STOICIZAM

METAFIZIKA: Osnovu svega cini VATRENA SUPSTANCIJA, koja je neka vrsta

vatrenog duha koji prozima sve (nije inertna) = Bog kao kosmicki um koji prozima
sve-kao takav, on je materijalan, isto je sto i svet. Svetom vlada providjenje ili
sudbina.
Ljudska priroda: covek sadrzi bozansku iskru, Bog je kosmicki um, a ccovekov um je
deo Boga.
=> Zivi u skladu sa prirodom. (= Zivi u skladu sa kosmickim umom. )

ETIKA: zbog determinizma, slobodan je samo onaj koji pristaje da ga sudbina vodi
(psihicka sloboda).
Covek moze da kontrolise svoje stavove i emocije. Ali to ni na koji nacin nece
promeniti sudbinu. Samo ako se oslobodi ovih osecanja (zlovolje, zavist,
povredjenost, ali i pozitivna osecanja), postace srecan. Ovo oslobadjanje od
osecanja stoici nazivaju APATIJA.
Svi ljudi su jednaki (jer su deo kosmickog uma), pa je pripadnost naciji i drzavi
nevazna za coveka kosmpolitizam (kosmos=svet od stoika nadalje).
Posto su svi ljudi jednaki, svi su zasluzili da se s njima odnosim s dobrom voljom =
ideja univerzalne ljubavi. Cilj da sve ljude volimo kao same sebe.

EPIKUREJSTVO
ETIKA: Filozofija je psihoterapija koja treba da nas uputi kako da ostvarimo vrhovni
cilj zivota ATRAKSIJU (dusevni mir). Preuzeo je odgovor iz KIRENSKE skole
(zadovoljstvo je vrhovno dobro).
1) Dusevna zadovoljstva trajnija od telesnih
2) Potrebe svesti na razumnu meru
3) Svaka potcinjenost zadovoljstvima stvara nemir

Strah od smrti : Dusevna nezadovoljstva su trajnija od telesnih, stoga proizilazi

strah (od smrti npr). Atomizam daje odogovor, sa smrcu tela umire i dusa, atomi se
vracaju u prirodu. Smrt se nas nista ne tice, jer kad smo mi tu, nema smrti, a kad
ona dodje, nema nas.

Strah od bogova : Oni su u intermundijama srecni i ravnodusni prema svetu, pa

je i strah od njih besmislen.

Lek za determinizam atomista : Atomi padaju kao kisne kapi, ne dodirujuci se,
onda neki nasumicno skrene i tako nastaju svetovi, izmedju svetova su
medjuprostori, intermundije, gde zive Bogovi (sastavljeni od najfinijih atoma).

SKEPTICIZAM
(PIRON)
SUMNJA je nacin dolazenja do metoda za trzenje vrhovnog cilja, dusevnog
zadovoljstva.
Filozofe dele u dogmatike (oni koji tvrde da su nasli istinu, i oni koji kazu da nisu
nasli, ali da se ona ni ne moze pronaci) i skeptike (oni koji su u stalnom procesu
istrazivanja, ne poricu mogucnost dolazenja do istine).
Razlozi za sumnju :
1) Ako je znanje zasnovano na misljenju, rzs je sto se dve razl strane mogu
argumentovati istom jacinom.
2) Ako je znanje zasnovano na culima, rzs je to sto je ono nepouzdano.
3) U pitanjima morala nema pouzdanog znanja, vec samo mnenja (argumenti
jednake snage za to sta je dobro, lose..)
=> uzdrzavanje od suda (nemamo kriterijum istine u sva tri slucaja, stoga ne
treba donositi nikakav zakljucak)
Moralno delanje u skladu sa verovatnocom sta ce nas dovesti blize dusevnom miru
(obicaji i zakoni zemlje u kojoj zivimo svakako), da bi se izbegla paraliza
delovanja.