Fakultet za poslovne studije i pravo

Helenisticko pravo
Predmet: Uporedno pravna tradicija

Mentor:
Doc. Dr Edit Der Seregelj
Filip Pavlovic
I007-12

Student:

Mart 19.2015 Aeksinac

SADRZAJ
Uvod.............................................................................................................3-4
Razrada.......................................................................................................4-7
-Razvoj helenizma.................................................................................4-5
-Helenisticko pravo...............................................................................5-7
Zakljucak.....................................................................................................7-8

Uvod
Mnogi smatraju da pomen izraza Helenizam ima usku vezanost i pokazuje na anticku Grcku
pa samim tim i daje odjasnjenje jednog istorijski jako dugog perioda u razvoju ljudske a
ponajvise pravne civilizacije. Istina je sasvim jednostavna i nadasve prosta, kada govorimo o
samom helenizmu mora se prvo razdvojiti cinjenica da je anticka civilizacija i helenisticak
potpuno odvoje, imajuci u vidu predhodno receno mora se dati neka osnova za ovakvu tvrdnju
njihovih odvojenosti. Najme razlika izmedju antike i helenizma je prilicno dubok bez obzira
na slicnosti koje sasvim sigurno postoje. Razlike pocev od uredjenja drustva i drzave do
samog uspostavljanja hijerarhije u istom i na kraju do prava koje je u slucaju svake
civilizacije ogledalo duse postojanja nekog naroda. Dovoljno je reci da je helenizam jedna
kulturno drustveno politicka fuzija ogromnog prostora koji je zauzimala a samim tim i niza
tradicija obicaja i verovanja kao i razlika u hijerarhijama istih.
Postoji citav niz pitanja kojim bi mogla da se zapocne tema helenistickog prava, ali ono sto je
osnovno kada je rec o samoj temi uopste jeste zbog cega se mi danas bavimo tim pitanjima
helenizma kao jednog do sada nevidjenog drustvenog hibrida u istoriji covecanstva. Prosto
receno znanja o helenistickoj drzavi i pravu daju nam osnov necega sto je kasnije razvijeno i
jedan slozen i u mnogo cemu cak i danas upotrebljiv pravni sistem sagledan pre svega kroz
nastanak Rimskog prava a kasnije i Vizantijskog prava koji su osnov razvoja kasnije pravne
nauke. Jednostavno da bi se danas razumeo nastanak prava potrebno je znati njen razvoj i
postanak a ovde se helenizam jako dobro uklapa u celokupnu sliku. Potrebno je naravno
objasniti neke osnovne drustvene principe na kojima je helenizam postavljen.
Bitka kod Heroneje 338. godine p.n.e u kojoj su makedonske snage porazile Atinu i njene
saveznike je prakticno oznacio kraj jedne epohe zvane anticka grcka i nastanak jedne nove
zvane helenizam. Samo nastupanje helenizma nije vazilo samo za period zivota Aleksandra
Velikog vec i nakon njegove smrti u periodu tri veka ili konkretno do trenutka Rimskih
osvajanja na istok. Sam koren naziva helenski je prosto objasnjen kao naziv kojim su sebe
grci oslovljavali u antickom svetu ali koji sem toga nije imao drugaciju vaznost i namenu ,

naravno sa nastankom Makedonije kao jednog carstva koje se prostiralo na ogromnoj teritoriji
naziv heleni dobije sasvim drugaciji smisao. U prvo vreme je znacilo objedinjenu Grcku kao
po prvi put jedistvenu teritoriju sa jedinstvenim vladarom, pa se logicno javila potreba da se
stanovnicima te sada jedinstvene teritorije da jedna jedinstveni nacionalni entitet koji svoju
primenu dobija sa nazivom Heleni, koji je uz sve to postavio i standard jedinstvenog jezika
koji se izrodio iz nekada podeljenih gradova drzava.
Napomenuli smo neke osnovne crte o kojima cu pisati u ovom radu, ali ne bi bilo lose
napomenuti da ce pored toga kao bitna tema biti i pravo tog ogromnog prostora kao i neke
osnovne drustvene razlike izmedju pojedinih krajeva nekada jedinstvenog carstva .
Pomenimo i to da je razlika izmedju antickog i helenskog perioda i drustveno uredjenje koje
je uzgred budi receno u staroj Atini bilo organizovano kao republika u kojoj su gradjani bitan
element same vlasti sto znaci bukvalno da su se gradjani kroz eklesije tj narodne skupstine
pitali o bitnim odlukama vezanim za staru Atinu, a u Makedoniji je stvar bila sasvim
drugacija, dovoljno je reci da se za sve pitao monarh kao vrhovni vladar, nesto slicno
persijskom carstvu i njegovom uredjenju sto nekako i dokazuje zenidba samog Aleksandra i
persijske princeze. Ovde nastupa druga cinjenica i razlika izmedju ova dva perioda a to je
drustvena pomesanost koja se ogleda u medjusobnom mesanju gena izmedju grka, jevreje,
persijanaca, egipcana kao idrugih naroda koji su ziveli na tom prostoru Makedoskog carstva.

Razrada
1.Razvoje helenizma
Zanimljivosti u izucavanju helenisticke kulture i prava nastaje u trenutku smrti Aleksandra
Makedonskog i raspada njegove imperije na tri dela tzv drzave diadoha na cijim celima su
stajale njegove istaknute vojskovodje. Podela je bila na Makedoniju (grcke kraljevine) kojom
je vladao Antigon Gonata koji je i osnovao dinastiju Antigonida, azijski deo je kontrolisao
Seleuk I Nikator i zacetnik dinastije Seleukida, Egipatom je vladao Ptolomej Lag zacetnik
dinastije Prolomeja. Svaki od ovih delova nekada jedinstvenog carstva bio je karakteristican
po svojm pravu i drustvenom uredjenju, a u najpoznatije od sva tri je razdoblje Ptolomeja i
Egipat zbog obilja pisanih dokaza koji postoje o ovom razdoblju pa se o njemu najvise i
govori kada se zeli upoznati helenizam kao pojam u razvoju moze se slobodno reci i danasnje
civilizacije. Ipak kada govorimo o zajednickim crtama tri novonastale drzave jeste snazno
centralizovana drzavna vlast, kult vladara i njegove dinastije, a sve to po ugledu na orijentalne
kraljevske tredicije pa se po uzoru na njih i sam Aleksandar Makedonski nazivao veliki kralj
(basileus megas) ili cak kralj kraljeva za koga se verovalo da stoji u posebnoj vezi sa
bogovima koji inspirisu njegovo delovanje1. Ovde upravo nastupa i razlika koja se ogleda u
tome sto za razliku od klasicnog poimanja da su kraljevi sa istoka bozanskog porekla bar u
ocima istocnih tradicija ovde je rec o necem sasvim drugom u sta se bozansko poreklo ne
moze ubrojati. Jednostavno je reci da je monarh bio taj koji upravlja svime u svojoj zemlji
dok je ideja starih grka da zakon stvaraju gradjani vise ne vazi jer oni postaju element u
rukama monarha i njegove apsolutne vlasti. Ono sto je vezano za Helenisticke vladare je
pasolutna moc u obliku zakonodavstva, sudstva, sefa uprave kao i vrhovnog vojskovodje
1 Avramovic,S, Uporedno pravna tradicija,pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd,2011

odakle mu i tradicionalno potice oslonac za neizmernu moc koju poseduje. Nije pogresno reci
da je oblik vladavine koji je postojao tada mogao biti nazvan i drzavom bastine iz razloga
naslednosti same titule vladara unutar porodice, ali da bi se obuhvatio celokupan odnos samog
vladara i ostatka drzave koji se i ogleda kroz apsolutizam jednog coveka. Osnova same
naslednosti titule je pocela u helenistickim kraljevstvima sto je i oznacavalo odvajanje i
priprema prvorodjenog sina i njegovu pripremu za preuzimanje vlasti. Naravno postoje i
manja odstupanja kao kod egipta i vlasti Ptolomeja gde se zadrzao obicaj zajednicke vlasti
muza i zene, a tu je takodje i kontraverza incesta kojeg egipat u tom obliku ne poznaje. Jasno
je da s obzirom na velicinu teritorije koju jedna drzava obuhvata nije bilo logicno, pa cak ni
za vreme helenisticke kulture, da jedan covek kvalitetno upravlja svime sam i da ujedno bude
sa svime i upoznat, iz tog razloga ovde nastupaju ugledni ljudi koji su monarha okruzivali a
nazivani su drugovima ili prijateljima (philio) koji su svoj polozaj savetodavnog tela
neprestano jacali do te mere da monarh vise nije mogao uciniti nista bez njihovog znanja i
pristanka. Drzave su naravno bile podeljene na administrativne jedinice koje su se kod
Seleukida zvale strapije kod Egipta nome a u Grckoj na polise koji su ostali jos iz vremena
antike ali ne u izvornom nezavisnom obliku vec liseni nezavisnosti i podredjeni vrhovnom
vladaru (monarhu). Ono sto ove tri drzave povezuje jeste institut stratega koji su stajali na
celu lokalnih upravnih jedinica i koje je postavljao kralj a u cijim je rukama bila kako vojna
tako i civilna vlast. Nije toliko potrebno baviti se samim poreklom ili narodnom pripadnoscu
stratega jer su oni po logici stvari bili makedonci iz prosto logicnog razloga ucesca u ratnim
pohodima vladara koji su ih zbog toga nagradjivali. Sto se tice obicnih ratnika u pocetku to su
bili pripadnici siromasnog sloja seljaka i slobodnjaka makedonaca i grka a kasnije i najamnika
sa teritorija vec predhodno osvojenih. Za svoju sluzbu oni su dobijali nagrade u vidu zemlje
(kleros) na koju je imao obavezu da placa porez kao i da dok je u stanju vrsi vojni poziv, a
ukoliko ne izvrsi jednu od dve obaveze gubi posed. Imovina nije bila nasledna u pravom
testamentarnom obliku ali je osnov ostanka imovine u okviru porodice poceo da se javlja,
doduse u obliku produzetka vojne funkcije koja se prebacuje sa oca na sina pa tako dokle god
ima ko da obavlja vojni poziv do tada ce i imovina biti njegova. Naslednost ovih imanja se
prvi put javlja kod Ptolomeja, naravno ovo je bio pocetak javljanja instituta kao sto su
drzavina, prodaja i kupovina ali i ustupanje. Ovo nije toliko vazilo za teritoriju Grcke posto je
ona vec poznavala i privatnu svojinu a i odnosi su vise podsecali na sam feudalizam nego na
bilo sta drugo. Logicno je da mesanje kultura nije zavisilo toliko od vladara i njegovih
savetnika (stratega) koliko od obicnih ljudi pre svega trgovaca i zanatlija ali i samog naroda
koji je pratio ratne kolone, pa je upravo zahvaljujuci njima i doslo do mesanja raznih kultura
kao i stvaranja jedne epohe iz koje ce kasnije proisteci mnoge dobre stvari. U ovo bi svakako
mogao da se nabroji pored mesovitih brakova i odnos prema robovima koji dobijaju mnogo
veca prave nego ranije zakljucno sa tim da je bilo moguce da u nekom trenutku odkupe svoju
slobodu. Nije bilo vise prakticno da se za zemlju vezuju robovi vec slobodni radnici (seljaci)
koji bi pruzali stalan prihod vladaru i to ne samo u vidu poreza vec i vojne sluzbe.

2.Helenisticko pravo
Zahvaljujuci mesanju razlicitih etnickih slojeva na ogromnom prostoru helenskih drzava, pre
svega Grka, Egipcana ali i Jevreje, Persijanaca, Parcana, dovelo je do toga da se stvori jedna
cudna kombinacija prava pre svega na relaciji Grka i Egipcana iz prostog razloga sto o ovome
ima najvise i saznanja pre svega pisanih. Cinjenice nam govore opet da je razlika izmedju

samog grckog prava prilicna pre svega sto je rec o pravima koji se razlikuju medjusobno od
polisa do polisa pa sa tim u vezi moramo znati da je i kod samih Grka prihvacen jedan
pojednostavljeni i moze se slobodno reci zajednicki za skoro sve Grke. Opste grcko pravo
sami Grci su nazivali nomos politikoi (zakon gradjana), sto kasnije nalazimo uz jako puno
slicnosti u samom ius civile ili rimskom pravu, ovaj grcki zakon stupa u sinergiju i mesa se sa
zatecenim egipatskim pravom koje se nazivalo nomos tes choras (zakon zemlje), cije
elemente nalazimo u rimskom ius gentium. Uprkos ovome postoji jednostavna cinjenica koja
nam govori da cak i uz ovakav mesovit zakon jos vek postoji personalni princip (da svakom
pripadniku nacije sudi sud njegovog etnosa i njegovog prava). Pokazatelj ove cinjenice je i
zakon koji je vazio kod Ptolomeja gde us postojali narodni sudovi za domace stanovnistvo ciji
je sastav cinio pre svega svestenstvo koji su sudili Egipcanima po njihovom pravu i oni su se
pretezno zadrzavali u seoskim sredinama i sastavljali presude na sopstvenom jeziku, a jedina
promena je bila sto je sekretar tog suda bio Grk. Kao dokaz ovog i ovakvog funkcionisanja
sidova postoji i citav niz sacuvanih presuda ali i tzv Zakon iz Hermopolisa koji je vise
sacuvan i dokumentovana zbirka presuda i resenih komplikovanih slucajeva, a koje su sudije
koristile kao pomagalo u donosenju presuda. Sacuvali su ih svestenici u hramovima a znanja
iz ovih spisa su prenosili sa kolena na koleno nesto kao najvecu mogucu svetinju.
Sa druge strane stoji grcko-makedonsko stanovnistvo na koje se primenjivalo grcko pravo dok
je u medjusobnim sporovima Grka i drugih naroda sudio poseban sud poznatiji kao
koinodikion. Cak su i Jevreji imali svoje sudobe cega kao dokaz mozemo navesti svetu
knjugu Toru. Naravno postojala je sloboda izbora sudova tako da je bilo situacija da Jevreji
zele primenu grckog prava iz prostog razloga sto nisu zeleli primenu nekog prava iz njihovog
zakona koje je ocigledno bilo rigoroznije po pitanju nekih stvari. Komplikacije u primeni
samog prava nastupaju kod privatnog prava u situaciji kada stranke u sporu nisu iste
narodnosti. Resenje problema je bilo postavljeno davanjem izbora samim strankama koji ce se
zakon i pravo primenjivati na njih, a ukoliko ne bi doslo do dogovora onda bi se primenjivalo
ono pravo na kom je jeziku ugovor zakljucen i tako se resila ova nedoumica. Ali sa druge
strane kada je rec o krivicnom pravu bez obzira na narodnost stranke primenjivalo bi se
iskljucivo grcko pravo. Ne smemo zaboraviti i cinioc monarha kao bitnog faktora za primenu
grckog prava iz prosto jasne cinjenice da kao naslednici grcko-helenistickog doba oni zele i
teze sto vecu primenu grckog prava i samu helenizaciju sto veceg broja sireg sloja
stanovnistva sto na kraju dovodi do potiskivanja samog personalnog principa koji je do tada
vazio na teritoriji Egipta pogotovu.
Fuzija grckog i egipatskog prava je dovela do takvih situacija gde su se u egipatskom pravu
javljali instituti koji su do tada bili apsolutno nepoznati egipatskom pravu, pa tako imamo
dozvolu da se medjusobno udaju brat i sestra ili stric i sestricina uz napomenu da je ovo jako
vazno objasniti kroz pojam epiklere ili jedine preostale naslednice jedne porodice i pristup
vencanju sa nekim iz svog roda kako bi se sprecilo gasenje lose2. Tu su i drugi primeri kao
recimo mogucnost zene da pravi testament ili sama zakljuci brak ili mogucnost do tada
nepoznata u Egiptu da otac moze prodate svoje dete u roblje ili se jednostavno odreci svog
deteta i dati ga u roblje. Prisutna je bila i promena statusa dece rodjene iz braka ili seksualnog
odnosa sa robinjom gde je ranija tradicija bila na stanovistu da je dete iz ovakvog odnosa
rodjeno kao slobodno ali je to promenio uticaj iz Grcke koji je ustalio suprotno glediste a to je
da je dete rodjeno iz takvog odnosa rodjeno kao rob pa to i ostaje. Kao jasan doprinos
2 Nikolic,D., Fragnmenti pravne istorije, Univerzitet u Nisu, Nis, 1997, str 108

helenizacije Egipta govori nam i cinjenica da su Egipcani za testament poceli da koriste Grcki
naziv deatheke koji se morao sacinjavati kod drzavnih notara uz obavezno prisustvo svedoka.
Nije naravno samo uticaj bio jednostran, kada govorimo o uticaju egipatskog prava na grcko
govorimo o uvodjenu privilegovanog statusa prvorodjenog sina pri nasledjivanju sto ranije
nije bio slucaj jer je otac kao apsolutni vlasnik mogao da bira ko ce mu od dece biti naslednik
kao i to da odredi za koga ce mu se cerka udavati i kada pa cak i kroz testament ako za zivota
to ne ucini. Takodje uvedeno je pravo da krer nasledjuje oca jednako kao sinovi sto opet nije
bio slucaj jer ona nije imala nikakvu testemtarnu ulogu u odnosu na sinove. Brak takodje vise
ne spada u privatni ugovor vec se javlja potreba za registrovanjem pri samim zakljucenjem
kao i obaveza miraza, a uz to i sloboda da se zena uda samostalno bez bilo kakvih uticaja
muskarca. Notar je presao kao institut i kod grka ali je iz obicnog administrativnog organa
presao i na polje pisca ugovora, dok je kod egipatskih notara doslo do usvajanja pravljenja
duplikata pri sastavljanja isprave. Zena sve vise dobija na znacaju pri vodjenju porodice sto
dobija i svoje zncenje kada pogledamo spise gde stoji dozvola za zene da muz raspolaze
zajednickom imovinom. Pisani ugovori sve vise dobijaju na znacaju i koriste se kao
najvaznije dokazno sredstvo a sve vise se pribegava i jednostranim ispravama. Jasan je uticaj i
upliv jednog u drugo pravo kao i nacin na koji se ovo kako mnogi smatraju najstarijeg
hibridnog prava, a opet ima naucnika koji tvrde da ovaj uticaj nije nista do sporadicna pojava i
paralelno postojanje dva odvojena sistema (Rupreht).
Istrija razvoja helenistickog prava nije se tu zaustavila naravno, nova era napredka i daljeg
uticaja sledi nakon rimskih osvajanja kada i dolazi do upliva treceg prava u celokupnu sliku.
Pocetak je bio sa vazenjem rimskog prava za rimske gradjane koji zive u provincijama, a
zavrsilo se postepenom romanizacijom lokalnog prava i delimicnom helenizacijom rimsok. U
osvojenim provincijama Rimljani su ostavili sistem sudova manje vise netaknut kao i pravo
koje se primenjivalo na sve gradjane provincije (sem na Rimljane) i ovo je bilo poznato kao
ius gentium ili pravo pokorenih naroda koje se primenjivalo uz staranje preregrinskog pretora,
a sve ovo je bilo pod izvesnim uticajem ius civile. Pod uticajem helenistickog prava javlja se
mogucnost da robovi poseduju svoju imovinu, da se uticaj glave porodice smanjuje, da se
priznaje brak samo na saglasnosti volje i zajednickom zivotu bez drugih formalnosti, da zene
mogu postati staratelji nad maloletnom decom, da drzava nasledjuje imovinu lica koje umre
bez naslednika, a najveci u ticaj helenisticko pravo ostavilo je na obligaciono, trgovinsko i
pomorsko pravo. Sve ovo se nakon prestanka postojanja Rimske imperije prenosi na nove
drzave pre svega u obliku Vizantije sto nam jasno govori da je helenizam nastavio da zivi u
nekom obliku jako dugo nakon prestanka postojanja Aleksadrove Makedonije pa nadalje3.

Zakljucak
Iz svega recenog mozemo doci do zakljucka da je sama fuzija kao i postojanje helenistickog
prava i kulture oznacilo prekretinicu u pre svega pravnoj nauci, pre svega na polju mesanja
raznih instituta i obicajnog prava koje je preraslo kod mnogih zakonodavaca i u pisane
3 Ancic, V., Istorija od presitrojie do nasih dana, IKP Evro Beograd, Beograd 2005.

dokumente. No da krenemo redom. Jako je vazno navesti da su do perioda osvajanja

Aleksandra Makedonskog prava bila odbojeni entiteti sami za sebe bez apsolutno ikakve
mogucnosti za mesanje ili usvajanje bilo cega novog. Postojao je sistem koji je cak i na
odredjenom malom prostoru bio jako razudjen i posve razlicit (govorimo striktno iz
drustveno-pravnog ugla). Pa tako imamo razlike izmedju Atine i Sparte kako na pravnom tako
i na drustvenom planu, a zatim ako idemo dublje u razlike tu je persija pa zatim sam prostor
mesopotamije (nekadasnjeg Vavilona) a zatim i Egipta, razlike su bile jednostavno prevelike i
preobimne da bi pukim ekonomskim uticajem moglo uopste doci do bilo kakve fuzije pa cak i
u minimalnoj meri. Izuzetno je znacajno sto je doslo do tih osvajanja, jer u suprotnom ne bi
postojao napredak ni na jednom polju a i pravo kakvo danas poznajemo bi u bitnoj meri
znatno izmenjeno. Cinjenica da je delom vladanja i unutrasnjeg pritiska sa vladara na upravne
organe doslo do u pocetku priblizavanja tradicija i obicaja ali striktne odvojenosti prava i
primene istih samo u odnosu na nacionalnost stranaka. Kasnije je doslo i do usvajanja
medjusobnih pravnih instituta kao npr. notara inace klasicno egipatskog instituta koji se sada
javlja u naprednom obliku u samom grckom pravu dok sa druge strane imamo evoluciju istog
i primenu kod egipcana. Vredi napomenuti i druge promene i prilagodjavanja koja su se
pojavila u medjusobnoj interakciji prava grckog i egipatskog, recimo to je primer zene i rasta
njenih licnih preva u odnosu na ranije kada prava nije ni imala (stara Grcka) pa sve do
izjednacavanja prava sina i kceri na nasledjivanje sto takodje nije bio slucaj u staroj Grckoj.
Naravno to se proteze na razlicite aspekte pravne nauke i na razne elemente koji se u doba
helenizma razvijaju a sve sa ciljem sto bolje primene prava na teritoriji koja je olicena pre
svega enormnom pomesanoscu stanovnistva iz raznih etnickih miljea pa zatim i
prilagodjavanja istih i na kraju formiranja jednog sitema koji bi bio pre svega efikasan i
delotvoran pa cak i ukoliko bi doslo do promene vlasti i vladara sto je kasnije i dokazano
samo dodatnom nadogradnjom iz rimskog prava ius cogens i ius gentium. Ne treba biti
previse mudar da se dodje do zakljucka koliko je ovaj period bio znacajan i kako je uticao na
vremensko razdoblje vece od tri veka koliko je trajao helenizam. Moj licni stav je da kako je
bilo zanimljivih resenja i novih instituta sto je sve zajedno dovelo do toga da se i stvori jedan
pravni hibrid koji je posluzio razvoju mnogih prava kasnijih carstava koje su prolazila i
dolazila na prostore ranijeg kako bih ga nazvao helenistickog podkontinenta (s obzirom da
obuhvata deo evrope, malu aciju i afriku). Sa sigurnoscu mogu da tvrdim da razvoj
obligacionog prava kao i pocetaka trgovinskog i porodicnog u mnogo cemu dugujemo
helenizmu i njegovom vremenu, dokaz je sto je za jedan pravni institut koji je vazio na jednoj
teritoriji doslo jos nekoliko i preciznom kombinacijom i zeljom da se odnosi pre svega pravni
unaprede doslo se do novih mnogo boljih a uzgred jednostavnijih za koriscenje (primer
stupanje u brak koje je zahtevalo strogu formu i dozvolu pater familijasa sada moze da se
zakljuci prostom saglasnocu volje).
Iako rad nema prakticnu primenu u danasnjim okvirima primenjivosti on ima visestruku korist
pre svega kroz upoznavanje sa istorijom razvoja danasnjeg prava a i samog postupka razvoja
prava, njegove evolucije koji nije bio uvek striktno vezan za samo evoluciju drustva i
tehnoloski razvoj. Bitno je znati osnove i odakle je i kako sve pocelo kako bi mogli da
govorimo o tome sta dalje i kako dalje ili da bi mogli da komentarisemo koliko i da li je
uopste napredovala pravna nauka i gde se ona nalazi dana u odnosu na drustvo. Svako pravo
je imalo svoj odredjeni polozaj u odnosu na drustvoj za koje je stvarano pa tako i helenisticko
zauzima znacajan deo pre sveg sto nam daje po prvi put upliv u slozene odnose naroda i
njihovih medjusobnih uticaja pogotovu ako nazovemo da je napredna Grcka dosla u kontakt

sa manje razvijenim Istokom, naravno ova polazna osnova nas kasnije moze dovesti do
potpuno drugacijeg zakljucka u odnosu na start, pogotovu kada se malo upustimo u analizu
onoga sto je bilo i onoga sto je iz toga postalo pazljivom kombinacijom i stalnim uticajem
jednih na druge.
Na kraju krajeva istorija jeste majka mudrosti, a gde je njena srz ako ne u istoriji prava.

Literatura
1. Avramovic Sima i Stanimirovic Vojislav,
Upordno pravna tradicija, pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2011.
2. Nikolic Dragan,
Fragmenit pravne istorije, pravni fakultet Univerziteta u Nisu, Nis, 1997.
3. Ancic Vojin,
Istorija od preistorije do nasih dana, IKP Evro u Begradu, Beograd, 2005