SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

ELEKTRONIKA U AUTOMOBILU

TEMA:
Dizel motori i Kapacitivno paljenje

Profesor:

Student:

Branisalav Petrovi

Goran Kovi 12613

30.3.2011 Ni
1

DIZEL MOTORI

Uopteno o Dizel motorima

Dizel motori su motori sa unutranjim sagorevanjem.Takvi motori su tei i skuplji od
benzinskih ali su zato dosta pouzdaniji, ekonominiji i jeftiniji za odravanje. Kao
gorivo koriste naftu ili plinsko ulje.Tvorac ovih motora je Rudolph Disel (1858.-1913.)
, prvi Dizel motor je stupio u rad 1893. Godine.

Paljenje
Glavna razlika izmeu dizel i benzin motora je u nainu paljenja smee goriva i
vazduha. U benzinskom motoru varnica koja nastaje na sveici pali smeu dok se kod
dizel motora vazduh u cilindru zbog kompresije zagreva na temperaturu vie od 500o C.
Kada se u vazduh ubrizga gorivo, ono se zbog visoke temperature zapali samo, bez
varnice. Dizel maine mogu imati u cilindrima ugraene grejae koji pomau da gorivo
ispari kad se pokree hladan motor. Manje maine se mogu pokrenuti vrtenjem ruice
koja je spojena na radilicu. Veliki dizel motori se pokreu elektrinim starterom koji
okree zamajac preko zupanika. Zbog samo zapaljivanja goriva u cilindru, dizel
motori su pouzdaniji i sigurniji od benzinskih. Druga prednost je to je dizel gorivo
potrbno manje obraivati nego benzin, pa je i jeftinije ze proizvodnju.

etvorotaktni motor
Svako kretanje klipa iz jedne u drugu krajnju taku naziva se takt. Kod etvorotaktnog
dizelskog motora klip se u prvom taktu giba na dole niz cilindar, a
kroz otvoreni usisni ventil ulazi sve vazduh. U drugom se taktu usisni ventil zatvara,
klip se giba prema gore i kompresuje vazduh iznad sebe, pa se on zagreva. Na kraju
drugog takta gorivo se ubrizgava kroz otvore na vrhu cilindra. Zbog toga to je vazduh
jako zagrejan od kompresije, gorivo eksplodira i potiskuje klip prema dole. To je trei
takt i zove se radni takt. U etvrtom se taktu klip ponovo kree na dole i istiskuje
plinove kroz ispuni ventil na vrhu cilindra. Ispuni ventil se zatvara kad klip doe do
vrha cilindra i ponovo poinje prvi takt. Broj okretanja s kojim radi motor regulie se
koliinom goriva koje se ubrizgava u vazduhu u cilindru. Proseno se klipovi kreu
gore-dole u cilindru nekoliko desetine puta u minutu.

Dvotaktni motor

Kod dvotaktnih dizel motora nema usisnih i izduvnih ventila. Klip na kraju radnog
takta otkriva usisne u izduvne otvore koji je nalaze na donjem delu cilindra. Sve
vazduh ulazi u cilindar kroz ulazne otvore i pred sobom potiskuje izduvne plinove
iz cilindra kroz izduvne otvore. Klip se zatim kree na gore i pritom zatvara usisne
i izduvne otvore i kompresuje vazduh iznad sebe. Kao i kod etvorotaktnog
motora, gorivo se ubrizgava u vru vazduh kada je klip dostigo najviu taku te
eksplozija ponovo potiskuje klip prema dole. Druga vrsta dvotaktnih dizel motora
ima malo drugaiji metod, vazduh ulazi kroz ulazne otvore na donjem delu cilindra
,a izlazi kroz jedan ili vie izduvnih ventila na vrhu cilindra.

Hlaenje

Pri zagrevanju nastaje velika koliina toplote. Ako se dozvoli da temperatura motora
naraste previe, maina vie nema istu snagu, a pokretni delovi mogu zapeti jedni za
druge i tako se otetiti. Da bi se spreilo takvo takvo pregrejavanje motora,neophodan
4

je sastav za hlaenje. Vazduno hlaeni motori imaju rebra privrena sa spoljne strane
cilindra da bi se poveala povrina preko koje se toplina predaje okolnom zraku.
Hlaenje se moe popraviti ugradnjom ventilatora. Vodom hlaeni motori imaju imaju
kanale oko cilindra kroz kojih se pumpa hladna voda. Voda preuzima toplotu, a zatim
je u hladnjak predaje vazduhu iznad cilindra, prenego to ponovo proe kroz kanale.
Ako je spolja hladno, topla voda iz motora koristi se za grejanje vazduha u nekim
automobilima ili brodovima.

Kapacitivno paljenje (CDI)

Uvod
U svetu malih motora sitem paljenja se najvie bazira ba kapacitivnom paljenju. Danas
dva nova standarda o kontroli zagaenja, CDI sistemi postaju jedan od najefikasnijih
izbora. Ovde e biti analizirani ponaanje CDI sistema, opcije koje zadaju danas u
novim motorima.

Princip rada CDI

Neophodno je da varnica zapali smeu vazduh/gorivo i sagoreti u komori od strane

CDI modula. Ovaj sistem se sastoji od 7 delova. Blok ema sa delovima je data na
slici:

Izvor napajanja varira izmeu 100V i 400V.

Kapacitor izmeu 0.47 i 2F se koristi prvenstveno da sauva napajanje od
strane izvora. Tokom druge faze paljenja ciklus kapacitora se prazni kroz
ukljuenja strujnog kola.
Prekida prenosi sauvanu energiju u kapacitoru do osnovnog kalema za
paljenje. O ovoj funkciji se brine SCR ili triak.
Uloga Senzora je da sinhronie varnienje sa rotacijom motora. Za male
motore senzor detektuje sudar svakog obrtaja motora.
Komora je veoma vaan deo sa sledeim prateim funkcijama:
Optimizacija struje gejta SCR za ceo RPM opseg.
Filtriranje parazitne kapacitivnosti na znak signala senzora.
Za male motore i za sve automobilske sisteme garantuje ispravan olovni
ugao.
7

 Kalem za paljenje dovodi napon na sveicu. Vrednost moe biti izmeu 5 i 20

kV.
Sveica je konani element u lancu paljenja. Visoka efikasnost motora i
kompletno sagorevanje gasa su povezani sa kvalitetom varnica.

Postoje dve topologije za rad CDI sitema

1. Topologija:

Kada je potrbna varnica, struja Ig se ubrizgava u SCR gejt i nastaje paljenje SCR.
Paljenje SCR inicira pranjenje kondenzatora koja generie alternativne strue. SCR
obavlja pranjenje tokom tokom svih pozitivnih faza a dioda D negativne delove.
Kada je sveici potrebna struja, Ig je sikljuena do gejta SCR koji tad pravi poar
na SCR. Vatra SCR inicira kapacitivno pranjenje koje generie alternativnu struju.
CSR upravlja tokom cele pozitivne faze strujom pranjenja dok dioda D aktovima za
negativni deo.

2. Topologija:

U topologiji na slici iznad, SCR radi dok prvi deo struje krui, sve dok se napon
kapacitora ne promeni. Onda dioda D provodi onoliko koliko je ostalo energije na
osnovnom namotaju.
9

Struje kod kapacitivnog paljenja.

Snaga i Energija

Metod CDI stvara veliku tenziju napona koja nastaje paljenjem od strane varnice,
tako da se postie uvanje elektrine energije u snabdevanju kondenzatora. Kada je
vreme dogaaja paljenja ogranieno, tiristorski prekida obavlja i kompetira
kondenzator i primarni namotaj kalema kola za paljenje. U to vreme, kondenzator e
se isprazniti kroz primarni namotaj. Nagli protok struje u primarnom namotaju
izaziva veoma visok napon u sekundarnom delu , dok je deo sveice sekundarni deo
kola, ovaj napon impulsa e se rasuti na sveici u vidu varnice.
Sauvana energija u ( E ) u kondenzatoru je data u vidu:
E=

1
2
2 CV

10

Za primer CDI sistema emo uzeti MoteC CDI-1, gde je C=1F i napon V=450V,
tako da je sauvana energija E=101.25 mJ.
Grafik ispod pokazuje karakteristiku pranjenja CDI sistema. Za razliku od
Induktivnog paljenja CDI sitemi imaju relativno visoku struju ali su i varnice u
trajanju oko jedne desetine sekunde. CDI sistemi ne proizvode veliku fazu.
Isporuena energija je oko 37 mJ, skoro dupla u odnosu na induktivni sistem paljenja.

Karakteristika napona i struje.

11

Karakteristika snage i isporuene energije.

Zakljuak

CDI sistemi se koriste iskljuivo za male motore. Oni su takoe nali primenu i u
trkakim kolima za upravljanja kompjutera. U budunosti bi mogli posluiti kao novi
standardi anti-zagaenja.

Literatura
SGH-THOMSON MICROELECTRONICS; A. Bremond, P. Merceron
Dizel Motori Wikipedija
Investigation of a Railplug Ignition System for Lean-Burn Large-Bore Natural
Gas Engines, Matthew J. Hall

12