie procedure iz
oblasti ispravnosti prehrambenih proizvoda (Sl. list
L 31, 1.2.2002.g., str. 1). Regulativa kako je
prethodno dopunjena Regulativom (EC) broj
1642/2003 (Sl. list L 245, 29.9.2003., str. 4).

(18)Primereno je primeniti graevinske i

higijenske zahteve iz ove Regulative na
sve tipove objekata, ukljuujui male
biznise i mobilne klanice.
(19) Primereno je biti fleksibilan u cilju
daljeg
korienja
tradicionalnih
metoda u bilo kojoj fazi proizvodnje,
obrade ili distribucije hrane i to se tie
uslova
izgradnje
za
objekte.
Fleksibilnost je naroito vana za
regione koji zavise od posebnih
geografskih ogranienja, ukljuujui i
najudaljenije regione pomenute u lanu
299(2) Sporazuma. Fleksibilnost ne bi
trebalo da dovede u pitanje ciljeve
ispravnosti prehrambenih proizvoda.
tavie, poto e sva hrana proizvedena
u skladu sa higijenskim propisima
cirkulisati Zajednicom, procedura kojom
se dozvoljava zemljama lanicama
fleksibilnost, trebalo bi da bude
transparentna. Tamo gde je potrebno
reiti neki spor, trebalo bi predvideti
raspravu unutar Stalnog odbora za lanac
u
hrane
i
zdravlje
ivotinja
ustanovljenog na osnovu Regulative
(EC) br. 178/2002 tako da Komisija
koordinira tim procesom i preduzima
odgovarajue mere.

Sl. list L 371, 31.12.1994., str. 36.

Sl. list L 53, 09.03.1995., str. 31.
4
Sl. list L 105, 09.05.1995., str. 40.
5
Sl. list L 105, 09.05.1995., str. 44.
6
Sl. list L 109, 16.05.1995., str. 44.
7
Sl. list L 243, 11.10.1995., str.21.
8
Sl. list L 243, 11.10.1995., str.25.
9
Sl list L 243, 11.10.1995., str.29.

(20) Definicija mehaniki separisanog

mesa (MSM) bi trebalo da bude opta i
da pokriva sve metode mehanike
separacije. Zbog brzog tehnolokog
razvoja u ovoj oblasti pogodno je da

------------------EC/853/2004

10

Sl. list L 325, 12.12.2003., str. 1.

definicija bude fleksibilna. Meutim,

tehniki zahtevi za MSM bi trebalo da se
razlikuju, u zavisnosti od procene
rizinosti proizvoda dobijenih razliitim
metodama.

kakvog prekoraenja, subjekti koji se

bave hranom moraju da preduzmu
korektivne aktivnosti i da obaveste
nadleni organ. Kriterijumi ne bi
trebalo da su mnogo iznad maksimalnih
vrednost iznad kojih se sirovo mleko
ne moe plasirati na trite. To znai da
se u izvesnim okolnostima mleko, koje
ne
zadovoljava
u
potpunosti
kriterijume, moe bezbedno da se
koristiti za ishranu ljudi ukoliko se
preduzmu odgovarajue mere. to se
tie sirovog mleka i sirove masnoe od
mleka za direktnu potronju od strane
ljudi, primereno je omoguiti svakoj
zemlji lanici da odri ili uspostavi
odgovarajue
zdravstvene mere
kako bi se ostvarili ciljevi ove
Regulative na njenoj teritoriji.

(21) Postoje interakcije izmeu

subjekata koji se bave hranom
ukljuujui
sektor
hrane
za
ivotinje,
i
povezanost
izmeu
zdravlja ivotinja, dobrobiti ivotinja i
pitanja javnog zdravlja u svim fazama
proizvodnje, obrade i distribucije. Ovo
zahteva odgovarajuu komunikaciju
izmeu razliitih subjekata u lancu hrane
od
primarne
proizvodnje
do
maloprodaje.
(22) Radi obezbeivanja odgovarajueg
inspekcijskog pregleda ulovljene divljai
koja izlazi na trite Zajednice, trebalo
bi tela ulovljenih ivotinja i njihove
unutranje organe da budu post-mortem
inspekcijski pregledani u objektu za
rukovanje mesom divljai. Da bi se
sauvale odreene tradicije lova, a da to
ne utie na bezbednost hrane, primereno
je da se obezbedi obuka za lovce koji
stavljaju u promet meso divljai koje se
koristi za ishranu ljudski. Ona bi trebalo
da osposobi lovce za prvi pregled
divljai koji se vri na licu mesta. U
takvim okolnostima
nije potrebno
zahtevati da obueni lovci donose sve
unutranje organe u objekat za rukovanje
divljai radi post-mortem inspekcijskog
pregleda, ukoliko izvre prvi pregled i
ustanove da ne postoje nikakve
anomalije ili opasnosti. Meutim,
zemljama lanicama bi trebalo dozvoliti
uspostavljanje stroih pravila unutar
svojih teritorija da bi pokrili specifine
rizike.
(23) Ova Regulativa bi trebalo da
uspostavi
kriterijume
za
sirovo
mleko dok se ne donesu novi uslovi
za njegovo plasiranje na trite. Ovi
kriterijumi bi trebalo da budu stoije
vrednosti, to znai da u sluaju bilo
------------------EC/853/2004

(24) Potrebno je da kriterijum za sirovo

mleko koje se upotrebljava za izradu
proizvoda od mleka bude tri puta stroiji
od kriterijuma za sirovo mleko
sakupljeno sa farmi. Kriterijum za mleko
koje se upotrebljava za izradu proizvoda
od mleka predstavlja apsolutnu vrednost,
dok kriterijum za sirovo mleko koje je
sakupljeno sa farmi predstavlja prosenu
vrednost. Usaglaenost sa temperaturnim
uslovima definisanim u Regulativi nee
zaustaviti rast svih bakterija za vreme
transporta i skladitenja.
(25)Sadanje
redefinisanje
znai
da
postojei propisi iz oblasti higijene
mogu prestati da vae. Sa Direktivom
2004/41/EC Evropskog parlamenta i
saveta od 21. aprila 2004.g. prestaju da
vae odreene direktive o higijeni hrane
i zdravstvenim uslovima proizvodnje i
stavljanje u promet pojedinih proizvoda
ivotinjskog porekla za ishranu ljudi (1).
(26)Pored toga, propisi ove Regulative koji
se odnose na jaja, zamenjuju one iz
odluke Saveta 94/371/EC od 20. juna
1994. godine kojom se definiu posebni
uslovi za javno zdravlje u sluaju
1

Sl. list 157, 30.4.2004., str. 33.

plasiranja odreenog tipa jaja (2) na

trite, a koja je, ukidanjem Aneksa II
Direktive Saveta 92/118/EEC (3)
proglaena nevaeom.
(27)Nauno miljenje bi trebalo da ini
osnov zakonima Zajednice u vezi sa
higijenom hrane. Da bi se ovo
omoguilo, trebalo bi uzeti u obzir
miljenje
Evropska
agencija
za
bezbednost hrane kad god je to potrebno.

POGLAVLJE 1
OPTE ODREDBE
lan 1
Obim

(28)Da bi se vodilo rauna o tehnikom i

naunom progresu, trebalo bi obezbediti
tesnu i efikasnu saradnju izmeu
Komisije i zemalja lanica unutar
Stalnog odbora za lanac hrane i zdravlje
ivotinja.

Ovom Regulativom definiu se posebni

propisi iz oblasti higijene hrane
ivotinjskog porekla za subjekte koji se
bave hranom. Ovi pravila su dopuna
propisa definisanih Regulativom (EC)
broj 852/2004. Oni se moraju
primenjivati za nepreradjene i preradjene
proizvode
ivotinjskog
porekla.

(29)Zahteve ove Regulative ne bi trebalo

primenjivati dok sve oblasti novog
zakonodavstva o higijeni namirnica ne
stupe na snagu. Takoe je primereno
obezbediti period u trajanju od najmanje
18 meseci izmeu stupanja na snagu i
primene novih propisa, kako bi subjekti
na koje se ovi zahtevi odnose imali
dovoljno vremena da im se prilagode.

2. Ukoliko izriito nije navedeno suprotno,

ova Regulativa se nee primenjivati kod
hrane koja sadri i proizvode biljnog i
ivotinjskog
porekla.
Meutim,
proizvodi
ivotinjskog
porekla
upotrebljeni za pripremanje takve hrane
moraju se dobijati i sa njima se mora
rukovati u skladu za zahtevima ove
Regulative.

(30)Neophodne mere za sprovoenje ove

Regulative trebalo bi usvojiti u skladu sa
odlukom Saveta 1999/468/EC od 28.
juna 1999. godine, koja definie
procedure za sprovoenje ovlaenja
dodeljenih Komisiji (1).

3. Ova Regulativa se nee primenjivati kod:

USVOJILI SU SLEDEU
REGULATIVU:
2

Sl. list 168, 2.7.1994., str. 34.

Direktiva Saveta 92/118/EEC od 17. decembra
1992. kojom se definiu zahtevi vezani za zdravlje
ivotinja i javno zdravlje kojima se ureuje trgovina i
uvoz u Zajednicu proizvoda koji ne podleu
navedenim zahtevima definisanim u posebnim
propisima Zajednice iz Aneksa A (I) Direktive
89/662/EEC, a kada je re o patogenim agensima iz
Direktive 90/425/EEC (Sl. list L 62, 15.03.1993.,
str.49). Direktiva kako je prethodno dopunjena
Regulativom Komisije (EC) broj 445/2004 (Sl. list L
72, 11.03.2004., str.60).
1
Sl. list L 184, 17.7.1999., str. 23.
3

------------------EC/853/2004

1.

(a) primarne proizvodnje za linu upotrebu

u domainstvima;
(b) domae
pripreme,
rukovanja
ili
skladitenja hrane za linu potronju u
domainstvima;
(c) direktnog snabdevanja, od strane
proizvoaa, krajnjeg potroaa malim
koliinama primarnih proizvoda ili
lokalnih maloprodajnih objekata koji
direktno snabdevaju krajnjeg potroaa;
(d) direktnog
snabdevanja
krajnjeg
potroaa, od strane proizvoaa, malim
koliinama mesa ivine, zeeva, kunia i
drugih glodara zaklanih na farmama ili
lokalnih maloprodajnih objekata koji
ovim
sveim
mesom
direktno
snabdevaju krajnjeg potroaa;
5

(e) lovaca koji direktno snabdevaju krajnjeg

potroaa malim koliinama divljai ili
mesom divljai, ili lokalne maloprodajne
objekte koji direktno snabdevaju
krajnjeg potroaa.
4.

Zemlje lanice moraju da donesu

propise, u skladu sa njihovim
nacionalnim zakonom, kojima e biti
regulisane aktivnosti i lica iz stava 3 (c),
(d) i (e). Ovakvi nacionalni propisi
moraju da osiguraju ostvarenje ciljeva
ove Regulative.

5.
(a) Ukoliko izriito nije navedeno suprotno,
ova Regulativa se nee primenjivati na
maloprodaju.

(6) Ova Regulativa e se primenjivati bez

uticaja na:
(a) odgovarajue propisime o ivotinjama i
javnom zdravlju, ukljuujui mnogo
stroije definisane propise za prevenciju,
kontrolu i iskorenjivanje odreenih
prenosivih
spongiformnih
encefalopatija;
(b) zahteve za dobrobit ivotinja;
i
(d) zahteve koji se odnose na identifikaciju
ivotinja i sledljivosti proizvoda
ivotinjskog porekla.
lan 2

(b) Meutim, ova Regulativa e se

primenjivati na maloprodaju kad se
sprovode operacije u cilju snabdevanja
drugog objekta hranom ivotinjskog
porekla, osim ako:
(i)se operacije ne sastoje samo od
skladitenja ili transporta, u tom
sluaju se ipak moraju primeniti
propisi o posebnim temperaturnim
uslovima definisani u Aneksu III;

Definicije
Sledee definicije e vaiti za potrebe
ove Regulative:
1. definicije date u Regulativi (EC) broj
178/2002;
2. definicije date u Regulativi (EC) broj
852/2004;
3. definicije date u Aneksu I;

ili
i
(ii)

(c)

snabdevanje hranom ivotinjskog

porekla nije samo snabdevanje iz jednog
maloprodajnog objekta do drugih
maloprodajnih objekata, i u skladu sa
nacionalnim zakonom ne predstavlja
samo marginalnu, lokalnu i ogranienu
aktivnost.
Zemlje lanice mogu usvojiti
nacionalne mere da bi primenile zahteve
ove Regulative kod maloprodajnih
objekata smetenih na njihovoj teritoriji
na koje se ona ne bi odnosila prema
taki (a) ili (b).

------------------EC/853/2004

4. sve tehnike definicije

Aneksu II i III.

sadrane u

POGLAVLJE II
OBAVEZE SUBJEKATA KOJI SE
BAVE HRANOM
lan 3
Opte obaveze
1. Subjekti koji se bave hranom se moraju
povinovati odgovarajuim odredbama iz
Aneksa II i III.
6

(b) transport;
2. Subjekti koji se bave hranom ne smeju
koristiti nijednu drugu supstancu osim
pijae vode ili, ako Regulativa (EC)
broj 852/2004 ili ova Regulativa to
dozvoljavaju, istu vodu za otklanjanje
povrinske kontaminacije sa proizvoda
ivotinjskog porekla, sem ako upotreba
te supstance nije odobrena u skladu sa
procedurom iz lana 12 (2). Subjekti koji
se bave hranom takoe se moraju ispuni
povinovati bilo kojim uslovima koji
mogu biti definisani po istoj proceduri.
Upotreba odobrene supstance ne sme da
ima uticaja na obavezu subjekta koji se
bavi hranom da se ispuni zahtevima ove
Regulative.
lan 4
Registracija i odobrenje
za objekte
1. Subjekti koji se bave hranom mogu
staviti u promet proizvode ivotinjskog
porekla proizvedene u Zajednici samo
ako su iskljuivo pripremljeni i sa njima
je
rukovano
u
objektima:

(c) skladitenje proizvoda kod kojih nisu

potrebni kontrolisani temperaturni uslovi
skladitenja;
ili
(d) maloprodaju izuzev onih na koje se
odnosi ova Regulativa shodno lanu 1(5)
(b).
3. Objekat koji mora da dobije odobrenje u
skladu sa stavom 2 ne sme da radi,
ukoliko nadleni organ nije, u skladu sa
Regulativom (EC) broj 854/2004
Evropskog parlamenta i saveta od 29.
aprila 2004.godine, kojom se definiu
posebni
propisi
za
organizaciju
zvaninih
kontrola
proizvoda
ivotinjskog porekla za ishranu ljudi (1),
izdao:
(a) odobrenje objektu za rad nakon izlaska
na lice mesta;
ili
(b) uslovno odobrenje.

(a) koji ispunjavaju odgovarajue uslove

Regulative (EC) broj 852/2004, one iz
Aneksa II i III ove Regulative i druge
relevantne zahteve zakona o hrani;
i
(b) koje je nadleni organ registrovao, ili
gde je to bilo potrebno u skladu sa
stavom 2, odobro.
2. Ne ugroavajui lan 6(3) Regulative
(EC) broj 852/2004, objekti u kojima se
radi sa proizvodima ivotinjskog porekla
za koje Aneks III ove Regulative
definie uslove, ne smeju raditi ukoliko
ih nadleni organ nije odobrio u skladu
sa stavom 3 ovog lana, izuzimajui one
koji jedino vre:
(a) primarnu proizvodnju;

4. Subjekti koji se bave hranom moraju da

sarauju sa nadlenim organima u
skladu sa Regulativom (EC) broj
854/2004. Subjekti koji se bave hranom,
naroito, se moraju pobrinuti za to da
neki objekat prekine sa radom ukoliko je
nadleni organ povukao njegovo
odobrenje ili u sluaju uslovnog
odobrenja, ako on ne uspe da ga produi
ili
dobije
puno
odobrenje.
5. Ovaj lan nee spreiti objekte da
plasiraju hranu na trite izmeu datuma
primene ove Regulative i prve sledee
inspekcije nadlenog organa, ako
objekat:
(a) podlee odobrenju u skladu sa stavom 2.
i ako stavlja proizvode ivotinjskog
1

------------------EC/853/2004

Vid str. 83 ovog Slubenog lista.

porekla u promet u skladu sa

zakonodavstvom Zajednice neposredno
pre
primene
ove
Regulative;
ili
(b) je takvog tipa objekta za koji odobrenje
nije bilo potrebno pre primene ove
Regulative.
lan 5
Zdravstvena i oznaka identifikacije
1. Subjekat koji se bavi hranom ne sme da
stavi u promet proizvod ivotinjskog
porekla, iz objekta koji mora da dobije
odobrenje u skladu sa lanom 4(2),
ukoliko nema ili:
a) oznaku zdravstvene ispravnosti koja
je stavljena u skladu sa Regulativom
(EC) broj 854/2004;
ili
(b) kada ta Regulativa ne predvia
stavljanje
oznake
zdravstvene
ispravnosti, oznaku identifikacije
koja je stavljena u skladu sa
Aneksom II, Odeljak I ove
Regulative.
2. Subjekat koji se bavi hranom moe
staviti oznaku identifikacije na proizvod
ivotinjskog porekla samo ako je
proizvod proizveden u skladu sa ovom
Regulativom
u
objektima
koji
ispunjavaju uslove iz lana 4.
3. Subjekti koji se bave hranom ne smeju
da
uklone
oznaku
zdravstvene
ispravnosti, stavljenu u skladu sa
Regulativom (EC) broj 854/2004, sa
mesa ukoliko ga ne raseca ili obrauju ili
prerauju na drugi nain.
lan 6
Proizvodi ivotinjskog porekla izvan
------------------EC/853/2004

Zajednice
1. Kada subjekti koji se bave hranom
uvoze proizvode ivotinjskog porekla
iz treih zemalja moraju se pobrinuti
za to da se uvoz ostvaruje samo
ukoliko:
(a) se trea zemlja iz koje se roba
otprema nalazi na listi, sainjenoj u
skladu sa lanom 11 Regulative (EC)
broj 854/2004, treih zemalja iz kojih je
uvoz tog proizvoda dozvoljen;
(b) (i) se objekat, iz kojeg je taj proizvod
otpremljen i u kojem je dobijen ili
pripremljen, nalazi na listi objekata iz
kojih je uvoz tog proizvoda dozvoljen, a
koja je sainjena u skladu sa lanom 12
Regulative (EC) broj 854/2004, tamo
gde je to primenjivo.
(ii) je u sluaju sveeg mesa, mlevenog
mesa, poluproizvoda od mesa i MSM-a,
proizvod proizveden od mesa dobijenog
iz objekata z aklanje i rasecanje koji se
nalaze na listama sainjenim i
auriranim u skladu sa lanom 12
Regulative (EC) broj 854/2004 ili mesa
dobijenog iz odobrenih objekata
Zajednice,
i
(iii) se u sluaju ivih koljki i ostalih
mekuaca, bodljokoaca, plataa i
morskih pueva, proizvodna zona nalazi
na listi sainjenoj u skladu sa lanom 13
te Regulative, tamo gde je primenjivo;
(c) ukoliko proizvod zadovoljava:
(i) zahteve ove Regulative, ukljuujui
zahteve iz lana 5 koji se odnose na
oznaku zdravstvene ispravnosti i oznaku
identifikacije;
(ii) zahteve
852/2004;

Regulative

(EC)

broj

i
(iii) bilo koji od uslova uvoza koji su u
skladu sa zakonodavstvom Zajednice
koje regulie kontrolu uvoza proizvoda
ivotinjskog porekla,
i
(d) ukoliko su zahtevi iz lana 14
Regulative (EC) broj 854/2004 koji se
odnose na sertifikate i dokumenta
zadovoljeni, tamo gde je primenjivo.

biljnog
porekla
i
proizvode
ivotinjskog porekla moraju da se
pobrinu da proizvodi ivotinjskog
porekla sadrani u takvoj hrani
zadovoljavaju zahteve stava od 1 do 3.
Oni moraju da budu u stanju da dokau
da su tako postupili (na primer, putem
odgovarajue
dokumentacije
ili
sertifikata, koji ne mora da bude u
formatu navedenom u stavu 1(d)).
POGLAVLJE III

2.
Izuzeem iz stava 1, uvoz ribe i
drugih vodenih ivotinja moe takoe
da se ostvaruje u skladu sa posebnim
odredbama definisanim u lanu 15
Regulative (EC) broj 854/2004.
3. Subjekti koji se bave hranom koji
uvoze proizvode ivotinjskog porekla
moraju da se pobrinu da:
(a) proizvodi budu dostupni kontroli
nakon
uvoza
u
skladu
sa
1
Direktivom 97/78/EC ( );

TRGOVINA
lan 7
Dokumenta
1. Kada je potrebno u skladu sa Aneksom
II ili III, subjekti koji se bave hranom
moraju da se pobrinu da poiljke
proizvoda ivotinjskog porekla prate
sertifikati i druga dokumentacija.
2. U skladu sa procedurom iz lana 12(2) :

(b) uvoz bude u skladu sa zahtevima iz

Direktive 2002/99/EC (2);

(a)
moe
dokumenata:

(c) da se operacije pod njihovom

kontrolom koje se obavljaju posle uvoza,
sprovode u skladu sa zahtevima iz
Aneksa III.

(b) mogu se doneti odredbe za upotrebu

elektronskih dokumenata.

4. Subjekti koji se bave hranom koji

uvoze hranu koja sadri proizvode

Posebne garancije

Direktiva Saveta 97/78/EC od 18.

decembra 1997. g. koja definie naela koja reguliu
organizovanje veterinarske kontrole proizvoda koji
ulaze u Zajednicu iz treih zemalja (Sl. list L 24,
30.1.1998, str. 9). Direktiva je dopunjena Aktom o
pristupanju iz 2003..
2
Direktiva Saveta 2002/99/EC od 16. decembra
2002. koja defenie propise o zdravlju ivotinja koja
reguliu proizvodnju, obradu, distribuciju i ulaz
proizvoda ivotinjskog porekla za ljudsku potronju.
(Sl. list L 18, 23.1.2003., str. 11).
------------------EC/853/2004

se

napraviti

uzorak

lan 8

1. Subjekti, koji se bave hranom koji

nameravaju da plasiraju dole navedenu
hranu ivotinjskog porekla na trite
vedske ili Finske, moraju da se
povinuju zahtevima postavljenim u stavu
2 kada se radi o salmoneli:
(a) meso goveda i svinja,
ukljuujui
mleveno
meso
a

iskljuujui poluproizvode od mesa i

MSM;

zakonodavstvu Zajednice, mora da prati

hranu
i
da
potvruje:

(b) meso ivine sledeih vrsta:

domaa ivina, urke, biserke, patke
i guske, ukljuujui mleveno meso, a
iskljuujui poluproizvode od mesa i
MSM;

(i) da su ispitivanja iz take (a)

sprovedeni sa negativnim ishodom;

ili
(ii) da je meso predvieno za jednu
od namena iz take (c);

(c) jaja.
2.(a) U sluaju mesa goveda i svinja i mesa
ivine, uzorci iz poiljaka moraju se
uzeti u
objektima za isporuku i
podvrgnuti
se
mikrobiolokom
ispitivanju, sa negativnim rezultatom, u
skladu sa zakonodavstvom Zajednice.
(b) U sluaju jaja, centri za pakovanje
moraju da obezbede garancije koje
potvruju da poiljke potiu iz jata koja
su bila podvrgnuta mikrobiolokom
ispitivanju, sa negativnim ishodom, u
skladu sa zakonodavstvom Zajednice.
(c) U sluaju mesa goveda i svinja, nije
potrebno sprovesti ispitivanje iz take
(a) kod poiljaka namenjenih za objekte
u kojima se obavlja pasterizacija,
sterilizacija ili tretman slinog efekta. U
sluaju jaja, nije potrebno sprovesti
ispitivanje iz take (b) kod poiljki
namenjenih za proizvodnju obraenih
proizvoda procesom koji
garantuje
eliminaciju salmonele.
(d) Ispitivanja predvienja u taki
(a) i (b) ne treba sprovoditi kod
prehrambenih proizvoda iz objekta
koji su u priznatom programu kontrole,
to se tie hrane ivotinjskog porekla i u
skladu sa procedurom iz lana 12(2), kao
ekvivalent onom koji je odobrena za
vedsku i Finsku.
(e) U sluaju mesa goveda, svinja i ivine,
dokument za trite ili sertifikat,
prilagoen modelu definisanom u
------------------EC/853/2004

ili
(iii) da meso dolazi iz jednog od
objekata koji su navedeni u taki (d).
(f) U sluaju jaja, mora da prati poiljku,
sertifikat, kojim se potvruje da su
ispitivanja iz take (b) sprovedeni sa
negativnim ishodom, ili da su jaja
odreena za upotrebu na nain koji je
pomenut u taki (c).
3. U skladu sa procedurom pomenutom u
lanu 12(2):
(a) zahtevi iz stava 1 i 2 mogu se aurirati,
naroito da bi se evidentirale promene u
programa kontrole zemalja lanica ili
usvajanje mikrobiolokih kriterijuma u
skladu sa Regulativom (EC) broj
852/2004;
i
(b) propisi definisani u stavu 2, u smislu
bilo kojih prehrambenih proizvoda
pomenutih u stavu 1 mogu se proiriti, u
celosti ili delimino, na bilo koju zemlju
lanicu, ili bilo koji region zemlje
lanice, koji ima program kontrole
priznat kao ekvivalent onome koji je
odobren za vedsku i Finsku kada je re
o hrani ivotinjskog porekla.
4. Pod "programom kontrole" u smislu
ovog lana podrazumeva se program
kontrole odobren u skladu sa
Regulativom (EC) broj 2160/2003.

10

POGLAVLJE IV
ZAVRNE ODREDBE

kojima se menjaju zahtevi definisani u

Aneksu III.
4. (a) Nacionalne mere pomenute u stavu 3
e imati imati za cilj:

lan 9
Primena i prelazne mere
Primena i prelazne mere mogu biti
definisane u skladu sa procedurom
pomenutom u lanu 12(2).
lan 10
Dopuna i prilagodjavanje Aneksa II i III
1. Aneksi II i III mogu biti dopunjeni ili
aurirani u skladu sa procedurom
pomenutom u lanu 12(2), vodei rauna
o:
(a) izradi prirunika za dobru praksu;
(b) iskustvu dobijenom primenom
sistema baziranih na HACCP-u shodno
lanu 5 Regulative (EC) broj 852/2004;
(c) tehnolokim dostignuima i njihovim
praktinim posledicama i oekivanjima
potroaa u pogledu sastava hrane;
(d) savetima naunika, naroito u smislu
analiza novih rizika;
(e) mikrobiolokim i temperaturnim
kriterijumima
za
prehrambene
proizvode;
(f) izmenama u nainu konzumiranja.
2. Izuzea od Aneksa II i III mogu se traiti
u skladu sa procedurom pomenutom u
lanu 12(2), pod uslovom da ne utiu na
ostvarivanje ciljeva ove Regulative.
3. Zemlje lanice mogu, a da ne dovedu u
pitanje ciljeve ove Regulative, usvojiti, u
skladu sa stavom 4 i 8, nacionalne mere

------------------EC/853/2004

(i) omoguavanje i nadalje upotrebu

tradicionalnih metoda u bilo kojoj fazi
proizvodnje, obrade ili distribucije
hrane;
ili
(ii) prilagoavanje potreba biznisa koji
se bave hranom i nalaze u regionima sa
specijalnim geografskim ogranienjima.
(b) U drugim sluajevima, one e morati da
se primenjuju samo na izgradnju,
raspored i opremu objekata.
5. Bilo koja zemlja lanica koja eli da
usvoji nacionalne mere, kako je
pomenuto u stavu 3, mora o tome da
obavesti Komisiju i druge zemlje
lanice. Svako obavetenje mora e da:
(a) sadri detaljni opis zahteva, za koji
zemlja lanica smatra da treba da budu
prilagodjeni, kao i prirodu traenog
prilagodjavanja;
(b) opie prehrambene proizvode i
objekte koji su u pitanju;
(c) objasni razloge za prilagodjavanje,
ukljuujui, tamo gde je to od znaaja, i
saet prikaz obavljene analize rizika kao
i sve mere koje koje bi trebalo preduzeti
da bi se osiguralo da takva izmena nee
ugroziti ciljeve ove Regulative;
i
(d) prui bilo koju drugu odgovarajuu
informaciju.
6. Ostale zemlje lanice e imati period od
tri meseca od prijema obavetenja,
pomenutog u stavu 5, da poalju
pismene komentare Komisiji. U sluaju
11

prilagodjavanja koja proistiu iz stava

4(b), ovaj period e se, na zahtev bilo
koje zemlje lanice, produiti na etiri
meseca. Komisija moe odluiti, a kada
dobije pismene komentare od jedne ili
vie zemalja lanica i mora, konsultovati
zemlje lanice preko Odbora pomenutog
u lanu 12(1). Komisija moe odluiti, u
skladu sa procedurom pomenutom u
lanu 12(2), da li se predoene mere
mogu primeniti, i dopuniti, ako je to
potrebno, odgovarajuim amandmanima.
Gde je primereno, Komisija moe da
predloi opte mere u skladu sa stavom 1
ili 2 ovog lana.
7. Zemlja lanica moe usvojiti nacionalne
mere kojima se prilagodjavaju zahtevi
Aneksa III, jedino:
(a) ukoliko su u skladu sa odlukom
usvojenoj u skladu sa stavom 6;
(b) ukoliko, posle isteka perioda
pomenutog u stavu 6, Komisija nije
informisala zemlje lanice da je dobila
pismene komentare ili da ona namerava
da predloi usvajanje odluke u skladu sa
stavom 6;
ili
(b) u skladu sa stavom 8.
8. Zemlja lanica moe da, na svoju
inicijativu i prema optim odredbama
Sporazuma, zadri ili donese nacionalne
propise:
(a) kojima se zabranjuje ili ograniava
promet sirovog mleka ili sirove pavlake
za direktnu ishranu ljudi, unutar njene
teritorije;
ili
(b) dozvoljavaju upotrebu, uz odobrenje
nadlenog organa, sirovog mleka koje ne
zadovoljava kriterijume definisane u
Aneksu III, odeljak IX, to se tie
------------------EC/853/2004

ukupnog broja bakterija i broja

somatskih elija za proizvodnju sireva sa
periodom starenja ili zrenja od barem 60
dana, i proizvoda od mleka dobijenih u
vezi sa proizvodnjom takvih sireva, pod
uslovom da ovo ne ugroava ostvarenje
ciljeva ove Regulative.
lan 11
Posebne odluke
Bez tete po optu primenjivost lana 9 i
lana 10(1) mogu se definisati mere za
primenu, ili usvojiti dopune Aneksa II ili
III u skladu sa procedurom pomenutom
u lanu 12(2) radi:
1. definisanja
propisa
neohladjenog mesa;

za

prevoz

2. odreivanja, to se tie MSM-a, nivoa

kalcijuma koji nije znaajno vii od
onog u mlevenom mesu;
3. odreivanja drugih postupaka koji se
mogu primeniti u objektu za obradu
ivih koljki i ostalih mekuaca iz
proizvodnih zona klase B ili C koji
nisu bili podvrgnuti proiavanju ili
presaivanju.
4. odreivanja priznatih metoda testiranja
na morske biotoksine;
5. definisanja
dodatnih
zdravstvenih
standarda za ive koljke i ostale
mekuce u saradnji sa nadlenom
referentnom laboratorijom Zajednice,
ukljuujui:
(a) granine vrednosti i metode analize
drugih morskih biotoksina;
(b) procedure ispitivanja na viruse i
viroloke standarde;
i
(c) planove uzorkovanja i metode i
12

analitike tolerancije koje se moraju

primeniti da bi se kontrolisala
usklaenost
sa
zdravstvenim
standardima;
6. definisanja zdravstvenih standarda ili
provera, gde postoji nauni dokaz koji
ukazuje na to da su oni neophodni da bi
se zatitilo javno zdravlje;

i
12. odobrenja ekvivalentnih procesa za
proizvodnju elatina ili kolagena.
lan 12
Procedura Odbora

7. proirivanja Aneksa III, Odeljak VII,

Poglavlje IX na ive koljke i ostale
mekuce osim pektinida;
8. odreivanja kriterijuma za odluivanje o
tome kada epidemioloki podaci ukazuju
da neko mesto za ribarenje nije opasno
po zdravlje kada je re o prisustvu
parazita i, kao rezultat toga, za
odluivanje o tome kada nadleni organ
moe da da dozvolu subjektima koji se
bave hranom, da ne zamrzavaju ribu i
druge morske ivotinje u skladu sa
Aneksom III, Odeljak VIII, Poglavlje
III, Deo D;

1. Komisiji e pomagati Stalni odbor za

lanac hrane i zdravlje ivotinja.
2. Tamo gde se poziva na ovaj stav, moraju
se primeniti lanovi 5 i 7 Odluke
1999/468/EC, imajui u vidu odredbe
lana 8 istog.
Predvieni period u lanu 5(6) Odluke
1999/468/EC iznosie tri meseca.
3. Odbor mora da usvoji svojPravila
procedura.
lan 13

9. definisanja kriterijuma za sveinu i

ogranienja u pogledu histamina
i ukupnog isparljivog azota kod
ribe i drugih vodenih ivotinja;

Konsultacije sa nadlenim Evropska

agencija za bezbednost hrane

10. dozvoljavanja upotrebe sirovog mleka za

proizvodnju izvesnih proizvoda od
mleka, koje ne zadovoljava kriterijume
definisane u Aneksu III, Odeljak IX, to
se tie ukupnog broja bakterija i broja
somatskih elija;

Komisija mora da se konsultuje sa

Evropskom
agencija za bezbednost
hrane po bilo kom pitanju vezanom za
ovu Regulativu koje bi moglo znatno da
utie na javno zdravlje i, naroito, pre
podnoenja predloga za proirenje
Aneksa III, Odeljak III na druge
ivotinjske vrste.

11. ne ugroavajui Direktivu 96/23/EC (1),

odreivanja maksimalno dozvoljene
vrednosti za ukupne kombinovane
rezidue antibiotika u sirovom mleku;

lan 14
Izvetavanje Evropskog parlamenta
i saveta

Direktiva Saveta 96/23/EC od 29. aprila 1996. o

merama za monitoring odreenih supstanci i rezidua
u ivim ivotinjama i ivotinjskim proizvodima (Sl.
list L 125, 23.5.1996., str. 10). Direktiva kako je
prethodno dopunjena Regulativom (EC) broj
806/2003 (Sl. list L 122, 16.5.2003., str. 1).

------------------EC/853/2004

1. Komisija
mora
da
podnese,
najkasnije 20. maja 2009., izvetaj
Evropskom parlamentu i savetu u kome
razmatra iskustvo steeno primenom
Regulative.
13

2. Komisija e, ukoliko je to potrebno, uz

izvetaj dostaviti i odgovarajue
predloge.
lan 15

(a)

Regulative

(EC)

broj

852/2004;

(b)

Regulative

(EC)

broj

854/2004;

Ova Regulativa stupie na snagu nakon 20

dana od njenog objavljivanja u Slubenom
listu Evropske unije.
Ona e se primenjivati 18 meseci nakon
stupanja na snagu sledeih akata:

(c) Direktive 2004/41/EC.

Meutim, ona se nee primenjivati pre 1.
januara 2006.

Ova Regulativa je potpuno obavezujua i direktno primenljiva na sve zemlje lanice.

Doneto u Strazburu, 29. aprila 2004.g.
U ime Evropskog
parlamenta
Predsednik
P. COX

U ime Saveta
Predsednik
M. McDOWELL

ANEKS I
DEFINICIJE
Za potrebe ove Regulative:
1. MESO
------------------EC/853/2004

14

1.1

Meso oznaava jestive delove ivotinja iz take 1.2 do 1.8, ukljuujui i krv.

1.2

Domai papkari i kopitari oznaavaju domaa goveda (ukljuujui vrste Bubalus i

Bisona), svinje, ovce i koze, i domae kopitare.

1.3.

ivina oznaava uzgajane ptice, ukljuujui tu i ptice koje se ne smatraju domaim, ali
se uzgajaju kao domae ivotinje, uz izuzetak ratita.

1.4.

Lagomorfi oznaavaju zeeve, kunie i glodare.

1.5.

Divlja oznaava:
divlje papkare i lagomorfe, kao i kopnene sisare koji se love za ishranu ljudi i koji
se smatraju slobodnom divljai po vaeim zakonima u
dotinoj
zemlji
lanici,
ukljuujui tu i sisare koji ive na ograenoj teritoriji u slobodnim uslovima slinim
onima u kojima ivi slobodna divlja:
i
-

divlje ptice koje se love za ishranu ljudi.

1.6.

Gajena divlja oznaava uzgajane ratite i uzgajane kopnene sisare izuzev onih pod
takom 1.2.

1.7.

Sitna divlja oznaava divlje ptice i lagomorfe koji ive slobodno u divljini.

1.8.

Krupna divlja oznaava divlje kopnene sisare koji ive slobodno u divljini, a koji ne
potpadaju po definiciji pod sitnu divlja.

1.9.

Trup oznaava telo ivotinje nakon klanja i obrade.

1.10.

Svee meso oznaava meso koje nije izlagano nikakvom procesu konzervisanja osim
hlaenja, smrzavanja ili brzog smrzavanja, ukljuujui i meso koje je upakovano pod
vakuumom ili upakovano u kontrolisanoj atmosferi.

1.11.

Iznutrice oznaava svee meso osim trupa, ukljuujui i unutranje organe i krv.

1.12.

Unutranji organi oznaavaju organe grudnog koa, abdominalne i karline upljine,

kao i dunik i jednjak, i kod ptica guu.

1.13.

Usitnjeno meso oznaava meso bez kostiju koje je samleveno na sitne delie i sadri
manje od 1% soli.

1.14.

Mehaniki separisano meso ili MSM oznaava proizvod koji je dobijen odvajanjem
mesa sa kostiju na kojima je ostalo mesa nakon odkotavanja ili sa trupa ivine, uz
upotrebu mehanikih sredstava to ima za rezultat gubitak ili modifikaciju struktura
miinih vlakana.

------------------EC/853/2004

15

1.15.

Proizvod za dalju preradu/ili poluproizvod od mesa/ oznaavaju svee meso, ukljuujui

tu i meso koje je usitnjeno, kome se dodaju namirnice, zaini ili aditivi ili koje je
izloeno procesu dovoljnom da modifikuje unutranju strukturu miinog vlakna mesa i
tako eliminie karakteristitke sveeg mesa.

1.16.

Klanica oznaava objekat koji se koristi za klanje i obradu ivotinja ije je meso
namenjeno za ishranu ljudi.

1.17.

Objekat za rasecanje je objekat u kome se vri otkotavanje i/ili rasecanje mesa.

1.18.

Objekat za obradu i rasecanje divljai oznaava bilo koji objekat u kom se divlja i
meso divljai nakon lova pripremaju za stavljanje u promet.

2.

IVE KOLJKE I OSTALI MEKUCI

2.1.

koljke i ostali mekuci oznaavaju lamelibranhije koji se hrane filtriranjem.

2.2.

Morski biotoksini oznaavaju otrovne supstance koje se akumuliraju u koljkama i

ostalim mekucima, kao rezultat ishrane planktonom koji sadri toksine.

2.3. Kondicioniranje oznaava skladitenje ivih koljki i ostalih mekuaca koji stiu iz
proizvodnih zona klase A, iz centara za proiavanje ili centralnih objekata za isporuku, u
rezervoarima ili drugim vrstama opreme koje sadre istu morsku vodu, ili na prirodnim
lokacijama, radi otklanjanja peska, blata ili sluzi, radi ouvanja ili poboljanja
organoleptikih svojstava i da bi se osigurala njihova dobra vitalnost pre umotavanja ili
pakovanja.
2.4. Sakuplja oznaava svako fiziko ili pravno lice koje sakuplja ive koljke i ostale
mekuce na bilo koji nain sa etvene lokacije za potrebe daljeg rukovanja ili stavljanja u
promet.
2.5. Proizvodna zona oznaava bilo koju zonu mora, ua ili lagune koja je prirodno stanite
koljki i ostalih mekuaca ili lokacije koje se koriste za uzgajanje koljki i mekuaca, iz
kojih se vade ive koljke i mekuci.
2.6.

Zona presaivanja oznaava bilo koju zonu mora, ua ili lagune sa jasno oznaenim
granicama obeleenim bovama, stubovima ili nekim drugim fiksnim sredstvima, koja se
koristi iskljuivo za proiavanje ivih koljki i ostalih mekuaca.

2.7.

Centar za isporuku oznaava bilo koji objekat na ili dalje od obale za prijem,
kondicioniranje, pranje, ienje, sortiranje, zamotavanje i pakovanje ivih koljki i
ostalih mekuaca podesnih za ishranu ljudi.

2.8.

Centar za preiavanje oznaava objekat sa rezervoarima koji se napajaju istom

morskom vodom u koje se stavljaju ive koljke i ostali mekuci na period koji je
potreban da se smanji kontaminacija kako bi bili podesni za ishranu ljudi.

2.9.

Presaivanje oznaava prebacivanje ivih koljki i ostalih mekuaca do zone mora,

lagune ili ua, na potreban vremenski period radi smanjenja kontaminacije kako bi bili

------------------EC/853/2004

16

podesni za ishranu ljudi. To ne ukljuuje specifine operacije prebacivanja koljki i

mekuaca u zone koje su pogodnije za dalji rast ili tov.
3.

RIBA I DRUGE VODENE IVOTINJE

3.1. Riba i druge vodene ivotinje oznaava sve morske ili slatkovodne ivotinje (izuzev
ivih koljki i ostalih mekuaca, ivih bodljokoaca, ivih plataa i ivih morskih pueva,
i svih sisara, reptila i aba) bez obzira da li su divlje ili uzgajane ukljuujui sve jestive
oblike, delove ili proizvode tih ivotinja.
3.2. Plovilo fabrika oznaava bilo koje plovilo na kome se riba i druge vodene ivotinje
podleu jednoj ili veem broju sledeih operacija nakon kojih sledi uvijanje i pakovanje ili,
ako je potrebno, hlaenje ili zamrzavanje: filetiranje, seenje na komade, skidanje koe,
vadjenje iz ljiture, skidanje ljuture, usitnjavanje ili obrada.
3.3. Plovilo hladnjaa oznaava bilo koje plovilo na kom se vri smrzavanje ribe i drugih
vodenih ivotinja, tamo gde je to potrebno nakon pripremnih postupaka, kao to je
iskrvarenje, uklanjanje glave, utrobe i uklanjanje peraja gde je potrebno, posle kojih sledi
umotavanje ili pakovanje.
3.4.

Mehaniki separisano meso ribe i drugih vodenih ivotinja oznaava bilo koji proizvod
dobijen odvajanjem mesa ribe i drugih vodenih ivotinja uz upotrebu mehanikih
sredstava koja dovode do gubitka ili promene strukture mesa.

3.5.

Svea riba i druge vodene ivotinje oznaava neobraenu ribu i druge vodene ivotinje,
bilo da su celi ili obraena, ukljuujui tu i proizvode koji se pakuju pod vakuumom ili u
modifikovanoj atmosferi, koji nisu izlagani nikakvom tretmanu radi konzervisanja osim
hlaenja.

3.6.

Obraena riba i druge vodene ivotinje oznaava ribu i druge vodene ivotinje koje su
bile izloene postupku kojim je naruena njena anatomska celina kao to je vaenje
utrobe, odstranjivanje glave, seenje na komade, filetiranje i seckanje.

4.

MLEKO

4.1.

Sirovo mleko oznaava mleko proizvedeno sekrecijom mlene lezde uzgajanih

ivotinja koje nije zagrevano na vie od 40C niti je izlagano bilo kakvom tretmanu s
istim efektom.

4.2.

Gazdinstvo za proizvodnju mleka oznaava gazdinstvo na kome se uzgaja jedna ili vie
ivotinja radi proizvodnje mleka u cilju stavljanja mleka u promet kao hrane.

5.

JAJA

5.1.

Jaja oznaavaju jaja u ljusci, izuzev razbijenih, inkubiranih ili kuvanih jaja, koja su
snele gajane ptice i koja su ispravna za neposrednu ishranu ljudi ili za pripremanje
proizvoda od jaja.

------------------EC/853/2004

17

5.2.

Teno jaje oznaavaju neobraeni sadraj jajeta nakon uklanjanja ljuske.

5.3.

Napukla jaja oznaavaju jaja sa oteenom ljuskom i netaknutom membranom.

5.4.

Centar za pakovanje oznaava objekat u kom se jaja sortiraju po kvalitetu i teini.

6.

ABLJI BATACI I PUEVI

6.1.

ablji bataci oznaavaju zadnji deo tela podeljen poprenim rezom iza
prednjih udova, sa uklonjenim unutranjim organima i koom, vrste RNA (iz porodice
Ranidae).

6.2.

Puevi oznaavaju kopnene gastropode vrste Helix pomatiaLinn, Helix aspersa

Muller, Helix lucorum i vrste iz porodice Achatinidae.

7.

PRERAEVINE

7.1.

Proizvodi od mesa oznaavaju proizvode koji su rezultat obrade mesa ili dalje obrade
takvih proizvoda, tako da povrina preseka pokazuje da proizvod vie nema svojstva
sveeg mesa.

7.2.

Proizvodi od mleka oznaavaju obraene proizvode koji su rezultat obrade

sirovog mleka ili dalje obrade tako obraenih proizvoda.

7.3.

Proizvodi od jaja oznaavaju obraene proizvode koji su rezultat obrade jaja, ili
razliitih komponenti ili meavine jaja, ili su rezultat dalje obrade tako obraenih
proizvoda.

7.4.

Obraena riba oznaava obraene proizvode koji su rezultat obrade ribe ili
rezultat dalje obrade takvih obraenih proizvoda.

7.5.

Topljena ivotinjska mast oznaava mast namenjenu za ishranui ljudi, dobijenu

topljenjem masnog tkiva sa mesa, ukljuujui kosti,.

7.6.

varci oznaavaju ostatke topljenje masti koji sadre proteine, nakon deliminog
odvajanja masti i vode.

7.7.

elatin oznaava prirodan, rastvorljivi protein, koji elira ili ne elira, dobijen
parcijalnom hidrolizom kolagena dobijenog od ivotinjskih kostiju, koa (6), tetiva i
vezivno-tkivnih ovojnica.

7.8.

Kolagen oznaava proteinski proizvod dobijen od ivotinjskih kostiju, koe i tetiva

proizveden u skladu sa odgovarajuim zahtevima ove Regulative.

7.9.

Obraeni eluci, beike i creva oznaavaju eluce, beike i creva koji su podvrnuti
obradi kao to je usoljavanje, zagrevanje ili suenje nakon dobijanja i ienja.

------------------EC/853/2004

18

8.

OSTALE DEFINICIJE

8.1.

Proizvodi ivotinjskog porekla oznaavanju:

-

hranu ivotinjskog porekla, ukljuujui tu med i krv;

ive koljke i mekuce, ive bodljokoce, ive platae i ive morske gastropode,
namenjene za ishranu ljudi;
i

8.2.

ostale ivotinje namenjene obradi sa ciljem da se ive dopreme do krajnjeg potroaa.

Veleprodajna pijaca/trnica oznaava poslovanje sa hranom, koje ukljuuje vie
odvojenih jedinica koje dele zajednike uslove i odeljke u kojima se namirnice prodaju
subjektima koji posluju hranom.

ANEKS II
ZAHTEVI U VEZI SA NEKIM PROIZVODIMA IVOTINJSKOG POREKLA
ODELJAK I:
IDENTIFIKACIONA OZNAKA
U skladu sa zahtevima lana 5. ili 6. i prema odredbama Aneksa III, oni koji posluju sa hranom
moraju da se postaraju da proizvodi ivotinjskog porekla nose oznaku identifikacije stavljenu u
skladu sa sledeim odredbama.
A. PRIMENA OZNAKE ZA IDENTIFIKACIJU
1.

Oznaka identifikacije mora biti stavljena pre nego to proizvod napusti

objekat.

2. Meutim, nova oznaka mora da se stavi na proizvod, ukoliko su njegovo pakovanje i/ili
omot skinuti ili, ukoliko se dalje obrauje u nekom drugom objektu i u tom sluaju, nova
oznaka mora da sadri broj objekta u kome se odvijaju takve operacije.
3.

Nije obavezno da jaja nose oznaku identifikacije u smislu Regulative (EC) br. 1907/90( 1)
o nainima obeleavanja i stavljanja etikete.

4. Subjekti koji se bave hranom moraju, u skladu sa lanom 18 Regulative (EZ) br.
178/2002, imati uvedene sisteme i utvrene procedure za identifikaciju subjekata koji od
kojih su primili i kojima su isporuili proizvode ivotinjskog porekla.

Regulativa Saveta (EEC) broj 1907/90 od 26.6.1990.g. o odreenim tritnim standardima za jaja (Sl. list L 173,
6.7.1990., str.5). Regulativa kako je prethodno dopunjena Regulativom (EC) br. 2052/2003, (Sl. list L 305,
22.11.2003. str 1).
------------------EC/853/2004

19

B. IZGLED OZNAKE ZA IDENTIFIKACIJU

5. Oznaka mora biti itka i neizbrisiva, a slova/brojevi lako razaznatljivi. Mora biti
jasno vidljiva radi uvida od strane nadlenog organa.
6. Oznaka mora da sadri naziv zemlje u kojoj je pogon lociran, koji moe biti
napisan kao pun naziv ili u vidu dvoslovn ifre u skladu sa odgovarajuim ISO
standardom.
U sluajevima zemalja lanica, meutim, te ifre glase AT, BE, DE, DK, ES, FI, FR, GR, IE,
IT, LU, NL, PT, SE i UK.
Subjekti koji se bave hranom mogu da nastave sa korienjem zaliha i opreme koju su
naruili pre stupanja na snagu ove Regulative, dok se iste ne istroe ili je potrebna zamena.
7. U oznaci mora stajati kontrolni broj objekta. Ukoliko taj pogon proizvodi i
prehrambene proizvode na koje se odnosi ova Regulativa i prehrambene proizvode na
koje se ona ne odnosi, subjekt koji se bavi hranom moe stavljati istu vrstu oznake za
identifikaciju na obe ove vrste prehrambenih proizvoda.
8. Ukoliko se oznaka stavlja u pogonu koji je lociran u Zajednici, oznaka mora biti ovalnog
oblika i mora nositi skraenice CE, EC, EF, EG, EK ili EY.
C. NAIN STAVLJANJA OZNAKE ZA IDENTIFIKACIJU
9. Oznaka moe, u zavisnosti od vrste proizvoda ivotinjskog porekla, da bude stavljena
direktno na proizvod, na omot ili pakovanje ili da bude odtampana na etiketi koja je
privrena na proizvod, omot ili pakovanje. Oznaka takoe moe biti i na privesku koji
se ne moe skinuti, koji je napravljen od otpornog materijala.
10. U sluaju da pakovanje sadri seeno meso ili iznutrice, oznaka se mora nalaziti
na
etiketi privrenoj na pakovanju ili tampanoj na pakovanju, i to tako da se ona pokida
prilikom otvaranja pakovanja. Ovo, meutim, nije neophodno ukoliko se otvaranjem
unitava pakovanje. Tamo gde omot obezbeuje istu zatitu kao i pakovanje, etiketa moe
biti privrena na omot.
11. Proizvodi ivotinjskog porekla koji se za potrebe trasporta stavljaju u transprortne
kontejnere ili vea pakovanja, i namenjeni su daljem rukovanju, obradi, umotavanju ili
pakovanju u nekom drugom pogonu, oznaka se moe nalaziti na spoljnoj povrini kontejnera
ili omota.
12. U sluaju tenih, granuliranih ili prakastih proizvoda ivotinjskog porekla koji su u
zbirnom pakovanju, kao i riba i druge vodene ivotinje koji se prenose u zbirnom
pakovanju, oznaka identifikacije nije neophodna ukoliko pratea dokumentacija sadri
podatke navedene u takama 6, 7, i gde je potrebno, taki 8.
13. Kada se proizvodi ivotinjskog porekla stavljaju u pakovanje namenjeno direktnoj
isporuci krajnjem potroau, dovoljno je spolja staviti oznaku samo na to pakovanje.
14. Kada se oznaka stavlja direktno na proizvode ivotinjskog porekla, upotrebljene boje
------------------EC/853/2004

20

moraju biti dozvoljene po propisima Zajednice o upotrebi sredstava za bojenje namirnica.

----------------(1) Direktiva saveta (EEC) br. 1907/90 od 26. juna 1990, o nekim standardima za stavljanje jaja u promet (Sl. List L
173, 6.7.1990., str. 5). Regulativa poslednji put dopunjena Regulativom (EC) br. 2052/2003 (Sl. List L 305,
22.11.2003., str. 1)

ODELJAK II:
CILJEVI PROCEDURA BAZIRANIH NA HACCP
(ANALIZI RIZIKA I KRITINIH KONTROLNIH TAKAKA)
1. Subjekti koji se bave hranom, u objektima za klanje ivotinja moraju da obezbede da
procedure koje se obavljaju u skladu sa optim odredbama lana 5 Regulative (EC) br.
852/2004 ispunjavaju zahteve za koje analiza rizika pokazuje da su neophodni kao i posebne
zahteve navedene pod takom 2.
2. Procedure moraju da garantuju da svaka ivotinja, ili tamo gde je to primenjivo, svaka grupa
ivotinja koji se prihvata u prostorijama klanice:
(a) bude propisno identifikovana;
(b) da je prate odgovarajue informacije iz potvrde o poreklu iz Odeljka III;
(c) da ne dolazi iz gazdinstva/imanja/farme ili iz zona koje podleu zabrani kretanja ili
nekom drugom ogranienju radi ouvanja zdravlja ljudi ili ivotinja, osim uz odobrenje
nadlenog organa;
(d) da je ista;
(e) da je zdrava, koliko je mogue da to proceni subjekt koji se bavi hranom;
i
(f) da je zadovoljavajue stanje dobrobiti na prijemu u objekat za klanje.
3. U sluaju nepotovanja bilo koje odredbe navedene u taki 2, subjekt koji se bavi hranom
mora obavestiti veterinarskog inspektora i preduzeti odgovarajue mere.
ODELJAK III:
INFORMACIJE IZ LANCA HRANE
Subjekti koji se bave hranom, u objektima za klanje ivotinja moraju, gde je to primenljivo, da
zahtevaju, primaju, proveravaju i reaguju na osnovu informacija iz lanca hrane na nain iznet u
ovom Odeljku po pitanju svih ivotinja, osim divljai, koje se upuuju ili e biti upuene objekte
za klanje.
1. Odgovorna lica u objektim ne smeju da prime ivotinje u prostorije klanice ukoliko nisu
traili i dobili odgovarajue informacije o bezbednosti njihove upotrebe iz evidencije
------------------EC/853/2004

21

gazdinstva/imanja/farme sa kojeg ivotinje potiu u skladu sa Regulativom (EC) br.

852/2004.
2. Odgovorna lica u objektu moraju dobiti ove informacije najkasnije 24 asa pre prispea
ivotinja u klanicu, osim pod uslovima navedenim u taki 7.
3. Relevantne informacije o bezbednosti iz take 1 moraju obuhvatati sledee podatke:
(a) status gazdinstva/imanja/farme sa kojeg ivotinje potiu ili zdravstveni status ivotinja u
regionu;
(b) zdravstveno stanje ivotinja;
(c) veterinarske lekove ili drugu terapiju koju su ivotinje primale u nekom
odredjenom periodu i periodu karence, zajedno sa datumima primene terapije i perioda
karence;
(d) pojavu oboljenja koje moe uticati na ispravnost mesa;
(e) rezultate, ako su relevantni za ouvanje javnog zdravlja, bilo kojih analiza koje su raena
na uzorcima uzetim od ivotinja ili drugim uzorcima uzetim radi dijagnostikovanja
oboljenja koja mogu uticati na ispravnost mesa, ukljuujui tu i uzorke uzete radi
praenja i kontrole zoonoza i rezidua (ostataka);
(f) odgovarajue prethodne nalaze ante- i post-mortem inspekcijskog pregleda iz istog
gazdinstva/imanja/farme porekla ukljuujui tu, naroito i, izvetaje veterinarskog
inspektora;
(g) podatke o proizvodnji, kada mogu da ukau na pojavu oboljenja;
i
(h) naziv i adresu veterinara koji je privatno angaovan i obilazi dotino
gazdinstvo/imanje/farmu porekla.
4. (a) Meutim, nije neophodno da odgovorno lice u objektu ima sledee:
(i)

podatke iz take 3(a), (b), (f) i (h), ukoliko je vlasnik klanice ve

svestan ovih informacija (recimo, na osnovu nekog stalnog
poslovnog aranmana ili programa za osiguranje kvaliteta);

ili
(ii)

podatke iz take 3(a), (b), (f) i (g) ukoliko proizvoa tvrdi da ne

postoje odgvoarajui podaci za sainjavanje izvetaja.

(b) Ovi podaci ne moraju da budu podneti u vidu izvoda od rei od rei iz evidencije
gazdinstva porekla. Mogu biti podneti i u vidu razmene elektronskih podataka ili u formi
standardne deklaracije sa potpisom proizvoaa.

------------------EC/853/2004

22

5. Subjekti koji se bave hranom koji odlue da prihvate ivotinje u prostorije klanice, nakon
procene odgovarajuih podataka, iz lanca hrane, podatke moraju podneti na uvid
veterinarskom inspektoru bez odlaganja i to, izuzev pod okolnostima iz take 7, najkasnije 24
asa pre prispea ivotinje ili grupe ivotinja. Subjekt koji se bavi hranom mora da obavesti
veterinarskog inspektora o svakoj informaciji koja bi mogla da predstavlja povod za panju
pre ante-mortem inspekcijskog pregleda dotine ivotinje.
6. Ukoliko se bilo koja ivotinja dopremi u objekat za klanje bez podataka iz lanca hrane,
subjekat koji se bavi hranom mora odmah obavestiti veterinarskog inspektora. Ne sme se
pristupiti klanju ivotinje dok veterinarski inspektor ne odobri isto.
7. Ukoliko nadleni organ to dozvoli, podaci iz lanca hrane mogu stii u klanicu istovremeno sa
ivotinjama na koje se odnose, ili da stignu do 24 asa unapred, u sluaju:
(a) svinja, ivine ili uzgajane divljai koje su ve prole ante-mortem inspekcijski pregled
na gazdinstvu/imanju/farmi porekla, ukoliko uz njih stie i potvrda koju je potpisao
veterinar, kojom izjavljuje da su on ili ona, pregledali ivotinje na
gazdinstvu/imanju/farmi i da su zdrave;
(b) domaih kopitara;
(c) ivotinja koje su zaklanje zbog hitnog razloga, ukoliko je uz njih priloena potvrda koju
je potpisao veterinar, i u kojoj pie da je ishod ante-mortem inspekcijskog pregleda
povoljan;
i
(d) ivotinja koje ne stiu direktno sa gazdinstva/imanja/farme porekla u objekat za
klanje.
Odgovorna lica u objektima moraju izvrtiti procenu odgovarajuih podataka. Ukoliko
prihvate ivotinje za klanje, moraju predati dokumenta navedena u takama (a) i (c)
veterinarskom inspektoru. Klanje ili obrada ivotinja nesmeju poeti pre nego to to odobri
veterinarski inspektor.
8. Subjekti koji se bave hranom moraju da provere pasoe koji prate domae kopitare da bi se
uverili da je ivotinja namenjena klanju za ishranu ljudi. Ukoliko prihvate ivotinju za klanje,
moraju taj paso predati veterinarskom inspektoru.

ANEKS III
POSEBNI ZAHTEVI
ODELJAK I:
MESO DOMAIH PAPKARA I KOPITARA
POGLAVLJE I:
TRANSPORT IVIH IVOTINJA DO OBJEKTA ZA KLANJE

------------------EC/853/2004

23

Subjekti koji se bave hranom koji prevoze ive ivotinje do objekta za klanje moraju da ispune
sledee zahteve.
1. U toku prikupljanja i prevoza, sa ivotinjama se mora rukovati paljivo, bez izazivanja
nepotrebnih neugodnosti.
2. ivotinje koje pokazuju simptome bolesti ili potiu iz stada za koje se zna da je zaraeno
agensima koji ugroavaju javno zdravlje, mogu se prevoziti do objekta za klanje jedino ako
nadleni organ to dozvoli.
POGLAVLJE II:
ZAHTEVI ZA OBJEKTE ZA KLANJE IVOTINJA
Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da objekti za klanje domaih papkara i
kopitara u pogledu izgradnje, rasporeda prostorija i opremi, ispunjavaju sledee zahteve:
1. (a) Objekti za klanje moraju imati odgovarajue prostorije za prijem i smetaj
ivotinja (depo), koji ispunjavaju higijenske uslove, ili ukoliko klima dozvoljava,
ogradjeni prostor za prijem, koje se lako isti i dezinfikuje. Ovi objekti moraju imati
opremu za napajanje ivotinja vodom i ako je potrebno, hranjenje. Odvod otpadnih voda
ne sme ugroavati bezbednost hrane.
(b) Takoe moraju imati posebne prostorije koje se zakljuavaju, ili ukoliko klima
to dozvoljava, boksove (ogradjene prostore) za bolesne ili sumnjive ivotinje sa
posebnim odvodom otpadne vode, locirani tako da se izbegne zaraavanje drugih
ivotinja, osim ukoliko nadleni organ smatra da takvi objekti nisu neophodni.
(c) Veliina prostorija depoa mora biti takva da se ispotuje dobrobit ivotinja. Njihov
raspored mora biti takav da olaka ante-mortem inspekcijski pregled, ukljuujui i
identifikaciju ivotinja ili grupa ivotinja.
2. Da bi se izbegla kontaminacija mesa, moraju da:
(a) imaju dovoljan broj prostorija, odgovarajuih za operacije koje se u njima
obavljaju;
(b) u objektu za klanje postoje posebne prostorije za pranjenje i ienje eludaca i
creva, osim ukoliko nadleni organ ne dozvoli izvodjenje ovih operacija u razliito
vreme, u okviru svakog objekta posebno po principu od sluaja do sluaja;
(c) obezbede prostorno odvajanje ili izvodjenje sledeih operacija u razliito vreme:
(i)

omamljivanje i iskrvarenje;

(ii)

u sluaju svinja, urenje, izbrijavanje, struganje i opaljivanje;

(iii)

evisceracija (vadjenje unutranjih organa) i dalja obrada;

------------------EC/853/2004

24

(iv)

rukovanja oienim crevima i elucima;

(v)

priprema i ienje iznutrica, naroito rukovanje glavama sa kojih je skinuta koa

ukoliko se to ne odvija na liniji klanja;

(vi)

pakovanje iznutrica;
i

(vii)

otprema mesa;

(d) imaju opremu i uslove koji spreavaju kontakt izmeu mesa, podova, zidova i fiksnih
delova;
i
(e) da imaju linije klanja (tamo gde su u funkciji), koje su projektovane tako da omoguavaju
konstantan tok procesa klanja, kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija izmeu
razliitih delova linije klanja. Tamo gde u istom objektu ima vie od jedne linije klanja,
mora postojati odgvorajue razdvajanje linija kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija.
3. Moraju imati uslove za dezinfekciju alata vrelom vodom, najmanje 82C, ili neki alternativni
sistem sa istim efektom.
4. Oprema za pranje ruku koju koriste radnici, koji direktno rukuju sa mesom, mora biti tako
konstruisan da spreavaju irenje kontaminacije.
5. Moraju postojati prostorije za hladjenje zadranog mesa, koje se zakljuavaju i posebne
prostorije, koje se zakljuavaju, za meso za koje je utvreno da je higijenski neispravno za
ishranu ljudi.
6. Mora postojati odvojeno mesto, sa odgovarajuim uslovima, za ienje, pranje i
dezinfekciju prevoznih sredstava za transport stoke. Meutim, objekti za klanje ne moraju da
imaju ovakvo mesto i uslove, ukoliko nadleni organ to dozvoli, a u blizini postoje zvanino
odobren mesto i uslovi za takve namene.
7. Moraju imati objekte/prostorije, koji se zakljuavaju, samo za klanje obolelih i sumnjivih
ivotinja. Ovo nije obavezno, ukoliko se klanje takvih ivotinja obavlja, u drugim objektima
koji imaju dozvolu nadlenog organa za takvu namenu, ili na kraju redovnog klanja.
8. Ukoliko se stajsko ubrivo ili sadraj digestivnog trakta skladite u objektu za klanje, mora
da postoji poseban prostor ili mesto za tu namenu.
9. Moraju imati odgovarajue opremljenu prostoriju koja se zakljuava ili, po potrebi, prostoriju
iskljuivo za potrebe veterinarske slube.
POGLAVLJE III:
ZAHTEVI ZA OBJEKTE ZA RASECANJE

------------------EC/853/2004

25

Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da objekti za rasecanje mesa domaih papkara
i kopitara:
1. budu izgraeni tako da se izbegne kontaminacija mesa, a naroito da:
(a) omoguavaju konstantan tok operacija;
ili
(b) obezbede razdvajanje razliitih proizvodnih partija;
2. imaju prostorije za razdvojeno skladitenje upakovanog i neupakovanog mesa, osim ukoliko
se ne skladite u razliito vreme ili na takav nain, da materijal od koga je izraeno
pakovanje i nain skladitenja, ne mogu predstavljati izvor kontaminacije mesa;
3. imaju prostorije za rasecanje sa opremom u skladu sa zahtevima navedenim u Poglavlju V;
4. imaju opremu za pranje ruku, koju koriste radnici, koji rukuju mesom, koja mora biti tako
konstruisana da spreava irenje kontaminacije.
i
5. imaju uslove za dezinfekciju alata vrelom vodom, najmanje 82C, ili neki alternativni sistem
sa istim efektom.
POGLAVLJE IV:
HIGIJENA KLANJA
Subjekti koji se bave hranom u objektima za klanje u kojima se kolju domai papkari i kopitari,
moraju da ispotuju sledee zahteve.
1. Po prispeu u objekat za klanje, klanje ivotinja ne sme se nepotrebno odlagati. Meutim,
tamo gde je to potrebno radi dobrobiti ivotinja, mora im se obezbediti period odmora pre
klanja.
2. (a) Meso ivotinja izuzev onih iz taaka (b) i (c), ne sme se koristiti za ishranu ljudi
ukoliko je smrt nastupila na neki drugi nain, osim klanjem u objektu za klanje.
(b) Samo ive ivotinje, namenjene klanju mogu se dovoditi u prostorije objekta za klanje, sa
izuzetkom:
(i)

ivotinja koje su zaklane po hitnom postupku van objektu za klanje u skladu sa

Poglavljem VI;

(ii)

ivotinja koje su zaklane na mestu proizvodnje u skladu sa Odeljkom III;

i

(iii)
------------------EC/853/2004

divljai, u skladu sa Odeljkom IV, Poglavlje II.

26

(c) Meso ivotinja koje se kolju u objektu za klanje, usled nastale nezgode, moe se koristiti
za ishranu ljudi, ako se nakon pregleda, utvrdi da nema drugih ozbiljnih povreda, osim
onih koje su nastale usled nezgode.
3. ivotinje ili, tamo gde je primenjivo, svaka poiljka ivotinja koje se dopremaju u objekat za
klanje, moraju biti identifikovane kako bi se moglo pratiti njihovo poreklo.
4. ivotinje moraju biti iste.
5. Odgovorna lica u objektima za klanje moraju slediti uputstva veterinara koga je ovlastio
nadleni organ, u skladu sa Regulativom (EC) br. 854/2004, da bi se obezbedilo da svaka
ivotinja, koja se upuuje na klanje, bude ante-mortem inspekcijski pregledana, pod
odgovarajuim uslovima.
6. ivotinje koje se dopremaju u prostoriju za klanje moraju biti zaklane bez nepotrebnog
odlaganja.
7. Omamljivanje, iskrvarenje, skidanje koe, evisceracija (vadjenje unutranjih organa) i ostala
obrada, moraju se obaviti bez nepotrebnog odlaganja, na nain kojim se spreava
kontaminacija mesa, a naroito:
(a) dunik i jednjak moraju ostati neoteeni u toku iskrvarenja, izuzev u sluaju klanja u
skladu sa verskim obiajem;
(b) u toku uklanjanja koe i runa:
(i)

kontakt izmeu spoljanje strane koe i odrane povrine trupa, mora se spreiti;
i

(ii)

radnici i oprema koji dolaze u kontakt sa spoljanjom stranom koe i runa, ne

smeju dodirivati meso;

(c) moraju se preduzeti mere da bi se spreilo rasipanje sadraja digestivnog trakta u toku i
nakon evisceracije (vadjenje unutranjih organa) i obezbediti da se evisceracija zavri to
je mogue pre nakon omamljivanja;
i
(d) uklanjanje vimena ne sme rezultirati kontaminacijom trupa mlekom ili
kolostrumom.
8. Mora se izvriti potpuno skidanje koe sa trupa i drugih delova tela namenjenih ishrani ljudi,
osim u sluaju svinja, glava i nogu ovaca, koza i teladi. Pri rukovanju glavama i nogama
mora se izbei kontaminacija ostalog mesa.
9. Kada se ne skida koa, svinjama se moraju odmah ukloniti ekinje. Rizik od kontaminacije
mesa vodom za urenje, mora biti smanjen na najmanju moguu meru. Samo odobreni aditivi
------------------EC/853/2004

27

mogu se koristiti za ovu operaciju. Svinje moraju detaljno da se operu higijenski ispravnom
vodom za pie.
10. Trupovi ne smeju da imaju vidljivu fekalnu kontaminacije. Svaka vidljiva fekalna
kontaminacija mora se ukloniti bez odlaganja isecanjem ili alternativnim nainom sa istim
efektom.
11. Trupovi i unutranji organi ne smeju da dou u dodir sa podovima, zidovima ili radnim
postoljima.
12. Odgovorna lica u objektu za klanje moraju da slede instrukcije nadlenog organa kako bi
obezbedili da se izvri post-mortem inspekcijski pregled svih zaklanih ivotinja pod
odgovarajuim uslovima, u skladu sa Regulativom (EC) br. 854/2004.
13. Dok se ne obavi post-mortem inspekcijski pregled, delovi zaklane ivotinje koja je predmet
pregleda moraju:
(a) biti oznaeni kao delovi koji pripadaju trupu odreene ivotinje;
i
(b) ne smeju dolaziti u kontakt sa bilo kojim drugim trupom, iznutricama ili
unutranjim organima, ukljuujui tu i one koje su ve proli post-mortem
inspekcijski pregled.
Meutim, pod uslovom da nema patolokih promena, penis se moe odmah odstraniti.
14. Oba bubrega moraju biti odvojena od masnog omotaa. U sluaju goveda, svinja i kopitara
vezivni omota (kapsula), takoe se mora ukloniti.
15. Ukoliko se sakuplja krv ili drugi unutranji organi u istu posudu, od vie ivotinja, pre
zavretka post-mortem inspekcijskog pregleda, itav sadraj mora se proglasiti higijenski
neispravnim za ishranu ljudi, ukoliko su jedna ili vie zaklanih ivotinja, proglaene higijenski
neispravnim za ishranu ljudi.
16. Nakon post-mortem inspekcijskog pregleda:
(a) krajnici kod goveda i kopitara moraju se ukloniti na higijenski nain;
(b) delovi koji nisu higijenski neispravni za ishranu ljudi moraju biti uklonjeni to je mogue pre
iz istog dela objekta;
(c) meso koje je zadrano ili proglaeno higijenski neispravnim za ishranu ljudi i nejestivi delovi
ne smeju doi u kontakt sa mesom koje je proglaeno higijenski ispravnim za ishranu ljudi;
i
(d) unutranji organi ili delovi unutranjih organa koji ostanu u trupu zaklane ivotinje, sa
izuzetkom bubrega, moraju se, to je mogue pre, u celosti odstraniti, izuzev ako nadleni
organ drugaije ne odobri.

------------------EC/853/2004

28

17. Nakon zavretka klanja i post-mortem inspekcijskog pregleda, meso se mora skladititi u
skladu sa uslovima navedenim u Poglavlju VII.
18. U sluaju da su namenjeni daljem rukovanju:
(a) eluci moraju biti oureni i oieni;
(b) creva moraju biti ispranjena i oiena;
i
(c) sa glave i nogu mora se skinuti koa ili moraju biti ourene i izbrijane.
19. U sluaju da je objekat registrovan za klanje razliitih vrsta ivotinja ili za rukovanje
trupovima gajene i ulovljene divljai, da bi se spreila unakrsna kontaminacija, moraju se
preduzeti mere kojima se razdvajaju operacije, obavljanjem u razliito vreme ili prostornim
razdvajanjem, u odnosu na vrste ivotinja. Moraju se obezbediti odvojene prostorije za
prijem i skladitenje neodranih trupova gajene divljai, zaklane na farmi, i ulovljenih
ivotinja.
20. Ukoliko u objektu za klanje nema posebnih prostorija za klanje obolelih ili sumnjivih
ivotinja, koje se zakljuavaju, prostorije za klanje takvih ivotinja moraju se istiti, prati i
dezinfikovati pod inspekcijskim nadzorom pre nego to se pristupi klanju drugih ivotinja.
POGLAVLJE V:
HIGIJENA RASECANJA I ODKOTAVANJA
Subjekti koji se bave hranom moraju obezbediti da se rasecanje i odkotavanje mesa domaih
kopitara i papkara obavlja u skladu sa sledeim zahtevima.
1. U objektima za klanje, trupovi domaih kopitara i papkara mogu se rasecati na polutke ili
etvrti, a polutke na najvie tri dela. Dalje rasecanje i odkotavanje mora se odvijati u objektu
za rasecanje.
2. Rad sa mesom mora biti organizovan tako da se kontaminacija sprei ili svede na najmanju
moguu meru. Da bi se ovo omoguilo, subjekti koji se bave hranom, posebno moraju da
obezbede da se:
(a) meso za rasecanje donosi u radne prostorije postupno i po potrebi;
(b) tokom rasecanja, odkotavanja, isecanja, seenja na nite, seenja u kocke, umotavanja i
pakovanja, temperatura unutranjih organa odrava do najvie 3C, a mesa do najvie
7C, putem odravanja temperature prostorije do ne vie od 12C ili pomou nekog
drugog sistema sa istim efektom;
i
(c) u objektu koji je registrovan za rasecanje mesa razliitih vrsta ivotinja,

------------------EC/853/2004

29

preduzmu mere radi izbegavanja unakrsne kontaminacije i to tamo gde je neophodno,

odvajanjem operacija na razliitim vrstama ivotinja, tako da se odvijaju u razliito
vreme ili putem odvajanja u prostoru.
3. Meutim, meso se moe odkotavati i rasecati i pre nego to dostigne temperaturu iz take
2(b) u skladu sa Poglavljem VII, taka 3.
4. Meso se takoe moe odkotavati i rasecati i pre nego to dostigne temperaturu iz take 2(b)
ukoliko je prostorija za rasecanje na istoj lokaciji kao i objekat za klanje ivotinja. U tom
sluaju, meso se mora prenositi do prostorije za rasecanje ili direktno iz prostorija klanice ili
nakon perioda hlaenja u prostoriji za hladjenje ili smrzavanje. Odmah po obaviljenom
rasecanju i, tamo gde je potrebno, pakovanje, meso mora biti ohlaeno na temperaturu
navedenu u taki 2(b).

POGLAVLJE VI:
KLANJE PO HITNOM POSTUPKU VAN OBJEKTA ZA KLANJE
Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da meso domaih papkara i kopitara koji su
zaklani po hitnom postupku van objekta za klanje, moe da se koristi za ishranu ljudi jedino ako
ispunjava sledee zahteve.
1. Ukoliko je, inae zdrava ivotinja doivela neku nezgodu, a zbog dobrobiti ivotinje prevoz
do klanice nije mogu.
2. Veterinar mora da izvri ante-mortem inspekcijski pregled ivotinje.
3. Zaklana i iskrvarena ivotinja mora biti transportovana do objekta za klanje na higijenski
nain i bez nepotrebnog odlaganja. Vadjenje eluca i creva, ali ne i dalja obrada, mogu se
izvriti na licu mesta pod nadzorom veterinara. Svi izvaeni unutranji organi moraju biti
transportovani do objekta za klanje zajedno sa zaklanom ivotinjom, i identifikovani da
pripadaju toj ivotinji.
4. Ukoliko e proi vie od dva sata izmeu klanja i prispea u objekat za klanje, zaklana
ivotinja mora biti ohladjena. Ukoliko to dozvoljavaju klimatski uslovi, aktivno hladjenje
nije neophodno.
5. Uz zaklanu ivotinju, koja se upuuje u objekat za klanje, mora biti priloena izjava koju
daje subjekt koji je odgajio ivotinju, u kojoj se navodi identifikacija ivotinje, i svi
veterinarski lekovi ili druga terapija koju je ivotinja primila, datumi davanja i period(i)
karence.
6. Uz zaklanu ivotinju koja se upuuje u objekat za klanje mora biti priloena izjava izdata od
strane veterinara sa zapisom o povoljnom ishodu ante-mortem inspekcijskog pregleda, sa
datumom, vremenom i razlogom klanja po hitnom postupku i vrstom terapije koju je
veterinar dao ivotinji.
7. Zaklana ivotinja mora biti higijenski ispravna za ishranu ljudi nakon post-mortem
inspekcijskog pregleda izvrenog u objektu za klanje, u skladu sa Regulativom (EC) br.
------------------EC/853/2004

30

854/2004, ukljuujui tu i sva dodatna ispitivanja koja su neophodna u sluaju klanja po

hitnom postupku.
8. Subjekti koji se bave hranom moraju slediti instrukcije koje im veterinarski inspektor moe
dati nakon post-mortem inspekcijskog pregleda, a koje se odnose na upotrebu mesa.
9. Subjekti koji se bave hranom ne smeju stavljati u promet meso ivotinja zaklanih po hitnom
postupku, osim ukoliko nije obeleeno posebnom oznakom zdravstvene ispravnosti, koja ne
moe da se pomea oznakom zdravstvene ispravnosti predvienom Regulativom (EC) br.
854/2004, niti sa oznakom za identifikaciju predvienom u Aneksu II, Odeljku I ove
Regulative. Takvo meso moe se staviti u promet samo u zemlji lanici u kojoj je klanje
izvreno i u skladu sa nacionalnim zakonom.
POGLAVLJE VII:
SKLADITENJE I TRANSPORT
Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede skladitenje i transport mesa domaih papkara
i kopitara u skladu sa sledeim zahtevima.
1. (a)
Ukoliko nekim drugim odredbama nije drugaije predvieno, nakon post-mortem
inspekcijskog pregleda, u objektu za klanje, mora se odmah izvriti hladjenje, da bi se
obezbedila temperatura u unutranjim organima do najvie 3C, a u mesu do najvie 7C, u
skaldu sa krivom hladjenja koja osigurava kontinuirano smanjenje temperature. Meutim,
meso se moe rasecati i odkotavati i u toku hlaenja u skladu sa Poglavljem V, taka 4.
(b) U toku operacija hlaenja, mora postojati odgovarajua ventilacija radi
spreavanja kondenzacije na povrini mesa.
2. Meso (znai meso i unutranji organi) mora imati temperaturu navedenu u taki 1 i ostati na
toj temperaturi i tokom skladitenja.
3. Meso (znai meso i unutranji organi) mora imati temperaturu navedenu u taki 1 pre
transporta, i ostati na toj temperaturi tokom transporta. Meutim, transport se takoe moe
izvrtiti, ukoliko nadleni organ to odobri, kako bi omoguio proizvodnju specifinih
proizvoda, pod uslovom da:
(a) takav transport se obavlja u skladu sa zahtevima koje navede nadleni organ za
transport iz jednog objekta u drugi;
i
(b) meso odmah bude otpremljeno iz objekta za klanje ili prostorije za rasecanje koja se
nalazi na istoj lokaciji kao i objekat za klanje, i da transport ne traje due od dva sata.
4. Meso namenjeno zamrzavanju mora biti zamrznuto bez nepotrebnog odlaganja, tamo gde je
to neophodno, uzima se u obzir i period stabilizacije pre zamrzavanja.

------------------EC/853/2004

31

5. Neupakovano meso mora biti skladiteno i transportovano odvojeno od upakovanog mesa,

osim ukoliko se ne skladiti i transportuje u razliito vreme ili tako da materijal za pakovanje
i nain skladitenja ili transporta ne mogu biti izvor kontaminacije mesa.

ODELJAK II:
MESO IVINE, ZEEVA, KUNIA I GLODARA
POGLAVLJE I:
TRANSPORT IVIH IVOTINJA DO OBJEKTA ZA KLANJE
Subjekti koji se bave hranom pri transportu ivih ivotinja do objekat za klanje moraju
obezbediti da se ispotuju sledei zahtevi:
1. U toku sakupljanja i transporta, sa ivotinjama se mora rukovati paljivo bez izazivanja
nepotrebnih neugodnosti.
2. ivotinje koje pokazuju simptome bolesti ili koje potiu iz stada za koje se zna
da je zaraeno agensima od znaaja za javno zdravlje mogu biti transportovane
do objekat za klanje samo uz dozvolu nadlenog organa.
3. Kavezi u kojim se isporuuju ivotinje do objekat za klanje i pregrade, tamo gde se koriste,
moraju biti od materijala koji ne korodira i lak je za ienje i dezinfekciju. Odmah nakon
pranjenja i, ako je neophodno, pre ponovne upotrebe, sva oprema koja je koriena za
sakupljanje i isporuku ivih ivotinja mora se oistiti, oprati i dezinfikovati.
POGLAVLJE II:
ZAHTEVI ZA OBJEKTE ZA KLANJE
Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da se ispotuju sledei zahtevi u objektima za
klanje ivine, zeeva, kunia i glodara u pogledu izgradnje, rasporeda prostorija i opreme.
1. Moraju imati prostoriju ili natkriveni prostor za prijem ivotinja i inspekcijski pregled pre
klanja.
2. Da bi se izbegla kontaminacija mesa, oni moraju da:
(a) imaju dovoljan broj prostorija, podobnih za operacije koje se u njima izvode;
(b) imaju posebnu prostoriju za evisceraciju (vaenje unutranjih organa) i dalju obradu,
ukljuujui tu i dodavanje zaina celim trupovima pilia, osim ukoliko nadleni organ ne
dozvoli izvodjenje ovih operacija u razliito vreme u okviru svakog objekta posebno po
principu od sluaja do sluaja;
(c) obezbede razdvajanje sledeih operacija, prostorno ili obavljanjem u razliito vreme:

------------------EC/853/2004

32

(i) omamljivanje i iskrvarenje;

(ii) upanje perja ili skidanja koe, i bilo kakvo urenje;
i
(iii) otpremanje mesa;
(d) imaju opremu i uslove kojom se spreava kontakt izmeu mesa i podova, zidova i fiksne
opreme;
i
(e) imaju linije klanja (tamo gde su u funkciji) koje su projektovane tako da omogue
konstantan tok procesa klanja, da bi se izbegla unakrsna kontaminacija izmeu razliitih
delova linije klanja. Tamo gde su u funkciji vie od jedne linije klanja u istom objektu,
mora postojati odgovarajue razdvajanje tih linija radi spreavanja unakrsne
kontaminacije.
3. Moraju imati uredjaje za dezinfekciju alata, vruom vodom najmanje 82C, ili neki
alternativni sistem sa istim efektom.
4. Oprema za pranje ruku koju koriste radnicim, koji rukuju sa neupakovanim mesom, mora biti
tako konstruisana da spreava irenje kontaminacije.
5. Moraju postojati prostorije za hladjenje, koje se zakljuavaju, za skladitenje zadranog mesa
i posebne prostorije, koje se zakljuavaju, za skladitenje mesa koje je higijenski neispravno
za ishranu ljudi.
6. Mora postojati odvojeno mesto, sa odgovarajuom opremom, za ienje, pranje i
dezinfekciju:
(a)

opreme za transport, kao to su kavezi;

i

(b)

prevoznih sredstava.

Ovakva mesta i oprema nisu obavezni za (b) ukoliko u blizini postoje mesta i objekti
zvanino odobreni od strane nadlenog organa.
7. Moraju imati odgovarajue opremljen objekat, koji moe da se zakljuava, ili gde je to
potrebno, prostoriju iskljuivo za potrebe veterinarske slube.
POGLAVLJE III:
ZAHTEVI ZA OBJEKTE ZA RASECANJE
1. Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede u objektima za rasecanje mesa ivine ili
zeeva, kunia i glodara, sledee:
------------------EC/853/2004

33

(a) da budu izgraeni tako da se izbegne kontaminacija mesa, a naroito:

(i) obezbedjenjem konstantnog toka operacija;
ili
(ii) obezbedjenjem razdvajanja razliitih proizvodnih partija;
(b) da imaju prostorije za odvojeno skladitenje upakovanog i neupakovanog mesa, osim
ukoliko se ne skladite u razliitom vreme ili na takav nain da materijal za pakovanje i
nain skladitenja ne mogu predstavljati izvor kontaminacije mesa;
(c) da imaju prostorije za rasecanje sa opremom koja je u skladu sa
zahtevima navedenim u Poglavlju V;
(d) da imaju opremu za pranje ruku koju koriste radnici, koji rukuju neupakovanim mesom,
koja mora biti tako konstruisana da spreava irenje kontaminacije;
i
(e) da imaju uredjaje za dezinfekciju alata vruom vodom, najmanje 82C, ili neki
alternativni sistem sa istim efektom.
2.

Ukoliko se u pogonu za rasecanje obavljaju sledee operacije:

(a) evisceracija (vadjenje unutranjih organa) gusaka i pataka koje su gajene radi
proizvodnje foie gras, koje su omamljene, iskrvarile i koje su oupane na farmi na
kojoj su tovljene;
ili
(b) evisceracija (vadjenje unutranjih organa) ivine, koja nije obavljena na farmi,
subjekti koji se bave hranom moraju obezbediti odvojene prostorije za tu namenu.
POGLAVLJE IV:
HIGIJENA PROCESA KLANJA

Subjekti koji se bave hranom u objektu za klanje u kojima se kolje ivina ili zeevi, kunii i
glodari moraju da se ispotuju sledee zahteve.
1. (a) Meso ivotinja izuzev onih navedenih pod (b) ne sme se koristiti za ishranu ljudi ukoliko
uginu na drugi nain, a ne klanjem u objektu za klanje.
(b) Jedino ive ivotinje namenjene klanju mogu se dopremati u prostorije objekat za klanje,
izuzev:
(i) ivine, gusaka i pataka kod kojih nije izvrena evisceracija (vadjenje unutranjih
organa), koje su gajene radi dobijanja foie gras i ptica koje se ne smatraju domaim, ali
------------------EC/853/2004

34

su gajene na farmi kao domae ivotinje, ukoliko se kolju na farmi u skladu sa

Poglavljem VI;
(ii) gajene divljai zaklane na mestu proizvodnje u skladu sa Odeljkom III;
i
(iii) sitne divljai u skladu sa Odeljkom IV, Poglavljem III.
2. Odgovorno lice u objektu za klanje mora se pridravati instrukcija nadlenog organa kako bi
omoguili da se ante-mortem i post-mortem inspekcijski pregled izvri pod odgovarajuim
uslovima.
3. Tamo gde su objekti odobreni za klanje razliitih vrsta ivotinja ili za rukovanje sa ratitama i
sitnom gajenom divljai, moraju se preduzeti mere radi spreavanja unakrsne kontaminacije
razdvajanjem operacija koje se rade sa razliitim vrstama, obavljanjem u razliito vreme ili
prostornim razdvajanja,. Moraju se obezbediti odvojene prostorije za prijem i skladitenje
trupova ratita zaklanih na farmi i sitne lovne divljai.
4. ivotinje koje se dopremaju u prostoriju za klanje moraju biti zaklane bez nepotrebnog
odlaganja.
5. Omamljivanje, iskrvarenje, skidanje koe ili upanje perja, evisceracija (vadjenje unutranjih
organa) i ostala obrada mora se izvriti bez nepotrebnog odlaganja tako da se izbegne
kontaminacija mesa. Naroito se moraju preduzeti mere da bi se spreilo razlivanje sadraja
digestivnog trakta tokom evisceracije.
6. Odgovorno lice u objektu za klanje mora se pridravati instrukcija nadlenog organa kako bi
se obezbedili odgovarajui uslovi za post-mortem inspekcijski pregled, a naroito da bi
zaklane ivotinje mogle da budu pregledane pravilno.
7. Nakon post-mortem inspekcijskog pregleda:
(a) delovi koji nisu za ishranu ljudi moraju se ukloniti to je pre mogue iz istog dela
objekta;
(b) meso koje je zadrano ili proglaeno neispravnim za ishranu ljudi kao i nejestivi sporedni
proizvodi ne smeju doi u kontakt sa mesom za koje je utvreno da je higijenski ispravno
za ishranu ljudi;
i
(c) unutranji organi ili delovi unutranjih organa koji ostanu u telu ivotinje, izuzev
bubrega, moraju se u potpunosti izvaditi, ukoliko je mogue, i to je pre mogue, izuzev
ako drugaije ne odobri nadleni organ.
8. Nakon pregleda i evisceracije (vadjenja unutranjih organa), zaklane ivotinje moraju se
oistiti i ohladiti do najvie 4C, to je mogue pre, osim ukoliko se meso ne raseca dok je
jo uvek toplo.

------------------EC/853/2004

35

9. Kada se trupovi hlade procesom potapanja (imerzijom), mora se voditi rauna o sledeem.
(a) Moraju se preduzeti sve mere opreza da se izbegne kontaminacija trupova, uzimajui u
obzir parametre kao to je teina trupa, temperatura vode, koliina i smer vodenog mlaza
i vreme hlaenja.
(b) Oprema se mora u potpunosti isprazniti, oistiti i dezinfikovati, kad god je to
neophodno, a najmanje jednom dnevno.
10. Bolesne ivotinje ili one kod kojih se sumnja na oboljenje, kao i ivotinje koje su zaklane
prilikom primene mera iskorenjavanja bolesti ili programa kontrole, ne smeju se klati u
klanicama osim ukoliko to ne odobri nadleni organ. U tom sluaju, klanje se mora obaviti
pod inspekcijskim nadzorom i moraju se preduzeti mere za spreavanje kontaminacije;
prostorije se moraju oistiti i dezinfikovati pre ponovne upotrebe.
POGLAVLJE V:
HIGIJENA TOKOM I NAKON RASECANJA I ODKOTAVANJA
Subjekti koji se bave hranom moraju obezbediti da se rasecanje i odkotavanje mesa ivine i
zeeva, kunia i glodara obavlja u skladu sa sledeim zahtevima:
1. Rad sa mesom mora se organizovati tako da se sprei ili da se kontaminacija svede na
najmanju moguu meru. Da bi se ovo omoguilo, subjekti koji se bave hranom moraju,
naroito obezbediti:
(a) da meso namenjeno rasecanju bude dopremano u prostorije za rasecanje
postupno po potrebi;
(b) da se temperatura mesa odrava do najvie 4C, u toku rasecanja, odkotavanja,
isecanja, seenja u nite ili na kockice, uvijanja i pakovanja, odravanjem temperature
prostorije do 12C ili korienjem nekog drugog sistema sa istim efektom;
i
(c)

ako su objekti registrovani za rasecanje mesa razliitih vrsta, moraju se preduzeti mere
radi spreavanja unakrsne kontaminacije, razdvajanjem operacija, odvijanjem u razliito
vreme ili odvajanjem u prostoru, kada se radi sa razliitim vrstama.

2. Meutim, meso se moe otkotavati i rasecati i pre dostizanja temperature navedene u taki
1(b) kada je prostorija za rasecanje u istom objektu kao i prostorija za klanje, pod uslovom da
se ono prenese do prostorije za rasecanje ili:
(a) direktno iz prostorije za klanje;
ili
(b) nakon perioda dranja u prostorijama za hlaenje ili smrzavanje.

------------------EC/853/2004

36

3. to pre posle rasecanja i, ako je primenjljivo, upakovano, meso se mora ohladiti do

temperature navedene u taki 1(b).
4. Neupakovano meso mora se skladititi i transportovati odvojeno od upakovanog mesa, osim
ukoliko nije skladiteno ili transportovano u razliito vreme ili na takav nain da materijal za
pakovanje i nain skladitenja ili transporta ne mogu predstavljati izvor kontaminacije za
meso.
POGLAVLJE VI:
KLANJE NA FARMI
Subjekti koji se bave hranom mogu klati ivinu iz Poglavlja IV, taka 1(b) (i), na farmi jedino uz
odobrenje nadlenog organa i u skladu sa sledeim zahtevima.
1. Farma mora biti pod redovnim veterinarskim nadzorom.
2. Subjekat koji se bavi hranom mora unapred obavestiti nadleni organ o datumu i vremenu
klanja.
3. Gazdinstvo/imanje/farma mora imati uslove za prikupljanje ptica kako bi se mogao obaviti
ante-mortem inspekcijski pregled grupe.
4. Gazdinstvo/imanje/farma mora imati prostorije odgovarajue za klanje i dalje rukovanje
pticama na higijenski nain.
5. Moraju biti u saglasnosti sa zahtevima koji se odnose na dobrobit ivotinja.
6. Zaklane ptice moraju biti odpremljene u klanicu zajedno sa izjavom subjekta koji se odgajio
ivotinje u kojoj se navode bilo koji veterinari lek i druga terapiju koju je primila ivotinja,
sa datumima primene leka i periodom karence, kao i datumom i vremenom klanja.
7. Zaklanu ivotinju do objekat za klanje mora da prati i sertifikat koji izdaje veterinarski
inspektor ili odobreni veterinar u skladu sa Regulativom (EC) broj 854/2004.
8. U sluaju ivine koja se gajila radi proizvodnje foie gras, ptice kod kojih nije izvrena
evisceracija (vadjenje unutranjih organa), moraju biti odmah transportovane, i to ako je
neophodno ohladjenje do objekat za klanje ili pogona za rasecanje. Njihova evisceracija
mora da se izvriti u roku od 24 asa od klanja i pod nadzorom nadlenog organa.
9. ivina zaklana na farmi na kojoj je i proizvedena, kod koje je e evisceracija biti kasnije
obavljena, moe se drati do 15 dana na temperaturi ne vioj od 4C. Nakon toga mora biti
eviscerirana u objektu za klanje ili rasecanje koji se nalazi u istoj zemlji lanici kao i farma
na kojoj su ivotinje proizvedene.

ODELJAK III:
MESO GAJENE DIVLJAI

------------------EC/853/2004

37

1. Odredbe Odeljka I odnose se na proizvodnju i stavljanje u promet mesa sisara gajene divljai
(Cervidae i Suidae), sa parnim brojem prstiju, osim ukoliko nadleni organ ne smatra da su
iste neprimenjljive.
2. Odredbe Odeljka II primenjuju se na proizvodnju i stavljanje u promet mesa ratita. Meutim,
odredbe Odeljka I primenju se tamo gde ih nadleni organ smatra prmenjljivim. Moraju se
obezbediti odgovarajui objekti, prilagodjenji veliini ivotinja.
3. Sa izuzetkom taaka 1 i 2, subjekti koji se bave hranom mogu klati gajene ratite i gajene
kopitare i papkare iz take 1 na mestu porekla uz odobrenje nadlenog organa ukoliko:
(a) ivotinje ne mogu da se transportuju, kako bi se izbegao svaki rizik za one koji njima
rukuju ili kako bi se zatitila dobrobit ivotinja;
(b) veterinar redovno pregleda stado;
(c) vlasnik ivotinja podnese zahtev;
(d) nadleni organ bude unapred obaveten o datumu i vremenu klanja ivotinja;
(e) gazdinstvo/imanje/farma ima proceduru za sabiranje ivotinja kako bi se
omoguila ante-mortem inspekcijski pregled grupe;
(f) gazdinstvo/imanje/farma ima objekte podesne za klanje, iskrvarenje i, tamo gde
se ratite erupaju, erupanje ivotinja;
(g) potuju zahteve dobrobiti ivotinja;
(h) se zaklane ivotinje nakon iskrvarenja transportuju do klanica na higijenski nain i bez
nepotrebnog odlaganja. Ukoliko transport traje due od dva asa, ivotinje se, po potrebi,
dre u prostoriji za hladjenje. Evisceracija (vadjenje unutranjih organa) se moe obavi
na licu mesta, pod nadzorom veterinara;
(i) zaklane ivotinje pri transportu do objekat za klanje prati izjava subjekta koji je
odgajio ivotinje, u kojoj se navodi identitet ivotinje i svi veterinarski lekovi ili
druga terapija koju je ivotinja primila, sa datumima primanja i periodom karence;
i
(j) za vreme transporta do odobrenog objekta, zaklane ivotinje prati sertifikat izdat i
potpisan od strane veterinarskog inspektora ili odobrenog veterinara, kojim se potvrdjuje
povoljan rezultat ante-mortem inspekcijskog pregleda, pravilan postupak klanja i
iskrvarenja kao i datum i vreme klanja.
4. Subjekti koji se bave hranom takoe mogu da kolju bizone na farmi, u skladu
sa takom 3, samo kao izuzee.
ODELJAK IV:
MESO DIVLJAI
------------------EC/853/2004

38

POGLAVLJE I:
OBUKA LOVACA O ZDRAVSTVENOM STANJU I HIGIJENI
1. Osobe koje love divlja sa namerom da je stave u promet za ishranu judi moraju imati
dovoljno znanja iz patologije divljai, i iz proizvodnje i rukovanja divljai i mesom divljai
nakon lova, kako bi na licu mesta izvrili prvi pregled ulovljene divljai.
2. Dovoljno je, meutim, ako barem jedna osoba iz ekipe lovaca poseduje znanje pomenuto u
taki 1. U ovom Odeljku se termin obuena osoba odnosi na tu osobu.
3. Obuena osoba takoe moe biti i lovouvar ili upravnik lovita ukoliko je on ili ona deo
ekipe lovaca ili se nalazi u neposrednoj blizini mesta lova. U ovom poslednjem sluaju, lovac
mora da pokae divlja lovouvaru ili upravniku lovita i obavesti nekoga od njih o svakom
neuobiajenom ponaanju primeenom pre odstrela.
4. Mora se obezbediti takav stepen obuke sa kojim se slae nadleni organ kako bi lovci mogli
da postanu obuene osobe. Ona bi trebalo da obuhvata najmanje sledee elemente:
(a) anatomiju, fiziologiju i ponaanje divljai;
(b) neuobiajeno ponaanje i patoloke promene kod divljai usled bolesti,
kontaminacije okoline ili drugih faktora koji mogu uticati na zdravlje ljudi nakon
konzumiranja;
(c) propise o higijeni i pravilne tehnike rukovanja, transporta, evisceracije (vadjenja
unutranjih organa), itd. divljai nakon odstrela;
i
(d) zakonodavstvo i administrativne odredbe koje se odnose na zdravlje ljudi i
ivotinja i higijenske uslove za stavljanje u promet ulovljene divljai.
5. Nadleni organ bi trebalo da ohrabri lovaka udruenja da organizuju takvu obuku.
POGLAVLJE II:
RUKOVANJE KRUPNOM DIVLJAI
1. to je mogue pre, nakon ubijanja, krupna divlja moraju se izvaditi eludac i creva, i ako je
potrebno, treba da iskrvari.
2. Obuena osoba mora da izvri pregled tela i bilo kojih izvadjenih unutranjih organa, radi
utvrdjivanja bilo koje karakteristike koja bi mogla da ukae na to da meso predstavlja rizik
po zdravlje. Pregled mora da se obavi to je mogue pre nakon ubijanja.
3. Meso krupne divljai moe se pustiti u promet jedino ukoliko se telo ubijene ivotinje
transportuje do ustanove za rukovanje sa divljai, to je mogue pre, nakon regleda iz take

------------------EC/853/2004

39

2. Unutranji organi se moraju poslati uz telo ivotinje kao to je navedeno u taki 4.

Unutranji organi moraju da budu identifikovani kao deo dotine ivotinje.
4. (a) Ukoliko se ne ustanove nikakve neuobiajene odlike u toku pregleda iz take 2,
nije primeeno nikakvo neuobiajeno ponaanje pre ubijanja i ukoliko se ne sumnja na
kontaminaciju okoline, obuena osoba mora uz telo ivotinje priloiti i izjavu u kojoj se
to potvrdjuje. Ova potvrda mora da ima naveden datum, vreme i mesto ubijanja. U tom
sluaju, glava i unutranji organi ne moraju da prate telo, osim u sluaju vrsta koje su
podlone trihinelozi (svinje, kopitari i druge), ija glava (osim kljova) i dijafragma mora
da prati telo. Meutim, lovci se moraju pridravati i svih dodatnih zahteva koji postoje u
zemlji lanici u kojoj se odvija lov, a naroito to se tie omoguavanja praenja
odreenih rezidua i supstanci u skladu sa Direktivom 96/23/EC;
(b) U drugim sluajevima, glava (izuzev kljova, jelenskih rogova i rogova) i svi
unutranji organi, izuzev eluca i creva moraju pratiti telo. Obuena osoba koja je obavila
pregled mora obavestiti nadleni organ o svim neuobiajenim karakteristikama,
neuobiajenom ponaanju ili sumnjama na kontaminaciju okoline zbog kojih nije mogla
da saini deklaraciju u skladu sa (a);
(c) Ukoliko, u nekom odreenom sluaju, nije dostupna nijedna obuena osoba da
izvri pregled iz take 2, glava (osim kljova, jelenskih rogova i rogova) kao i svi
unutranji organi, osim eluca i creva moraju pratiti telo.
5. Hlaenje mora poeti u razumnom roku nakon ubijanja i mora se dostii tempertura mesa do
7C. Tamo gde to dozvoljavaju klimatski uslovi, nije neophodno aktivno hlaenje.
6. U toku transporta do objekta za rukovanje divljai, mora se izbei nagomilavanje.
7. Krupna divlja koja se dopremi u objekat za rukovanje divljai mora se prezentirati
nadlenom organu na pregled.
8. Osim toga, neodrana krupna lovna divlja moe biti odrana i stavljena u promet jedino ako
se:
(a) pre dranja, skladiti i njome se rukuje odvojeno od ostale hrane, i ako nije
zamrznuta;
i
(b)nakon dranja, se obavi konani pregled u skladu sa Regulativom
(EC) br 854/2004.
9.

Pravila definisana u Odeljku I, Poglavje V, odnose se na rasecanje i odkotavanje

krupne divljai.
POGLAVLJE III:
RUKOVANJE SITNOM DIVLJAI

------------------EC/853/2004

40

1. Obuena osoba mora da izvri pregled radi identifikacije bilo koje karakteristike koja bi
mogla da bude indikacija da meso predstavlja rizik po zdravlje. Pregled se mora obaviti to je
mogue pre nakon ubijanja.
2. Ukoliko se primete neuobiajene karakteristike u toku pregleda, neuobiajeno ponaanje pre
ubijanja ili se sumnja na kontaminaciju okoline, obuena osoba mora obavestiti nadleni
organ.
3. Meso sitne divljai moe se staviti u promet jedino ukoliko se telo ubijene ivotinje
transportuje do objekta za rukovanje divljai to je mogue pre nakon pregleda iz take 1.
4. Hladjenje mora odpoeti u razumnom roku nakon odstrela i mora se dostii tempertura u
mesu do 4C. Tamo gde to dozvoljavaju klimatski uslovi, nije neophodno aktivno hlaenje.
5. Evisceracija se mora se obaviti, ili zavriti, bez nepotrebnog odlaganja, po prispeu u objekat
za rukovanje divljai, osim ukoliko nadleni organ ne dozvoli drugaije.
6. Sitna divlja koja se dopremi u objekat za rukovanje divljai, mora se prezentovati
nadlenom organu na pregled.
7. Pravila definisana u Odeljku II, Poglavlje V, odnose se na rasecanje i odkotavanje sitne
divljai.
ODELJAK V:
MLEVENO MESO, POLUPROIZVODI I MEHANIKI SEPARISANO MESO (MSM)
POGLAVLJE I:
ZAHTEVI ZA OBJEKTE ZA PROIZVODNJU
Subjekti koji se bave hranom u objektu za proizvodnju mlevenog mesa, proluproizvoda ili MSM
moraju da obezbede:
1. da su objekti izgraeni tako da se izbegne kontaminacija mesa i proizvoda, a naroito:
(a) obezbeivanja konstantnog toka operacija;
ili
(b) obezbeivanjem razdvajanja razliitih proizvodnih partija.
2. da postoje prostorije za odvojeno skladitenje upakovanog i neupakovanog mesa i proizvoda,
osim ukoliko se ne skladite u razliito vreme ili tako da materijal pakovanja i nain
skladitenja ne mogu biti izvor kontaminacije mesa ili proizvoda;
3. da postoje prostorije koje su opremljene u skladu sa zahtevima za dostizanje temperatura
definisanim u Poglavlju III;

------------------EC/853/2004

41

4. da postoji oprema za pranje ruku koju koriste radnici, koji rukuje neupakovanim mesom i
proizvodima, tako konstruisana da sprei irenje kontaminacije;
i
5. da postoje uredjaji za dezinfekciju alata vrelom vodom, temperature najmanje 82C, ili
nekim alternativnim sistemom sa istim efektom.
POGLAVLJE II:
USLOVI ZA SIROVINE
Subjekti koji se bave hranom, proizvode mleveno meso, proluproizvode ili MSM, moraju da
obezbede da sirovina ispunjava sledee uslove:
1. Sirovine za pripremu mlevenog mesa moraju da ispune sledee uslove.
(a) Moraju biti u skladu sa zahtevima za svee meso;
(b) Moraju poticati od miia skeleta, ukljuujui tu i pripadajue masno tkivo;
(c) Nesmeju poticati od:
(i) drugih ostataka pri rasecanju i seenja (od celih komada miia);
(ii) MSM;
(iii) mesa koje sadri delie kostiju ili koe;
ili
(iv)

2.

mesa glave sa izuzetkom vakaih miia, ne-miinog dela bele linije (linea
alba), karpalne (carpus) i tarzalne (tarsus) regije, od mesa dobijenog guljenjem
kostiju i od miia dijafragme (izuzev ako je uklonjena serosa).

Sledee sirovine mogu se koristiti u pripremi proluproizvoda:

(a) svee meso;
(b) meso koji ispunjava zahteve iz take 1;
i
(c) ukoliko poluproizvodi definitivno nee biti konzumiran pre termike obrade:
(i)
od mesa koje potie od mlevenja ili seckanja mesa koje
ispunjava zahteve iz take 1 izuzev take 1(c)(i);
i

------------------EC/853/2004

42

(ii)

MSM koje ispunjava zahteve iz Poglavlja III, taka 3(d).

3. Sirovine za proizvodnju MSM moraju zadovoljavati sledee zahteve.

(a) Moraju biti u skladu sa zahteve za svee meso;
(b) Sledee sirovine ne smeju se koristiti za proizvodnju MSM:
(i) od ivine noge, koica sa vrata i glava;
i
(ii) od ostalih ivotinja, kosti glave, noge, repovi, bedrena kost (femur), golenjaa (tibia),
lisnjaa (fibula), ramena kost (humerus), bica (radius) i lakatna kost (ulna).
POGLAVLJE III:
HIGIJENA U TOKU I NAKON PROIZVODNJE
Subjekti koji se bave hranom, proizvoa mlevenog mesa, poluproizvoda ili MSM moraju da
ispotuju sledee zahteve.
1. Rad sa mesom mora biti organizovan tako da se sprei kontaminacija ili svede na najmanju
moguu meru. Od ovog momenta, subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da meso
koje koriste:
(a) ima temperaturu do 4C meso ivine, do 3C unutranji organi i do
ostalo meso;

7C

i
(b) stie u prostoriju za pripremu postupno i po potrebi.
2. Sledei zahtevi vae za proizvodnju mlevenog mesa i poluproizvoda.
(a) Izuzev ako nadleni organ ne odobri drugaije odkotavanje pre samog
mlevenja, smrznuto i duboko smrznuto meso, koje se koristi za pripremu mlevenog mesa
ili poluproizvoda, mora biti odkoteno pre zamrzavanja. Moe se skladititi samo
ogranien vremenski period.
(b) Kada se priprema od ohlaenog mesa, mleveno meso mora se pripremati:
(i) u sluaju ivine u roku od najvie 3 dana od njenog klanja;
(ii) u sluaju ostalih ivotinja u roku od najvie 6 dana od njihovog klanja;
ili
(iii) u roku od najvie 15 dana od klanja ivotinja u sluaju otkotenog,
------------------EC/853/2004

43

vakuumiranog govedjeg ili teleeg mesa.

(c) Odmah nakon proizvodnje, mleveno meso i poluproizvodi moraju se umotati ili
upakovati i moraju da budu:
(i)

ohlaeni tako da je unutranja temperatura do 2C za mleveno meso i do 4C za

poluproizvode;
ili

(ii)

smrznuti tako da je unutranja temperatura do -18C.

Ovi temperaturni uslovi moraju se odrati tokom skladitenja i transporta.

3. Sledei zahtevi odnose se na proizvodnju i upotrebu MSM koje je dobijeno korienjem
tehnika koje ne menjaju strukturu kostiju u toku proizvodnje MSM i iji sadraj kalcijuma
nije znaajno vei od istog kod mlevenog mesa.
(a) Sirovine za odkotavanje dobijene u objekatu za klanje, na istoj lokaciji,
nesmeju biti starije od sedam dana; u ostalim sluajevima, sirovine za odkotavanje,
nesmeju biti starije od pet dana. Meutim, trupovi ivine nesmeju biti stariji od tri dana.
(b) Mehaniko odvajanje mora se sprovesti odmah nakon odkotavanja.
(c) Ako se ne koristi odmah nakon dobijanja, MSM se mora umotati ili upakovati i zatim
ohladiti do temperature do 2C ili smrznuti tako da je unutranja temperatura do najvie
-18C. Ovi temperaturni uslovi moraju se zadrati i tokom skladitenja i transporta.
(d) Ukoliko je subjekat koji se bavi hranom izvrio analize kojima se dokazuje da je MSM u
skladu sa mikrobiolokim kriterijumima za mleveno meso, u skladu sa Regulativom (EC)
br. 852/2004 , ono se moe koristiti u poluproizvodima, koji sigurno nee biti namenjeni
konzumiranju bez prethodne termike obrade, i u proizvodima od mesa.
.
(e) MSM za koje se pokae da nije zadovoljilo kriterijume iz (d) moe biti upotrebljeno
jedino za proizvodnju proizvoda od mesa koji e biti termiki obraenih u objektima koji
su odobreni u skladu sa ovom Regulativom.
4. Sledei zahtevi odnose se na proizvodnju i upotrebu MSM koje je proizvedeno uz korienje
tehnika razliitih od onih opisanih u taki 3.
(a) Sirovine za odkotavanje iz objekta za klanje, koji je na istoj lokaciji, moraju biti najvie
do sedam dana stare; u ostalim sluajevima, sirovine za odkotavanje moraju biti najvie
do pet dana stare. Meutim, trupovi ivine ne smeju biti vie od tri dana stari.
(b) Ukoliko se mehaniko odvajanje ne radi odmah nakon odkotavanja, kosti sa ostacima
mesa se moraju skladititi i transportovati na temperaturi do 2C ili, ako su smrznute, na
temperaturi do -18C.
(c) Kosti sa ostacima mesa dobijene od zamrznutih trupova ne smeju se zamrzavati.
------------------EC/853/2004

44

(d) Ukoliko se ne upotrebi u roku od jednog sata od dobijanja, MSM se mora odmah ohladiti
na temperaturu do 2C.
(e) Ukoliko, nakon hlaenja, MSM ne bude upotrebljeno u roku od 24 asa, mora se
zamrznuti u roku od 12 sati od proizvodnje i dostii temperaturu u dubini do -18C u
roku od est sati.
(f) Zamrznuto MSM mora se umotati ili upakovati pre skladitenja ili transporta, ne sme biti
skladiteno due od tri meseca i mora se uvati na temperaturi od najvie -18C u toku
skladitenja i transporta.
(g) MSM se moe koristiti jedino za izradu termiki (toplotno) obraenih proizvoda od mesa
u objektima odobrenim u skladu sa ovom Regulativom.
5. Mleveno meso, poluproizvodi i MSM se ne smeju ponovo zamrzavati posle odmrzavanja.
POGLAVLJE IV:
OZNAAVANJE
1. Pored zahteva iz Direktive 2000/13/EC (1), subjekti koji se bave hranom moraju osigurati
usaglaenost sa zahtevom iz take 2, ukoliko, i u onoj meri u kojoj to zahtevaju nacionalni
propisi u zemlji lanici na ijoj teritoriji je proizvod stavljen u promet.
2. Pakovanja koja su namenjena snabdevanju krajnjeg potroaa koja sadre mleveno meso
ivine ili kopitara ili poluproizvodi koji sadre MSM moraju nositi naznaku na kojoj stoji da
bi te proizvode trebalo skuvati pre konzumiranja.
----------------------------------1

Direktiva 2000/13/EC Evropskog parlamenta i saveta od 20. marta 2000.g., o pribliavanju zakona zemalja lanica
koji se odnose na oznaavanje, prezentaciju i reklamiranje prehrambenih proizvoda (Sl. list L 109, 6.5.2000., str 29).
Direktiva kako je perthodno dopunjena Direktivom 2003/89/EC (Sl. list L 308, 25.11.2003., str. 15).

ODELJAK VI:
PROIZVODI OD MESA
1. Subjekti koji se bave hranom moraju obezbediti da se sledei delovi ne budu upotrebljeni u
izradi proizvoda od mesa:
(a) genitalni organi enskih ilii mukih ivotinja, osim testisa;
(b) organi urinarnog trakta, izuzev bubrega i beike;
(c) hrskavica grkljana (larynx), dunika (trachea) i ekstra-lobularnih bronhija;
(d) oi i oni kapci;
1

------------------EC/853/2004

45

(e) spoljanji uni kanal;

(f) tkivo sa rogova;
i
(g) od ivine, glava osim kreste i uiju, rese i podvoljak jednjak, voljka, creva i genitalni
organi.
2. Svo meso, ukljuujui tu i mleveno meso i poluproizvodi, koje se koriste za proizvodnju
proizvoda od mesa, moraju da ispunjavaju zahteve za svee meso. Meutim, mleveno meso i
poluproizvodi koje se koriste za proizvodnju proizvoda od mesa ne moraju da ispunjavaju
ostale posebne zahteve iz Odeljka V.
ODELJAK VII:
IVE KOLJKE I OSTALI MEKUCI
1. Ovaj Odeljak odnosi se na ive koljke i ostale mekuce. Uz izuzee od odredaba o
proiavanju, ovaj Odeljak se takoe odnosi na ive bodljokoce, platae i morske pueve.
2. Poglavlja I do VIII odnose se na ivotinje koje su sakupljene iz proizvodnjih zona koje je
nadleni organ klasifikovao u skladu sa regulativom (EC) br. 854/2004. Poglavlje IX odnosi
se na pektinide sakupljene van ovih zona.
3. Poglavlja V, VI, VIII i IX kao i taka 3 Poglavlja VII odnose se na maloprodaju.
4. Zahtevi iz ovog Odeljka dopuna su onima koji su definisani Regulativom (EC) br. 852/2004:
a) U sluajevima operacija koje se preduzimaju pre nego to ive koljke i ostali mekuci
dospeju do otpremnog ili centra za proiavanje, predstavljaju dopunjuju zahte Aneksa I
te Regulative.
b) U sluaju ostalih operacija, oni predstavljaju dopunu zahtevima iz Aneksa
Regulative.

II te

POGLAVLJE I:
OPTI ZAHTEVI ZA PUTANJE U PROMET IVIH KOLJKI I OSTALIH
MEKUACA
1. ive koljke i ostali mekuci ne smeju se stavljati u promet radi maloprodaje osim preko
centra za otpremanje, gde se mora stavljati oznaka za identifikaciju u skladu sa Poglavljem
VII.
2. Subjekti koji se bave hranom mogu primati partije ivih koljki i ostalih mekuaca jedino
ako su ispunjeni zahtevi o dokumentaciji definisani u takama 3 do 7.

------------------EC/853/2004

46

3. Svaki put kada subjekat koji se bavi hranom, prenosi partije ivih koljki i ostalih mekuaca
od jednog objekta do drugog, sve do, i ukljuujui prispee partije u centar za otpremanje ili
objekat za obradu, partiju mora pratiti dokument o registraciji.
4. Dokument o registraciji mora biti najmanje na jednom slubenom jeziku zemlje lanice u
kojoj je lociran objekat koji prima robu i mora, u najmanju ruku, sadrati informacije
navedene u daljem tekstu.
(a) U sluaju partije ivih koljki i ostalih mekuaca koji se alju iz zone proizvodnje,
dokument o registraciji mora da sadri, najmanje, sledee informacije:
(i)

identitet i adresu sakupljaa;

(ii)

datum sakupljanja;

(iii)
lokaciju zone proizvodnje opisanu precizno i do detalja ako je
izvodljivo ili oznaenu brojanom ifrom;
(iv)

zdravstveni status zone proizvodnje;

(v)

vrstu koljki i kvantitet;

i

(vi)

destinaciju partije.

(b) U sluaju partije ivih koljki i ostalih mekuaca poslatih iz zone presaivanja, dokument
o registraciji mora da sadri, najmanje, informacije iz (a) i sledee podatke:
(i)

lokaciju zone presaivanja;

i

(ii)

trajanje presaivanja.

(c) U sluaju partije ivih koljki i osatlih mekuaca otpremljenih iz centara za

proiavanje, dokument o registraciji mora da sadri, najmanje, informacije iz (a) i
sledee podatke:
(i)

adresu centra za proiavanje;

(ii)
i

trajanje proiavanja;

(iii)

datume kada je ta partija ula i izala iz centra za proiavanje.

5. Subjekti koji se bave hranom koji otpremaju partije ivih koljki i ostalih mekuaca moraju
da popune odgovarajue delove dokumenta o registraciji tako da se mogu lako proitati i ne
mogu se izmeniti. Subjekti koji se bave hranom koji primaju partije moraju staviti datum
peatom na dokument po prijemu partije ili evidentirati datum prijema na neki drugi nain.
------------------EC/853/2004

47

6. Subjekti koji se bave hranom moraju da sauvaju kopiju dokumenta o registraciji koji se
odnosi na svaku otpremljenu i primljenu partiju najmanje dvanaest meseci po otpremanju ili
prijemu (ili na dui period ukoliko tako zahteva nadleni organ).
7. Meutim, ukoliko:
(a) osobe koje radi na sakupljanju ivih koljki i ostalih mekuaca takoe vode i centar za
isporuku, centar za proiavanje, zoni presaivanja ili objektu za preradu koji primaju
ive koljke i ostale mekuce;
i
(b) jedan isti nadleni organ vri nadzor svih navedenih objekata, dokumenta o registraciji
nisu neophodna ukoliko to odobri taj nadleni organ.
POGLAVLJE II:
HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA PROIZVODNJI I SAKUPLJANJE IVIH KOLJKI I
OSTALIH MEKUACA
A.

ZAHTEVI ZA PROIZVODNE ZONE

1. Sakupljai mogu jedino sakupiti ive koljke i ostale mekuce iz proizvodnih zona, sa
fiksnim lokacijama i granicama, koje su klasifikovane od strane nadlenog organa tamo
gde je izvodljivo, u saradnji sa subjektima koji se bave hranom kao zone klase A, B ili C u
skladu sa Regulativom (EC) br. 854/2004.
2. Subjekti koji se bave hranom mogu staviti u promet ive koljke i ostale mekuce prikupljene
iz proizvodnih zona klase A, za neposrednu ishranu ljudi, jedino ukoliko oni zadovoljavaju
uslove iz Poglavlja V.
3. Subjekti koji se bave hranom mogu staviti u promet ive koljke i ostale mekuce prikupljene
iz proizvodnih zona klase B za ishranu ljudi jedino nakon tretmana u centru za proiavanje
ili nakon presaivanja.
4. Subjekti koji se bave hranom mogu pustiti u promet ive koljke i ostale mekuce
prikupljene iz proizvodnih zona klase C za ishranu ljudi jedino nakon presaivanja u toku
dueg perioda u skladu sa Delom C ovog Poglavlja.
5. Nakon purifikacije ili presaivanja, ive koljke i ostali mekuci iz proizvodnih zona klase B
ili C moraju ispunjavati zahteve iz Poglavlja V. Meutim, ive koljke i ostali mekuci iz
ovih zona koje nisu podvrgnute purifikaciji ili presaivanju, mogu se poslati u objekat za
preradu, gde moraju biti podvrgnuti obradi radi eliminacije patogenih mikroorganizama
(tamo gde je to potrebno, nakon uklanjanja peska, blata ili sluzi u istom ili drugom objektu).
Dozvoljeni metodi obrade su:
(a) sterilizacija u hermetiki zatvorenim kontejnerima/posudama;

------------------EC/853/2004

48

i
(b) termika obrada ukljuujui:
(i) potapanje u kljualu vodu, na potreban period, da se dostigne unutranja
temperaturu mesa mekuaca na najmanje 90C i minimalna temperatura odri najmanje
90 sekundi;
(ii) termika obrada od tri do pet minuta u zatvorenom prostoru gde je temperatura izmeu
120 i 160C, a pritisak izmeu 2 i 5 kg/cm, nakon ega sledi vaenje mesa iz koljki i
zamrzavanje mesa do postizanja temperature u centru od -20C;
i
(iii)

termika obrada u pari pod pritiskom, u zatvorenom prostoru koje ispunjava

zahteve koji se odnose na vreme termike obrade i dostignutu temperaturu mesa
mekuaca navedenu u (i). Mora se koristiti ocenjena metodologija. Procedure koje se
baziraju na principima HACCP (analize rizika i kritinih kontrolnih taaka) moraju se
primeniti radi osiguranja ravnomerne distribucije toplote.

6. Subjekti koji se bave hranom ne smeju proizvesti ive koljke i ostale mekuce u, ili ih
sakupiti iz zona koje nadleni organ nije klasifikovao, ili koje nisu podobne iz zdravstvenih
razloga. Subjekti koji se bave hranom moraju uzeti u obzir svaku relevantnu informaciju koja
se odnosi na podobnost za proizvodnju i sakupljanje, ukljuujui tu i informacije dobijene na
osnovu sopstvenih provera i od strane nadlenog organa. Oni moraju da upotrebe ove
informacije, naroito informacije o stanju okoline i vremenskim uslovima, radi utvrivanja
odgovarajueg tretmana koji treba primeniti na svaku partiju koja je sakupljena.

B.

ZAHTEVI ZA SAKUPLJANJE I RUKOVANJE NAKON SAKUPLJANJA

Subjekti koji se bave sakupljanjem ivih koljki i ostalih mekuaca ili njihovim rukovanjem
nakon sakupljanja, moraju ispunjavati sledee zahteve.

1. Postupak sakupljanja i daljeg rukovanja ne smeju izazvati dodatnu kontaminaciju ili

znatnije oteenje koljke ili tkiva ivih mekuaca ili imati, kao rezultat, promene koje
znatno mogu da utiu na pogodnost za proiavanje. Subjekti koji se bave hranom, naroito:
(a) moraju na odgovarajui nain zatititi ive koljke i ostale mekuce od nagnjeenja,
abrazija ili vibracija;
(b) ne smeju izlagati ive koljke i ostale mekuce ekstremnim temperaturama;
(c) ne smeju ponovo potapati u vodu ako bi to moglo dovesti do dodatne
kontaminacije;

------------------EC/853/2004

49

i
(d) ukoliko se sprovodi kondicioniranje na prirodnim lokacijama, moraju da koriste samo
one zone koje je nadleni organ klasifikovao kao klasu A.
2. Prevozno sredstvo mora omoguiti odgovarajue odvodjene vode, i mora imati opremu koja
obezbeuje najbolje mogue uslove opstanka i efikasnu zatitu od kontaminacije.
C.

ZAHTEVI ZA PRESAIVANJE IVIH KOLJKI I OSTALIH MEKUACA

Subjekti koji se bave presaivanjem ivih koljki i ostalih mekuaca moraju da ispotuju sledee
zahteve.
1. Subjekti koji se bave hranom mogu koristiti samo one zone koje je nadleni organ odobrio za
presaivanje ivih koljki i ostalih mekuaca. Bove, pritke i ostala fiksna sredstva moraju
jasno da obeleavaju granice te lokacije. Mora da postoji minimalna razdaljina izmeu
razliitih zona presaivanja, i takoe izmeu zona presaivanja i proizvodnih zona, da bi se
na najmanju moguu meru sveo svaki rizik od irenja kontaminacije.
2. Uslovi presaivanja moraju biti takvi da obezbede optimalne uslove za proiavanje.
Subjekti koji se bave hranom naroito:
(a) moraju da primenjuju tehnike rukovanja, ivim koljkama i ostalim mekucima
namenjenim presaivanju, koje dozvoljavaju nastavak hranjenja filtriranjem nakon
potapanja u prirodne vode;
(b) ne smeju da presauju ive koljke i ostale mekuce na gustinu koja spreava
proiavanje;
(c) moraju da potapaju ive koljke i ostale mekuce u morsku vodu u zonama presaivanja
tokom odreenog vremenskog perioda, koje su odreene na osnovu temperature vode,
koji mora trajati najmanje dva meseca, osim, ukoliko nadleni organ se ne sloi sa kraim
periodom na osnovu analize rizika koju je uradio subjekte koji se bavi hranom;
i
(d) moraju da obezbede dovoljnu udaljenost lokacija u okviru zone presaivanja radi
spreavanja meanja partija, mora se koristiti sistem svi unutra, svi napolje, tako da
nova partija ne moe da se unese pre nego to itava prethodna partija nije uklonjena.
3. Subjekti koji se bave hranom, poslom presaivanja, moraju voditi stalnu evidenciju o poreklu
ivih koljki i ostalih mekuaca, periodima presaivanja, zonama presaivanja i potonjim
destinacijama partija nakon presaivanja, radi uvida inspekcije od strane nadlenog organa.
POGLAVLJE III:
GRAEVINSKO TEHNIKI USLOVI ZA CENTRE ZA PROIAVANJE I
OTPREMANJE

------------------EC/853/2004

50

1. Lokacija objekata na zemlji ne sme biti podlona plavljenju u sluajevima uobiajeno

visokih plima ili slivanjima iz okoline.
2. Rezervoari i kontejneri za uvanje vode moraju zadovoljavati sledee uslove:
(a) Unutranje povrine moraju biti glatke, otporne, nepropusne i lake za
ienje.
(b) Moraju biti tako konstruisane da omoguavaju potpuno odvodjenje vode.
(c) Svaki dovod vode mora biti postavljen tako da se izbegne kontaminacija
vodosnabdevanja.
3. Pored toga, u centrima za proiavanje, rezervoari za proiavanje moraju odgovarati po
zapremini i tipu proizvoda koji se proiavaju.
POGLAVLJE IV:
USLOVI HIGIJENE U CENTRIMA ZA PROIAVANJE I ISPORUKU
A.

ZAHTEVI ZA CENTRE ZA PROIAVANJE

Subjekti koji se bave hranom, rade prouavanje koljki i ostalih mekuaca moraju da ispotuju
sledee zahteve.
1. Pre nego to pone proiavanje, ive koljke i ostali mekuci moraju se oprati od blata i
nakupljenih neistoa korienjem iste vode.
2. Funkcionisanje sistema za proiavanje mora omoguiti ivim koljkama i ostalim
mekucima da brzo, ponovo, ponu i nastave da se hrane filtriranjem, da bi eliminisali
kontaminaciju, da ne doe do ponovne kontaminacije i da ostanu ivi i u odgovorajajuem
stanju nakon proiavanje, radi umotavanja, skladitenja i transporta pre stavljanja u
promet.
3. Koliina ivih koljki i ostalih mekuaca koji se proiavaju ne sme da bude vea od
kapaciteta centra za proiavanje. ive koljke i ostali mekuci moraju se neprekidno
proiavati, tokom vremenskog perioda koji je dovoljan da se dostignu zdravstveni
standardi iz Poglavlja V i mikrobioloki kriterijumi usvojeni u skladu sa Regulativom (EC)
br. 852/2004.
4. Ukoliko rezervoar za proiavanje sadri razliite partije ivih koljki i ostalih mekuaca,
oni moraju pripadati istoj vrsti i duina tretmana mora da se odredi prema onoj partiji kojoj je
potreban najdui period proiavanja.
5. Kontejneri koji se koriste za dranje ivih koljki i ostalih mekuaca u sistemu za
proiavanje moraju biti takve konstrukcije koja omoguava protok iste morske vode.
Dubina slojeva ivih koljki i mekuaca ne sme initi prepreku koljkama pri otvaranju, u
toku proiavanja.

------------------EC/853/2004

51

6. U rezervoaru za proiavanje u kome se obavlja proiavanje ivih koljki i ostalih

mekuaca ne smeju se nalaziti ljuskari, ribe ni druge vrste morskih bia.
7. Svako pakovanje koje sadri proiene ive koljke i ostale mekuce koje se otprema u
centar za isporuku mora imati etiketu kojom se potvruje da su svi mekuci proli
proiavanje.
B.

ZAHTEVI ZA CENTRE ZA ISPORUKU

Subjekti koji se bave hranom, rukovode centrom za isporuku moraju se pridravati sledeih
zahteva.

1. Rukovanje ivim koljkama i ostalim mekucima, naroito kondicioniranje, kalibriranje,

umotavanje i pakovanje ne smeju biti uzrok kontaminacije proizvoda ili uticati na vitalnost
mekuaca.
2. Pre isporuke, ljuture ivih mekuaca moraju se temeljno oprati korienjem iste vode.
3. ive koljke i ostali mekuci moraju doi iz:
(a) proizvodne zone A klase;
(b) zone presaivanja;
(c) objekta za proiavanje;
ili
(d) nekog drugog centra za isporuku.
4. Uslovi definisani u takama 1 i 2, takodje se, primenjuju se na centre za isporuku koji su
locirani na plovilima. Mekuci kojima se rukuje u takvim centrima moraju biti iz proizvodne
zone A klase ili zone presaivanja.
POGLAVLJE V:
ZDRAVSTVENI STANDARDI ZA IVE KOLJKE I OSTALE MEKUCE
Osim obezbedjivanja mikrobiolokih kriterijuma, u skladu sa Regulativom (EC) br.
852/2004, subjekti koji se bave hranom moraju se postarati da ive koljke i ostali mekuci
koji se stavljaju u promet za ishranu ljudi zadovoljavaju standarde navedene u ovom
Poglavlju.
1. Oni moraju imati organoleptika svojstva koja odaju utisak sveine i vitalnosti, da su ljuture
koljki oiene od prljavtine, imaju odgovarajuu zvuk pri perkusiji i normalne koliine
intravalvularne tenosti.
2. Ne smeju da sadre morske biotoksine u ukupnoj koliini (mereno u celom telu ili u bilo
kom pojedinanom jestivom delu) koja prelazi sledee granine vrednosti:
------------------EC/853/2004

52

(a) za paralitiki toksin beskimenjaka (PSP paralityc shellfish poisoning),

800 mikrograma po kilogramu;
(b) za amnezijski toksin beskimenjaka (ASP amnesic shellfish poison), 20 miligrama
domoinske kiseline po kilogramu;
(c) za okadainsku kiselinu, dinofizistoksine i pektenotoksine zajedno, 160 mikrograma
ekvivalenata okadainske kiseline po kilogramu;
(d) za jesotoksine, 1 miligram ekvivalenata jesotoksina po kilogramu;
i
(e) za azaspiracidni toksin, 160 mikrograma ekvivalenata azaspiracida po
kilogramu.
POGLAVLJE VI:
UVIJANJE I PAKOVANJE IVIH KOLJKI I OSTALIH MEKUACA
1. Ostrige moraju biti uvijene ili upakovane sa konkavnom stranom koljke nadole.
2. Pojedinana pakovanja, porcija, ivih koljki i ostalih mekuaca mora biti zatvorena i ostati
zatvorena i po naputanju centra za isporuku sve dok se ne izloe na prodaju krajnjem
potroau.

POGLAVLJE VII:
OZNAKE ZA IDENTIFIKACIJU I ETIKETE
1. Etiketa, ukljuujui tu i oznaku za identifikaciju, moraju biti vodootporne.
2. Pored optih uslova za oznaku identifikacije iz Aneksa II, Odeljku I, na etiketi moraju biti
navedene sledee informacije:
(a) vrstu koljke i ostalih mekuaca (trgovaki naziv i nauno ime);
i
(b) datum pakovanja, koji se sastoji najmanje od dana i meseca.
Po osnovu izuzea od Direktive 2000/13/EC, datum minimalnog trajanja moe biti zamenjen
reenicom ove ivotinje moraju biti ive u trenutku prodaje.

------------------EC/853/2004

53

3. Prodavac na malo mora da dri etiketu privrenu na pakovanju ivih koljki i ostalih
mekuaca koje nisu u pojedinanim pakovanjima, porciji, jo najmanje 60 dana nakon
otvaranja.
POGLAVLJE VIII:
OSTALI ZAHTEVI
1. Subjekti koji se bave hranom, skladitenje i transport ivih koljki i ostalih mekuaca moraju
se postarati da se oni dre na temperaturi koja ne deluje nepovoljno na ispravnost hrane ili
njihovu vitalnost.
2. ive koljke i ostali mekuci ne smeju se ponovo potapati u, ili prskati vodom, nakon to su
spakovani za maloprodaju i otpreme iz centra za isporuku.
POGLAVLJE IX:
SPECIFINI ZAHTEVI ZA PEKTINIDE SAKUPLJENE VAN KLASIFIKOVANIH
PROIZVODNIH ZONA
Subjekti koji se bave sakupljanjem pektinida van klasifikovanih zona proizvodnje ili
rukovanjem takvih pektinida moraju zadovoljiti sledee uslove.
1. Pektinide se ne smeju stavljati u promet ukoliko samo ako su sakupljene ili je rukovano u
skladu sa Poglavljem II, Deo B i ukoliko ne ispunjavaju standarde definisane u Poglavlju V,
to se dokazuje sistemom sopstvenih provera.
2. Pored toga, tamo gde podaci iz zvaninih programa praenja omoguavaju nadlenom
organu da klasifikuje ribarski teren tamo gde je prikladno, u saradnji sa subjektima koji se
bave hranom po analogiji, odredbe Poglavlja II, Deo A, vae i za pektinide.
3. Pektinide se ne smeju stavljati u promet za ishranu ljudi osim putem riblje aukcije,
centara za isporuku i objekta za preradu. U toku rukovanja pektinidama, subjekti koji se bave
hranom i rukovode takvim objektima moraju obavestiti nadlene organe i, kada su u pitanju
centri za isporuku, moraju se pridravati relevantnih zahteva iz Poglavlja III i IV.
4. Subjekti koji se bave rukovanjem pektinida moraju se pridravati:
(a) zahteva o dokumentaciji iz Poglavlja I, take 3 do 7, gde je primenjivo. U tom sluaju,
dokument o registraciji mora jasno da navede lokaciju zone u kojoj su pektinide bile
sakupljene;
ili
(b) sa zahteva, kada su u pitanju upakovane pektinide i umotane pektinide, ako omot
obezbeuje zatitu istu kao pakovanje, zahteva iz Poglavlja VII koji se odnose na oznaku
za identifikaciju i etikete.
ODELJAK VIII:
RIBA I DRUGE VODENE IVOTINJE
------------------EC/853/2004

54

1. Ovaj Odeljak se ne odnosi na koljke i ostale mekuce, bodljokoce, platae i morske

pueve kada se ivi plasiraju na trite. Sa izuzetkom Poglavlja I i II, odnosi se na te
ivotinje kada nisu stavljene u promet ive, u tom sluaju moraju da budu nabavljene u
skladu sa Odeljkom VII.
2. Poglavlje III, Deo A,C i D, Poglavlje IV i Poglavlje V odnose se na maloprodaju.
3. Zahtevi iz ovog Odeljka dopunjuju one definisane Regulativom (EC) br. 852/2004:
(a) U sluaju objekata, ukljuujui tu i plovila, koji su ukljueni u primarnu proizvodnju i
srodne operacije, oni su dopuna zahtevima Aneksa I te Regulative.
(b) U sluaju ostalih objekata, ukljuujui plovila, oni su dopuna zahtevima Aneksa II te
Regulative.
4. U smislu ribe i drugih vodenih ivotinja:
(a) primarna proizvodnja obuhvata uzgoj, ribarenje i sabiranje ivih vodenih
ivotinja u cilju stavljanja u promet;
i
(b) srodne operacije obuhvataju bilo koje od sledeih operacija, ukoliko se one rade na
ribarskim plovilima: ubijanje, iskrvarenje, odstranjivanje glave, utrobe, peraja, hlaenje i
zavijanje; takoe ukljuuju i:
1.

transport i skladitenje ribe i drugih vodenih ivotinja ija priroda nije sutinski
izmenjena, ukljuujui tu ivu ribu i druge vode ivotinje, u ribnjacima na kopnu;
i

2.

transport ribe i drugih vodenih ivotinja ija priroda nije sutinski izmenjena,
ukljuujui tu ivu ribu i druge vodene ivotinje, od mesta proizvodnje do prvog
objekta destinacije.
POGLAVLJE I:
ZAHTEVI ZA PLOVNE OBJEKTE

Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da:

1. plovni objekti koji se koriste za ubiranje ribe i drugih vodenih ivotinja iz njihovog
prirodnog okruenja, ili za rukovanje ili obradu istih nakon ubiranja, zadovoljavaju uslove
konstrukcije i opreme koji su navedeni u Delu 1;
i

------------------EC/853/2004

55

2. da se operacije koje se izvode na plovnim objektima sprovode u skladu sa pravilima iznetim

u delu II.
I. ZAHTEVI ZA KONSTRUKCIJU I OPREMU
A.

Zahtevi za sve plovne objekte

1. Plovni objekti moraju biti tako konstruisani i napravljeni da ne izazivaju kontaminaciju

proizvoda vodom sa dna plovila, otpadnom vodom, dimom, gorivom, uljem, masnoom ili
drugim neeljenim supstancama.
2. Povrine sa kojima riba i druge vodene ivotinje dolaze u kontakt moraju biti od
odgovarajueg materijala otpornog na koroziju koji je gladak i lako se isti. Povrine moraju
biti premazane trajnim i netoksinim premezima.
3. Oprema i materijali koji se koriste za rad sa ribom i drugim vodenim ivotinjama moraju biti
od materijala otpornog na koroziju koji se lako isti i dezinfikuje.
4. Kada plovni objekti uzimaju vodu preko ugradjenog sistema, koja e se koristi sa ribom i
drugim vodenim ivotinjama, on se mora nalaziti na poziciji na kojoj bi se izbegla
kontaminacija dovoda vode.
B. Zahtevi za plovne objekte konstruisane i opremljene za uvanje svee ribe i drugih
vodenih ivotinja due od 24 asa.
1. Plovila koja su konstruisana i opremljena za uvanje ribe i drugih vodenih ivotinja, due od
24 asa moraju biti opremljena prostorijama, rezervoarima ili kontejnerima za skladitenje
ribe i drugih vodenih ivotinja na temperaturama
navedenim u Poglavlju VII.
2. Prostorije moraju biti odvojena od strojarnica i od odeljenja za posadu pregradama koje su
dovoljne za prevenciju kontaminacije skladitene ribe i drugih vodenih ivotinja. Prostorije i
kontejneri koji se koriste za skladitenje ribe i drugih vodenih ivotinja moraju da obezbede
njihovo uvanje pod zadovoljavajuim higijenskim uslovima i, tamo gde je to potrebno, da
garantuju da voda od otapanja ne ostaje u kontaktu sa proizvodima.
3. U plovilima koja su opremljena za hladjenje ribe i drugih vodenih ivotinja u ohlaenoj
istoj morskoj vodi, rezervoari moraju da imaju ugraene ureaje za postizanje ravnomerne
temperature u svakom rezervoaru. Takvi ureaji moraju da dostignu stepen hlaenja koji
garantuje da meavina ribe i iste morske vode ne prelazi vie od 3C, est sati nakon utovara
i ne vie od 0C nakon 16 sati, i koja omoguava praenje i tamo gde je potrebno,
evidentiranje temperatura.
C.

Zahtevi za plovila za smrzavanje

Plovila hladnjae moraju da:

1. imaju opremu za zamrzavanje dovoljnog kapaciteta da brzo snize temperaturu kako bi
postigli temperaturu u centru od najvie -18C;
------------------EC/853/2004

56

2. imaju rashladnu opremu dovoljnog kapaciteta da odre ribu i druge vodene ivotinje u
prostorijama skladita do najvie -18C. Prostorije skladita moraju biti opremljena ureajem
za registrovanje temperature na mestu na kom se moe lako oitavati. Senzor itaa
temperature mora biti lociran na mestu gde je temperatura u skladitu najvia;
i
3. da ispune uslove za plovila konstruisani i opremljeni tako da ouvaju ribu i druge vodene
ivotinje due od 24 asa koji su navedeni u delu B, taka 2.
D. Zahtevi za plovila fabrike
1. Plovila fabrike moraju imati najmanje:
(a) zonu rezervisnu za prijem ribe i drugih vrsta vodenih ivotinja na brod, projektovanu
tako da omoguava svaki sledei ulov bude odvojen. Ova zona mora da moe lako da se
istiti i mora biti tako projektovana da zatiti proizvode od sunca ili atmosferskih uslova i
od svih izvora kontaminacije;
(b) higijenski sistem za prebacivanje ribe iz prijemne zone do radne zone;
(c) radne zone koje su dovoljno velike za higijensku pripremu i obradu ribe, lake za ienje
i dezinfekciju i konstruisane i locirane tako da spree kontaminaciju proizvoda;
(d) zone za skladitenje gotovih proizvoda koje su dovoljno velike i konstruisane tako da ih
je lako istiti. Ukoliko na plovilu radi i jedinica za preradu otpada, mora se odrediti
odvojeno spremite za skladitenje takvog otpada;
(e) mesto za skladitenje materijala za pakovanje koje je odvojeno od zona pripreme i obrade
proizvoda;
(f) specijalnu opremu za uklanjanje otpada ili ribe i drugih vrsta ivotinja, koja nije ispravna
za ishranu ljudi direktno u more ili, tamo gde okolnosti to nalau, u vodonepropusan
rezervoar samo za tu namenu. Ukoliko se otpad skladiti i obrauje na plovilu u cilju
sprovoenja zdravstvenih mera, odvojene zone se moraju obezbediti za tu namenu svrhu;
(g) snabdevanje vodom postavljeno tako da se izbegne kontaminacija dovoda vode,
i
(h) opremu za pranje ruku na raspolaganju radnicima, koje rukuje neupakovanom ribom i
drugim vodenim ivotinjama, takve konstrukcije da se sprei irenje kontaminacije.
2. Meutim, plovila-fabrike na kojima se kuvaju ljuskari i mekuci, hlade i umotavaju, ne
moraju da ispune zahteve iz take 1 ukoliko se nijedan drugi tip rukovanja ili obrade ne
odvija na tim plovilima.
3. Plovila fabrike u kojima se zamrzava riba i druge vodene ivotinje moraju imati opremu koja
ispunjava zahteve za plovila za smrzavanje navedene u Delu C, taka 1 i 2.
------------------EC/853/2004

57

II. HIGIJENSKI ZAHTEVI

1. Dok su u upotrebi, delovi plovila ili kontejneri odreeni za skladitenje ribe i drugih vodenih
ivotinja moraju se odravati istim i ispravnom stanju. Naroito ne smeju da budu
kontaminirani gorivom ili vodom sa broda.
2. to je mogue pre nakon vadjenja na brod, ribu i druge vodene ivotinje moraju se zatititi
od kontaminacije i uticaja sunca ili nekog drugog izvora toplote. Voda kojom se peru mora
biti ili pijaa voda ili, tamo gde je prigodno, ista voda.
3. Sa ribom i drugim vodenim ivotinjama mora se rukovati i mora se skladititi tako da se
sprei nagnjeenje. Rukovaoci mogu koristiti iljate instrumente da pomeraju velike ribe ili
ribe koje bi ih mogle povrediti, pod uslovom da ne doe do oteenja mesa.
4. Ostala ribu i druge vodene ivotinje koja se ne dre ive, moraju biti podvrgnute hlaenju
odmah nakon utovara. Meutim, tamo gde hladjenje nije mogue, ribu i druge vodene
ivotinje moraju se dopremiti na kopno to je mogue pre.
5. Led koji se koristi za hladjenje mora biti napravljen od pijae vode ili iste vode.
6. Tamo gde se na brodu ribi odstranjuje glava i/ili utroba, takve operacije moraju se izvoditi na
higijenski nain, to je mogue pre nakon hvatanja i riba i druge vodene ivotinje moraju se
odmah i detaljno oprati pijaom vodom ili istom vodom. U tom sluaju, utroba i delovi koji
mogu predstavljati opasnost po javno zdravlje moraju se ukloniti to je mogue pre i drati
odvojeno od proizvoda koji su namenjeni ishrani ljudi. Jetra i ikra namenjena ishrani ljudi
moraju se drati na ledu, pri temperaturi koja se blii temperaturi topljenja leda, ili se moraju
zamrznuti.
7.

Tamo gde se primenjuje zamrzavanje cele ribe u slanom rastvoru za potrebe konzervisanja,
mora se postii temperatura proizvoda od najvie -9C. Rastvor ne sme biti izvor
kontaminacije ribe.
POGLAVLJE II:
ZAHTEVI U TOKU I NAKON ISKRCAVANJA

1. Subjekti koji se bave hranom, istovarom i iskrcavanje ribe i drugih vodenih ivotinja na
kopno moraju:
(a) da obezbede da oprema za istovar i iskrcavanje na kopno, koja dolazi u dodir sa ribom i
drugim vodenim ivotinjama, bude napravljena od materijala koji se lako isti i
dezinfekciju i da se ista odrava u ispravnom i istom stanju;
i
(b) izbei kontaminaciju ribe i drugih vodenih ivotinja u toku istovara i iskrcavanja na
kopno, a naroito:

------------------EC/853/2004

58

(i)

brzim obavljanjem operacija istovara i iskrcavanja;

(ii)

stavljanjem ribe i drugih vodenih ivotinja u sredinu sa temperaturom navedenom

u Poglavlju VII, bez odlaganja;
i

(iii)

bez korienja opreme i procedura koje izazivaju

jestivim delovima ribe.

nepotrebna oteenja na

2. Subjekti koji se bave hranom i koji su odgovorni za aukciju i veleprodaju ili njihove delove,
tamo gde se ribu i druge vodene ivotinje dre izloene prodaji moraju se pridravati
sledeih pravila:
(a) (i)

Moraju postojati prostorije koje se hlade, za skladitenje zadrane ribe i

drugih vodenih ivotinja, koje mogu da se zakljuavaju i posebne prostorije, koje
mogu da se zakljuavaju, za skladitenje, ribe i drugih vodenih ivotinja koja je
proglaena neispravnom za ishranu ljudi.

(ii)

Ukoliko to zahteva nadleni organ, mora postojati odgovarajue opremljen

objekat, koji moe da se zakljuava ili, tamo gde je to potrebno, prostorija koju e
iskljuivo koristiti nadleni organ.

(b) U vreme izlaganja ili skladitenja ribe:

(i)

te prostorije se ne smeju koristiti u druge svrhe;

(ii)

vozila koja emituju izduvne gasove koji bi verovatno naruili kvalitet ribe ne
smeju imati pristup tim prostorijama;

(iii)

osobe koje imaju pristup u te prostorije ne smeju uvoditi druge ivotinje;

i
prostorije moraju biti dobro osvetljene radi olakavanja zvaninih kontrola.

(iv)

3. Tamo gde na plovilu nije bilo mogue obaviti hladjenje, svea riba i druge vodene ivotinje,
osim onih koje se dre ive, moraju da bude ohlaene odmah nakon iskrcavanja i
uskladitena na temperaturi koja je blizu temperature topljenja leda.
4. Subjekti koji se bave hranom moraju saraivati sa odgovarajuim nadlenim organima kako
bi im omoguili da sprovode zvanine kontrole u skladu sa Regulativom (EC) br. 854/2004,
naroito u vezi sa procedurama obavetavanja o iskrcavanju ribe i drugih vodenih ivotinja
koje nadleni organ zemlje lanice, pod ijom zastavom je plovni objekat, ili nadleni organ
zemlje lanice u kojoj se ribu i druge vodene ivotinje iskrcava, moe smatrati neophodnim.
POGLAVLJE III:
ZAHTEVI PRI RUKOVANJU, RIBOM I DRUGIM VODENIM IVOTINJAMA,
ZA OBJEKTE UKLJUUJUI I PLOVNE OJEKTE,

------------------EC/853/2004

59

Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede usaglaenost sa sledeim zahtevima, tamo gde
je relevantno, u objektima u kojima se rukuje ribom i drugim vodenim ivotinjama .
A.

ZAHTEVI ZA SVEU RIBU I DRUGE VODENE IVOTINJE

1. Tamo gde se hlade neupakovani proizvodi, se ne distribuiraju, ne otpremaju, ne pripremaju i

ne obrauju odmah nakon prispea u objekat na kopnu, moraju biti uskladiteni na ledu u
odgovarajuim objektima. Menjanje leda mora se izvoditi onoliko esto koliko je neophodno.
Pakovana svea riba i druge vodene ivotinje moraju se ohladiti do temperature koja je blizu
temperature topljenja leda.
2. Operacije kao to je uklanjanje glave i utrobe mora se sprovoditi higijenski. Tamo gde je
mogue izvaditi utrobu sa tehnikog i komercijalnog gledita, to se mora obaviti to je
mogue pre nakon ulova ili iskrcavanja proizvoda. Proizvodi se moraju detaljno oprati
pijaom vodom ili, na plovilima, istom vodom odmah nakon ovih operacija.
3. Operacije kao to je filetiranje ili seenje moraju se obavljati tako da se izbegne
kontaminacija ili kvarenje fileta i komada. Fileti i komadi ne smeju ostajati na radnim
stolovima due od vremena neophodnog za njihovu obradu. Fileti i komadi moraju se
umotati i, tamo gde je potrebno, upakovati i moraju biti ohlaeni to je mogue pre nakon
njihove obrade.
4. Kontejneri koji se koriste za otpremanje ili skladitenje neupakovane obraene ribe i drugih
vodenih ivotinja, koji se dri na ledu moraju biti takvi da otopljena voda ne ostaje u
kontaktu sa proizvodom.
5. Cele i oiene svee ribe i druge vodene ivotinje mogu se transportovati i skladititi u
ohlaenoj vodi plovilu. Mogu se dalje transportovati u hladnoj vodi nakon iskrcavanja, i
mogu biti transportovani iz objekata akvakulture, dok ne stignu do prvog objekta na kopnu u
kojem se obavlja neka druga aktivnost osim transporta i sortiranja.
B.

ZAHTEVI ZA SMRZNUTE PROIZVODE

Objekti na kopnu u kojima se smrzava riba i druge vodene ivotinje moraju imati opremu koja
zadovoljava uslove navedene za plovila hladnjae u Odeljku VIII, Poglavlju I, Delu I.C, take 1 i
2.
C.

ZAHTEVI ZA MEHANIKO SEPARISANJE (ODVAJANJE) MESA RIBE

Subjekti koji se bave hranom, mehaniki separie meso ribe moraju ispotovati sledee zahteve.
1. Sirovine koje se koriste moraju ispuniti sledee zahteve:
(a) Samo cele ribe i kosti nakon filetiranja mogu da se upotrebe u proizvodnji
mehaniki odvojenog ribljeg mesa;
(b) Sve sirovine moraju biti oiene od utrobe.
2. Proces proizvodnje mora ispuniti sledee zahteve:
------------------EC/853/2004

60

(a) Mehaniko odvajanje se mora izvriti nakon filetiranja, bez nepotrebnog odlaganja.
(b) Ukoliko se koriste cele ribe, moraju se prethodno oistiti od utrobe i oprati.
(c) Nakon proizvodnje, mehaniki odvojeno meso ribe mora biti zamrznuto to je mogue
pre ili ugadjeno u proizvod koji je namenjen zamrzavanju ili obradi radi stabilizacije.
D.

ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA PARAZITE

1. Sledee vrste riba moraju se zamrzavati na temperaturi od najvie -20C u svim delovima
proizvoda za najmanje 24 asa; ovakav tretman mora se primeniti na sirovi proizvod ili na
obraen proizvod:
(a)

riba i druge vodene ivotinje koje e se konzumirati sirove ili skoro

sirove;

(b)

ribe sledeih vrsta, ukoliko su izloene procesu hladnog dimljenja kod koga
umutranja temperatura ribe iznosi najvie 60C:
(i)

haringa;

(ii)

skua;

(iii)

papalina;

(iv) (divlji) losos iz Atlantika i Pacifika;

i
(c) mariniranu i/ili usoljenu ribu, ukoliko je obrada nedovoljna za unitavanje lavri
nematoda.
2. Subjekti koji se bave hranom ne moraju da vre obradu navednu u taki 1 ukoliko:
(a) postoje dostupni epidemioloki podaci koji ukazuju da mesto porekla ulova ne
predstavlja rizik po zdravlje u smislu prisustva parazita;
i
(b) ako nadleni organ to dozvoli.
3. Dokument od proizvoaa, u kom se navodi tip obrade koja je izvrena, mora da prati
proizvod iz take 1 kada se on puta u promet, osim kada se dostavlja krajnjem potroau.
POGLAVLJE IV:
ZAHTEVI ZA PRERADJENU RIBU DRUGE VODENE IVOTINJE

------------------EC/853/2004

61

Subjekti koji se bave hranom koji termiki obradjuju ljuskare i koljke moraju ispotovati
sledee zahteve.
1. Nakon termike obrade mora da usledi brzo hlaenje. Voda koja se koristi za ovu namenu
mora biti pijaa voda, ili, na brodovima, ista voda. Ukoliko se ne koristi nijedan drugi
metod konzervisanja, hlaenje se mora nastaviti sve dok se ne dostigne temperatura koja je
blizu temperature topljenja leda.
2. Odvajanje ljuture ili ljuske mora se sprovoditi higijenski, izbegavajui kontaminaciju
proizvoda. Tamo gde se te operacije rade runo, radnici moraju obratiti posebnu panju da
peru ruke.
3. Nakon skidanja ljuture ili ljuske, termiki obradjeni proizvodi moraju se smesta zamzavati,
ili se ohladiti to je mogue pre na temperaturu navedenu u Poglavlju VII:
POGLAVLJE V:
ZDRAVSTVENI STANDARDI PROIZVODA OD RIBE I DRUGIH VODENIH
IVOTINJA
Da bi se zadovoljili mikrobioloki kriterijumi usvojeni u skladu sa Regulativom (EC) br.
852/2004, subjekti koji se bave hranom moraju obezbediti da, u zavisnosti od prirode proizvoda
ili vrste, proizvodi riba i drugih vodenih ivotinja koji su putena u promet za ishranu ljudi
zadovoljava standarde navedene u ovom Poglavlju.
A.

ORGANOLEPTIKA SVOJSTVA PROIZVODA OD RIBE I DRUGIH

VODENIH IVOTINJA

Subjekti koji se bave hranom moraju izvriti organoleptiki pregled proizvoda od ribe i drugih
vodenih ivotinja. Naroito, ovaj pregled mora da garantuje da riba i druge vodene ivotinje
zadovoljava sve kriterijume o sveini.
B.

HISTAMIN

Subjekti koji se bave hranom moraju se postarati da nema prekoraenja u koliini histamina.
C.

UKUPAN ISPARLJIVI AZOT

Neobraeni proizvodi od ribe i drugih vodenih ivotinja se ne smeju putati u promet ukoliko
hemijska ispitivanja pokau da je dolo do prekoraenja graninih vrednosti u smislu TVB-N ili
TMA-N.
D.

PARAZITI

Subjekti koji se bave hranom moraju obezbediti da se proizvodi od ribe i drugih vodenih
ivotinja podvrgnu vizuelnom pregledu radi otkrivanja okom vidljivih parazita pre putanja u
promet. Oni ne smeju pustiti u promet za ishranu ljudi proizvode od ribe i drugih vodenih
ivotinja koja je oigledno kontaminirana parazitima.
E.

TOKSINI TETNI PO ZDRAVLJE LJUDI

------------------EC/853/2004

62

1. Proizvodi od ribe dobijeni od otrovnih riba iz sledeih porodica ne smeju se stavljati u

promet: Tetraodontidae, Molidae, Diodontidae i Canthigasteridae.
2. Proizvodi riba i drugih vodenih ivotinja koji sadre biotoksine kao to su ciguatoksini ili
toksini koji dovode do paralize miia ne smeju se stavljati u promet. Meutim, proizvodi
dobijeni od koljki i mekuaca, bodljokoaca, plataa i morskih pueva mogu se stavljati u
promet ukoliko su bili proizvedeni u skladu sa Odeljkom VII i ukoliko zadovoljavaju
standarde navedene u Poglavlju V, taka 2 tog Odeljka.
POGLAVLJE VI:
UMOTAVANJE I PAKOVANJE PROIZVODA RIBE I DRUGIH VODENIH IVOTINJA
1. Prijemne posude u kojima stoje svei proizvodi ribe i drugih vodenih ivotinja u ledu, moraju
biti otporni na vodu i obezbediti da otopljena voda ne ostaje u kontaktu sa proizvodima.
2. Zamrznuti blokovi pripremljeni na brodovima moraju biti adekvatno umotani pre
iskrcavanja.
3. Kada se proizvodi riba i drugih vodenih ivotinje umotava na ribarskim brodovima, subjekti
koji se bave hranom moraju obezbediti da materijal u koji se umotavaju:
(a) nije izvor kontaminacije;
(b) bude tako skladiten da ne bude izloen riziku od kontaminacije;
(c) ukoliko je namenjen ponovnoj upotrebi, bude lak za ienje, i tamo gde
potrebno, za dezinfekciju.

je

POGLAVLJE VII:
SKLADITENJE PROIZVODA RIBE I DRUGIH VODENIH IVOTINJA
Subjekti koji se bave hranom, skladiti proizvode ribe i drugih vodenih ivotinja moraju da
obezbede saglasnost sa sledeim zahtevima.
1. Svei proizvode ribe i drugih vodenih ivotinja, otopljeni neobraeni proizvode ribe i drugih
vodenih ivotinja i termiki obradjeni i rashlaeni proizvodi od ljuskara i koljki, moraju se
drati na temperaturi koja je blizu temperature topljenja leda.
2. Zamrznuti proizvodi ribe i drugih vodenih ivotinja moraju se drati na temperaturi od
najvie -18C i svim delovima proizvoda; meutim,
3. Proizvode ribe i drugih vodenih ivotinja koji se odravaju ivi moraju se drati na takvoj
temperaturi i na takav nain da ne utiu nepovoljno na bezbednost hrane ili vitalnost ribe.
POGLAVLJE VIII:
TRANSPORT PROIZVODA RIBE I DRUGIH VODENIH IVOTINJA
------------------EC/853/2004

63

Subjekti koji se bave hranom, obavlja transport proizvoda ribe i drugih vodenih ivotinja moraju
obezbediti sledee zahteve.
1. Tokom transporta, proizvoda ribe i drugih vodenih ivotinja mora se odravati na odreenoj
temperaturi. Naime:
(a) Svei proizvode ribe i drugih vodenih ivotinja, otopljeni neobraeni proizvode ribe i
drugih vodenih ivotinja i termiki obradjeni i rashlaeni proizvodi od ljuskara i koljki,
moraju se drati na temperaturi koja je blizu temperature topljenja leda.
(b) Zamrznuti proizvodi ribe i drugih vodenih ivotinja sa izuzetkom ribe zamrznute u
slanom rastvoru namenjene proizvodnji konzervirane hrane, mora se odravati u toku
transporta na ravnomernoj temperaturi od najvie -18C u svim delovima proizvoda, sa
moguim kratkim intervalima skoka temperature od najvie 3C.
2. Subjekti koji se bave hranom ne moraju da se pridravaju take 1(b) kada se zamrznut
proizvod od ribe i drugih vodenih ivotinja transportuje iz hladnjae za skladitenje do
odobrenog objekta u kojme se po prispeu otapa za potrebe pripreme i /ili obrade, ukoliko je
put kratak i to dozvoli nadleni organ.
3. Ukoliko se proizvod od ribe i drugih vodenih ivotinja dri na ledu, otopljena voda ne sme
ostajati u kontaktu sa proizvodom.
4. Proizvod od riba i druge vodene ivotinje koji se stavljaju u promet ivi moraju se
transportovati tako da to ne utie nepovoljno na bezbednost hrane ili na njihovu vitalnost.

ODELJAK IX:
SIROVO MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA
POGLAVLJE I:
SIROVO MLEKO PRIMARNA PROIZVODNJA
Subjekti koji se bave hranom, proizvode ili, zavisno od sluaja, prikupljaju sirovo mleko moraju
da obezbede da ispunjavaju zahteve definisanim u ovom poglavlju.
I ZDRAVSTVENI USLOVI ZA PROIZVODNJU SIROVOG MLEKA
1. Sirovo mleko mora da potie od ivotinja:
(a) koje ne pokazuju bilo kakve simptome infektivnih bolesti prenosivih na ljude putem mleka;
(b) koje su dobrog opteg zdravstvenog stanja, bez znakova bolesti koja moe da dovede do
kontaminacije mleka, i naroito, koje ne boluju od nekih infekcija genitalnog trakta sa
iscetkom, enteritisa sa dijareom i temperaturom, ili prepoznatljive upale vimena;
------------------EC/853/2004

64

(c) koje nemaju nikakvu ranu na vimenu koja bi mogla da ima uticaj na mleko;
(d) koje nisu primale nikakve neodobrenu supstance ili proizvode i nisu bile podvrgnute
protivzakonitom tretmanu u smislu Direktive 96/23/EC;
i
(e) kod kojih se, kada su primale odobrene proizvode ili supstance, potovao period karence
propisan za ove proizvode ili supstance.
2.

(a) Naroito, to se tie bruceloze, sirovo mleko mora da potie od:

(i) krava i bivolica koji pripadaju stadu u kom, u smislu Direktive 64/432/EEC ( 1), nema
ili zvanino nema bruceloze;
(ii)

ovaca i koza koje pripadaju gazdinstvu/imanju/farmi, koje nema ili zvanino

nema brucelozu u smislu Direktive 91/68/EEC (2);

ili
(iii)

enki drugih vrsta, kod vrsta osetljivih na brucelozu, koje pripadaju stadima
koja su redovno kontrolisana na ovu bolest, prema planu kontrole koji je nadleni
organ odobrio.

(b) to se tie tuberkoloze, sirovo mleko mora da potie od:

(i)

krava ili bivolica koji pripadaju stadu koje, u smislu Direktive 64/432/EEC,
zvanino nema tuberkolozu;
ili

(ii)

enki drugih vrsta, kod vrsta osetljivih na tuberkulozu, koje pripadaju stadima
koja se redovno kontroliu na ovu bolest prema planu kontrole koji je nadleni
organ odobrio.

(c) Ako se koze dre zajedno sa kravama, takve koze moraju da se pregledaju i testiraju na
tuberkulozu.
3.

Meutim, sirovo mleko ivotinja koje ne zadovoljavaju uslove iz take 2

moe se koristiti uz odobrenje nadlenih organa i to:
(a) kod krava ili bivolica koje ne reaguju pozitivno na test na tuberkolozu ili

brucelozu, niti

1 1

( ) Direktiva Saveta 64/432/EEC od 26. juna 1964.g. o zdravstvenim problemima ivotinja koja utie na trgovinu
stokom i svinjama unutar Zajednice (Sl. List 121, 29.7.1964, str. 1977/64). Direktiva je kako je poslednji put
dopunjena 2003. Aktom o pristupanju.
(2) Direktiva Saveta 91/68/EEC od 28. januara 1991. o zdravstvenom stanju ivotinja kojom se regulie trgovina
ovcama i kozama unutar Zajednice (Sl. list L 46, 19.2.1991., str. 19). Direktiva kako je poslednji put dopunjena
Regulativom (EC) broj 806/2003 (Sl. list L 122, 16.5.2003., str.1).
------------------EC/853/2004

65

pokazuju simptome ovih bolesti, posle takve termike obrade, da je test na fosfatazu
negativan;
(b) kod ovaca i koza koje ne reaguju pozitivno na test na brucelozu, ili koje su vakcinisane
protiv bruceloze u okviru odobrenog programa za iskorenjivanje, i koje ne pokazuju
simptome ove bolesti:
(i)

za

proizvodnju

sira

sa

periodom

zrenja

od

barem

dva

meseca;
ili

(ii)

poto je podvrgnuto takvom stepenu termike obrade radida je test na

fosfatazu negativan;
i

(c) kod enki drugih vrsta koje ne reaguju pozitivno na test na tuberkolozu ili brucelozu, niti
pokazuju simptome ovih bolesti, ali pripadaju stadu gde je otkrivena bruceloza ili
tuberkuloza nakon pregleda pomenutih u taki 2 (a) (iii) ili 2 (b) (ii), ukoliko je obraeno
kako bi se obezbedila ispravnost.
4. Sirovo mleko od bilo koje ivotinje koja ne ispunjava uslove iz take 1 do 3 naroito, od
bilo koje ivotinje koja pozitivno reaguje na profilaktike testove za tuberkulozu ili
bruceloze kao to je definisano u Direktivi 64/432/EEC i Direktivi 91/68/EEC ne sme se
koristiti za ishranu ljudski.
5. Izolacija ivotinja koje su zaraene, ili se sumnja da su zaraene, jednom od bolesti iz take 1
ili 2 mora da bude efikasna da bi se izbegli negativni uticaji na mleko drugih ivotinja.

II HIGIJENA NA GAZDINSTVIMA/IMANJIMA/FARMAMA
ZA PROIZVODNJU MLEKA
A.

Zhtevi za prostorije i opremu

1. Oprema za muu i prostorije gde se skladiti, rukuje ili hladi mleko moraju da budu tako
smetene i izgraene da se smanjuje rizik od kontaminacije mleka.
2. Prostorije za skladitenje mleka moraju biti zatiene od insekata, odgovarajue odvojene od
prostorija gde su smetene ivotinje i, gde je to potrebno, da se zadovoljave uslovi definisani
u delu B, imati odgovarajuu opremu za hladjenje.
3. Povrine opreme koja e doi u kontakt sa mlekom (pribor, posude, rezervoari itd. za muu,
sakupljanje ili transport) moraju da budu jednostavne za ienje i, gde je to potrebno,
dezinfekciju i odravane u dobrom stanju. Ovo zahteva upotrebu glatkih, materijala koji se
lako peru i nisu toksini.
------------------EC/853/2004

66

4. Nakon upotrebe, takve povrine se moraju oistiti i, gde je to potrebno, dezinfikovati. Posle
svakog transporta, ili posle veeg broja transporta kada je vremenski period izmeu istovara i
sledeeg utovara veoma kratak, ali u svim sluajevima barem jednom dnevno, posude i
rezervoari upotrebljeni za transport sirovog mleka sa moraju oistiti i dezinfikovati na
odgovarajui nain pre ponovne upotrebe.
B. Higijena tokom mue, sakupljanja i transporta
1. Mua mora da se sprovodi na higijenski nain, obezbedjujui naroito:
(a) da su, pre mue, bradavice, vime i okolni delovi isti;
(b) da se mleko svake ivotinje pregleda, organoleptike i fizikohemijske promene
od strane muzaa, ili metodom sa kojom se postiu slini rezultati i da mleko sa takvim
promenama ne bude upotrebljeno za ishranu ljudi;
(c) da mleko od ivotinja koje pokazuju kliniku sliku bolesti vimena ne bude upotrebljeno
za ishranu ljudi nego na drugi nain u skladu sa instrukcijama veterinara;
(d) identifikaciji ivotinja podvrgnutim leenju, kojim mogu da se prenesu ostaci (rezidue) u
mleko, i da mleko dobijeno od takvih ivotinja se ne koriste za ishranu ljudi pre isteka
perioda karence;
i
(e) da su kupke ili sprejevi za vime upotrebljeni samo ukoliko su ih nadleni organi
odobrili i to na nain koji ne stvara neprihvatljive nivoe taloga u mleku.
2.

Odmah nakon mue, mleko mora da se uva na istom mestu tako konstruisanom i
opremljenom da se izbegne kontaminacija. Mora se odmah ohladiti do 8C u sluaju
dnevnog sakupljanja, ili najvie do 6C ukoliko sakupljanje nije dnevno.

3. Tokom transporta mora se odravati hladni lanac i, prilikom prijema u objekat odredita,
temperatura mleka ne sme da bude via od 10 C.
4. Subjekti koji se bave hranom ne moraju ispuniti zahteve za temperaturama definisanim u
takama 2 i 3, ako mleko zadovoljava kriterijume predviene u delu III i ukoliko:
(a) je mleko obraeno u roku od dva sata od mue;
ili
(b) je potrebna via temperatura iz tehnolokih razloga vezanih za proizvodnju
mlenih proizvoda i ako je to odobrio nadleni organ.

------------------EC/853/2004

67

C. Higijena radnika
1. Lica koja vre muu i/ili rukuju sirovim mlekom moraju da nose odgovarajuu istu odeu.
2. Lica koja vre muu moraju da odravaju visok stepen line higijene. Odgovarajue
prostorije i oprema moraju da se nalaze blizu mesta mue da bi licima koja vre muu i
rukuju mlekom omoguilo da peru podlaktice i ake.
III

KRITERIJUMI ZA SIROVO MLEKO

1. Sledei kriterijumi za sirovo mleko vae do uspostavljanja standarda u kontekstu

posebnih zakona o kvalitetu mleka i mlenih proizvoda.

nekih

2. Reprezentativan broj nasumice uzetih uzoraka sirovog mleka sakupljenog sa

gazdinstava/imanjima/farmama za proizvodnju mleka mora se ispitati kako si se ustanovilo
da li su u skladu sa takama 3 i 4.
Provere se mogu izvesti od strane, ili u ime:
(a) subjekta koji se bave hranom koji proizvode mleko;
(b) subjekta koji se bave hranom koji sakupljaju ili obrauju mleko;
(c) grupe subjekata koji se bave hranom;
ili
(d) u kontekstu dravne/nacionalne ili regionalne eme kontrole.
3. (a) Subjekti koji se bave hranom moraju da iniciraju procedure da bi osigurali
sirovo mleko zadovoljava sledee kriterijume:

da

(i) za sirovo kravlje mleko:

Ukupan broj na 30 C (po ml)
Broj somatskih elija (po ml)

100 000 (*)

400 000 (**)

(*) Promenljiva geometrijska sredina u toku dvomesenog perioda, sa najmanje dva uzorka meseno.
(**) Promenljiva geometrijska sredina u toku tromesenog perioda, sa najmanje jednim uzorkom meseno, ukoliko,
nadleni organ ne odredi neku drugu metodologiju da bi se uzele u obzir sezonske varijacije u proizvodnim nivoima.

(ii) za sirovo mleko od drugih vrsta:

Ukupan broj na 30 C (po ml)

1 500 000 (*)

(*) Promenljiva geometrijska sredina u toku dvomesenog perioda, sa najmanje dva uzorka meseno.

(b) Meutim, ukoliko je sirovo mleko druge vrste, osim kravljeg, namenjeno za proizvodnju
proizvoda od sirovog mleka, procesom koji ne obuhvata nikakvu termiku obradu, subjekti

------------------EC/853/2004

68

koji se bave hranom moraju da preuzmu korake da bi osigurali da upotrebljeno mleko

zadovoljava sledee kriterijume:
Ukupan broj mikroorganizama na 30 C (po
ml)

500 000 (*)

(*) Promenljiva geometrijska sredina u toku dvomesenog perioda, sa najmanje dva uzorka meseno.

4. Ne iskljuujui Direktivu 96/23/EC, subjekti koji se bave hranom moraju da iniciraju

procedure da bi se pobrinuli da sirovo mleko ne bude stavljeno u promet ukoliko:
(a) sadri rezidualne antibiotike u koliini koja, to se tie bilo koje supstance pomenute u
Aneksu I i III Regulative (EEC) pod brojem 2377/90 (1), prelazi nivoe odobrene tom
Regulativom;
ili
(b) ukupna koliina rezidualnih antibiotskih supstanci prelazi maksimalno dozvoljenu
vrednost.
2. Kada sirovo mleko nije u skladu sa takom 3 ili 4, subjekat koji se bavi hranom mora da
informie nadlene organe i da preduzme mere da bi popravio stanje.

POGLAVLJE II:
ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA PROIZVODE OD MLEKA
I

ZAHTEVI ZA TEMPERATURE

1. Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da mleko, prilikom prijema u objekat za
preradu, bude brzo rashlaeno na najvie 6C i odravano na toj temperaturi do prerade.
2. Meutim, subjekti koji se bave hranom mogu drati mleko na vioj temperaturi
ukoliko:
(a) prerada pone odmah posle mue, ili u roku od etiri sata od prijema u
objektu za preradu;
ili
(b) nadleni organ odobri viu temperaturu iz tehnolokih razloga to se tie
proizvodnje odreenih mlenih proizvoda.
II

ZAHTEVI ZA TERMIKU OBRADU

Regulativa saveta (EEC) broj 2377/90 od 26. juna 1990. koja definie proceduru Zajednice za uspostavljanje
maksimalna dozvoljena koliina ostataka veterinarskih medicinskih proizvoda kod prehrambenih proizvoda
ivotinjskog porekla (Sl. list L 224, 18.8.1990., str.1). Regulativa kako je prethodno dopunjena Regulativom Odbora
(EC) broj 546/2004 (Sl. list L 87, 25.3.2004., str. 13).
------------------EC/853/2004

69

1. Kada su sirovo mleko ili mleni proizvodi podvrgnuti termikoj obradi, subjekat koji se bavi
hranom mora da se obezbedi da ovo zadovoljava zahteve Regulative (EC) br. 852/2004,
Aneks II, Poglavlje XI.
2. Kada razmatra da li da podvrgne mleko termikoj obradi, subjekat koji se bavi hranom mora
da:
(a) uzme u obzir procedure razvijene u skladu sa naelima analize rizika i kritine
kontrolne take (HACCP) shodno Regulativi broj 854/2004;
i
(b) da se uskladi sa zahtevima koje nadleni organ moe da nametnu u ovom
pogledu kada registruje objekat ili vre provere u skladu sa Regulativom (EC)
broj 854/2004.
III

KRITERIJUMI ZA SIROVO KRAVLJE MLEKO

1. Subjekti koji se bave hranom koji proizvode proizvode od mleka moraju da iniciraju
procedure da osiguraju da, odmah posle obrade:
(a) sirovo kravlje mleko koje se koristi za izradu proizvoda od mleka ima ukupan broj na 30
C manji od 300 000 po ml;
i
(b) obraeno kravlje mleko koje e se koristiti za izradu proizvoda od mleka ima
ukupan broj na 30 C manji od 100 000 po ml.
2. Kada mleko ne zadovoljava kriterijume definisane u taki 1, subjekat koji se bavi hranom
mora da informie nadleni organ i preduzme mere da bi popravio stanje.
POGLAVLJE III:
OMOT I PAKOVANJE
Hermetiko zatvaranje pojedinanih pakovanja mora se sprovesti odmah posle punjenja u
objektu gde je izvrena poslednja termika obrada mlenih proizvoda u tenom, korienjem
naprava za zatvaranje, ime se spreava kontaminacija. Sistem za zatvaranje mora da bude tako
dizajniran da, posle otvaranja, ostaje jasan i lako proverljiv dokaz otvaranja.
POGLAVLJE IV:
OZNAAVANJE
1. Pored zahteva Direktive 20001/13/EC, osim u sluajevima predvienim u lanu 13 (4) i (5)
te Direktive, oznaka mora jasno da pokazuje:
(a) za sirovo mleko namenjeno za ishranu ljudi, natpis "sirovo mleko";
------------------EC/853/2004

70

(b) za proizvode proizvedenih sa sirovim mlekom, iji proizvodni proces ne ukljuuje

termiku obradu ili fiziku ili hemijsku obradu, natpis "napravljeno sa sirovim mlekom".
2. Zahtevi iz take 1 primenjuju se na proizvode namenjene maloprodaji. Oznaavanje znai
svako pakovanje, dokument, obavetenje, etiketu, prsten ili kragnu koja ide uz ili se odnosi
na te proizvode.
POGLAVLJE V:
IDENTIFIKACIJSKA OZNAKA
Izuzeem od zahteva Aneksa II, Odeljak I:
1. umesto da navodi broj pod kojim je registrovan objekat, identifikacijska oznaka moe da
sadri obavetenje u smislu toga gde se na omotu ili pakovanju se nalazi naveden broj pod
kojim je objekat registrovan;
2. kod boca za viekratnu upotrebu, indentifikaciona oznaka moe da oznaava samo inicijale
zemlje isporuioca i broj pod kojim je objekat registrovan.
ODELJAK X:
JAJA I PROIZVODI OD JAJA
POGLAVLJE I:
JAJA
1. U prostorijama proizvodjaa, i do prodaje potroau, jaja moraju ostati ista, suva, bez
stranog mirisa, dobro zatiena od udara i van uticaja suneve svetlosti.
2. Jaja se moraju skladititi i transportovati, po mogunosti pri konstantnoj temperaturi, koja
najvie odgovara da bi se obezbedila optimalna ouvanost
njihovih higijenskih osobina.
3. Jaja moraju da se dostave potroau najkasnije 21 dan od izleganja.
POGLAVLJE II:
PROIZVODI OD JAJA
I

ZAHTEVI ZA ZA OBJEKTE

Subjekti koji se brinu o hrani moraju da obezbede da objekti za proizvodnju proizvoda od

jaja budu tako izgraeni, rasporeeni i opremljeni da obezbede odvajanje sledeih operacija:
1.

pranje,

suenje

dezinfekciju

prljavih

jaja,

tamo

gde

se

to

radi;

2. lomljenje jaja, sakupljanje njihove sadrine i otklanjanje delova ljusaka i

------------------EC/853/2004

71

membrana;
i
3. drugih operacija od onih u takama 1 i 2.
II

SIROVINE ZA IZRADU PROIZVODA OD JAJA

Subjekti koji se bave hranom moraju da se obezbede da sirovine koje se koriste za

proizvodnju proizvoda od jaja zadovoljavaju sledee uslove.
1. Ljuske jaja koje se upotrebljavaju za izradu proizvoda od jaja moraju da budu potpuno
razvijene i da nemaju nikakve pukotine. Meutim, napukla jaja se mogu koristiti za
proizvodnju proizvoda od jaja ukoliko ih objekat za proizvodnju ili centar za pakovanje
direktno dostavi objektu za preradu, gde se ona moraju razbiti to je pre mogue.
2. Tena jaja dobijena u objektu odobrenom u tu svrhu mogu se koristiti kao sirovina. Tena
jaja moraju da se dobiju u skladu sa uslovima u takama 1, 2, 3,
4 i 7 dela III.
III

POSEBNI HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA IZRADU PROIZVODA OD JAJA

Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da se sve operacije sprovode na nain
kojim e se izbei kontaminacija tokom proizvodnje, rukovanja i skladitenja proizvoda od
jaja, naroito putem ispunjavanjem sledeim zahtevima.
1. Jaja se ne smeju razbijati ukoliko nisu ista i suva.
2. Jaja se moraju razbiti na nain koji svodi konatminaciju na najmanju moguu meru, naroito
obezbeivanjem odgovarajue odvojenosti od drugih operacija. Napukla jaja se moraju
prerdaiti to je pre mogue.
3. Sa jajima koja ne potiu od kokoaka, uraka ili od biserki mora se odvojeno rukovati i
moraju da budu preradjena odvojeno. Sva oprema mora da se oisti i dezinfikuje pre nego to
se pone sa preradom kokoijih, ureih jaja i jaja biserke.
4. Sadraj jaja se ne smeju dobitijati centrifugiranjem ili drobljenjem, niti se centrifugiranje sme
koristiti za dobijanje ostatka belanca iz praznih ljuski za ishranu ljudi.
5. Nakon lomljenja, svaki deo jajeta mora da se preradi to je pre mogue da bi se eliminisale
mikrobioloke opasnosti ili da bi se one smanjile na prihvatljiv nivo. Partija koja je
nedovoljno obraena moe odmah da se podvrgne ponovnoj preradi u istom objektu, ukoliko
ih ovakva prerada ini pogodnim za ishranu ljudi. Ako se smatra da je partija neponepodobna
za ishranu ljudi, ona se mora denaturisati tako da se ne moe koristiti za ishranu ljudi.
6. Belancima namenjenim proizvodnji suvog ili kristalisanog albumina, koji e biti podvrgnut
termikoj obradi, nije potrebna obrada.
7. Ako se prerada ne sprovede odmah posle razbijanja, tena jaja se moraju skladititi ili
zamrznuti pri temperaturi do 4C. Period skladitenja, pre prerade, pri 4C ne sme prelaziti
------------------EC/853/2004

72

48 sati. Meutim, ovi zahtevi se ne primenjuju za proizvode koji treba da se odeere,

ukoliko se proces odeeravanja sprovodi to pre mogue.
8. Proizvodi koji nisu tako stabilizovani da se mogu uvati na sobnoj temperaturi moraju se
ohladiti na najvie 4C. Proizvodi namenjeni za zamrzavanje se moraju zamrznuti odmah
posle prerade.
IV

ANALITIKI ZAHTEVI

1. Koncentracija 3-OH-buterne kiseline ne sme da pree 10 mg/kg u suvoj materiji kod

nemodifikovanog proizvoda od jaja.
2. Sadraj mlene kiseline sirovine za proizvodnju proizvoda od jaja ne sme da predje 1 g/kg
suve materije. Meutim, za fermentisane proizvode, vrednost mora biti ona koja je
registrovana pre procesa fermentacije.
3. Koliina ostataka od ljusaka, membrana jaja i drugih delova u obraenom proizvodu od jaja
ne sme da prelazi 100 mg/kg proizvoda od jaja.
V

OZNAAVANJE I STAVLJANJE OZNAKE ZA INDENTIFIKACIJU

1. Pored optih zahteva za stavljanje oznake za indentifikaciju definisanih u Aneksu II, Odeljak
1, isporuilac proizvoda od jaja, koji nisu namenjene za maloprodaju ve kao sirovine za
proizvodnju drugog proizvoda, moraju da imaju oznaku sa navedenom temperaturom na
kojoj se proizvod od jaja uva i garantovanim periodom tokom kojeg se on moe odrati.
2. Kod tenih jaja, oznaka pomenuta u taki 1 mora takoe da nosi natpis: "nepasterizovani
proizvodi od jaja za obradu na mestu odredita" sa naznaenim datumom i asom
razbijanja.
ODELJAK XI:
ABLJI BATACI I PUEVI
Subjekti koji se bave hranom, pripremom abljih bataka i pueve za ishranu ljudi moraju da
se ispotuju sledee zahteve.
1. abe i puevi moraju da se ubiju u objektima koji gradjevinski, po rasporedu zgrada i koji su
opremljenim za tu namenu.
2. Objekti u kojima se proizvode ablji bataci moraju da imaju prostoriju za skladitenje i
pranje ivih aba, i njihovo klanje i iskrvarenje. Ova prostorija mora da bude fiziki
odvojena od prostorije za preradu.
3. abe i puevi koji umru na neki drugi nain osim ubijanja u objektu ne smeju da se
preradjuju za ishranu ljudi.
4. abe i puevi moraju biti podvrgnuti organoleptikom pregledu uzimanjem uzoraka. Ako
ovaj pregled pokae da oni mogu predstavljaju neki rizik, oni se ne smeju koristiti za ishranu
ljudi.
------------------EC/853/2004

73

5. Odmah posle obrade, ablji bataci se moraju potpuno oprati pod mlazom tekue pijae vode i
odmah ohladiti na temperaturu koja je blizu temperaturi topljenja leda, bilo da su zamrznuti
ili obraeni.
6. Posle ubijanja, hepato-pankreas pua moraju biti, ukoliko predstavljaju rizik, odstranjeni i ne
smeju se upotrebiti za ishranu ljudi.
ODELJAK XII:
TOPLJENE IVOTINJSKE MASTI I VARCI
POGLAVLJE I:
ZAHTEVI ZA OBJEKTE U KOJIMA SE SAKUPLJAJU ILI OBRAUJU SIROVINE
Subjekti koji se bave hranom moraju da obezbede da objekti u kojima se sakupljaju ili obrauju
sirovine za proizvodnju topljene ivotinjske masti i varci zadovoljavaju sledee uslove.
1. Centri za sakupljanje sirovina i dalji transport do objekata za preradu moraju biti
opremljeni prostorijama za skladitenje sirovina na temperaturi ne vioj od 7C.
2. Svaki objekat za obradu mora da ima:
(a) prostoriju za hladjenje;
(b) prostoriju za otpremnu, osim ukoliko se iz objekta ne otprema topljena
ivotinjska mast samo u cisternama;
i
(c) ukoliko je potrebno, odgovarajuu opremu za pripremu proizvoda koji se
sastoje od topljene ivotinjske masti izmeane sa drugim prehrambenim
proizvodima i/ ili zainima.
3. Meutim, prostorije za hladjenje koje se zahtevaju u taki 1 i 2 (a) nisu neophodne
ukoliko je nabavka sirovina tako organizovana da se nikada ne obavlja njihovo
skladitenje ili transport bez aktivnog hlaenja, sem kako je odobreno u poglavlju II,
taka 1 (d).
POGLAVLJE II:
HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA PRIPREMANJE TOPLJENE IVOTINJSKE MASTI I
VARAKA
Subjekti koji se bave hranom, rade topljene ivotinjske masti i varaka moraju da se ispune
sledee zahteve.
1. Sirovine moraju da:
(a)
------------------EC/853/2004

potiu od ivotinja zaklanih u klanici, i koje su nakon ante- i post74

mortem inspekcijskog pregleda proglaene ispravnim za ishranu ljudi;

(b)

se sastoje od adipoznog tkiva ili kostiju, iz kojih su u prihvatljivoj meri

uklonjeni krv i neitoe;

(c)

potiu iz objekata registrovanih ili odobrenih shodno Regulativi (EC)

broj 852/2003 ili u skladu sa ovom Regulativom;
i

(d)

budu transportovane, i skladitene do topljenja, u higijenskim uslovima i

pri unutranjoj temperaturi od najvie 7 C. Meutim, sirovine mogu biti
skladitene i transportovane bez aktivnog hlaenja ukoliko se tope u roku od 12
sati nakon datuma nabavke.

2. Tokom topljenja zabranjena je upotreba rastvaraa.

3. Kada mast za rafinisanje zadovoljava standarde definisane u taki 4, topljena ivotinjska
mast pripremljena u skladu sa takama 1 i 2 moe biti rafinisana u
istom objektu ili u
drugom objektu sa ciljem da se poboljaju fiziki i hemijski kvalitet.

4. Topljena ivotinjska mast, u zavisnosti od tipa, mora da zadovoljava sledee standarde:

Preivari
Jestivi loj

Svinje
Loj

Premier Drugo
za
Jus()
rafinisanje
FFA (m/m%
oleinska
kiselina)
maksimum
Peroksid
maksimalni
Ukupne
nerastvorive
neistoe
------------------EC/853/2004

0,75

1,25

3,0

Jestiva mast
salo(2)
drugo

0,75

1,25

Salo i
druga
mast
za rafinisanje
2,0

4meq/kg 4meq/kg 6meq/kg

4meq/kg 4meq/kg 6meq/kg

Maksimum 0,15%

Maksimum 0,5 %

Druga ivotinjska
Mast
Jestiva
Za
rafinisanje
1,25

3,0

4meq/kd

10 meq/kg

75

Miris, ukus, Normalni

boja
(1) Topljena ivotinjska mast dobijena topljenjem svee masti na niskoj temperaturi, sa srca,
posteljice, bubrega i mezenterija goveda i mast iz prostorija za rasecanje.
(2) Topljena mast dobijena od adipoznog tkiva svinja.

5. varci namenjeni za ishranu ljudi moraju se skladititi u skladu sa sledeim temperaturnim

uslovima.
(a) Kada se varci tope na temperaturi ne vioj od 70C, moraju se skladititi:
(i) na temperaturi ne vioj od 7C tokom perioda ne dueg od 24 asa;
ili
(ii) na temperaturi ne vioj od 18C.
(b) Kada su varci topljeni na temperaturi vioj od 70C i imaju sadraj vlage
od 10% (m/m) ili vie, moraju se skladititi:
(i)

na temperaturi ne vioj od 7C, tokom perioda ne dueg od 48 asova ili

prema odnosu temperature i vremena koji ima isti efekat;
ili

(ii)

na temperaturi ne vioj od 18 C.

(c)

Kada se varci tope na temperaturi vioj od 70C i imaju sadraj vlage

manji od 10% (m/m) ne postoje posebni zahtevi.
ODELJAK XIII:
OBRAENI ELUCI, BEIKE I CREVA

Subjekti koji se bave hranom, obrauju eluce, beike i creva moraju da se ispune sledee
zahteve.
1. ivotinjska creva, beike i stomaci se mogu staviti u promet samo ukoliko:
(a) oni potiu od ivotinja koje su zaklane u klanici, za koje je ustanovljeno da su
ispravne za ishranu ljudi posle ante- i post-mortem inspekcijskog pregleda;
(b) su soljeni, termiki obraeni ili sueni;
i
(c) posle obrade pomenute u (b), su preduzete efikasne mere za spreavanje ponovne
kontaminacije.
------------------EC/853/2004

76

2. Obraeni eluci, beike i creva koji se ne mogu uvati na sobnoj temperaturi moraju se
skladititi ohlaeni, koristei prostorije za tu namenu do njihovog otpremanja. Naroito
proizvodi koji nisu soljeni ili sueni se moraju uvati na temperaturi ne vioj od 3C.
ODELJAK XIV:
ELATIN
1. Subjekti koji se bave hranom, proizvode elatin moraju da se obezbede usaglaenost sa
zahtevima ovog odeljka.
2. Za potrebe ovog odeljka "tavljenje" znai otvrdnjavanje koe uz upotrebu biljnih agensa za
tavljenje, soli hroma ili drugih supstanci kao to su soli aluminijuma, soli gvoa, soli
silicijuma, aldehidi i hinoni, ili drugih sintetikih agensa za tavljenje.
POGLAVLJE I:
ZAHTEVI ZA SIROVINE
1. Za proizvodnju elatina namenjenog za upotrebu u hrani, mogu se koristiti sledee sirovine:
(a)

kosti;

(b)

koe uzgajanih preivara;

(c)

svinjske koe;

(d)

koa ivnine;

(e)

tetive i ile;

(f)

koe lovne divljai;

i

(g)

riblja koa i kosti.

2. Korienje koa je zabranjeno ukoliko su one bile podvrgnute nekom procesu tavljenja, bez
obzira na to da li je ovaj proces okonan.
3. Sirovine nabrojane u taki 1 od (a) do (e) moraju da potiu od ivotinja koje su zaklane u
klanicama i za koje je ustanovljeno da su ispravne za ishranu ljudi posle ante-mortem i
post-mortem inspekcijskog pregleda ili, koe divljai, za koje je ustanovljeno da su ispravne
za ishranu ljudi.
4. Sirovine moraju da dolaze iz objekata registrovanih ili odobrenih shodno Regulativi (EC)
broj 852/2004 ili u skladu sa ovom Regulativom.

------------------EC/853/2004

77

5. Centri za prikupljanje i tavionice mogu takoe da isporuuju sirovine za proizvodnju

elatina namenjenog za ishranu ljudi ukoliko im nadleni organi posebno da odobrenje u tu
svrhu i ukoliko oni ispunjavaju sledee zahteve.
(a) Oni moraju da imaju prostorije za skladitenje sa vrstim podovima i glatkim
zidovima koji se mogu lako istiti i dezinifikovati i, tamo gde je potrebno, prostorije za
hladjenje.
(b) Prostorije za skladitenje moraju se odravati zadovoljavajue isto i tehniki
ispravnom stanju, tako da oni ne predstavljaju izvor kontaminacije sirovina.
(c) Ukoliko se sirovina, koja nije u skladu sa ovim poglavljem, skladiti i/ili
obrauje u ovim prostorijama, ona mora biti odvojena od sirovine koja je u skladu sa
ovim poglavljem tokom perioda prijema, skladitenja, prerade i otpremanja.
POGLAVLJE II:
TRANSPORT I SKLADITENJE SIROVINA
1. Umesto identifikacijske oznake predviene u Aneksu II, Odeljak I, dokument u kojem se
navodi objekat iz koga potie proizvod i koji sadri podatke koji su navedene u dodatku ovog
Aneksa, mora da prati sirovinu tokom transporta, prilikom isporuke u centar za prikupljanje
ili tavionicu i isporuke u objekat za preradu elatina.
2. Sirovine moraju da se transportuju i skladite ohlaene ili zamrznute osim ukoliko se ne
prerade u roku od 24 asa od njihove otpreme. Meutim, odmaene i suene kosti ili osein,
soljene, suene i kreom obraene koe velikih ivotinja, i male i velike koe tretirane bazom
ili kiselinom mogu se transportovati i skladititi na sobnoj temperaturi.
POGLAVLJE III:
USLOVI ZA IZRADU ELATINA
1. Proizvodnja elatina mora da garantuje da:
(a)

sve kosti preivara koji potie od ivotinja roenih, odgajanih ili

zaklanih u zemljama ili regionima koji imaju mali procenat sluajeva BSE u
skladu sa zakonodavstvom Zajednice mora da se podvrgne procesu kojim se
obezbeuje da sav kotani materijal bude fino izdrobljen i odmaen toplom
vodom i tretiran razreenom hlorovodoninom kiselinom (minimalne
koncentracije 4 % i pH 1,5) tokom perioda od najmanje dva dana, iza kojeg
sledi alkalna obrada rastvorom zasienog krea (pH 12,5) tokom perioda od
najmanje 20 dana, nakon ega sledi procedura sterilizacije na 138 do 140C u
trajanju od etiri sekunde ili nekim drugim odobrenim odgovarajuim procesom;
i

(b)

------------------EC/853/2004

druge sirovine budu podvrgnute obradi bazom ili kiselinom, nakon ega sledi
jedno ili vie ispiranja. Nakon toga se mora prilagoditi pH.
elatin mora da se ekstrahuje jednim ili veim brojem uzastupnih termikih
obrada, nakon ega sledi proiavanje pomou filtriranja i sterilizacije.
78

2. Ukoliko subjekat koji se bavi hranom, proizvodi elatin ispunjava zahteve vezane za elatin
za ishranu ljudi, za sav elatina koji on proizvodi, on moe u istom objektu da proizvodi i
skladiti elatin koji nije namenjen za ishranu ljudi.
POGLAVLJE IV:
ZAHTEVI ZA GOTOVE PROIZVODE
Subjekat koji se bavi hranom mora da se obezbedi da su u elatinu ispotovane granine
vrednosti ostataka (rezidua) prikazane u sledeoj tabeli.
Ostaci (rezidue)

Granina vrednost

As
Pb
Cd
Hg
Cr
Cu
Zn
SO2 (Reith Williams)
H2O2 (Evropska farmakopeja iz 1986
(V2O2))

1 ppm
5 pmm
0,5 ppm
0,15 ppm
10 ppm
30 ppm
50 ppm
50 ppm
10 ppm

ODELJAK XV:
KOLAGEN
1. Subjekti koji se bave hranom, proizvode kolagen moraju da se povinuju zahtevima ovog
Odeljka.
2. Za potrebe ovog Odeljka, "tavljenje" znai otvrdnjavanje koa velikih ivotinja, upotrebom
biljnih agenasa za tavljenje, soli hroma ili drugih supstanci kao to su soli aluminijuma, soli
gvoa, soli silicijuma, aldehidi i hinoni, ili drugih sintetikih agensa za tavljenje.
ODELJAK I:
ZAHTEVI ZA SIROVINE
1. Za proizvodnju kolagena namenjenog za upotrebu u hrani, sledee sirovine se mogu koristiti:
(a)

velike i male koe uzgajanih preivara;

(b)

koe i kosti svinja;

(c)

koa i kosti ivine;

------------------EC/853/2004

79

(d)
(e)

tetive;
koe divljai;
i

(f)

koa i kosti riba.

2. Upotreba koa je zabranjena ukoliko su one bile podvrgnute nekom procesu tavljenja, bez
obzira na to da li je ovaj proces okonan.
3. Sirovine nabrojane u taki 1 od (a) do (d) moraju da potiu od ivotinja koje su zaklane u
klanicama i za ije trupove je utvreno da su ispravne za ishranu ljudi posle ante-mortem i
post-mortem inspekcijskog pregleda ili, u sluaju koa divljai, za koje je ustanovljeno da su
ispravne za ishranu ljudi.
4. Sirovine moraju da dolaze iz objekata registrovanih ili odobrenih shodno Regulativi (EC)
broj 852/2004 ili koji su u skladu sa ovom Regulativom.
5. Centri za prikupljanje i tavionice mogu takoe da obezbeuju sirovine za proizvodnju
kolagena namenjenog za ishranu ljudi ukoliko im nadleni organ posebno da odobrenje u tu
svrhu i ukoliko oni ispunjavaju sledee zahteve.
(a)

Oni moraju da imaju prostorije za skladitenje sa vrstim podovima i

glatkim zidovima koji mogu lako da se istite i dezinifikuju i, gde je to potrebno,
prostorije za hladjenje.

(b)

Prostorije za skladitenje moraju se odravati u zadovoljavajuem stanju istoe i

ispravnosti, tako da one ne predstavljaju izvor kontaminacije sirovina.

(c)

Ukoliko se sirovina, koja nije u skladu sa ovim poglavljem, skladiti i/ili obrauje
u ovim prostorijama, mora biti odvojena od sirovine koja je u skladu sa ovim
poglavljem tokom perioda primanja, skladitenja, obrade i otpreme.
POGLAVLJE II:
TRANSPORT I SKLADITENJE SIROVINA

1. Umesto oznake za identifikaciju predviene u Aneksu II, Odeljak I, dokument u kom se

navodi objekat iz koga potie proizvod i koji sadri informacije koje su navedene u Dodatku
ovog Aneksa mora da prati sirovinu tokom transporta, prilikom dostave u centar za
prikupljanje ili tavionicu i dostave u objekat za preradu kolagena.
2.Sirovine moraju da se transportuju i skladite rashlaene ili zamrznute osim ukoliko se ne
obrade u roku od 24 asa od njihovog odlaska. Meutim, odmaene i suene kosti ili osein,
soljene, suene i kreom obraene koe velikih ivotinja, i male i velike koe tretirane luinom
ili kiselinom mogu se transportovati i skladititi na sobnoj temperaturi.

------------------EC/853/2004

80

POGLAVLJE III:
ZAHTEVI ZA PROIZVODNJU KOLAGENA
1. Kolagen mora da bude proizveden procesom koji osigurava da se sirovina podvrgne procesu
koja obuhvata pranje, podeavanje pH upotrebom kiseline ili luine iza ega sledi jedno ili
vie ispiranja, filtriranje i ekstruzija ili nekim drugim ekvivalentnim odobrenim procesom.
2. Posle podvrgavanja procesu iz take 1, kolagen mora da bude podvrgnut procesu suenja.
3. Ukoliko subjekat koji se bavi hranom, proizvodi kolagen ispunjava zahteve za kolagen za
ishranu ljudi to se tie kolagena koji on proizvodi, moe u istom objektu da proizvodi i
skladiti i kolagen koji nije namenjen za ishranu ljudi.
POGLAVLJE IV:
USLOVI ZA GOTOVE PROIZVODE
Subjekti koji se bave hranom moraju da se obezbede da to se tie kolagena budu ispotovane
granine vrednosti rezidua (ostataka) date u sledeoj tabeli.
Rezidue (ostataci)

Granine vrednosti

As
Pb
Cd
Hg
Cr
Cu
Zn
SO2 (Reith Williams)
H2O2 (evropska farmakopeja iz 1986 (V2O2))

1 ppm
5 ppm
0,5 ppm
0,15 ppm
10 ppm
30 ppm
50 ppm
50 ppm
10 ppm

POGLAVLJE V:
OZNAAVANJE
Omot i pakovanje koje sadri kolagen mora da nosi natpis "kolagen za ishranu ljudi" i ima datum
proizvodnje.

Dodatak Aneksa III

UZORAK DOKUMENTA KOJI PRATI SIROVINU NAMENJENU PROIZVODNJI
ELATINA ILI KOLAGENA
I. Indentifikacija sirovine
Vrsta proizvoda: .....................................................................................................
------------------EC/853/2004

81

Datum proizvodnje: ...............................................................................................

Vrsta pakovanja: ....................................................................................................
Broj pakovanja: .......................................................................................................
Zagarantovani rok trajanja: .....................................................................................
Neto teina (kg): ....................................................................................................
II. Poreklo sirovine
Adresa(e) i registracijioni broj(evi) odobrenog(ih) proizvodnog(ih) objekta:
..............................................................................................................................
III. Destinacija sirovine
Sirovina e biti poslata:
Iz : .........................................................................................................................
(mesto utovara)
do: ..........................................................................................................................
(zemlja i mesto destinacije)
sledeim transportnim sredstvima: ......................................................................
Ime i adresa poiljaoca: ..........................................................................................
Ime i adresa primaoca: ...........................................................................................

------------------EC/853/2004

82