Hana Arent c . iy eM eters ie! ALEXANDRIA pouiméxa POEs} aBIBLIOTEKA POLITICKA MISAO Hana Arent © NASILIU Prvo"izdanje iedavedl Alexandria Press Hana Arent Beograd Nova srpska polititka misao Beograd levrini lzdavaé Alexandria Press Beograd htip:/Awww.alexandria-press.com Stalni Internet Stand na Frankfurtskom sajmu: http://e. book-fair.com/alexandria-press http://e. buchmesse.de/alexandria-press e-mail: webmaster@alexandria-press.com O nasilju Urednicl DuSan Velitkovic Dorde Vukadinovié tanh Urednica izdanja oe OE NESE Dizajn | slog Alexandria Press Digital Studio Preveo s engleskog Milan Milosavijevié SloZeno plsmom Dugan Velitkovié ITC Garamond 10.7pt Korice Dizajn: Alexandria Press Digital Studio i Stampa Janus Beograd Tiras” 1000 Beograd 2002 Alexandria Press ISBN 86-83275-12-4 j Nova srpska politi¢éka misao Beograd 2002On Violence by Hannah Arendt Copyright@1969, 1970 by Hannah Arendt Published by arrangement with Harcourt, Inc Izdavatka kuéa Alexandria Press osnovana je 30. septembra 1999. godine u Beogradu pod pokroviteljstvom nedeljnika Vreme. Rad izdavatke kuée je nastavak aktivnosti zapotete izdavanjem ¢asopisa Biblioteka ALEXANDRIA. Casopis je pokrenut 9. aprila 1998. godine kao specijaino izdanje nedeljnika Vreme, a podrzali su ga Open Society Institute - Budapest ~i Fond Posebnu podrsku asopisu i izdavatkoj kudi, ukljutujuéi i pomoé za web site i online izdanja, pruzio je Fund for Central and East European Book Projects - Amsterdam. Alexandria Press i Biblioteka ALEXANDRIA imaju za cilj da afirrmiSu umetnitko, teorijsko i publicistiéko stvaralaStvo u internacionalnim okvirima. Alexandria Press i biblioteka ALEXANDRIA zalaZu se za vrednosti gradanskog drustva i principe jednakih moguc¢nosti i prava bez obzira na nacionalnost, veru, rasu i pol. Objavijivanje ove knjige pomogao je Fund for Central and East European Book Projects - Amsterdam. Za Meri u znak prijateljstvaOva razmiSljanja podstaknuta su zbivanjima i raspravama u poslednjih nekoliko godina, posma- tranih u odnosu na dvadeseti vek koji je, zaista, kako je Lenjin bio predskazao, postao vek ratova i revolucija, pa otuda i vek onog nasilja za koje se sada veruje da treba da bude njihov zajednitki imenitelj. Medutim, u sadaSnjoj situaciji postoji je- dan drugi faktor koji je, mada ga niko nije pred- skazao, znatajan bar u istoj meri. Tehnitki razvoj sredstava nasilja dospeo je danas do tatke na ko- joj ni jedan politiéki cilj ne bi mogao na prihvat- ljiv naéin da korespondira sa njihovim destruktiv- nim potencijalom ili da opravda njihovu aktualou upotrebu u oruzZanom sukobu. Otuda je ratovanje - od pamtiveka konaéni nemilosrdni arbitar u me- dunarodnim sporovima - izgubilo mnogo od svoje efikasnosti i skoro sav svoj sjaj. "Apokaliptiéna" Sahovska igra izmedu supersila, to jest, izmedu onih koji se kre¢u na najvi8oj tavni nage civilizaci- je, igra se u skladu sa pravilom "bilo ko da pobe- 9Hana Arent di to je kraj za oboje";’ to je igra koja nema ni- kakve slitnosti sa bilo Cime Sto je ratnim igrama prethodilo. Njen “racionalni" cil je zastraSivanje a ne pobeda, pa se trka u naoruZanju, Sto vise nije priprema za rat, danas moze opravdati samo na osnovu pretpostavke da je sve vece zastraSivanje najbolja garancija mira. Na pitanje kako éemo uop- Ste modi da se ispetljamo iz otiglednog ludila ovakve pozicije, odgovora nema. Kako su nasilju - za razliku od moéi, sile ili snage - uvek potrebna oruda (kao Sto je to odav- no istakao Engels),? tehnoloska revolucija, revolu- cija u pravijenju alatki, bila je posebno primetna u ratu. Sama suatina nasilnog delanja odredena je kategorijom sredstvo - cilj, éija-je glavna karakte- ristika, kada se primenjuje u ljudskim poslovima, oduvek u tome da je cilj u opasnosti da bude | nadvladan sredstvima koja on epravdava i koja su potrebna da bi se cilj dosegao. Kako se cilj Ijud- skog delanja, za*razliku od konaénih proizveda. fa- brikovanja, nikada ne moze sa sigurno&éu predvi- deti, sredstva koja se koriste da bi se dostigli po- Liticki ciljevi Cesto imaju vedi znataj za buduci svet negoli nameravani ciljevi. Stavise, dok su rezultati govekovog delanja izvat Tijegove kontrole, nasilje’ krije. u’ sébi jedan 1 Harcey Wheeler, “The Strategic Calculators", u Nigel Caldes, Unless Peace Comes, New York, 1968; p.109 2 Herrn Fugen Dithrings Umudlzung der Wissenschaft (1878), Part, II, ch. 3 10. © nasilju dodatni element proizvoljnosti; nigde Fortuna, do- bra ili lo8a sreéa, nema sudbonosniju ulogu u Jjudskim poslovima nego Sto je ima na bojnom polju, a ovo uplitanje neéega sto je potpuno neo- éekivano ne i&ezava kada Ijudi to nazovu "sluéaj- nim dogadajem" i konstatuju da je nautno sum- njivo; to se ne moze eliminisati ni simulacijama, scenarijima, teorijama igre i slitnim. U ovim stva- rima nema izvesnosti, nema éak ni konaéne izves- nosti uzajamne destrukcije pod izvesnim predvide- nim okolnostima. Sama Ginjenica da su oni koji se bave usavréavanjem sredstava za destrukciju ko- naéno dostigli nivo tehnitkog razvoja na kojem je njihov cilj, a to je rat, dostigao taéku na kojoj potpuno i&tezava zahvaljujuci sredstvima koja su mu na raspolaganju,? lici na neko ironiéno’ podse- éanje na ovu sveprozimajucu nepredvidivost sa kojom se susre¢emo kada stupimo u domen nasi- ja. Glavni razlog Sto je ratovanje jo’ medu nama nije ni tajna teZnja ljudskog roda ka smrti, ni nepotisnuti instinkt agresije, a nisu to, konatno i jo’ verodostojnije, ni ozbiljne ekonomske i socijal- ne opasnosti inherentne razoruzanju,* veé jednos- 3 Kao Sto u "Battlefields of the 1980s" istite General André Beau- fre. Samo “u onim delovima sveta koji nisu pokriveni nuklear- nim zasteasivanjem rat je mogué, pa je tak i ovo “konvencio- nigeno 51 sveprisutaon pretnjom | od | eskalacije a nuklearni fat. ‘w Calder, op. cit. p. 3) * Report from Iron Mountain, New York 1967, satira na natin razmisljanja Rand Corporation i drugih tink-tenk organizacija, po svom 'stidijivom pogledu preko ivice mira" verovatno je bliza realnosti od veéine “ozbiljnih" studija, Njen glavni argument da 11Hana Arent. tavna ¢injenica da se na polititkoj sceni joS nije pojavilo ne&’to Sto bi zamenilo ovog konatnog arbitra u medunarodnim poslovima. ‘Nije li Hobs bio u pravu kada je rekao: “ Bez mata, sporazumi nisu nista drugo do reti"? Nije ni verovatno da ée se neka zamena po- javiti sve dok se ne identifikuje nacionalna nezavi- snost, odnosno sloboda, u odnosu na stranu upra- vu, i suverenitet drzave, odnosno zahtev za nes- metanom i neograniéenom modi u -spoljnim po- slovima. (Sjedinjene Ameritke Drzave su jedna od malobrojnih zemalja u kojima je pravilno odvaja- nje slobode i suvereniteta bar teorijski moguée ukoliko time ne bi bile ugrozene same osnove ameritke republike. Sporazumi- sa--inostranstvom su prema Ustavu deo i udeo > zakona o zemji i - kao Sto je 1793. godine primetio sudija DZejms Vilson - "termin suverenitet je potpuno.nepoznat Ustavu Sjedinjenih Ameritkih Drzava". Ali vremena jednog takvog ‘razboritog i smelog odvajanja od tradicionalnog jezika i konceptualnog polititkog okvira evropske nacionalne drzave daleka su pros- lost; naslede ameritke revolucije je zaboravljeno, a ameritka vlada je, bilo to dobro ili loge, udla uncionisanje na’eg druStva da se ne usu- io da ga ukinemo ukoliko ne pronademo. neki jo8 3 jos “ubistve- niji natin reSavanja problema, Sokiraée samo one koji su zabo- ravili do koje mere je kriza nezaposlenosti u doba Velike depre- sije -regena jedino zabvaljujuci izbijanju Drugog svetskog-rata, ili one koji konvencionalno zanemaruju ili odbacuju razmere sada- Snje nezaposlenosti prikrivene zapoSljavanjem veéeg broja Ijudi nego Sto je to _potrebno, 12 | © nasilju u naslede Evrope kao da je to njena bagtina, nes- vesna, avaj, Cinjenice da je opadanju evropske modi prethodilo i da ga je pratilo polititke ban- krotstvo, bankrotstvo nacionalne drzave i njenog koncepta suvereniteta. Da je rat i dalje ultima ra- tio, staro nastavijanje politike putem nasilja u spoljnim poslovima nerazvijenih zemaljama, nije nikakay argument protiv njegove zastarelosti, a tinjenica da samo male zemlje bez nuklearnog i bioloskog naoruzanja jo’ mogu sebi da dozvole da ratuju, slaba je uteha. Javna je tajna da ¢e se éuveni slucajni dogadaji najverovatnije desiti u onim delovima sveta u kojima je stara poslovica "pobeda nema alternativu" zadrZala visok stepen kredibilnosti. U ovakvim okolnostima ima zaista malo toga Sto je tako zastrasujuce kao sto je poslednjih de- cenija sve vedi prestiz nau¢no specijalizovanih tru- stova mozgova u savetima viada. Nevolja nije u tome Sto su oni dovoljno hladnokrvni da "misle nezamislivo", veé u tome sto oni ne misle. Umes- to da se prepuste jednoj takvoj staromodnoj aktivnosti koja se ne moZe kompjuterizovati, oni ratunaju s posledicama izvesnih hipoteti¢ki uzetih konstelacija, a da, medutim, nisu u stanju da svo- je hipoteze provere uw odnosti na stvarne dogada- je. Logitki tok u ovim hipoteti¢kim konstrukcija- ma budu¢ih dogadaja uvek je isti: ono Sto se prvo pojavi kao hipoteza - sa svojim impliciranim alternativama ili bez ajih, u skladu s nivoom sofis- 13Hana Arent ticiranosti - odmah se pretvara, obiéno veé posle nekoliko paragrafa, u "tinjenicu" iz koje se dalje rada itav niz sliénih ne-Cinjenica, Sto°za rezultat ima da je Gisto spekulativni karakter celog poduh- yata zaboravijen. Nepotrebno je reci da ovo nije nauka veé pseudonauka, "oéajnicki pokuSaj drus- tvenih i bihevioristitkih nauka", po retima Noama Comskog (Noam Chomsky), "da imitiraju povrSin- ske odlike nauka koje zaista imaju znatajan intelektualni sadrzaj". Najotigledniji_ i “najdublji prigovor ovoj vrsti strate’ke teorije nije u tome Sto je ona ograniéeno korisna veé Sto je opasna, jer nas moze navesti da poverujemo da razume- mo dogadaje i da imamo kontrolu nad njihovim tokom, Sto nije tatno", kao Sto je nedavno na- glasio Rivard N. Gudvin (Richard N. Goodwin). u jednom prikazu Cija je dragocena vrlina u tome &to otkriva da “nesvesni humor" karaketri8e mnoge ovakve pompezne pseudonauéne teorije"” Dogadaji su, po definiciji, deSavanja koja prekidaju rutinske precese i rutinske procedure; san futurologa se moZe ostvariti samo u svetu u kome se nikada niSta znatajno ne deava. Pred- vidanja buduénosti uvek su samo projekcije sadai- njih automatskih procesa i procedura, odnosno deSavanja..koja.¢e.se_verovatno. desiti_ukoliko Ijudi ne reaguju i ukoliko se niSta neotekivano ne do- 5. Noam. Chomsky u American Power and. the New. Mandarins, New York, 1969, prikaz Richard N Goodwina knjige Thomas C Schelling; Arms and Influence, Yale, 1966, u The New Yorker, February 17, 1968 14 veé na prvi pogled prili O nasilju godi; svaka akcija, dobra ili loSa, i svaka slucaj- nost nuZno uniStavaju ¢itavu shemu u ¢ijem se okviru to predvidanje kreée i u kojem ono nalazi svoju otiglednost. (Prudonova usputna primedba: "Produktivnost neotekivanog daleko prevazilazi obazrivost jednog dréavnika", joS je, srecom, istini- ta. Ona joS otiglednije prevazilazi i kalkulacije stru- énjaka). Nazivati takva neotekivana, nepredvidena i nepredvidiva deSavanja "slu¢ajnim dogadajima" ili "poslednjim dahom pro%losti", osudujudi ih tako na irelevantnost ili na Suveno "smetliSte istorije", najstariji je trik u ovom postu; taj trik nesumnji- vo pomaze da se teorija dovede u red, ali po ce- nu da se sve vise udaljuje od realnosti. Opasnost nije samo u tome Sto su ove teorije naizgléd do- padljive jer sopstvenu potvrdu nalaze u aktuaino primetnim sadaSnjim trendovima, ve¢é zato Sto one, zbog svoje unutarnje konzistentnosti, imaju hipnotitki efekat; ove teorije uspavljuju na’ zdrav razum koji nije niSta drugo do nas mentalni organ za opaZanje, razumevanje i razmatranje real- nosti i ¢injeniénog stanja. Svako ko razmi8lja 0 istoriji i politici ne mo- ze da ne bude svestan ogromne ‘uloge” koju Je tako retko izdvajano | radi ‘posebne 2 15Hata Arent najnovijem izdanju Enciklopedije druStvenih nauka "nasilje" Cak i ne postoji kao odrednica). Qvo po- kacuje u kojoj. su. meri hasilje i njegova ‘acbicranniost uzimani zdravo ° ia BotGve | ir “tako zanemarivani; da je morao da nasilje vidi. kao jedan marginalan fenomen. Bile da je te vic (Clausewitz), a ostaje odred Sto je prethodilo “nae siinom delanju. To lo je. razlog og zbog kojeg su studen- ui med ih odnasa sve donedavno smatrali "da je opSte nagelo da vojno reSenje koje nije u skladu s dubljim izvorima nacionalne moze biti stabilno", ili da, po Engelsovim recima, "ede god je struktura moti jedne zemlje U protiv- retnosti s njenim ekonomskim razvojem", politicka moé sa svojim sredstvima nasilja je w koja €e doZiveti poraz.* “Danas” su své te ‘stare. istineo. Odnosu. tata i politike, ili o nasilju i mod, postale neprimen- 7 Vidi Engels, op. cit, Deo I, poglavije 4 8 Wheeler, op. cit, p. 107, Engels, ibidem. 16 © nasifju hive. Posle drugog svetskog rata nije sledio mir veé hladni rat i uspostavijanje vojno-industrijsko- radniékog kompleksa. Govoriti o “prioritetu poten- cijala za vodenje rata kao glavnoj strukturnoj sili drugtva", tvrditi da "ekonomski sistemi, polititke filozofije i corpora juris sluZe ratnom sistemu i da ga proSiruju, a ne obrnuto", zakljuditi da je "sam rat osnovni drustveni sistem u okviru kojeg drugi oblici drugtvene organizacije dolaze u kon- flikt ili konspiraciju" - sve to zvu¢i mnogo prihva- tljivije od Engelsovih ili Klauzevicevih formula iz devetnaestog veka. To je ubedljivije €ak i od ovog jednostavnog preokreta koji je predlozio anonimni autor Izvestaja sa gvozdene planine - umesto da je rat "produZetak diplomatije (ili politike, ili nas- tojanja da se ostvare ekonomski ciljevi)", mir je nastavak rata drugim sredstvima - stvarni razvoj tehnike ratovanja. Po recima ruskog fizitara Saha- rova, "Termonuklearni rat se ne moze smatrati nastavijanjem politike drugim sredstvima (u skladu s Klauzevicevom formulom). Takav rat bi bio sred- stvo univerzalnog samoubistva"’ Stavi8e, mi znamo da bi "nekolika oru%ja mogla za tren oka zbrisati sve druge izvore nacionalne modi", da je pronadeno biologko oru- 3je koje. bi omoguéilo ‘malim. grupama. pojedi- naca... da poremete stratesku ravnoteZu" i koje bi ° andrei D Sakharov, Progress, Coexistence, and Intellectual Freedom, New York, 1968, p36. © Wheeler, tbidem. 17Hana Arent bilo dovoljno jeftino da ih mogu proizvesti “naci- je koje isu u stanju da razviju nuklearne sna- ge" da ¢e "za samo nekoliko: godina “vojnici ro- boti udiniti "Ijude vojnike potpuno zastarelim";” i da su, konatno, u konvencionalnom ratovanju si- roma3ne zemlje mnogo manje ranjive od yelikih sila upravo zato Sto su "nerazvijene" i zato Sto te- hnitka superiornost moze u gerilskim ratovima "biti mnogo vise prepreka nego preimuéstvo".* Ono &to svi ovi neugodni izumi donose jeste pot- puni preokret u odnosu izmedumoéi i nasilja, nagoveStavajuci i preokret u_buducim odnosima izmedu malih i velikih sila.j Koli¢tina nasilja koja stoji na raspolaganju bilo kojé date zemlje usko- ro ne mora biti pouzdana indikacija njene snage ili siguena garancija da takvu zemlju ne¢ée unidtiti neka znatno manja i slabija silafOvo ima zlokob- nu sli¢nost s jednim od najstarijih uvida politi¢ke nauke, a koji se odnosi na to da se mo¢é ne mo- ¥e meriti obiljem, da preveliko bogatstvo moze da potkopa moé, .da su bogati posebno opasni za moé i napredak republika - uvid koji ne gubi vali- dnost zbog toga sto je zaboravijen, pogotovo ne u vreme kada je istinitost takvog uvida dobila novu dimenziju validnosti zahvaljujuci tome sto se moze primeniti i na arsenal nasilja.“] Sto_je_nasilie kao instrument postajalo sum- je i neizvesnije u medunarodnim odnosima, _ 11 Rigel calder, "The New Weapons", u op. cit., 12 MW Thring, "Robots on the March", u Calder, op. cit., p.169 3 yladimir Dedijer, "The Poor Man's Power", u Caldet, op. cit., p.29. 18 © nasilju utoliko je sticalo veéu reputaciju i priviaénost u doma¢im poslovima, posebno kada je ret o revo- luciji. Snazna marksistiéka retorika nove levice po- dudara se sa stalnim porastom potpuno nemark- sistitkog ubedenja koje je proklamovao Mao Ce Tung, da "Moé izrasta iz puStane cevi". Svakako, ‘(Marks je bio svestan uloge nasilja u istoriji, ali za njega je ta uloga bilo od sekundarnog zna€aja; propast starog druStva rezultat je njegovih inhere- ntnih kontradiktornosti, a ne nasilja. JPojavi novog druStva prethodile su, ali ga nisu prouzrokovale, nasilne pobune, koje je Marks povezao sa nevolja- ma radnika koje prethode zbivanju organskog po- rekla, ali ga, naravno, ne prouzrokuju. Na isti na- cinfon je drgavu smatrao instrumentom nasilja u rukama vladajuée klase; ali stvarna mo¢ vladajuce Klase nije se sastojala u nasilju, niti se na njega oslanjala.JMoé je bila odredena ulogom viadajuce klase u dru&tvu, ili, jo’ taénije, njenom ulogom u procesu proizvodnje. Cesto se primecuje, ponekad sa Zaljenjem, da je revolucionarna levica pod uti- cajem Marksovog uéenja iskljucila upotrebu nasil- nih sredstava; "diktatura proletarijata" - otvoreno represivna u Marksovim spisima - nastupala je po- sle revolucije i trebalo je, kao i rimska diktatura, da traje jedno striktno odredeno vreme. Politicki atentat je, osim u nekoliko slugajeva individualnog terora koji su izvrsile male grupe anarhista, bio uglavnom prerogativ desnice, dok su organizovani oruzani ustanci ostali vojna specijalnost. Levica je ostala ubedena "da su sve tajne zavere me samo 19Hana Arent beskorisne veé i Stetne. Oni [su znali] veoma do- bro da revolucije ne nastaju smisljeno i arbitrar- no, veé da su uvek i na svakom mestu bile nuzni rezultat okolnosti potpuno nezavisnih od volje i vodstva posebnih partija i titavih klasa."“ Na nivou teorije bilo je nekoliko izuzetaka. Zorz Sorel (Georges Sorel), koji je na podvetku ve- ka pokuSao da poveZe marksizam sa Bergsonovom filozofijom Zivota - rezultat je, mada na mnogo nizem nivou sofisticiranosti, neobiéno slitan dana- Snjem Sartrovom spajanju egzistencijalizma i mark- sizma - razmi8ljao je o klasnoj borbi u vojnim terminima; ipak, on na kraju nije prediozio nikak- vo vece nasilie od ¢uvenog mita o generalnom Strajicu, sto Je oblik akeije za koju bismo mi da- litike. Pre pedeset godina &ak i ovaj skromni pre- diog stvorio mu je reputaciju faSiste, uprkos nje- govog oduSevijenog odobravanja Lenjina i ruske revolucije. Sartr. koji u svom predgovoru za Fano- novu knjigu Prezreni na svetu ide mnogo dalje wu glorifikaciji nasilja od Sorela u njegovim tuven- im Razmisyanjima o nasilju - dalje i od samog Fanona Giju argumentaciju Zeli da dovede do zakljutka - i dalje pominje "Sorelove faSisti¢ke is- kaze". Ovo _pokazuje do koje mere Sartr nije sves- tan svog osnovnog “neslaganja_ sa Marksom u odnosu na pitanje nasilja, posebno kada twrdi da — “Za ovu Engelsova primedbu u manuskriptu iz 1847, dugujem Jacob Barionu, Hegel und die marxistische Staatslebre, Bonn, 1963. 20 © nasilju "kroz nezadrzivo nasilje... Govek sebe ponovo stva- ra", da je "ludatki bes" ono kroz Sta "prezreni na svetu" mogu “postati Ijudi". Ovi pojmovi su jos znatajniji zato Sto je ideja Coveka koji sebe stvara striktno u tradiciji hegelijanskog i marksisti¢kog misljenja,; to je prava osnova Citavog levicarskog humanizma. Ali, prema Hegelu éovek "proizvodi" sebe kroz mi&ljenje, dok po Marksu, koji je pot- puno preokrenuo Hegelov “idealizam", ovu funkci- ju ispunjava rad, ljudski oblik metabolizma s priro- dom. I mada moZe da se tvrdi da je bunt pro- tiv samog fakticiteta ljudske situacije ono sto je zajednitko svim pojmovima o éoveku koji sebe stvara - niéta nije otiglednije negoli to da Govek, bilo kao pripadnik vrste, bilo kao individua, ne duguje svoju egzistenciju sebi samom - i da je, prema tome, ono Sto Sartr, Marks i Hegel imaju zajednitko, mnogo znatajnije od tih posebnih aktivnosti kroz koje bi ova ne-tinjenica po svoj prilici trebalo da se dogodi, pa se i pored toga me moze osporiti da postoji jaz izmedu u suStini mirnih aktivnosti misljenja i rada i svih dela nasi- a. ["Ubiti jednog Evropljanina znaéi jednim udarcem postiG dva cilja... ostaju jedan mrtav éovek i jedan slobodan ovek", kaze Sartr u svom predgovoru-] Ovo je retenica koju Marks nikada nije mogao da napise."* % Velo je sugestivno to sto Hegel u ovom kontekstu govori o "“Sichselbstproduzteren" Vidi Vorlesungen uber die Geschichte der Philosophie, ed, Hoffmeister, p. 114, Leipzig, 1938. * Vidi dodatak 1, str 113 21Hana Arent Citirala sam Sartra da bih pokazala da ovo. novo skretanje ka nasilju u razmiSljanju revolucio- nara moze da ostane nezapazeno. tak. i oct strane jednog od njegovih najreprezentativnijih i najarti- kulisanijih glasnogovornika,” i to je sve jo3 znataj- nije zato Sto otigledno nije ret o apstraktnom pojmu u istoriji ideja. (Ako Govek preokrene “idea- listitki" Roncept miSljenja, moze sti¢i do “materija- listitkog" koncepta rada; nikada neée sti¢i do poj- ma nasilja). Nema sumnje da sve ovo ima svoju sopstvenu logiku, ali ona proizilazi iz iskustva, a to iskustvo nije bilo poznato bilo kojoj ranijoj generaciji. Patos i élan Nove levice, njihova verodostoj- nost, da tako kazem, u tesnoj su povezanosti sa izopaéenim samoubilaékim razvojem modernog. oruzja; ovo je prva generacija koja treba da odra- ste u senci atomske bombe. Oni su od generaci- je svojih roditelja nasledili iskustvo Ogromnog bes- pravnog uvlatenja kriminalnog nasilja u_politiku: oni su u srednjoj Skoli i koledZu utili o koncen- tracionim logorima za istrebljenje, o genocidu i torturi,” o masovnom pokolju civilnog stanovni§- tva u ratu, bez tega moderne vojne operacije vise nisu moguce ak i ako se ograniée na "konven- cionalno" oruzje. Njihova prva reakcija je bila skretanjé” 6d bilo” kojeg_oblika ‘nasilja; skoro “kao ” Vidi dodatak IL sir 113 *8 Noam Comski s pravom primeuje da je jedan od motiva za otvorenu pobunu odbijanje "da se zauzme mesto pored ‘dobrog Nemca’ koga smo svi nautili da preziremo" Op. cit, p.368 22 © aasitju prirodno zalaganje za politiku nenasilja. Pravi veli- ki uspesi ovog pokreta, posebno u oblasti Iud- skih prava, bili su praceni pokretom otpora pro- tiv rata u Vijetnamu, Sto je ostao vazan faktor za odredivanje Kime mnenja u ovoj zemlji. Medutim, nije tajna da su se stvari od tada promenile, da se pristalice nenasilja nalaze u defanzivi, i bilo bi beskorisno re¢i da samo "“ekstremisti" podlezu glo- rifikaciji nasilja i da su samo oni - poput Fano- novih alzirskih seljaka - otkrili da se "jedino nasi- je isplati".” Ovi novi militanti bili su denuncirani kao anarhisti, nihilisti, crveni faSisti, nacisti i, sa znat- no viSe opravdanja, kao “ludisticki uni&titelji masina",” a studenti su uzvraéali podjednako bes- mislenim parolama kao sto su “policijska drzZava" ili "latentni faSizam kasnog kapitalizma" i, sa znat- no vise opravdanja, “potro’atko drustvo".” Za nji- hovo ponaSanje optuzivani su najrazliditiji druds- © Franw Fanon, The Wretched of the Earth (1961), izdanje Grove Press, 1968, p61 Koristim avo delo zbog velikog uticaja koje ima na sada&nju generaciju studenata, Sam Fanon, medutim, u vezi sa nasiljem ima mnogo veée sumnje od svojih obozavala- ca. Cini se da je jedino prvo poglavije ove knjige, "O nasilju", masovno ¢itano. Fanon poznaje “nepomuéenu i totalnu brutal- nost [koja], ako se protiv nje odmah ne boris, bez razlike dovo- di do poraza vores u roku od nekoliko nedelja" @147) ju "Gewalt" u | ematkom magazinu Der Spiegel (10. feb- ruar 1969, i dalje), i seriju "Mit dem Latein am Ende" (Nos. 26 i 27, 1969). 2 Vidi dodatak UI, str 115 * Poslednji u nizu ovih epiteta imao bi smisla ukoliko bi imao deskriptivno znaéenje. Iza njega je, medutim, stajala Marksova 23Hana Arent tveni i psiholoSki faktori - prevelika popustljivost vaspitanja u Americi i eksplozivna reakcija na su- vise veliki autoritet u Nematkoj i Japanu, odsust- vo slobode u Istoénoj Evropi i suviSe velika slobo- da na Zapadu, poguban nedostatak posla za stu- dente sociologije u Francuskoj i preobilne mogué- nosti za napredoyanje na gotovo svim poljima u Sjedinjenim Dr%avama - sve ovo se na ‘lokalnom nivou pojavijuje kao sasvim verovatno, ali je u jasnoj kontradikciji sa ¢injenicom da je students- ki bunt globalni fenomen. Cini‘se da zajednitki drustveni imenitelj ovog pokreta ne dolazi u pita- nje, ali je istina da su psiholo&ki ovu generaciju, Gini se, svuda karakterisali prava hrabrost, zapa- njujuca volja za akciju i niSta manje zapanjujuéa uverenost u moguénost promene;” Ali ove odlike nisu uzroci, i ukoliko se tovek upita kako je —_—_________ iluzija druStva slobodnih proizvodata, osiobadanja proizvodnih druStvenih snaga, Sto se, u stvari, nije dostizala revolucijom veé naukom i tehnologijom. Stavise, u svim zemljama koje su prodle kroz revoluciju ovo oslobadanje nije bilo ubrano, veé ozbiljno usporeno. Dragim retima, iza njihovog osudivanja potroSnje Stoji idealizacija ‘proizvodnje, a zajedno s tim i stara idolizacija produktivnosti i kreativnosti. "Radost destrukcije je kreativna ra- dost" - da, zaista, ukoliko Sovek veruje da je "radost rada" pro- duktivna; destruktivnost je jedini preostao "rad" koji se moze obavijati jednostavnim sredstvima bez pomodi maSina, mada bi, naravno, maSine taj posao obavile mnogo efikasnije. * Ova Zelja za akcijom se narotito Primeduje u malim i relativno ~ bezazlenim “poduhwatitia.“stidénd ‘tspetne -udaraju na’ visit u kampusu koje zaposlenima u kafeteriji, zgradama i igraligtima placaju manje od zakonskog minimuma. Odluka studenata u Ber- Kliju da se pridraze borbi za Pretvaranje jednog praznog pros- tora, koji poseduje univerzitet, u "Narodni park", trebalo bi ubro- jati u takve. poduhvate, Sak i ako je” to izazvalo do. tada naj- goru reakciju viasti: Ako se sudi po incidentu u Berkliju, & 24 Oo nasilu zaista do’lo do ovog potpuno neotekivanog raz- voja na univerzitetima Sirom sveta, Cini se da je apsurdno ignorisati najotigledniji i mozda najmoé- niji faktor, kome, StaviSe, ni§ta ne prethodi i za koji nema analogije - prostu cinjenicu da tehno- lo&ki "progres" u toliko mnogo slugajeva vedi pra- vo’ u propast;® da nauke, koje predaje i izucava ova generacija, Cini se ne samo da jednostavno nisu u stanju da opovrgnu katastrofalne posledice sopstvene tehnologije, ve¢ da su dostigle stupanj razvoja na kojem "ne postoji ni jedna prokleta stvar koja se moze uraditi a da se ne moze pre- tvoriti u rat".* (Svakako, niSta nije znatajnije za integritet univerziteta - koji, po recima senatora Fulbrajta (Fulbright), izneveravaju poverenje javno- sti kada postanu zavisni od istrazivatkih projeka- ta koje sponzoriSe vlada” - nego Sto je rigorozno odvajanje od ratno orijentisanog istraZivanja i svih drugih poduhvata koji su u vezi s tim; ali bilo bi naivno oféekivati da ée to promeniti prirodu savremene nauke ili da ¢e spreciti ratne napore, kao Sto bi bilo naivno i poricati da bi rezultiraju- se da upravo takve “nepolititke" akcije ujedinjuju studente iza radikalne avangarde. "Referendum studenata, koji je bio najma- sovniji u istoriji studentskog glasanja, pokazao: je da je od 15.000 studenata 85 posto njih glasalo da se se taj prostor" pretvori u narodni park. Vidi igvanredni izveStaj Sheldon Wolin and John Schaar, “Berkeley: The Battle of People’s Park", New York Review of Books, June 19, 1969 ® Vidi dodatak IV str 117 * Prema Jerome Lettvin, sa MIT, u New York Times Magazine, May 18, 1969 *® Vidi dodatak ¥ str. 118 25Hana Arent. Ce ogranitavanje moglo dovesti do snizavanja uni- verzitetskih standarda.* Jedina stvar do koje ovo odvajanje verovatno ne bi dovelo. jeste * jedno opste ukidanje federalnih fondova; jer, kako je Dzerom Letvin (Jerome Lettvin) sa M.I.T. nedavno ukazao, "Vlada ne moze sebi da dozvoli da nas ne podrzava'” - isto kao Sto univerziteti ne mogu sebi da dozvole da ne prihvate federalne fondove; medutim, ovo ne znati ni’ta drugo nego da oni "moraju da nauce kako da sterilizuju finansijsku pomoc" (Henri Stil Komad%er) (Henry Steel Com- mager), Sto je teZak ali ne i nemogué zadatak ako sé posmatra u okviru ogromnog porasta modi uni- verziteta u savremenim druStvima). Ukratko, naiz- gled neodoijivo umnozZavanje tehnika i maina da- leko od toga da preti nezaposteno’tu samo odre- denim klasama, veé ugrozava postojanje ditavih nacija pa tako i ditavog Covetanstva. Sasvim je prirodno sto ée nova generacija 3i- veti s veCom sveSéu o moguénosti sudnjeg dana negoli oni "preko trideset", ne zato Sto su mladi veé zato Sto je to njihovo prvo odlutujuée iskust- vo u svetu. (‘Ono sto su za nas "problemi", to je “ugradeno u krv i meso mladih").* Ako nekom od pripadnika ove generacija postavite dva jed- — -®.. -Stalno- pomeranje-osnovnog-istrazivanja~od- univerziteta-ka-indu- strijskim laboratorijama veoma, je znatajno i pogodno kao primer za ilustraciju. 7 Loc. cit. = Stepper Spender, The Year of Young: Rebels, New York, 1969, Pp 26 © nasifju nostavna pitanja: "Kakav biste Zeleli da bude svet za pedeset godina?" i "Kako biste Zeleli da izgle- da va8 Zivot za pet godina od danas", odgovorima testo prethode "Pod pretpostavkom da svet i dalje postoji” i "Pod pretpostavkom da sam jo$ u Zivo- tu". Po retima DzordZa Valda (George Wald) “ono sa time se suocavamo jeste generacija koja uopste nije sigurna da pred sobom ima buduénost".” Jer buduénost je, kako kaZe Spender, "kao tempirana bomba koja je zakopana, ali koja otkucava u sada- Snjosti." Na pitanje koje se esto éuje: Ko su oni, ta nova generacija?, Covek dolazi u iskuSenje da odgovori: Oni koji ¢uju otkucavanje. A na drugo pitanje: Ko su oni koji njih potpuno osporavaju?, odgovor bi sasvim lepo mogao da bude: Oni koji ne poznaju stvari onakve kakve one zaista jesu, ili odbijaju da se sa njima suote. Studentski bunt je globalni fenomen, ali ma- nifestacije ovog bunta, naravno, u velikoj meri va- riraju od zemlje do zemlje, ¢esto i od univerziteta do univerziteta. Ovo je narotito taténo kada se go- vori o praksi nasilja. Nasilje je uglavnom ostalo stvar teorije i retorike u kojima se sukob genera- cija ne podudara sa sukobom interesa suocenih grupa. Ovo posebno vazi za Nematku u kojoj je izborno. nastavnitko. osoblje. imalo. odgovarajuée. in- terese na prenatrpanim predavanjima i seminarima. U Americi je studentski pokret bio ozbiljno radika- lizovan gde god su policija i policijska brutalnost * George Wald u The New Yorker, March 22, 1969 27Hana Arent bile umeSane u suStinski nenasilne demonstracije: okupacije administrativnih zgrada, zaposedanja, i tako dalje. Ozbiljno nasilje je stupilo fia scenu tek kada se u kampusima pojavio pokret Crna moé. Crni studenti, od kojih je vecina primljena bez akademskih kvalifikacija, smatrali su sebe, i tako su se organizovali, za interesnu grupu, predstav- nike crnatke zajednice. Njihov interes je bio da sni- ze akademske standarde. Oni su bili mnogo oprez- niji od belih buntovnika, ali je od potetka (ak i pre incidenata na Kornel univerzitetu i Siti kole- dzu u Njujorku) bilo jasno da njihovo nasilje nije stvar teorije i retorike. Stavige, dok studentska po- buna u zapadnim zemijama ne moze nigde da ra- éuna na opstu podrsku izvan univerziteta, i po pra- vilu nailazi na otvoreno neprijateljstyo- onog tre- nutka kada potne da se slu%i sredstvima nasilja, iza verbalnog ili stvarnog nasilja crnatkih stude- nata stoji velika crnatka manjina ‘njihove zajed- nice. Crnaéko nasilje se zaista moZe razumeti kao analogno radnitkom nasilju u Americi pre jedne generacije; i mada je, koliko ja znam, samo Sto- ton Lind (Staughton Lynd) eksplicitno podvukao analogiju izmedu radniékih nemira i studentske pobune, Gini se da akademski establigment, u svojoj éudnoj tendenciji da vise izade u susret za- htevima..Crnaca,..gak_i..kada—su.-ti..zahtevi-budalasti i preterani,” negoli bezinteresnim i obiéno visoko * Vidi dodatak VI, sur. 119 3 Vidi dodatak Vi, str. 120 * Vidi dodatak VIII, str. 121 28 O° nasilju moralnim zahtevima belih buntovnika, takode raz- miglja u ovim terminima i oseéa se prijatnije kada je suoéen s interesom plus nasiljem, nego kada je reé o nenasilnoj "participativnoj demokratiji". Popu- stljivost univerzitetskih viasti prema crna¢kim zahte- vima festo se objaSnjava "osecanjem krivice" bele zajednice; ja mislim da je verovatnije da su nas- tavnitko osoblje kao i administracije i upravni od- bori polusvesni istine u zaklju¢ku zvani¢nog Izve- Saja o nasilju u Americi: "Sila i nasilje mogu da budu uspeSne tehnike dru8tvene kontrole i ubedi- vanja onda kada imaju siroku podrsku naroda".® Novo: nepobitno glorifikovanje nasilja od stra- ne studentskog pokreta ima jednu éudnu osobe- nost. Dok je retorika novih militanata jasno_ in- spirisana Fanonom, njihovi teorijski argumenti obi- éno ne sadrze nigta drugo do jednu papazjaniju marksistitkih ostataka. To je zaista zagonetno za svakog ko je ikada ¢itao Marksa i Engelsa. Ko bi uopste mogao nazvati marksistitkom jednu idco- logiju koja veruje u “beskiasne dokolitare", koja misli da ée "pobuna svoju urbanu o8tricu na¢i u lumpenproletarijatu", i koja veruje da ¢e "gangste- ti osvetliti narodu put"? Blagosloven retima, Sar- te je izrazio ovu novu veru. "Nasilje", veruje sada on, imaju¢i u vidu snagu Fanonove knjige, "moze, kao Ahilovo koplje, zaletiti rane koje je nanelo." 3% Vidi izveStaj National Commission on the Caliise: dined Prevention of Violence, June, 1969, citirano prema N Times, June 6, 1969. 4 Fanon, op. cif, pp. 130, 129 i 69 pojedinatno. 29Hana Arent Kada bi to bilo taéno, osveta bi bila sveopSti lek za vecinu nagih zala. Ovaj mit je apstraktniji, jos udaljeniji od realnosti nego Sto je to Sorelov mit 0 generalnom Strajku- ikada bio. On je u_ istoj ra- vni sa najgorim Fanonovim retori¢kim preterivanji- ma, kao Sto je tvrdnja da je "glad u dostojanstvu bolja od hleba u ropstvu". Nije potrebna nikakva istorija niti bilo kakwa teorija da bi se opovrgao ovaj iskaz; najpovrSniji posmatraé procesa. koji se dogadaju u. ljudskom telu zna da to nije istina. Ali da je rekao da je hleb u_ dostojanstvi bolji od ko- la¢a u ropstvu, retori¢ka poenta bi bila izgubljena. Citajudi ove neodgovorne grandiozne izjave - i one koje sam citirala i koje su priliéno repre- i Fanon _uspeva da ostane blize mnogih = 7 gledajuéi ih -u perspek- tivi onoga Sto zhamo o istoriji pobuna i revolu- cija, Covek je u iskuSenju da ospori njihov znataj, da ih pripige prolaznom raspolozenju ili neznanju i plemenitosti ,ose¢anja ljudi izlo%enih potpuno novim dogadajima i razvojima, bez ikakvih sredsta- va da njima mentalno rukuju, i koji, prema tome, na ¢udan natin ofivijajavaju misli i emocije od kojih se Marks nadao da je oslobodio revoluciju, jednom zauvek. Ko je ikada sumnjao da onaj koji trpi nasilje sanja o nasilju, da potlaéeni “sanja bar jediom UW tki dana kako Za Ya, da siroma3ni sanja o posedu bogatog, progo- njeni o zameni “uloge progonjene zveri sa ulogom progonitelja, i da ¢e u_poslednjem kraljevstvu “poslednji biti prvi, a prvi posiednji"* Poenta je 39 ima mesto tlacite-_ © nasilju u tome, kako je Marks smatrao, Sto se snovi nika- da ne ostvaruju.* Da su pobune robova i ustan- ci obespravljenih i podjarmijenih retki, dobro je poznato; u retkim prilikama kada su se oni do- gadali, to je bio, precizno receno, "ludatki bes" koji je svima snove pretvarao u noéne more. Ni u jednom sluéaju, koliko ja znam, nije se dogodi- lo da je sila tih "vulkanskih" erupcija bila, kako kaze Sartr, "jednaka pritisku koji im je bio namet- nut". Identifikovati nacionalne oslobodilatke po- krete sa takvim erupcijama znati proricati im propast - sasvim nezavisno od Ginjenice da malo verovatna pobeda ne bi rezultirala promenom sve- ta (ili sistema), ve¢ samo promenom pojedinih lit nosti. I konaéno, smatrati da postoji tako nesto kao Sto je "Jedinstvo Tre¢eg sveta", kojem bi se mogao uputiti novi slogan u eri dekolonizacije "Stanovnici nerazvijenih zemalja vujedinite se!" (Sartr) znaéi ponoviti najgore Marksove iluzije, i to u mnogo Sirem obimu i sa znatno manje oprav- danja. Tre¢i svet nije realnost veé ideologija.” * Fanon, op. cit pp. 37 i dalje, 53 % Vidi dodatak IX, str 121 = Zateteni izmedu dve supersile t liSeni iluzija i sa Istoka i sa Zapada, studentt "otigledno teze nekoj treéoj ideologiji, od Maove Kine do kastrove Kube" (Spender, op. cét., p. 92.) Njiho- yo pozivanje na Maoa, Kastra, Cegevaru i Hodimina podseéaju na pseudoreligijsko prizivanje spasilaca iz drugog sveta; pozivali bi se oni i na Tita samo da je Jugoslavija nesto dalje t manje pristupatna. Drugatije stoje stvari sa pokretom Crna moé, nje- gova ideolo’ka posvecenost nepustojecem "Jedinstvu Treceg sve- ta" nije obiéna romantiéna besmislica. Oni o&igledno imaju inte- res u crno-beloj dihotomiji; i to je, naravno, samo eskapizam - bekstvo u svet iz snova u kojem bi Crnci koristituisalé ubed- jjivu vecinu svetske populacije. 31Hana. Arent Ostaje i dalje pitanje zbog éega toliki broj novih propovednika nasilja nije svestan svog odhu- Cujuceg neslaganja sa uéenjima Karla Marksa, ili, drugim retima, zbog éega se s takvom tvrdogla- vom istrajnoséu drze pojmova i doktrina ne samo opovrgnutih Cinjeniénim razvojem veé i jasno ne- kenzistentnih sa sopstvenom politikom., Jedan po- zitivan slogan koji je lansirao novi pokret, zahtev za "participativnu demokratiju", koji kao eho knuZi globusom i konstituiSe najznacajniji zajedni¢ki' ime- nitelj pobuna na Istoku i na Zapadu, potite od onog: Sto je najbolje w revolucionarnoj tradiciji - sistem, sayeta, uvek porazavan, ali jedini autentitni reniltat’ svake evoliicije potey. od. osarnnaestog titi, i Ueiijinia Marksa i Lenjind neiia reference, ni u retinia ni u sudtini, na ovaj cilj. Obojica su, naprotiy, teZili drustvu u kojem bi po- treba za javnu akciju i participaciju u javnim pos- lovitna "odumria’,* zajedno s dréavomn. Zbog neobitne pitomosti u B eotijskim stvatioa,; Sto. je vom, idei sa, sliémom prelaznom :"diktaturom’ iprolétarijata’. °@ © nasilju praksi, slogan Nove levice ostao je na deklamator- skom nivou da bi priliéno neartikulisano bio po- tezan protiv predstavnitke demokratije na Zapadu (koja samo Sto nije izgubila svoju predstavnicku funkciju u korist ogromne partijske mafinerije ko- ja ne "predstavija" svoje Glanstvo veé funkcionere) i protiv jednopartijskih birokratija na Istoku, koje participaciju iskljuéuju u nacelu. U_ ovoj udnoj lojalnosti proglosti jo vise iznenaduje Sto je Nova levica prividno nesvesna koliko je moralni karakter pobune - sada je to Siroko prihvacena ¢injenica® - u sukobu sa nje- nom marksisti¢ékom retorikom. Nista, zaista, nije toliko zapanjujuée u vezi sa ovim pokretom kao Sto je to njegova bezinteresnost,; Piter Stajnfelz (eter Steinfels), u zapazenom Clanku o "Fran- cuskoj revoluciji 1968" u Commonweal (July 26, 1968), potpuno je u pravu kada kaze: “Pegi (Péguy) je moZda mogao da bude odgovarajudi patron kulturne revolucije sa svojim prezirom pre- »” “Njihova revolucionamna ideja je", kako kaze Spender (op. cit., p. 114), "moralna strast" Noam Chomsky (op. cit., p.368) navo- di Cinjenice. "Cinjenica je da vecina od hiljadu regrutnih formu- lara i drugih dokumenata, pristiglh u Ministarsivo pravde 20. oktobra [1967], potiée od Ijudi koji su mogli da, izbegnu slu- Zenje vojnog roka ali koji su insistirali da podele sudbinu sa onima koji su manje privilegovan". Isto vazi i za bilo koje de- MoOnstracijé protiv regrutacje "i za Okupacije tiniverziteta i kole- dZa Sliéna je situacija i u drugim zemljama. Der Spiegel opisu- je, na primer, frustrirajuée i testo poniZavajuée uslove asistena- ta istrazivata u Nemackoj. “Angesichis dieser Verbdlinisse nimmt es geradezu wunder, dass die Assistenten nicht in der vorder- sten Front der Radikalen steben". June 23, 1969, p.. 58), Uvek je to ista prita, interesne grape se ne pridruzuju buntovnicima. 33Hana. Arent ma mandarinima Sorbone [i] formulom ’DiuStvena revolucija ¢e biti moralna ili je neée biti." Nema sumnje, svaki revolucionarni pokéét: vodili su oni koji nisu imali interes, koji su bili motivisani sao- seéanjem ili stra3Cu za pravdu, i to je, naravno, takode taténo i za Marksa i Lenjina. Medutim, Marks je, kao Sto znamo, veoma efektno tabuizi- rao ove “emocije" - kada danas establiiment odba- cuje moraine argumente kao “emocionalizam", to je mnogo blize marksistitkoj ideologiji od pobu- njenika - i reSio problem "bezinteresnih" voda ta- ko Sto ih je nazvao avangardom fovetanstva, otelotvorenjem konatnog interesa ljudske istorije.“ 1 pored toga, oni su prvo morali da se zaloze za nespekulativne, prizemne interese radnitke klase i da se sa njima identifikuju; samo to’ im je pruzilo ¢vrstu osnovu izvan drustva. A upravo to je ono Sto nedostajeé modernim buntovnicima od samog poéetka, i to je ono Sto oni ne uspevaju da nadu uprkos dosta otajnitkom traganju za saveznicima izvan univerzitéta. Neprijateljstvo radnika u svim zemljama jeste istorijska Cinjenica,“ a u Sjedinje- nim Drzavama potpuni kolaps bilo kakve saradnje sa pokretom Crna moé, Giji su studenti mnogo évr3ce_ukorenjeni u sopstvenoj zajednici i, prema ‘© Midi dodatak % 122 * Cini se da je Cehoslovatka izuzetak Medutim, reformski pokret za koji su se studenti borili uv prvim redovima, podriavala je cela nacija bez ikakvih Wasnih distinkcija Marksisti¢ki govoreci, tamoinji ‘studenti, kao verovatno i u svim istoénim zemijama, pre imaju suvise mnogo negoli suviée malo. podrske od strane zajednice za uklapanje u marksistitku shemu 34 © nasilju tome, u boljoj poziciji da prave pogodbe na uni- tovnike. (Drugo je pitanje da li je Crna moé pos- tupila mudro kada je odbila da igra ulogu pro- letarijata za "bezinteresne" vode druge boje koze). Grupa studenata u Nemackoj, Sto nije iznenadu- juce, jer je Nematka stara postojbina pokreta mladih, sada predla%e da se napravi lista “svih organizovanih grupa mladih" po rangu.* Odigied- na je apsurdnost ovog predloga. Nisam sigurna kakvo ¢e na kraju biti objas- njenje ovih nekonzistentnosti, medutim, sumnjam da dubiji razlozi za ovu lojalnost prema jednoj tipitnoj devetnaestovekovnoj doktrini imaju neke veze sa pojmom progresa, sa odsustvom Zelje da se napusti jedan pojam koji je nekada ujedinio liberalizam, socijalizam i komunizam u “levicu", ali koji nigde nije dostigao nivo take verodostojnos- ti i sofisticiranosti kakve nalazimo u spisima Karla Marksa. (Nekonzistentnost je oduvek bila Ahilova peta liberalnog miSljenja; ono kombinuje jednu striktnu lojalnost progresu sa ni’ta manje strikt- nim odbacivanjem glorifikovanja istorije u markso- vskim i hegelijanskim terminima, koji su sami za sebe mogli da je opravdaju i garantuju. Migljenje da postoji takva jedna stvar kao Sto je progres ¢oveganstva u celini, bilo je nepozna- to pre sedamnaestog veka, ali se razvilo u_prili- “Vidi Spiglov intervju sa Christoph Ehmann u Der Spiegel, Febro- ary 10, 1969. , 35Hana Arent €no opite mnenje medu hommes de lettres u Osamnaestom veku, da bi postalo gotovo univerza- Ino prihvaéena dogma u devétnaestom “veku, Ali, odluéujuéa je razlika izmedu ranijih midljenja i njihovog konaénog stupnja. Sedamnaesti vek, koji su u ovom smislu najbolje predstavijali Paskal (Pascal) i Fontenel (Fontenelle), razmisljao je o progresu u terminima akumulacije znanja kroz ve- kove, dok je za osamnaesti vek ta reé podrazu- mevala "obrazovanje Covetanstva"_ (Lesingov Erzie- hung des Menschengeschlechts) &ji bi se kraj po- dudario sa punoletstvom ¢oveka. Progres nije bio neograniéen, i Marksovo besklasno dru&tvo videno kao carstvo slobode koje bi moglo da bude kraj istorije - Cesto tumaceno kag _sekularizacija -. hrig- tanske. eshatolugije ili ‘jevrejskog mesijanstva - u stvarl, i dalje nosi Zig doba prosvetiteljstva. Medu- tim, sva ova ograniéenja nestaju sa potetkom devetnaestog veka. Po Prodonovim (Proudhon) recima pokret je "le fait primitif’ i "zakoni samog kretanja su. veéni". Ovo kretanje..nema.-ni-poéetak ni kraj: "Le mouvement est; voila tout!" Sto se foveka tiée, sve Sto mozemo reéi jeste "rodeni smo sa sposobnos¢u da budemo savréeni, ali ni- kada neéemo biti savrseni".* Marksova ideja, koju .. J€ 90 pozajmio od Hegela, .da_svako_stato.drustvo. nosi seme druStava koja ¢e uslediti, na isti nagin 3 Pl Proudhon Phiipcopho By Proudhon, Philosophte du Progrés (1853), 1946, - pp. 27-30 9, i De la Justice (1858), 1930, I, p. 238, pojedinatno. Vidi, takode, William 11. Watbold, "Progressive Humanity: in the Philo. sophy of P-F Froudhon", Review of Politics, January, 1969. 36 © nasilju na koji svaki Zivi organizam nosi seme svojih po- tomaka, zaista je ne samo izuzetno ingeniozna, vec je i jedini mogudi pojmovni garant vetitog konti- nuiteta progresa u istoriji; a posto bi kretanje ovog progresa trebalo da se dogada kroz sukobe antagonisti¢kih sila, moguée je interpretirati svaki "regres" kao nuzno ali privremeno nazadovanje. Narayno, garancija koja u konatnoj analizi po- tiva na neéemu Sto je jedva vise od jedne metafo- re, nije najsolidnija osnova za izgradnju doktrine, ali to je ne’to Sto marksizam, na nesrecu, ima zajednitko sa velikim brojem drugih u¢enja u filo- zofiji. Njegova velika prednost postaje jasna onog trenutka kada se uporedi s drugim shvatanjima is- torije - kao Sto su "vetna ponavijanja", uspon i pad imperija, slutajno povezivanje suétinski nepo- vezanih dogadaja - koja sva podjednako mogu da se dokumentuju i opravdaju, ali od kojih nijed- no neée garantovati kontinuum linearnog vreme- na i kontinuitet progresa u_ istoriji. Jedini takmac na ovom polju, antitko shvatanje Zlatnog doba koje stoji na samom potetku i od kojeg sve dru- go potite, implicira jednu prili¢no neprijatnu izves- nost stalnog propadanja. Ima, naravno, nekoliko melanholiénih sporednih posledica ideje koja nas ponovo uverava da jedino treba da koratamo u buduénost, Sto inate i ne mozemo a da ne Gini- mo, kako bismo pronasli bolji svet. Tu je, pre sve- ga, prosta Uinjenica da op8ta buducnost Covetanst- va nema niSta da ponudi individualnom Zivotu, 37Hana Arent kojem je smrt jedina izvesna buduénost. Ako, ipak, covek ovo ne uzme u obzir i ako razmiSlja samo uopsteno, tu je opet otigledan argument protiv progresa, kao &to kaze Hercen (Herzen): "Ljudski razvoj je oblik hronologke nepravde, jer oni potonji mogu da profitiraju od rada svojih prethodnika, a da ne plaéaju istu cenu", ili, kako kaze Kant, "Uvck ¢e ostati zagonetno... Sto se éini da ranije generacije obavijaju svoj tegoban posao samo zbog onih oni koji ¢e doéi kasnije... i da bi samo posiednji mogao imati sreéu da se nastani u_ [zavr3enoj] gradevini".© Medutim, ove mane, koje su bile veoma ret- ko primeéene, u velikoj su meri potisnute jednom i dnogcu: progres ne. samo. da. objaSnja- Va proslést ne prekidajudi vremenski ‘kontinuum, veé moze posluziti i kao vodit za ponaganje u budu¢nosti. Evo Sta je otkrio Marks kada je preo- krenuo. Hegela: on je promenio istori¢arey smer posmatranja; umesto da gleda u proSlost, on je sada mogao pouzdano da gleda u. buduénost. Pro- gres daje odgovor na neugodno pitanje: I Sta ¢e- mo mi sada da radimo? Odgovor, na najnizem ni- vou, glasi: Hajde da ono sto imamo razvijemo u nesto bolje, veée, i tako daije. (Ova, na prvi po- ————_______ “ flexander Herzen je citiran prema Isaiah . Berlin-ovom "Introduction" to Franco Venturi, Roots of Revolutic Youn 1966 of ions, New * "idea for a Universal History. with Cosmiopdlitan Intent”, Tred Princip, u The Philosophy of . Kant, Modern Library edit 38 O nasilju teristitna za sve naSe sadasnje politi¢ke i ekonom- ske teorije, oslanja se na taj pojam). Na sofisti- ciranijem nivou levice, on nam govori da sadaSnje kontradikcije treba da razvijemo u njihovu inhe- rentnu sintezu. I u jednom i u drugom slucéaju imamo uveravanje da se, sve u svemu, nista novo i potpuno neotekivano ne moze dogoditi, nidta osim "nuznih" rezultata onoga 8to veé znamo.* Zwuti uverljivo da, kako kaze Hegel, "niSta drugo neée nastati osim onog sto je veé tu".” Nije potrebno da dodajem da su sva naga iskustva u ovom veku, u kojem se neprestano suoéavamo sa potpuno neoéekivanim, u flagrant- noj kontradikciji sa ovim shvatanjima i ucenjima, tija se prava popularnost, Gini se, sastoji u tome Sto nude udobno, spekulativno, ili pseudonauéno utotiste od realnosti. Studentska pobuna, gotovo iskljucivo inspirisana moralnim razmisljanjima, sva- kako spada u potpuno neoéekivane dogadaje u ovom veku. Ova generacija, koja, poput njenih prethodnika, jedva da je obucéavana u netem dru- gom osim u razlititim vrstama parcijalnih drudtve- nih i polititkih teorija, dala nam je lekciju o ma- nipulas ili, bolje receno, o njenim granicama, koju bi bilo dobro da ne zaboravimo. Ljudi mogu biti “manipulisani" fizitkom prinudom, muéenjem “ Za -igvanrednu raspravu o itiglednim zabludama ove pozicije, vidi Robert A. Nisbet, "The Year 2000 and All Thar’, u Commentary, June, 1968, kao i zlonamerne krititke primedbe u_ septembarskom broju a Hegel, op. cit, p. 100 i dalje. 39Hana Arent ili izgladnjivanjem, i njihovo miéljenje se moze arbitrarno formirati namernim, izovanim. dez- informacijama, ali né putem podstre- kata", televizije, reklama ili nekih drugih psiho- loskih sredstava u jednom slobodnom druétvu. Ali, avaj, opovrgavanje teorije putem realnosti oduvek je, u najboljem sluéaju, bilo dug i neizve- stan posao. Robovi manipulacije, oni koji je se prekomerno plage, nista manje od onih koji u nju polazu svoje nade, gotovo da i ne primete kada njene posledice nastupe. ‘Gedan od najlepgih ‘pric mera o tome kako teorije eksplodiraju u apsurd dogodio se za vreme nedavnih nemira u "Narod- nom parku" u Berkliju. Kada su policija i nacio- nalna garda, naoruZani puskama sa isukanim bajo- netina, UZ suzavac koji je bacan iz iz helikoptera, napali nenaoruZane studente - samo nekolicina njih je "bacila neSto opasnije od epiteta" - neki gardisti su se otvoreno bratimili sa svojim "nepri- jateljima", a jedan je bacio oruzje i uzviknuo: "Ne mogu ovo. vise da podnesem". Sta se. dogodilo? Ovo se, u prosveéenom dobu u kojem Jivimo, moglo objasniti jedino ludilom: "on je hitno odve- den na psihijatrijsko ispitivanje [i] postavljena je dijagnoza da pati od ’potisnute agresije’”).” ~-Progres’ je “siguinio” Ozbiljnija 1 komipléksnija stvar koja se nudi na vaSaru sujeverja naseg do- © © incidentu su bez komentara izvestili Wolin i Schaar, op. eit. Vidi, takode, izveStaj Petera Barnesa * "An Outcry’: Thoughts on Being Tear Gassed", u Nesweek, June 2, 1969. 40 O nasilju ba.” Iracionalno verovanje devetnaestog veka u neograniéent progres bilo je univerzalno prihvace- no uglavnom zbog zapanjujuceg razvoja prirodnih nauka, koje su od uspona modernog doba zaista i bile "univerzalne" nauke, pa su, prema tome, sa zadovoljstvom mogle da se upuste u beskrajni za- datak izuéavanja neizmernog univerzuma. Da li bi ova nauka, mada vise nije ograni¢ena konatnog¢éu zemlje i njene prirode, trebalo da bude pod- vrgnuta neprestanom progresu, to nikako nije izvesno; da striktno nauéno istrazivanje u humani- stickoj oblasti, takozvano Geisteswissenschaften koje se bavi proizvodima Ijudskog duha, mora po definciji da ima kraj, to je otigledno. Neprestani, besmisleni zahtev za originalno istrazivanje u broj- nim oblastima, u kojima je danas jedino erudici- ja moguéa, doveo je ili do potpune irelevantnos- ti, do tuvenog sve veGeg znanja o sve manjem, ili do razvoja pseudoistrazivanja koja praktiténo unidtavaju predmet kojim se bave.* Vredi zapaziti da je bunt mladih, u onoj meri u kojoj nije is- kjjucivo moralno ili politi¢ki motivisan, bio uglav- nom usmeren protiv akademske glorifikacije istra- *® Spender (op. cit, p.45) izveStava da su studenti u Francuskoj, za veeme majskih incidenata u Parizu, "kategroitno odbacili ideo- logiju ‘utinka’ [rendement], ’progresa’ i takozvanih pscudosna- pa" Sto serie progresa,-u Americi to jos nije slutaj. Mi smo i dalje okruzeni razgovorima o "progresivnim" i "regresivnim" snagama, o “progresivnoj” i “represivnoj" toleranciji, i tome slignom. * Za sjajne primere ovih ne samo izliinih veé i opasnih poduh- vata, vidi Edmund Wilson, Zhe Fruits of the MLA, New York, 1968, 41Hana Arent zivanja i nauke, koji su u njihovim o¢ima ozbiljno kompromitovani. Svakako je moguée da smo u oba stuéaja do’li do prekretnice, do taéke- déstruke tivnog povratka Ne samo da se progres nauke. vi- Se ne podudara sa progresom toveéanstva (Sta god da to znaci), veé, tak, moze da proizvede kraj Covetanstva, kao to i dalji progres istrazivanja moze sasvim lepo da se zavréi destrukcijom svega zbog tega nam je istra%ivanje vaZno. Drugim: reéi- ma, progres viSe ne moze da sluZi kao standard za vrednovanje katastrofalao brzih procesa prome- ne kojima smo pustili na volun] PoSto se ovde prvenstveno interesujemo za nasilje, moram da upozorim na moguénost jednog privlaénog nesporazuma. Ako istoriju _posmatramo kao jedan kontinuirani hronolo8ki” proces Gji je progres, StaviSe, neizbeZan, moze se utiniti da na- silje u obliku rata i revolucije stvara jedini moguG prekid. Ako bi to bilo ta¢no, ako bi samo prakti- kovanje nasilja omoguéilo prekid automatskih pro- cesa u domenu Ijudskih poslova, propovednici na- silja bi dobili znagajan poen. (Teorijski, koliko ja znam, taj poen nikada nije dobijen, ali mi se Gini da je neosporno da su ruéilatke studentske aktiv- nosti u poslednjih nekoliko godina zaista zasnova- De na tom ubedenju). Medutim,( funkcija_svakog ~ delanja, za razliku od obitnog ponaganja, jeste u tome da se prekine ono Sto bi se inate automats- ki nastavilo, pa bi, prema tome, bilo i predvidivo. 42 II© nasilju To su iskustva na osnovu kojih predla%em da se postavi pitanje nasilja u oblasti politike. To nije lako; ono sto je pre Sezdeset godina prime- tio Sorel, "Problemi nasilja i dalje su opskurni",* isto je toliko istinito danas kao Sto je bilo i tada. Pomenula sam opSte oklevanje da se nasilje raz- matra kao fenomen za sebe, i sada moram blize da odredim ovaj iskaz. Ako pogledamo rasprave o fenomenu moéi, odmah vidimo da tu postoji konsenzus medu polititkim teoretitarima od lev- ice do desnice da nasilje nije ni§ta drugo do najflagrantnija manifestacija modi. "Citava politika je borba za moé; krajnji oblik moti jeste nasilje", kaze C. Rajt Mils (C. Wright Mills), Sto je eho definicije Maksa Vebera (Max Weber) 0 drzavi kao “vladavini Tjudi nad ljudima zasnovanoj na sred- stvima legitimnog, odnosno, navodno legitimnog, nasilja."* Ovaj konsenzus je veoma éudan; \izjed- 51 Georges Sorel, Reflections on Violence, “Introduction to the First Publication" (1906), New York, 1961, p. 60 45Hana Arent natiti polititku moé sa “organizacijom nasilja" ima smisla jedino ako éovek sledi Marksovu procenu drZave kao instrumenta za Ugnjetavanje uw rukama vladajuée klase. JOkrenimo se, zato, autorima koji ne veruju da su driava i njeni zakoni i institu- cijé samo nadgradnje prinude, sekundarne mani- festacije nekih sila u pozadini. [Okrenimo se, na primes, Bertranu de Zuvenelu, dija je knjiga Moé mozda najprestizZnija i, u svakom shuéaju, najinte- resantnija rasparava 0 ovoj temi. "Za onoga", ka- Ze on, "ko razmidlja o epohama, rat se pokazuje kao jedna aktivnost Dréava koja je u vezi sa nyi- hovom sustinom."® Ovo nas moze navesti da upi- tamo da li bi kraj ratovanja, dakle, znatio i kraj drzava. Da li bi nestanak nasilja..u..odnosima medu drZavatia znatio kraj modiz J © Cini se da odgovor zavisi od toga kako razu- memo moé. Ispada da je moé instrument viadavi- ne, dok viadavina, kako nam se kaze, svoje pos- tojanje duguje“"instinktu dominacije".* Kada kod Zuvenela éitamo da se "Sovek oseéa vise kao éo- vek kada se namece i kada druge Gini instrumen- tima svoje volje", sto mu daje “neuporedivo zado- 2 or Ei cw York The Power Elite, New York, 1956 i] 56, p. 171; Max Weber u prvim _parserafiona © Politics as a Vocation (1921). Gini se da Je Weber ~-~bio~svestan~svoje~saglasiiosti“ BI IeHeoi U" toi Kontekstu on cltira primedbu Trockog u Brest-Lit , “Svaka dréava se zas- niva na nasilju", i dodaje, "To je zaista tatno." ° Power: The Nature iD. ‘al History of Its Growth (1945), London, 1952, * Ibidem, p. 93 46 © nasiiju voljstvo",* to nas odmah podseéa na ono Sto je Sartr rekao o nasilju. "Moé se", kaZe Volter (Vol- taire), "sastoji u tome da nateram druge da dela- ju onako kako ja hoéu"; ona je prisutna uvek ka- da imam priliku "da potvrdim svoju volju nasu- prot otporu” drugih, kaze Maks Veber, podse¢aju- 4 nas na Klauzevicevu definiciju rata kao "akta nasilja da bi se suparnik primorao da radi onako kako mi Zelimo". Ta re¢, kako nam kaze Strausz- Hupé, oznatava "moé éoveka nad Covekom".* Vra- timo se Zuvenelu: "Komandovati i biti potcinjen: bez toga nema moéi - da bi postojala mo¢ nije potreban nijedan drugi atribut.. Ono bez ¢ega ona ne moze postojati: ta sustina jeste koman- da."” Ako je sustina modi u efikasnosti komande, onda nema veée modi od one koja proizilazi iz pustane cevi, i bilo bi teSko reGi na "koji natin » Ibidem, p. 110. * Vidi Karl von Clausewitz, On War (1832), New York, 1943, ch 1, Robert Strausz-Hupé, Power and Community, New York, 1956, p. 4, Citat iz Maksa Vebera: "Macht bedeutet jede Chance, innerbalo einer sozialen Beziebung den eigenen Willen auch gegen Widerstand durchzusetzen", preuzet je iz Strausz-Hupé. * Primere biram nasumce, jer gotovo da i nema znataja o kojem autoru je reé, Covek samo povremeno duje glas s kojim se ne slaZe. Tako R. M. Mclver twrdi: "Moé na osnovu prinude jeste kriterjjum jedne driave, ali nije njena suStina.. Tatno je da ne- ama: -di¥ave- u- koje} ne. postoji jedna. preovladujuéa. sila. Medu- tim, upotreba sile ne Gini dréavu" (U The Modern State, Lon- don, 1926, pp. 222-225) Koliko je snazna ova tradicija moze se videti u Rusoovom poku%aju da je izbegne. Tragajuci za vladom bez viadavine, on ne nalazi nigta bolje od "une forme a@association ... par laquelle chacun s’untssant @ tous n'obéisse pourtant qua lui-meme." Naglasak na pottinjenosti, pa otuda ina komandovanju, ostao je. nepromenjen. 47Hana Arent se komanda koju daje policajac razlikuje od Komande koju daje jedan revolveras". (Citiram iz znatajne knjige The Notion of the State, Aleksan- dra Paserana Dantreva (Alexander Passerin d’Entreves), jedinog autora za koga znam da je Svestan znaCaja razlike izmedu nasilja i moéi. "Mi moramo da odlutimo da li se i na koji natin moze ’moé’ razlikovati od ’sile’, da utvrdimo kako Ginjenica da sila upotrebljena u_ skladu sa zakonom menja kvalitet same sile i daje potpuno drugatiju sliku ljudskih odnosa", jer ‘sila, samom Cinjenicom da je okvalifikovana, prestaje da bude sila." Al, éak i ova, daleko najsofisticiranija i naj- promi&ljenija distinkcija u Citavoj literaturi, ne ide do same sr¥i stvari. Moé, kako je shvata Passerin @'Entreves, jeste "kvalifikovana" ili "institucionalizo- vana sila". Drugim recima, dok tanije navedeni au- tori definigu nasilje kao najflagrantniju manifesta- ciju moéi, Passerin d’Entreves definige moé kao neku vrstu ublazenog nasilja. U konaénoj analizi, to se opet svodi na isto). Da li bi se svako, od desnice do levice, od Bertrana de Zuvenela do Mao Cetunga, slo%io u vezi sa jednom toliko Osnovnom tackom u polititkoj filozofiji kao Sto je ptiroda moéi? ; Sa stanovi8ta nage tradicije polititkog mi8ie- nja;-ove—definicije-imaju—miiogo toga Sto ir pre- —_—_— ™ Knjiga The Notion of the State, An Introduction to Political Theory prvi put je objavijena 1962. godine na ‘italijanskom ‘jezi- ku. Engleska verzija nije samo obitan prevod, napisana od stra- ne samog autora, ova verzija je konatno izdanje koje se pojay- ilo u Oksfordu 1967. godine, Za citate vidi Ppp. 64,.70 i. 105. 48. | | O nasilju poru¢uje. One ne samo da proistiéu iz starog poj- ma apsolutne moci koji je pratio rast suverenih evropskih nacionalnih drzava, Gji su najraniji i najveCi glasnogovornici bili Zan Boden (Jean Bodin), u Sesnaestom veku u Francuskoj, i Tomas Hobs (Thomas Hobbes) u sedamnaestom veku u Engleskoj; one takode koincidiraju i sa terminima koji se koriste jo$ od antitke Gréke za definisanje oblika viasti kao viadavine Goveka nad govekom - viadavine jednog ii nekolicine u monarhiji i oli- garhiji, viadavine najboljih ili mnogih wu aristokra- tiji i demokratiji. Danas treba da dodamo najnovi- ji i moZda najopasniji oblik takve dominacije: bi- rokratija ili viadavina zamrienog sistema biroa u kojima niko, ni pojedinac ni najbolji, ni nekolici- na ni mnogi, ne moze biti odgovoran, sto bi se pravilno moglo nazvati viadavinom Nikoga. (Ako, u skladu s tradicionalnim politickim mi8ljenjem, tiraniju identifikujemo kao vlast koja ne polaze ra- tune o sebi, viadavina Nikoga je jasno najtiranski- ja od svih, jer i nema nikoga od koga bi se mo- gao traziti odgovor o Onome Sto se radi. Bas tak- vo stanje stvari Cini nemogu¢im lokalizovanje odgo- vornosti i identifikovanje neprijatelja, Sto je jedan od najmoénijih uzroka sadaSnjeg buntovnitkog ne- mira Sirom sveta, njegove haotitne prirode i nje- gove opasne tendencije da izmakne kontroli i da pomahnita). Stavise, ovaj antitki vokabular je na ¢udan natin bio potvrden i uévrscen dodavanjem hebre}j- sko-hriScanske tradicije i njenog "imperativnog 49Hana Arent pojma zakona". Ovaj pojam nisu bili izmislili "po- liticki realisti", to je vise bio rezultat mnogo rani- j€, BOlOvo dutomatske generalizacije” both *zapo- vesti", prema kojima je "jednostavan odnos Zapo- vesti i pokoravanja" zaista bio dovoljan da se identifikuje suStina zakona.” Konatno, modernija nautna i filozofska ubedenja koja se titu Jjudske prirode jo8 vi8e su ojatala ove legalisti¢ke i poli- titke tradicije. Mnogim nedavnim otkriéima o uro- denom instinktu dominacije i urodenoj agresivno- sti kod Ijudskibh Zivotinja, prethodili su vrlo sligni filozofski stavovi. Prema DZonu Stjuartu Milu John Stuart Mill) “prva lekcija civilizacije [je] lekcija po- koravanja", i on govori o "dva stanja_ sklonositi... jedno je Zelja da se upraznjava moé nad drugima; drugo... nesklonost da se mo¢ upraZnjava, nad na- ma samima".” Ako bismo verovali sopstvenim is- kustvima u vezi sa ovim stvarima, trebalo bi da znamo da je instinkt potéinjenosti, Zarka Zelja da se posluga i da neki snazan tovek nama uprav- jja, bar isto toliko izraten u ljudskoj_psihologiji kao i volja za moé, a polititki je, mozda; i zna- Cajniji. Stara izreka "Kako je pogodan da bude podlozan / zato moze da bude tako poslusan", u nekim verzijama poznata svim vekovima i svim na- rodima,* moze da uka%e na jednu psiholoSku isti- 8 Tbidem, p. 129 ° Considerations on Representative Govern: i ment (1861), Liberal Arts Library, pp. 59 i 65. ‘ » * John M. Wallace, Destiny His Choice: The Loyal e, % lism of Andrew Marvell, Cambridge, 1968, pp. 88-89. Ovu referéencu dugujem Ijubaznosti_ Gregory Desjardins. 50 © nasilju nu: naime, da su volja za moé i volja za potéinja- vanje medusobno povezane. "Spremno pottinjava- nje tiraniji", da jo3 jednom upotrebim Milove reci, nikako nije uvek prouzrokovano “krajnom pasiv- noséu". Ba suprotno, snaZna nesklonost da se posluSa Sesto je praéena podjednako snaznom ne- sklonog’éu da se dominira i komanduje. Istorijski govoreci, drevna institucija ropske ekonomije ne bi se mogla objasniti na temeljima Milove psiho- logije. Njen jasni cilj je bio da se gradani oslobo- de tereta kuénih poslova i da im se dozvoli ula- zak u javni Zivot zajednice u kojoj su svi jednaki; ako je istina da niSta nije slade od izdavanja za- povesti i upravijanja drugima, gospodar nikada ne bi napustio svoje domacinstvo. Medutim, postoji jos jedna tradicija i jo3 je- dan vokabular, nigta manje stari i priznati kroz yvreme. Kada su atinski gradovi-drZave svoj ustav nazivali isonomija, ili kada su Rimljani govorili o civitas kao o svom obliku vladavine, oni su imali na umu pojam moéi i zakona Gija se sustina nije oslanjala na odnos zapovest-poslusnost, i koja nije identifikovala moé i upravijanje ili zakon i zapo- vest. Upravo ovim primerima su se okretali Ijudi devetnaestovekovnih revolucija kada su pretresli antiéke arhive i konstituisali jedan oblik viasti, re- publiku, u kojoj bi viadavina zakona, koja potiva na modi naroda, prekinula viladavinu ¢oveka nad éovekom, za koju su oni smatrali da je "viada po- godna za robove". I oni su, na nesrecu, takode 51Hana Arent govorili 0 pokoravanju - o pokoravanju zakonima umesto Ijudima; ali ono Sto su zaista imali na umu bila je podr8ka-zakonima’ na ‘koje je gradanstvo dalo svoj pristanak. ‘Takva podrka nikada nije bezpogovorna, a sto se pouzdanosti tite ona ne moze da se meri sa istinski "bezpogovornom po- stuSnoséu" kakvu jedan din nasilja moze da iznudi - poslusnogu na koju moze da ratuna svaki kei- minalac kada mi, pretedi nozem, otme novéanik, ili kada s piStoljem opljatka banku. PodrSka naro- da je ta koja instirucijama jedne zemlje daje moé, a ta podrska je samo nastavak pristanka iz kojeg su nastali zakoni sa kojima se pocinje. U_ uslovi- ma predstavni¢ke viade, narod bi po pretpostavci trebalo da upravlja onima koji njime viadaju. Sve polititke instituelje su manifestacije i mmaterijatiza= cije modi; one se okamenjuju i propadaju tim Zi- va mo¢ naroda prestane da ih podréava. Na to je mislio Medison kada je rekao "sve viade potivaju na mnenju", sto nije ni’ta manje istina za razlitite oblike monarhije nego za demokratije. (‘Pretposta- viti da viast ve¢ine funkcionige samo u demokrati- ji jeste fantastiéna iluzija", kao Sto istite Zuvenel: "Kralju, koji je samo jedna usamljena individua, daleko je viSe potrebna op8ta podr’ka druStva ne- 80 bilo kojem drugom obliku viadavine."® Cak i ““tiraninu, onome ‘koji kao Jedan vlada protiv svih, potrebni su pomagati u_poslovima nasilja, mada — “ Vidi dodatak XI, str 122 © Op. cit, p. 98. 52 ke © nasilju njihov broj moze biti priliéno ogranicen). Medu- tim, snaga mnenja, odnosno, moé viade, zavisi od broja; ona je "proporcionalna onom. broju a ko- jim je povezana",“ pa je, prema tome, tiranija, kar ko je otkrio Monteskije (Montesquieu), najnasilni- ji i najmanje moéan oblik vladavine/ Jedna od naj- otiglednijih distinkcija izmedu modi 7 nasilja jeste zaista u tome Sto mo¢ uvek zahteva brojnost, dok nasilje do izvesne mere moze bez toga jer se osla- nja na oruda. egalno neogranitena viadavina ve- éine, odnosno demokratija bez ustava, moze i bez ikakve upotrebe nasilja biti veoma opasna u suz bijanju prava manjina, i veoma efikasna u guSenju razlititih miSljenja. Medutim, to ne znati da su nasilje i mo¢ jedno isto"7 ik je Svi..protiv Jednog, ekstrémni oblik nasilia je Jedan protiv Svih. Ovo drugo ‘nikada nije moguée bez oruda. Tvrditi, a to se éesto Gini, da je nenaoruzana manjina, sreds- tvima nasilja kao Sto su vika, pravijenje nereda i sliéno, uspeSno prekinula nastavu u_ velikim gr pama Gja je ogromna vecina glasala za normalni tok nastave, jeste, prema tome, veoma pogresno. (U jednom nedaynom sluéaju na nekom nemat- kom univerzitetu postojao je tak samo jedan usa- mijeni ‘oponent' medu. nekoliko stotina studena- ta koji je odneo ovako Cudnu pobedu). Ono Sto se zaista dogada u takvim sluéajevima jest % The Federalist No. 49. 53Hana Arent upotrebi svoju moé i da nadviada one koji. preki- daju nastavu; akademski tokovi se prekidaju zbog toga Sto niko ‘nije ‘voljan da podigne vise od jed- nog glasatkog prsta za status quo. Problem sa ko- jim su suoéeni univerziteti jeste “ogromno negativ- no jedinstvo" o kojem Stiven Spender (Stephen Spender) govori u jednom drugom kontekstu. Sve ovo samo dokazuje da manjina moze da ima mno- go vecu potencijalnu moé nego &to bi éovek ote- kivao broje¢i glasove u istrazivanjima jJavnog mnje- nja. Ve¢ina koja, zabavijena spektakiom buénog duela izmedu studenta i profesora, samo posma- tra, veé je, u_ stvari, latentni saveznik manjine. (Ireba samo zamisliti 3ta bi se dogodilo da je ne- koliko nenaoruzanih Jevreja u Nemackoj pre Hitle- ra pokudalo da prekine predavanje nekog antise- mitskog profesora, da bi se shvatila apsurdnost fasprave © neznatnoj "militantnoj manjini"). Mislim da je zaista tuzno Sto na sadainjem j i¢ke nauke naSa terminologija ne pra- ' dit ROT kijuéni “Tea kao So : sila", "autoritet" i, konaéno, "nasilje" - a sve se te revi odnose na distinktne, razlitite fenomene i jedva da bi mogle i da posto- je da ne Postoje ti fenomeni. (Kako kaze Dantrey, 54 © nasilju "moé, viast, autoritet: sve su to reci tije precizne implikacije nemaju neku veliku teZitm u sadas- njem govoru; ¢ak ih i najveci mislioci ponekad koriste nasumice. Ipak, treba pretpostaviti da te reci ukazuju na razli¢ita svojstva, i da bi, prema tome, njihovo znatenje trebalo paZljivo proceniti i ispitati... Pravilna upotreba ovih reci je ne samo pitanje logitke gramatike, veé i pitanje istorijske perspektive").* Koristiti ih kao sinonime ukazuje ne samo na izvesno odsustvo sluha za lingvisti¢ka znatenja, Sto bi veé bilo dovoljno ozbiljno, veé to takode ima za rezultat neku vrstu slepila prema realnostima sa kojima ove reti korespondiraju. U takvoj situaciji uvek je primamljivo uvesti nove definicije, ali - mada €u se ja na kratko predati isku8enju - ono sto se tu podrazumeva nije samo stvar nepaZljivog govora, Iza otigledne konfuzije stoji jedno évrsto ubedenje u Gjoj bi svetlosti sve distinkcije, u najboljem sluéaju, bile od manjeg gnataja: ubedenje da najbitnije polititko pitanje jeste, i da je oduvek bilo, pitanje: Ko nad kim viada?. Moé, snaga, sila, autoritet, nasilje - to su samo redi koje treba da ulezu na sredsiva pomo- éu_ kojih fovek da nad éoyekom; ove reti_ se smatraju sinonimima zato Sto imaju istu funkciju. Tek kada Govek prestane da svodi javne “odnose na © Op. cit, PT. Uporedi, takode, p.171 gde on, raspravijajuci o preciznom znatenju rei "natija" i “nacionalnost', s pravom insi- stira da su “lingvisti i istoritari jedini kompetentni voditi kroz dzunglu toliko razligitih znaéenja Oni su ti od kojih treba da potrazimo pomoé" A za razlikovanje autoriteta i moti, on se poziva na Ciceronovo potestas in populo, auctoritas in senatu. 55Hana Arent odnose dominacije, pojaviée se, ili bolje reéeno, Ponovo Ce se u javnim odnosima pojaviti izvorne Cinjenice u svojoj autentiénoj raznovrsnosti. U naSem kontekstu te cinjenice se mogu na- brojati na slede¢i nagin: , Moé odgovara Ijudskoj sposobnosti ne samo ' delanja, veé delanja u saglasnosti. Moé nikada nije svojstvo pojedinca,; ona pripada grupi i postoji sa- mo onoliko dugo koliko se grupa drzi zajedno. : Kada za nekog kaZemo da "inia mo¢" mi, W stvari, kaZemo da ga je izvesna grupa Ijudi ovlastila da dela u njihovo ime. Onog trenutka kada ta grupa od koje potite moé (potestas in populo, bez naro- da ili grupe ne postoji moé) i&tezne, "njegova / moé" takode nestaje. Kada u. svakodnevnom. jeziku govorimo o "moénom éoveku" ili o "moénoj litno- : sti", mi veé u tom trenutku ret "moc" upotreblja- vamo metaforiéno; ono na ta ukazujemo bez me- tafore jeste "snaga". Snaga nedvosmisieno oznatava neSto_u_jed- nini, individualni entitet; to je svojstvo inherent- no jednom objektu ili jednoj osobi i pripada nji- : hovom karakteru, koje moze sebe da dokaze u odnosu prema drugim stvarima ili osobama, ali je la sustini nezavisno od njih. [Snaga tak i najsnaz- “nijeg ‘pojedinca uvek se moze nadviadati snagom : mnogih koji ¢e se éesto udruditi iz jednog jedi- nog razloga da unite snagu upravo zbog njene osobene nezavisnosti. Skoro instinktivno neprija- teljstvo mnogih prema jednom uvek.se, od. Plato- 56. © nasilju na do Niéea, pripisivalo ozlojedenosti, zavisti sla- bib prema jakima, ali ovo psiholosko tumacenje ne pogada suStinu. U prirodi je grupe i njene modi da se okreée protiv nezavisnosti, protiv svojstva individualne snage. Sila, reé koju u svakodnevnom govoru Cesto koristimo kao sinonim za nasilje, pogotovo ako na- silje sluZi kao sredstvo prinude, trebalo bi da je u termincloskom jeziku rezervisana za "sile priro- de" ili za "silu prilika" (a force des choses), od- nosno da ukaze na energiju koja se oslobada fizi- ékim ili socijalnim pokretima. Autoritet, termin koji se odnosi na pojave koje je najteZe definisati, pa se, prema tome, naj- ée8ée pogre’no koristi,“ moze se pripisati osoba- ma - postoji tako neSto kao Sto je litni autoritet u odnosu, na primer, roditelja i deteta, uditelja i : u€enika - ili moze biti sluZbeno oviaSéenje, kao, na primer, u rimskom senatu (auctoritas in senatu) |i u hirerjiskim sluzabama Crkve (sveStenik moze dati valjan oprostaj ¢ak i ako je pijan). Obelezje autioriteta je bespogovorno .priznavanje od strane onih od kojih se o¢ekuje poshiSnost; nije potreb- na ni prinuda ni nagovaranje. (Otac moze da iz- % Postoji tako nesto kao Sto je autoritarna viast, ali to svakako nema niteg zajednitkog sa tiranijom, diktaturom ili totalitarnom. viasti. Za raspravu o istorijskoj pozadini i polititkom znataju ovog termina, videti moj esej "What is Authority?’ u Between Past and Future: Excersises in Polttical Thought, New York, 1968, kao i prvi deo dragocene studije Karl-Heinz Liibke, Auctori- tas bei. Augustin, Stutigart, 1968, sa ekstenzivnom. bibliografijom. 57Hana Arent gubi autoritet ili ako tute svoje dete ili ako poé- ne $ njim da se raspravija, odnosno ako se prema njemu ponaga kao tiranin ili ako sa njim postu- pa kao sa sebi ravnim). Da bi se zadr%ao autoritet potrebno je da se po&tuje osoba ili institucija. Prema tome, najveci neprijatelj autoriteta je pre- zit, a najsigurniji nacin da se autoritet potkopa jeste smeh.” Nasilje se, konatno, kao Sto sam rekla, izdva- ja po svom instrumentalnom karakteru. Fenomeno- -loSki, ono je blisko snazi zato to se oruda nasi- lja, kao i sve druge alatke, oblikuju i upotrebljava- ju radj uveéanja prirodne snage, sve dok u posle- dnjoj fazi svog razvoja ne postanu njena zamena. “Mozda nije na odmet dodati daove distink- cije, iako sigurno nisu arbitrarne, te’ko da se ika- da mogu uporediti sa zadihtovanim prostorijama u realnom svetu... Tako se institucionalizovana moé u organizovanim zajednicama éesto javija u vidu autoriteta, zahtevajuci momentalno, bespogovorno priznavanje; bez toga nijedno dru’tvo ne bi mo- glo da funkcioniSe. (Jedan mali, i jo§ uvek izolo- * Wolin and Schaar, u op. cit, potpuno su u pravu: “Pravila se krSe zato Sto su univerzitetski autoriteti, administratori i drugi na fakultetima izgubili poStovanje mnogih studenata". Oni zatim ....Zakjucuju;_"Kada 1e_ autoritet, .nastaje.. moc!._.Iovo.je..taéno,, ali bojim se da nije ba’ tatno u onom smislu na koji. su oni mislili, Ono Sto je prvo nastalo na Berkliju bila je studentska moé, ofigiedno najjata moé u svakom kampusu jednostavno zbog supcriorne brojnosti studenata. Autoriteti su’ pribegli nasilju da bi skrSili ta moé, a to je bilo upravo zbog toga Sto je univerzi- tet u suétini institucija zasnovana na autoritétu, kojoj je, prema fome, neophodno. postovanie, .tako da joj je, teko da. se.nosi 58. © nasilju vani incident u Njujorku pokazuje sta se dogada ako se autentiéni autoritet u drugtvenim odnosima srugi sve do tatke na kojoj vise ne moze da delu- je u svojoj izvedenoj, isto funkcionalnoj formi. Jedan manji nesreéni sluéaj u sistemu podzemne Zeleznice - vrata na jednom vozu su se pokvarila - pretvorio se u ozbiljan zastoj na toj liniji, koji je trajao Getiri sata i koji je pogodio vise od pe- deset hiljada putnika, jer kada su saobra¢ajne vla- sti zatrazile od putnika da napuste pokvareni voz, oni su to jednostavno odbili).° Osim toga, kao Sto ¢emo i videti, nista nije uobitajenije od kom- binacije nasilja i modi, kao 8to ni’ta nije tako ret- ko kao nadi ih u njihovom Cistom, pa prema to- me, u njihovom ekstremnom obliku. Iz ovoga ne sledi da su autoritet, moé i nasilje jedno isto. Ipak, mora se priznati da je posebno primam- ljivo da se o modi razmislja u terminima zapove- sti i posluSnosti, i da se tako izjednaée mot i na- silje, u raspravi o onome Sto je, u stvati, samo jedan poseban sluéaj modi - naime, o moéi vlada- nja. Po’to se u medunarodnim odnosima, kao i u sa mo¢i u nenasilnom smislu Danas univerzitet trazi od polici- je da ga Stiti, kao Sto je to Gnila katolitka erkva pre nego sto ju je razdavajanja. drZave i crkve nateralo da se oslanja samo na autoritet. Verovatno je vise nego tudno to Sto se najoStrija iriza crkve kao instinicijé podudara’ sa ‘najostrijom krizomu is- toriji_ univerziteta, jedine svetovne institucije koja se jo§ temelji na autoritetu. I jedno i drugo se moze pripisati "progresivnoj eksploziji stoma. ‘poslusnosti’ ¢ija je stabilnost navodno bila yetna", kao Sto je Hajnrih Bel primetio o krizi u crkvama. Videti "Es wird immer spiter" u Antwort an Sacharow, Zurich, 1969 % Wideri New York Times, January 4, 1969, pp. 1 i 29. 59Hana Arent doma¢im poslovima, nasilje javlja kao poslednje sredstvo pomoéu kojeg struktui 106i j knuta u ‘odnosu na pojedi neprijatelj, doma¢i kriminalac - zaista se Gini kao da je nasilje preduslov za mo¢ i da je moé samo fasada, somotska rukavica koja ili skriva gvozdenu ruku ili se pretvara u tigra od papira. Medutim, ako se detaljnije ispita, ovo miSljenje gubi mnogo od svoje verodostojnosti. Za naSu svrhu, jaz izme- du teorije i stvarnosti mozda najbolje ilustruje fe- nomen revolucije. Jo8 od poéetka veka teoretiéari revolucije nam govore da se Sanse za revoluciju znaéajno smanju- ju proporcionalno poveéanju destruktivnih kapa- citeta oruzja koje stoji na raspolaganju yiadama.” Istorija poslednjih sedamdeset godina, sa svojim izuzetnim zbirom uspeSnih i neuspegnih revoluci- ja, govori drugaciju pritu. Da li su -bili Indi, oni koji su ipak pokusali? I, izostavljajuci primere pot- punog uspeha, kako se mogu objasniti tak i privremeni uspesi. Cinjenica je da je jaz izmedu sredstava nasilja koja poseduje drzava i onoga sto narod moze sam da prikupi - od pivskih fla’a do —— ® Tako Franz Botkenau, razmiSljajuéi o porazu Spanske revoluci- je, kaze. "U ovom ogromnom kontrastu sa prethodnim revolu- ~~ ~-cijania “jediia “tinjenica”“3e“izdvaja. “Pre ovih poslednjih godina, kontrarevolucija je obiéno zavisila od podréke reakcionarnih snaga koje su tehnitki i intelekrualno bile inferiorne u odno- su na snage revolucije. Dolaskom faiizma ovo se. promenilo. Danas ¢e se verovatno svaka revolucija suotiti sa napadom naj- modernije, najefikasnije, najbesktupuldznijé mainerije. koja pos- toji' To znati da je doba revolucija koje slobodno mogu da 60 © nasilju Molotovijevih. koktela i pugaka - uvek bio ogro- man, tako da tehnitka poboljSanja jedva da Cine neku razliku. Sva udzbenitka uputstva o tome "kako napraviti reyoluciju", napredovanjem korak po korak od disidentstva do zavere, od otpora ‘do oruzanog ustanka, zasnivaju se na pogresnoj pred- stavi da se revolucije “prave". U sukobu nasilja protiv nasilja, superiornost ylasti uvek je bila apsolutna; medutim, ova superiornost traje samo dok je struktura moéi viasti netaknuta - odnosno, dok se zapovesti sluSaju i dok su vojne ili poli- cijske snage spremne da upotrebe svoje oruzZje. Cada to vide nije sluéaj, situacija se naglo menja. Ne samo da pobuna ne bude uguSena, ve¢ samo oruzje prelazi_u druge ruke - ponekad, kao u Madarskoj revoluciji,,u roku. od_nekoliko - sati. (Takve stvari bi trebalo da znamo posle svih ovih godina uzaludne berbe u Vijetnamu, gde nas je Nacionalni oslobodilatki pokret, pre nego sto je dobio veliku rusku pomoé, dugo tukao oruzjem napravijenim u Sjedinjenim Drzavama). Tek kada se to. dogodi, kada dezintegracija vlade na ylasti dozvoli pobunjenicima da se naoruzaju, moze se govoriti o "o! ustanku" koji esto i ne nas- evoluiraju. prema sopstvenim zakonima, zavrSeno." Ovo je napisano pre vise od trideset godina (The Spanish Cockip, London, 1937, Ann Arbor, 1963, pp. 288-289) i sada se citira s odobravanjem Comskog (op. cit, p. 310). On veruje da ametitka i francuska intervencija u gradanskom atu u Vijetnamu dokazuje da je Borkenauovo predvidanje tatno, “kada je ‘liberalni imperijalizam’ zamenjen ‘fasizmom’" Cini mi sc da je ovaj primer pogodniji da se dokaze suprotno. 61Hana ‘Arent tupi ili se dogodi onda kada to vie i nije neop- hodno. Tamo gde se zapovesti vise ne slusaju, sredstva. nasilja némaju smisla; a pitanje te poslu- Snosti nije odredeno odnosom zapovest-poslusnost veé mnenjem i, naravno, brojem onih koji ga prih- vataju. Sve zavisi od modi koja stoji iza nasilja. Iznenadni dramatiéni raspad moéi, koji se ubrza- va u reyolucijama, otkriva u trenutku kako gra- danska neposlugnost - prema, zakonima, viastima, institucijama - nije niSta drugo do manifestacija podrské 7 saglasnosti. Tamo gde je moé dezintegrisana, revolucije su moguée ali ne i nuZne. oznati su nam mnogi primeri sasvim nemoénih rezima kojima je bilo dopusteno da dugo. opstanu..- ili zate- Sto--nije bi- fo nikog ko bi proverio ‘njihovu snagu i otkrio njihove slabosti, ili zato Sto su bili dovoljno sreé- ni da ne budu uvuéeni u rat i do¥ive poraz. Dezintegracija Sesto postaje otigledna tek u direk- tnoj konfrontaciji; pa éak i tada, kada je moé veé na ulicama, potrebna je neka grupa ljudi da tu moé prihvati i da preuzme odgovornost. Nedavno smo bili svedoci kako je jedna relativno nedugna, u sustini nenasilna pobuna francuskih studenata bila dovoljna da razotkrije ranjivost celog politié- --kog-sistema- koji -se-rapidno~raspadaopred~-otima zapanjenih mladih pobunjenika. Oni su ga, i ne znajuci, stavili na probu; njihova je namera bila samo da ospore oko8tali univerzitetski sistem, a srudili su sistem vladajuée mo¢i zajedno sa ogrom- 62 O nasilju nim delom birokratije - "“ne sorte de désinté- gration de toutes les hiérarchies".” To je bio udZbenitki primer jedne revolucionarne ‘situacije” koja se nije razvila u revoluciju jer nije bilo ni- kog, a najmanje nekog od studenata, ko bi bio spreman da zgrabi mo¢, kao i odgovornost koja ide uz to. Nije bilo nikog osim, naravno, De Gola. Za ozbiljnost situacije posebno su karakteristi¢ni njegov apel vojsci, njegov odlazak da vidi Masija (Massu) i generale u Nematkoj, njegov put u Ka- nosu, ako je do toga ikada do%lo, u svetlu onoga Sto se dogodilo samo nekoliko godina ranije. Ali ono Sto je on trazio i Sto je dobio, bila je podrs- ka, a ne posluSnost, a sredstva nisu bile zapovesti veé ustupci.” Da su zapovesti bile dovoljne, on nikada ne bi napustao Pariz. Nikada nije postojala_nijedna | vlada Zasnoya- ja i njena mreza oba jaca. Jedino bi stvaranje vojnika robota, koji bi, kao Sto je pomenuto rani- je, potpuno eliminisao Ijudski faktor, i cof bi, ra- ™ Raymond Aron, La Révolution Introuvable, 1968, p. 41 ‘* ‘Stephen Spender, op. cit., p. 56, sé ne sla%e: "Ono Sto je ‘mino- go otiglednije od revolucionarne situacije [bila je] nerevolucio- narna situacija." MoZda je “te3ko zamisliti da do revolicije do- Jazi kada ... svako izgleda posebno dobro raspolozen,” ali to je ono sto s¢ obiéno dogada na poéetku revolucija - za vreme poteine velike ekstaze bratstva. _™ Vidi dodatak XML, str. 123 63