Hemija mirisa

Naa ula snabdevaju nas informacijama iz okoline koja nas okruuje. Ona predstavljaju fizioloki
nain percepcije, a tema su prouavanja prvenstveno neuronaunih disciplina, kognitivne
psihologije i filozofije percepcije. Prema Aristotelu, postoji pet vrsta ula: ulo vida, mirisa, ukusa,
dodira i sluha. Meutim, postoji opta saglasnost da ljudi imaju najmanje jo etiri ula, dok kod
drugih organizama postoje jo bar dva.
Pie: Filip Bihelovi

ula mogu biti mehanika, hemijska i optika, zavisno od naina stimulacije (nadraaja). ulo
dodira se stimulie pritiskom koje izaziva fiziki kontakt sa objektom; ulo sluha se stimulie
oscilovanjem pritiska vazdunog talasa; ulo vida stimulie jedan deo elektromagnetnog spektra
kada padne na mrenjau oka. Za razliku od ula dodira, sluha i vida, dva naa ula (mirisa i ukusa)
reaguju na hemijski sastav okoline, te se nazivaju hemoreceptorima. Udisanjem vazduha mi
konstantno ispitujemo njegov kvalitet (to nas upozorava na potencijalne opasnosti), ali i
prikupljamo relevantne informacije, kao to su prisustvo hrane ili neke individue.

ulo mirisa
ulo mirisa je istovremeno veoma jednostavno i veoma kompleksno ulo. Naime, ono je
jednostavno jer je u procesu detekcije mirisa ukljuen jedan manji broj elija, njih oko 10^7. Ove
elije smetene su pri vrhu nazalne upljine, u gornjem delu nosne sluzokoe, na povrini od svega
oko 5 cm2 (kod maaka ta povrina iznosi ak oko 25 cm2). One su dalje povezane sinapsama
(veze pomou kojih elije nervnog sistema signaliraju jedna drugoj) sa korom velikog mozga.
elije ula mirisa na svojoj povrini imaju tzv. receptore (kompleks protein-lipid), kompleksne
tvorevine koje direktno stupaju u interakciju sa mirisnim molekulima. Kada molekul udahnutog
mirisa dospe do receptorskog kompleksa, on svojim 3D oblikom i raspodelom elektronske gustine
dovodi do konformacionih promena molekula receptorskog proteina. Ova promena oblika
receptorskog proteina dovodi do pokretanja niza biohemijskih procesa, pri emu se stvara nervni
impuls. Oseaj mirisa nastaje kada nervni impuls nervnim vlaknima stigne do mozga. Taan nain
(mehanizam) na koji receptorske elije interaguju sa mirisnim molekulima jo uvek je nedovoljno
ispitan i relativno malo poznat, ali postoje izvesne korelacije izmeu strukture (oblika) molekula i
oseaja mirisa koje izaziva.
Hemijske supstance koje mogu biti detektovane od strane naeg ulnog sistema moraju da imaju
neke specifine karakteristike. Molekulska masa mirisne supstance mora biti dovoljno mala (oko
300 400) da bi supstanca bila isparljiva. Na ovaj nain ona moe u gasovitom agregatnom stanju
dospeti do nosa i rastvoriti se u sluzi. Mora biti dobro rastvorna u mastima, makar malo rastvorna u
vodi, a poeljno je da poseduje i neku tzv. osmofornu funkcionalnu grupu (dvostruku vezu,

karbonilnu grupu, amino grupu, merkapto grupu, hidroksilnu grupu). Pored ovoga, 3D oblik
supstance ima veoma bitan uticaj na prirodu mirisa, jer on mora biti komplementaran povrini
receptora kako bi sa njime interagovao.

Osnovni mirisi
Malo je poznato da, kao to postoje tri osnovne boje (crvena, plava i uta), postoje i tzv. osnovni
(primarni) mirisi. Ima ih ukupno sedam i smatra se da miris neke
supstance predstavlja kombinaciju ovih osnovnih mirisa. Drugim
reima, postoji sedam tipova receptora koji specifino interaguju sa
mirisnim jedinjenjima. U osnovne mirise spadaju:
- kamforski (loptasti molekuli: kamfor, ciklooktan)
- mousni (jajasti molekuli: muskon)
- cvetni (molekuli oblika teniskog reketa: jasmon)
- mentolski (molekuli oblika zapuaa: mentol)
- etarski (tapiasti molekuli: dietiletar, 1,2-dihloretan)
- otri (molekuli kiselina: mravlja kiselina, siretna kiselina)
- miris na pokvareno (tioli, amini: dietilamin, 1-butantiol).
Iz navedenih primera moe se takoe zapaziti da jedinjenja koja se
po strukturi i hemijskim karakteristikama znaajno razlikuju, mogu
imati veoma sline mirise. Tako, na primer, kamfor i ciklooktan
nemaju nikakvih hemijskih slinosti, ali oba poseduju tzv. miris na
kamfor. Stukturne formule nekoliko hemijski potpuno razliitih
jedinjenja ija je zajednika karakteristika mentolski miris,
prikazane su na slici 2.
Nasuprot ovoga, jedinjenja koja su po strukturi gotovo identina
mogu imati potpuno razliite mirise. Vanilin, etil-vanilin i
izovanilin su tri razliita jedinjenja koja su po strukturi i po
hemijskim osobinama dosta slina. Vanilin ima miris karakteristian
za vanilu, kod etil-vanilina je ovaj miris etiri puta intenzivniji (etilgrupa, C2H5, je lipofilnija od metil-grupe, CH3, pa postoji snanija
interakcija sa proteinsko-lipidnim receptorima), a strukturno gotovo
identian izovanilin nema nikakav miris.

Slika 2

Slika 1

Jo oigledniji primer je razlika u mirisima trans--jonona i cis--jonona, ije se strukture razlikuju

jedino po geometriji dvostruke veze (tzv. cis-trans izomerija). Miris trans--jonona podsea na miris
ljubiice, dok se za njegov cis-izomer ne moe rei da ima cvetni miris.

Slika 3
Iako hemijski dosta slina, ova dva molekula imaju znaajno razliitu geometriju (moe se lako
uvideti da molekul trans--jonona ima oblik teniskog reketa, to svakako nije sluaj sa njegovim
geometrijskim izomerom).

Slika 4
Meutim, moda je najimpresivnija injenica da se ak i enantiomeri mogu bitno razlikovati po
mirisima. Dva enantiomera jednog jedinjenja se meusobno odnose kao predmet i lik u ogledalu
(kao, na primer, leva i desna aka), stupaju u iste hemijske reakcije, imaju identine fizike
konstante, itd. Enantiomerni karvoni, (R) i (S)-karvon, prirodni su proizvodi (terpeni) koji su
odgovorni za aromu kima ((R)-enantiomer), odnosno aromu nane ((S)-enantiomer):

Slika 5
injenica da se enantiomeri mogu razlikovati po mirisu dokaz je da receptori poseduju hiralne
grupe koje stupaju u interakciju sa molekulima mirisa (receptori su proteinske stukture, izgraene
od hiralnih L-amino-kiselina). Pri tome se jedan enantiomer preferencijalno vezuje za jedan tip
receptora, a drugi enantiomer za drugi tip. Naime, jedina hemijska razlika izmeu dva enantiomera
jeste u reakciji sa hiralnim molekulima, odnosno dva enantiomera se razliito ponaaju u hiralnom
okruenju.

Neke interesantne injenice vezane za ulo mirisa

Feromoni (ili lani hormoni) su supstance pomou kojih ivotinje (uglavnom insekti) meusobno
komuniciraju. Oni slue za okupljanje jedinki, ostavljanje tragova, upozoravaju lanove vrste na
opasnost, ali i za privlaenje mujaka na parenje od strane enke koja te supstance oslobaa.

Mujak svilene bube (Bombyx mori) moe osetiti seksualni feromon bombikol koga isputa enka
svilene bube u neverovatno niskim koncentracijama (od svega 60 molekula bombikola u jednom
litru vazduha), odnosno moe da pronae enku na udaljenosti od ak 10 km. Feromon bombikol je
prvi hemijski okarakterisan feromon, pri emu je bilo potrebno nezamislivih 500 miliona
devianskih svilenih buba kako bi se izolovalo svega 12 miligrama istog bombikola.

Slika 6
Saznanja o feromonima imaju vie nego praktinu primenu. Naime, ovek je iskoristio njihovu
sposobnost privlaenja mujaka: insekti se pomou ovih supstanci namamljuju u zamke i na takav
nain kontrolie njihova populacija.
Terc-butilmerkaptan (terc-butantiol) je lakoisparljivo jedinjenje izuzetno
neprijatnog mirisa na pokvareni kiseli kupus, a veina ljudi moe ga osetiti u
izuzetno niskim koncentracijama. Upravo zbog ovih svojih osobina tercbutilmerkaptan nalazi primenu u svakodnevnom ivotu: dodaje se u niskim
koncentracijama u butan-gas koji se koristi u domainstvima. ist butan je
izuzetno zapaljiv gas bez mirisa, te bi bilo praktino nemogue detektovati
njegovo prisustvo ukoliko bi se nagomilao u prostoriji. Dodatkom tercbutilmerkaptana u boce sa butan gasom potencijalno eksplozivna moe se detektovati po
intenzivnom neprijatnom mirisu.

Slika 7

Odbrambeni sekret tvora sastoji se od sedam glavnih sastojaka, koji su po hemijskom sastavu
tioli (merkaptani), ili njihovi derivati. Dva od ovih tiola su odgovorna za veoma neprijatan miris
sekreta tvora, a to su (E)-2-buten-1-tiol i 3-metil-1-butantiol. Trei tiol koji se nalazi u sekretu, 2hinolinmetantiol, nema toliko izraen neprijatan miris usled slabe isparljivosti ovog molekula i
injenice da vei tioli ne mogu da se zakae za ljudske mirisne receptore.

Slika 8
Miris sa odee koja je isprskana sekretom tvora moe biti uklonjen ispiranjem sa razblaenim
hidrogenom (vodonik-peroksid) ili varikinom (natrijum-hipohlorit), pri emu se SH grupe mirisnih
tiola lako oksiduju do korespodentnih sulfonskih kiselina, koje praktino nemaju miris.
Jasminovo ulje esto se koristi u parfimeriji, dajui parfemima prijatan cvetni miris. Za dobijanje
istog ulja jasmina potrebno je obraditi nekoliko miliona cvetova jasmina, to objanjava izuzetno
visoku cenu ovog prirodnog mirisa, od ak 10.000 $ za kilogram. Pored ovako visoke cene,
koncentrat jasminovog ulja ima dosta neprijatan miris na izmet, ali to ipak ne ograniava njegovu
primenu. Naime, u niskim koncentracija jedinjenja koja ulaze u sastav jasminovog ulja reaguju
samo sa specifinim receptorima. Nespecifine interakcije sa drugim receptorima javljaju se u
sluaju kada su svi specifini receptori zauzeti, odnosno kada je koncentracija mirisne komponente
visoka, to za posledicu ima ovako dramatinu promenu mirisa koji detektujemo.

Da li gvoe ima miris? Veini je dobro poznato da krv ima miris na gvoe, ali i da se isti taj
miris moe osetiti na dlanovima nakon dranja kakvog gvozdenog predmeta (na primer nakon
dranja gvozdenih rukodraa u gradskom prevozu). Taj specifini
metalni miris zapravo nije miris samog gvoa (gvoe je metal dosta
visoke take topljenja i take kljuanja, te je praktino neisparljiv):
kljuno jedinjenje ovde je 1-okten-3-on, koje ima takav specifian miris
ak i u visokom razblaenju (granica detekcije je u intervalu od 0,03 do
1,12 g/m3). Prekursori ovog mirisnog molekula su lipidni peroksidi, koji
Slika 9
nastaju oksidacijom lipida (masti i ulja) u prisustvu odreenih enzima ili
pod dejstvom npr. UV zraenja. Ovi lipidni peroksidi, koji se nalaze na povrini koe, razlau se
pod dejstvom jona dvovalentnog gvoa, dajui 1-okten-3-on kao jedan od proizvoda. Identian
proces se deava kada se krv razmrlja po koi, jer gvoe ulazi u sastav hemoglobina metaloprotein iz krvi koji omoguava transport kiseonika.

Dr Sunica Zdravkovi
docent na predmetu Opte psihologije
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Posle osnovnih studija psihologije, zavrenih 1994. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu,
Sunica Zdravkovi na Beogradskom Univerzitetu zapoinje postdiplomske studije iz vizuelne
percepcije i istrauje u oblasti percepcije dubine i kretanja. Svoja dalja istraivanja i studije
nastavlja 1998. godine na poznatom amerikom univerzitetu Radgers (Rutgers University), u
Njuarku, gde je magistrirala i doktorirala u oblasti kognitivne neuronauke saraujui sa profesorom
dr Alanom Gilkristom (Alan Gilchrist). Boravei u SAD, radila je i u Prinstonu sa Dejvidom
Dekobsom (David Jacobs) na projektu percepcije dubine i kretanja. Svoje postdoktorske studije
nastavila je tokom 2003. i 2004. godine u Italiji, na Univerzitetu u Trstu, u okviru projekta iz
percepcije svetline i tipova ivica. Trenutno radi kao docent na predmetu Opte psihologija
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Istraivanje, o kome pie dr Zdravkovi, raeno je na Radgers univerzitetu u saradnji sa profesorom
Gilkristom, autorom teorije koja je dobro modelirala rezultate za eksperimentalne nalaze sa jednim
nivoom osvetljenja. Istraivanja dr Sunice Zdravkovi predstavljaju nadgradnju modela za
situaciju koja podrazumeva dva nivoa osvetljenja. Njen specifian doprinos su dva opisana pravila.
U Trstu je nastavila istraivanja na istu temu, dopunjujui prvobitne nalaze eksperimentima u
kojima je variran tip i pozicija ivica. Trenutno na istom problemu radi na poznatom nemakom
Institutu Maks Plank, u Tibingenu. Ono to je novo u nainu rada na ovom institutu, u svojim
eksperimentima vie ne koristi realne objekte i osvetljenja ve sve radi u virtuelnoj realnosti.
Meu ulima koja ovek koristi, ulo vida zauzima posebno mesto. Znaaj vida je mogue utvrditi
kako posmatranjem rada mozga, tako i posmatranjem ponaanja ljudi. Snimci rada mozga otkrivaju
nam da je vei deo kore velikog mozga funkcionalno posveen opaanju predmeta koji nas
okruuju, nego kompikovanim procesima kao sto je reavanje logikih zadataka ili sporazumevanje
na stranom jeziku. S druge strane, ljudsko ponaanje otkriva stalnu spremnost da se da prednost
informacijama iz ula vida, bez obzira na to ta nam stie u sistem putem drugih ula. Uobiajeni
primer takvog ponaanja je vonja kroz "tunel strave" u zabavnom parku. Vonja se odvija u
obinom inskom vozilu, koje ide po zemlji. Odjednom, zidovi tunela poinju da se rotiraju po
uzdunoj osi i svi se hvataju za stolice da ne ispadnu iz vozia. Zato? ulo ravnotee saoptava da
je sve u redu, to jest da i dalje stojimo normalno na zemlji. Meutim, vid signalizira da se sve oko
nas okree i mi ignoriemo tanu informaciju koja stie iz jednog pouzdanog, filogenetski starog

ula (ula ravnotee), i vie "verujemo svojim oima".

ulo vida je, kao i ulo sluha ili ulo mirisa, distalno ulo: daje nam informaciju o udaljenim
predmetima. Na taj nain dobijaju se korisne informacije o potencijalnom plenu ili predatoru, tako
da ostane dovoljno vremena za preduzimanje adekvatne akcije. ulo vida treba da nam prui dve
vrste informacija. Prvo, obavetava nas o rasporedu objekata oko nas, kako ne bismo udarali o
prepreke. Takoe, daje nam informaciju o terenu, tako da ne prekoraimo ivicu litice, na primer.
Konano, obavetava nas o izgledu okolnih objekata. Ovo nam, izmeu ostalog, omoguava da
prepoznamo predmete i lica koja znamo od ranije.
Samo boja samo vidom!
Karakteristike objekata koje saznajemo putem vida su veliina, boja, osvetljenje, oblik,
trodimenzionalnost, udaljenost predmeta, poloaj u odnosu na ostale objekte, kretanje... Premda su
informacije koje stiu putem vida specifino kodirane, veinu nabrojanih karakteristika objekta
moemo saznati i preko drugih ula. ulo dodira nam takoe daje informacije o obliku i veliini
predmeta, ostala distalna ula nas mogu obavestiti o udaljenosti i poloaju objekata, termiko ulo
nas moe u izvesnim sluajevima obavestiti o zoni intenzivnijeg osvetljenja. Meutim jedino ulo
vida donosi informaciju o boji.
Boja je psiholoki korelat jedne od karakteristika povrine, one koju fiziari zovu reflektansa procenat odbijene (reflektovane) svetlosti. Nijanse sive su jednostavan primer: crno reflektuje 3%
svetla koje padne na povrinu, dok belo reflektuje 90% svetla. Sve ostale nijanse nalaze se negde
izmeu ova dva ekstrema. Koliina reflektovanog svetla ne zavisi samo od nijanse povrine, ve i
od koliine svetla koje je palo na tu povrinu, odnosno, od jaine i blizine izvora osvetljenja. Svetlo
koje pristie na povrinu zove se iluminansa. Krajnji proizvod je koliina odbijenog svetla luminansa, koja zavisi i od jaine izvora i od nijanse povrine.
Ovo ukratko znai da, iako crno ima manju reflektansu nego belo, pare uglja na podnevnom suncu
reflektuje veu koliinu svetla nego ostaci snega skriveni u planinskoj peini. Pod opisanim
uslovima ugalj ima veu luminansu nego sneg.

Koraci na putu
Aja Khema
Prevod Branislav Kovaevi
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Postoje tri naina da se prie Dhammi. Jedan je kroz sticanje

znanja, prouavanjem Budinih govora, i kroz pokuaje da se oni
memoriu to je mogue preciznije. To je veoma korisno za irenje
uenja putem predavanja i knjiga.
Drugi put je kroz predanost, prinoenje cvea i mirisnih tapia na
oltar sa Budinim kipom, kroz recitovanje stihova iz kanona,
darivanje i akumuliraje sopstvenih zasluga. . Velikodunost i
postupke koji su njome inspirisani Buda je toplo preporuivao, ali
nije pridavao mnogo vrednosti tome da se samo boravi meu
monasima i monahinjama.
Jednom se jedan monah toliko oduevio Budom da nije hteo da se
od njega odvoji. Kada se taj monah razboleo i nije mogao da ode da
vidi Budu, postao je jako utuen. Drugi monasi ga upitae zato je
tako nesrean. On objasni da je neraspoloen zato to ne moe da
vidi Budu, koji potom otide da poseti bolesnog monaha i ree mu:
"ta ti vidi u ovom prezira vrednom obliku? Niega vrednog
gledanja u njemu nema. Ko god to uvidi, uvia Dhammu, ko god
vidi Dhammu, vidi mene."
Trei pristup Dhammi, a to je praksa, uvek je bio onaj koji je Buda najvie preporuivao. Tako je
jednom rekao da je ovek sa pravim potovanjem i predanou onaj koji ivi u skladu sa uenjem.
Mnogo je koraka koje treba napraviti kada pristupamo Dhammi kroz praksu. Osnova je ponaanje u
skladu sa moralom, postupci koji su moralno ispravni, stvaranje dobre kamme. Bez takvog temelja
nemamo u sebi dovoljno sigurnosti da bismo bili smireni i spokojni, a upravo to su preduslovi za
meditaciju.
Ovo se nekada pogreno tumai tako kao da ne treba da meditiramo pre nego to smo potpuno
proistili svoju primenu pravila morala i postigli savrenu sabranost uma. Ali to ne ide jedno posle
drugog, zato to je upravo meditacija ta koja nam pomae da postignemo sabranost uma i
omoguuje nam uvid u delotvornost pravila morala.
Sledei vid prakse je straarenje na vratima ula. Ovo Buda esto pominje, kao da ponavljanjem
eli da to dobro zapamtimo. Ukoliko ne straarimo nad svojim ulima, uvek smo podloni da
budemo uvueni u to da neto elimo, da za neim udimo, a to stvara jedan kovitlac u umu. Nai
ulni utisci su okidai za poudu i mrnju.
Naa su ula neprekidno angaovana, tako da smo izgubili oseaj koliki je njihov uticaj, sve to
uzimamo zdravo za gotovo i smatramo da to tako mora biti. Verujemo takoe da je ono to vidimo,
ujemo, kuamo, dodirujemo, miriemo i mislimo upravo onakvo kakvim ga sami sebi tumaimo.
Ovo je temeljna greka. Svako kontakte svojih ula doivljava na svoj nain.
Evo primera: ono to je dobra hrana za Zapadnjake u Aziji se smatra hranom za decu; jako
zainjena hrana iz Azije za Zapadnjakov ukus je nepodnoljivo ljuta. ak i tako bazina potreptina
kao to je hrana pokazuje se kao potpuno razliito iskustvo. Iz ovoga moemo zakljuiti da svi mi
ivimo u sopstvenom svetu. Ljudi se uno raspravljaju zato to smatraju da njihov svet mora biti
onaj pravi i ak ubijaju jedni druge zbog nerazreenih razlika.
Budi su esto postavljali pitanja kao to je: "Je li svet konaan ili beskonaan, vean ili ne?" Njegov
odgovor bio je: "ta je svet? Svet su nau ulni kontakti." Kad god bi ga neko pitao ovako neto
Buda je toga ko pita vraao na vebanje. Kada znamo da se svet u kojem ivimo sastoji od naih

ulnih kontakata, onda imamo neto sa ime moemo da vebamo. Kada znamo da je svet vean ili
nije, sa ime tu moemo da vebamo?
Naa ula ukljuuju i razmiljanje, koje je jedna sposobnost koja skoro neprekidno funkcionie. U
ovom trenutku imamo ulni kontakt kao dodir, zvuk, sliku i misao.etiri od est naih ula su
angaovana. Poto naa ula funkcioniu itav na ivot, mi verujemo da je to jedini nain na koji
moemo da doivimo svet i to stvara duboku udnju da nastavimo u ovakvom svom obliku. I u toj
udnji se krije opasnost, neto ega veina ljudi nije svesna. Podsvesno mi svi to znamo, jer odatle
izviru svi nai strahovi. Ako sebe osmotrimo na trenutak, shvatiemo da je u nama mnogo strahova,
koji svi nose razliite nazive. Neki ljudi se boje paukova ili zmija, neki se boje mraka, neki aviona,
drugi da njihovi voljeni mogu umreti ili da e izgubiti svu svoju imovinu. Razne vrste razliitih
naziva za potpuno isti strah; strah da emo izgubiti neto sa ime se identifikujemo, strah od
neprijatnih, bolnih ulnih kontakata, u osnovi strah od unitenja. Pa ipak, gubitak ovog ivota je
zagarantovani ishod injenice da smo ivi. To je samo pitanje vremena.
Ovi strahovi izazvani su naom vezanou za prijatne ulne kontakte, identifikovanjem sa njima i
verovanjem da izvan naih ula nema druge stvarnosti. Mi otuda prirodno elimo da se takvi
kontakti nastave. Potiskujemo svoja neprijatna iskustva, oekujui ih da nestanu i da se ponovo jave
ona prijatna. Ako nai neprijatni kontakti preovlauju, onda kaemo da imamo mnogo dukkhe. Ili
moda kaemo: "Imam probleme." Zapravo svi mi imamo isti problem, a to je da nismo
prosvetljeni. Kada shvatimo da su nai ulni kontakti samo neto trenutno, a zadovoljenje koje oni
donose neto to je stvar pojedinanog ukusa, bie nam lake da ih se oslobodimo tokom
meditacije.
Meditacija e se dogoditi jedino onda kada su ulni kontakti, naroito razmiljanje, obustavljeni.
Ako je, na primer, tokom sedenja prepoznat objekat kontakta i ocenjen kao neprijatan, um poinje
da radi na tome. Seanje na to ta je neko rekao jue, prole nedelje ili ak pre deset godina moe
staviti um u pokret. Sve je to izazvano naom vezanou za ula i naim identifikovanjem sa njima.
Iz svakog ulnog kontakta raa se oseanje, ne postoji nain da se to promeni, ali mi moemo da
prekinemo svoje rekacije na ta oseanja, kao i uverenost da ona pripadaju nama. Da bismo svoju
meditaciju doveli do stanja koncentracije, moramo odbiti da reagujemo na oseanja koja se javljaju
podstaknuta ulnim kontaktima. to god to vie vebamo u svakodnevnom ivotu, to e nam lake
biti da ostanemo skoncentrisani tokom meditacije. Ne treba da sledimo tu prirodnu reakciju ljudskih
bia. Meditativna zadubljenja su neto to ne pripada svetu svakodnevice i ona zahtevaju i takve
kvalitete u nama. Kad god je Buda opisivao put ka nibbani, ukljuivao je meditativna zadubljenja
kao deo prakse, kako bi nas ona odvela do unutranjeg uvida u Dhammu.
Straarenje na vratima naih ula nije vano samo u meditaciji, ve podjednako i u svakodnevnom
ivotu. Na kursu meditacije, gde nema toliko spoljanjih inputa kao u normalnoj situaciji, malo je
lake zatititi um od naeg svianja ili nesvianja u odnosu na ono to vidimo, ujemo, okusimo,
dodirnemo, pomiriemo ili pomislimo. Kako bismo ovo unapredili, treba da vebamo da ujemo
samo zvukove, bez objanjavanja samima sebi ta je to to ujemo. Kada um pone da pria svoju
priu o tom zvuku, barem emo znati ta radimo, odnosno da zvuku pridajemo stvarnost, koja mu
onda donosi i vanost.
Isto se odnosi i na kontakt ula vida sa nekim objektom. Ako, na primer, gledamo u bun, na um e
nam rei: "O, pa to je jasmin; ko ga je tu posadio? Da li bih mogla da ga uzberem?" Ili razne druge
ideje. Umesto svega toga, moemo samo da gledamo u to to zovemo "bun" i budemo svesni da
na pogled poiva na jednom obliku i tako spreimo um da nastavlja da pria. Ukoliko nam ovo
poe za rukom jednom ili dvaput izvan meditacije, moemo iskoristiti ovaj metod baratanja ulnim
imputom i tokom meditacije. Kada sebe uvamo od umom do detalja razraenih ulnih kontakata,

smanjuje se opasnost da nas obuzme pohlepa ili mrnja. Ovo e nam biti velika pomo u dostizanje
stanja koncentracije tokom meditacije.
Naim ivotima upravljaju naa ula, ali mi ne moramo da nastavimo sa time. To nije naa obaveza.
U delokrugu naih est ula nije mogue pronai trajnu i istinsku sreu. Kada bi to bilo mogue, mi
bi ve bili u stanju blaene zadovoljenosti, jer smo bili zapljuskivani ilnim imputima dan za
danom, ivot za ivotom. Odgovor nije u poboljavanju naih ulnih kontakata, iako veina ljudi
upravo to pokuava, ve pre u poboljavanju naih reakcija, tako da na kraju uravnoteenost postane
na nain ivljenja. To je obeanje koje nam je Buda dao, dakle da moemo da se oslobodimo
dukkhe, svih problema, ali ne tako to emo imati neodoljive ulne kontakte i nijedan trenutak
neprijatnosti. Tako neto nikada nije bilo mogue, ak ni kada je Buda bio iv. No moemo imati
trenutke uravnoteenosti, trenutke kada smo u stanju da je dostignemo. Takav trenutak daje nam
poetno iskustvo ta znai biti slobodan, i to je jedina vrsta slobode koju nalazimo u ljudskom
ivotu. Ne postoji druga. Svako ko razume Budine izriite instrukcije, naroito oni koji meditiraju,
moe vebati na ovaj nain.
Sledei korak koji treba napraviti jeste sabranost panje, praena jasnim razumevanjem
(sampajaa). Sabranost panje jeste mentalni faktor samog znanja, jasno razumevanje jeste
uvianje. Oboje nam je potrebno. I ovo se moe i treba prakikovati u svakodnevnom ivotu. Buda
je sabranost panje na telo hvalio kao neto to vodi ka "besmrtnosti", to je sinonim za nibbanu.
Kada posmatramo reakcije svoga tela i shvatamo da ono moe da sledi jedino uputstva koja mu
dolaze iz uma, to je na prvi korak ka uvidu. Obino ne razmiljamo mnogo o svom umu i telu.
Veina ljudi je vie zainteresovana za telo nego za um i dobro se stara o svome telu. Retki su ljudi
koji se staraju o svom umu.
Kada smo svesni pokreta svoga tela, to nam daje ansu da budemo budni i bez razmiljanja, samo sa
znanjem. Moemo pomisliti da e nas takva svesnost sasvim usporiti, da neemo biti u stanju da
obavimo svoje poslove. U stvari ona ima suprotan efekat, poto neemo raditi bilo ta to nije
neophodno. Kada kontinuirano koristimo sabranost panje i jasno razumevanje, oni e prerasti u
naviku i to e poboljati nau sposobnost da dostignemo smirenost i uvid. Kada vidimo na um
kako komanduje naim telom, to je neto drugo od jednostavnog znanja da se to dogaa. Mi postaje
intimno povezani sa naim dvojnim aspektom uma i tela i moemo poeti da istraujemo gde je to
"ja" u svemu tome. Moda emo na kraju ustanoviti da je to "ja" zapravo naa elja da budemo
veni, da ne budemo uniteni.
Veina ljudi bi volela da doivi smirenost, blaenstvo i spokojstvo tokom meditacije. Ali oni iji su
umovi vrlo aktivni, da bi postali smireni, moraju prvo postii uvid. Onima iji su umovi i inae
manje burni lake je da prvo postanu smireni, a potom da dostignu uvid. Malo smirenosti daje malo
uvida i obrnuto. U praksi radimo sa oba aspekta kako bismo sebi obezbedili najvie anse da se
razvijamo u oba pravca istovremeno. Dok posmatramo dah kako ulazi i izlazi iz naih nozdrva,
pokuavamo da steknemo smiren i spokojan um. Kad um pone sa razmiljanjem, mi prvo shvatimo
"Ja razmiljam" i onda vidimo prolaznu prirodu svake misli i kako se ona esto razvija bez ikakvog
cilja. To je vredan uvid, jer moemo zakljuiti da se naim mislima esto ne moe verovati, da su
one beznaajne, nemaju nekakvu vrstinu i ne obezbeuju nam siguran oslonac.
Bez takvog iskustva moemo nastaviti da verujemo u svaku nau misao i pokuavati da ih
iskoristimo kao solidan temelj sopstvenog ivota, ali kada tokom meditacije vidimo da ne moemo
da se setimo ta smo samo pre nekoliko sekundi mislili, to uverenje je razvejano i vie se ne vraa.
Kada ponemo da dovodimo u sumnju svoje misli, to ne znai da dovodimo u sumnju sebe. To pre
znai da sumnjamo u svoja stanovita i uverenja, a to je vrlo dobra veba.

U govoru o saoseajnoj ljubavi (Karaniya metta sutta) jedan arahant je opisan kao potpuno
osloboen bilo kakvih stanovita. Ono to nam je Buda izloio bila su njegova neposredna iskustva.
Stanovita su uvek zasnovana na naoj pogrenoj pretpostavci da postoji "ja" i otuda su uvek
obojena ovom temeljnom pogrekom. Kada razumemo ta nam iza lea radi na um, konano emo
prestati da imamo toliko linih stanovita i time se osloboditi jednog dela mentalnog balasta.
Veima umova puna je ideja, nada, planova, seanja i stavova. Ispravno i pogreno su esto
zasnovani na kulturi ili tradiciji i nemaju apsolutnu vrednost. Oni optereuju um i ne ostavljaju
prostora za potpuno novo gledanje na sebe i svet.
Vaan korak u ovom nizu jeste pobeivanje samoga sebe, koje je Buda opisao kao put ka nibbani.
Sve dok reagujemo na svoja oseanja stvorena kroz ulne kontakte, moramo priznati da smo samo
"oni koji reaguju", a ne i "oni koji delaju", rtve a ne gospodari. O sebi volimo da razmiljamo
mnogo pozitivnije od ovoga, pa ipak kada sagledamo stvarnost, to je sve to moemo videti. im
prevaziemo ovu rekaciju iz navike, moemo napraviti korak ka samopobeivanju.
Ne guramo sebe u neprijatne situacije, sa kojima jo nismo nauili da se nosimo, poto e um
ponovo reagovati negativno, a to nam ne pomae na putu. Nije potrebno da sedimo i meditiramo i
onda kad nam bol postane neizdriv, ali treba da posmatramo svoj um i njegovu aktivnost. To e
nam takoe pomoi u svakodnevnom ivotu kada se jave neprijatna oseanja i odbojnost zbog rei
koje ujemo ili prizora koje vidimo. Kad nauimo da prihvatimo stvari onakvim kakve one jesu,
samopobeivanje se dogodilo i ono nas oslobaa od stavova i predubeenja.
Dukkha nastaje zbog injenice da nam se ne svia zakon prirode, iako smo pod njegovom vlau.
Ne volimo da nai najblii umru, ne volimo fiziki bol ili nezahvalnost, ne volimo da gubimo ono
do ega nam je stalo. Ako bismo mogli da prihvatimo svet onakvim kakav jeste, to bi doprinelo da
na njega gledamo mnogo realistinije, sa manje strasti, a to je onda put ka slobodi. Nae strau
voene elje dre nas u okovima.
Kada imamo priliku da sedimo u tiini i posmatramo sebe, mogu se javiti novi uvidi o nama
samima. Mi smo model za prolaznost. ali kad se na um okrene prolosti i pone da premotava stare
filmove, vreme je da ga iskljuimo. Prolost se ne moe promeniti. Osoba koja je doivljavala
prolost vie ne postoji, sada je samo fantazija. Kad se um okrene ka budunosti, zamiljajui kako
bismo eleli da bude, moemo to napustiti prisetivi se da budunost takoe ne postoji. Kada se
bude dogaala, ona e biti samo sadanjost. i tada osoba koja je planirala budunost nije vie ista.
Ukoliko uspemo da ostanemo u ovom trenutku, ovde i sada, tokom meditacije, tu vetinu moemo
koristiti i u svakodnevnom ivotu.
Kada svakim trenutkom baratamo sa sabranou panje i jasnim razumevanjem, sve dobro
funkcionie, nita ne kree naopako, na um je zadovoljan i javlja se unutranji mir. Dranje panje
fikusirane na svaki korak na putu na kraju e nas odvesti do samoga vrha.

Ayya Khema (Ilse Ledermann) roena je u Berlinu 1923 i zbog svog jevrejskog porekla bila je
primorana da sa svojom porodicom napusti Nemaku 1938. Posle dugog duhovnog traganja, postala
je budistika monahinja 1979. na ri Lanki, kada je dobila ime Khema, to znai "sigunost,
bezbednost" (Ayya znai "sestra"). Tamo je i osnovala Parappaduwa ostrvo monahinja, kao centar
enskog monasticizma u toj zemlji. Tokom duge monake karijere koordinirala je 1987. sazivanje
prve meunarodne konferencije monahinja u istoriji budizma. Jedan od glavnih govornika na njoj
bio je i Dalaj Lama, a rezultat konferencije bilo je i osnivanje Sakyadithe, svetske mree
budistkinja.

Maja iste godine kao pozvani predava obratila se sa govornice Ujedinjenih nacija, kao prvi budista
koji je imao takvu priliku. Autor je dvadesetak knjiga na engleskom i nemakom, meu kojima su
Being Nobody, Going Nowhere; When the Iron Eagle Flies; Be an Island i autobiografija I Give You
My Life. Ayya Khema preminula je 2. novembra 1997

Biologija ljubavi ili odakle dolazi ljubav?

Pie:
Ass.
dr
Olivera
iki,
psihijatar
Oduvek se govorilo da ljubav dolazi iz srca. Po najnovijim otkriima u svetu nauke, izgleda da
to i nije ba tako. Naime, utvreno je da ljubav i zaljubljenost dolaze pravo iz mozga. Sva ona
slatka oseanja nastaju radom odreenih delova mozga, kao i promenama u nivou i dejstvu
supstanci koje omoguavaju rad mozga. Evo do kakvih su zanimljivih podataka naunici doli.
Anatomija
ljubavi
Dva britanska neurobiologa, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta su pokuali da
doznaju ta se deava u naem mozgu kada volimo. Ispitivanje su izveli na 17 studenata, 11 enskog i 6
mukog pola. Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon ega su se u njima pojavila oseanja koja
su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imiding tehnika su snimani protoci krvi
kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok krvi
najintenzivniji. Utvreno je da su se kod razliitih osoba aktivirale razliite oblasti mozga (i po lokaciji i po
broju). Meutim, etri oblasti su kod svih bile zastupljene i dominantne. Jedna od oblasti se nalazila u
sredinjem delu insule i izgleda da je odgovorna za stomane probleme koje imamo kada smo
zaljubljeni.
Druga oblast je u prednjem delu cinguluma. Poznato je da se za ovaj deo mozga vezuju aktivne hemijske
supstance koje imaju sposobnost da izazovu euforiju. Poslednje dve oblasti se nalaze u dubljim
strukturama mozga poznatim kao strijatum, koji je odgovoran za prijatna oseanja koja nastaju kada
neto doivimo kao nagradu. Vano je istai da delovi mozga koji su aktivni kod osoba obolelih od
depresije, u ovom sluaju nisu pakazivali bilo kakvu aktivnost. Studentima su nakon toga prikazane i slike
dobrih prijatelja koje su takoe aktivirale odreene delove mozga, ali ne iste kao u predhodnom sluaju.
Sledee istraivanje koje planiraju e biti ono koje se odnosi na majinsku ljubav i otkrivanje regija
odgovornih za takve emocije.
Biohemija
ljubavi
Bilo koji naunik e vam rei da ljubavna euforija nema nikakve veze sa Kupidonovim strelama, osim ako
ih mali vilenjak nije predhodno umoio u supstancu sa neromantinim nazivom feniletilamin. Ova
supstanca koja se jo naziva i molekulom ljubavi, nastaje prirodnim putem u naem mozgu. Za nju se
kae i da je bioloki roak amfetaminu, s obzirom da je vrlo sline grae. Zajedno sa dopaminom i
norepinefrinom je odgovoran za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomae oslobaanju
dopamina (supstanca koja takoe omoguava protok informacija u mozgu) u tz. centrima za
zadovoljstvo. Dopamin ini da se lepo oseamo, a norepinefrin stimulie produkciju adrenalina koji utie,
pored ostalog, i da nae srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do oseanja
zaljubljenosti, uzbuenosti, blaenstva i sree. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni
oseaju
euforino
i
puni
energije
kao
da
lebde
u
vazduhu.
Takoe, ovo je i razlog zbog koga zaljubljeni mogu voditi ljubav satima i razgovarati danima do kasno u
no bez oseanja zamora i iscrpljenosti. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubrzanim pulsom,
vlanim dlanovima, oseajem oteanog disanja, se esto tumai prekomernim luenjem feniletilamina,
odnosno
nekom
vrstom
overdoze.
Produkciju feniletilamina mogu da izazovu i na izgled beznaajne stvari, kao to je recimo, suret pogleda

ili neni dodir ruke. Izgleda da i vatreni poljubac, ali i skakanje padobranom, bungee jumping, vonja
paraglajderom i sl. doprinose pojaanoj aktivnosti ove tri supstance. Time se objanjava slino oseanje
koje
se
tom
prilikom
javlja.
Feniletilamin se nalazi u odreenim dozama i u okoladi, te se jedno vreme smatralo da osobe kojima
nedostaje ljubav esto jedu okoladu. Danas se takvo gledite izmenilo, obzirom da je utvreno da se
najvei deo feniletilamina koji se nalazi u okoladi brzo razgradi i to pre nego to stigne do mozga, te je
njegov uticaj minimalan, osim kod osoba osetljivih i na male doze ove supstance. Ipak, pozitivno dejstvo
okolade nastaje usled spreavanja razgradnje prirodne supstance pod nazivom anandamid koja izaziva
prijatno i veselo raspoloenje.
Dnevna
matarenja
I neki drugi fenomeni koji prate ljubav i zaljubljenost, se mogu objasniti hemijskim promenama u mozgu.
Na primer, kada se zaljubimo skloni smo da dosta vremena provedemo u intenzivnom matarenju o
voljenoj osobi, esto razmiljajui po stoti put ta se sve desilo u vezi sa voljenom osobom tokom dana.
Misli se same nameu, teko ih je odgnati i usresrediti se na neto drugo. Ovaj fenomen se objanjava
time to pojaana aktivnost navedenih supstanci dovodi do eksperimentalno potvrenog snienja nivoa
serotonina, a to se manifestuje, kao i kod opsesivno-kompulzivne neuroze, prisustvom nametljivih misli
koje se iznova javljaju i teko ih je odstraniti.
Nenost
Hemijska supstanca oksitocin je dobila naziv supstanca nenosti. Oksitocin je povezan sa sekrecijom
mleka u ena, a takoe ini ene i mukarce spokojnijim, smirenijim i senzitivnijim za oseanja drugih.
Ima veoma vanu ulogu u nastanku seksualne pobuenosti koji predhodi orgazmu, a ujedno podstie i
nenost meu ljubavnicima, pre, tokom i nakon voenja ljubavi. Oksitocin se sekretuje pod dejstvom i
emocionalnih i fizikih stimulusa. Glas partnera, njegov izgled, pa ak i seksualna fantazija mogu da
iniciraju sekreciju oksitocina.
Privrenost
Kada medeni mesec proe i zaljubljenost pone da bledi, nova grupa supstanci stupa u akciju. Novi oblik
hemijske nagrade u vidu prijatnosti dolazi od endorfina. Naime, naunici veruju da se nakon odreenog
perioda, od 18 meseci do 4 godine, nae telo navikne na ljubavne stimulanse. Poto se povea tolerancija
na feniletilamin, strasna romansa se moe razvijati u dva pravca ka indiferentnom odnosu ili ka onome
to Helen Fisher, profesor psihologije i autor knjige Anatomija ljubavi, zove privrenost. Za fazu
privrenosti, naunici smatraju da su odgovorni endorfini, supstance sline morfinu, koje se prirodno lue
u mozgu. Kada vidimo voljenu osobu, dok razmiljamo o njoj, ne lui se vie intenzivno feniletilamin kao
to je bilo tokom faze zaljubljenosti, ve endorfini koji dovode do oseanja smirenosti, smanjenja
strepnje, topline, pouzdanosti i spokojstva. Endorfini nisu tako uzbudjujui i stresogena kao feniletilamin,
ve
vode
stabilnijim
odnosima
i
jaoj
vezanosti.
injenica da su period medenog meseca u ljubavi i period zrele ljubavi stimulisani razliitim
supstancama, moe objasniti zato se neke osobe ne mogu zadrati due u vezi. Naime, oni se dobro
oseaju samo uz uzburkane emocije koje sa sobom nosi pojaano dejstvo prirodnih amfetamina u mozgu
(odnosno feniletilamin), dok im smirujue dejstvo endorfina jednostavno ne odgovara. Mnoge osobe
zapravo celog ivota imaju serije veza od 6 meseci do 4 godine obzirom da je to neki period kada nivo
supstanci aktivirane tokom zaljubljenosti neizbeno poinju da opadaju. Ako ipak uu u brak, ovakve
osobe su sklone da imaju paralelne veze ne bi li dostigle ponovo svoju ljubavnu opijenost. Najvei
procenat
razvoda
upravo
se
javlja
negde
u
etvrtoj
godini
braka.
Ipak, nisu kod svih osoba takve potrebe. Naunici smatraju da to su dvoje ljudi due u braku, vea je
verovatnoa da e i ostati u braku. Na neki nain, oni postaju zavisnici od endorfina i branog spokojstva.
Nedostatak endorfina je zapravo uzrok zato dve osobe koje su bile u dugoj vezi ude jedno za dugim
nakon rastanka. Odsustvo endorfina igra odreenu ulogu i u alosti za umrlim partnerom.
Monogamija
Samo oko 3% sisara je monogamno, odnosno vezano samo za jednog partnera sa kojim se i pare. Na
alost, naunici kau da ovek ne spada u ova 3 % prirodno monogamnih sisara. Moda bi nekoliko
injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega esto nazivaju monogamnom supstancom.
Istraivanjem u monogamnom ivotinjskom svetu (glodar voluharica) dolo se do zakljuka da
doivotno parenje moe biti povezano sa dejstvom vazopresina. Pre parenja, muijak je podjednako
prijateljski raspoloen i prema mukim i prema enskim jedinkama. Unutar 24h nakon parenja, muijak
je upecan za itav ivot. Kada se vazopresin izlui, muijak postaje indiferentan prema svim enkama
osim prema jednoj. Takoe, postaje jako agresivan prema drugim muijacima sa ispoljavanjem
ponaanja karakteristinog za sindrom ljubomornog mua.
Miris
ljubavi
Odavno je poznato da insekti lue posebne, lako isparljive supstance koje se nazivaju feromoni i slue da
se privue jedinka suprutnog pola u okviru svoje vrste. Utvreno je da i ivotinje lue feromone. Za

razliku od insekata kojima za prijem informacije slue antene, ivotinje imaju razvijene posebne prijemne
organe. Taj organ se nalazi u nosnoj duplji ivotinje i naziva se vemeronazalni organ (VNO). Ovaj
organ slui kao detektor feromona i nema ulogu u prijemu drugih mirisa. Pojedini naunici smatraju da i
kod oveka postoje supstance koje imaju istu ili slinu ulogu kao feromoni kod ivotinja. Dr. Winnifred B.
Cutler iz Filadelfije je prvi dokazao prisustvo feromona kod ljudi. On i njegovi saradnici smatraju da
feromoni mogu imati ogroman uticaj na partnera. Potvreno je da feromoni koje lui mukarac, moe da
utie na menstrualni ciklus ene, kao i na njenu reproduktivnu mo. Takoe se smatra da su feromoni
odgovorni za veu seksualnu privlanost ene tokom perioda ovulacije. Interesantno je tvrenje da
feromoni ene mogu da utiu na drugu koja je u duem periodu u njenoj blizini, te se deava da imaju
sinhrone menstrualne cikluse. Izgleda da je prirodna funkcija feromona veoma znaajna za opstanak
vrste. Smatra se da omoguavaju izbor partnera sa razliitom strukturom imunog sistema od sopstvenog.
Kao posledica toga, potomci dobijaju u naslee raznovrsnije odbrambene mehanizme koji im
omoguavaju bolje prilagoavanje i preivljavanje. Ekperimentalno je utvreno da enka mia bira
muijaka sa razliitim genetskim predispozicijama, ali takoe i da u toku bremenitosti bira jedinke koje
imaju slian genetski sklop. Izgleda da je priroda i to podesila, jer su upravo te jedinke one koje se
nagonski brinu za ouvanje svog potomstva. Zoologiar Claus Wedekind iz vajcarske je izveo
eksperiment kojim je potvrdio da je i kod oveka uticaj feromona na izbor partnera isti. ene su birale
noene majice mukaraca koji su imali razliiti genetski sklop od njihovih, dok je u periodu trudnoe izbor
pao
na
bliske
roake.

Prisustvo VNO u fetusu oveka je prilino dugo poznato. Meutim, u odrasle osobe postojanje
VNO je dokazano tek sredinom osamdesetih. Nalazi se takoe u nosnoj duplji, ali nije toliko
razvijen kao u ivotinja. Umesto bogatog spleta nervnih vlakana ine ga pojedinane elije
receptori.
Naravno, ima i naunika koji se ne slau u potpunosti sa postojanjem feromona kod oveka.
Furlow smatra da postoje feromonima-sline supstance koje poinju da se lue u toku
puberteta
i
spadaju
u
grupu
steroida.
U toku su brojne studije o feromonima kod oveka i to uglavnom na temu uticaja na seksualnu
privlanost meu polovima. Ipak, pokazalo se da su efekti feromona kod oveka na seksualnu
privlanost mnogo manji nego to se oekivalo. Izgleda da ovek ima razliita ula za lepotu
nego druge vrste. Drugim reima, za oveka lepota koja se moe videti oima privlanija je od
lepote
koja
se
moe
osetiti
ulom
mirisa.
Ljubav je sloena emocija koju ine radost, oduevljenje, uzbuenje, polet, srea, optimizam,
psihika i fizika snaga i samopouzdanje. Kao i svaka druga emocija, i ljubav izaziva niz
telesnih promena ali za razliku od negativnih emocija besa, straha i tuge, ljubav proizvodi niz
pozitivnih promena u organizmu. Umesto hormona stresa ljubav stvara dobre hormone koji
poveavaju raspoloenje, vitalnost, optimizam i potpomau u celini i psihiko i fiziko zdravlje.
Osoba koja voli blista, oi joj sijaju, pokreti su joj laki, a misli vedre. Srea nikada nije tako
vidljiva kao na licu osobe koja je zaljubljena. Nije uzalud Mea Selimovi rekao da je ovek bez
ljubavi
uvek
na
gubitku,
kae
psiholog
Desa
Kujundi.
Helen Fisher smatra da postoje tri razliita sistema u mozgu odgovorna za ono to se deava u
ljubavi. Jedan sistem je povezan sa seksualnom eljom i udruen je primarno sa
testosteronom. Ako jednoj sredovenoj eni ubrizgate injekciju testosterona, njena seksualna
potreba
znaajno
raste.
Drugi sustem je onaj odgovoran za romantinu ljubav, obsesivnu ljubav i zaljubljenost i
povezan je, po njenim predpostavkama, sa visokim nivoima dopamina i norepinefrina, odnosno
prirodnim stimulusima, i verovatno niskim nivoima serotonina, koji je odgovoran za opsesivno
razmiljanje
o
voljenoj
osobi.
Trei sistem je, po njenom miljenju, je sistem odnovoran za odnost i privrenost partneru,
oseanju smirenosti i mira i sigurnosti koje osoba ima u dugotrajnoj vezi. Neki od naunika
smatraju da je ovaj sistem povezan sa vazopresinom i oksitocinom takoe supstancama koje
se prirodno lue u mozgu. Prema tome imamo razliite vrste sistema u mozgu koji utiu na
nae razliite postupke, ali svi oni meusobmo komuniciraju i povezani su.