BIOGRAFIjA

A l b io n B o o k s

H amfri

K arpen ter

d 2. r . r . t o l k in

BIOGRAFIJA
P r e v e l a T a t ja n a B i i

Naslov orij^
Humphrey Carpenter
J. R. R. Tokien - A Biography
Copyright The Estate of the late Humphrey Carpenter 1977,1978,1982

Izdava:
Albion Books
Za izdavaa:
Uro Balov
Translation copyright za srpski jezik, 2012 Albion Books
Beograd, 2012

BELEKA O AUTORU
Hamfri Karpenter roen je u Oksfordu 1946. godine. Diplomirao
je na koledu Kebl na Oksfordskom univerzitetu. Posle toga je
nekoliko godina radio za Bi-Bi-Si, a nastavio je da snima za ovu
kuu i poto je 1975. postao pisac s punim radnim vremenom.
Napisao je i biografije Inklinzi (Klajv Stejpls Luis i njegov krug),
za koju je dobio Nagradu Somerset Mom, Vistan Hju Odn, nominovanu za Votbredovu nagradu, i Isus (u ediciji Velikani prolosti). Autor je i nekoliko knjiga za decu, kao i studije o knjievnosti za najmlae Tajni vrtovi, a sa svojom suprugom Mari
Priard priredio je Oksfordski prirunik o knjievnosti za decu.
Godine 1984. Amerika akademija i institut za umetnost i knjievnost dodelila mu je Nagradu Edvard Morgan Forster. Hamfri
Karpenter je umro januara 2005. godine.

Posveeno uspomeni na K BD

SADRAJ
PRVI DEO U

13

po seti

DRUGI DEO 18 9 2 -19 16 :

I.
II.

Rani

dani

B l u m f o n t e jn

20

B ir m in g e m

30

III.

P r iv a t n i

IV.

K, BD

V.

O k sfo r d

73

PONOVO ZAJEDNO

84

Rat

98

VI.
VII.
VIII.

R aspad

je z ik

- 1 E d it

47

63

ITD.

10 8

d r u in e

TREI DEO 19 17 -19 2 5 :

S t v a r a n je MITOLOGIJE
I.

II.
III.

IZGUBLJENE PRIE

ll8

In t e r l u d i j u m

131

O k sfo r d u

PUSTOLOVINA NA SEVERU

135

ETVRTI DEO 19 25-19 49 (I):

,,U JEDNOJ RUPI U ZEMLJI IVEO JE HOBIT
I.
II.

O k sfo r d sk i

iv o t

R a z g l e d a n je

f o t o g r a f ija

146
156

III.

B10 JE u n u t a r j e z i k a

167

IV.

D ek

18 1

193

V.
VI.

o r tm o r sk a u l ic a

P r ip o v e d a

203

PETI DEO 1925-1949 (II):

I.

Na

B a g in s

U speh

256

a l u p l je n a v r a t a

II.

V e l ik i

III.

Slava

264

r iz ik

271

il i p a r e

SEDMI DEO 1959 - 19 7 3 : P o s l e d n j e

I.

II.
III.

218
256

H o b it

ESTI DEO 1949-1966:

Z

r a z d o b l je

s c e n u s t u p a g o s p o d in

II. Novi

I.

Tree

g o d in e

H e d in g t o n

288

Bornm ut

302

309

e r t o n sk a u l ic a

POSTSKRIPTUM

314

rvo

DODACI
A. P o j e d n o s t a v l j e n a

g e n e a l o k a t a b l ic a

B.

H r o n o l o g ija

C.

O b ja v l je n a

D.

IZVORI I ZAHVALNOST

INDEKS

d o g a a ja

d ela

D.

R. R. T o l k i n a

319
320
325

339
345

A UT O R O V A B E L E K A
Ova knjiga zasnovana je na na pismima, dnevnicima i drugim
pisanim dokumentima pokojnog profesora D. R. R. Tolkina,
te na seanjima njegove rodbine i prijatelja.
Sam Tolkin nije sasvim odobravao biografiju ili, tanije, nije
mu se dopadalo da se biografija koristi kao oblik knjievne kritike. Jedan od mojih najsnanijih stavova, zapisao je jednom,
jeste da je istraivanje pieve biografije u potpunosti jalov i
laan pristup njegovom delu. Ipak je bez sumnje bio svestan
da e usled izvanredne popularnosti njegove proze biografija
najverovatnije biti napisana posle njegove smrti; ini se zbilja
da je i sam preduzeo neke pripreme za to budui da je poslednjih godina ivota beleio razna objanjenja i komentare na
starim pismima i drugim papirima. Napisao je i nekoliko stranica uspomena iz detinjstva. Stoga je mogue gajiti nadu da ova
knjiga ne bi bila sasvim tua njegovim eljama.
Pokuao sam da priu o Tolkinovom ivotu ispriam suzdravajui se od bilo kakvih kritikih ocena njegove pripovedne
proze. Delimino zbog potovanja prema njegovim linim stavovima, ali i samom mi se u svakom sluaju ini da prva objavljena biografija jednog pisca nije najbolje mesto za knjievne
ocene, koje bi ionako u jednakoj meri bile odraz linosti kritiara, kao i predmeta njegove kritike. Nastojao sam, meutim,
da naznaim neke knjievne i druge izvore koji su uticali na
Tolkinovu matu, u nadi da bi to moglo baciti neto svetlosti na
njegove knjige.
H. K.
Oksford, 1976.

PRVI DEO

U POSETI

Tog prolenog jutra 1967. godine poao sam svojim automobilom iz centra Oksforda, preao Magdalenin most, pa nastavio
Londonskim putem uzbrdo do uglednog, ali umalog predgraa
Hedington. Kod velike privatne kole za devojice skrenuo sam
levo u Sandfild roud, ulicu s jednospratnim stambenim kuama
od cigle, ispred kojih su uredno odravane bate.
Do broja 76 trebalo je prei poveliki deo ulice. Kua je okreena u belo, delimino skrivena iza visoke ograde, ivice i drvea sa velikom kronjom. Parkirao sam automobil, otvorio
zaluenu kapiju, proao kratkom prilaznom stazom kroz ruinjak i pozvonio na vrata.
Dugo nita uo nisam do brujanja saobraaja iz daljine, s
glavnog puta. Ve sam pomiljao ili da ponovo pozvonim ili da
odustanem i odem kada je profesor Tolkin otvorio vrata.
Malo je nii nego to sam oekivao. Visina je u njegovim knjigama vana odlika, pa sam iznenaen to je on sam malo ispod
prosene visine - ne mnogo, ali se ipak primeuje. Predstavio
sam se, pa budui da sam sastanak zakazao unapred i profesor
me je oekivao, ispitivaki i pomalo odbojan pogled ustupi mesto osmehu. Pruio je ruku, stisak mu je pri rukovanju bio vrst.
Iza njega sam video predsoblje, malo i uredno, i bez ijednog
predmeta u njemu koji ovek ne bi oekivao u kui postarijeg
para koji pripada srednjoj klasi. U jednoj neodmerenoj izjavi objavljenoj u novinama Vistan Hju Odn je kuu nazvao odvratnom,
ali to je glupost. Kua je jednostavno obina kua iz predgraa.
Gospoa Tolkin dola je samo da me pozdravi. Jo je sitnija
od svog mua, uredna enica sede kose prikupljene uz glavu, s
tamnim obrvama. Razmenili smo utivosti, a onda je profesor

14

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

izaao da me povede do svoje radne sobe pored kue.

Ispostavilo se da je to zapravo garaa, u kojoj ve odavno nije
bilo automobila - automobil nema jo od poetka Drugog svetskog rata, objasnio mi je profesor, pa je kad je otiao u penziju,
garau preuredio i preneo u nju knjige i rukopise koje je ranije
drao u kabinetu na koledu. Police su pune renika, strunih
knjiga o filologiji i etimologiji, izdanja tekstova na raznim jezicima, pre svega na staroengleskom, srednjoengleskom i staronordijskom, a tu je i itav jedan deo odvojen za prevode Gospodara prstenova na poljski, nemaki, danski, vedski, japanski;
za prozorski prag zakaena je mapa njegovog Srednjeg sveta.
Na podu je vrlo stara putna torba puna pisama, na stolu su mastionice, guja pera u draima i dve pisae maine. Prostorija
mirie na knjige i duvanski dim.
Ta prostorija zapravo nije naroito udobna i profesor mi se
izvinjava to me je primio ba tu, ali u njegovoj spavaoj-radnoj
sobi, gde u stvari pie, nema mesta, objanjava mi. Sve je to
ionako privremeno, kae: uskoro e uspeti, nada se, da dovri
bar glavninu onoga to je obeao svojim izdavaima, pa e on i
gospoa Tolkin moi da se presele u udobniju kuu i prijatnije
okruenje, gde ga nee ometati radoznalci i nametljivci. Izgovorivi to poslednje, kao da se malo postideo.
Provukao sam se pored elektrinog kamina i prihvatio ponudu da se smestim na drvenu stolicu irokog naslona, dok je on
izvukao svoju lulu iz depa sakoa od tvida i stao nairoko da mi
objanjava kako je u stanju da mi posveti svega nekoliko minuta. Sa suprotne strane prostorije glasno je otkucavao svetloplavi budilnik, kao da naglaava poentu profesorovog izlaganja.
Mora da razjasni protivrenost u jednom pasusu Gospodara
prstenova na koju mu je pismom ukazao neki italac, i mora
tome da se smesta posveti jer preraeno izdanje knjige samo
to nije otilo u tampu. Sve mi to objanjava vrlo podrobno, a

U POS ETI

15

0 svojoj knjizi govori ne kao o delu fikcije, nego kao o letopisu

istinskih dogaaja; po svemu sudei, on sebe ne smatra autorom koji mora da ispravi ili razjasni stvaralaku omaku, ve
istoriarem koji mora da rasvetli jedno nejasno mesto u istorijskom dokumentu.
Uzrujava me to to izgleda misli da ja knjigu poznajem podjednako dobro kao i on. Proitao sam je vie puta, ali on ipak
govori o detaljima koji meni ne znae gotovo nita. Strepim
da e mi postaviti neko pronicljivo pitanje kojim e razotkriti
moje neznanje, ali njegova pitanja su, sreom, retorika i ne
zahtevaju od mene nikakav drugi odgovor osim ,,da.
I dalje se pribojavam da e biti drugih, teih pitanja, a pribojavam se utoliko vie to ne ujem ba sve to mi govori. Glas
mu je neobian, dubok ali nije rezonantan, izgovor je potpuno
engleski, a ipak u njemu ima neega to ne umem sasvim da
odredim, kao da dolazi iz nekog drugog doba ili civilizacije. Ne
govori razgovetno. Rei naprosto same naviru. itave fraze su
ili izostavljene ili saete u urbi da se naglasi poenta. Rukom
esto pokrije usta, pa je jo tee razabrati izgovoreno. Reenice
su mu veoma sloene, teku bez zastajanja, ali onda podue zauti, kao da oekuje od mene da odgovorim. Na ta da odgovorim? Ako mi je postavljeno neko pitanje, ja ga nisam razumeo.
Tolkin potom naglo nastavlja, ne dovrivi prethodnu reenicu,
1 sad ve stie do zakljuka. Pritom gurne lulu meu zube, govori dalje steui je zubima, na kraju reenice kree ibicu.
Ponovo se muim da naem neto pametno to bih rekao, ali
on opet nastavlja pre nego to ita smislim. Pratei neku slabanu smisaonu vezu pria o opasci u izvesnim novinama koja
ga je naljutila. Sad pomislim da i ja mogu malo da doprinesem razgovoru, pa iznosim zapaanje za koje se nadam da je
prilino inteligentno. Pristojno me je sasluao, iscrpno mi odgovorio iskoristivi moju zapravo prilino trivijalnu primedbu

16

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

tako izvanredno da se oseam kao da sam rekao neto stvarno

vredno, onda se otiskuje u neku temu koja se nadovezuje na
prethodno, i to opet prevazilazi moje moi, preostaje mi samo
da tu i tamo ubacim jednoslonu potvrdu. Pomiljam, dodue,
da vredim vie kao slualac nego kao uesnik u razgovoru.
Dok govori, Tolkin se bez prestanka kree, etkajui po slabo
osvetljenoj prostorijici s energijom koja nagovetava nespokojstvo. Mae lulom po vazduhu, istresa je u pepeljaru, puni je, ponovo pripaljuje, ali jedva da otpuka nekoliko dimova. Ruke su
mu sitne, lepe, izborane, s jednostavnom burmom na srednjem
prstu leve ruke. Odea mu je pomalo zguvana, ali dobro mu
stoji, i mada je ve zaao u sedamdeset estu godinu, stomak
jedva da mu zatee dugmad na prsluku ive boje. Panju mi
stalno privlae njegove oi, koje as lutaju po prostoriji, as se
netremice zagledaju kroz prozor, a ipak tu i tamo hitro pogledaju u mene ili me prikuju postojanim pogledom dok profesor
izlae neku znaajnu poentu. Bore oko tih oiju pokreu se prema raznim raspoloenjima i naglaavaju ih.
Bujica rei za asak je presahla, profesor ponovo pripaljuje
lulu. Spazio sam priliku da iznesem po kakvom sam poslu doao mada mi to sad izgleda beznaajno, meutim - on me slua
paljivo i s entuzijazmom. Poto je rekao ta je eleo, ustajem
da poem; ali, oigledno, moj odlazak u tom trenutku niti je
oekivan niti poeljan. Tolkin se vraa svojoj mitologiji. Zagledan nekuda u daljinu, kao da je zaboravio da sam tu. Govori
steui zubima kami lule. Pomiljam kako, spolja posmatrano,
on po svemu lii na arhetip klasinog oksfordskog profesora,
ponekad ak na njegovu pozorinu karikaturu. A upravo to on
uopte nije. Kao da se, zapravo, nekakav udni duh preruio
u starog profesora. Telo moda i koraa tamo-ovamo po ovoj
neuglednoj prostorijici u neotmenom predgrau, ali um luta
planinama i dolinama Srednjeg sveta.

U POS ETI

Na kraju je gotovo, izvodi me iz garae i vodi do batenske kapijice, na suprotnoj strani od glavnog ulaza. Objanjava mi da
kapiju kojom se prilazi garai mora da dri zakijuanu da mu se
u dvoritu ne bi parkirali fudbalski navijai koji dolaze na utakmice na oblinjem stadionu. Prilino sam iznenaen kad me
pozove da opet navratim. Ne ba sada, ni on ni gospoa Tolkin
nisu najbolje sa zdravljem, i idu malo na odmor u Bornmut, a s
poslom je u viegodinjem zaostatku, povrh svega gomilaju se
i pisma na koja jo nije odgovorio, ali nekad uskoro. Rukuje se
sa mnom i vraa u kuu pomalo kao izgubljen.

DRUGIDEO
18 9 2- 19 16 : Rani dani

PRVO POGLAVLJ E
BLUMFONTEJN

Jednog martovskog dana 1891. godine parobrod Rozlin Kasl isplovio je iz Engleske ka poluostrvu Kejp. S krmene palube jedna vitka, naoita dvadesetjednogodinja devojka mahala je
porodici koju nee zadugo ponovo videti. Mejbel Safild je pola u Junu Afriku da se uda za Artura Tolkina.
Bila je to po svemu prekretnica u njenom ivotu. Iza nje su
ostajali Birmingem, magle, popodnevni aj u porodinom krugu, pred njom su bili nepoznata zemlja u kojoj veno sija sunce
i brak s trinaest godina starijim ovekom.
Iako je Mejbel bila jo tako mlada, njihova veridba je dugo
trajala. Artur Tolkin ju je zaprosio, a ona je pristala da se uda za
njega, tri godine ranije, ubrzo posle svog osamnaestog roendana. Mejbelin otac, meutim, dve godine nije dozvoljavao da
se i zvanino vere, smatrajui da je jo premlada, pa je njoj i Arturu preostajalo jedino da u potaji razmenjuju pisma i viaju se
na veernjim zabavama pod budnim okom Mejbeline rodbine.
Mejbel je pisma poveravala svojoj mlaoj sestri Dejn, koja ih
je predavala Arturu na peronu glavne birmingemske eleznike
stanice kad se iz kole vraala u predgrae u kom su Safildovi iveli. Pomenute veernje zabave uglavnom su bile muzika
okupljanja na kojima su Arturove sestre svirale pijanino, dok bi
on uspeo kradomice da razmeni s Mejbel poneki pogled ili bi
im, u najboljem sluaju, polo za rukom da neprimeeni dotaknu jedno drugom rukav.
Bio je to, naravno, pijanino napravljen u porodinoj fabrici Tolkinovih, od koje je i bilo zaraeno ono novca to su

BLUMFONTEJN

21

Tolkinovi nekada posedovali. Na poklopcu je bilo ispisano: Izuzetno otporni pijanoforte, izraen velikom brzinom za ekstremne klimatske uslove. Fabrika klavira sada je, meutim, prela
u druge ruke, Arturov otac je bankrotirao, a porodica vie nije
imala firmu koju bi sinovi nasledili od oca. Artur je pokuao
da izgradi svoju karijeru u Lojdu, ali u birmingemskoj filijali
banke napredovalo se vrlo sporo i njemu je postalo jasno da
e morati da potrai neto drugo ako ima nameru da izdrava
enu i decu. Pogled mu je privlaila Juna Afrika, gde je, zahvaljujui nalazitima zlata i dijamanata, bankarstvo bilo posao u
procvatu i obeavalo zaposlenima zavidnu budunost. Nepunu
godinu poto je zaprosio Mejbel, Artur je dobio zaposlenje u
Afrikoj banci i otputovao brodom za Kejptaun.
Arturova preduzimljivost uskoro se pokazala kao dobra odlika. Prve godine morao je mnogo da putuje poto su ga slali
na privremena radna mesta u brojnim vanijim naseljima izmeu Kejptauna i Johanezburga. Pokazao se dobro pa je 1890.
postavljen za direktora znaajne filijale u Blumfontejnu, glavnom gradu Slobodne Drave Oranje. Obezbeena mu je kua,
prihodi su bili ogovarajui, i brak je konano postao mogu.
Mejbel je krajem januara 1891. proslavila svoj dvadeset prvi
roendan i ve nekoliko nedelja posle toga ukrcala se na Rozlin
Kasl i zajedrila ka Junoj Africi i Arturu, poto je napokon i
otac blagoslovio njene zaruke.
Mada bi moda bolje bilo rei da ih je sad napokon trpeo jer
Don Safild je bio ponosan ovek, pogotovo u pogledu svog
porekla, tim pre to mu je, sudei po mnogo emu, jedino jo
time preostalo da se ponosi. Nekada je posedovao uspenu trgovinu tekstilnom robom u Birmingemu, ali je sada i on, kao
i otac Artura Tolkina, bio pod bankrotom. Za ivot je morao
da zarauje kao trgovaki putnik, prodajui Dejzova sredstva
za dezinfekciju. To to je izgubio imetak, meutim, navelo ga

22

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

je da se jo vie ponosi svojim poreklom i starom uglednom

porodicom iz srca Engleske od koje je potekao. U poreenju s
tim, ta su bili Tolkinovi? Nemaki doseljenici, Englezi tek od
pre nekoliko pokolenja, a to jedva da je bio dostojan pedigre za
mua njegove keri.
Ako su moda takve neke misli i zaokupljale Mejbel za vreme
tronedeljne plovidbe, svakako su bile daleko od nje onoga dana
poetkom aprila kada je brod uplovio u kejptaunsku luku, a
ona konano ugledala na keju naoitu priliku u belom odelu i s
gustim brkovima. Dok je napeto zagledao lica u gomili nastojei da spazi svoju milu Mab, njen verenik uopte nije izgledao
kao da su mu etrdeset i tri godine.
Artur Rejel Tolkin i Mejbel Safild venali su se u Kejptaunskoj katedrali 16. aprila 1891. i proveli medeni mesec u jednom
hotelu u Si Pointu.1Usledilo je veoma naporno, oko hiljadu i sto
kilometara dugo putovanje do glavnog grada Slobodne Drave
Oranje i kua koja e biti Mejbelin prvi i jedini dom s Arturom.
Blumfontejn je nastao etrdeset pet godina ranije, kao puko
seoce, a ni te 1891. nije bio naroito veliki. Sasvim izvesno nije
predstavljao prizor koji bi zadivio Mejbel kad je s muem sila s
voza na novosagraenoj blumfontejnskoj eleznikoj stanici. U
centru gradia nalazila se pijaca na koju su farmeri holandskog
porekla iz junoafrike unutranjosti dovozili ogromnim volovskim kolima vunu, proizvod na kome je poivala ekonomija
Drave Oranje. Svi pravi simboli civilizacije bili su podignuti
tu oko pijace: zgrada Parlamenta s kolonadom na proelju, holandska reformistika crkva s dvostrukim tornjem, anglikanska
katedrala, bolnica, javna biblioteka i zgrada Predsednitva. Bio
je tu i klub za evropsko stanovnitvo (Nemce, Holanane i Engleze), zatim tenisko igralite, sudnica i sasvim dovoljno prodavnica. Drvee koje su prvi doseljenici zasadili, meutim, jo
1

Sea Point, na afrikansu Seepunt, predgrae Kejptauna uz samu morsku obalu. (Prim. prev.)

BLUMFONTEJN

23

je bilo oskudno, a gradski park je inilo, kako je primetila Mejbel, jedva desetak vrba i jezerce ne vee od lokve. Ve nekoliko
stotina metara iza poslednjih kua pruao se otvoren veld gde
su vukovi, kao i divlji psi i akali ugroavali stada, a okasnelog
potanskog kurira koji bi dojahao posle mraka mogao bi napasti i lav koji je poao u lov na plen. Iz tih golih ravnica dolazio je
vetar, koji je podizao prainu po irokim nepoploanim ulicama Blumfontejna. U pismu porodici Mejbel je utiske o gradiu
saela u rei: Ovarska zabit! Grozna divljina!
Zbog Artura je ipak morala nekako da zavoli i Blumfontejn,
a u meuvremenu je ustanovila da joj ivot uopte nije lien
udobnosti. Uz poslovnu zgradu Afrike banke, koja se nalazila
u Ulici Mejtland, odmah pored pijace, nalazila se i jedna sasvim pristojno sagraena stambena kua s velikim vrtom. Poslugu u kui sainjavali su delom crnci i obojeni, a delom beli
doseljenici; Mejbel je mogla da bira sebi drutvo meu brojnim
uglednijim doseljenicima engleskog porekla, koji su redovno,
mada takoe i po predvidljivom redosledu, prireivali plesove
i veere. Imala je dosta slobodnog vremena jer je Artur pored
posla u banci pohaao asove holandskog jezika, na kome su
izdavana sva vladina i pravna dokumenta, ili je provodio vreme u klubu sklapajui korisna poznanstva. Artur nije mogao
sebi da dozvoli lagodan pristup ivotu iako je u Blumfontejnu
postojala samo jo jedna banka, bila je to Nacionalna banka
Drave Oranje, dok je Arturova afrika banka bila inostrana,
uitlander, i prisustvo joj je dozvoljeno posebnom odlukom parlamenta. Da bi stanje bilo jo tee, Arturov prethodnik na mestu direktora Afrike banke preao je u Nacionalnu, te je Artur
morao da radi dvostruko napornije da vlasnici krupnih rauna
ne bi otili za njim. Zatim su tu bili i novi projekti u okolini,
koji su mogli da se preusmere na korist njegove banke, poslovni poduhvati povezani s dijamantima zapadno u Kimberliju i

24

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

zlatom u planinskom vencu Vitvatersrand na severu. Bila je to

kljuna faza u Arturovoj karijeri i Mejbel je jasno videla da je
on srean. Zdravlje mu nije bilo ba sasvim netaknuto otkako
je doao u Junu Afriku, ali klima je izgleda godila njegovom
temperamentu; izgledalo je, kao to je Mejbel primetila s malim primesama strepnje, da mu se definitivno dopada, dok je
nju ve posle nekoliko meseci izrazito odbijala. Vrelo leto i hladna, ali suva i pranjava zima draili su joj ivce gore nego to
je bila spremna da prizna Arturu, a odmor kod kue inio
joj se uasno daleko, budui da nee imati doputenje za put u
Englesku pre nego to u Blumfontejnu provedu jo tri godine.
Artura je, meutim, oboavala i bila je veoma srena kad bi
joj uspelo da ga odmami od radnog stola da bi otili da proetaju ili se provozaju, odigraju partiju tenisa ili golfa ili da naglas
itaju jedno drugome. Uskoro je imala jo neto da joj zaokuplja misli: shvatila je da je trudna.
etvrtog januara 1892. Artur Tolkin pisao je u Birmingem:
Draga majko,
Ove nedelje imam za tebe lepe vesti. Mejbel mi je sino
(3. januara) podarila divnog sinia. Porodila se malo pre vremena, ali beba je zdrava i jaka, a Mejbel je poroaj odlino podnela. Beba je (naravno) divna. Ima prelepe ruice (vrlo dugi prstii) i ui, vrlo svetlu kosicu, oi na Tolkine, a usta sasvim na
Safilde. Sve u svemu, najvie lii na vrlo svetlokoso izdanje svoje
tetke Mejbel Miton. Kad smo jue doveli doktora Stolrajtera, on
je najpre rekao da je uzbuna lana i poslao je babicu da se vrati
kui i ponovo doe tek kroz dve nedelje, ali pogreio je, pa sam
ponovo otiao po njega i doao je oko osam i ostao do 12.40, kad
smo viskijem nazdravili malianu. Prvo ime e mu biti Don po
dedi, a celo verovatno Don Ronald Rejel. Mab bi volela da se
zove Ronald, a ja bih voleo da zadrim Don i Rejel...

B L UM F O N T E J N

25

Rejel je bilo Arturovo drugo ime, dok se prethodno niko

u porodici Tolkin nije zvao Ronald. Upravo tim imenom e
kasnije Artur i Mejbel zvati svog sina, tim imenom e mu se
obraati ostala rodbina i kasnije njegova ena. Sam je ponekad
ipak govorio da se osea kao da mu to nije pravo ime; ljudima
je zapravo bilo pomalo nezgodno kad su birali kako da mu se
obrate. Bliski drugovi iz kole zvali su ga Don Ronald, to je
zvualo uzvieno i milozvuno. Kao odraslog, bliski prijatelji
su ga prema obiajima tog vremena oslovljavali prezimenom
ili srdanim nadimkom Tolers, to je takoe bilo tipino za to
doba. Onima manje bliskim, naroito u poznijim godinama,
obino je bio poznat kao D. R. R. T. Na kraju su ga moda ta
etiri inicijala i ponajbolje predstavljala.
Don Ronald Rejel Tolkin krten je u anglikanskoj katedrali u
Blumfontejnu 31. januara 1892., a nekoliko meseci kasnije prvi
put su ga fotografisali u vrtu kue koja je pripadala banci, u naruju dadilje uposlene da ga uva. Na slici se vidi da mu je mati
odlinog zdravlja, dok Artur, koji je uvek bio pomalo dendi,
pozira oigledno kicoki u belom odelu i sa slamnatim eirom.
Iza njih stoje dvoje crnih slugu, sobarica i posluitelj po imenu
Isak, i oboje izgledaju zadovoljni i pomalo iznenaeni to su i
oni pozvani da se fotografiu. Mejbel je zamerala Burima na
odnosu prema domaem ivlju i u kui Tolkinovih vladala je
trpeljivost, naroito prema neobinom ponaanju Isakovom;
jednog dana, naime, Isak je ukrao malog Dona Ronalda Rejela
i odneo ga u svoje selo da s ponosom pokae jedan takav kuriozitet kao to je bela beba. Uzrujao je sve redom i izazvao veliku pometnju ali ipak nije otputen, a u znak zahvalnosti svom
poslodavcu dao je roenom sinu ime Isak Mister Tolkin Viktor,
odavi poslednjim imenom poast kraljici Viktoriji.
Bilo je i drugih nepredvienih zbivanja u kui Tolkinovih. Jednog dana komijski ljubimac majmun uspentrao se preko zida

26

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

i pojeo tri bebina odelceta. U upi za drva trebalo se pripaziti

zmija. Kad je nekoliko meseci kasnije mali Ronald prohodao,
nagazio je na tarantulu. Ugrizla ga je, pa je prestravljen potrao
preko vrta u naruje dadilji, koja je isisala otrov. Kao odrastao
pamtio je taj vreli dan kad je u strahu trao kroz dugu suvu
travu, ali se same tarantule nije seao, i govorio je da mu posle
te nezgode nije ostala nikakva posebna odbojnost prema paucima. Svejedno je u svojim priama vie puta pisao o udovinim
paucima s otrovnim ujedom.
Uglavnom je, meutim, ivot u kui pored banke pratio ustaljeni obrazac. Malian je rano izjutra i predvee izvoen u vrt,
gde je gledao oca kako neguje vinovu lozu ili sadi mladice na
jednom paretu ograenog, ali nekorienog zemljita. U prvoj godini ivota svog sinia Artur Tolkin je zasadio mali gaj
empresa, jela i kedrova. Moda to ima neke veze s dubokom
ljubavlju prema drveu koja e se razviti u Ronaldu.
Od pola devet ujutru do pola pet popodne dete je moralo da
bude u kui, sklonjeno s jarkog sunca. ak je i u kui ponekad
bilo vrue i maliu su obiaili potpuno u belo. Beba izgleda
vilinski kad ga lepo obuemo u bele volanie i obujemo mu
bele cipelice, pisala je Mejbel svekrvi. Kad ga skroz svuemo,
izgleda mi jo vilinskije.
Mejbel je sad dobila jo drutva. Uskoro posle Ronaldovog
prvog roendana iz Engleske su doputovali Mejbelina sestra
Mej i njen mu Volter Inkldon. Volter, birmingenlski trgovac
od tridesetak godina, imao je poslovne interese u junoafrikim rudnicima zlata i dijamanata, pa je ostavio Mej i njihovu
kericu Mardori kod Tolkinovih dok je sam otputovao do rudnika. Mej Inkldon stigla je u pravi as da razvedri sestru za
vreme jo jedne otre junoafrike zime u Blumfontejnu, godinjeg doba jo nepodnoljivijeg za Mejbel jer je i Artur otputovao poslom na nekoliko nedelja. Bilo je veoma hladno, pa su

B L UM F ON T E JN

27

sestre sedele uz pe u trpezariji i razgovarale o svom ivotu u

Birmingemu dok je Mejbel plela odeu za detence. Nije pritom
tajila da joj idu na ivce ivot u Blumfontejnu, klima, beskrajne
drutvene posete, dosadne veere. Pribliavalo se vreme kada
e moi da otputuju kui na neko vreme, moda za jo godinu
ili neto due, mada je Artur stalno iznosio nekakve razloge
zbog kojih bi trebalo odloiti putovanje u Englesku. Neu mu
dozvoliti da predugo odlae, pisala je Mejbel. Ova klima mu
je zaista omilela mnogo vie nego to je meni drago. Volela bih
kad bi i meni mogla malo vie da se dopadne jer, sigurna sam,
da on nikad vie nee moi da se skrasi u Engleskoj.
Na kraju je put ipak morao da bude odloen. Mejbel je ustanovila da je ponovo trudna i 17. februara 1894. rodila je jo
jednog sina. Deak je krten imenom Hilari Artur Rejel.
Hilari je bio zdravo dete kome je klima u Blumfontejnu sasvim prijala, ali njegovom starijem bratu ba i nije. Ronald je
bio krepko lepo dete, svetlokoso i plavooko - pravi mali Saksonac, govorio je njegov otac. Ve je teno govorio i bio je izvor
razonode za inovnike u banci, gde je svakog dana dolazio ocu
u kancelariju i traio papir i olovku da bi vrljao prve deje crtee. Muili su ga, meutim, zubii i dobio je zbog njih groznicu,
tako da su iz dana u dan morali da zovu lekara, a Mejbel je bila
potpuno iscrpljena. Vreme je bilo takvo da gore nije moglo biti:
naila je sua, upropastila i poslove i raspoloenje i donela najezdu skakavaca, koji su preplavili velt i unitili etvu. Uprkos
svemu tome, Artur je pisao ocu upravo ono od ega je Mejbel
strahovala: Mislim da u se lepo snai u ovoj zemlji i ne verujem da bih mogao ponovo za stalno da se skrasim u Engleskoj.
Svejedno da li su mislili tu da ostanu ili ne, klima je oigledno
veoma kodila Ronaldovom zdravlju. Neto se moralo uraditi
da bi se nadisao sveijeg vazduha. U novembru 1894. Mejbel
je odvela obojicu deaka nekoliko stotina kilometara do obale

28

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

kod Kejptauna. Ronaldu su bile ve gotovo tri godine i mogao

je malice da upamti dugo putovanje vozom i tranje od mora
do kuice na plai. Kad se posle toga Mejbel s decom vratila
u Blumfontejn, poele su pripreme za put u Englesku. Artur
je rezervisao karte i pronaao dadilju koja e putovati s njima.
Veoma je eleo da i sam poe, ali nije mogao da se udalji s posla jer je banka upravo razmatrala neke planove za eleznicu,
0 emu je pisao ocu: Vreme je velike konkurencije i ovek ne
ostavlja rado posao u tuim rukama. Osim toga, za vreme odsustva dobijao bi samo pola plate, a uz trokove putovanja to ne
bi finansijski mogao lako da podnese. Zato je odluio da se eni
1 deci pridrui tek posle nekog vremena. Ronald je gledao oca
kako pie A. R. Tolkin na poklopcu velikog porodinog kofera.
To je jedina jasna uspomena na njega koju je sauvao.
Parobrod Gvelf doneo je Mejbel i deake iz June Afrike poetkom aprila 1895. U Ronaldovom pamenju ostae svega
nekoliko rei afrikansa i bleda slika suvog, pranjavog i jalovog
predela, dok je Hilari bio premali da upamti makar i toliko.
Tri nedelje kasnije Mejbelina sestrica Dejn, sad ve odrasla
ena, doekala ih je u Sautemptonu. Nekoliko sati kasnije svi
su u Birmingemu, u majunoj porodinoj kui u Kings Hitu.
Mejbelin otac bio je isti veseljak kao i uvek, priao je viceve
i pravio grozne igre reima, dok je majka bila puna dobrote i
razumevanja. Prolee i leto su proli, a Ronaldovo zdravlje se
oigledno znatno popravilo. Artur je pisao da mu ena i deca
strano nedostaju i da jedva eka da doe da bude s njima, ali
uvek bi ga neto zadralo.
U novembru je stigla vest da je dobio reumatsku groznicu i
mada se delimino ve oporavio, ne bi mogao da podnese englesku zimu, mora da bude zdrav da bi putovao. Mejbel je taj
Boi provela u oajnikoj strepnji mada je Ronald uivao i bio
potpuno ushien svojom prvom boinom jelkom, prizorom

BLUMFONTEJN

29

sasvim drugaijim od sparuenog eukaliptusa koji mu je krasio

praznik prethodne godine. Stigao je i januar, a Artur je javljao
da mu je zdravlje i dalje loe. Mejbel je zakljuila da mora da se
vrati u Blumfontejn da ga neguje. Sve je pripremljeno i uzbueni Ronald diktirao je dadilji pismo za svog oca.
Afild roud, Kings Hit, 14. februar 1896.
Dragi tatice,
Tako mi je drago to u doi da te opet vidim odavno smo
otili nadam se da e nas brod doneti kod tebe mamu bebu i
mene. Znam da e se radovati to ti je stiglo pismo od tvog
malog Ronalda odavno ti nisam pisao sad sam odrastao
i imam sako i prsluk kao veliki ovek mama kae da nee
prepoznati bebu i mene jer smo sad veliki momci imamo da
ti pokaemo mnogo boinih poklona dolazila nam je tetka
Grejsi da nas vidi hodam svakog dana i samo se ponekad vozim u kolicima. Hilari te mnogo voli i ljubi i isto tako tvoj
Ronald.
Pismo nikada nije poslato jer je stigao telegram da je Artur
dobio ozbiljno krvarenje i da Mejbel mora da se pripremi na
najgore. Umro je sutradan, 15. februara 1896. Pre nego to je
cela pria o njegovim poslednjim asovima stigla do udovice,
Artur je ve bio sahranjen na anglikanskom groblju u Blumfontejnu, osam hiljada kilometara od Birmingema.

DRUGO POGLAVLJ E
BIRMINGEM

Kad je prvi ok proao, Mejbel Tolkin je bila svesna da su pred

njom teke odluke. Deaci i ona nisu mogli zauvek da ostanu
u pretesnoj kuici njenih roditelja u predgrau, meutim ona
nije imala dovoljno novca za samostalan ivot. Koliko god da
je mnogo radio i savesno tedeo, Artur je prikupio tek skroman
kapital, uglavnom uloen u rudnike Bonanca, i mada su dividende bile visoke, Mejbelini prihodi od njih iznosie tridesetak
ilinga nedeljno, to nije bilo dovoljno da izdrava sebe i dvoje dece ak ni prema najniim ivotnim standardima. Zatim je
tu bilo i pitanje obrazovanja deaka. Nekoliko godina ona bi se
verovatno sama mogla starati o tome, budui da je znala latinski, nemaki i francuski, svirala je klavir, crtala i slikala; ali kad
budu dovoljno odrasli, Ronald i Hilari morae da polau prijemni ispit za kolu Kralj Edvard. u Birmingemu, najbolju osnovnu kolu u gradu, u koju je iao i Artur. U meuvremenu e
morati da pronae neki jeftin stan, za koji e moi da plaa stanarinu. Nije bilo teko nai stan u Birmingemu, ali deacima je
bio potreban sve vazduh i boravak u prirodi, dom u kome e
i porad siromatva biti sreni. Mejbel je poela da prati oglase.
Ronaldu je bila peta godina i polako se navikavao na ivot
pod babinim i dedinim krovom. Oca je gotovo zaboravio, na
njega e uskoro poeti da gleda kao na neku legendu iz prolosti. Prvobitno ga je promena zbunjivala i ponekad je oekivao
da vidi verandu njihove kue u Blumfontejnu ispred babine i
dedine kue u Afild roudu, ali kako su nedelje prolazile i Juna Afrika bledela u njegovom seanju, poeo je da obraa vie

BIRMINGEM

31

panje na odrasle oko sebe. Ujak Vili i tetka Dejn jo su iveli

sa svojim roditeljima, a u kui je bio i podstanar, plavokos ovek zaposlen u osiguravajuem drutvu, koji je sedeo na stepenicama i pevao Poli voli dudl pratei sebe na bendu i oijukajui sa Dejn. Porodica je smatrala da je suvie niskog porekla
i bili su uasnuti kad se Dejn verila s njim. Ronald je u potaji
prieljkivao njegov bendo.
Deda se uvee vraao kui posle celodnevnog obijanja birmingemskih ulica i ubeivanja vlasnika radnji i direktora fabrika da kupe Dejzove proizvode. Don Safild imao je dugu bradu i izgledao je vrlo star. Imao je ezdeset tri godine, a zakleo
se da e doiveti stotinu. Po prirodi veseljak, nije se alio to za
ivot zarauje kao trgovaki putnik iako je nekada drao svoju
radnju s tkaninama u samom centru grada. Ponekad bi uzeo
list papira i vrlo tanko pero, pa bi nacrtao krug oko novia od
est penija i onda u tom malenom prostoru ispisao finim kaligrafskim pismom itav Oena. Njegovi preci bili su graveri,
to moda objanjava odakle je nasledio tu vetinu. S ponosom
je priao kako je kralj Vilijem IV dodelio njegovoj porodici grb
kao nagradu za dobro obavljan posao i kako ga vee daleko
srodstvo s lordom Safildom (to nije bilo istina).
Ronald se privikavao na nain ivota Safildovih. Oni su mu
bili blii nego porodica pokojnog oca. Deda Tolkin iveo je u
istoj ulici i Ronalda bi ponekad odveli da ga obie, ali Don
Bendamin Tolkin je imao osamdeset devet godina, a sinovljeva smrt ga je veoma uzdrmala. est meseci posle Artura i starac
je bio u grobu - jo jedna Ronaldova spona s Tolkinovima time
je preseena.
Tetka Grejs, mlaa sestra njegovog oca, priala mu je prie
o precima Tolkinima: prie koje su zvuale neverovatno, ali
su, tvrdila je tetka, bile zasnovane na injenicama. Njihovo
prezime prvobitno je bilo Hoencolern jer su poticali iz oblasti

32

DZ. R. R. T O L KI N : BI OGRA F I J A

Hoencolern u Svetom rimskom carstvu. Izvesni Georg fon Hoencolern, koji se borio uz nadvojvodu Ferdinanda Austrijskog
u opsadi Bea 1529, pokazao je veliku smelost kao voa jednog
nezvaninog prepada na Turke i tom prilikom zarobio sultanov barjak. Zbog toga je, priala je tetka Grejs, dobio nadimak
Tollkuhn, ludo odvani, i nadimak je potom ostao. Porodica je
navodno imala veze i s Francuskom, sklapani su i neki brakovi
s francuskim plemstvom, i Tolkini su u toj zemlji stekli francusku verziju svog nadimka - Temeraire. Meu Tolkinima su bila
podeljena miljenja o tome kada su i zato njihovi preci doli u
Englesku. Prozainija verzija govorila je da su 1756. pobegli od
pruske najezde na Saksoniju, gde su bili njihovi posedi. Tetki
Grejs je milija bila romantinija (iako malo verovatna) pria
koja je govorila o tome kako je 1794. jedan Temerer pobegao
preko Lamana da bi izbegao giljotinu i potom uzeo oblik starog prezimena Tolkin. Prema toj prii, taj gospodin je bio vrstan harfista i asovniar. Cela ta pripovest, jedna od tipinih
kakve su porodice iz srednje klase pripovedale o svom poreklu,
svakako je davala ivopisne boje Tolkinima koji su poetkom
XIX veka iveli u Londonu bavei se proizvodnjom asovnika i
klavira. I Don Bendamin Tolkin, Arturov otac, doao je kao
proizvoa klavira i prodavac muzikih instrumenata u Birmingem, gde je osnovao svoju firmu.
Tolkinovi su uvek voleli da priaju prie koje su bojile njihovo poreklo romantinim nijansama; ali bile te prie istinite ili
ne, u vreme Ronaldovog detinjstva ta porodica je bila sasvim
engleska i likom i karakterom i ni po emu se nije izdvajala od
hiljada drugih koje su se bavile svojim zanatom i ivele u birmingemskim predgraima. Ronaldu je, u svakom sluaju, zanimljivija bila majina porodica. Uskoro je postao vrsto vezan
za Safildove i sve to su oni predstavljali. Otkrio je da iako sada
Safildi mahom ive u Birmingemu, njihovi koreni lee u tihom

BIRMINGEM

33

gradiu Ivamu u Vusteriru, gde su ivela mnoga pokolenja

njihovih predaka. U izvesnom smislu dete bez pravog doma,
poto su mu dolazak iz June Afrike i seljakanje koje je potom
poelo stvarali odreeno oseanje iupanosti iz korena, on je
o Ivamu i itavom Zapadnom Midlendu poeo da misli kao
o svom istinskom domu. Jednom je zapisao: Nosim prezime
Tolkin, ali sam po sklonostima, talentima i vaspitanju Safild.
A o Vusteriru je rekao: Svaki deli te zemlje, lep ili ruan, za
mene je u jednom neopisivom smislu dom kao nijedno drugo
mesto na svetu.
U leto 1896. Mejbel Tolkin pronala je dovoljno jeftino mesto za ivot sebi i deci i odselila se s njima u seoce Serhol, oko
kilometar i po od junih oboda grada. To preseljenje ostavie
na Ronalda duboke i trajne posledice. Upravo u vreme kad se
njegova mata budila, naao se u engleskom selu.
Kua u koju su se uselili nosila je adresu Grejsvel 5, bila je
od cigle, delila je jedan zid sa susednom kuom i nalazila se na
kraju ulice. Mejbel Tolkin iznajmila ju je od serholskog zemljoposednika. Od kapije je put vodio uzbrdo do sela Mozlija i dalje
ka Birmingemu, a na suprotnu stranu ka Stratfordu na Ejvonu,
ali se sav saobraaj tim putem svodio na taljige kakvog seljaka
ili pokrivena kola nekog putujueg prodavca i bilo je sasvim
lako zaboraviti da je grad zapravo tako blizu.
Iznad puta se pruala jedna livada do reice Kol, zapravo jedva neto ireg potoka, na kome je stajala Serholska vodenica,
stara zgrada od cigle, s visokim dimnjakom. Tri puna veka tu je
mleven kukuruz, ali vremena su se sad menjala. U vodenici je
postavljena parna maina da bi obezbeivala pogon kad je vodostaj nizak, a glavni posao je bio mlevenje kostiju za ubrivo.
Ipak se voda i dalje slivala preko ustave i huala ispod velikog
toka, a unutra u vodenici sve je bilo belo od sitnog belog praha. Hilari Tolkin imao je tek dve godine a ve je iao s bratom

34

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

u pohode preko livade do vodenice, gde su kroz ogradu gledali

vodenini toak kako se okree u svom mranom kuitu, ili
bi otrali do dvorita, gde su dakovi tovareni na taljige. Ponekad bi se ak odvaili i da zau u dvorite, pa bi kroz otvorena
vodenina vrata zijali u kone remene, poluge i zupanike, i
ljude koji su poslovali oko njih. Bila su dvojica mlinara, otac i
sin. Stari mlinar imao je crnu bradu, ali deake je plaio njegov
sin, otra oka i u odei pobeleloj od sitne praine. Ronald ga je
prozvao Beli Ljudoder. Kad bi im podviknuo da se iste, deaii bi bre-bolje odjurili iz dvorita, pa oko mlina do mirnog
jezerceta iza ustave u kome su plivali labudovi. U dnu jezerceta
tamna voda je odjednom padala preko ustave na veliki toak
ispod: bilo je to opasno i uzbudljivo mesto.
Nedaleko od vodenice, neto malo uzbrdo ka Mozliju, nalazila
se duboka, drveem oiviena peana jama, koja je takoe mamila deake. Tu se moglo istraivati u raznim pravcima, mada
nije bilo bez opasnosti. Starog farmera koji je jednom pojurio
Ronalda jer mu je brao peurke deaci su prozvali Crni Ljudoder. Takvi oaravajui uasi bili su sr tih serholskih dana, kojih
se Hilari Tolkin ovako priseao posle gotovo osamdeset godina:
Provodili smo divna leta berui cvee i pravei nepodoptine. Crni Ljudoder je imao obiaj da ljudima uzme arape
i cipele kad bi ih ostavili na obali da malo progacaju po vodi
i onda su morali da idu i mole ga da im vrati. A on bi ih onda
izmlatio! Beli Ljudoder uopte nije bio tako lo, ali da bismo
doli do jednog mesta gde smo brali kupine (to se mesto zvalo
Do), morali smo da proemo preko imanja Belog Ljudodera,
a on nas nije naroito voleo jer je puteljak preko njegovog polja
bio uzak, a mi bismo odlunjali s puteljka da beremo cvetie
kukolja i druge takve divote. Majka nas je jednom povela da
ruamo na tom krasnom mestu, ali kad smo dotle doli, poela
je da govori dubokim glasom i mi smo pobegli!

BIRMINGEM

35

U Serholu nije bilo mnogo kua osim onog niza u kome je

Mejbel ivela s decom, ali povee selo Hol Grin bilo je samo neto malo dalje niz sporedni put, preko gaza. Ronald i Hilari su
ponekad tamo kupovali slatkie s tezge koju je drala jedna bezuba starica. Postepeno su se sprijateljili sa seoskom decom, to
nije bilo lako, budui da su im se rugali zbog govora koji je jasno
odavao srednju klasu, zbog duge kose i keceljica, dok oni sa svoje
strane nisu bili navikli na vorvikirski dijalekat i grubosti deaka
sa sela. Poeli su ipak pomalo da usvajaju domai renik. Meu
tim reima bila je i gamgee za vatu, po doktoru Gemdiju iz Birmingema, koji je izmislio hirurke upijae od vate. Njegovo ime
postalo je u okolini opti pojam, zajednika imenica.
Mejbel je poduavala sinove, koji zaista nisu mogli imati
bolju uiteljicu - niti ona prijemivijeg uenika od Ronalda,
koji je s etiri godine ve znao da ita, a ubrzo i da sasvim
teno pie. Rukopis njegove majke bio je ljupko nekonvencionalan. Mejbel je krasnopis uila od oca i sauvala je uspravna kitnjasta slova, pri emu je velika ukraavala tananim
zavijucima. Ronald je ubrzo poeo da veba stil dodue drugaiji od majinog, ali podjednako elegantan i samosvojan.
Omiljeni su mu asovi bili oni koji su se ticali jezika. Ve u
prvo vreme boravka u Serholu mati je poela da ga poduava
osnovama latinskog jezika, ime je on bio oduevljen. Zvuci i
oblici rei zanimali su ga podjednako kao i njihovo znaenje,
pa je Mejbel poela da uvia da kod njega postoji naroita sklonost prema jezicima. Prela je i na francuski, koji mu
se manje dopao, bez odreenog razloga; jednostavno u tom
zvuku nije uivao tako kao u zvuku latinskog ili engleskog.
Mati je takoe pokuala da ga zainteresuje za klavir, ali u
tome nije uspela. Rei kao da su za njega imale ulogu muzike
- uivao je da ih slua, da ih ita, da ih govori naizust, gotovo
bez obzira na ono to znae.

36

D. R. R. T O L KI N: BI OG R A F I J A

Lepo je i crtao, naroito prirodu i drvee. Majka ga je dosta uila botaniku, koju je on dobro usvajao i uskoro je stekao
poprilino znanje, ali su ga i ovde vie zanimali oblici biljaka i
oseanja koja one pobuuju nego naune botanike pojedinosti. To je naroito vailo za drvee. Voleo je da ga crta, ali najvie od svega voleo je da bude s drveem. Voleo je da se penje
na drvee, naslanja na njega, razgovara s njim. Rastuivalo ga
je to ne gaje svi ista takva oseanja prema drveu. Jedan mu
se neprijatan dogaaj doivotno urezao u seanje: Jedna vrba
se nadnosila nad jezerce iza vodenice i ja sam nauio kako da
se popnem na nju. Pripadala je mesaru sa Stratfordskog puta,
ini mi se. Jednog dana su je posekli. Nita nisu uradili s njom:
truplo je ostalo da lei tamo. Nikada to nisam zaboravio.
Osim asova posveenih uenju, mati mu je davala knjige s
priama. Alisa u Zemlji uda bila mu je zabavna iako uopte
nije eleo da doivi takve pustolovine kao ona. Ostrvo s blagom
nije mu se dopalo, kao ni Andersenove bajke ni arobni frula.
Voleo je prie o Indijancima i eleo je da naui da gaa lukom i
strelom. Jo drae su mu bile knjige Dorda Makdonalda, ija
se pria deava u nekom vrlo dalekom kraljevstvu gde nakazni
1 zloudi avolii vrebaju ispod planina. Uzbuivale su ga i
legende o kralju Arturu, ali najvie je uivao u bajkama Endrua
Langa,2posebno u Crvenoj knjizi, meu ijim je stranicama otkrio najlepu priu koju je ikada proitao: priu o Zigurdu koji
je ubio zmaja Fafnira, udnu i snanu priu koja se dogaa negde na nekom bezimenom severu. Kad god ju je itao, Ronald bi
se potpuno zaneo. udeo sam za zmajevima iz dubine due,
priao je o tome posle mnogo godina. Naravno da ja u svom
2 Endru Lang (Andrew Lang, 1844-1912), pesnik, romanopisac i knjievni kritiar, sakupio je ukupno 437 bajki iz raznih zemalja i kultura i objavio ih u 12 knjiga, od kojih je svaka bila naslovljena po jednoj boji. Crvena knjiga bajki Endrua Langa obuhvata, pored prie o Zigurdu, jo 36 bajki, izmeu ostalih
o Deku i arobnom pasulju, o Rapunzeli, o Koeju Besmrtnom, o tri patuljka, i norveku bajku Zamak
Sorija Morija, u kojoj vanu ulogu ima i arobni prsten. (Prim. prev.)

BIRMINGEM

37

plaljivom telu nisam eleo da mi ive u susedstvu, ali svet u

kome je postojala makar samo Fafnirova slika bio je lepi i bogatiji, pa i ako je cena za to bila opasnost.
Nije se, meutim, zadovoljio time da samo ita o zmajevima.
Kad mu je bilo otprilike sedam godina, poeo je sam da smilja
priu o jednom zmaju. ,,Ne seam se o njoj niega osim jedne
filoloke injenice. Majka mi o zmaju nije rekla nita, ali mi je
naglasila da ne moe da se kae zeleni veliki zmaj nego veliki
zeleni zmaj. Pitao sam se zato, i pitam se i dalje. injenica da
se toga seam moda je vana, poto mislim da godinama posle
toga nisam pokuao da napiem nijednu priu, a bio sam veoma obuzet jezikom.
U Serholu su se smenjivala godinja doba. Slavljena je dijamantska godinjica kraljice Viktorije i koled na brdu u Mozliju bio je obasjan arenim sijalicama. Mejbel je uspevala da od
svojih skromnih prihoda hrani i oblai deake, snalazei se uz
povremenu pomo Tolkinovih i Safildovih. Hilari je sve vie
liio na oca, dok je Ronaldovo dugo usko lice podsealo na Safilde. Povremeno ga je muio udan san o ogromnom talasu
koji se izdie i neizbeno nadolazi preko drvea i zelenih polja
da proguta i njega i sve oko njega. San e mu se vraati godinama i on e ga kasnije nazvati ,,moj atlantianski kompleks.
Uglavnom je, meutim, spavao spokojno, a svakodnevne brige
koje je donosio ivot u siromatvu razvedravala je njegova ljubav prema majci i prirodi oko Serhola, kao stvorenoj za doivljavanje pustolovina i pronalaenje utehe. Uivao je u njoj s
oajnikom radou, slutei moda da e jednog dana taj raj
biti izgubljen. I bio je, i prebrzo.
Hrianstvo je igralo sve veu ulogu u ivotu Mejbel Tolkin
posle smrti njenog mua. Svake nedelje vodila je sinove na slubu u anglikansku crkvu, sve dok jedne nedelje Ronald i Hilari
nisu ustanovili da idu nepoznatim putem do neke druge boje

38

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

kue: Crkve Svete Ane u Alsterskoj ulici u sirotinjskoj etvrti

nedaleko od centra Birmingema. Bila je to katolika crkva.
Mejbel je ve neko vreme razmiljala o tome da pree u katolianstvo, ali taj korak nije preduzela sama. Njena sestra Mej
Inkldon vratila se iz June Afrike s dvoje dece, dok je njen mu
Volter trebalo da doe za njima kad pozavrava poslove. Mej
je takoe, bez muevljevog znanja, odluila da postane katolkinja. U prolee 1900. godine Mej i Mejbel odlazile su na veronauku u Svetu Anu, a u junu te godine primljene su u okrilje
Rimske crkve.
Gnev najbliih smesta se obruio na njih. Don Safild, njihov
otac, odgajan je prema metodistikom uenju, a u to vreme pripadao je unitaristikoj crkvi. Da mu keri preu u papistiku
veru bio je za njega skandal u koji nije bio u stanju ni da poveruje. Mejin mu Volter Inkldon smatrao je sebe uzdanicom
svoje anglikanske crkve i to se njega tie, njena pripadnost katolikoj veri uopte nije dolazila u obzir. Po povratku u Birmingem zabranio joj je da ikada vie nogom kroi u neku katoliku
crkvu i Mej ga je posluala; ipak, utehe radi - ili iz osvete? okrenula se spiritualizmu.
Od Arturove smrti Volter Inkldon pruao je Mejbel malu
novanu pomo, ali sad je taj izvor presahnuo. Mejbel e morati da se suoava s neprijateljstvom njegovim i ostalih lanova
svoje porodice, a da se i ne pominju Tolkinovi, koji su bili baptisti i ljuto su se protivili katolianstvu. Zategnuti odnosi koje je
ovo izazvalo, uz dodatne materijalne tekoe, kodili su njenom
zdravlju, ali Mejbel nije dozvoljavala da ita uzdrma odanost
njenoj novoj veri i poela je, uprkos svim protivljenjima, da u
nju uvodi i sinove.
Stiglo je i vreme da Ronald poe u kolu. U jesen 1899, sa sedam godina, polagao je ispit za prijem u kolu kralja Edvarda,
u koju je nekada iao njegov otac. Nije proao; moda njegova

BIRMINGEM

39

majka nije bila dovoljno stroga uiteljica. Godinu dana kasnije

polagao je ponovo. Ovog puta je uspeo i septembra 1900. upisao se u kolu. kolarinu, koja je tada iznosila dvanaest funti
godinje, plaao mu je stric, budui da je iz nekog razloga ostao
blagonaklon prema Mejbel. kola je bila u centru Birmingema,
oko est kilometara od Serhola, i Ronald je prvih nekoliko nedelja morao uglavnom da peai do nje poto mati nije mogla
da mu plaa kartu za voz, a tramvaji nisu ili do njihove kue.
To svakako nije moglo tako da se nastavi i Mejbel je, naalost,
odluila da njihov ivot na selu mora da se okona. Iznajmila
je kuu u Mozliju, blie centru grada, do koje je iao tramvaj,
i krajem godine deca i ona popakovali su stvari i odselili se iz
kue u kojoj su etiri godine bili tako sreni. etiri godine,
pisao je ve ostareli Ronald Tolkin osvrui se na to vreme, ,,ali
se meni ine kao najdui deo mog ivota, a svakako su me one
najvie oblikovale.
Putniku koji je dolazio u Birmingem prugom London-severozapad kola kralja Edvarda nikako nije mogla da promakne,
jer se tako velianstveno uzdizala iznad podzemnih para i dimova to se viju oko glavne eleznike stanice u Novoj ulici.
Zdanje je podsealo na trpezarijsku zgradu nekog bogatijeg
oksfordskog koleda i bilo je pravi aavi esej o viktorijanskoj
gotici arlsa Barija,3 koji je takoe radio projekte za obnovu
Parlamenta. kolu je osnovao Edvard VI i odravana je iz bogatih novanih fondova, te je njen upravni odbor imao mogunosti da otvori ogranke i u siromanijim delovima grada,
ali su obrazovni standardi matine kole bili i ostali bez premca
u Birmingemu i mnogi od stotina deaka koji su na njenim izlizanim klupama radili eseje o Cezaru dok su pod prozorima
zvidale lokomotive dobili su potom stipendije na najprestinijim univerzitetima.
3

Barijevo zdanje porueno je poto je 1936. kola preseljena na drugo mesto.

40

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Godine 1900. kola kralja Edvarda je poprilino prerasla zdanje

u kome je bila smetena i unutra je bilo tesno, pretrpano i buno teak izazov za deaka koji je dotad rastao u tihoj seoskoj sredini,
te otud nije nikakvo iznenaenje to je prvo polugodite Ronald
Tolkin zbog bolesti uglavnom odsustvovao iz kole. Postepeno se
ipak privikao na guvu, guranje i graju, pa mu se zapravo i dopalo, i rado je prihvatio kolske navike mada na asovima jo nije
pokazivao nikakve naroite sposobnosti za uenje.
Kod kue je ivot bio znatno drugaiji nego u Serholu. Mejbel je u Mozliju iznajmila kuicu u glavnoj ulici, s ijih se prozora pruao pogled alosno razliit od vorvikirske prirode:
tramvaji su se klatarili uzbrdo, lica prolaznika bila su siva i bezlina, u daljini se vio dim iz fabrikih dimnjaka u Sparkbruku
i Smol Hitu. Ronaldu je kua u Mozliju u seanjima ostala kao
odvratna, a ionako su morali ponovo da se sele gotovo odmah
poto su se doselili jer je kua bila predviena za ruenje da bi
se napravilo mesta za vatrogasnu stanicu. Mejbel je pronala
lepu kuu oko kilometar dalje, u nizu povezanih kua iza stanice Kings Hit. To nije bilo daleko od doma njenih roditelja, ali
nju je pri izboru zapravo vodilo to to se u istoj ulici nalazila
katolika Crkva Svetog Danstana, spolja obloena talasastim limom, iznutra borovinom.
I dalje ojaen zbog toga to je otrgnut iz prirode oko Serhola, Ronald je ipak u ovom novom domu naao izvesnu utehu.
Iza kue je prolazila pruga i ivot je bio ispresecan tutnjavom
vozova i dolaskom kamiona na oblinje stovarite uglja. Pruga
je meutim prelazila preko travnatih padina, a na njima je pronalazio cvee i druge biljke. Jo neto mu je privlailo panju:
udna imena na kamionima, tua, koja nije znao da izgovori,
ali su ga nekako udno vukla. I tako je mozgajui o imenima
kao to su Nantyglo, Senghenydd, Blaen-Rhondda, Penrhiwceiber i Tredegar saznao da postoji i velki jezik.

BIRMINGEM

41

Neto kasnije ii e na putovanje vozom u Vels i dok imena

stanica budu proletala pored njega, znae da ga te rei, taj jezik
tako star a jo iv, privlae jae od svih drugih na koje je do
tada naiao. Raspitivao se o njemu, ali jedine knjige na velkom
koje su uspeli da mu pronau bile su mu potpuno nerazumljive. Ipak, taj sasvim kratak pogled na neto neispunjivo to ga
je mamilo pruio mu je uvid u jedan drugaiji lingvistiki svet.
Majka mu je u meuvremenu postala vrlo uznemirena. Nije
joj se dopadala kua na Kings Hitu i ustanovila je da joj se ne
dopada ni Crkva Svetog Danstana. Dala se u potragu i ponovo
je nedeljom vodila deake na duga peaenja ne bili pronala
mesto za molitve koje e joj se dopadati. Ubrzo je pronala Birmingemski oratorijum, veliku crkvu u predgrau Edbaston
o kojoj se starala jedna zajednica svetenika. Meu njima e
svakako nai prijatelja, ispovednika koji e imati razumevanja.
Osim toga, uz Oratorijum se, pod upravom njegovog svetenstva, nalazila kola Svetog Filipa, gde je kolarina bila manja
nego u Kralju Edvardu i gde su njeni sinovi mogli da pohaaju
sveteniku veronauku. I kljuni inilac - odmah pored crkve
bila je i jedna kua za izdavanje. Poetkom 1902. Mejbel se s
deacima preselila s Kings Hita u Edbaston i prepisala Ronalda, kome je bilo deset godina, i osmogodinjeg Hilarija u kolu
Svetog Filipa.
Birmingemski oratorijum utemeljio je 1894. godine Don
Henri Njumen,4 koji se pokatoliio nedugo pre toga. Meu zidovima Oratorijuma Njumen je proveo poslednje etiri decenije svog ivota i tu i umro 1890. Njumenov duh jo je lebdeo
pod visokim tavanicama Svetenikog doma u Hagli roudu, a u
svetenikoj zajednici Oratorijuma jo je te 1902. bilo onih koji
su sluili pod Njumenovim duhovnim vostvom i bili njegovi
4 Kardinal Don Henri Njumen (John Henry Newman, 1801-1890) igrao je znaajnu ulogu u pokretu za
povratak anglikanske crkve katolikim srednjovekovnim kanonima i u osnivanju Katolikog univerziteta
Irske. (Prim. prev.)

42

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

prijatelji. Meu njima je bio i etrdesettrogodinji otac Fransis

Ksavijer Morgan, koji je preuzeo dunosti parohijskog svetenika nedugo pre nego to se Mejbel doselila s decom. U njemu
e ona pronai svetenika punog razumevanja i dragocenog
prijatelja. Polu-Velanin polu-Anglopanac, Morgan je po majci poticao iz porodice koja je imala znatnog uspeha u trgovini
erijem; nije bio naroito inteligentan ovek, ali je raspolagao
ogromnom dobrotom i aljivou, a takoe i izvesnom razmetljivou koja je pripisivana panskoj krvi u njegovim venama.
Bio je buan i srdaan ovek, od koga su mala deca u poetku zazirala, ali bi ga veoma zavolela poto ga bolje upoznaju.
Uskoro je postao neizostavni deo Mejbelinog domainstva.
Bez njegovog prijateljstva ivot je u prethodne dve godine
loe napredovao za Mejbel i njene sinove. Kua u Oliverovoj
ulici broj 26, gde su sada iveli, jedva da je bila neto bolja od
sirotinjske straare. Okolo su bile bedne uliice. kola Svetog
Filipa bila im je na korak od kue, ali njene uionice s golim
zidovima od cigle bile su uboga zamena za gotiku velianstvenost Kralja Edvarda, a i obrazovni nivo bio je srazmerno nii.
Uskoro je Ronald daleko prestigao svoje kolske drugove i Mejbel je uvidela da Sveti Filip ne moe da prui obrazovanje kakvo
je njemu potrebno. Ispisala ga je iz kole i ponovo se latila da ga
sama poduava, oigledno s mnogo uspeha, poto je nekoliko
meseci kasnije dobio stipendiju i u jesen 1903. vratio se u kolu
kralja Edvarda. Hilarija je mati takoe ispisala iz Svetog Filipa,
ali on tada jo nije uspeo da poloi prijemni za Kralja Edvarda.
Nije moja krivica, pisala je Mejbel jednoj roaki, ,,i nije da on
nita ne zna, nego je samo takav sanjar, i sporo pie. Tako je
privremeno nastavila da mlaeg sina poduava kod kue.
Po povratku u kolu kralja Edvarda Ronald je upisan u esti
razred, to je bila otprilike polovina kolovanja. Poeo je da ui
grki. Kasnije e o svom prvom susretu s tim jezikom napisati

BIRMINGEM

43

sledee: Osvojila me je melodinost grkog, naglaena povremenom tvrdoom i svetlucava na povrini. Deo privlanosti
leao je, meutim, u tome to je toliko star i meni tako dalek i
stran: nije se doticao mog doma. Stareina estog razreda bio
je Dord Bruerton, energian ovek, jedan od nekoliko nastavnika ija je ua struka bila engleska knjievnost. Taj predmet nije zauzimao mnogo mesta u nastavi, a i kada je predavan, bio je uglavnom ogranien na ekspirove drame, za koje
je Ronald uskoro otkrio da ih svesrdno ne voli. Kasnije e se
naroito seati gorkog razoaranja i gaenja zbog toga to je
ekspir tako otrcano upotrebio dolazak velike Birnamske ume
na visoki Dansinanov breg:5 udeo sam da smislim takav okvir
prie u kome bi drvee istinski moglo da stupa u rat. Ipak, ako
nije nalazio zadovoljstva u ekspiru, bilo je drugih poslastica
po njegovom ukusu. Bruerton je po svom opredeljenju bio medievalista, a kao vatreni predava zahtevao je od svojih uenika
da se slue jednostavnim starim engleskim reima. Ako bi neki
uenik upotrebio pojam gnojivo, Bruerton bi mu podviknuo:
Gnojivo? To se zove ubre! Ponovi tri puta! ubre, ubre,
ubre! Podsticao je svoje ake da itaju osera i recitovao im
Kanterberijske prie na izvornom srednjoengleskom. Za ui Ronalda Tolkina to je bilo pravo otkrovenje i on je odluio da naui neto vie o istoriji jezika.
Za Boi 1903. godine Mejbel Tolkin je pisala svekrvi:
Draga moja gospoo Tolkin,
Rekli ste da vie volite da vam deaci neto nacrtaju nego
ikakav poklon koji bi kupili novcem, pa su vam zato ovo
nacrtali. Ronald je zaista bio izvanredan ove godine - upravo
5 U ekspirovom Magbetu vetice proriu junaku po kome je drama naslovljena da mu nee zapretiti nikakva opasnost sve dok Birnamska uma ne doe na Dansinanov breg, ali vojska koja dolazi da napadne
Magbeta krije se iza grana odseenih u Birnamskoj umi i proroanstvo na taj nain biva ispunjeno. (Prim.
prev.)

44

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

je imao odlian nastup kod oca Fransisa - ali mnogo se trudio da nae nove teme jo otkad mu je 16. decembra poeo
raspust, a i ja sam mnogo radila s njim: nisam izala iz kue
gotovo itav mesec - ak ni u Oratorijum nisam ila! - ali
po ovom gadnom vlanom tekom vremenu zdravlje mi se
popravlja, a poto je Ronald na raspustu, mogu ujutru da odspavam. Nedeljama sam bila potpuno neispavana, od toga mi
je bilo iznutra hladno, i uz moju bolest gotovo da nisam vie
mogla da izdrim.
Pronala sam potansku uputnicu na pola krune to ste poslali deacima jo poodavno - ima najmanje godinu dana pa se bila zaturila. Popodne su proveli u gradu troei to i jo
neto malo na poklone. Obavili su boine kupovine umesto
mene - Ronald ume da uskladi svilene postave i fine nijanse kao prava pariska modistkinja. Moda to izlazi na videlo
njegovo naslee u bavljenju tkaninama? U koli napreduje
ogromnim koracima - grki zna bolje nego ja latinski - kae
da e za praznike raditi sa mnom nemaki mada se ja oseam
tako da bih se radije bavila samo krevetom.
Jedan svetenik, mlad, veseljak, ui Ronalda da igra ah kae mu da ita previe, sve to moe da ita deak mlai od
petnaest godina, i ne zna da mu preporui nikakvo klasino
delo. Za Boi Ronald ide na prvo priee, tako da je ove
godine to za nas zaista veliki praznik. Ne govorim vam to da
vas naljutim - nego samo zato to kaete da volite da znate
sve o njima.
Uvek vas voli,
vaa Mab.
Nova godina nije dobro poela. Ronald i Hilari razboleli su
se najpre od boginja, zatim od velikog kalja, a Hilari je dobio i upalu plua. Napor koji je iziskivala nega bolesnih deaka

BIRMINGEM

45

pokazao se kao preteak za njihovu majku i potvrdili su se njeni

strahovi da nee vie moi da izdri. U aprilu 1904. morala je
u bolnicu, gde joj je dijagnostikovan dijabetes.
Kuu u Oliverovoj ulici su zatvorili, ono malo nametaja to
su imali ostavili su na uvanje i deaci su poslati rodbini, Hilari Safildovima, a Ronald u Houv, da bude s porodicom Edvina
Niva, svetlokosog slubenika osiguravajueg drutva za koga je
tetka Dejn sada bila udata. Obolelima od eerne bolesti na
raspolaganju tada jo nije bilo leenje insulinom i zbog Mejbelinog stanja mnogo se strahovalo, ali ona se do leta dovoljno
oporavila da bude otputena iz bolnice. Zdravlju e ipak morati
da posveti dugu i strpljivu brigu. Otac Fransis Morgan predloio joj je jedan plan. U seocetu Rednalu u Vusteriru, nekoliko
kilometara izvan Birmingema, kardinal Njumen bio je sagradio
skromnu seosku kuu koja je sluila kao utoite svetenicima
Oratorijuma koji poele mira. Na imanju uz tu kuu nalazila
se kuica u kojoj je iveo tamonji potar sa enom - oni bi ih
pustili da borave u dve sobe, jednoj dnevnoj i jednoj spavaoj, a
potareva ena bi im kuvala. To bi bila idealna sredina za popravljanje zdravlja, a boravak na sveem seoskom vazduhu koristio
bi i Mejbel i deacima. Krajem juna 1904. deaci su ponovo bili
s majkom i poli su da sve troje zajedno provedu leto u Rednalu.
Kao da su se opet vratili u Serhol! Kuica je bila na uglu mirne seoske uliice, a iza nje se nalazilo umovito imanje koje je
pripadalo seoskoj kui Oratorijuma, s kapelicom i malim grobljem gde su sahranjivani oci Oratorijuma i gde je poivao i
sam Njumen. Deaci su na tom imanju imali punu slobodu, a
iza njega su mogli da lutaju strmim puteljcima koji su vodili u
visoko Likijevo brdo. Gospoa Til, potareva ena, dobro ih je
hranila, i ve posle mesec dana Mejbel je pisala na jednoj razglednici koju je poslala svekrvi: ,,Da umrete od smeha koliko
bolje deaci izgledaju u odnosu na one slabake blede aveti s

46

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

kojima sam se nala na eleznikoj stanici pre etiri nedelje!!!

Hilari je danas dobio prvo odelo od tvida i itonski sako! i izgleda tako veliki. Vreme nam je savreno. Deaci e pisati im bude
padala kia, ali sad su zauzeti branjem borovnica - ajankama
na seniku - putanjem zmaja s ocem Fransisom - crtanjem pentranjem po drveu - nikad nisu ovoliko uivali u raspustu.
Otac Fransis ih je esto poseivao. U Rednalu je drao psa
kome je dao ime Lord Roberts i obiavao je da sedi na verandama oratorijumske kue obraslim u brljan i pui ogromnu lulu
od trenjevog drveta, to je bilo utoliko upeatljivije", kako se
priseao Ronald, ,,jer je jedino tu puio. Moda odatle potie
moja docnija privrenost luli. Kad u Rednalu nije bio ni otac
Fransis ni neko drugi od svetenika, Mejbel je s decom odlazila
u Bromsgrouv, koijom koju bi iznajmili s gospodinom erom, batovanom, i njegovom enom, koja je odravala sveteniku kuu u Rednalu. Bio je to idilian ivot.
Septembar je stigao prebrzo i Ronald, koji je sada bio zdrav i
krepak, morao je da se vrati u kolu. Njegova majka, meutim,
nije jo mogla da se natera da se iz kuice u kojoj su bili tako
sreni vrati u prljavi, zadimljeni Birmingem. Tako je neko vreme
Ronald morao da ustaje vrlo rano i odlazi peke oko kilometar
i po do eleznike stanice gde je hvatao voz do kole. Vraao se
ve po mraku i ponekad je Hilari izlazio da ga saeka s fenjerom.
Iako to deaci nisu primeivali, Mejbelino zdravlje ponovo
se pogoravalo. Poetkom novembra se sruila - za njih iznenadno i uasno. Pala je u dijabetiku komu i est dana kasnije,
14. novembra, umrla u svojoj postelji u kuici u Rednalu; uz
njeno uzglavlje bili su otac Fransis i njena sestra Mej Inkldon.

TREE POGLAVLJ E
PRIVATNI J E Z IK - I EDIT

Draga moja mati bila je zaista muenica, a Bog ne daje svakom tako lako pristup svojim velikim darovima kao to je dao
Hilariju i meni kada nam je dao majku koja se ubijala poslom i
naporima da bismo mi sauvali veru.
Ove rei je Ronald Tolkin napisao devet godina posle majine
smrti i one ukazuju na to kako je on povezivao majku sa svojom
pripadnou Katolikoj crkvi. Moglo bi se rei da su posle njene
smrti oseanja koja joj je posveivao na neki nain pripala veri.
Vera mu je pruala i duhovnu i emotivnu utehu. Moda je i majina smrt uvrstila Ronaldovu volju da izuava jezike. Na kraju
krajeva, upravo je ona bila njegova prva uiteljica i podsticala je
u njemu zanimanje za rei. Poto nje vie nije bilo, on je nepopustljivo nastavljao tim putem. Gubitak majke svakako je ostavio
dubokog traga na njegovu linost. Postao je pesimista.
Ili pre, pretvorio se u dvostrukog oveka. Po prirodi je bio
neukrotivo vedra linost i veoma je uivao u ivotu. Voleo je da
razgovara i da se kree. Imao je smisla za humor i velikog dara
za sklapanje prijateljstava. Od majine smrti, meutim, postojala je i njegova druga strana, povuenija, koja je preovladavala
u pismima i dnevnicima. Ta njegova strana umela je da zapadne u duboko oajanje. Tanije, i vre povezano s majinom
smru, kad bi ga obuzelo takvo raspoloenje, muilo ga je nesavladivo oseanje gubitka. Nita nije bezbedno. Nita nije trajno.
Nema zauvek dobijene bitke.
Mejbel Tolkin je sahranjena na katolikom groblju u Bromsgrouvu. Na grobu joj je otac Fransis Morgan postavio kameni

48

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

krst, isti kao to je postavljan na grobove svetenicima Oratorijuma na groblju u Rednalu. Mejbel ga je testamentom imenovala za staratelja svojoj dvojici sinova i to se pokazalo kao
mudar izbor jer on je prema njima ispoljavao nepokolebljivu
privrenost i velikodunost. Velikodunost je imala praktian
oblik - otac Fransis je raspolagao privatnim prihodima od porodinog posla sa erijem, a kao svetenik Oratorijuma nije
bio obavezan da preda svoju imovinu zajednici i mogao je svoj
novac da koristi za vlastite svrhe. Mejbel je za izdravanje deaka ostavila kapital od svega osam stotina uloenih funti, ali
ga je otac Fransis ispotiha uveao iz sopstvenog depa i postarao se da Ronaldu i Hilariju ne manjka niega neophodnog za
kvalitetan ivot.
Poto im je mati umrla, morao je da im pronae gde e iveti:
nezgodan problem, jer mada bi idealno bilo da ive kod rodbine, postojala je opasnost da e tetke i tee i sa Safildove i s Tolkinove strane pokuati da ih otrgnu od Katolike crkve. Ionako
je ve bilo govora o tome da se Mejbelin testament obori i da
se deaci poalju u protestantsku internatsku kolu. Postojala je
ipak jedna roaka, ujna, koja verski nije bila posebno opredeljena, a imala je slobodnu sobu. ivela je u Birmingemu, nedaleko od Oratorijuma, i otac Fransis je zakljuio da je njena kua
u tom trenutku najbolji dom za deake. Tako su se nekoliko
nedelja posle majine smrti trinaestogodinji Ronald i jedanaestogodinji Hilari preselili kod ujne u sobu na gornjem spratu.
Ujna se zvala Beatris Safild i ivela je u jednoj mranoj kui
u Stirling roudu, dugakoj sporednoj ulici u Edbastonu. Deaci su dobili prostranu sobu i Hilari je bio sasvim zadovoljan
prozorom kroz koji je mogao da se nagne i kameniima gaa
make napolju, ali je Ronald, jo sav utrnuo od oka posle majine smrti, mrzeo pogled na gotovo beskrajno more krovova
i fabrike dimnjake iza njih. Negde sasvim u daljini jedva se

PRI VATNI J E Z I K " - I EDI T

49

nazirala zelena priroda, koja je sad pripadala dalekoj i nepovratnoj prolosti. Bio je zarobljen u gradu. Majina smrt odsekla
ga je od otvorenog neba, Likijevog brda gde je brao borovnice,
kuice u Rednalu gde su bili sreni. Poto mu je njena smrt sve
to oduzela, on je sve to i povezivao s njom. Ono to je oseao
prema seoskim predelima, nezaleeno jo otkad je morao da
bude odveden iz Serhola, sad je poprimilo emocionalni naboj
velikog linog gubitka. Ta ljubav prema uspomeni na seoske
predele iz njegovog detinjstva, prisno povezana s uspomenama
na voljenu majku, imae kasnije sutinsko mesto u onome to
bude pisao.
Ujna Beatrisa pruala je njemu i njegovom bratu krov nad
glavom i hranu na stolu, ali slabo ta preko toga. I sama je ostala udovica nedugo pre toga, nije imala dece i imovno nije stajala naroito dobro. Manjkalo joj je, naalost, i topline i nije
pokazivala naroito razumevanje za stanje svesti u kome su se
nalazila dvojica deaka. Kad je jednog dana uao u njenu kuhinju, Ronald je ugledao u poretu gomilicu pepela i otkrio da je
ona spalila sva pisma i lina dokumenta njegove majke. Nikada
joj nije palo na pamet da bi on moda eleo da ih ima.
Sreom te je Oratorijum bio blizu; uskoro su deaci tamo
pronali svoj pravi dom. Rano izjutra odlazili su da prisluuju
na misi ocu Fransisu uz njemu omiljeni krilni oltar u oratorijumskoj crkvi, posle ega su dorukovali u jednostavnoj oratorijumskoj trpezariji, a onda su, poto bi se po obiaju poigrali
gnjavei kuhinjsku maku, polazili u kolu. Hilari je u meuvremenu poloio prijemni i upisao se u kolu kralja Edvarda,
pa su deaci zajedno ili ili peke Novom ulicom ako su imali
dovoljno vremena, ili ,,autobusom na konjsku vuu ako bi im
sat na stanici Pet puteva pokazao da kasne.
Ronald je u koli imao mnogo drugova, a s jednim je deakom postao nerazdvojan. Kristofer Vajzmen bio je godinu

50

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

dana mlai od Ronalda. Otac mu je bio vezlijanski6 svetenik u

Edbastonu. Kristofer je bio svetlokos, imao j.e iroko dobroudno lice i energino prosuivanje. Dvojica deaka upoznala su
se u petom razredu, u jesen 1905., kada je Ronald Tolkin bio
najbolji u razredu - tada je ve bilo izvesno da e postii akademski uspeh - dok je Kristofer Vajzmen zauzeo drugo mesto.
Suparnitvo se uskoro razvilo u prijateljstvo zasnovano na zajednikom interesovanju za latinski i grki, uivanju u ragbiju
(fudbal se u Kralju Edvardu nikada nije igrao) i oduevljenim
diskusijama o svemu i svaemu. Vajzmen je bio nepokolebljivi
metodista, ali su deaci otkrili da i o religiji mogu da raspravljaju bez imalo ogorenja.
Zajedno su napredovali iz razreda u razred. Kod Ronalda
Tolkina oigledna je bila sklonost prema jezicima - njegova
majka je to jasno uviala - a kola kralja Edvarda pruala je
odline uslove da se ta sklonost razvije. Grki i latinski inili
su okosnicu nastave, a oba jezika su naroito dobro predavana
u prvom, najstarijem razredu, u koji je Ronald poao neto pre
svog esnaestog roendana. Na prvi razred motrio je budnim
okom direktor kole Robert Keri Gilson, upeatljiv ovek s urednom iljatom bradicom, izumitelj amater, daroviti naunik
podjednako koliko i dobar nastavnik klasinih jezika. Meu
njegovim izumima bila je i vetrenjaa koja je obezbeivala elektrinu energiju za njegovu kuu, zatim jedna vrsta hektografa7
pomou koga je kopirao testove za deake (sasvim neitljivo,
alili su se oni) i minijaturni top koji je ispaljivao kuglice za
golf. Na predavanjima je podsticao svoje uenike da istrauju
sporedne puteve uenja i da se usavravaju u svemu to im naie; time je ostavio snaan utisak na Ronalda Tolkina. Iako je
6 Protestantski pokret poznat kao vezlijanizam inili su sledbenici evangelistikih reformatora Dona i
arlsa Vezlija iz XVIII veka. Vezlijanizam se razvio u metodistiku i holistiku crkvu. (Prim. prev.)
7 Stari tip maine za kopiranje, koja je pomou elatina kopirala tekst ispisan naroitim, anilinskim mastilom. (Prim. prev.)

PRI VATNI J E Z I K - I EDI T

51

njegov pristup bio veoma rasplinut, Gilson je takoe podsticao

svoje ake da vrlo detaljno izuavaju klasinu lingvistiku, to
je bilo sasvim u skladu s Tolkinovim prirodnim sklonostima.
Delimino i pod uticajem Gilsonovih predavanja poeo je da
razvija zanimanje za opte jezike principe.
Jedno je bilo znati latinski, grki, francuski i nemaki, a neto
sasvim drugo razumeti zato su ti jezici takvi kakvi jesu. Tolkin
je poao u potragu za kostima, za elementima koji su im zajedniki svima: poeo je zapravo da izuava filologiju, nauku o
reima. Jo vee ohrabrenje da nastavi u tom pravcu pronaao
je kada se upoznao s anglosaksonskim.
Za to je imao da zahvali Dordu Bruertonu, nastavniku koji
je vie voleo re ubre nego gnojivo. Voen njegovim pouavanjem, Ronald Tolkin ispoljio je zanimanje za oserovski engleski. Bruerton je zbog toga bio zadovoljan i ponudio je deaku
da mu pozajmi bukvar anglosaksonskog jezika. Ponuda je svesrdno prihvaena.
Kada je otvorio korice knjige, Tolkin se naao pred jezikom
kojim su Angli govorili pre nego to su prvi Normani kroili
na njihovu zemlju. Anglosaksonski, ili staroengleski, bio mu je
prepoznatljiv kao predak njegovog sopstvenog jezika, a istovremeno ipak dalek i nerastumaiv. Bukvar je, meutim, jezik objanjavao pojmovima koji su deaku bili lako razumljivi i uskoro je mogao bez tekoa da prevede kratke odlomke
priloene na kraju udbenika. Staroengleski mu se dopadao
iako nije imao estetski arm kao velki. Bila je to vie istorijska
privlanost, izazov na prouavanje prolosti roenog jezika.
Obuzimalo ga je istinsko uzbuenje kad je s jednostavnih odlomaka u bukvaru uznapredovao do Beovulfa, velianstvenog
staroengleskog speva. itajui ga najpre u prevodu, a potom u
originalu, ustanovio je da je to jedno od najizuzetnijih pesnikih dela svih vremena: pripovest o ratniku Beovulfu, njegovoj

52

D. R. R. T O L K I N: b i o g r a f i j a

borbi s dva udovita i njegovoj smrti posle boja sa zmajem.

Sada se vratio srednjoengleskom i otkrio Ser Gavejna i Zelenog viteza. Ta srednjovekovna poema o vitezu kralja Artura i
njegovoj potrazi za tajanstvenim dinom, koji e viteza poraziti strahovitim udarcem, takoe je deaku razbuktavala matu.
Oduevljavala ga je i sama pria i njen jezik, jer je zakljuio
da su priblino tim narejem govorili preci njegove majke u
Zapadnom Midlendu. Istraivao je dalje i proitao na srednjoengleskom Perl, alegorijsku poemu o mrtvom detetu, koja se
takoe pripisuje anonimnom stihotvorcu Ser Gavejna. Potom
se okrenuo jednom drugom jeziku i napravio prve kolebljive
korake ka staronordijskom itajui u originalu redak po redak
prie o Zigurdu i zmaju Fafniru, koja ga je toliko oaravala dok
ju je kao mali itao iz Crvene knjige bajki Endrua Langa. U to
vreme je ve bio stekao lingvistiko znanje iji je raspon bio
zadivljujui za jednog deaka jo u kolskom uzrastu.
Tragao je dalje za kostima, ispod svih ovih jezika, kopajui
po kolskoj biblioteci i najzabaenijim policama u jednoj knjiari s knjigama na kornvolskom jeziku. Napokon je poeo da
pronalazi - i da prikuplja dovoljno novca da ih kupi - nemake
knjige o filologiji, koje su bile krajnje suvoparne", ali su pruale odgovore na njegova pitanja. Filologija: ljubav prema reima.
To je pokretalo Tolkina. Nije to bilo jalovo zanimanje za jezika
naela, nego duboka Ijubav za izgled i zvuk rei, iji su izvor bili
oni dani kad je mati tek poinjala da ga ui latinski.
Kao rezultat te ljubavi prema reima, poeo je da smilja svoj
sopstveni jezik.
Veina dece smilja svoje rei. Neka ak imaju rudimentarni
lini jezik kojim se slue meu sobom. Takav jedan jezik imale
su Ronaldove male roake Meri i Merdori Inkldon. Zvale su ga
zverovski, a sainjen je bio uglavnom od imena ivotinja. Tako

 PRI VATNI J E Z IK " - I EDI T

53

je na primer Pas slavuj detli etrdeset znailo: Ti si glupan. Inkldonovi nisu vie iveli u Birmingemu nego u Barnt Grinu, susednom selu pored Rednala, i tamo su Ronald i Hilari delimino
provodili raspuste. Ronald je nauio ,,zverovski i bio mu je zabavan. Starijoj devojici, Merdori, ubrzo je meutim prestao da
bude zanimljiv i kada je ona odustala, Ronald i Meri su zajedno
smislili novi, tananiji jezik. Nazvali su ga novobesmisleni i uskoro su ga toliko razvili da su mogli na njemu da pevue pesmice:
Darfys ma vel gom co palt: Hoc
Pys go iskilifar maino woc?
Pro si gofys do roc de
Do cat ym maino bocte
De voltfactsoc ma taimful gyroc!
(Biojedan stari ovek kojije rekao: Kako
Bih svoju kravu daponesem mogao?
Jer akojoj kaem da u moju korpu ue
Bie tu odmah grdne svae!)
Takve su ih igre veoma zabavljale u Barnt Grinu i kako je
Ronald izrastao iz deaka u mladia, to mu je dalo jednu ideju.
Ve dok je poinjao da ui grki, on se zabavljao izmiljajui
rei u grkom stilu. Zar ne bi mogao da ide i dalje i smisli itav
jezik, neto ozbiljnije i pravilnije organizovan nego to je novobesmisleni, koji je uglavnom bio preruen engleski, francuski i
latinski. Takav jezik ne bi morao da ima nikakvu odreenu primenu - mada je vetaki jezik esperanto bio veoma popularan
u to vreme - ali bi ga zabavljao i pruao mu mogunost da na
papir stavi svoje omiljene zvuke. inilo se da, svakako, vredi da
pokua: da ga zanima muzika verovatno bi pokuao da komponuje pesme, pa zato da onda ne izmisli lini sistem rei, koji bi
bio njegova privatna simfonija?

54

D2 . R. R. T O L K I N: B I OGRAF I J A

Odrasli Tolkin doao je do uverenja da je taj nagon ka jezikom stvaralatvu bio slian kao i kod mnoge dece u kolskom
uzrastu. Jednom je, govorei o izmiljanju jezika, zapazio: ,,To,
znate, nije neuobiajeno. Neuporedivo vie dece ima u sebi ono
to biste nazvali kreativnim elementom nego to se to obino
pretpostavlja, i ta kreativnost nije obavezno ograniena samo
na odreene stvari: ta deca moda nemaju elju da crtaju ili
slikaju, ili nemaju mnogo sluha za muziku, ali svejedno imaju
elju da neto stvaraju. Ako obrazovanje najveim delom ima
jeziki oblik, onda e i njihovo stvaralatvo uzeti jeziki oblik.
To je toliko uobiajeno da sam nekada zaista mislio kako bi o
tome trebalo sprovesti neko organizovano istraivanje."
Kada se mladi Tolkin tek latio smiljanja jednog ureenog
jezika, odluio je da kao uzor, ili bar kao polaznu taku, uzme
neki postojei. Velki mu nije bio dostupan u dovoljnoj meri,
pa se zato okrenuo svom drugom omiljenom izvoru rei, knjigama na panskom oca Fransisa. Njegov staratelj teno je govorio panski i Ronald ga je esto molio da ui i njega, ali od
toga nita nije bilo, mada mu je bio dozvoljen slobodan pristup knjigama. Sada ih je ponovo pregledao, smiljajui jezik
koji je nazvao nafarinski. U njemu je bilo mnogo panskog
uticaja, ali je imao sopstvenu fonologiju i gramatiku. Ronald
je na njemu radio s vremena na vreme i moda bi ga razvio i
mnogo vie da nije otkrio jedan jezik koji ga je ushitio mnogo
vie nego panski.
Jedan njegov kolski drug kupio je knjigu na nekoj dobrotvornoj rasprodaji, ali je ustanovio da od nje nema nikakve koristi pa ju je preprodao Tolkinu. Bila je to Bukvar gotskogjezika
Dozefa Rajta. im ju je otvorio, Tolkin je osetio ,,bar isto toliko
oduevljenje kao kada sam prvi put provirio u epmenovog
Homera. Gotski nije bio govorni jezik jo od pada gotskih
plemena, ali su za potomstvo sauvani neki zapisani odlomci

 PRI VATNI J E Z I K - I EDI T

55

i Tolkin je ustanovio da su mu veoma privlani. Nije se zadovoljio naprosto time da naui gotski, nego je i izmiljao gotske
rei kojima e popuniti praznine u oskudnom sauvanom reniku, a potom je preao na stvaranje germanskog jezika kakav
je mogao da postoji nekad u prolosti iako nije zapisan. O svom
oduevljenju priao je Kristoferu Vajzmenu, koji ga je sluao s
mnogo razumevanja, poto je i sam prouavao egipatski jezik
i hijeroglife. Tolkin je svoj izmiljeni jezik razvijao i unazad,
to jest postavljao je hipotetike starije rei, koje su mu bile neophodne za izmiljanje prema organizovanom ,,istorijskom
sistemu. Radio je i na izmiljenim alfabetima: jedna njegova
belenica iz kolskih dana sadri i sistem simbola koji odgovaraju pojedinanim slovima engleskog alfabeta. Jezici su ga ipak
najvie zaokupljali i mnoge bi dane proveo zatvoren u Hilarijevoj i svojoj sobi, posle ega bi u dnevnik zapisao: Mnogo radio
na mom privatnom jez.
Od smrti njihove majke otac Fransis je zaista mnogo uradio
za dva mlada Tolkina. Svakog leta vodio ih je na more u Lajm
Ridis, gde bi odseli u hotelu Tri oljice8 i odlazili u goste prijateljima oca Fransisa koji su boravili u okolini. Ronald je voleo
prirodu oko gradia i uivao je da je crta kada bi padala kia,
dok je po lepom vremenu najradije lutao obalom ili odlazio do
fantastinih klizita koja su odnedavno nastala na liticama u
blizini. Jednom je tamo pronaao vilicu nekog preistorijskog
stvorenja, za koju je zakljuio da je deli okamenjenog zmaja.
Prilikom tih letovanja otac Fransis je mnogo razgovarao s deacima i zapazio je da nisu sreni pod turobnim krovom ujne
Beatrise. U Birmingemu se dao u potragu za neim boljim, pa
se dosetio gospoe Fokner, koja je ivela na Vojvotkinjinom
putu, iza Oratorijuma. Gospoa Fokner je prireivala muzike
8 Primorski gradi Lajm Ridis u Dorsetu uven je po nalazitima fosila u stenama i na obali, a u hotelu
Tri oljice odsedali su uveni knjievnici kao to su Alfred Tenison, Henri Longfelou, Uer Belok i Gilbert
esterton. (Prim. prev.)

56

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

soaree na koje je odlazila nekolicina otaca iz Oratorijuma, a takoe je izdavala sobe. Otac Fransis je zakljuio da bi u njenom
domu Hilariju i Ronaldu ivot bio prijatniji. Gospoa Fokner
je pristala da ih primi, pa su se poetkom 1908. godine deaci
preselili na Vojvotkinjin put broj 37.
Bila je to sumrana kua obrasla puzavicama, s prljavim ipkanim zavesama na prozorima. Ronald i Hilari dobili su sobu
na spratu. U kui su jo iveli mu gospoe Fokner Luis, trgovac vinom koji je poprilino voleo kapljicu svoje robe, njihova
kerka Helen, sluavka Eni i jo jedna stanarka, devetnaestogodinja devojka ija je soba bila u prizemlju, ispod Hilarijeve
i Ronaldove, i koja je vreme veinom provodila za svojom ivaom mainom. Zvala se Edit Brat.
Bila je izrazito lepukasta, sitna i vitka, sivooka, crnokosa,
jasnih istih crta. Deaci su saznali da je i ona siroe, majka
joj je umrla pre pet godina, a otac neto pre toga. Zapravo je
bila nezakonito dete. Njena majka Franses Brat rodila ju je
21. januara 1889. u Glosteru, kuda je moda otila da izbegne
skandal - inae je ivela u Volverhemptonu, gde joj je porodica
imala radionicu obue. Franses je imala trideset godina kada se
Edit rodila. Posle poroaja je dola u birmingemsko predgrae
Hendsvort da uprkos zlim komijskim jezicima sama podie
kericu. Nikada se nije udavala, a na Editinom rodnom listu
nije upisano ime oca iako je Franses uvala njegovu fotografiju
i njeni su znali ko je on. Ako je sama Edit i znala ime svog oca,
svojoj deci ga nikada nije rekla.
Edit je imala relativno sreno detinjstvo. U Hendsvortu su je
podizale majka i njena roaka Deni Grouv. Bratovi su veoma
cenili srodstvo s Grouvovima jer ih je povezivalo s uvenim ser
Dordom Grouvom, urednikom muzikog renika. Pokazalo
se da i Edit ima dara za muziku. Dobro je svirala klavir, pa su je
posle majine smrti poslali u internatsku kolu za devojice gde

PRI VATNI J E Z I K - I EDI T

57

se posebno uila muzika. Na zavretku kolovanja smatralo se

da e moi da se izdrava kao nastavnica klavira, a postojala je
ak i neka mala mogunost da postane koncertna pijanistkinja,
ali njen staratelj, porodini advokat Bratovih, kao da nije znao
ta bi sledee trebalo da preduzme. Pronaao joj je sobu kod
gospoe Fokner, pretpostavljajui da e stanodavkina ljubav
prema muzici obezbediti devojci atmosferu punu razumevanja
i klavir na kome e moi da veba. Daljih ideja nije imao, a nije
bilo ni neke preke nude koja bi pritiskala Edit, jer ona je nasledila malo zemljita u raznim delovima Birmingema i prihodi
od toga bili su dovoljni da se izdrava. Nita vie nije moralo
da se uradi u tom trenutku i nita nije uraeno. Edit je uskoro
ustanovila da njena stanodavka, dodue, oduevljena to ima
stanarku koja na soareima moe za klavirom da prati soliste, ali
da je to se tie vebanja klavira, bila sasvim drugaije raspoloena. ,,No, no, Edit mila, rekla bi gospoa Fokner upadajui u
sobu im bi se zaule skale i arpea, to bi zasad bilo dovoljno!
I Edit bi se tuna vraala u svoju sobu, za ivau mainu.
Tada su se doselila braa Tolkin. Edit je utvrdila da su veoma
simpatini. Naroito joj se dopadao Ronald, zbog ozbiljnog lica
i savrenog ponaanja; sa svoje strane je Ronald, mada nije poznavao mnogo svojih vrnjakinja, ustanovio da je njegova nervoza ubrzo prevaziena bliskou i sklopio je s Edit prijateljstvo.
Istina, njemu je bilo esnaest, a njoj devetnaest godina, ali on
je izgledao starije u odnosu na svoje godine, a ona mlae, sitno, ljupko i bila je veoma lepa. Obrazovanje joj je bilo prilino
ogranieno i nisu je zanimali jezici kao njega, ali je njeno ponaanje bilo neodoljivo. Postali su saveznici protiv stare gazdarice, kako su zvali gospou Fokner. Edit bi ubedila sluavku Eni
da prokrijumari poneki zalogaj iz kuhinje gladnim deacima
na spratu, a kad gospoa Fokner nije bila kod kue, deaci su
kriom silazili u Editinu sobu na aavanje u potaji.

58

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Edit i Ronald poeli su da odlaze u birmingemske ajdinice,

posebno jednu koja je imala balkon s pogledom na ulicu. Tu bi
sedeli i bacali kockice eera prolaznicima na eire, a kad bi
ispraznili posudu sa eerom na jednom stolu, premestili bi se
za drugi. Kasnije su izmislili naroiti zviduk kao znak prepoznavanja. Kad bi ga Ronald uo rano izjutra ili u vreme pred
spavanje, izaao bi na prozor i video Edit kako eka na svom
prozoru ispod.
Izmeu dve takve mlade linosti, u takvom poloaju, neizbeno je morala da procveta romansa. Oboje su bili siroad s
velikom potrebom za toplinom i otkrili su da je to neto to
mogu da prue jedno drugom. U leto 1909. zakljuili su da su
se zaljubili.
Kad je jednom mnogo kasnije pisao Edit, Ronald se prisea
kako sam te prvi put poljubio i ti prvi put poljubila mene
(gotovo sluajno), i kako smo se pozdravljali za laku no, a ti
si ponekad bila u maloj beloj spavaici, i naih besmisleno dugih razgovora na prozoru; i kako smo gledali sunce dok kroz
maglu izlazi nad gradom, a sat sa tornja otkucavao je as za
asom, i kako bi te obino none leptirice uplaile i oterale
s prozora - i naih zviduka - i vonji biciklom - i vatrenih
razgovora - i ona tri velika poljupca.
Ronald je sada trebalo da radi na dobijanju stipendije za
Oksford, ali teko mu je bilo da se koncentrie na tekstove
na klasinim jezicima kad mu je polovina mozga bila zaokupljena izmiljanjem jezika, a druga njegovom Edit. I u koli je
imao neto novo to ga je zaokupljalo: Debatni klub, veoma
omiljen meu deacima iz starijih razreda. Sam do tada jo
nije debatovao, moda zato to je mutirao, ili zato to ga je
ve pratio glas da nije bogzna kakav govornik, ali tog polugodita, podstaknut novosteenim samopouzdanjem, odrao
je svoj prvi govor, ija je tema bila podrka ciljevima i nainu

PRI VATNI J E Z I K - I EDI T

59

borbe sifraetkinja. Procenjeno je da je pokuaj bio prilino

dobar iako je u kolskom asopisu izneseno miljenje da je njegov govorniki dar pomalo okrnjen manjkavim nastupom.
U drugom govoru, na temu (koju je verovatno sam izmislio)
Ova kola ne odobrava normansko osvajanje11, napao je, kako
je izveteno u asopisu, poplavu vieslonih varvarizama koji
potiskuju neposrednije, mada skromnije domae rei, dok je
u debati o autorstvu ekspirovih komada izlio neoekivanu
bujicu neumerenih uvreda protiv ekspira, protiv njegovog
prljavog rodnog mesta, odvratnog okruenja i podlog karaktera. Dosta uspeha postigao je i na terenu za ragbi. Bio je mrav,
gotovo goljav, ali ve je bio nauio da manjak teine nadoknauje estokom igrom, a sada je ulagao i dodatni napor, za
ta je nagraen mestom u kolskom timu. Stupivi u tim, zaigrao je kao nikad pre. Priseajui se toga godinama kasnije,
razlog je neposredno pripisao vitekom nagonu: Budui romantino odgajan, ozbiljno sam shvatio zaljubljivanje mladia
i devojke i pretvorio ga u izvor svog truda.
Jednog dana pred kraj prvog polugodita 1909. godine u potaji se dogovorio s Edit da odu biciklom van grada. Verovali
smo da smo sve smislili vrlo pametno, pisao je o tome. Edit
je zvanino otila biciklom u goste svojoj roaki Deni Grouv.
Malo posle nje, ja sam poao na kolski teren, ali smo se ubrzo
sastali i odvezli na Likijevo brdo. Proveli su popodne u brdima
i potom poli u potragu za ajem u Rednalu, gde su ga i dobili
u kui gde je Ronald boravio nekoliko meseci pre toga, radei
na ispitu za dobijanje stipendije. U kuu na Vojvotkinjinom
putu vratili su se odvojeno, da ne pobude sumnju. Nisu raunali na enske jezike. ena kod koje su popili aj ispriala je
gospoi er, koja je vodila rauna o seoskoj kui Oratorijuma
u Rednalu, kako joj je navraao mladi gospodin Ronald i doveo
sa sobom neku nepoznatu devojku. Gospoa er pomenula je

60

D 2. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

to kuvarici koja je kuvala u Oratorijumu, a kuvarica, uvek sklona pronoenju traeva, ispriala je ocu Fransisu. Ronaldov staratelj bio je deaku kao otac i moemo samo zamisliti kako se
oseao kada je saznao da njegov tienik, koga je obasipao tolikom ljubavlju, brigom i novcem, ne posveuje panju ivotno
vanim pripremama za dalje kolovanje nego (kao to je istraga
ubrzo otkrila) potajnoj ljubavi s tri godine starijom devojkom
koja stanuje s njim u istoj kui. Otac Fransis je pozvao Ronalda
u Oratorijum, saoptio mu da je duboko potresen i zahtevao da
se ta ljubavna pria smesta prekine. Potom je uredio da se Ronald i Hilari presele, da bi udaljio Ronalda od devojke.
Moe moda izgledati udno to Ronald nije naprosto odrekao poslunost ocu Fransisu i otvoreno nastavio romansu, ali
drutvene konvencije nametale su u to vreme mladim ljudima
poslunost prema roditeljima ili starateljima; osim toga, Ronald je veoma voleo oca Fransisa, a i zavisio je od njega u novanom pogledu. Povrh svega, nije ni bio buntovan mladi. Kad
se sve to uzme u obzir, nije bilo nimalo neobino to je pristao
da poslua ono to mu je naloeno.
Na vrhuncu bure oko Edit morao je da otputuje u Oksford da
bi polagao ispit za dobijanje stipendije. Da je doao u smirenijem stanju duha, uivao bi u svom prvom pogledu na Oksford.
Iz Koleda Korpus Kristi u kome je odseo pogled na tornjeve i
krunita stvarao je prizor prema kome je Ronaldova kola u Birmingemu bila tek bleda senka. Oksford mu je po svemu bio nov,
jer niko iz njegove porodice nikada nije pohaao univerzitet.
Njemu se ukazala prilika da osvetla obraz i Tolkinima i Safildima, da se odui ocu Fransisu za ljubav i velikodunost i da dokae da ga Ijubav prema Edit nije odvlaila od posla, ali to nije bilo
tako lako. Ispitni rezultati istaknuti na oglasnoj tabli govorili su
da stipendiju nije dobio. Ojaen je okrenuo lea Ulici Merton i
Trgu Orijel, pitajui se moda hoe li ikada ponovo tu doi.

PRI VATNI J E Z I K - I EDI T

61

Istinu govorei, njegov neuspeh nije bio ni iznenaujui ni

katastrofalan. Nadmetanje za oksfordsku stipendiju uvek je
bilo krajnje estoko, a to je bio tek prvi Ronaldov pokuaj. U
decembru je mogao da pokua ponovo mada e mu tada biti
ve devetnaest godina, i ako ponovo ne uspe, nee moi da pohaa Oksford jer bi kolarina bila previsoka za dep njegovog
staratelja. Oigledno e morati da se potrudi mnogo ozbiljnije.
Potiten i u mraku kao i uvek, zapisao je u svoj dnevnik na
prvi dan nove 1910. godine. Bog mi pomogao. Oseam da sam
slab i umoran. (To je prvi dnevnik koji je vodio, ili prvi koji je
sauvan. Kao i kasnije u ivotu, beleio je u njemu uglavnom
stanja tuge i uznemirenosti, i poto su se, kako je godina odmicala, jadi razvejali, i unosi u dnevniku su se prekinuli.) Bio je
rastrzan dvoumljenjem, jer iako su se Hilari i on preselili, nisu
bili daleko od kue gospoe Fokner, gde je Edit i dalje ivela.
Otac Fransis je zahtevao da se ljubavna veza prekine, ali nije izriito zabranio Ronaldu da se via s Edit. Ronaldu je bilo mrsko
da obmanjuje svog staratelja, meutim ipak su Edit i on odluili
da se sastaju u potaji. Proveli su zajedno jedno popodne, otili
vozom van grada i razgovarali o svojim planovima. Svratili su
i u prodavnicu nakita, gde je Edit kupila Ronaldu nalivpero za
osamnaesti roendan, a on njoj za dvadeset prvi runi sat koji
je kotao deset ilinga i est penija. Njen roendan proslavili su
sutradan u ajdinici. Edit je odluila da prihvati ponudu jednog starog advokata i njegove ene s kojima se sprijateljila i
ode da ivi kod njih u eltenamu. Kad je to rekla Ronaldu, on
je u dnevnik zapisao Bogu hvala, jer to je bilo najbolje reenje.
I ovog puta su ih videli zajedno. Otac Fransis se sada izjasnio
sasvim nedvosmisleno: Ronald ne sme ni da se sastaje s Edit
niti da joj pie. Sme da je vidi samo jo jednom da bi se oprostio
s njom kada bude pola u eltenam. Posle toga ne sme vie da
ima nikakvu komunikaciju s njom sve dok ne napuni dvadeset

62

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

jednu godinu, posle ega njegov staratelj nee vie za njega snositi odgovornost. To je znailo ekanje od pune tri godine. Tri
godine su strahota, zapisao je Ronald u dnevnik.
Neki buntovniji mladi odbio bi poslunost; ak je i Ronaldu,
bez obzira na odanost prema ocu Fransisu, bilo veoma teko da
se povinuje eljama svog staratelja. esnaestog februara je zapisao: Sino se molio da sluajno vidim E. Molitve usliene. Video
je u 12.55 kod Princa od Velsa. Rekao joj da ne mogu da piem i
dogovorili se da je ispratim u etvrtak za dve nedelje. Sreniji, ali
jako elim da je vidim jo jednom, da je razvedrim. Ne mogu da
mislim ni na ta drugo. Zatim 21. februara: Video jednu tunu
malu priliku kako ljapka kroz lapavicu u kaputu i sa eirom od
tvida i nisam odoleo da ne priem i kaem da je volim i da sam
joj se obradovao. To me je malo razvedrilo na neko vreme. Molio se i mnogo razmiljao. I potom 23. februara: Sreo je kad se
vraala iz katedrale, gde je ila da se pomoli za mene.
Susreti su bili sluajni, ali su posledice bile najgore mogue.
Dvadeset estog februara Ronaldu je stiglo uasno pismo od
oca F. u kome kae da sam opet vien s devojkom i da je to zlo
i glupost. Preti da e mi uskratiti odlazak na univerzitet ako ne
prekinem. Znai da ne smem da viam E. Niti uopte da joj piem. Bog mi pomogao. Video E. u podne, ali nisam bio s njom.
Sve dugujem ocu F., moram da posluam. Kad je saznala ta se
dogodilo, Edit je napisala Ronaldu: Kucnuo je na najgori as.
U sredu 2. marta Edit se zaputila iz kue na Vojvotkinjinom
putu u svoj novi dom u eltenamu. Uprkos zabrani oca Fransisa, Ronald se molio da je na asak vidi poslednji put. Kad je
stiglo vreme za njen odlazak, tragao je po ulicama, u poetku
uzalud, ali onda: ,,Na uglu Fransisove ulice prola je biciklom
pored mene na putu do stanice. Neu je ponovo videti moda
pune tri godine.

ET VRT O POGLAVLJ E
K, BD i t d .

Otac Fransis nije bio naroito inteligentan ovek i nije uvideo

da je primoravi Ronalda i Edit na rastanak pretvorio jednu
mladalaku zaljubljenost u osujeenu romansu. Sam Ronald
napisae trideset godina kasnije: Verovatno nam nita drugo
ne bi toliko ovrslo volju da takvu jednu vezu (koliko god tu
ljubav bila iskrena) pretvorimo u neto trajno.
Nedeljama posle Editinog odlaska Ronald je bio turoban i potiten. Od oca Fransisa nije bilo pomoi, poto se on jo oseao
duboko uvreenim zbog toga to je bio obmanjivan. Ronald ga
je na Uskrs zamolio za dozvolu da pie Edit i dozvola je data,
mada preko volje. Pisao joj je; ona je odgovorila da je srena u
svom novom domu, i da ,,to grozno vreme na Vojvotkinjinom
putu sad izgleda kao ruan san.
ivot u eltenamu bio je zaista veoma prijatan. Edit se nastanila kod gospodina Desopa i njegove ene, i zvala ih je
ika i teta iako joj nisu bili nita u rodu. ika je umeo da bude
mrzovoljan, ali je teta to nadoknaivala venom dobrotom. U
kuu im je malo ko dolazio osim vikara i prijatelja Desopovih,
vremenih kao i oni, ali je Editina kolska drugarica Moli Fild
ivela u blizini. Edit je vebala klavir svakog dana, uzimala je
asove sviranja na orguljama i poela je da svira na slubama
u anglikanskoj parohijskoj crkvi, kuda je redovno odlazila.
Uestvovala je u crkvenim aktivnostima, pomagala na probama i nastupima hora. Pristupila je Primrouz ligi9 i odlazila na
9 Primrose League, organizacija osnovana 1883. godine, koja je irila i podravala konzervativna naela
u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)

64

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

sastanke Konzervativne stranke. Stvarala je sebi ivot, mnogo

bolji od onoga koji je vodila dotad, i bie joj teko da ga se odrekne kad za to bude kucnuo as.
Za Ronalda je kola postala centar ivota. Odnosi s ocem
Fransisom jo su bili zategnuti, Oratorijum nije mogao da povrati mesto koje je ranije imao u njegovom unutranjem ivotu.
U Kralju Edvardu, meutim, nalazio je drutvo i prijatelje. To
nije bila internatska kola i u njoj nije bilo podele na bratstva
koja je Klajva Stejplsa Luisa inila ogorenim i koju je on kasnije
opisao u svojoj autobiografskoj knjizi Iznenaen radou. Stariji
deaci imali su, naravno, presti u oima mlaih, ali to nije bio
kastinski presti, nego onaj postignut uzrastom i zaslugama, a
to se homoseksualnosti tie, Tolkin je tvrdio da s devetnaest
godina nije ak ni znao za tu re. Kako god bilo, u to je vreme pripadao potpuno mukom drutvu. U uzrastu kada mnogi
mladii otkrivaju ari enskog drutva on se trudio da na te ari
zaboravi i da svoju romansu potisne iz misli. U naredne tri godine - a to su bile vitalne godine za njegov razvoj, podjednako kao
i godine provedene s majkom - sva zadovoljstva i sva otkria
delie, umesto s Edit, s drugim mladiima, te e tako muko
drutvo povezivati s mnogo ime dobrim u ivotu.
kolska biblioteka bila je u Kralju Edvardu veoma vana
institucija. Zvanino se nalazila pod nadzorom pomonika
direktora, ali ju je u praksi vodila jedna grupa starijih uenika, kojima je dodeljeno zvanje bibliotekara. Meu njima su
1911. godine bili Ronald Tolkin, Kristofer Vajzman, direktorov
sin Robert Kilter Gilson i jo trojica ili etvorica momaka. Ta
mala klika prozvala je sebe ajni klub. Evo kako se ezdeset
etiri godine kasnije Vajzman priseao nastanka ajnog kluba:
Poelo je u drugom polugoditu, jednim zaista veoma smelim poduhvatom. Ispiti su trajali est nedelja i kada niste polagali ispit, niste imali nita da radite, tako smo poeli da pravimo

,,K, BD I T D .

65

ajanke u kolskoj biblioteci. Momci su donosili subvencije:

seam se da je neko doneo konzervu ribe, koja nam se nije jela,
pa je konzerva zavrila na nekoj polici s knjigama i tamo i ostala
dok je posle nekog vremena neko nije naao. Pristavljali smo
ajnik na reou na piritus, ali veliki problem je bio ta raditi s
listiima aja. ajni klub se esto nastavljao i posle kole i dole
bi istaice s etkama, metlama i kofama, posipale su pod piljevinom, mele; tako da smo ubacivali ajne listie u njihove kofe.
Prve ajanke su odravane u uukanom bibliotekom sobiku.
Kasnije, poto je bilo drugo polugodite i dolazilo leto, izlazili
smo na aj u Barouovu radnju10u Korporacijskoj ulici. U ajnoj
sobi kod Baroua bila je neka vrsta separea, sto za estoro izmeu
dve klupe s visokim naslonom, sasvim skrovit, poznat kao Vagon. To nam je postalo omiljeno mesto, pa smo promenili ime
u Barovijansko drutvo, po Barouzovoj radnji. Kasnije je trebalo
da, poto sam bio urednik kolske hronike, objavim spisak momaka koji su se u neemu istakli; uz imena lanova naeg drutva stavio sam zvezdicu i na dnu strane objanjenje: Takoe
lanovi K, BD itd. Svi su se danima pitali ta to pobogu znai!
lanstvo ovog neobinog i nezvaninog kruoka neko vreme
se u izvesnoj meri menjalo, ali jezgro mu se uskoro ustalilo, a
inili su ga Tolkin, Vajzmen i Robert Kilter Gilson. Gilson je
od oca nasledio izraajno lice i hitru pamet, ali je moda kao
reakciju na oevu zanesenost naukom svoju linu energiju posveivao crtanju, za ta je zaista imao dara. Govorio je tiho ali
duhovito, voleo je renesansno slikarstvo i osamnaesti vek. U
tome su se njegov ukus i strunost razlikovali od ukusa i zanimanja dvojice njegovih prijatelja. Vajzmen je bio znalac prirodnih nauka i muzike; postao je izvrstan matematiar i iz ljubavi je amaterski komponovao muziku. Don Ronald, kako su
10 Barrow's Stores, koja je bila otvorena u Birmingemu izmeu 1894. i 1973. godine, prodavala je aj, kafu
i kakao, a na spratu je imala restoran gde su kupci mogli da isprobaju robu, to e rei da popiju aj, kafu
ili kakao. (Prim. prev.)

66

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

drugovi zvali Tolkina, bio je verziran u nemakom jeziku i filologiji i duboko se posvetio severnjakoj knjievnosti. Zajedniko svoj trojici ovih srednjokolaca zanesenjaka bilo je temeljno poznavanje grke i latinske knjievnosti, i iz te ravnotee
slinih i razliitih interesovanja, zajednikih i zasebnih znanja,
izrastalo je njihovo prijateljstvo.
Tolkinov doprinos KBD-u, kako su na kraju prozvali svoje
malo drutvo, odraava iroki raspon koji je njegova lektira ve
bila obuhvatila. Oduevljavao je prijatelje recitujui im odlomke iz Beovulfa, Perle, Ser Gavejna i Zelenog viteza i prepriavajui im strane epizode iz nordijske Sage o Velsunzima (Volsungasaga), ismevajui usput Vagnera, ije je tumaenje mitova
prezirao. Ti ueni nastupi nisu njegovim drugovima bili nimalo udni, naprotiv, prema Vajzmenovim reima, KBD je to
prihvatao kao jo jednu potvrdu injenice da je KBD udan.
Moda i jeste bio mada takva bratstva nisu bila (niti su) neuobiajena meu obrazovanim mladim ljudima koji prolaze kroz
fazu oduevljenih intelektualnih otkria.
Kasnije im se pridruio etvrti lan, Dofri Bej Smit, godinu
mlai od Gilsona i gotovo pune tri od Tolkina. Nije pohaao
klasinu nastavu, kao ostala trojica, nego moderni ogranak kole. iveo je s majkom i bratom u Zapadnom Bromviu, a ostala
trojica su smatrala da ga odlikuje midlendska pamet. KBD ga
je delimino zbog toga i primio u svoje redove, delimino pak
zbog jedne kvalifikacije veoma retke u Kralju Edvardu: Smit je
dobro poznavao englesku knjievnost, posebno poeziju, i sam
je s izvesnom kompetentnou pisao pesme. Pod njegovim uticajem KBD poeo je da uvia znaaj poezije - mada ga je
Tolkin ve uvideo.
U Kralju Edvardu su samo dva nastavnika preduzimala iole
ozbiljnije pokuaje da predaju englesku knjievnost. Jedan
je bio Dord Bruerton, a drugi Riard Rejnolds. Rejnolds je

,,K, BD I T D .

67

ranije pisao knjievne kritike za jedne londonske novine i nastojao je da svojim uenicima ulije odreene pojmove o ukusu i
stilu. Nije u tome imao naroitog uspeha kod Ronalda Tolkina,
koji je vie voleo grku i latinsku poeziju nego Miltona i Kitsa,
ali su Rejnoldsovi asovi ipak moda imali neke veze s injenicom da je s osamnaest godina Tolkin poeo da se iskuava u
pisanju stihova. Nije pisao mnogo, a stihovi i nisu bili naroito
dobri, nita bolji od prosenih poetskih ostvarenja mladia njegovog uzrasta u to doba. Postoji samo jedan jedini znak neeg
pomalo neobinog, i to u jednoj deskriptivnoj pesmi na temu
umskog prizora, napisanoj u julu 1910. i naslovljenoj Sunce u
umi. U pesmi se nalaze i ovi stihovi:
Dohodite pevajui, vi lagana vilinska stvorenja,
Skakuui tako vedro kao privienja,
Svetlucava kd odsjaji radovanja, sazdana od sjaja, slobodna
od jada,
Preko ovog smeeg i zelenog saga, i ne othodite sada.
O, doite mi! Pleite mi! Vilenjaci umski,
Doite mi i pevajte dok lik va ne izbledi.
Vilinska stvorenja koja pleu na umskom sagu ine se kao
udan izbor teme za jednog osamnaestogodinjeg mladia koji
je igrao ragbi i kome su se veoma dopadale prie o Grendelu i
Fafniru. Zato bi Tolkin pisao o vilenjacima?
Mogue je da je Dejms Metju Bari imao neke veze s tim.
Aprila 1910. Tolkin je u Birmingemskom pozoritu gledao Petra
Pana i zapisao u svoj dnevnik: Neopisivo, nikada u ivotu neu
ovo zaboraviti. Voleo bih da je E. bila sa mnom. Mogue je ipak
da je jo vanije bilo njegovo oduevljenje katolikim mistikim
pesnikom Fransisom Tompsonom. Pred kraj kolovanja u Kralju Edvardu dobro je poznavao Tompsonove pesme, a kasnije
e postati gotovo specijalista za njega. Postoji u Suncu u umi
uoljiva slinost s jednom epizodom iz prvog dela Tompsonove

68

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

poeme Sestre pesme, u kojoj pesnik ugleda na proplanku najpre

vilenjaka, a potom jato umskih duhova; ali kad se pokrene, oni
nestanu. Moda je to bio izvor Tolkinovog zanimanja za ovako
neto. Kakvo god im bilo poreklo, razigrani vilenjaci pojavljivae
se mnogo puta u njegovim mladalakim pesmama.
Glavna briga te 1910. bio mu je ozbiljan rad na pripremama
za novi pokuaj da dobije oksfordsku stipendiju. Posveivao je
uenju sve sate koje je mogao da odvoji, ali mnogo ta mu je
odvlailo panju, a ragbi posebno. Mnoga popodneva proveo
je na blatnjavom kolskom igralitu na Istonom putu, odakle
ga je ekala duga vonja do kue, esto ve po mraku, uz svetlost petrolejke okaene pozadi na bicikl. Na ragbiju se ponekad zarade povrede: na jednoj utakmici Ronald je polomio nos,
koji se nikad nije vratio u preanji oblik; drugom prilikom je
zasekao jezik, i mada se ta povreda uspeno zacelila, on joj je
kasnije velikim delom pripisivao nerazgovetnost u svom govoru. (Istinu govorei, bilo je poznato da pri govornitvu nije ba
najrazgovetniji i pre nego to ga je zadesila ta povreda, iako je
loa artikulacija bila zapravo posledica toga to je imao previe
da kae, a ne fizikih uzroka koji bi mu oteavali govor. Poeziju
je umeo da recituje izvanredno razgovetno.) Mnogo vremena
je takoe provodio radei na jezicima, starim i izmiljenim. U
prolee 1910. odrao je prvom razredu u koli kralja Edvarda
predavanje pod ozbiljnim naslovom Moderni evropski jezici derivacije i mogunosti. Bila su mu potrebna tri jednosatna
asa da bi proitao svoje predavanje, a zapravo ni to nije bilo
dovoljno jer ga je na kraju nadleni nastavnik prekinuo pre
nego to je dospeo do ,,mogunosti. Mnogo vremena je posveivao i debatnom klubu. U koli kralja Edvarda postojao je
obiaj da se cela debata odri na latinskom, ali to je za Tolkina
bilo gotovo isuvie lako, pa je na jednoj debati uzeo ulogu grkog izaslanika u Senatu i ceo govor odrao na grkom. Drugom

,,K, BD I T D .

69

prilikom zapanjio je svoje kolske drugove uzevi ulogu varvarskog izaslanika i preavi na govor na tenom gotskom, dok
je treom zgodom govorio na anglosaksonskom. Te su mu delatnosti oduzimale mnoge sate i zaista nije mogao tvrditi kako
dovoljno vremena provodi pripremajui se za ispit na Oksfordu. Ipak je tamo otputovao u decembru 1910., ovog puta s
mnogo vie pouzdanja u svoje izglede.
Ispit je poloio s uspehom. Sedamnaestog decembra saznao
je da mu je dodeljena klasina stipendija za koled Egzeter. Istini za volju, rezultat je mogao biti i bolji, Tolkin je imao dovoljno znanja da stekne visoku stipendiju, dok je ova, neto manje
prestina, iznosila svega ezdeset funti godinje. Svejedno je
to nesumnjivo bilo veliko dostignue; uz novac iz budeta za
maturante kole kralja Edvarda i pomo oca Fransisa, bio je u
mogunosti da studira na Oksfordu.
Sad poto mu je neposredna budunost bila obezbeena,
uenje mu vie nije predstavljalo toliki pritisak, ali i dalje je
bilo mnogo toga to ga je zaokupljalo u poslednjim tromesejima u Kralju Edvardu. Postao je ak prodekan, sekretar
Debatnog kluba i sekretar kolskog ragbi kluba. Na kolskoj
literarnoj sekciji proitao je rad o norvekim sagama, koji je
ilustrovao itanjem odlomaka na izvornom jeziku. Otprilike u
to vreme otkrio je Kalevalu, to znai Zemlja junaka, spev koji
ini osnovnu riznicu finskih mitova. Nedugo potom s potovanjem je pisao o ,,tom udnom narodu i novim bogovima, toj
rasi skandaloznih heroja bez mnogo intelektualnih potreba i
bez imalo dvolinjatva, dodajui: to vie o tome itam, to se
vie oseam kao kod kue i sve vie uivam. Kalevalu je pronaao u prevoduVilijema Forsela Kirbija, ali je odluio da im
bude mogao, pronae izdanje na originalnom finskom.
Poslednje tromeseje kolske 1911. bilo je i njegovo poslednje

70

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

u koli kralja Edvarda. Na zavretku je, kao i obino, odigrana

jedna grka drama, s horovima otpevanim na melodije iz mjuzikhola. Te godine je bio odabran Aristofanov Mir, a Tolkin je
igrao Hermesa. Posle toga je, to je takoe bio obiaj u Kralju
Edvardu, otpevana nacionalna himna na grkom jeziku, i time
je sputena zavesa na Tolkinove kolske dane. Rodbina je poslala kolskog portira da me pronae, priseao se on godinama
kasnije, ,,ali im je portir saoptio da e moda malo potrajati
pre nego to se pojavim. Ovog trenutka, rekao im je, on je i
srce i dua proslave. Vrlo taktino. Istina je bila da sam ja, budui da sam upravo glumio u jednoj grkoj drami, jo imao na
sebi himation i sandale i izvodio sam neto za ta sam lino
mislio da je sasvim dobra imitacija plesa u pomamnom bahantskom zanosu. Odjednom je svemu bio kraj. Ronald je voleo
svoju kolu i bilo mu je mrsko to iz nje odlazi. Oseao sam se
kao vrapi izbaen iz gnezda, kazao je o tome.
Na letnjem raspustu otputovao je u vajcarsku. Njegov brat
Hilari i on nalazili su se u drutvu koje je okupila porodica
Bruks-Smit, na ijoj farmi je u Saseksu Hilari radio poto je
rano prekinuo kolovanje odluivi da se bavi poljoprivredom.
Putnika je bilo desetak: Bruks-Smitovi s decom, Ronald i Hilari Tolkin i njihova tetka Dejn, koja je u meuvremenu ostala
udovica, i jedna neudata nastavnica koja je bila prijateljica gospoe Bruks-Smit. Iz Interlakena su poli peke. Pedeset est
godina kasnije Ronald se ovako priseao te avanture:
Ili smo peke planinskim stazama nosei ogromne rance
gotovo celim putem od Interlakena do Lauterbrunena, i dalje do Mirena, i na kraju do predbreja Lauterbrunentala, u
divljim predelima lednikih nanosa. Spavali smo esto na senicima i u talamajer smo putovali pratei mapu, izbegavajui
puteve, i bez rezervacija prenoita, i poto bismo neto malo
prezalogajili za doruak, jeli smo kasnije u prirodi. Kasnije

,,K, BD I T D .

71

smo morali da preemo ka istoku kroz Mali i Veliki ajdeg

do Grindevalda, ostavljajui Ajger i Minh s desne strane, i na
kraju smo stigli u Majringen. S dubokim aljenjem rastao sam
se od pogleda na Jungfrau i Zilberhorn otro ocrtan naspram
tamnoplave pozadine.
Peke smo stigli i u Brig, koji sam upamtio ponajvie po buci;
zatim i mrei tramvaja koji kripe po inama najmanje, kako
nam se inilo, dvadeset sati dnevno. Jedna no toga bila nam
je dosta, pa smo se popeli koju hiljadu metara do jednog sela
u podnoju lednika Ale i tu proveli nekoliko noi u gostionici
smetenoj u jednoj alpskoj kui, pod krovom, dakle, i u krevetu,
ili pre ispod njega: bett je bio bezoblina vrea pod koju biste
se uvukli.
Jednog dana smo poli na dugo peaenje s vodiima uz lednik - i tad umalo nisam poginuo. Nai vodii ili nisu imali
iskustva s posledicama letnjeg otopljavanja, ili ih nije bilo naroito briga, ili smo zakasnili u polasku, tek u podne smo ili
jedno po jedno uskom stazom ispod snene padine koja nam je
zdesna potpuno zatvarala vidik, dok nam se s leve strane obruavala provalija. Tog leta se otopilo dosta snega, pa su se videle
stene koje su, pretpostavljam, inae bile pod snenim pokrivaem. Po dnevnoj toploti sneg se i dalje topio, i uplaili smo
se kad smo videli da kamenje poinje da se kotrlja ubrzavajui
niz padinu; bilo ga je raznih veliina, od veliine narande do
fudbalske lopte, a tu i tamo bi se skotrljala ak i itava gromada.
Kamenje bi prohujalo preko nae staze i sruilo se dole u provaliju. Pad je poinjao sporo i nastavljao se uglavnom u pravoj
liniji, ali puteljak je bio neravan i moralo je da se pazi i gde se
staje. Seam se da je saputnica ispred mene, ona postarija nastavnica, odjednom ciknula i poskoila napred kad se povelika
kamenica stropotala izmeu nas dvoje, jedva stopu od mojih
kolena koja su nemuevno klecala.

72

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Posle toga smo preli u Vale i seanja na to mi nisu toliko jasna.

Mada se seam kako smo kaljavi stigli jedne veeri u Cermat i
kako su nas francuske burgeoises dames11 gledale kroz lornjete.
Popeli smo se do Planinarskog doma, s vodiima i uz pomo
uadi (ili bih ja inae pao u neki procep pun snega) i seam se
zaslepljujue beline ispreturane snene pustinje izmeu nas i crnog roga Materhorna udaljenog nekoliko kilometara.
Pre nego to e se zaputiti nazad u Englesku, Tolkin je kupio
nekoliko razglednica. Meu njima je bila i jedna s reprodukcijom slike nemakog slikara Jozefa Madlenera Der Berggeist,
gorski duh, na kojoj starac s belom bradom i irokim eirom, u
dugom ogrtau, sedi na kamenu ispod bora i razgovara s belom
koutom koja mu njukom dodiruje dlan. Na starevom licu je
aljiv, ali saoseajan izraz. U daljini iza njega vide se kamenite
planine. Tolkin je ovu razglednicu paljivo uvao, a mnogo vremena kasnije napisae na papiru u kome ju je drao umotanu:
Gandalfovi koreni.
Drutvo se s puta vratilo u Englesku poetkom septembra. Po
povratku u Birmingem Tolkin je popakovao svoje stvari. Krajem druge nedelje oktobra prihvatio je velikodunu ponudu
svog biveg nastavnika Riarda Rejnoldsa, koji je imao automobil, da ga odveze u Oksford, gde ga je ekao poetak prvog
semestra na univerzitetu.

11

franc. dame iz graanske klase, burujke (Prim. prev.)

PETO POGLAVLJE
OKSFORD

Jo dok su automobilom ulazili u Oksford, Tolkin je zakljuio

da e tu biti srean. Posle prljavog neuglednog Birmingema,
to je bio grad koji je mogao da voli i da mu se divi. Mora se,
dodue, priznati da neobaveznom pogledu nekog posmatraa
Tolkinov koled Egzeter ne bi izgledao kao najlepi na univerzitetu. Njegovo neprivlano proelje, iji je autor bio Dord
Gilbert Skot, i kapela, neukusna imitacija Sent apela, nisu zbilja nita panje dostojniji od Barijeve birmingemske kole u
lanom gotikom stilu, ali svega nekoliko metara dalje poinje
park Felouz garden, gde rastu srebrne breze vie od krovova
zgrada, a divlji i pitomi kesteni pruaju grane preko zida i
poseu ka Brejznouz lejnu i Radklifovom trgu. Za Ronalda
Tolkina to je bio njegov koled, njegov dom, prvi pravi dom jo
od majine smrti. U podnoju stepenita bilo je i njegovo ime
ispisano na tabli, a kad se popne uz neravne drvene stepenike
sa irokim crnim rukohvatima, doe do svojih soba, spavae i
jednostavne, ali sasvim lepe dnevne sobe koja je gledala dole na
uzanu Ulicu Turl. Potpuno savreno.
Oksfordski studenti 1911. godine veinom su bili iz dobrostojeih porodica vie klase, a mnogi i pripadnici aristokratije.
Univerzitet je u to vreme prvenstveno i bio primeren upravo
toj klasi mladih ljudi; otuda i relativno luksuzan nain ivota,
s fakultetskom poslugom koja je bila na raspolaganju studentima u njihovim sobama. Osim bogatih i onih plemikog porekla, bila je tu i jedna drugaija grupa studenata: siromani
stipendisti, koji ako i nisu bili siromani, a ono nisu poticali

74

D. R. R. T O L K I N: B I OG R A F I J A

iz bogatih porodica i pohaanje univerziteta bilo im je omogueno samo uz novanu potporu koju je pruala stipendija.
Prva grupa umela je ponekad da zagorava ivot drugoj, i da se
Tolkin kao stipendista iz srednje klase naao na nekom od pomodnijih oksfordskih koleda, verovatno bi uveliko bio rtva
snobovtine. Naprotiv, i na sreu po njega, na Egzeteru takvo
drutveno razdvajanje nije bilo deo tradicije.
Po Tolkina je takoe bilo dobro to su meu studentima druge godine na njegovom koledu bila i dvojica-trojica katolika,
koji su ga odmah potraili da se uvere da se dobro smestio.
Posle toga je brzo sklapao prijateljstva mada je s novcem morao da postupa paljivo jer su mu prihodi bili mali, a nije bilo
ba lako iveti ekonomino u sredini osmiljenoj prema ukusima bogatih. Njegov posluitelj mu je izjutra donosio u sobu
doruak, koji je mogao da se ogranii na krto pare prepeenog hleba i kafu, ali obiaji su zahtevali da se na doruak
pozove neki prijatelj, a to je nalagalo da ovek o svom troku
obezbedi ipak hranljiviji obrok. Obian studentski ruak, koji
je posluitelj takoe donosio u sobu, sastojao se od hleba, sira i
piva, dok se na veeru odlazilo u trpezariju, i to takoe nije bio
skup obrok, ali zadovoljstvo je bilo prihvatiti au vina ili piva
od prijatelja, a onda se na to naravno moralo i uzvratiti. Kad
bi subotom ujutro od koleda stigao raun za plaanje, umeo
je ponekad da bude neprijatno visok. Trebalo je zatim kupiti i
odeu, pronai nekoliko komada nametaja za dve sobe jer je
koled obezbeivao samo ono najosnovnije. Trokovi su rasli,
i mada su oksfordski trgovci obiavali da daju gotovo neogranienu veresiju, na kraju se ipak moralo platiti. Posle godinu
dana Tolkin je zapisao da ima poprilino neplaenih rauna i
dodao: Pitanja novca nisu ba neto to oveka veseli.
Ubrzo po dolasku bacio se svim srcem u aktivnosti na koledu. Igrao je ragbi, iako nije uspeo da postane naroito

O KS FORD

75

istaknuta linost u timu svog koleda. Nije veslao jer je na Oksfordu taj sport vie od svih ostalih bio rezervisan za momke s
elitnih koleda, ali je uestvovao u sekcijama koje su se bavile esejima i diskutovanjem, a takoe je pristupio Stejpldonu,
debatnom klubu na svom koledu; a povrh svega je osnovao
i svoj klub. Nazvao ga je Apolaustiks, oni koji ugaaju sebi, a
lanovi su uglavnom bili brucoi kao i on sam. Tu su se itali
radovi, vodile diskusije i debate, a prireivane su i ekstravagantne veere. Iako za jedan stepen sofisticiraniji od ajanki u
kolskoj biblioteci, bio je to izraz istog nagona koji je podstakao
nastanak K,BD-a. Tolkin je zaista bio najsreniji meu svojim
drugarima, u mukom drutvu gde je bilo dobrog razgovora i
dosta duvana - bio je sada vrsto privren luli, mada bi sebi
povremeno dozvolio i skupe cigarete.
Na Oksfordu je drutvo u svakom sluaju moralo da bude
muko. Na predavanjima je, dodue, bilo i neto studentkinja,
ali one su ivele u enskim koledima, neveselim enklavama na
rubovima grada, i morale su da budu pod strogom pratnjom
kad god bi se pribliile nekom mladom mukarcu. Momci su
ionako vie voleli da se drue meusobno. Veinom su i doli iz
mukih rezervata internatskih kola, i sasvim su rado prihvatali
muevnu atmosferu na Oksfordu.
Izmeu sebe su se sluili neobinim slengom, u kome je doruak (breakfast) bio brekker, predavanje (lecture) lekker, debatni
klub Junion (Union) the Ugger, a pevuenje i ala na neiji raun
(sing-song i practical joke) sigger-sogger i pragger-jogger. Tolkinje
usvojio takav nain govora i s poletom je uestvovao u studentskim ,,haranjima po gradu, omiljenim u to vreme. Evo njegovog
opisa jednog ne tako neuobiajenog veernjeg provoda:
,,U deset do devet uli smo iz daljine huk glasova i odmah
smo znali da se neto deava, pa smo izjurili iz koleda i naredna dva sata bili u aritu zabave. Harali smo gradom ljutei

76

D. R. R. T O L K I N : B I OG R A F I J A

redare i policiju otprilike jedan sat. Dofri i ja smo zarobili autobus i odvezli ga do Kornmarketa pravei nezemaljske zvuke,
praeni poludelom gomilom i univerzitetlija i metana. Autobus je stigao do Karfaksa krcat studentima. Tu sam uputio nekoliko uzbudljivih rei ogromnoj masi okupljenih pre nego to
sam siao i preao do maggers memuggera,12 Spomenika muenicima, gde sam se ponovo obratio okupljenima. Zbog svega
ovoga nije bilo nikakvih disciplinskih posledica!
Ovakvo ponaanje, buno, drsko i neotesano, bilo je uobiajenije za studente iz vie klase nego za siromane stipendiste
kao to je bio Tolkin, koji su mahom izbegavali takve nepodoptine i posveivali se uenju, ali Tolkin je bio suvie drueljubiv
da bi izostao iz bilo kakvih veselih dogodovtina. Delimino i
kao ishod toga, nije se preterano posveivao uenju.
itao je klasike, i morao je da pohaa obavezna predavanja i
vebe, ali prva dva semestra koja je Tolkin proveo na Egzeteru
koled nije imao profesora zaduenog za stalni nadzor studenata, a kada je to mesto popunjeno (dunost je preuzeo
E. A. Barber, dobar poznavalac materije, ali suvoparan predava), Tolkin se ve bio olenjio. Grki i latinski pisci ve su mu bili
dodijali i mnogo mu je uzbudljivija bila germanska knjievnost.
Predavanja o Ciceronu i Demostenu nisu ga zanimala i rado bi
s njih umakao u svoju sobu, gde je nastavljao da radi na svojim
izmiljenim jezicima. Postojalo je ipak jedno studijsko polje
koje ga je interesovalo. Za izborni predmet uzeo je komparativnu filologiju, a to je znailo da je pohaao asove i predavanja
zaista izuzetnog Dozefa Rajta.
Rajt je bio iz Jorkira, kroz ivot se probijao sasvim sam i polazei od najskromnijih osnova uspeo da postane univerzitetski
profesor komparativne filologije. Od svoje este godine radio je
12 Engl. Martyrs Memorial, spomenik oksfordskim muenicima, trojici anglikanskih biskupa i nadbiskupu Kanterberija, koji su 1555, pod kraljicom Meri Tjudor, optueni za jeres i spaljeni na lomai.
(Prim. prev.)

O KS FORD

77

u predionici vune i to mu u poetku nije ostavljalo mogunosti

da naui da ita i pie, ali do petnaeste godine zavist prema drugovima s posla koji su umeli da proitaju novine naterala ga je
da sam naui slova. Za to mu nije bilo potrebno mnogo vremena
i od toga mu je elja za uenjem samo jo narasla, pa se upisao u
veernju kolu, gde je uio francuski i nemaki. Latinski i matematiku uio je sam, sedei nad knjigama do dva ujutru i ustajui
u pet da poe na posao. S osamnaest godina smatrao je da mu je
dunost da svoje znanje prenese i drugima, pa je poeo da dri
veernju kolu u svojoj sobi u kuerku u kome je iveo s majkom udovicom, naplaujui svojim drugovima s posla nedeljnu
kolarinu od dva penija. Kad je napunio dvadeset jednu, odluio
je da od uteevine plati sebi jedan semestar na univerzitetu u
Nemakoj, te je brodom otiao u Antverpen, odakle je otpeaio
stanicu po stanicu do Hajdelberga, gde je otkrio da ga zanima
filologija. Tako je bivi predioniki radnik poeo da ui sanskrt,
gotski, starobugarski, litvanski, ruski, staronordijski, starosaksonski, visoki staronemaki i srednjonemaki, i staroengleski,
i na kraju je doktorirao. Po povratku u Englesku pronaao je
nametenje na Oksfordu, kao vanredni profesor komparativne
filologije. Plata mu je bila dovoljna da iznajmi kuicu na Noramskom putu i zaposli domaicu. iveo je tedljivo kao pravi
Jorkirac: kupovao je pivo u burencetu, ali je smatrao da mu burence prebrzo ode pa je uredio s domaicom Sarom da burence
kupi ona, a da joj on plaa za svaku kriglu koju popije. Nastavljao je da radi bez prestanka, poeo je da pie niz jezikih bukvara, meu kojima je bio i onaj za gotski jezik, svojevremeno
pravo otkrie za Tolkina. I to je najvanije od svega, zapoeo
je Renik engleskih dijalekata, objavljen konano u est velikih
tomova. Sam nikada nije izgubio jorkirski naglasak i teno je
govorio dijalekat svog rodnog sela. Nou je ostajao do sitnih
sati za svojim poslom. Kua u kojoj je iveo bila je podeljena

78

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

na dva stana i u toj drugoj polovini stanovao je doktor Nojbauer, docent za rabinsku knjievnost. Nojbauer je imao slab
vid i nije mogao da radi pri vetakom osvetljenju. Kad bi Do
Rajt pred zoru poao na spavanje, kucnuo bi u zid da probudi
suseda i doviknuo: Dobro vam jutro!, a Nojbauer je odvikivao: Laku no!
Rajt se oenio svojom bivom studentkinjom, koja mu je rodila dvoje dece, ali je oboje umrlo u ranom detinjstvu. Rajtovi su to stoiki podneli i nastavili veselo da ive u ogromnoj
kui sagraenoj prema Dozefovoj zamisli na Banberi roudu.
Ronald Tolkin doao je kao student kod Rajta 1912. i zauvek
je upamtio ogromni trpezarijski sto Doa Rajta, za ijim sam
krajem sedeo sam, uei elemente grke filologije uz svetlucanje okana u sve dubljem sumraku. Isto tako nikada nije zaboravio preobilne jorkirske ajanke koje su Rajtovi prireivali
nedeljom popodne i na kojima je Do sekao gargantuanske komade kolaa sa ljivama, dok je aberdinski terijer Dek izvodio
naueni trik i cmoktavo oblizivao njuku kad bi njegov gospodar izgovorio gotsku re za smokvu: smakka-bagms.
Kao profesor, Rajt je Tolkinu preneo svoje ogromno oduevljenje filologijom, tim predmetom koji ga je uzdigao iz krajnjeg
siromatva i nezapaenosti. Rajt je uvek bio zahtevan nastavnik, a Tolkinu je upravo to i bilo potrebno. Zbog svog irokog
poznavanja lingvistike poeo je da se osea pomalo nadmono
nad svojim kolegama klasiarima, ali sad je pronaao nekoga
ko je mogao da mu kae kako ga jo eka dugaak put, a istovremeno ga je podsticao na samoinicijativnost. Poto je uo za
njegovo poetno interesovanje za velki, Rajt ga je posavetovao
da ga razvija - mada je taj savet dao na karakteristian jorkirski nain: Navali na keltski, mome, u tome ima para.
Tolkin je posluao savet iako ne ba tako kako je Rajt zamislio.
Uspeo je da pronae udbenike o srednjovekovnom velkom i

OK S F O R D

79

poeo je da ita na jeziku koji ga je fascinirao jo odonda kad

je video prvih nekoliko rei na kamionima za ugalj. Velki ga
nije razoarao - lepotom je ispunio sva njegova oekivanja. Lepota: to mu se dopadalo u velkom, zvuk i izgled njegovih rei,
gotovo bez obzira na znaenje. Jednom je rekao: Veina govornika engleskog priznae lepotu rei cellar door (podrumska
vrata), posebno ako se one odvoje od svog znaenja i naina
na koji se piu. Mnogo su lepe od, recimo, sky (nebo), a jo
kudikamo lepe od beautiful (lepo). Pa, dakle, na velkom su
za mene cellar door veoma esta. Tolkin je bio toliko zanesen
velkim da je pravo udo to kao student nije otputovao u Vels,
ali na neki nain to je karakteristino za ceo njegov ivot. Iako
je prouavao staru knjievnost mnogih zemalja, u malo je koju
od njih putovao, esto onemoguen okolnostima, ali delimino
moda i zato to ga to nije dovoljno privlailo. Stranica nekog
srednjovekovnog teksta moe zaista da ostavi snanije dejstvo
nego savremena stvarnost u zemlji koja ju je iznedrila.
U studentskim danima Tolkin je poradio i na crtanju i slikanju, za ta je bio zainteresovan u detinjstvu, i razvio je u tome izvesnu vetinu, prvenstveno u skiciranju pejzaa. Mnogo panje
posveivao je krasnopisu i postao je umean u mnogim kaligrafskim stilovima. U tom polju njegovog interesovanja udruilo se
oduevljenje reima s okom umetnika, ali je to takoe bio odraz
Tolkinove mnogostrane linosti, o emu je jedan njegov poznanik iz tog vremena primetio, tek neznatno preterujui: Obraao
se drugaijim rukopisom svakom od svojih prijatelja.
Prvi univerzitetski raspust, za Boi 1911. godine, proveo
je obilazei mesta na koja je ranije esto odlazio. K, BD je
preiveo njegov odlazak iz Kralja Edvarda i sada se pripremao
za najvei dogaaj u svojoj kratkoj istoriji, izvoenje komedije Suparnici Riarda eridana. Zamisao je potekla od Roberta

80

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Gilsona, zaljubljenika u osamnaesto stolee, a kako mu je otac

bio direktor kole, nije bilo smetnji da se dobije doputenje
iako u Kralju Edvardu nikada pre toga nije izvedena nijedna
drama nekog engleskog pisca. Gilson i Kristofer Vajzmen,
obojica jo uenici u Kralju Edvardu, razdelili su uloge svojim
drugovima. Izabran je naravno i Smit, koga jo nisu smatrali
pravim lanom KBD-a, ali su ga voleli. Ko e, meutim, igrati glavnu kominu rolu Gospoice Malaprop? A ko bi ako ne
njihov najroeniji Ronald Tolkin! Tako je Tolkin posle svog
prvog semestra na Oksfordu doputovao u Birmingem i pridruio se poslednjim probama.
Trebalo je da se izvede samo jedna predstava. Dogodilo se da
je glavna proba zavrena znatno pre nego to e se zastava podii za prvi in i KBD je odluio da u meuvremenu skokne
do Barouove radnje, od kpje je poticalo B u njihovom imenu,
ogrnuvi samo kapute preko kostima za komad. ,,Vagon je bio
slobodan kad su stigli, pa su poskidali kapute. Do kraja ivota
e se seati zapanjenosti kelnerice i pomonica iz radnje.
Usledila je predstava, o kojoj je kolski asopis izvestio: ,,Gospoica Malaprop u izvoenju Ronalda Tolkina bila je pravo
ostvarenje, izvanredno u svakom pogledu, ne izostavljajui ni
minku; Robert Gilson kao Kapetan Apsolut bio je najneodoljiviji junak, iznevi breme vrlo teke uloge sa zadivljujuim duhom i
umeem; a Kristofer Vajzmen vrsno se iskazao kao kolerini stari Ser Entoni. to se manjih uloga tie, Dofri Smit je nezahvalnu
i teku ulogu Foklanda tumaio na nain dostojan svake hvale.
Tom prilikom je zapeaeno Tolkinovo prijateljstvo sa Smitom,
koje e se pokazati kao plodotvorno koliko i dugotrajno, a Smit
je od tada smatran punopravnim lanom KBD-a.
Na letnjem raspustu 1912. Tolkin je otiao na dvonedeljno
logorovanje s konjikim pukom milicije Kralj Edvard, kome je
odnedavno pristupio. Uivao je u galopiranju preko kentskih

OK S F O R D

81

ravnica - logorite se nalazilo u blizini Folkstona - ali vreme je

bilo vlano i vetrovito i nou se esto dogaalo da vetar poobara atore.To iskustvo ivota na konju i pod atorom bilo mu
je sasvim dovoljno, te je posle nekoliko meseci istupio iz puka.
Kad je logorovanje okonano, otiao je na peaenje po Berkiru, gde je crtao sela i sputao se niz brdovite panjake. I tako se,
nekako prebrzo, okonala njegova prva studentska godina.
Za to vreme je malo ta radio i stekao je navike lenjivca. U
Birmingemu je nekoliko puta nedeljno odlazio na misu, ali bez
oca Fransisa dapazi na njega ustanovio je da je veoma lako ostati
ujutru u krevetu, pogotovo ako je dokasno sedeo u razgovoru s
prijateljima, puei lulu ispred vatre. Tuno je pribeleio da su
mu prvi semestri na Oksfordu protekli uz praktino nimalo ili
tek sasvim malo posveivanja verskim dunostima. Pokuao je
da se popravi, vodio je dnevnik za Edit u koji je zapisivao sve
svoje prestupe i propuste, ali iako je ona bila njegov svetli ideal - zar se nisu jedno drugom zarekli na ljubav i zar ih to nije
obealo jedno drugome? - i dalje mu je bilo zabranjeno i da joj
pie i da je via sve dok ne bude napunio dvadeset jednu godinu, a do tada je ostalo jo podosta meseci. U meuvremenu je
olako traio semestre na skupe veere, pozne none razgovore
i sate provedene nad velkim ili svojim izmiljenim jezicima.
Otprilike u to vreme otkrio je finski. Jo od onog vremena kad
je proitao Kalevalu u engleskom prevodu on se nadao da e
moi da stekne izvesno znanje o tom jeziku i sada je u biblioteci
Egzetera pronaao gramatiku finskog, uz iju je potporu prionuo
da savlada originalni jezik speva. Kasnije e o tome rei: Kao
da sam otkrio vinski podrum pun boca sa zapanjujuim vinom
kakvo nisam okusio nikad pre. Bilo je potpuno opojno.
Finski nikada nije nauio vie nego to mu je bilo dovoljno
da proe kroz deo originalne Kalevale, ali je to ostavilo temeljan i upeatljiv uticaj na njegov izmiljeni jezik. Odustao je od

82

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

neogotskog i poeo da stvara jezik snano obeleen finskim. To

je jezik koji e se napokon pojaviti u njegovim priama kao kvenijski ili visokovilovnjaki. Do tada e protei jo mnogo godina; pa ipak je seme onoga to tek ima da doe ve klijalo u
njegovom umu. Na sekciji je proitao rad o Kalevali, u kome
je naeo i pitanje znaaja mitologije kakva se nalazi u finskom
spevu. Ove mitoloke balade pune su iskonskog ipraja koje je
cela evropska knjievnost vekovima sasecala i krila postiui
kod raznih naroda potpunost u razliito vreme i razliitog stepena. I jo je dodao: Voleo bih da nam je vie ostalo od njih
- neto od iste vrste to pripada engleskom. Uzbudljivo zapaanje; moda je ve pomiljao da sam smisli Engleskoj takvu
mitologiju.
Boi 1912. godine proveo je u Barnt Grinu kod Inkldonovih,
koji su kao i obino prireivali boine predstave, a ovog puta
im je sam Ronald napisao predstavu koju e izvesti. Naslov joj je
glasio Krvoslednik, kuvar i sifraetkinja. Kasnije e Ronald izjavljivati da prezire dramu, ali tom prilikom je bio ne samo autor
jedne drame nego i tuma glavne uloge u njoj, profesora Dozefa
Kiltera, MA, BA, ABC ,13 alijas svetski uvenog detektiva Sekstona K. Blejk-Holmsa, zvanog Krvoslednik, koji traga za bogatom
naslednicom po imenu Gvendolin Gudajld. Ona se u meuvremenu zaljubila u siromanog studenta s kojim se upoznala dok
su iveli u istoj kui sa sobama za izdavanje i sada ne sme da
dozvoli da je otac pronae pre nego to kroz dva dana napuni
dvadeset jednu godinu, kada e moi da se uda po svojoj volji.
Ova mala porodina besmislica sadrala je vie nego to su to
Inkldonovi uvideli. Ne samo to je Ronald trebalo da napuni dvadeset jednu godinu nekoliko dana posle predstave nego je i nameravao da se ponovo vee s Edit Brat, na koju je ekao pune tri
13 Engl. skraenice M. A. i B. A. oznaavaju akademske stepene (magistra nauka i diplomiranog studenta), dok je ABC samo poigravanje, oigledno u tonu Tolkinove poluozbiljne drame. (Prim. prev.)

OK S F OR D

83

godine, i za koju je bio uveren da je ekala i ona njega. im je sat

otkucao pono koja je oznaila poetak 3. januara 1913. i njegovo punoletstvo, Ronald je sedei u krevetu napisao Edit pismo u
kome obnavlja svoju izjavu ljubavi i pita: Koliko e jo protei pre
nego to budemo mogli da se ujedinimo pred svetom i Bogom?
Kad mu je Edit odgovorila, u njenom je pismu stajalo da se
verila s Dordom Fildom, bratom svoje kolske drugarice Moli.

ESTO POGLAVLJE
PONOVO ZAJEDNO

Mogao je da odlui da je zaboravi. Njegovi prijatelji nisu ni

znali da ona postoji, a tetkama, teama i ostaloj rodbini nikad
nije ni rekao za nju. Znao je jedino otac Fransis, koji, mada nije
vie bio njegov zakonski staratelj, uopte nije eleo da Ronald
ponovo pone vezu s Edit. Ronald je, dakle, mogao da pocepa
Editino pismo i pusti je da se uda za Dorda Filda.
Pa ipak, oseao je da izjave i obeanja dati na Vojvotkinjinom
putu ne mogu olako da se prekre. Edit je u protekle tri godine bila njegov ideal, njegovo nadahnue i njegova nada u budunost. Gajio je i negovao ljubav prema njoj i ona je u potaji rasla, iako je morala da se hrani samo uspomenama na jo nezrelu
ljubav i s nekoliko njenih fotografija snimljenih dok je jo bila
mala. Smatrao je da sada moe da uradi samo jedno: da ode u
eltenam i preklinje je da ostavi Dorda Filda i uda se za njega.
Istinu govorei, znao je da e ona pristati. Toliko mu je nagovestila u pismu, objanjavajui da se s Dordom verila samo
zato to je bio dobar prema njoj, a ona je oseala da ve postaje
stara cura, i nije poznavala nijednog drugog mladia, i sasvim
je bila izgubila veru da e Ronald posle tri godine eleti da je
ponovo vidi. Poela sam da sumnjam u tebe, Ronalde, napisala mu je, ,,i da mislim da ti uskoro nee biti stalo do mene.
Sada, meutim, poto joj je pisao da bi obnovio zavet ljubavi,
stavljala mu je na znanje da se sve promenilo.
U sredu 8. januara 1913. Ronald je vozom otputovao u eltenam, gde ga je Edit saekala na peronu. Odetali su van grada i razgovarali sedei ispod eleznikog vijadukta. Na kraju

PONOVO ZAJ EDN O

85

je Edit saoptila da e ostaviti Dorda Filda i udati se za Ronalda Tolkina.

Napisala je Dordu pismo i vratila mu prsten. Siroti mladi je u poetku bio strano uzrujan, a njegova porodica ljuta
i uvreena, ali na kraju je itava stvar prestala da se pominje i
svi su opet bili prijatelji. Edit i Ronald nisu zvanino objavili
zaruke, pribojavajui se pomalo reakcija rodbine, a i u elji da
saekaju dok Ronaldovi izgledi za budunost ne postanu malo
izvesniji. Ronald se svejedno vratio na poetak novog semestra
u Oksfordu kiptei od sree.
im je tamo stigao, pisao je ocu Fransisu da Edit i on
nameravaju da se venaju. Bio je vrlo uznemiren, ali otac
Fransis mu je odgovorio smireno, pomiren sa situacijom, bez
obzira na to to nije bio nimalo oduevljen. Ronald je utoliko
imao sree, jer mada mu otac Fransis nije vie bio zakonski staratelj, i dalje mu je pruao veoma potrebnu finansijsku podrku; stoga je za njega bilo ivotno vano da otac Fransis prihvati
njegove zaruke.
Poto je sad obnovio ljubavnu priu s Edit, morao je u potpunosti da se posveti prvom od dva ispitna roka posle kojih e
stei diplomu iz klasinih jezika.14 Pokuao je da u est nedelja
zgura sav posao koji je trebalo da uradi za protekla etiri semestra, ali teko je bilo odrei se navike da dokasno razgovara
s prijateljima i ustajati rano ujutru - iako je, kao i mnogi pre
njega, za problem s ranim ustajanjem krivio vlanu oksfordsku klimu umesto svoje none obiaje. Kad su krajem februara
poeli ispiti, on i dalje nije bio dovoljno pripremljen za mnoge
testove. U celini mu je ipak laknulo kad je saznao da je uspeo
da dobije makar drugu klasu.
Znao je, meutim, da mora da bude bolji. Prvu klasu na ispitima
14 Kao i veina ispita na Oksfordu, i ispiti u prvom ispitnom roku na klasinim jezicima sastoje se od
pisanih testova koji pokrivaju razne aspekte predmeta koje je ispitanik pohaao. Rezultati se prema oceni
svrstavaju (u silaznom poretku) od prve do etvrte klase.

86

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

nije lako postii, ali je to svejedno u okvirima mogunosti sposobnog studenta koji se potrudi da se pripremi. Upravo to se
i oekivalo od nekoga ko namerava da se posveti akademskoj
karijeri, a Tolkin ve jeste imao na umu takvu karijeru. Iz svog
izbornog predmeta - komparativne filologije, dobio je ocenu
ista alfa- praktino je uradio test bez greke. Delimino je
to bilo zahvaljujui izvanrednim predavanjima Dozefa Rajta,
ali je takoe pokazivalo da je Tolkin najnadareniji za to polje;
na Egzeteru je to i pribeleeno. Koled je bio razoaran to jedan od njegovih stipendista nije po ocenama svrstan u najbolju
klasu, ali vrhunski rezultati iz filologije sugerisali su da bi filologiji trebalo i da se posveti. Doktor Farnel, rektor Egzetera,
znao je da Tolkina zanimaju staro i srednjoengleski, kao i drugi germanski jezici, pa je smatrao da bi moda bilo mudro da
sa studijske grupe klasinih jezika pree na grupu za engleski.
Tolkin je to prihvatio i poetkom drugog semestra 1913. preao
s klasinih jezika na engleski.
Fakultet za engleski jezik i knjievnost bio je po oksfordskim
merilima jo veoma mlad i pocepan napola. Na jednoj strani
bili su filolozi i medievalisti koji su smatrali da posle osera
nema knjievnosti dovoljno izazovne da bi pruala osnov za
izuavanja univerzitetskog nivoa, na drugoj pobornici ,,moderne knjievnosti, pod ime su podrazumevali knjievnost
izmeu osera i devetnaestog veka, koji su smatrali da je izuavanje filologije i staro i srednjoengleskog jezika sitno trgovanje reima i ista pedanterija. Na neki nain bila je greka
pokuati da se obe te struje miljenja stesne u jedan fakultet.
Posledica toga bilo je da su studenti koji su odabrali da se
specijalizuju za jezik, to e rei za filologiju i istoriju jezika,
svejedno bili primorani da itaju mnogo moderne knjievnosti, dok su oni koji su se opredelili za knjievnost bili takoe
obavezni da se bave tekstovima iz itanke za anglosaksonski

PONOVO ZAJ EDN O

87

Henrija Svita i da se do izvesne mere upoznaju s filologijom.

Oba studijska programa bila su kompromis, nijedna strana
nije bila u potpunosti zadovoljna.
Nije bilo nikakve sumnje u to kojoj e strani pripasti Tolkin.
Njegovo polje specijalizacije bie lingvistika, a njegov mentor Kenet Sizam, mladi Novozelananin koji je bio asistent
A. S. Nejpijeru, profesoru engleskog jezika i knjievnosti. Posle
sastanka sa Sizamom i upoznavanja sa studijskim programom,
Tolkina je uhvatila panika, jer ne vidim kako e mi to zadati
ozbiljnog rada za dve godine i jo jedan semestar". Njemu se sve
to inilo previe lako i poznato; mnogi tekstovi sa spiska lektire
ve su mu bili bliski, do izvesne mere je vladao ak i staronordijskim, koji e mu biti izborni predmet, pod mentorstvom
strunjaka za islandski Vilijema Krejgija. Povrh svega, Sizam se
u poetku nije pokazao kao naroito podsticajan mentor. Bio je
tih ovek, svega etiri godine stariji od Tolkina, i svakako nije
imao onaj autoritativni nastup kao Dozef Rajt, ali je u naunom radu bio precizan i marljiv i Tolkin je uskoro razvio prema njemu potovanje i naklonost. to se radinosti tie, Tolkin
je sada za radnim stolom provodio vie vremena nego dok je
bio na grupi za klasine jezike. Nije bilo ba tako lako kao to
je oekivao jer su standardi Oksfordskog fakulteta za engleski
jezik bili vrlo visoki, ali uskoro je sasvim pouzdano vladao gradivom i pisao duge komplikovane eseje naslovljene Problem i
ralanjivanje fonetske promene, Produavanje samoglasnika
u razdoblju staro i srednjoengleskog jezika i Anglonormanski elementi u engleskom jeziku. Posebno je bio zainteresovan
za proirenje svog znanja o zapadnomidlendskom dijalektu u
razdoblju srednjoengleskog jezika, zato to su njegovi preci i
njegovo detinjstvo bili povezani sa Zapadnim Midlendom. Takoe je iitavao staroengleske tekstove s kojima se do tada nije
bio susreo.

88

D. R. R. T O L K I N: B I OGRAF I J A

Meu njima su bile Kinevulfove poeme s religioznim sadrajem. Dva stiha su veoma snano pogodila Tolkina:
Eala Earendel engla beorhtast
ofer middangeard monnum sended.
Grad Earendil nablistaviji od anela/nad srednjim svetom
posla na ljude. U reniku anglosaksonskog jezika uz earendel
je navedena definicija blistava svetlost, zraka, ali ovde je oigledno re o nekom posebnom znaenju. Sam Tolkin je pojam
protumaio kao atribut Jovana Krstitelja mada je takoe verovao da je Earendel prvobitno bilo ime zvezde koja najavljuje
jutro, Danice, to e rei Venere, i neobino ga je dirnulo to
se ona pojavljuje u Kinevulfovim stihovima. Osetio sam udno uzbuenje, pisao je mnogo kasnije, ,,kao da se neto poluprobueno pokrenulo u meni. Bilo je iza tih rei neeg vrlo
udaljenog, vrlo stranog i prelepog, da sam samo mogao to da
uhvatim, neeg to je daleko prevazilazilo stari engleski jezik.
Staronordijski, ili staroislandski, njegov izborni predmet,
uzbuivao mu je matu jo i vie. Taj jezik su na Island doneli Norveani kada su u devetom veku beali iz svoje rodne
zemlje. Tolkin je ve raspolagao izvesnim skromnim znanjem
staronordijskog, a sad se posvetio temeljnom izuavanju knjievnosti na tom jeziku. itao je sage i Mlae ede, a bavio se
i poezijom Starijih eda; i tako je naiao na riznicu prastarih
islandskih mitova i legendi.
Pod imenom Starije ede sakupljene su pesme, iji je tekst ponegde i nepotpun ili iskvaren, na osnovu rukopisa iz trinaestog
veka, ali su one same starije od toga i neke moda potiu iz
vremena jo pre naseljavanja Islanda. Neke su herojske i opisuju svet ljudi, a neke mitoloke i bave se delima bogova. Meu
mitolokim slojevima Starijih eda najupeatljiviji je onaj koji
sadri Veluspa ili Predskazanje Proroice, gde se kazuje povest
kosmosa od njegovog postanka i predskazuje njegova propast.

PONOVO ZAJ EDN O

89

Najznaajnija starogermanska mitoloka poema Veluspa potie

sa samog kraja nordijskog paganstva, kada je hrianstvo preuzimalo mesto starih bogova, pa ipak u svojim predstavama
paganske vasione prenosi utisak o ivim mitovima, oseanje
tajanstvenosti i strahopotovanja. Tolkinovu matu privlaila
je dubokom snagom.
Posle obnavljanja njihove ljubavi Edit i Ronald su se mesecima brinuli zbog njene vere. Ako je trebalo da za svoj brak dobiju blagoslov njegove crkve, ona bi morala da pree u katolianstvo. Teorijski, ona bi to rado uradila - verovala je, zapravo, da
je njena porodica nekad davno pripadala katolikoj veri - ali to
nije bilo tako jednostavno. Edit je pripadala anglikanskoj crkvi,
i pripadala joj je, pritom, vrlo aktivno. Dok su Ronald i ona bili
razdvojeni, ivot joj se velikim delom okretao oko parohijske
crkve u eltenamu i njen doprinos crkvenim poslovima bio je
vrlo koristan. Shodno tome, stekla je i odreeni status u parohiji; a to je bila otmena parohija, tipina za otmeni gradi. Ronald je sad eleo da ona sve to odbaci i pree u crkvu u kojoj je
niko nije poznavao; s tog stanovita posmatrani, ti izgledi je ve
nimalo nisu radovali. Takoe se plaila da e se ika Desop,
u ijoj je kui ivela, veoma naljutiti na nju, budui da je kao
i mnogi drugi njegovih godina i iz njegove klase bio otro antikatoliki nastrojen. Da li bi joj dozvolio da do udaje ivi pod
njegovim krovom ako bi ,,preverila? Situacija je bila neprijatna
i Edit je predloila Ronaldu da pitanje vere'odloe dok ne budu
zvanino objavili veridbu ili dok se ne priblii vreme venanja.
Ronald, meutim, nije hteo ni da uje, eleo je da ona odmah
neto preduzme. Lino je prezirao anglikansku crkvu i govorio je da je to patetina i mutna zbrka poluupamenih tradicija i iznakaenih verovanja. A ako Edit i bude odbacivana
zbog odluke da pree u katolianstvo, pa ta onda, upravo to se
dogaalo njegovoj voljenoj majci, a ona je to izdrala. arko

90

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

verujem, pisao je on Edit, ,,da nikakva malodunost ni ovozemaljski strahovi ne smeju da nas odvrate od nepokolebljivog
stremljenja prosvetljenju. (Sam je ponovo redovno odlazio na
mise i reio je, moda, da zaboravi na propuste od prethodne
godine.) Pitanje Editinog prelaska u katolianstvo oigledno je
za njega bilo puno emotivnog naboja; a mogue je da je delimino to bila i proba njene ljubavi mada on to ne bi priznao,
posle neverstva i veridbe s Dordom Fildom.
Edit je uradila kao to je on eleo. Kada je saoptila Desopovima da namerava da postane katolikinja, ika Desop je
reagovao ba kao to se pribojavala i naredio joj da se iseli iz
njegove kue im nae drugo mesto gde e stanovati. Naavi
se u kripcu, Edit je reila da svije dom sa svojom sredovenom
roakom Deni Grouv, sitnom odlunom enicom krivih lea,
te su poele zajedno da trae sobe za iznajmljivanje. Izgleda da
je bilo i nekih predloga da Edit doe u Oksford i bude blizu
Ronalda, ali ini se da ona to nije elela. Moda mu je zamerila
zbog pritiska kojim ju je primorao da se pokatolii, a izvesno je
da je elela da sauva nezavisan ivot dok se ne bude udala za
njega. Deni i ona opredelile su se za ivot u Vorviku, koji nije
bio daleko od njihovog rodnog Birmingema, ali je bio mnogo
lepi od njega. Uspele su da pronau sobe u kojima e se privremeno smestiti i tamo im se u junu 1913. pridruio Ronald.
Njemu je Vorvik, s drveem, bregom i zamkom, bio veoma lep.
Vladale su vruine i Ronald je odlazio s Edit na vonje amcem
niz Ejvon. Zajedno su otili da prime blagoslov u katolikoj crkvi i vratili se otuda, pisao je Tolkin, sreni i spokojni jer to je
bilo prvi put da moemo mirno ui jedno uz drugo u crkvu.
Takoe su traili kuu za Edit i Deni, a kad su pronali odgovarajuu, trebalo je jo mnogo ta urediti. Ronaldu su ti sati
provedeni u domaim brigama prilino ili na ivce. Edit i on
nisu uvek bili sreni zajedno. Nisu se vie poznavali tako dobro

PONOVO ZAJ E DN O

91

jer su proveli tri godine u potpuno razliitom okruenju: on u

potpuno mukom, razmetljivom i akademskom, ona u meovitom, otmenom i kuevnom. Odrasli su, ali su odrasli svako zasebno. Od sada e morati da prave ustupke ako hoe da postignu
istinsko meusobno razumevanje. Ronald e morati da bude
trpeljiv prema Editinom potpunom predavanju svakodnevnim
ivotnim sitnicama, koje su njemu izgledale trivijalne. Edit e
morati da se potrudi da razume njegovu potpunu zaokupljenost knjigama i jezicima, koliko god da joj se inila sebina. Ni
jedno ni drugo nisu sasvim uspeli u tome. Njihova pisma puna
su ljubavi, ali takoe odaju koliko su povremeno ljutili jedno
drugo. Ronald joj je tepao ,,malena i s toplinom govorio o
njenoj ,,kuici, ali Editina linost bila je sve samo ne ,,malenai
esto bi se njih dvoje uzajamno izazvali da planu. Uzrok nevolja
delimino je leao u ulozi sentimentalnog ljubavnika koju je
Ronald nametnuo sam sebi, potpuno drugaijoj od onog lica
koje je pokazivao svojim drugovima. S Edit su ga spajali istinska meusobna ljubav i razumevanje, ali on je to esto umotavao u ljubavne kliee; da joj je pokazivao malo vie svog knjikog lica i uveo je donekle u svoje muko drutvo, njoj moda
ne bi toliko smetalo to se ti elementi njegovog ivota nadnose
tako ogromni nad njihovim brakom; ali on je te dve strane svog
ivota odluno drao razdvojene.
Posle boravka u Vorviku Ronald je otputovao u Pariz s dva
mala Meksikanca kojima je trebalo da bude pratilac i uitelj. U
Parizu su se nali s jo jednim deakom i dvema tetkama koje
gotovo uopte nisu govorile engleski. Ronald se stideo to od
panskog jedva da zna neto najosnovnije, a i znanje francuskog ga je izdalo kad je zaista zatrebalo da se slui njime. Pariz
je zavoleo i uivao je da ga sam istrauje, ali mu se nisu dopadali Francuzi koje je viao na ulici i pisao je Edit o njihovoj
vulgarnosti, blebetanju, pljuvanju i neuljudnosti. Antipatije

92

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

prema Francuzima i Francuskoj zapravo je razvio davno pre

ovog putovanja, a ono to je sada video ni najmanje ga nije izleilo od galofobije. Posle onoga to se potom dogodilo zaista je
imao i izvesnog opravdanja da mrzi Francusku. Tetke i deaci
odluili su da odu u Bretanju i Ronalda je ta odluka obradovala, poto su pravi Bretonci keltskog porekla i govore jezik po
mnogo emu slian velkom, ali ispostavilo se na kraju da je
njihovo odredite Dinar, morsko odmaralite kao i sva ostala. ,,Bretanja!, pisao je Ronald verenici. ,,A nita od nje nisam
video osim turista, prljavih papira i kabina za presvlaenje na
tokovima. ekalo ga je jo i gore od toga. Nekoliko dana po
dolasku u Dinar Ronald je iao ulicom s jednim deakom i starijom od dve tetke, kad se neki automobil popeo na plonik i
pregazio tetku nanevi joj ozbiljne unutranje povrede. Ronald
je pomogao da je prenesu u hotel, gde je umrla nekoliko sati
kasnije. Letovanje se okonalo potresenim organizovanjem povratka pokojniinog tela brodom u Meksiko. Ronald je vratio
deake u Englesku i potom se zarekao pred Edit: Nikad vie,
osim ako me ne bude nateralo najgore siromatvo, neu prihvatiti ovakav posao.
U jesen 1913. njegovprijatelj Dofri Smit doao je u Oksford,
poto je zavrio kolu kralja Edvarda, da bi studirao engleski
jezik na koledu Korpus Kristi, za koji je dobio stipendiju. Sada
je KBD bio zastupljen podjednako na Oksfordu i Kembridu,
poto su Gilson i Vajzmen ve bili na ovom drugom univerzitetu. etvorica prijatelja povremeno bi se sastali, ali im Tolkin
nikada nije pomenuo ni da Edit Brat postoji. Primicalo se vreme njenog prelaska u katolianstvo i njih dvoje su reili da se i
zvanino vere, to je znailo da e on konano morati da kae
svojim prijateljima. Pisao je Gilsonu i Vajzmenu, ne znajui
ba tano ta da im kae, i ak im ne rekavi vereniino ime;
oigledno je smatrao da sve to nema nikakve veze s njihovim

PONOVO ZAJ E DN O

93

mukim prijateljstvom u KBD-u. Prijatelji su mu estitali

mada je Gilson prilino pronicljivo primetio: Nimalo se ne
plaim da e od tako jednog nepokolebljivog KBD-iste ikad
postati ita drugo.
Edit je katolikoj veronauci pouavao otac Marfi, koji je posao obavio savesno i nita vie. Ronald e kasnije uveliko kriviti
tu slabu pouku koju je Edit primila u to vreme, ali ni on sam joj
nimalo nije pomogao. Ustanovio je da mu je teko da joj prenese dubinu i strastvenost sopstvene vere, tako vrsto prepletene
sa uspomenom na pokojnu majku.
Osmog januara 1914. godine Edit je primljena u okrilje Katolike crkve. Ronald i ona su namerno odabrali taj datum jer
to je bila godinjica obnavljanja njihove ljubavi. Ubrzo potom
otac Marfi je zvanino obavio u crkvi njihove zaruke. Edit je
otila na prvu ispovest i primila prvo priee, koje joj je priinilo ogromnu i divnu sreu; isprva ju je to stanje dralo i ona
je redovno odlazila na mise i esto se prieivala, ali katolika
crkva u Vorviku bila je neugledna u poreenju s eltenamom
(ak ju je i Ronald nazvao bednom) i Edit, mada je pomagala u
crkvenom drutvu za zaposlene devojke, nije tu meu pastvom
stekla mnogo prijatelja. Takoe je stekla odbojnost prema ispovestima. Tako joj nije teko padalo da kad god se zabrine zbog
svog zdravlja (to je bilo esto), odloi odlazak na misu. Ronalda je izvestila da joj ne godi da ustaje rano izjutra da bi stigla u
crkvu i gladuje dok se ne priesti. elim da idem, rekla mu je,
,,i volela bih da idem esto, ali to nije mogue, moje zdravlje ne
moe to da podnese.
Vodila je jednolian i pust ivot. Lepo je bilo iveti u svojoj
kui i u drutvu roake Deni, meutim svejedno su njih dve
esto ile jedna drugoj na ivce, a sem kad bi doao Ronald, nije
imala da razgovara ni s kim do s Deni i nita da radi osim da
posluje po kui. Imala je, dodue, svoj klavir i mogla je satima

94

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

da veba, ali sad je ve znala da nikada nee ostvariti karijeru

u muzici - brak i podizanje dece onemoguie je u tome - pa
tako ni za sviranje nije imala previe podsticaja. U katolikoj
crkvi nije bila potrebna da svira na orguljama. Nedostajao joj
je drutveni ivot koji je vodila u eltenamu, a novca je imala
tek da s vremena na vreme ode na neki koncert ili u pozorite.
Zbog toga su je nervirala Ronaldova pisma u kojima joj je opisivao veere s prijateljima, studentska ,,haranja po Oksfordu i
odlaske u bioskop.
Ronald je razvijao sve prefinjeniji stil. Kupio je nametaj i
japanske grafike za svoje sobe, naruio je dva po meri ivena
odela, za koja je ustanovio da mu vrlo dobro stoje. Osnovao je
novi klub, sa svojim prijateljem Kolinom Kalisom; nazvali su
ga ekers, a sastajali su se subotom uvee na veeri kod Kolina. Tolkina su izabrali za predsednika debatnog kluba, vrlo
uticajnog tela na Egzeteru, posle jedne borbe raznih struja koja
mu je omoguila da prvi put oseti ukus politike na koledu, i
taj ukus mu se dopao. Veslao je, igrao tenis, tu i tamo pomalo
uio, taman koliko mu je bilo dovoljno da u prolee 1914. osvoji Skitovu nagradu koju je dodeljivao njegov koled. Pet funti je
potroio na knjige o srednjovekovnom velkom i dela Vilijema
Morisa: Jasonov ivot i smrt, Morisov prevod Sage o Velsunzima
i njegov roman u stihu i prozi Kua Volfinga.
Moris je i sam bio student Egzetera i ta veza je moda zainteresovala Tolkina. Do tog trenutka on nije poznavao Morisova
matovita dela. Njegovo poznavanje savremene knjievnosti
uopte bilo je vrlo ogranieno, poto oksfordski studijski program iz engleskog jezika nije od njega kao lingviste zahtevao
nita vie od relativno povrnog upoznavanja s piscima posle
osera. Tolkin je u to vreme napravio nekoliko najosnovnijih
beleaka o Donsonu, Drajdenu i drami iz doba restauracije,
ali nema nikakvih naznaka da ga je ita od toga zainteresovalo

PONOVO ZAJ EDN O

95

na due staze. to se savremene proze tie, pisao je Edit: Vrlo

retko proitam neki roman, kao to zna. to se njega tie, engleska knjievnost okonala se s oserom, ili drugim reima
reeno, svu potrebnu radost i podsticaje pronalazio je u velikim
delima u stihu iz staroengleskog i srednjoengleskog razdoblja i
staroj islandskoj knjievnosti.
Upravo ga je iz tog razloga Kua Volfinga toliko zaokupila. Morisov pogled na knjievnost podudarao se s njegovim.
U svojoj knjizi Moris je nastojao da iznova stvori uzbuenje
koje je pronaao u staroengleskim i staroislandskim pripovestima. Radnja Kue Volfinga deava se u zemlji kojoj preti rimska
osvajaka sila, a u sreditu joj je pleme nastanjeno pored velike
reke, na istini usred ume zvane Mirkvud (Mrka uma). Ime
je preuzeto iz drevnih germanskih legendi i topografije. Po svemu sudei, mnogi elementi te prie ostavili su dubok utisak na
Tolkina. Njen stil je veoma samosvojan, bremenit arhaizmima
i pesnikim inverzijama da bi se doarala atmosfera drevnih
legendi. Tolkin je to naravno zapazio, a ini se i da je cenio
jo jedan aspekt: Morisovu sklonost da, bez obzira na bajkovitu
neodreenost vremena i mesta u koje je pria postavljena, veoma precizno opisuje detalje svojih izmatanih predela. Taj e
primer Tolkin kasnije slediti.
U leto te 1914. njegov smisao za posmatranje prirode dobio
je podsticaj u Kornvolu; poto je obiao Edit, on je semestralni raspust proveo na poluostrvu Lizard 15 s ocem Vinsentom
Ridom iz Birmingemskog oratorijuma. Kornvol ga je oduevio. Otac Vinsent i on svakodnevno su odlazili u duge etnje
i on je o tome pisao Edit: Preli smo preko goletnih litica do
zaliva Kajnans. Nema tih rei kojima bih ti to mogao opisati
u jednom obinom tunjavom pismu. Sunce pada na oveka,
15 Engl. re lizard znai guter, ali ime poluostrva najverovatnije potie od iskvarenog kornvolskog Lys
Ardh - visoki dvor. Igrom sluaja, najvei deo ostrva sainjen je od stenja zvanog serpentinit (serpent zmija). (Prim. prev.)

96

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

ogromni atlantski talasi razbijaju se i prte oko kolja i grebenja. More je u liticama isklesalo udne prolaze i oluke, koji
sviraju kao orgulje ili izbacuju mlazeve pene kao kitovi, i na
sve strane vidi crno i crveno stenje i belu penu na ljubiastoj i
prozirnoj morskozelenoj pozadini. Taj prizor mora i kornvolske obale nikada nije zaboravio i to je u njegovoj svesti postao
idealni pejza.
Jednog dana su otac Vinsent i on istraivali sela uvuena
neto malo u kopno od Rta Lizard. O tom izletu je zabeleio:
etnja ka kui posle aja poela je kroz rustini vorvikirski
pejza, koji se naglo spustio na obale reke Helford (tu izgleda
gotovo kao fjord), zatim smo se popeli devonirskim stazama do suprotne obale i zali u otvoreniji predeo, kroz koji
nam je put vijugao i krivudao i klackao, peo se pa se sputao,
sve dok ve nije doao suton i crveno sunce se spustilo. Onda
smo posle raznih avantura i promena smera dospeli do golog i vetrometnog Gunhili Daunsa i onda smo imali oko est
kilometara travnate ledine pod bolnim stopalima. Smrklo se
kad smo stigli u blizinu Ruan Majnora i opet smo zapadali u
jarke i neravne putanje. Svetlost je bila sablasna. Tu i tamo bismo zabasali u neki pojas drvea, od sova i slepih mieva jeila se koa, srce bi nam stalo zbog nekog astmatinog konja
iza ivice ili svinjeta koje pati od nesanice, a ponekad bismo
samo neoekivano zagazili u potok. Prepeaili smo konano
oko dvadeset dva kilometra, a poslednja tri obasjavala nam
je svetlost sa svetionika na Lizardu i um mora primicao se
sve blie.
Na kraju tog dugog raspusta otputovao je u Notingemir da
provede nekoliko dana na farmi koju je njegova tetka Dejn
vodila s Bruks-Smitsovima i njegovim bratom Hilarijem. Na
farmi je napisao pesmu. U zaglavlju joj je bio onaj stih iz Kinevulfovog Hrista koji ga je toliko opinio: Eala Earendel engla

PONOVO ZAJ EDN O

97

beorhtast! Pesmu je naslovio Putovanje Earendila Veernje

Zvezde i poinjala je ovako:
Earendil se vinu s okeana u visinu,
S ruba srednjeg sveta uvitog u tminu,
S dveri nonih kao zrak svetla moni
Preskoi granicu sumraka i njegova barka
Kao srebrna iskra sa ala to blede zlatnih
Niz suncem obasjan dah uzlete tako laka
Gde smrt sustie dan ko vatrena oluja
Iz Zapadnih zemalja on othuja.
Naredni stihovi opisuju putovanje zvezdanog broda uz nebeski svod, koje traje dok jutarnje svetlo ne skrije i poslednji
njegov trag.
Zametak ove zamisli o zvezdanom mornaru iji se brod vinuo u nebo nalazio se u Earendilu iz Kinevulfovog stiha, ali
pesma koja je iz toga nastala sasvim je originalna. Bio je to zapravo poetak Tolkinove line mitologije.

SEDMO POGLAVLJE
R AT

Kada je Tolkin krajem leta napisao pesmu o Earendilovom putovanju, Engleska je objavila rat Nemakoj. Na hiljade mladih
ljudi odazivalo se pozivu lorda Kienera i prijavljivalo u vojsku. Tolkinova oseanja o tome bila su drugaija: on je eleo da
ostane na Oksfordu i diplomira, nadajui se da e postii najbolje rezultate. Iako su tetke i tee oekivali od njega da se prijavi (Hilari je ve stupio u vojsku kao truba), Ronald se vratio
na univerzitet da se priprema za oktobarski rok.
U poetku je pisao: Uasno je. Stvarno mislim da neu moi
da nastavim: nemogue mi je da radim. Osim Kalisa nema nikog ivog koga poznajem." Razvedrio se kad je saznao da moe
da proe vojnu obuku a da i dalje ostane na univerzitetu, odloivi samu regrutaciju dok ne diplomira. Odmah se prijavio za
taj raspored.
Poto je to razreio, ivot je smesta postao prijatniji. Iz svojih
soba na koledu preselio se u ,,jazbinu Kolina Kalisa u Ulici
Svetog Jovana, poto Kalis zbog loeg zdravlja nije stupio u vojsku. Zakljuio je da je ivot u zasebnom stanu slatka radost u
poreenju s primitivnim ivotom na koledu. Takoe se obradovao kad je saznao da je njegov prijatelj iz KBD-a Dofri
Smit jo na Oksfordu, u oekivanju da ga rasporede. Smit je
trebalo da stupi u Lankairski peadijski puk i Tolkin je odluio
da pokua da bude rasporeen u isti puk, pa ako je mogue i u
isti bataljon.
Ve nekoliko dana posle poetka semestra poeo je vojniku obuku pod stareinama iz Korpusa za obuavanje regruta.

RAT

99

Morao je da je pridoda na svoje uobiajene obaveze na koledu,

a ipak je ustanovio da mu takav udvostrueni ivot odgovara.
Vojna obuka je bogom dana, pisao je Edit. Traje sad ve gotovo dve nedelje, a jo me nisu ni takli pravi oksfordski krmelji.
Takoe je okuavao ruku u pisanju. Ponesen Vilijemom Morisom, doao je na ideju da jednu priu iz Kalevale pretvori u
roman u stihu i prozi, u Morisovom stilu. Odabrao je priu o
Kulervou, zlosrenom mladiu koji je ne znajui poinio rodoskvrnue, a kada je to otkrio, bacio se na sopstveni ma. Tolkinova Pria o Kulervou jedva da je bila neto vie od pastia na
Morisovo delo, ali se svejedno njome prvi put okuao u pisanju
legende u stihu i prozi. Ostavio ju je nedovrenu.
Poetkom boinog raspusta 1914. godine otputovao je u
London na okupljanje KBD-a. Porodica Kristofera Vajzmena
odselila se na jug, pa su se u njihovoj kui u londonskoj etvrdi Vondzvort okupila sva etvorica lanova ,,kluba: Tolkin,
Vajzmen, Gilson i Smit. Vikend su proveli uglavnom sedei oko
kamina na gas u jednom sobiku na spratu, puei lule i razgovarajui. Kad su bili zajedno, oseali su se, prema Vajzmenovim
reima, etiri puta intelektualnije.
Zanimljivo je kako je ta grupica kolskih drugova nastavila
da se dopisuje i sastaje, ali oni su poeli i da se nadaju da bi
zajedno mogli postii neto zaista vredno. Tolkin ih je jednom
uporedio s Prerafaelitskim bratstvom mada su ostali tu ideju
prezrivo odbacili. Ipak su oseali da su na neki nain predodreeni da zapale novu svetlost. Moda je to bila samo poslednja iskra dejih stremljenja pre nego to i nju ugase iskustva
iz stvarnog sveta, ali makar kod Tolkina ona je podstakla jedan
vaan i praktian ishod - on je zakljuio da je pesnik.
Kasnije e objasniti da mu je taj sastanak KBD-a krajem
1914. godine pomogao da izrazi tota to je bilo suzbijano
i dodao: Uvek sam to pripisivao nadahnuu koje bismo nas

100

D. R. R. T O L KI N; BI OG R A F I J A

etvorica dobili kad provedemo zajedno makar samo nekoliko

sati.
Neposredno posle sastanka u Londonu poeo je da pie pesme. U celini gledano, nisu bile naroito upeatljive, a svakako
se nisu uvek tedljivo sluile reima. Evo nekoliko stihova iz
Pesme mora iz dana od davnine, koju je napisao 4. decembra
1914. zasnivajui je na seanjima na putovanje u Kornvol nekoliko meseci ranije.
Upredelu sumranom i pogibeljnom, gde niz talase burne i silne
Glas ne uh Ijudski u tim danima od starine,
Sedeo sam na iskrzanom rubu mora dokglas mu se kri dubokomjekom
I muzika njegova urlava i zapenjena jei venom kadencom,
Na zemlji toj zanavek opsaenoj, eonima osvajanoj,
U zasvoene odaje izdubljenoj, u kule i tornjie iskidanoj.
Kad je Tolkin pokazao ovu i druge svoje pesme Vajzmenu,
prijatelj mu je rekao da ga podseaju na kritiku Artura Sajmonsa u kojoj je za pesme Dorda Meredita rekao da su ,,kao gospa koja voli da odmah posle doruka stavi sav svoj nakit. ,,Ne
preteruj, glasio je Vajzmenov savet.
Neto suzdraniji je Tolkin bio u pesmi u kojoj opisuje Editinu i svoju ljubav, birajui svoju omiljenu sliku da bi je izrazio:
Gle! mladi smo, a ipak su nam srca
zasaena pod velikim Suncem Ljubavi
toliko dugo kao dva drveta krasna
u umovitom predelu ili prostranoj dolini,
to sasvim prepletena diu i
zajedno udiu svetlost, te ve postali smo
jedno, duboko pustili korene
u tlo ivota, umreni u slatkom izrastanju.

RAT

101

Meu pesmama koje je napisao u to vreme nalazi se i Prebrzo

ovek s Meseca sie, koja e kasnije biti objavljena u Avanturama
Toma Bombadila. Slinu ,,vilinskucc temu obradie i u Goblinskim stopama, pesmi koju je napisao da udovolji Edit poto je
izjavila da voli prolee, cvee i drvee, i male vilinske stvorove.
Goblinske stope su sve ono to e Tolkin na ovom polju uskoro
omrznuti od sveg srca, pa nije sasvim poteno navoditi stihove
iz ove pesme, ali u njoj ipak ima neosporne sigurnosti u ritmu, a
kako je u to vreme uvrena u nekoliko antologija, to se takoe
moe rei da je to prvo njegovo iole znaajnije objavljeno delo:
Putem iah gde
Vilinske svetle lampe,
A mievi slepi Ijupko leprahu iznad glave:
Malojato od sivine
Kradom letnu u daljine
Dok uzdah se iri iz ivica i iz trave.
Vazduh krila pun je,
Krupne bube kroza nj zuje,
Zuj i brujje opomena toje alju ispod krilca.
O! mali rog se sada glasi,
Stiu otud vilenjaci,
Topot stopa bezbroj patuljia!
0 / svetlosti: O! blistanja: 0 / praporci zvonom zvone:
O! ukanje jedva ujno tih majunih odedica:
O! taj odjek stopa malih - zbilja srenih tih noica:
O! ta svetlost zvezdonosna sred svetiljke svake male zanjihane.

Dofri Smit je proitao sve Tolkinove stihove i poslao mu kritiku. U njoj ga je hrabrio, ali je i zapazio da bi moda bolje pisao

102

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

stihove ako bi vie itao englesku knjievnost. Predloio mu je

Brauna, Sidnija i Bejkona; kasnije mu je preporuio da pogleda
nove pesme Ruperta Bruka. Tolkin na to nije obraao mnogo
panje; on je svoj pesniki put ve bio zacrtao i nije mu bio potreban niko da ga usmerava.
Ubrzo je osetio da nije zadovoljan time da povremeno sroi poneku pesmu, bez teme koja bi ih povezivala. Poetkom 1915. vratio se svojim prvim stihovima o Earendilu i poeo da obrauje njihovu temu da bi stvorio jednu veu priu. Stihove je bio pokazao
Smitu, koji mu je rekao da mu se dopadaju, ali ga je pitao o emu
zapravo govore. ,,Ne znam. Pokuau da otkrijem', odgovorio mu
je Tolkin. Ne pokuati da izmisli: pokuati da otkrije. Tolkin sebe
nije video kao nekoga ko smilja prie, nego kao nekoga ko otkriva
legende. Zasluga za to pripadala je njegovim linim jezicima.
Ve neko vreme radio je na jeziku koji je bio pod uticajem
finskog i 1915. razvio ga je do izvesnog stepena sloenosti.
Smatrao je da je to ludaki hobi i nije oekivao da e nai
publiku koja bi o tome sluala, ali je povremeno pisao pesme na
tom jeziku, a to je vie na njemu radio, to je jae oseao da je
potrebna povest koja bi ga podrala. Drugim reima, ne moe
biti jezika bez ljudi koji njime govore.
Kad je o tome govorio Edit, taj svoj jezik je nazivao ,,moj besmisleni vilinski jezik. Evo dela pesme koju je na njemu napisao, datirane novembar 1915 - mart 1916 Nikakav prevod
nam nije sauvan iako e rei Lasselanta (listo-pad, pa dakle i
jesen) i Eldamar (Vilindom na Zapadu) Tolkin kasnije mnogo
puta koristiti u drugim kontekstima:
Ai litulinda Lasselanta
Pilingeve suyer nalla ganta
Kuluvi ya karnevalinar
Vematte singi Eldamar.

RAT

103

Slika je 1915. ve postala jasna u Tolkinovoj glavi. To je jezik vila ili vilovnjaka koje je Earendil video na svom udnom
putovanju. Poeo je da radi na Baladi o Earendilu, koja e opisivati mornarevo putovanje preko sveta pre nego to se njegov
brod bude pretvorio u zvezdu. Baladu je trebalo da ini nekoliko pesama, a prva od njih, Vilinske obale, govori o tajanstvenoj
zemlji Valinor, gde Dva drveta rastu, jedno na kome raaju
zlatne sunane jabuke, drugo koje nosi srebrne meseeve. U tu
zemlju prispeva Earendil.
Pesma ima relativno malo srodnosti s Tolkinovim kasnijim
mitolokim konceptima, ali obuhvata neke elemente koji e se
kasnije pojaviti u Silmarilionu, a zasluuje da se citira da bi se
stekao pojam o onome to se u to vreme zbivalo u Tolkinovoj
mati. Ovde je prenesena u svom najranijem obliku:
Zapadno od Meseca, istono od Sunca,
Die se usamljeni Breg,
Bledozeleno More oplakuje mu stope,
Bele su i mirne njegove kule
Iza Taniketila
U zemlji Valinor.
Tu ne izlaze zvezde, sem jedna samo
to sa Mesecom lovilaje,
Jer Dva drveta tu gola rastu
I nose srebrnu cvast Noi,
I nose oblo Podneva voe,
U zemlji Valinor.
Vilinske obale tu su
Sa ljunkovitim alom pod meseinom,
Penaje njihova muzika srebrna
Na svetlucavom tlu
Iza silne sene mora

104

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Na obrubu od peska
to vekoveno se prua
Od zlatnih podnoja Kora Iza Taniketila
U zemlji Valinor.
01 zapadno od Meseca, istono od Sunca,
Lei Zvezdana luka,
Beli grad Putnika
I stenje Eglamara:
Tu Vingelot ukotvljen je,
S kog Earendil gleda u daljine
U magiju i u uda
Odavde do Eglamara Dalje, sve dalje iza Taniketila
U dalekoj zemlji Valinor.
Dok mu je u glavi klijalo seme njegove budue mitologije, Tolkin se pripremao za zavrne ispite iz engleskog jezika i
knjievnosti. Ispiti su poeli u drugoj nedelji juna 1915. i Tolkin ih je okonao slavodobitno, postigavi najbolje rezultate i
prvu klasu.
Shodno tome, mogao je da bude s razlogom uveren da e
ga ekati posao na fakultetu kada se rat zavri, ali u meuvremenu je morao da se javi na dunost kao potporunik
Lankairskog puka. Nisu ga rasporedili kao to se on nadao
u Devetnaesti bataljon, u kome je bio Smit, nego u Trinaesti. Oficirska obuka poela mu je u julu u Bedfordu, gde je
smeten u jednoj kui u gradiu s jo desetak oficira. Uio
je da egzercira vod, pohaao predavanja o taktici. Kupio je
zajedniki motocikl sa svojim drugovima oficirima, a kad bi
dobio odsustvo za vikend, odvezao bi se njime do Vorvika da

RAT

105

obie Edit. Pustio je brkove. Uglavnom je izgledao i ponaao

se kao i svi ostali mladi oficiri.
U avgustu je preao u Stafordir, a potom je narednih nedelja prelazio s bataljonom iz jednog vojnog logora u drugi,
naizgled bez ikakvog plana, kao to to ve biva s pokretima
trupa u vreme rata. Uslovi su svuda bili podjednako loi, a
izmeu nejestivih obroka, rovovske obuke i predavanja o mitraljezima nije imalo bogzna ta da se radi osim da se igra
brid (u emu je uivao) i slua regtajm s gramofona (u emu
nije uivao). Ostali oficiri veinom mu se nisu dopadali.
Dentlmena meu nadreenima nema, pisao je Edit, ,,a i
ljudska bia su izrazito retka. Deo vremena provodio je itajui na islandskom - bio je reen da se i za vreme rata bavi
svojim studijskim poslom - ali mu je vreme svejedno sporo
prolazilo. Ovi sivi dani, pisao je, protraeni na prevakavanje stalno istih groznih tema, mutnih mrtvaja vetine ubijanja, zaista nisu nimalo zabavni.
Poetkom 1916. odluio je da se posveti specijalnoj obuci u
signalizaciji, poto su mu izgledi da se bavi reima, iframa i
porukama bili privlaniji od kuluenja i odgovornosti na poloaju stareine voda. Nauio je Morzeovu azbuku, signalizaciju zastavicama i tablicama, prenoenje poruka heliografom
i lampom, upotrebu signalnih raketa i poljskog telefona, pa
ak i postupanje s golubovima pismonoama, koji su se jo
ponekad koristili na bojnom polju. Konano je postavljen za
bataljonskog oficira za signalizaciju.
Bliilo se ukrcavanje za desant na Francusku, pa su Edit i on
odluili da se venaju pre njegovog odlaska jer su zastraujui
spiskovi rtava meu britanskim vojnicima jasno svedoili o
mogunosti da se nikada ne vrati. ekali su, u svakom sluaju,
dovoljno dugo, i njemu su sada bile dvadeset etiri godine, a
ona je imala dvadeset sedam. Novca nisu imali mnogo, ali on je

106

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

bar dobijao redovnu vojniku platu, i takoe je reio da zamoli

oca Fransisa Morgana da ceo njegov skromni kapital prepie
sada na njegovo ime. Nadao se da e ostvariti i neke prihode
od svoje poezije. U Blekvelsu su prihvatili Goblinska stopala za
godinjak Oksfordske poezije, to ga je ohrabrilo da izbor svojih
stihova poalje u Sidvik i Dekson. Da bi uveao kapital, prodao je i svoj deo motocikla.
Otiao je u Birmingem kod oca Fransisa da popria s njim
o novcu i kae mu da e se oeniti s Edit. Pitanje novca uspeo
je da uredi, ali nije mogao da se natera da svom bivem staratelju kae za enidbu i otiao je ne pomenuvi nita o tome;
nije zaboravio koliko se est godina ranije otac Fransis protivio toj romansi. Tek dve nedelje pre venanja javio je to ocu
Fransisu pismom. Odgovor je bio ljubazan, otac Fransis im
je oboma poeleo svaku sreu i blagoslov" i saoptio da e
sam obaviti obred u Oratorijumu. Za to je, avaj, bilo prekasno. Ve je bilo ugovoreno da se venanje obavi u katolikoj
crkvi u Vorviku.
Ronalda Tolkina i Edit Brat venao je otac Marfi posle jutarnje mise u sredu 22 . marta 1916. godine. Sredu su odabrali
jer su na taj dan 1913. godine obnovili svoju ljubav i zavete.
Na venanju se dogodilo i neto neprijatno: Edit nije shvatila
da e u matinu knjigu morati da upie i oevo ime, a Ronaldu nije rekla da je vanbrano dete. U panici je kao oevo ime
upisala ime svog ujaka Frederika Brata, ali nije se setila niega to bi mogla da upie u rubriku Zanimanje ili in oca,
pa ju je ostavila praznu. Kasnije je ispriala istinu Ronaldu.
Volim te jo nenije zbog toga, mila moja eno, pisao joj je
on, ali moramo to zaboraviti dokle budemo mogli i ostaviti
Bogu da se o tome stara. Posle venanja su otputovali vozom
u Klivdon u Somersetu, gde e provesti nedelju dana, a u kupeu su oboje isprobavali na poleini telegrama s estitkama

RAT

107

razne verzije Editinog novog potpisa: Ed.it Meri Tolkin... Edit

Tolkin... Gospoa Tolkin... Gospoa D. R. R. Tolkina. Oboma
im se to inilo predivno.

OSMO POGLAVLJE
RASPAD D RU INE

Po povratku s medenog meseca Tolkin je zatekao pismo iz

Sidvika i Deksona: njegove pesme nisu prihvaene. Upola
je to i oekivao, ali se svejedno razoarao. Edit se vratila u
Vorvik, samo da tamo pozavrava ta je imala. Odluili su da
dok traje rat ona nee imati neki stalan dom, nego e iveti u
nametenim sobama to je mogue blie Ronaldovom logoru.
Edit i njena roaka Deni, s kojom je i dalje stanovala, dole su
u Grejt Hejvud, selo u Stafordiru, nedaleko od logora u koji
je Ronald bio rasporeen. U selu je postojala katolika crkva
s ljubaznim svetenikom, i Ronald im je pronaao dobar stan,
ali samo to se Edit smestila, a on je dobio nareenje za ukrcavanje i u subotu 4. juna 1916. zaputio se u London, a odatle
dalje u Francusku.
U Engleskoj su ve neko vreme svi znali da se sprema velika ofanziva. Gotovo itava 1915. godina protekla je u pat-poziciji na Zapadnom frontu i ni bojni otrovi kod Ipra ni
masovni pokolj kod Verdena nisu pomerili liniju fronta za
vie od nekoliko kilometara. Sada su, meutim, stotine hiljada regruta prole kroz logore za vojnu obuku i izale iz njih
kao Nova armija i bilo je sasvim jasno da e se desiti neto
zaista veliko.
Tolkin je u Kale stigao 6 . juna i prebaen je u bazu u Etaplu. Usput se nekako dogodilo da je izgubio svu svoju opremu: poljski krevet, vreu za spavanje, duek, rezervne izme,
umivaonik, sve to je briljivo birao i skupo platio bez traga
je iezlo negde u lavirintima vojnog transportnog sistema,

RASPAD DRU I NE

109

pa je morao neto da izmoli, neto da pozajmi, a neto da

ponovo kupi.
Dani su proticali u Etaplu, a nita se nije deavalo. Nervoza i
uzbuenje s kojima su se iskrcali povukli su se pred dosadom,
utoliko gorom to nisu znali ba nita o onome to se dogaa.
Tolkin je napisao jednu pesmu o Engleskoj, uestvovao u vebama i drilovima, sluao galebove kako krie kruei mu nad
glavom. Premeten je, s mnogim drugim oficirima, u Jedanaesti bataljon, gde je pronaao jednu malu veselu druinu. Nii
oficiri bili su svi redom regruti kao i on, od kojih neki jo nisu
imali ni dvadeset jednu godinu, dok su starije etne stareine
i njihovi autanti esto bili profesionalni vojnici, pozvani ak
i ako su se ve bili penzionisali, ljudi sa 'ogranienim nainom
razmiljanja, koji su u beskraj priali prie o Indiji i Burskom
ratu. Ti stari vojaci rado su koristili svaku omaku koja bi se
omakla regrutima i Tolkin je izvetavao da se prema njemu
ponaaju kao prema nedoraslom aetu. Vie je potovao
,,ljudstvo, podoficire i redove koji su inili onih osamstotinak preostalih lanova bataljona. Meu njima ih je bilo neto
iz Junog Velsa, ali veinom su bili Lankairci. Oficiri nisu
mogli da sklapaju prijateljstva s njima jer sistem to nije dozvoljavao, meutim svaki oficir imao je posilnog, zaduenog
da se stara o njemu i njegovoj opremi, slino kao posluitelji
na Oksfordu. Tako je Tolkin veoma dobro upoznao neke od
njih. Govorei o jednom od glavnih likova u Gospodaru prstenova mnogo godina kasnije napisae: Moj Sem Gemdi
zapravo je slika engleskog vojnika, onih redova i posilnih koje
sam poznavao iz rata od 1914, i za koje sam uvideo da vrede
mnogo vie nego ja.
Posle tri nedelje u Etaplu bataljon je otpravljen na front.
Putovanje vozom bilo je neverovatno sporo, isprekidano bezbrojnim zastancima, i prolo je vie od dvadeset etiri sata pre

110

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

nego to je bezlina ravnica departmana Pa de Kale ustuknula

pred breuljkastijim predelom, gde je uz prugu kroz regulisano korito tekla reka, uz koju su rasle topole. Bila je to Soma.
I ve su uli topovsku paljbu.
Tolkinov bataljon siao je iz voza u Amjenu, gde su im na glavnom trgu podelili hranu iz kazana, a onda su poli na mar iz
grada, vukui opremu, sklanjajui se s puta kad bi naili konji koji
su vukli kola s municijom ili ogromne topove. Uskoro su se nali
u otvorenoj, ravniarskoj Pikardiji. Put je bio prav, a s obe njegove strane kue su ustupale mesto poljima crvenim od makova ili
utim od slaice. Osuo je pljusak i za nekoliko trenutaka pranjavi put pretvorio se u beli kredasti kal. Bataljon je marirao dalje,
promoen, psujui, do seoceta zvanog Ribanpre, petnaestak kilometara od Amjena. Tu su rasporeeni da prenoe, u uslovima na
kakve e se uskoro privii: za ljudstvo leaji od slame po stajama i
ambarima, za oficire mesto na podu seoskih kua gde e postaviti
svoje poljske krevete. Kue su bile stare i stamene, s vornovatim gredama i zidovima od naboja. Iza niskih kua i iza raskra
pruala su se pokisla kukuruzna polja dokle god pogled see. Od
rata se nije moglo umai: bilo je provaljenih krovova i poruenih
kua, a zvuci kojima su se pribliavali celog dana sad vie nisu bili
daleko - zavijanje, tretanje i grmljavina saveznikih topova koji
su tukli nemake poloaje.
Narednog dana ostali su u Ribanpreu, radei fizike pripreme i vebajui s bajonetima. U petak 30. juna preli su u susedno selo, jo blie liniji fronta. Sutradan rano poeo je napad.
Jedanaesti bataljon nije trebalo da uestvuje u njemu, njihov
zadatak je bio da ostanu u rezervi i stupe u bitku posle nekoliko
dana, a ser Daglas Hejg, glavnokomandujui britanskih snaga,
smatrao je da e nemake linije do tada biti probijene i da e
Saveznici moi da prodru duboko u neprijateljsku teritoriju. To
se meutim nije dogodilo.

RASPAD D RU I N E

111

U pola osam ujutru u subotu 1. jula trupe koje su inile prve

britanske redove izale su iz svojih rovova. Meu njima je bio
Rob Gilson, koji je sluio u Safokom puku. Popeli su se lestvicama iz rovova i izali na otvoreno, postrojeni u pravoj liniji kao
to im je nareeno, gazei sporo jer je svaki od njih nosio tridesetak kilograma opreme. Reeno im je da je saveznika barana
vatra praktino ve unitila nemake odbrane i bodljikavu icu,
ali ve su jasno videli da bodljikava ica nije iseena, a njihovo
nastupanje doekano je vatrom iz nemakih mitraljeza.
Tolkinov bataljon, koji je ostao u rezervi, preao je u selo Buzenkur, gde je veina bivakovala u poljima dok su malobrojni srenici, meu kojima je bio i Tolkin, noivali u kuercima.
Bilo je oiglednih znakova da na bojnom polju ne protie sve
kako je planirano: s fronta su dovoene na stotine ranjenika,
od kojih su mnogi bili strahovito iznakaeni, itave jedinice rasporeivane su na kopanje raka, a svuda se irio zlokobni zadah
raspadanja. Istina je bila da je ve prvog dana bitke izginulo
dvadeset hiljada saveznikih vojnika. Nemake odbrane nisu
bile razorene, bodljikava ica jedva je i naeta, a neprijateljska
orua kosila su red za redom Britanaca i Francuza koji su u
sporom nastupanju pruali savrene mete.
U etvrtak 6. jula u bitku je stupio Jedanaesti bataljon Lankairskog peadijskog puka, ali u rovove je sila samo eta A, dok je
Tolkin sa ostatkom ostao u Buzenkuru. Ponovo je iitavao Editina pisma s vestima od kue i pregledao zbirku poruka od ostalih
lanova KBD-a. Brinuo je za Gilsona i Smita, koji su bili u najeoj vatri, i bio je van sebe od olakanja i radosti kad se kasnije
tog dana Dofri Smit pojavio u Buzenkuru iv i neranjen. Smit je
dobio predah od dva-tri dana pre nego to e se vratiti na linije, pa
su se Tolkin i on nalazili da popriaju koliko god je bilo mogue,
raspravljajui o poeziji, ratu i budunosti. Jednom su otili da etaju kroz polje gde su se makovi i dalje njihali na vetru uprkos

112

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

bici koja je okolo prerivala zemlju pretvarajui je u bezoblinu

blatnjavu pusto. Sa strepnjom su ekali vesti o Robu Gilsonu. U
nedelju uvee eta A se vratila iz rovova; desetak ih je izginulo,
vie od stotinu ranjeno, priali su stravine prie. Konano, u petak 14. jula doao je red i na Tolkinovu etu B da poe u bitku.
Ono to je Tolkin tada doiveo pretrpele su pre njega ve hiljade i hiljade vojnika: dugi noni mar do rovova, posrtanje od
kilometar i po i vie kroz prokopane prolaze koji su vodili do
same linije fronta, sati ogorenog metea dok nije obavljena primopredaja izmeu njih i prethodne ete. Za jednog signalnog
oficira kao to je bio Tolkin bilo je to gorko razvejavanje iluzija
jer umesto urednih i ureenih uslova pod kojima je obuavan
zatekao se sada u zamrenoj zbrci ica, blatnjavih i pokvarenih
poljskih telefona, a to je najgore, preko ica su smele da se alju
samo najnevanije poruke poto su Nemci prislukivali veze i
presretali najvanija nareenja pred napade. Zabranjeno je bilo
i slanje poruka Morzeovom azbukom i oficirima za signalizaciju
preostajala su samo svetla, zastavice i, kao poslednje sredstvo,
kuriri ili ak golubovi pismonoe. Najstraniji od svega bili su
mrtvaci - gelerima iskidana tela leala su na sve strane. Oni kojima je uopte preostalo lice zurili su zastraujuim oima. Niija zemlja ispred rovova bila je posuta naduvenim leevima u
raspadanju. Svuda naokolo vladala je pusto. Travnata i kukuruzna polja pretvorena su u more blata. S drvea je saseeno lie
i granje i ostala su samo obogaljena i pocrnela trupla. Tolkin
nikada nije zaboravio taj ivotinjski uas rovovskog ratovanja.
Njegov prvi dan u bici savezniki komandanti izabrali su za
veliku ofanzivu, a njegova je eta pridruena Sedmoj peadijskoj brigadi radi napada na razoreni zaselak Ovijer, koji se i
dalje nalazio u rukama Nemaca. Napad je bio neuspean jer ni
ovoga puta bodljikava ica nije bila kako treba iseena i mnogi su iz Tolkinovog bataljona pobijeni mitraljeskom vatrom,

RASPAD D RU I N E

113

meutim on je proao nepovreen i posle etrdeset osam asova bez sna konano mu je doputeno da odspava u jednom iskopanom zaklonu. Dvadeset etiri asa kasnije Tolkinova eta
je zamenjena na poloaju, a njega je po povratku u Buzenkur
ekalo pismo od Dofrija Smita.
15. jul 1916.
Dragi moj Done Ronalde,
Jutros sam video u novinama da je Rob poginuo.
Ja sam bezbedan, ali ta to sada vredi?
Ostanite uz mene, molim vas, Kristofer i ti. Vrlo sam umoran
i uasno potresen ovom najstranijom veu.
ovek sad u oajanju shvata ta je KBD zaista bio.
O, dragi moj Done Ronalde, ta emo uopte raditi, bilo
kada?
Tvoj zauvek,
D. B. Smit
Rob Gilson je poginuo u La Boaselu 1. jula, predvodei svoje
ljude prvog dana bitke.
Tolkin je otpisao Smitu: ,,Ne oseam vie da sam lan jednog
potpunog tela. Najiskrenije oseam da je KBD-u kraj. Ali,
Smit mu je uzvratio: ,,KBD-u nije kraj i nikada nee biti.
Dani su se smenjivali po istom jednolinom obrascu: odmor, povratak u rovove, ponovo napadi (uglavnom uzaludni),
sledei odmor. Tolkin je bio u podrci juriu na vapski redut,
mreu utvrenih nemakih rovova. Pohvatani su neki zarobljenici, meu kojima je bilo i vojnika iz Saksonskog puka 1759. godine kod Mindena Saksonci su se borili rame uz rame
s Lankairskim peadijskim pukom protiv Francuza. Tolkin
se na nemakom obratio jednom ranjenom i zarobljenom

114

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

oficiru, ponudivi mu vode; Nemac je ispravio njegov izgovor.

Tu i tamo bi topovi nakratko zautali. U jednom takvom trenutku, priseao se kasnije Tolkin, dok je drao ruku na slualici poljskog telefona, odnekud je istrao poljski mi i pretrao
mu preko prstiju.
U subotu 19. avgusta Tolkin i Smit su se ponovo nali, u Aeu.
Porazgovarali su, i ponovo se viali narednih dana. Poslednji put
su obedovali zajedno u Buzenkuru, i nali se pod paljbom usred
jela, ali su preiveli nepovreeni. Potom se Tolkin vratio u rovove.
Borbe se vie nisu vodile istom estinom kao prvih dana bitke na Somi; meutim Britanci su i dalje trpeli velike gubitke i
izginuli su mnogi i iz Tolkinovog bataljona. Sam Tolkin nije jo
bio ranjen, ali to je due vremena provodio u rovu, to su vei
bili izgledi da se i on nae meu rtvama. Odlazak na dopust
bio je stalno nadomak, ali nikako da mu bude odobren.
Spasla ga je pireksija nepoznatog porekla, kako je glasila
dijagnoza vojnog lekara. Za vojnike je to jednostavno bila rovovska groznica. Prenosile su je vai, a ispoljavala se visokom
temperaturom i svim drugim simptomima groznice; hiljade
ljudi ve su bile obolele od nje. Tolkina je oborila u petak
27. oktobra. U to vreme bio je na noitu u Bovalu, dvadesetak kilometara iza linija, ali kada se razboleo, prebacili su ga
u oblinju bolnicu, a ve sutradan je bio u vozu ka obali. U
nedelju uvee pronaen mu je krevet u bolnici u Le Tukeu,
gde je ostao nedelju dana.
Groznica nije poputala i 8. novembra je ukrcan na brod za
Englesku, da bi potom bio vozom prebaen u bolnicu u Birmingemu. Za svega nekoliko dana naao se izbavljen iz strahota u rovovima i smeten meu iste bele arave, s pogledom na
grad koji mu je bio tako dobro znan.
Edit je ponovo bila uz njega, a tree nedelje decembra dovoljno
se oporavio da bude puten iz bolnice i provede Boi u Grejt

RASPAD DRU I NE

115

Hejvudu s njom. Tamo mu je stiglo pismo od Kristofera Vajzmena, koji je sluio u mornarici.
Ratni brod Britanske mornarice Nenadmani, 16. decembra
1916.
Dragi moj D. R.,
Od kue su mi upravo stigle vesti o D. B. S.-u, koji je
3. decembra podlegao ranama od gelera rasprsnute granate.
Nisam sad u stanju da mnogo govorim o tome. Pokorno molim Boga Svemogueg da se pokaem dostojan njega.
Kris
Smit je prolazio seoskim putem iza linija fronta kad se nedaleko od njega rasprsla granata. Ranjen je u desnu ruku i butinu.
Pokuali su da ga operiu, ali dobio je gangrenu. Sahranjen je na
Britanskom groblju Varlankur.
Nedugo pre ranjavanja pisao je Tolkinu:
Najvea mi je uteha to e i ako mene ubiju noas - polazim
na dunost kroz nekoliko minuta - i dalje ostati jedan lan naeg silnog KBD-a koji e moi da izrazi ono o emu sam ja
sanjao i u emu smo se svi slagali. Smrt jednog lana, ubeen
sam, ne moe da znai rasputanje KBD-a. Kao pojedinci mi
moemo da mrzimo smrt i budemo pred njom bespomoni,
ali ona ne moe da dokraji besmrtnu etvorku! To u otkrie
preneti Robu pre nego to noas odem, a ti pii Kristoferu.
Bog te blagoslovio, dragi moj Done Ronalde, i neka ti nastavi da govori sve ono to sam ja pokuavao da kaem jo
dugo poto mene ne bude vie, ako mi je tako sueno.
Tvoj zauvek,
D. B. S.

TREI DEO
19 17 - 19 25: Stvaranje mitologije

PRVO POGLAVLJE
IZ G U B L JE N E PRIE

Neka ti nastavi da govori sve ono to sam ja pokuavao da kaem jo dugo poto mene ne bude vie - te Smitove rei bile su
jasan poziv Ronaldu Tolkinu da pone veliko delo o kome je
razmiljao ve neko vreme, velianstveni i zadivljujui projekat kome nema mnogo ravnih u istoriji knjievnosti. Tolkin e
stvoriti itavu jednu mitologiju.
Ideja je zaeta iz njegove ljubavi prema smiljanju jezika. Da
bi takav jedan izum doveo do izvesnog stepena sloenosti, ustanovio je da mora da stvori i povest iz koje e se ti jezici razvijati.
Ve u ranim pesmama o Earendilu poeo je da skicira neto od
povesti, a sad je eleo da je u potpunosti pribelei.
Bila je tu na delu jo jedna sila: njegova elja da svoja najdublja oseanja izrazi poezijom, elja iji je izvor bilo nadahnue
dobijeno od KBD-a. Njegovi prvi stihovi nisu bili naroito
upeatljivi; bili su uostalom nezreli kao i sirovi idealizam etvorice mladih ljudi - ali bili su to prvi koraci ka jednoj velikoj
pesmi u prozi koju je sada poinjao da pie.
Ulogu je igrao i trei element: njegova elja da stvori mitologiju za Englesku. Nagovetaj o tome dao je jo kad je kao student
pisao o Kalevali: Voleo bih da nam je ostalo vie toga - neto
od te vrste to pripada Engleskoj. Ta zamisao je narastala i dosegla velike razmere. Evo kako ju je Tolkin izrazio kad se toga
priseao posle mnogo godina: Nemojte se smejati! Ali nekad
davno (odavno ve nisam tako kooperan) zamiljao sam da
stvorim jednu celinu od vie ili manje povezanih legendi, od
velikih kosmogonijskih, pa do romantinih vilinskih - veih

I Z G U B L J E N E PRIE

119

zasnovanih na manjima, koje su u dodiru s tlom, manjih koje bi

se napajale velianstvenou iz veih koje tvore zaleinu - i da
tu celinu jednostavno posvetim: Engleskoj; mojoj zemlji. Trebalo je da poseduje jedan ton i svojstvo koje sam eleo, neto
jasno i svee, da odie naim dahom (klimom i tlom Severozapada, to e rei Britanije i predela Evrope dalje od nje, ne
Italijom ni Egejem, Istokom jo i manje), i uz to to bi imala (ako bih uspeo to da postignem) svetlu varljivu lepotu koju
neki nazivaju keltskom (mada se retko nalazi u onome to je
istinski drevno keltsko), trebalo je da bude visoka, oiena od
svega prostog, i da odgovara jednoj zrelijoj svesti zemlje odavno natopljene poezijom. Izvukao bih neku od velikih legendi u
celosti, dok bi mnoge druge ostale tek naznaene u optoj emi.
Ciklusi bi bili povezani u velianstvenu celinu, a ipak bi ostavljali prostora za druge mozgove i ruke, koji barataju bojom,
muzikom i dramom. Besmislica.
Bemisleno velianstvena ta je zamisao moda i mogla izgledati, pa ipak je po povratku iz Francuske Tolkin odluio da je
ostvari. Tu je bilo i vreme i mesto za to: bio je s Edit u Grejt
Hejvudu, u engleskim seoskim predelima koje je toliko voleo.
ak je i Kristofer Vajzmen, negde daleko na moru, osetio da
e se uskoro neto desiti. Mora da zapone epopeju, pisao
je Tolkinu. I Tolkin je to i uradio. Na korici jeftine belenice
ispisao je debelom plavom olovkom naslov koji je odabrao
za svoj mitoloki ciklus: Knjiga izgubljenih pria. Unutra je
poeo da sastavlja ono to e konano postati poznato kao
Silmarilion.
Nikakvo pripovedanje o spoljanjim dogaajima iz Tolkinovog ivota ne moe nam pruiti vie od povrnog objanjenja
o poreklu njegove mitologije. Sredstvo kojim su prie povezane u prvoj verziji knjige (kasnije je odbaeno) sasvim izvesno
poneto duguje Zemaljskom raju Vilijema Morisa: u toj prii

120

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

moreplovac dospeva u neku neznanu zemlju, gde e uti itav

niz pripovesti. Tolkin je svog prekomorskog putnika nazvao
Eriol, a znaenje njegovog imena rastumaeno je kao Onaj
koji sanja sam. Prie koje Eriol slua, velianstvene, tragine i
herojske, ne mogu se protumaiti kao puki proizvod knjievnih
uticaja i linih iskustava. Kad je poeo da pie, Tolkin je crpao
iz nekih dubljih i izdanijih, dotad jo neistraenih brazda svoje mate, i nastavie da anje njihove plodove do kraja ivota.
Prva od ,,legendi koje tvore Silmarilion govori o stvaranju svemira i uspostavljanju znanog sveta. Po ugledu na nordijski Midgardi ekvivalentne rei u staroengleskom jeziku, Tolkin je taj svet
nazvao Middle-earth - Srednji svet. Neki itaoci su to shvatili kao
da se odnosi na neku drugu planetu, ali Tolkinova namera nije
bila takva. Srednji svet je na svet. Smestio sam (naravno) radnju
u potpuno izmiljeno (mada ne sasvim nemogue) razdoblje prolosti, u kome su kontinentalne mase bile drugaijeg oblika.
Naredne prie u ciklusu bave se uglavnom stvaranjem Silmarila, tri velika vilin-dragulja po kojima je knjiga i dobila naslov,
potom time kako ih je zla sila Morgotova ukrala iz blaenog
kraljevstva Valinora i ratovima to su usledili dok su vilovnjaci
nastojali da ih povrate.
Neke je zbunjivao odnos izmeu Tolkinovih pria i njegovog
hrianstva, i smatrali su da je teko shvatiti kako jedan poboni katolik moe tako ubedljivo da pie o svetu u kome se Bog
ne potuje. Nema u tome nikakve tajne. Silmarilion jeste delo
duboko pobonog oveka. Ono ne protivrei hrianstvu nego
ga dopunjuje. U legendama nema pobonosti, ali Bog je tu, eksplicitnije prisutan u Silmarilionu nego u Gospodaru prstenova,
delu koje e izrasti i Silmariliona. Tolkinovim svetom vlada
Bog, Jedinstveni. Ispod njega su Valari, uvari sveta, koji nisu
bogovi nego aneoske sile, svete i podreene Bogu; u jednom
stranom asu prie oni svoju mo predaju u Njegove ruke.

I Z G U B L J E N E PRIE

121

Tolkin je svoju mitologiju izlio u ovom obliku jer je eleo da

bude udaljena i oneobiena a da ne bude la. eleo je da mitoloke i legendarne prie iskazuju njegovo sopstveno moralno gledanje na svemir, a kao hrianin nije mogao to gledite
da smesti u kosmos bez Boga u koga je verovao. Istovremeno,
meutim, ako bi prie postavio ,,realistino u poznati svet, gde
su religijska verovanja eksplicitno hrianska, oduzeo bi im
boje mate. Stoga Bog u Tolkinovom svemiru, iako prisutan,
ostaje nevidljiv.
Dok je pisao Silmarilion, Tolkin je verovao da u izvesnom
smislu pie istinu. Nije naravno smatrao da su ba tano takvi
narodi kakve je opisao, vilovnjaci, patuljci, zli orci, ili svetom
i inili sve to to je on pripovedao, ali jeste oseao, ili se nadao,
da su u izvesnom smislu njegove prie otelovljenje jedne duboke istine. To ne znai da je pisao alegoriju: daleko od toga. S
vremena na vreme on je uvek iznova izraavao odbojnost prema takvoj vrsti literature. Odbojna mi je alegorija gde god da
je namiriem, rekao je jednom prilikom, a sline reenice odjekuju i kroz njegova pisma itaocima njegovih knjiga. U kom
je dakle smislu smatrao da je Silmarilion ,,istinit?
Odgovor se delimino moe nai u njegovom eseju O bajkama i u prii Mazalov list - i jedno i drugo nagovetavaju
da Bog ponekad moe oveku dati dar da zapazi i pribelei
iznenadni problesak prikrivene stvarnosti ili istine. Dok
je pisao Silmarilion, Tolkin je svakako verovao da je to to
radi neto vie, ne samo izmiljanje jedne prie. Izrastale su
u mojoj glavi kao neto dato'", zabeleio je o priama koje
ine Silmarilion, ,,i kako su dolazile, svaka zasebno, tako su
izrastale spone meu njima. Bio je to posao koji me je veoma zaokupljao mada je esto prekidan (posebno to bi mi,
na stranu ak i nunosti koje namee ivot, misli odletele na
suprotni pol i rasprostrle se oko lingvistike): pa ipak sam sve

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

122

vreme imao oseanje da beleim ono to je ve negde tu - ne

da lzmisljam.
1

v 1

>

Prva pria koju e staviti na papir - napisana za vreme oporavka u Grejt Hejvudu poetkom 1917. godine - zauzima zapravo
mesto negde pri kraju ciklusa. Re je o Padu Gondolina, prii
koja govori o napadu Morgota, prvobitne sile zla, na poslednje
uporite vilovnjaka. Posle strahovite bitke uspeva da umakne
samo aica itelja Gondolina, meu kojima je i kraljev unuk
Earendil; u tome je spona s ranim pesmama o Earendilu,16 prvim crticama za stvaranje mitologije. Po stilu Pada Gondolina
moe se naslutiti da je Tolkin bio pod uticajem Vilijema Morisa, a takoe se moe s dosta razloga pretpostaviti da je velika bitka u sreditu prie bar deliem potekla iz Tolkinovog
iskustva na Somi - ili pre iz njegove reakcije na to iskustvo, jer
bitka za Gondolin poseduje herojsku velianstvenost, od kakve vie nieg nema u modernom ratovanju. U svakom sluaju,
meutim, ovo su samo povrinski ,,uticaji. U stvaranju svoje
neobine i uzbudljive prie Tolkin se nije sluio ni uzorima ni
izvorima. Njena dva najupeatljivija obeleja u potpunosti su
njegov izum: izmiljena imena i injenica da su protagonisti
veinom vilovnjaci.
U strogom smislu moglo bi se rei da su vilovnjaci iz Silmariliona izrasli iz onog vilin-ivlja u ranim Tolkinovim pesmama,
ali meu njima nema zapravo mnogo stvarne veze. Vilovnjaci
u njegovoj glavi moda i jesu izrasli iz ponesenosti Sestramapesmama Fransisa Tompsona i Editine naklonosti prema malim
vilinskim stvorovima, ali vilovnjaci iz Silmariliona nemaju ba
nita s ,,patuljiima iz Goblinskih stopa. U svakom pogledu
oni su zapravo Ijudi, ili pre ovek pre pada, koji ga je liio moi
za velika dostignua. Tolkin je pobono verovao da je postojao
16 U poetku Tolkin njegovo ime pie kao Earendel; nekoliko godina kasnije prelazi na Earendil.

I Z G U B L J E N E PRIE

123

raj na Zemlji i da su ovekov iskonski greh i potom zbacivanje

u nemilost uzrok svih zala na svetu; vilovnjaci, meutim, iako
su sposobni za greku i greh, nisu ,,pali u teolokom smislu te
su otuda u stanju da postignu mnogo vie nego to je u ljudskoj moi. Vilovnjaci su rukotvorci, pesnici, kaligrafi, tvorci
dela ija je lepota nedosena tvorevinama ljudskih ruku. to je
najvanije, vilovnjaci su, osim ako ne poginu u bici, besmrtni.
Starost, bolest i smrt ne prete da e prekratiti nastajanje njihovih dela dok su jo nedovrena ili nesavrena. Otud su oni ideal
svakog umetnika.
To su, dakle, vilovnjaci iz Silmariliona i Gospodara prstenova.
Ovako je sam Tolkin saeo njihovu sutinu: Stvorio ih je ovek
na svoju sliku i priliku, ali slobodne od svih onih ogranienja za
koja osea da ga najtee pritiskaju. Besmrtni su, a njihova volja
je neposredno delotvorna u ostvarivanju matanja i elja.
to se tie imena likova i mesta u Padu Gondolina i drugim
priama iz Silmariliona, njih je Tolkin izveo iz svojih izmiljenih jezika. Poto su ti jezici i bili razlog postojanja cele mitologije, nimalo ne iznenauje to je on toliko panje posveivao
stvaranju imena na osnovu njih. Stvaranje imena i lingvistiki
posao s tim povezan zaokupljali su mu (kao to je sam rekao u
navedenom pasusu) isto toliko ili i vie panje nego samo pisanje pria. Otuda je i vredno i zanimljivo da steknemo izvestan
pojam o tome na koji se nain bavio tim delom posla.
Tolkin je jo u ranoj mladosti postavio osnove vie izmiljenih jezika, a neke od njih je i razvio do izvesnog nivoa, ali na
kraju je bio zadovoljan samo jednim od tih ranih eksperimenata, u kome je bio iskazan njegov lini lingvistiki ukus. Bio je to
izmiljeni jezik bremenit uticajima finskog. Tolkin ga je nazvao
kvenijski, a 1917. kvenijski je bio ve razvijen do finih tanina, s
renikom od nekoliko stotina rei (iako zasnovanih na prilino
ogranienom broju korenskih rei). Kvenijski je izveden, kao

124

D 2. R. R. T O L KI N: b i o g r a f i j a

to bi bio i svaki stvarni jezik, iz primitivnijeg jezika kojim se

govorilo u neko starije doba; iz tog prvobitnog eldarskog Tolkin je stvorio i drugi vilovnjaki jezik, istovremen s kvenijskim,
samo rasprostranjen meu drugim vilovnjakim plemenima.
Taj jezik je nazvao sindarinski, a njegovu fonologiju oblikovao
je prema velkom, koji je posle finskog najvie godio njegovom
linom lingvistikom ukusu.
Pored kvenijskog i sindarinskog Tolkin je stvorio i druge vilovnjake jezike, koji su ostali da postoje samo u obrisima, ali
su mu njihovi sloeni meuodnosi i razrada njihovog porodinog stabla mnogo zaokupljali misli. Vilin-imena u Silmarilionu
izgraena su, meutim, gotovo iskljuivo na osnovu kvenijskog
i sindarinskog.
Nemogue je u nekoliko reenica prikazati kako se Tolkin
sluio vilovnjakim jezicima da bi stvorio imena likova i mesta
u svojim priama, ali ipak evo ukratko kako se to deavalo. Kad
je radio kao to je planirao, imena je oblikovao vrlo briljivo,
odabravi najpre znaenje, da bi potom razvio oblik imena na
jednom, pa na drugom jeziku; oblik koji je konano korien
najee je bio sindarinski. U praksi se meutim esto ponaao
mnogo proizvoljnije, to zvui udno kad se ima u vidu njegovo briljivo smiljanje, pa ipak bi esto u stvaralakom aru
sroio ime koje se po zvuku inilo prikladno uz odreeni lik,
obraajui tek povrno panju na lingvistike korene. Kasnije
je mnoga tako nastala imena odbacio zbog nedostatka znaenja, dok je druga podvrgavao otrim filolokim ispitivanjima
nastojei da otkrije kako su stekla takav udan i nerastumaiv
oblik. Taj aspekt njegove mate takoe mora pojmiti svako ko
pokuava da razume kako je to Tolkin radio. Kako su godine
proticale, on je na svoje izmiljene jezike i prie sve vie gledao
kao na stvarne jezike i letopise, koje je neophodno rasvetliti.
Drugim reima, kad je bio u tom raspoloenju, on ne bi za neku

I Z G U B L J E N E PRIE

125

protivrenost u pripovedanju ili neko ime kojim nije bio zadovoljan rekao: Ovo nije kao to bih eleo da bude, moram to da
promenim nego: ta ovo znai? Moram da otkrijem
To ne znai da je izgubio razum ili smisao za orijentaciju.
Delimino je to bilo jedno intelektualno otvaranje pasijansa
(Tolkin je voleo da otvara pasijans), a delimino je poticalo iz
vere u krajnju istinitost njegove mitologije. U nekim prilikama
je ipak razmatrao i mogunost drastinih izmena u pojedinim
kljunim vidovima strukture itave prie, ba kao to bi i svaki
pisac inio. Naravno da su to bili opreni stavovi, ali i u tome
je, kao i na mnogim drugim poljima svoje linosti Tolkin bio
ovek antiteza.
To je, dakle, bilo to znaajno delo koje je Tolkin poeo na
odsustvu radi oporavka od bolesti u Grejt Hejvudu poetkom
1917. godine. Edit mu je rado pomagala i prepisala mu je uisto Pad. Gondolina u jednu vebanku velikog formata. Bio je to
jedan od retkih predaha ispunjenih spokojnim zadovoljstvom.
Uvee je Edit svirala na klaviru, dok bi Ronald kazivao svoju
poeziju ili crtao svoju enu. U to vreme ona je i zanela. Idila ipak
nije mogla da potraje; rovovska groznica i nije, sve u svemu,
bila nita vie nego visoka temperatura i opta indisponiranost,
i Tolkin je posle mesec dana provedenih u birmingemskoj bolnici bio po svemu sudei izleen, te ga je njegov bataljon hteo
nazad. Trebalo je da se vrati u borbe u Francuskoj. Naravno
da nije eleo da ide, tragino bi bilo da neki nemaki mitraljez
zbrie njegov ivot ba sada kad je zapoeo svoje veliko delo.
ta je mogao da uradi?
Odgovor mu je pruilo njegovo zdravstveno stanje. Pred kraj
odsustva u Grejt Hejvudu ponovo se razboleo. Posle nekoliko
nedelja donekle je prezdravio, pa su ga privremeno rasporedili
na dunost u Jorkiru. Edit i njena roaka Deni spakovale su

126

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

stvari i pole za njim na sever, da bi se uselile u jedan nameten

stan u Hornsiju, nekoliko kilometara od njegovog logora. Samo
to se vratio na dunost, Tolkin se ponovo razboleo.
Nije simulirao. Simptomi njegove bolesti bili su stvarni,
ali kao to mu je Edit pisala: Svaki dan u postelji znai jo
jedan dan u Engleskoj. Ozdravljenje bi, znao je, znailo gotovo neizbean povratak u rovove. Telo je, kao to se deavalo i mnogim drugim vojnicima, na to saznanje odgovaralo
odravajui povienu temperaturu, a to to je dan za danom
provodio u krevetu nakljukan aspirinima nimalo nije doprinosilo da mu se vrati snaga. U aprilu je konano proglaen za
ponovo zdravog i poslat na dodatnu obuku iz signalizacije u
vojnoj koli na severoistoku zemlje. Postojali su dobri izgledi
da, ako proe ispit, bude rasporeen kao oficir za signalizaciju u logor u Jorkiru, to bi ga verovatno spaslo rovova.
Ispit je polagao u julu, ali nije proao. Nekoliko dana kasnije
ponovo se razboleo i u drugoj nedelji avgusta ponovo je smeten u bolnicu.
Ovog puta je bio u krajnje prijatnom okruenju, u Oficirskoj
bolnici Bruklends u Halu. Simpatini pacijenti koji su tu takoe leali pokazali su se kao srdano drutvo, a meu njima je
bio i jedan Tolkinov prijatelj iz Lankairskog peadijskog puka.
Takoe su ga obilazile opatice iz oblinjeg katolikog samostana i s jednom od njih sklopie prijateljstvo koje e potrajati do
kraja njenog ivota.Tu je mogao i da nastavi da pie. U meuvremenu je Edit, u ve poodmakloj trudnoi, ivela s roakom
Deni u prilino bednom stanu nedaleko od mora. Odavno je
ve zaalila to se odrekla svoje kue u Vorviku; Grejt Hejvud
je posluio dobro, ali ivot je sada postao nepodnoljiv. U kui
koju su iznajmile nije bilo klavira, u hrani se oajniki oskudevalo jer su podmornice potapale britanske brodove, a Ronalda je
jedva viala - put od Hornsija do bolnice bio je dug i zamoran.

I Z G UB L J E N E PRIE

127

Katolika crkva u Hornsiju bila je uboga improvizacija smetena u bioskopu, te je Edit bila gotovo sklona da poe s Deni
u anglikansku parohijsku crkvu; a trudnoa ju je iscrpljivala.
Odluila je da se vrati u eltenam, gde je ivela tri godine i gde
joj se jedino stvarno svialo. Tamo je mogla da se porodi u pristojnoj bolnici, a do tog trenutka moi e da stanuje s Deni u
iznajmljenim sobama. Tako su se zaputile u eltenam.
Otprilike u to vreme, moda dok je leao u bolnici u Halu,
Tolkin je napisao jo jednu veliku priu za Knjigu izgubljenih
pria. Bila je to pripovest o zlosrenom Turinu, koja e konano
dobiti naslov Deca Hurinova. I u njoj se mogu razabrati izvesni
knjievni uticaji: junakova borba sa zmajem neizbeno upuuje
na poreenje s delima Zigurdovim i Beovulfovim, dok su rodoskvrnue u neznanju poinjeno sa sestrom i samoubistvo posle toga svesno izvedeni iz prie o Kulervu u Kalevali. I opet
su ti ,,uticaji samo na povrini. Deca Hurinova su moan spoj
islandskih i finskih predanja, ali ih nadilaze dostiui dramsku
sloenost i prefinjenu karakterizaciju kakve se ne susreu esto
u drevnim legendama.
esnaestog novembra 1917. godine u eltenamskom porodilitu
rodio se sin Ronaldu i Edit Tolkin. Poroaj je bio teak, Editin
ivot bio je u opasnosti. Ronald je, iako su ga otpustili iz bolnice,
bio neophodan u logoru i, na svoju alost, dobio je dopust da
otputuje kod Edit tek nedelju dana posle poroaja, kad je ona ve
poinjala da se oporavlja. Odluili su da detetu daju ime Don
Fransis Rejel - Fransis u ast oca Morgana, koji je doputovao
iz Birmingema da krsti bebu. Posle krtenja Ronald se vratio na
dunost, dok je Edit s bebom otila u Jorkir i uselila se u nametene sobe u Rusu, selu severno od ua reke Hamber, nedaleko
od logora u koji je Ronald dobio premetaj poto je unapreen u
in porunika. U tom trenutku nije vie izgledalo verovatno da
e ga ponovo slati u borbe preko mora.

128

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Kad bi uspeo da dobije dopust, odlazio je s Edit u etnje po

prirodi. Nedaleko od Rusa nali su jednu malu umu u kojoj je
rasla kukuta i po njoj su voleli da lutaju. Ronald je kasnije ovako opisao Edit kakva je bila u to vreme: Kosa vrana, koa ista,
oi sjajne, i pevala je - i igrala Pevala mu je i igrala u umi i iz
toga e nastati jedna od sredinjih pria Silmariliona: pripovest
o smrtniku Berenu koji je zavoleo vilin-devu Lutjenu Tinuvjelu ugledavi je gde plee meu kukutama u umi.
Ova duboko romantina vilin-pria obuhvata iri raspon
oseanja od svega to je Tolkin do tada napisao, dostiui povremeno vagnerovski intenzitet strasti. To je takoe njegova
prva pria o junakoj potrazi, pri emu se putovanje dvoje ljubavnika do uasne Morgotove utvrde u nadi da e im uspeti
da iseku Silmaril iz njegove gvozdene krune podjednako ini
osueno na propast kao i Frodovo nastojanje da odnese Prsten njegovom usudu.
Od svih svojih legendi Tolkin je ovu o Berenu i Lutjeni voleo najvie, i ne ponajmanje zbog toga to je na jednom nivou
Lutjenin lik poistoveivao sa svojom enom. Vie od pedeset
godina kasnije, posle Editine smrti, pisao je svom sinu Kristoferu da mu objasni zato je eleo da se na njenom grobu
nae i ime Lutjena: Bila je (i znala je da jeste) moja Lutjena. Neu sad rei nita vie, ali voleo bih da imam celu jednu
dugu eru za razgovor s tobom. Jer budui da se ini verovatno
da nikada neu napisati nikakvu sreenu biografiju - to je
protivno mojoj prirodi, koja se ispoljava povodom onoga to
je najdublje proivljeno u pripovestima i mitovima - neko blizak mom srcu trebalo bi da zna ono to je ostalo nezapisano
u zapisima: strane patnje u detinjstvu, od kojih smo izbavili
jedno drugo, ali nismo mogli sasvim da zacelimo rane, koje
su se kasnije esto pokazivale kao razorne; patnje koje smo
istrpeli poto smo se zavoleli - sve je to (povrh svih linih

I Z G U B L J E N E PRIE

129

slabosti) moda dovoljno da se oproste, ili makar razumeju,

jazovi i zamraenja koji su nam povremeno ruili ivot - i da
objasni kako time nikad nije bilo dotaknuto ono duboko u
nama niti pomuene uspomene na nau mladalaku ljubav.
Jer uvek bismo se (posebno kad bismo bili sami) ipak nali na
umskom proplanku i s rukom u ruci umakli senci neminovne smrti pred na konani rastanak.
U prolee 1918. Tolkin je iz Rusa prebaen u Penkrid, jedan od logora u Stafordiru, gde je ponovo prolazio vebe pre
odlaska u Francusku. Otprilike u to vreme svi iz njegovog bataljona koji su jo sluili u Francuskoj izginuli su ili su zarobljeni
kod emen de Dama.
Edit, beba i Deni Grouv doli su na jug da budu blizu njega.
Za Edit je to bio bedan lutalaki i beskuniki ivot; a samo
to se skrasila u Penkridu, kad je on vraen u Hal. Edit je ovog
puta odbila da se seli. Bila je umorna od staranja o bebi i esto
su je muili bolovi - posledice tekog poroaja nisu brzo prolazile - pa je u ogorenju pisala Ronaldu: Nikad se vie neu
seljakati za tobom. Po povratku u garnizon kod Hambera Ronald se ponovo razboleo i opet su ga poslali u oficirsku bolnicu
u Halu. Mislim da nikad vie ne bi trebalo da se osea umorno, pisala mu je Edit, poto si za skoro dve godine otkako si se
vratio iz Francuske imao ogromne koliine kreveta Osim to
je radio na svojoj mitologiji i vilovnjakim jezicima, Tolkin je
u bolnici pomalo uio ruski i usavravao panski i italijanski.
U oktobru su ga otpustili iz bolnice. inilo se da je mir neto
malo blii i Tolkin je otiao u Oksford da izvidi ima li ikakvih
izgleda da dobije posao na univerzitetu. Izgledi su bili slabi:
univerzitet jedva da je uopte radio i niko nije znao ta e se
deavati kad bude sklopljen mir. Kad je, meutim, navratio kod
Vilijema Krejgija, koji mu je predavao islandski, dobio je novosti koje su ga malo ohrabrile. Krejgi je saraivao na Novom

130

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

reniku engleskog jezika, iji su poslednji delovi jo raeni na

Oksfordu, i saoptio je Tolkinu da moe da mu pribavi posao
pomonog leksikografa. Kad je 11. novembra rat zavren, Tolkin se obratio vojnim vlastima i dobio dozvolu da do demobilizacije bude rasporeen na Oksfordu, u svrhe dovravanja
obrazovanja. Pronaao je sobe u blizini svog starog stana u Ulici Svetog Jovana i tako su se krajem novembra 1918. on, Edit,
beba i Deni Grouv smestili u Oksfordu.

DRUGO POGLAVLJ E
INTERLUDIJUM U OKSFORDU

Tolkin je dugo sanjao o povratku u Oksford. Za vreme slube u ratu bolovao je od nostalgije za svojim koledom, svojim
drugovima i ivotom koji je vodio etiri godine. Muila ga je
i svest o protraenom vremenu jer njemu je sad bilo dvadeset
sedam godina, a Edit je imala trideset. Ipak, konano su mogli da uivaju u onome emu su se odavno nadali, naem zajednikom domu.
Shvatajui da je uao u novu ivotnu fazu, Tolkin je na prvi dan
1919. godine poeo da vodi dnevnik u koji je beleio najvanije
dogaaje i svoja razmiljanja o njima. Poeo je obinim rukopisom, ali ga je ubrzo zamenio osobitim alfabetom koji je upravo
smislio i koji je liio na meavinu hebrejskog i grkog pisma i
Pitmanove stenografije. Uskoro je odluio da ga uvrsti u svoju
mitologiju i nazvao ga je Rumilovo pismo, po vilovnjakom mudracu iz svojih pria. Dnevnik je vodio na engleskom jeziku, ali
na svom vilovnjakom pismu. Jedina je nevolja bila to nije mogao da se odlui za njegov konaan oblik; stalno je menjao slova
i njihovu namenu, pa je simbol koji je jedne nedelje Qznaavao
glas r sledee nedelje mogao biti znak za /. Takoe se ne bi uvek
setio da pribelei te izmene, pa je posle izvesnog vremena ustanovio da mu je teko da ita ono to je ranije zapisao. Od odluke
da prestane da menja svoje pismo i ostavi ga na miru nije bilo nikakve koristi: neutaivi perfekcionizam i u ovome, kao i u mnogo emu drugom, nagonio ga je da stalno doteruje i poboljava.
Dnevnik je mogue deifrovati uz malo strpljenja; on prua
do pojedinosti punu sliku o novom obrascu Tolkinovog ivota.

132

DZ. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Posle doruka je polazio iz Ulice Svetog Jovana broj 50 u kancelariju gde se radilo na Novom reniku engleskog jezika, koja
se nalazila u Starom Amolovom zdanju u blizini Broud strita.
Nazivao ju je velikom pranjavom radionicom, najzamiljenijim od svih zamiljenih kabineta. Tu je grupica jezikih strunjaka radila na najsveobuhvatnijem reniku engleskog jezika
koji e ikada biti sainjen. Njihov rad poeo je 1878., a do 1900.
bila su objavljena slova od A do H; osamnaest godina kasnije,
zbog zastoja koji je izazvao rat, deo od U do Z jo nije bio dovren. Prvi urednik, ser Dejms Mari, umro je 1915. i rad je sada
nadzirao Henri Bredli, izuzetan ovek koji je proveo dvadeset
godina kao slubenik kod jednog efildskog proizvoaa pribora za jelo pre nego to se posvetio naunom radu i postao
istaknuti filolog.17
Tolkin je uivao u radu na reniku i dopadale su mu se kolege,
posebno arls Talbut Onions. Prvih nedelja dobio je zadatak
da istrauje etimologiju rei warm, wasp, water, wick (lamp) i
winter,18 Izvesne naznake o sposobnostima koje je to zahtevalo
mogu se stei ako se pogleda odrednica wasp u obliku u kome
je konano tampana.To nije ba teka re, ali odrednica navodi
njene oblike u starosaksonskom, staroholandskom, savremenom holandskom, starom visokonemakom, niskom srednjonemakom, visokom srednjonemakom, savremenom nemakom, tevtonskom, primitivnom pretevtonskom, litvanskom,
staroslovenskom, ruskom i latinskom. Nije nikakvo udo to
je Tolkin ustanovio da iz ovakvog rada mnogo ui o jezicima i
jednom prilikom je rekao o tom vremenu 1919-1920. kada je
saraivao na Reniku: ,,Za te dve godine nauio sam vie nego i
za koje druge dve godine u svom ivotu. Svoj deo posla Tolkin
je radio izuzetno dobro, ak i prema merilima Renika, i Bredli
17

Bredli je najpre nauio da ita naopake, gledajui u Bibliju na oevom kolenu dok se porodica molila.

18

Engl. toplo, osa, voda, stenj (u lampi), zima. (Prim. prev.)

I N T E R L U D I J U M U O K S F O R DU

133

ga je ocenio ovako: Njegov rad prua dokaze o neobino temeljnom vladanju anglosaksonskim jezikom te injenicama i
naelima uporedne gramatike germanskih jezika. Bez oklevanja mogu rei da nisam upoznao nikoga njegovih godina ko bi
mu u ovome bio dorastao.
S posla nije morao daleko da peai da bi stigao kui na ruak, i uskoro posle toga na aj. to se radnih sati tie, doktor
Bredli nije bio preterano zahtevan nalogodavac, a i onako nije
bilo zamiljeno da posao na reniku oduzme Tolkinu itav dan.
Pretpostavljalo se da e saradnici na Reniku svoje vreme i svoje prihode popunjavati predavanjima na univerzitetu. Tolkin je
objavio da je voljan da prihvati uenike i koledi su mu se, jedan po jedan, odazvali - prvenstveno enski koledi Ledi Margaret Hol i Sent Hju, koji su imali veliku potrebu za nekim ko
bi njihove mlade dame pouavao anglosaksonskom, a Tolkin je
imao prednost utoliko to je bio oenjen, te nije bila potrebna
pratnja kad su studentkinje dolazile njegovoj kui na asove.
Uskoro su Edit i on zakljuili da mogu sebi da priute da iznajme neku malu kuu, i pronali su jednu odmah iza ugla od
svog dotadanjeg stana, u Alfredovoj ulici broj 1. Preselili su se
u nju krajem leta 1919. i zaposlili kunu pomonicu. Veoma su
se radovali to sad imaju kuu i Editin klavir dopremljen je iz
skladita gde je bio sklonjen, tako da je posle vie godina ponovo mogla redovno da svira. Ponovo je ostala trudna, ali sad
je mogla da se porodi kod svoje kue i podie bebu u pravom
pOrodinom domu. U prolee 1920. Ronald je ve od asova
zaraivao dovoljno da prekine rad na reniku.
U meuvremenu je nastavljao da pie Knjigu izgubljenih pria i jedne veeri je proitao Pad Gondolina u Klubu esejista na
Egzeteru. Pria je dobro prihvaena meu studentskom publikom, u kojoj su se nalazila dvojica mladih ljudi po imenu
Nevil Kohil i Hjugo Dajson.

134

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Porodini planovi naglo su se izmenili. Tolkin je konkurisao

za mesto docenta na Odseku za engleski jezik Univerziteta u
Lidsu, ne oekujui ba sasvim ni da e ga uzeti u obzir, ali su ga
u leto 1920. otuda pozvali na razgovor. Na stanici u Lidsu doekao ga je profesor engleskog jezika Dord Gordon. On je pre
rata bio uvaeni predava na oksfordskom Fakultetu za engleski
jezik, ali ga Tolkin nije poznavao i razgovor je pomalo zapinjao
dok su tramvajem ili kroz grad do univerziteta. Zapoeli su
razgovor o ser Volteru Rejliju, profesoru engleske knjievnosti
na Oksfordu. Tolkin se toga priseao ovako: Nisam zapravo
imao visoko miljenje o Rejliju - on naravno nije bio dobar
predava; ali me je neki dobri duh podstakao da kaem da je
Olimpljanin. To je dobro primljeno; mada sam ja samo mislio
da on poiva uzvieno uzdignut iznad moje kritike. U sebi sam
znao jo pre nego to sam otiao iz Lidsa da sam dobio posao."

TREE POGLAVLJ E
P U S T O L O V I N A NA SEVERU

Zadimljen i prljav, pokriven gustom industrijskom maglom,

pun natiskanih fabrika i kua sa terasama, Lids nije obeavao
naroito lep ivot. Univerzitetske zgrade iz poznog viktorijanskog razdoblja, zidane raznobojnom ciglom u lanom gotikom stilu, predstavljale su alostan kontrast onome na ta je
Tolkin navikao. Muile su ga ozbiljne sumnje u sopstvenu odluku da prihvati posao i doseli se na sever Engleske.
ivot mu je u poetku bio teak. Odmah na poetku
semestra u Lidsu, u oktobru 1920., Edit je rodila drugog sina,
koga su krstili Majkl Hilari Rejel. Tolkin je u Lidsu iveo u
jednoj nametenoj sobi i putovao je vikendom u Oksford da
obie porodicu. Tek poetkom 1921. Edit i beba bili su spremni za selidbu na sever, a i tada je Tolkin u Lidsu uspeo da im
nae samo privremeni smetaj u jednom nametenom stanu.
Krajem 1921. iznajmili su mranu kuicu u broju 11 u Sent
Marks Terasu, sporednoj uliici nedaleko od univerziteta i tu
su Tolkinovi svili novi dom.
Odsek za engleski na Lidsu bio je mali, Dord Gordon ga je
tek gradio. On je bio bolji organizator nego filolog, ali Tolkin je
smatrao da odlino vlada ljudima", a prema svom novom asistentu bio je veoma ljubazan i napravio mu je mesta u svom kabinetu, jednoj goloj sobi od glazirane cigle kroz koju su prolazile
cevi s toplom vodom i koju je ve delio s profesorom francuskog
jezika; brinuo se takoe zbog njegovih domaih okolnosti. Od
toga je, meutim, vanije to je Gordon Tolkinu praktino predao u nadlenost sva lingvistika predavanja na Odseku.

136

DZ. R. R. T O L KI N: B I OGRAF I J A

Gordon je reio da sledi oksfordski primer i nastavni program Odseka za engleski u Lidsu podeli na dva ogranka, jedan za studente koji ele da se specijalizuju za posleoserovsku
knjievnost, drugi za one koji hoe da se usredsrede na staro i srednjoengleski jezik. Ovaj drugi tek je bio uspostavljen
i Gordon je eleo da Tolkin organizuje program atraktivan za
studente, ali koji e im istovremeno pruiti vrsto poznavanje
filologije. Tolkin je smesta prionuo na posao. U poetku je bio
pomalo neraspoloen pri pogledu na stamene i mrgodne studente Jorkirce, ali je uskoro poeo da se divi mnogima od njih.
Jednom prilikom je napisao: ,,U potpunosti sam naklonjen tim
tromim, zdepastim momcima. Za iznenaujue veliki deo njih
pokazalo se da se daju nauiti, za ta je najvanija kvalifikacija
spremnost da se uloi trud. Mnogi njegovi studenti u Lidsu
ulagali su zaista veliki trud i ubrzo postizali odline rezultate.
Ipak je malo nedostajalo pa da se Tolkin ne zadri u Lidsu. Za vreme prvog semestra tamo pozvan je da se prijavi kao
kandidat za dva profesorska mesta, na Katedri za engleski jezik
u Liverpulu i novoosnovanoj Katedri za engleski u Kejptaunu.
Tolkin se prijavio. Iz Liverpula su ga odbili, ali su mu iz Kejptauna krajem januara 1921. ponudili posao. Bilo je mnogo razloga iz kojih bi on rado prihvatio. To bi znailo povratak u zemlju u kojoj je roen, a on je uvek eleo da ponovo vidi Junu
Afriku. Ipak je odbio. Edit i beba nisu bili u stanju da podnesu
takav put, a on nije hteo da bude razdvojen od nje. Dvanaest
meseci kasnije zapisao je: esto sam se od tada pitao da li
nam se to bila pruila prilika a mi nismo imali hrabrosti da je
tigrabimo. Razvoj dogaaja pokazae da su njegovi strahovi
bili neosnovani.
Poetkom 1922. na lingvistiku katedru Odseka za engleski
u Lidsu primljen je jo jedan mlai predava, ije je ime bilo
Erik Valentajn Gordon.Taj crnomanjasti sitni Kanaanin nije

P U S T OL O V I N A NA SEVERU

137

se nalazio ni u kakvom srodstvu s Dordom Gordonom, ali

je bio Rodsov stipendista na Oksfordu i Tolkin mu je 1920. davao asove. Sada ga je u Lidsu toplo doekao. Erik Valentajn
Gordon je doao i uvrstio svoje mesto, i on mi je odan drug i
prijatelj, zapisao je Tolkin u svom dnevniku.
Uskoro po Gordonovom dolasku njih dvojica su poeli da sarauju na jednom vanom naunom poduhvatu. Tolkin je ve
neko vreme radio na glosaru uz zbirku odlomaka na srednjoengleskom jeziku koju je prireivao njegov bivi mentor Kenet
Sizam. To je u sutini znailo sastavljanje jednog malog renika srednjoengleskog jezika i on se tog zadatka latio s beskrajnom preciznou i s mnogo mate. Potrajalo je dok renik nije
bio dovren, ali konano je otiao u tampu poetkom 1922.,
a Tolkin je eleo da se okrene neemu to e dati vei zamah
njegovim filolokim sposobnostima. Erik Gordon i on odluili
su da prirede novo izdanje Ser Gavejna i Zelenog viteza, jer nije
moglo da se pribavi nijedno prikladno za potrebe studenata.
Tolkin je trebalo da priredi tekst i renik, a Gordon da uradi
najvei deo beleaka uz tekst.
Tolkin je ustanovio da je njegov saradnik marljiv avolak",
pa je morao brzo da radi da bi drao korak s njim. Knjigu su
zavrili u zadatom roku za objavljivanje i ona je izala poetkom 1925. godine u izdanju Klarendon presa. Bio je to krupan
doprinos prouavanju srednjovekovne knjievnosti - iako e
Tolkin kasnije esto zabavljati svoje sluaoce na predavanjima
prezrivim opaskama o pojedinim takama tumaenja u tom izdanju, kao da on sam s tim nije imao nita: Tolkin i Gordon su
potpuno greili, potpuno greili kad su to tvrdili! Ne mogu ni
da zamislim na ta su uopte mislili!
Erik Gordon je imao slian smisao za humor kao i Tolkin.
Zajedno su pomogli studentima da osnuju Vikinki klub, na
ijim su se sastancima pile ogromne koliine piva, itale sage i

138

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

pevale komine pesme. Komine pesme uglavnom su bile delo

Gordona i Tolkina, koji su pisali proste stihove o studentima,
prevodili deje pesmice na anglosaksonski i pevali poanice
na staronordijskom. Neka od tih stihotvorenija tampana su
kasnije u jednom privatnom izdanju pod naslovom Pesmarica zafilologe. Nije nikakvo udo to je Vikinki klub doprineo
da Tolkin i Gordon postanu omiljeni predavai, i zahvaljujui
tome, i njihovim zaista izvanrednim predavanjima, lingvistika
katedra Odseka za engleski privlaila je sve vie studenata. Do
1925. ve su dvadesetorica odabrala lingvistiku kao predmet za
specijalizaciju, to je bilo vie od treine ukupnog broja studenata na Odseku i mnogo vie nego to ih se na Oksfordu opredeljivalo za isti predmet.
Porodini ivot Tolkinovih uglavnom je bio srean. Edit je
smatrala da je to to je atmosfera na univerzitetu u Lidsu nije
kruta veoma osveavajue i sklopila je prijateljstvo s nekoliko supruga drugih predavaa. Novac im se nije ba prelivao, a Tolkin
je tedeo da kupe kuu, pa su retko odlazili na porodina putovanja, ali su u leto 1922. otputovali na odmor od nekoliko nedelja
u Fajli, na jorkirskoj obali. Tolkinu se Fajli nije dopao, nazvao
ga je gadnim malim prigradskim primorskim odmaralitem" a
ionako je veliki deo vremena tamo morao da provede ocenjujui
ispitne testove, ega se prihvatao svake godine da bi zaradio neto dodatnog novca. Takoe je napisao nekoliko pesama.
Poslednjih godina mnogo se bavio stvaranjem stihova. Veinom su se ticali njegove mitologije. Neki su nali puta do univerzitetskog asopisa Grifon, do jedne edicije objavljivane u
Lidsu pod naslovom Jorkirska poezija i zbornika poezije nastavnog osoblja Odseka za engleski naslovljenog Pustolovina
na severu. Sada je poeo da pie ciklus pesama koji je nazvao
Prie ipesme o Bimbl Beju. Jedna, u kojoj se nasluuje ono to je
oseao prema Fajliju, iznosi pritube na prljav i buan moderni

PU S T O L O V I N A NA S EVERU

139

gradski ivot. Druga, Zmaj u gostima, opisuje pustoenja jednog zmaja koji prispeva u Bimbl Bej i tu susree gospoicu
Bigins. Trea, Glip, govori o udnom ljigavom stvoru koji ivi
u peini i ima blede svetlee oi. Sve su to nagovetaji onog vanog to e tek doi.
U maju 1923. Tolkin se razboleo od jake prehlade koja nije
htela da proe i prerasla je u upalu plua. Njegov deda Don
Safild, kome je tada ve bilo devedeset godina, boravio je u
to vreme s njegovom porodicom i Tolkin ga se priseao kako
stoji kraj mog kreveta, visoka prilika u crnom, i gleda me i
govori mi neto prezrivo - u smislu da smo svi mi iz moje generacije izrodi i slabii: ja se tu borim za dah, ali on sad mora
da se oprosti i uhvati brod jer ide na putovanje oko Britanskih
ostrva! Starac e poiveti jo sedam godina, od ega e veinu vremena provesti s najmlaom kerkom, Tolkinovom tetkom Dejn, koja se odselila iz Notingemira i preuzela jednu
farmu u Dormstonu u Vusteriru. Farma se nalazila na kraju
jednog puteljka koji nije vodio nikuda dalje i susedi su je ponekad zvali Bag End.19
Poto se oporavio od upale plua, Tolkin je s Edit i decom
otiao da provede neko vreme kod svog brata Hilarija, koji je
posle rata i demobilizacije kupio mali vonjak i povrtnjak u blizini Ivama, gradia iz koga su poticali njihovi preci Safildovi.
itava porodica odmah je uposlena da pomae u obraivanju
zemlje, a bilo je i urnebesnih igara s ogromnim papirnim zmajevima, koje su Ronald i Hilari putali s polja naspram kue da
bi razonodili decu. Tolkin je takoe uspevao da pronae pomalo vremena da radi dalje na svojoj mitologiji.
Knjiga izgubljenih pria bila je sad gotovo dovrena. U
Oksfordu i Lidsu Tolkin je sroio prie o stvaranju kosmosa,
19 U prevodima Meri i Milana Miliia (Hobit) i Zorana Stanojevia (Gospodar prstenova) dom Bilba
Baginsa Bag End razreen je kao dom u Bagremovoj ulici, tako da je ova specifina igra rei ostala bez
tanog ekvivalenta na srpskom jeziku. (Prim. prev.)

140

D 2. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

nastanku Silmarila i o tome kako ih je Morgot ukrao iz blaenog kraljevstva Valinor. Ciklusu je jo nedostajao jasan zavretak - trebalo je da bude zakljuen putovanjem Earendilovog zvezdanog broda, koji je bio prvi element mitologije to
je izrastala u Tolkinovoj glavi - a neke prie i dalje su bile tek
sinopsis, ali jo malo truda i delo e biti privedeno kraju. Tolkin
nije gurao ka tom cilju, nego je umesto toga poeo da prerauje. Gotovo kao da nije elo da stigne do kraja. Moda je sumnjao da e uspeti da nae izdavaa. Delo je svakako bilo krajnje nekonvencionalno, ali ipak nita udnije od knjiga lorda
Dansenija,20 a one su se pokazale kao popularne. ta ga je onda
zadravalo? Uglavnom njegova vena elja za savrenstvom, ali
takoe moda neto to je Kristofer Vajzmen jednom rekao o
vilenjacima iz njegovih ranih pesama: Tebi su ova bia iva jer
ih jo stvara. Kad dovri stvaranje, bie ti mrtva kao atomi od
kojih nam se sastoji hrana. Drugim reima, Tolkin nije eleo
da zavri jer nije mogao da zamisli da nema vie ta da stvara
u svom izmiljenom svetu; kasnije je to nazvao ,,podstvaranje.
Nije, dakle, zavrio Silmarilion (kako je konano naslovio
knjigu) nego se umesto toga vraao, menjao, doterivao, preraivao. Dve glavne prie poeo je da pretapa u stihove, to
ukazuje da je poeziji i dalje teio podjednako kao i prozi. Za
priu o Turinu odabrao je moderni ekvivalent aliteracijske
stope kakvu je pronaao u Beovulfu, a za priu o Berenu i
Lutjeni rimovane kuplete. Ovu drugu pesmu nazvao je Gesta
o Berenu i Lutjeni, da bi joj kasnije promenio naslov u Balada
o oslobaanju iz lanaca.21
U meuvremenu je njegova karijera u Lidsu napredovala za
20 Edvard Planket, baron od Dansenija (Edward John Moreton Drax Plunkett, 18th Baron of Dunsany,
1878-1957) objavljivao je knjige fantastinog sadraja pod knjievnim imenom lord Danseni. Prie u prve
dve knjige i poetak tree smeteni su u izmiljeni svet koji je autor nazvao Pegana i stvorio mu itavu geografiju, istoriju i bogove. (Prim. prev.)
21 Lay ofLeithian. Leithian je re iz Tolkinovog izmiljenog jezika iji koren leithia znai oslobaanje.
Tumaenje naslova pesme kao Oslobaanje iz lanaca potie od samog Tolkina. (Prim. prev.)

PU S T O LO V I N A NA S EVERU

141

jedan znaajan korak. Dord Gordon se 1922. vratio na Oksford da predaje englesku knjievnost, pa je Tolkin bio kandidat za profesorsko mesto na Lidsu koje je Gordon ostavio
upranjeno. Na kraju je profesorsko zvanje dodeljeno Laselu
Aberkrombiju, ali je rektor Majkl Sadler obeao Tolkinu da e
univerzitet uskoro otvoriti mesto profesora engleskog jezika
specijalno za njega. Sadler je obeanje odrao i Tolkin je postao profesor 1924., sa svoje trideset dve godine, izuzetno mlad
prema merilima britanskih univerziteta. Iste godine Edit i on
kupili su kuu na periferiji Lidsa, u Darnli roudu broj 2, u Vest
Parku. Bio je to ogroman napredak u odnosu na kuicu u Sent
Mark Terasu, budui da je kua bila prostrana, a oko nje su se
pruala polja tako da su Tolkinovi mogli da vode decu u etnje.
Poetkom 1924. Edit je uznemireno ustanovila da je ponovo
trudna. Nadala se da e ovog puta dobiti kericu, ali u riovembru'im se ponovo rodio sin. Krstili su ga Kristofer Rejel, u
ast Kristoferu Vajzmenu. Beba je bila napredna i donosila je
ogromnu radost ocu, koji je zapisao u dnevnik: Sad neu biti
lien onoga to Bog daje.
Poetkom 1925. stigla mu je vest da e na Oksfordu uskoro biti upranjeno mesto profesora anglosaksonskog jer Krejgi
odlazi u Ameriku. Objavljen je konkurs i Tolkin se prijavio. Teorijski, izgledi mu nisu bili naroito dobri jer su se prijavila jo
trojica kandidata, s odlinim preporukama: Alen Moer s Liverpulskog univerziteta, Rejmond Vilson embers s Londonskog
i Kenet Sizam. Moer se, meutim, povukao, embers je mesto
odbio, pa se izbor sveo na Tolkina i njegovog biveg mentora
Sizama.
Kenet Sizam se u tom trenutku nalazio na vanom poloaju
u Klarendon presu i mada nije puno svoje vreme posveivao
naunom radu, uivao je na Oksfordu dobar ugled i imao je
podosta pobornika. Tolkina su podravali mnogi, rrieu njima

142

D. R.-R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

i Dord Gordon, majstor intriga, ali na glasanju su on i Sizam

dobili podjednak broj glasova, te je svojim glasom morao da
presudi rektor Dozef Vels. Vels je glasao za Tolkina.
Posle toga, mogli biste rei, nita se vie zapravo nije dogaalo.Tolkin se vratio u Oksford, bio je dvadeset godina profesor
anglosaksonskog na Rolinsonovoj i Bozvortovoj katedri, izabran je za profesora engleskog jezika i knjievnosti na koledu
Merton, iveo je u konvencionalnom oksfordskom predgrau,
gde je proveo i prvo vreme posle odlaska u penziju, potom se
preselio u primorski gradi koji se ni po emu ne bi mogao
izdvojiti kao poseban, posle enine smrti vratio se u Oksford
i spokojno umro napunivi osamdeset jednu godinu. Obian,
nezanimljiv ivot kakav su vodili i bezbrojni drugi intelektualci, profesionalno izvanredan, naravno, ali samo na jednom
uskom naunom polju koje za laike zaista nema mnogo znaaja. I to bi bilo to - da nije udne injenice da je tih godina
dok se nita nije deavalo Tolkin napisao dve knjige koje e
postati bestseleri irom sveta, koje e osvojiti matu i uticati na
nain razmiljanja nekoliko miliona italaca. Neobino je paradoksalna ta injenica da su Hobit i Gospodarprstenova delo opskurnog oksfordskog profesora ije je usko polje specijalizacije
bio zapadnomidlendski dijalekat srednjoengleskog jezika i koji
je iveo sasvim obinim ivotom u predgrau podiui decu i
gajei svoju batu.
Da li je? Ili je istina upravo obrnuta? Zar ne bi trebalo da nas
umesto toga udi injenica da su jedan takav izvanredan um i
mata bili zadovoljni sitnim svakodnevnim navikama domaeg
i profesorskog ivota, da se ovek ija je dua udela za krenjem talasa o kornvolsku obalu zadovoljavao razgovorima s
postarijim gospama u hotelskom salonu kupalinog mestaceta
za pripadnike srednje klase, da je jedan pesnik koga su radovali

P U S T OL O V I N A NA SEVERU

143

prizor i miris cepanica na ognjitu seoske gostionice bio voljan

da naprosto sedi pred sopstvenim elektrinim kaminom sa simuliranim arom ugljevlja? ta da mislimo o tome?
Moda njegovu sredovenost i starost moemo jedino da posmatramo zbunjeni; a moda moemo i da uoimo kako se,
polako, pomalja jedan obrazac.

ETVRTIDEO
1 9 2 5 - 1 9 4 9 (I):

U jednoj rupi u zemlji

iveo je hobit

PRVO POGLAVLJ E
O KSFORDSKI IVOT

Sve do pred kraj devetnaestog veka veina predavaa na

Oksfordskom univerzitetu morala je da se zaredi i prihvati zabranu braka dokle god obavljaju svoju profesionalnu slubu.
Tada su reformatori uveli laiku profesuru i ukinuli celibat, izmenivi time lik Oksforda, i to vidno: narednih godina reka
cigli postojano je priticala ka severu sa starih oboda grada i
pokrivala polja uz puteve prema Banberiju i Vudstoku dok su
preduzimai podizali stotine domova za nove, oenjene predavae. Poetkom dvadesetog veka severni deo Oksforda bio je
jedna zgusnuta kolonija univerzitetskih nastavnika, njihovih
ena, dece i posluge, nastanjenih u raznolikom spektru kua,
od onih koje su izgledale gotiki ili liile na dvorce s tornjiima i vitraima, pa do tipinih prigradskih kua. Crkve, kole i
grozdovi radnji podizani su da zadovolje potrebe ove neobine
zajednice i uskoro nije vie preostalo mnogo slobodnog zemljita. Bilo je ipak izmeu 1920. i 1930. jo neto kua koje su se
tek gradile i Tolkin je u jednoj ulici Severnog Oksforda pronaao i kupio skromnu novosazidanu kuu na lakat, od svetle cigle, jednim krilom okrenutu ka cesti. Porodica se tu doselila iz
Lidsa poetkom 1926.
Tu u Nortmorskoj ulici ostae narednih dvadeset jednu godinu. Kad se 1929. izdava i knjiar Bejzil Blekvel iselio iz jedne
vee kue u susedstvu, Tolkinovi su odluili da je kupe i poetkom sledee godine preselili se iz broja 22 u broj 20. Ta druga
kua bila je iroka i siva, impozantnija od prethodne, s malim
kasetiranim prozorima i visokim krovom od crepa. Nedugo pre

O K S FO R D S KI IVOT

147

preseljenja rodilo se poslednje, etvrto dete Tolkinovih; devojica kao to je Edit ve odavno prieljkivala, i krtena je kao
Prisila Meri Rejel.
Osim ta dva dogaaja, Prisilinog roenja 1929. i preseljenja
u novu kuu 1930, ivot u Nortmorskoj ulici proticao je bez
krupnijih zbivanja, ili pre, proticao je prema ustaljenim navikama, gotovo po uhodanom obrascu, s ponekom manjom neprilikom, ali bez ikakvih vanijih promena. Zato e moda najbolje biti opisan ako pratimo Tolkina kroz jedan njegov tipian
(mada ovde samo zamiljen) dan oko 1930. godine.
Svetac je, zato Tolkin ustaje vrlo rano. Budilnik zvoni u sedam u njegovoj sobi, koja gleda ka istoku preko bate iza kue.
Bila je to zapravo kupaonica s garderoberom, ali on tu spava jer
Edit ne podnosi njegovo hrkanje i rad do kasno nou, to nije
u skladu s njenim navikama. Zato imaju svako svoju sobu i ne
smetaju jedno drugom.
Tolkin ustaje preko volje, po prirodi nije ranoranilac, odluuje da se obrije posle mise i u kunom ogrtau odlazi da probudi
Majkla i Kristofera. Najstarijem, Donu, sad je etrnaest godina
i nalazi se u katolikoj internatskoj koli u Berkiru, ali jedanaestogodinji Majkl i sedmogodinji Kristofer jo su kod kue.
Kad ue u Majklovu sobu, Tolkin se saplete preko igrake
lokomotive ostavljene nasred poda, pa psuje ispod glasa. Majkl
i Kristofer trenutno su opsednuti eleznicom i zauzeli su itavu
jednu sobu na spratu modelom pruge. Takoe odlaze da gledaju
lokomotive i crtaju ih, zadivljujue precizno. Tolkin niti razume niti sasvim odobrava tu njihovu ,,lokomaniju; lino smatra
da eleznica samo donosi buku i prljavtinu i upropaava prirodu. Ipak je trpeljivprema njihovom hobiju, a ponekad im ak
uspe i da ga ubede da ih povede na malo udaljeniju elezniku
stanicu da gledaju eltenamski ekspres kako prolazi.

148

D. R. R. T O L KI N: B I OG R A F I J A

Poto je probudio deake, Tolkin oblai odelo koje obino

nosi radnim danom, flanelske pantalone i sako od tvida. Potom
sa sinovima, odevenim u teget kaputie i kratke pantalone koji
ine uniformu njihove Osnovne kole Dragon,22 izvodi bicikle
iz garae pa odlaze svojom tihom ulicom u kojoj su na ostalim kuama zavese jo navuene, zatim ka gradu Lintonskim i
dalje Banberijskim putem, gde ih mimoie poneki automobil
ili autobus. Proleno je jutro i procvale grane treanja to se iz
dvorita nadnose nad trotoarima pruaju divan prizor.
Biciklom prelaze neto vie od kilometra do katolike Crkve
Svetog Alojzija, neuglednog zdanja odmah uz bolnicu na Vudstok roudu. Misa je u pola osam, tako da se kui vraaju kasnei
koji minut na doruak, koji se uvek postavlja tano u osam ili sasvim precizno govorei u sedam i pedeset pet, poto Edit
sve satove u kui navija da ure pet minuta. Fibi Kols, njihova
kuna pomonica, upravo je ula u kuhinju i zvekee tamo posuem. Fibi nosi kapicu kao prava kuna pomonica i radi u
kui ceo dan; ona je kod Tolkinovih ve nekoliko godina i po
svim znacima sudei ostae jo zadugo, to je pravi blagoslov,
jer su pre nje imali beskrajnih muka s poslugom.
Za vreme doruka Tolkin prelistava novine, ali sasvim uzgredno. Kao i njegov prijatelj K. S. Luis, i on smatra da su sve
,,vesti u celini trivijalne i da ih treba ignorisati; obojica tvrde
(nervirajui mnoge svoje prijatelje) da se ,,istina nalazi samo u
knjievnosti. Obojica meutim vole da reavaju ukrtene rei.
Posle doruka Tolkin odlazi u svoju radnu sobu da zaloi pe.
U kui nije toplo jer kao i u mnogim engleskim domovima srednje klase u njoj nema centralnog grejanja, pa mu je potrebna
dobra vatra da bi se u sobi moglo boraviti. Tolkin je u urbi, u
devet mu dolazi studentkinja, a hteo bi i da pogleda beleke za
22 uvena oksfordska Dragon School zvanino je bila nazvana Osnovna kola Linam, ali je iz jedne
poalice o nastavniku po prezimenu Dord i Svetom oru i adaji (dragon) nastalo ovo popularno ime,
koje je potom prihvaeno kao ustaljeno. (Prim. prev.)

OKSFORDSKI ZlVOT

149

prepodnevno predavanje, pa bre-bolje isti pepeo od sino,

jo topao poto je rad zavrio i otiao da legne kad je ve bilo
prolo dva. Ubacio je u vatru dosta uglja, zatvorio vratanca
pei, podesio regulator za protok vazduha, pa pourio na sprat
da se obrije. Deaci odlaze u kolu.
Tolkin jo nije zavrio brijanje kad se oglasi zvono na vratima. Edit otvara, ali ga doziva, pa on silazi s pola lica jo pokrivenog penom. To je samo potar. Meutim, doao je da kae
kako kroz dimnjak iz radne sobe izlazi mnogo dima, te bi moda bolje bilo da gospodin Tolkin ode i pogleda je li sve u redu.
Tolkin odjuri i ustanovi da se vatra, kao to se poesto dogodi,
toliko razgorela da samo to nije zapalila dimnjak. Stiava vatru, zahvaljuje potaru i razmeni s njim nekoliko rei o ranom
povru. Pone da otvara potu, priseti se da nije dovrio brijanje, i jedva stie da se upristoji pre nego to studentkinja doe.
Devojka je na postdiplomskim studijama iz srednjoengleskog
jezika. U devet i deset Tolkin i ona ve su se udubili u raeljavanje znaenja jedne nezgodne rei u Anahoretskom tipiku.23
Ako biste zavirili kroz vrata radne sobe, uopte ih ne biste videli jer su iza vrata s obe strane police s knjigama tako da tvore
pravi tunel, i tek kad proe kroz njega, posetilac moe da sagleda i ostatak sobe. Prozori gledaju na dve strane, u komijsku
batu na junoj, i ulicu na zapadnoj strani. Tolkinov radni sto
je ispod prozora na junoj strani, ali on ne sedi za stolom; stoji
ispred vatre i mae lulom dok govori. Studentkinja se pomalo
mrti raspliui njegovo sloeno izlaganje, napreui se da sve
jasno razabere jer on govori brzo i ponekad nerazgovetno, ali
ona poinje da uvia obrise njegovih dokaza i poentu ka kojoj
je vodi, pa sa arom hvata beleke. Na kraju asa, u dvadeset do
jedanaest, osea da joj je pruio potpuno novi uvid u nain na
23 Ancrene Wisse, monaki pravilnik koji su u XIII veku sastavile tri redovnice poto su odabrale da se
povuku u anahoretski ivot (osamu). Sauvano je ukupno devet rukopisa na originalnom srednjovekovnom engleskom jeziku. (Prim. prev.)

150

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

koji jedan srednjovekovni pisac bira rei. Dok odlazi biciklom,

razmilja kako bi Odsek za engleski zaista bio mnogo ivotniji
kad bi svi oksfordski filolozi ovako predavali.
Poto ju je ispratio do kapije, Tolkin se urno vraa u svoju
radnu sobu i prikuplja beleke za predavanje, koje na kraju ipak
nije stigao da pogleda, pa mu samo ostaje da se nada da je sve
to mu treba tu. Uzima i primerak teksta o kome e drati predavanje, staroengleske poeme Izlazak. Zna da e zlu ne trebalo,
ako ne bude mogao da se osloni na beleke, uvek moi da tumai neki odlomak neposredno izvuen odatle. Zatim, s akten-tanom i svojom oksfordskom togom u korpi bicikla, ponovo
odlazi u grad.
Ponekad dri predavanja i na svom koledu, Pembrouku,
ali je ovog jutra, to i jeste ei sluaj, njegovo odredite Ispitno zdanje, tegobno grandiozna poznoviktorijanska graevina
u Haj stritu. Za predavanja o popularnim temama odreivane su velike dvorane, kao ona u istonom krilu gde e danas
K. S. Luis imati veliku publiku za jedno u nizu svojih medievalistikih predavanja. Tolkin je takoe privlaio dosta panje
optim predavanjima o Beovulfu, namenjenim studentima kojima to nije bio uestruni predmet, ali danas e govoriti o jednom tekstu koji je bio na spisku lektire za svega nekoliko studenata na Odseku za engleski koji su se opredelili za filoloku
grupu, pa ga je stoga put vodio do male sumrane uionice u
prizemlju, gde ga je svega njih osmoro ili desetoro ve ekalo u
svojim studentskim togama, budui da je bio poznat po tanosti. Tolkin navlai togu i zapoinje predavanje tano u trenutku
kada zvono na Mertonu, oko pola kilometra udaljenom, dubokim tonom oglaava jedanaest sati.
Tolkinovo predavanje tee glatko, on uglavnom prati beleke, uz neki povremeni dodatak improvizovan na licu mesta.
Prolazei kroz tekst red po red Tolkin raspravlja o znaenju

OKSFORDSKI IVOT

151

pojedinih rei i izraza, i izlae probleme koje oni pokreu. Studenti ga dobro poznaju i verni su sluaoci njegovih predavanja,
ne samo zato to njegova tumaenja zaista rasvetle tekst nego
i zato to vole njega: uivaju u njegovim alama, navikli su na
njegov brzometni nain izlaganja, i nalaze u njemu veliku ljudskost, za razliku od nekih njegovih kolega koje dre predavanja
bez imalo potovanja prema sluaocima.
Nije bilo potrebe da brine da mu beleke nee biti dovoljne.
Kad odzvoni dvanaest sati i agor dopre iz hodnika, primoran
je da stane iako jo ni priblino nije izloio sav pripremljeni
materijal. Poslednjih deset minuta zapravo se potpuno udaljio
od beleaka i govorio o jednoj posebnoj taki povezanosti izmeu gotskog i staroengleskog na koju upuuje odreena re
u tekstu. Sad sakuplja svoje papire, kratko popria s jednim
studentom, pa izlazi da bi oslobodio sluaonicu za sledeeg
predavaa.
U hodniku se naas susree s Luisom i malo popria s njim.
Voleo bi da je ponedeljak, jer ponedeljkom njih dvojica popiju po kriglu piva i porazgovaraju sat ili neto vie, ali danas nijedan od njih nema vremena, Tolkin mora neto da pokupuje
pre nego to ode kui na ruak. Rastaje se s Luisom i odlazi
biciklom u Haj strit, do natkrivene trnice na kojoj vlada velika guva, gde treba da preuzme kobasice od mesara Lindzija Edit je zaboravila da ih pribelei u nedeljnu narudbinu, koju
su preuzeli jue. Malo se naali s Lindzijem, potom navraa u
papirnicu na uglu Pijane ulice da kupi pisaljke za pera. Banberijskim putem stie do kue i uspeva da u petnaest minuta
do ruka umetne pismo koje je ve odavno trebalo da napie
Eriku Gordonu, u vezi s njihovim planovima da zajedniki
prirede jedno izdanje poeme Perl. Pismo poinje na svojoj
pisaoj maini marke ,,Hamond, na kojoj zahvaljujui obrtnom valjku mogu da se menjaju fontovi, tako da raspolae

152

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

kurzivnim pismom i anglosaksonskim slovima 5 i as. Edit

meutim runim zvoncetom oglaava ruak pre nego to se
primakao kraju.
Za rukom se okuplja cela porodica; razgovor se uglavnom
vodi o asovima plivanja u koli koje Majkl ne podnosi i o tome
da li inficirani nokat treba da bude razlog da se deak ne kupa.
Posle ruka Tolkin odlazi da pogleda kako im napreduje bob
u povrtnjaku. Edit je izvela Prisilu da se poigra na travnjaku i
razmatra s muem pitanje da li bi ostatak nekadanjeg teniskog
igralita takoe trebalo pretvoriti u leje s povrem. Potom je on
ostavlja da hrani kanarince i papagaje koje dri u kui za ptice
napravljenoj napolju uz kuu, a sam jo jednom odlazi biciklom u grad, na sastanak nastavnikog zbora.
Sednica se odrava na Mertonu jer oksfordski Fakultet za
engleski jezik jo nema sopstvene prostorije, ako se ne rauna
pretesna biblioteka u potkrovlju Ispitnog zdanja, a Merton je s
engleskim najpovezaniji. Tolkinovo profesorsko mesto zvanino je na Pembrouku, ali on za svoj koled nije preterano vezan;
odgovornost ga prvenstveno vee za engleski odsek. Sednica
poinje u pola tri. Tu su profesor engleskog jezika i knjievnosti
Vajld i profesor engleske knjievnosti Nikol Smit, te jo desetak
lanova nastavnog osoblja, od kojih nekoliko ena. Na tim sastancima ponekad umeju da se vode ogoreni okraji, i Tolkin
je i sam, dok je pokuavao da podstakne reforme nastavnog
programa, mnogo puta pretrpeo jetke napade iz knjievnog"
tabora. Ti dani su sad za njim, njegove reforme su prihvaene
i sprovedene. Dananje vee uglavnom se bavi rutinskim pitanjima kao to su datumi odravanja ispita, sitnije pojedinosti
nastavnog plana i sredstva za popunu bibliotekog fonda. Za
sve to treba vremena, pa sednica traje gotovo do etiri, tako da
Tolkinu ostaje nekoliko minuta da navrati do Bodlijeve biblioteke i pogleda neto u knjizi koju je prethodnog dana naruio

OKSFORDSKI IVOT

153

da se pronae i donese u itaonicu. Kui stie na vreme za aj

koji deca piju u ^ola pet.
Posle aja mu uspeva da provede oko sat i po za pisaim stolom, da dovri pismo Gordonu i pone da rasporeuje beleke
za sutranje predavanje. Kada ivot ne krene nekim neplaniranim tokom, obino mu uspeva da jo pre poetka semestra
pripremi sva predavanja koja e drati, ali i preesto se deava
da ga nedostatak vremena primora da neki deo posla ostavi za
poslednji as. Ni sada ne uspeva mnogo da uradi jer je Majklu
potrebna pomo za sastav iz latinskog koji ima za domai, na
ta odlazi dvadesetak minuta. I dok dlanom o dlan, ve je pola
sedam i vreme da se oblai smoking za veeru. Tolkin ne veera van kue ee od jednom ili dvaput nedeljno, ali veeras je
vee kada se na Pembrouku dovode gosti, pa je obeao da e
biti tamo da se upozna s gostom jednog svog prijatelja. urno
vezuje crnu kravatu i ponovo zajahuje bicikl, ostavljajui Edit
uz ranu veeru kod kue.
Na koled stie na vreme za aicu erija u profesorskoj
zbornici. Njegov poloaj na Pembrouku pomalo je vanredan,
zbog oksfordske administracije koja je i prilino zbrkana i
izaziva zbrku. Moglo bi se rei da koledi jesu Univerzitet, jer
veina nastavnog osoblja ima naimenovanja na koledima, i
prvenstveno im je zaduenje da dre predavanja studentima
na svom koledu, ali profesori su u drugaijem poloaju.
Prvenstveno izostavljeni iz sistema koleda, oni dre predavanja iz svog predmeta bez obzira na to kom koledu pripadaju njihovi studenti. Da ne bi bili lieni drutvenih prostorija i
drugih pogodnosti koje prua ivot na koledu, profesori su
dodeljeni pojedinim koledima, na kojima im je dato lanstvo
u nastavnikom zboru ex ojficio. Ponekad to stvara u izvesnoj
meri zlu krv jer koledi inae biraju svoje nastavno osoblje,
jedino su im profesori kao to je Tolkin donekle nametnuti.

154

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Tolkin misli da ga na Pembrouku pomalo ne vole; %tmosfera

u zbornici je kruta i neprijateljska. Na sreu, ima saveznika u
jednom mlaem predavau, R. B. Makalamu, ivahnom oveku koji ima nekoliko godina manje od njega i koji ga sada
oekuje da mu predstavi svog gosta. Veera je prijatna - i jestiva jer je hrana jednostavna, bez naznaka zamorne francuske
kuhinje koja, misli Tolkin s gaenjem, poinje da osvaja visoke
trpeze u nekoliko koleda.
Ubrzo posle veere izvinjava se i rano odlazi da bi na suprotnoj strani grada, na koledu Bejliol, prisustvovao sastanku
,,arogriza u stanu Dona Brajsona. Kolbttar na islandskom
znai onaj koji se zimi toliko primakne vatri da grize ar.
,,arogrizi su bili neformalni italaki kruok koji je Tolkin
osnovao donekle po uzoru na Vikinki klub u Lidsu, samo
to su ovde svi lanovi pripadali nastavnom osoblju Oksforda. Sastajali su se uvee nekoliko puta u toku semestra da
bi itali islandske sage. Veeras se okupilo lepo drutvance:
Dord Gordon, koji je sada dekan Magdaleninog koleda,
Nevil Kohil sa Egzetera, arls Onions iz Renika, profesor vizantijskog i savremenog grkog Dokins, sam Brajson i - to
Tolkina raduje da primeti - Klajv Luis, koji ga glasno grdi jer
je zakasnio. Veeras itaju Sagu o Gretiru Snanom. Tolkin
poinje, po obiaju, jer je najverovatnije najbolji poznavalac
nordijskih jezika od svih prisutnih. Nastavlja od mesta gde su
stali proli put, teno improvizujui prevod iz knjige koju dri
otvorenu na kolenima. Posle dve-tri strane preuzima Dokins.
I njegov prevod je tean mada ne tako kao Tolkinov, ali kad
doe red na ostale, oni nastavljaju mnogo sporije i svako
prevodi samo po pola stranice jer niko od njih ne moe da
tvrdi da vlada islandskim iznad poetnikog nivoa. U tome,
meutim, i jeste svrha kruoka, Tolkin ga je osnovao da bi
ubedio svoje prijatelje kako islandsku knjievnost vredi itati

OKSFORDSKI IVOT

155

na izvornom jeziku; on ih hrabri pri svakom klecavom koraku i tape njihovom trudu.
Otprilike ppsle jedan sat stiu do jednog mesta na kome je
zgodno stati. Uz diskusiju o sagi otvara se boca viskija. Potom
im Tolkin ita nepristojnu i vrlo smenu pesmu koju je upravo
napisao o jednom kolegi anglisti. Ve je prolo jedanaest kada se
razilaze. Tolkin je proetao s Luisom do kraja Broud strita, gde
se rastaju - Luis odlazi Holivelskom do Magdaleninog koleda
(neenja je, i za vreme semestra esto noiva na koledu), a
Tolkin se biciklom vraa u Nortmorsku.
Edit je ve legla i kua je u mraku. Tolkin loi vatru u svojoj
radnoj sobi i puni lulu. Zna da mora jo da radi na belekama
za predavanje koje e drati sutra ujutru, ali ne moe da odoli i
da ne izvue iz fioke poluzavreni rukopis prie koju pie da bi
zabavio sebe i decu. Podozreva da je to verovatno traenje vremena; ako e ve da posveuje panju neemu takvom, onda bi
to trebalo da bude Silmarilion, ali ga iz noi u no neto vue toj
zabavnoj priici - a i ini se da makar zabavlja deake. Seda za
sto, nameta novu pisaljku na dralje (vie voli pera na umakanje nego nalivpera), otvara boicu mastila i uzima stari list papira s ispitnim radom - na jednoj strani je ispitni esej o bici kod
Maldona,24 a na istoj strani on poinje da pie: Otvorivi oi,
Bilbo se upita da li ih je odista otvorio; jer je bilo isto onako
mrano kao i dok ih je drao zatvorene. Nikoga ne bee nigde
oko njega. Zamislite samo njegov strah!...25
Sada emo ga ostaviti. On e za svojim pisaim stolom ostati
do pola dva ili dva, ili ak i due, u tiini koju remeti samo kripa pera, dok svuda oko njega Nortmorska ulica spava.
24 Bitka kod Maldona odigrala se 991. godine, kada su Englezi pod vladavinom Etelreda Nespremnog
bezuspeno pokuali da odbiju vikinku najezdu. (Prim. prev.)
25 Svi navodi iz Hobita preuzeti su iz prevoda Meri i Milana Miliia (Solaris, Novi Sad, 2001). (Prim.
prev.)

DRUGO POGLAVLJ E
RAZGLEDANJE FOTOGRAFIJA

To su, dakle, neke od spoljnih okolnosti njegovog ivota: domae navike, predavanja i pripreme za predavanja, prepiska, s
vremena na vreme vee provedeno u drutvu prijatelja - retke
su zaista bile veeri kada bi se dogaala i veera na koledu i
okupljanje italakog kruoka; ovde je takvo vee, uz druga neredovna deavanja kao to je sednica nastavnikog vea, podvedeno pod jedan zamiljeni dan da bi se doarala slika o rasponu njegovih delatnosti. Sasvim prosean dan bio bi jednoliniji.
Mada su moda itaocu svi ovi ovde opisani dogaaji jednolini, bez ijednog iskupljujueg treptaja uzbuenja: trivijalne
aktivnosti jednog oveka zatvorenog u skuen nain ivota, bez
ikakvog zanimanja i za koga spolja. Sve to, rei e italac, sva ta
pria o potpaljivanju pei i odlascima biciklom na predavanja,
i o tome kako ga je u zbornici spopadalo oseanje da nije ba
omiljen, sve to ne govori nita o oveku koji je napisao Silmarilion, Hobita i Gospodara prstenova, niti iim objanjava prirodu njegovog uma i nain na koji je njegova mata odgovarala
na podraaje iz okoline. Sam Tolkin bi se s tim izvesno sloio.
Jedan od njegovih najuvreenijih stavova glasio je da istraivanje ivota jednog pisca ne otkriva gotovo nita o delovanju
njegovog uma. Moda; ali pre nego to se okanemo jalovog posla, moemo moda da se primaknemo malo blie od ove take
gledita na kojoj smo stajali pratei jedan zamiljeni dan, da
se primaknemo i da zapaamo, pa moda i da se odvaimo na
poneku pretpostavku o nekim oiglednijim aspektima Tolkinove linosti. Ako ni posle toga ne steknemo bolju ideju o tome

R A Z GL E D A N J E F O T O G R A F IJ A

157

zato je napisao svoje knjige, moda emo bar znati neto malo
vie o oveku koji ih je napisao.
Moda da ponemo od fotografija. Tolikinovi su ih snimili
i sauvali bezbroj. U poetku ne stiemo nikuda. Fotografije
sredovenog Tolkina ne otkrivaju bukvalno nita. U objektiv
aparata gleda najobiniji Englez iz srednje klase, lake grae i
prosene visine. Lepukast je, izduenog lica; i to je otprilike
sve to ima da se kae. U oima, dodue, ima otrine koja nagovetava iv duh, ali se nita drugo ne pokazuje; nita osim
odee, koja je tako obina.
Njegov nain oblaenja delimino je, naravno, posledica okolnosti, primoranosti da izdrava veliku porodicu od relativno
malih prihoda, od kojih nita nije preostajalo za nekakve line
ekstravagantnosti. Kasnije, kad bude postao bogat, dopustie
sebi prsluke ivih boja. Odea koju je birao kao sredovean ovek, meutim, takoe je znak njegove odbojnosti prema dendizmu. I to mu je bilo zajedniko s Klajvom Luisom. Nijedan
od njih nije podnosio nikakvu afektaciju u oblaenju, inilo im
se da to zaudara na nemuevnost, te otud i na neto nedolino.
Luis je to dovodio do krajnosti - ne samo to je kupovao sebi
bezlinu odeu nego ju je bezlino i nosio. Tolkin, mnogo uredniji, pazio je bar da mu pantalone uvek budu ispeglane. Obojica su, meutim, prema svom izgledu imali isti stav, koji se nije
razlikovao od stava mnogih njihovih savremenika. Mogue je
da je ta sklonost ka jednostavnom muevnom odevanju delimino bila reakcija na prekomerni dendizam ,,esteta u kome
se nasluivala homoseksualnost, iji se peat u Oksfordu prvi
put pojavio u vreme Oskara Vajlda i zadrao se do kraja tree i
poetka etvrte decenije dvadesetog veka, vidan u nenim nijansama odee i ambivalentnim tonovima u ponaanju. S tim
nainom ivota Tolkin i veina njegovih prijatelja nisu hteli nita da imaju; otud ta gotovo preterana privrenost flanelskim

158

D. R. R. T O L KI N: BI OG R A F I J A

pantalonama, sakoima od tvida, neupadljivim kravatama, jakoj

obui smee boje pravljenoj za hodanje po prirodi, mantilima
i eirima zagasitih boja i kratko podianoj kosi. Tolkinov stil
odevanja takoe je odraz njegovih vrednovanja, njegove ljubavi
prema svemu to je umereno, trezveno, nenakieno i englesko.
Dalje od toga, odea ni po emu nije otkrivala tananu i sloenu
unutranju prirodu oveka koji ju je nosio.
ta jo moemo otkriti na osnovu njegovih fotografija? Na
svima njima postoji neto toliko oigledno da gotovo neemo
ni primetiti: gotovo bez izuzetka sasvim obina pozadina. Na
jednoj Tolkin sedi u bati i pije aj; na drugoj stoji na suncu u
okrilju svoje kue; na treoj se igra s decom u pesku negde na
moru. Poinjemo da mislimo kako je birao potpuno konvencionalna mesta ne samo za ivot nego i za putovanja.
I to je istina. iveo je u kui u Severnom Oksfordu koja se
maltene ni po emu nije mogla razlikovati od stotina drugih
u tom kraju grada, osim to je bila jo neupadljivija od mnogih. Vodio je porodicu na odmor na sasvim obina mesta. U
kljunim godinama ivota, u vreme najraskonijeg stvaralatva,
nijednom nije otputovao s Britanskih ostrva. Delimino je to
takoe bila posledica okolnosti, ogranienih materijalnih sredstava; Tolkin nije bio u potpunosti lien elje za putovanjem:
rado bi, recimo, poao za primerom Erika Gordona i otputovao
na Island. Kad kasnije bude imao vie novca i manje porodinih
obaveza, zaista e otputovati u inostranstvo u nekoliko navrata,
ali putovanja nikada nisu igrala veliku ulogu u njegovom ivotu
- njegovoj mati nisu bili neophodni podsticaji iz nepoznatih
predela i kultura. Vie nas iznenauje to to je on sebi uskraivao i podsticaje prisnih i voljenih mesta blizu njegovog doma.
Tano je da je u vreme kada je nabavio i vozio automobil, izmeu 1932. i poetka Drugog svetskog rata, voleo da istrauje
oksfordirska sela, naroito u istonom delu grofovije, ali mu

R A Z GL E DA N J E F O T O G R A F IJ A

159

duge peake ture nisu bile obiaj i samo je jednom ili dvaput poao s Luisom na viednevna peaenja koja su inila tako
vaan deo ivota njegovog prijatelja. Poznavao je velka gorja,
ali je retko tamo odlazio; voleo je more, ali su jedini njegovi
odlasci na more bila uobiajena porodina letovanja u uobiajenim engleskim letovalitima. Porodine obaveze i ovde nam
pruaju deo objanjenja, i opet nam ne pruaju ceo odgovor.
Postepeno stiemo miljenje da Tolkinu, sve u svemu, nije bilo
mnogo stalo do toga gde je.
U izvesnom smislu to nije tano; u jednom drugom jeste.
Sasvim sigurno nije bio ravnoduan prema prirodnoj sredini,
duboko ga je gnevilo to to je ovek upropauje. Evo izvoda iz
njegovog dnevnika gde ojaen opisuje povratak u predele svog
detinjstva oko Serholskog mlina 1933. godine, kada je vozio
porodicu da obiu rodbinu u Birmingemu:
Prolazim bolnim putem kroz Grin Hol - koji je postao jedno
besmisleno prigradsko naselje ispresecano tramvajskim inama, gde sam se doslovno izgubio - i konano onim to je preostalo od voljenih uliica mog detinjstva, pa pored same kapije
nae kuice, opkoljene morem novosagraenih kua od crvene
cigle. Stara vodenica jo je tamo, i kua gospoe Hant jo je isturena ka putu tamo gde savija uzbrdo, ali jezerce je ograeno,
a raskre iza njega, gde se puteljak oko koga su rasli zvonii
ukrtao s puteljkom ka vodenici, sad je opasna raskrsnica s crvenim svetlima i mnogo motornih vozila. Kua Belog Ljudodera, koju su deca uzbueno oekivala da vide, pretvorena je u
benzinsku pumpu, a najvei deo Kratke avenije i brestova iza
nje i raskrsnice sasvim je nestao. Silno zavidim onima ija dragocena pozornica ranog detinjstva nije bila izloena ovakvoj
nasilnikoj i izrazito odvratnoj promeni.
Podjednako je osetljivbio i prema teti koju su oksfordirskim
predelima naneli izgradnja vojnih aerodroma i ,,poboljanje

160

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

puteva. U poznijem ivotnom dobu, kad najvra ubeenja

budu prerasla u opsesije, Tolkin e jednom prilikom videti novi
put koji je proao preko ugla polja i zavapiti: Propada i poslednje englesko obradivo zemljite! Tada je ve smatrao da
u itavoj zemlji nije ostala nijedna neupropaena uma niti
obronak, a i ako jeste, on nije hteo da ide da pogleda, iz straha
da e ih zatei zagaene otpacima. Kao nalije toga odabrao je
da ivi u okruenju koje je gotovo prenaglaeno sagraeno ljudskom rukom, u predgrau Oksforda i potom Bornmuta, ,,besmislenim gotovo podjednako kao ona divljina od crvene cigle
u koju se pretvorio Serhol. Kako da izmirimo ta dva stanovita?
I jo jednom, deo odgovora lei u okolnostima: on zapravo
uopte nije birao mesta gde je iveo, bila su to naprosto mesta gde se zatekao, iz brojnih razloga. To moe biti, ali zato se
u tom sluaju njegova dua nije pobunila protiv njih? Odgovor na to glasi: ponekad i jeste, naglas pred dvojicom-trojicom
bliskih prijatelja, ili samo za sebe, belekom u dnevniku. Najveim delom vremena meutim nije se bunila, a objanjenje
za to izgleda lei u njegovom uverenju da ivimo u svetu posle
pada. Da svet nije pao i da ovek nije grean, on sam bi proveo
nepomueno detinjstvo s majkom u raju koji je Serhol postao
u njegovim uspomenama, ali opakou sveta mati mu je oduzeta (jer je on bio duboko uveren da je umrla zbog surovosti i
nemara njene porodice), a sad je i sama priroda oko Serhola
obesno unitena. U takvom svetu, gde su savrenstvo i istinska
srea nemogui, zar nije nevano u kakvom okruenju neko
ivi, isto kao to zaista i ne mari kako se oblai ili ta jede (samo
pod uslovom da je to jednostavna hrana). Sve su to privremena
nesavrenstva, i mada nesavrena, naprosto su prolazna. U tom
smislu, bio je to duboko hrianski i asketski stav prema ivotu.
Postoji jo jedno objanjenje za njegov prividno nemaran
pristup spoljnim elementima ivota. U vreme kad je zakoraio

RA Z GL E DA N J E F O T O G R A F I J A

161

u svoje zrelo ivotno doba, njegovoj mati nisu vie kao podsticaj bila potrebna iskustva, ili pre, ona je ve sve potrebne
podsticaje dobila jo u ranom detinjstvu, u godinama punim
dogaaja i menjanja predela; sad je mogla samu sebe da hrani
tim sakupljenim uspomenama. Evo kako je on sam objanjavao
taj proces opisujui stvaranje Gospodara prstenova:
ovek ne pie takvu priu iz lia koje tek treba posmatrati, nego na osnovu botanike i znanja o tlu; ali ona klija kao
seme u tami, iz komposta uma: iz svega to je vieno, pomiljeno, proitano, to je ve odavno bilo zaboravljeno, potonulo u dubine. Ima mnogo odabiranja u tome, bez ikakve sumnje, isto kao to radi batovan: ta neko baca na svoju linu
gomilu komposta; moj kompost je oigledno uveliko sainjen
od lingvistike tvari.
Biljna tvar mora dugo da se razgrauje pre nego to se raspadne dovoljno da bi njome moglo da se obogauje zemljite;
Tolkin nam ovim saoptava da su njegova rana iskustva, koja je
vreme dovoljno razgradilo, bila hrana semenu njegove mate.
Dalja iskustva nisu bila neophodna, pa nisu ni traena.
ini se da smo razgledanjem starih fotografija ipak neto
malo saznali o njemu; vredi moda da uloimo jo malo vremena i preemo s posmatranja njegovog izgleda i okruenja na
razmatranje jo jedne spoljanje karakteristike, njegovog glasa
i naina govora. Jo od mladosti, pa sve do kraja ivota bio je
poznat, da ne kaemo ozloglaen, po brzom i nerazgovetnom
govoru. Lako je takvu osobinu prenaglasiti i stvoriti karikaturu kominog profesora koji mrmlja neto nerazumljivo sebi
u bradu. U stvarnosti to nije bilo tako. Tano je da je govorio
brzo i pomalo nejasno, ali kad bi se slualac navikao na njegov
manir, uglavnom ga nije bilo teko razumeti, ili bolje reeno,
tekoe nisu bile fizike, nego intelektualne prirode. Tako je
brzo prelazio s jedne ideje na drugu i govorio s toliko aluzija,

162

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

podrazumevajui da slualac raspolae znanjem ravnim njegovom, da uskoro ne bi vie mogao da ga prati niko osim onih
podjednako uenih. Ne znai da ga je lake opravdati zbog toga
to je govorio prepametno nego zbog toga to je govorio nerazgovetno - Tolkina s pravom moemo optuiti da je precenjivao
intelektualne sposobnosti svojih slualaca. Druga mogunost
je da kaemo kako se nije trudio da bude jasan jer je zapravo
govorio sebi, iznosei sopstvene ideje i ne nastojei da stvarno
vodi razgovor. Ovo je svakako bilo istina u njegovim poznijim
godinama, kad je uglavnom iveo bez intelektualnog saputnika; kao ishod toga, naprosto se odvikao od razgovora i postao
sklon monolozima. Pa ipak ga je ak i tada bilo mogue namamiti verbalnim izazovom, uvui u pravu razmenu, i tada se
uivljavao i dok je sluao i dok je odgovarao.
Nikada zaista nije nosio ig samoivog oveka, koji ne slua
nikoga drugog. Tolkin je uvek sluao, uvek su ga se duboko
doticale radosti i tuge drugih. Shodno tome, iako je po mnogo
emu bio stidljiv, lako je stvarao sebi prijatelje. Rado bi zapodenuo razgovor u vozu s izbeglicom iz srednje Evrope, s kelnerom u svom omiljenom restoranu, s portirom u hotelu. I
uvek je bio potpuno srean u takvom drutvu. Pripovedao je o
jednom putovanju vozom 1953. u povratku s predavanja o Ser
Gavejnu koje je drao u Glazgovu: Putovao sam sve vreme
od Madervela do Volveremptona s jednom kotlanankom i
njenom curicom, koje sam izbavio da ne stoje u hodniku krcatog voza i kondukter ih je pustio da bez doplate budu u prvoj
klasi jer sam mu rekao da su dobrodole da mi prave drutvo.
Nagrada mi je bila to sam na rastanku obaveten da je dok
sam bio na ruku curica saoptila: Dopada mi se, ali ga nita
ne razumem ta kae. Na ta mogu da pruim samo slabaan
odgovor da je ovo drugo svevaee, dok ovo prvo nije tako
uobiajeno.

R A Z G L E D A N J E F OT O G R AF I J A

163

Poslednjih godina obiavao je da se sprijatelji s taksistima koji

bi ga povezli, s policajcima koji su patrolirali ulicama oko njegovog bungalova u Bornmutu, posluiteljem s koleda i njegovom
enom koji su se starali o njemu pred kraj ivota. U tim prijateljstvima nije bilo nimalo snishodljivosti; on je naprosto voleo
drutvo, a ti su mu se ljudi zatekli pri ruci. S druge strane, nije
bio nesvestan svoje klase: upravo suprotno, meutim sigurnost
u sopstveni poloaj u ivotu i jeste bila razlog to kod njega nije
bilo nikakve ni intelektualne ni socijalne umiljenosti. Njegov
pogled na svet, koji je podrazumevao da svaki ovek pripada ili
bi morao da pripada odreenom staleu, pa bio on visok ili nizak,
svrstavao ga je u jednom smislu u staromodne konzervativce, ali
mu je u drugom smislu ulivao veliku saoseajnost prema sabrai
ljudima jer su upravo oni koji su nesigurni u svoje mesto u svetu,
koji oseaju da moraju da se dokau ak i ako je neophodno da
zbog toga pregaze druge, upravo su takvi istinski nemilosrdni.
Modernim argonom reeno, Tolkin je bio desniar" utoliko to
je visoko potovao svoju zemlju i monarha i nije verovao u vladavinu naroda, ali se demokratiji protivio jednostavno zato to
je verovao da ona na kraju krajeva ne bi bila korisna po njegovu sabrau ljude. Jednom je napisao: Nisam demokrata makar
samo zato to su duhovna naela poniznosti i jednakosti iskvarena nastojanjima da se mehanizuju i formalizuju, a ishod je da
nismo dobili sveoptu umanjenost i poniznost, nego sveoptu
uzvienost i oholost, sve dok se neki Ork ne doepa prstena moi
i onda emo dobiti, i dobijamo, ropstvo. A to se tie vrlina staromodnog feudalnog drutva, ovo je jednom rekao o potovanju
prema viima po poloaju: Kad skinete kapu pred vlastelinom,
to po njega i moe biti vrlo loe, ali je po vas vrlo dobro.
ta jo moemo da zapazimo? Moda neto moe da nam
kae i to to je onaj zamiljeni dan koji smo prepriali poeo
odlaskom na misu u Crkvi Svetog Alojzija; svako poblie

164

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

razmatranje Tolkinovog ivota mora da uzme u obzir vanost

njegove vere, potpunu odanost hrianstvu, i posebno Katolikoj crkvi. To ne znai da mu je vera uvek pruala utehu: on
je postavio sebi strogi zakonik ponaanja, posebno u pogledu
ispovesti pre primanja priea, i kada nije mogao da se natera
da ode na ispovest (to mu se esto deavalo), uskratio bi sebi
priee i iveo ojaen u duhovnoj potitenosti. Poslednjih godina takoe je bio nesrean zbog uvoenja puke mise jer mu
je liturgija na engleskom umesto na latinskom koju je on znao
i voleo od detinjstva nanosila dubok bol. Ipak bi ak i prilikom
mise na engleskom, u goloj modernoj crkvi u Hedingtonu u
koju je odlazio poto se penzionisao, gde su ga nervirali deji
hor i pla beba, iskusio posle priea duboku duhovnu radost,
spokojno zadovoljstvo koje nije mogao dosegnuti ni na koji
drugi nain. Pobonost je stoga bila jedan od najdubljih i najsnanijih elemenata njegove linosti. Na jednom nivou njegovo predano katolianstvo objanjivo je kao iskljuivo duhovno
pitanje, na drugom, tesno je povezano s ljubavlju prema majci,
koja ga je i uvela u katolianstvo i koja ja za katolianstvo i umrla, kako je on verovao. Ljubav prema uspomeni na nju zaista se
moe sagledati kao motiv koji je vladao njegovim ivotom i pisanjem. Njena smrt stvorila je od njega pesimistu; ili je moda
bolje rei - stvorila je u njemu sposobnost za silovite promene
oseanja. Otkad ju je izgubio, nije vie bilo sigurnosti, i njegov
uroeni optimizam dobio je protivteu u dubokoj neizvesnosti. Moda je to bio razlog to Tolkin nikada nije bio umeren:
ljubav, intelektualno oduevljenje, odbojnost, srdba, sumnja u
sebe, gria savesti, smeh, sve je to u njegovoj glavi iskljuivalo
ostalo i sve je u datom tenutku proivljavao u punoj silini, i
tako da nikakvom drugom oseanju nije bilo doputeno da tu
neto izmeni ili prilagodi. Bio, je dakle, ovek suprotnosti. Kad
bi zapao u mrano raspoloenje, oseao je da nema nikakve

RAZGLEDANJE FOTOGRAFIJA

165

nade ni za njega ni za svet, a poto ga je upravo to raspoloenje

esto primoravalo da belei svoja oseanja na papir, to dnevnici
preteno pokazuju njegovu tunu stranu. Pet minuta kasnije,
drutvo prijatelja navelo bi ga da zaboravi taj emer i ponovo je
bio u najboljem raspoloenju.
Neko koga vode tako snana oseanja teko moe da bude cinik, te ni Tolkin nikada nije bio cinian jer mu je do svega bilo
isuvie stalo da bi bio u stanju da zauzme intelektualnu distancu. Ni o emu nije mogao da ima polovino miljenje, da se ne
uivi u temu koja bi ga zainteresovala. Ponekad je to vodilo do
udnih stavova. Galofobija ga je, na primer (sama po sebi gotovo neobjanjiva) nagonila ne samo da se ljuti na pogubni, kako
je on smatrao, uticaj francuske kuhinje u Engleskoj, ve i da
besni zbog normanskog osvajanja kao da se nije dogodilo nekad davno nego za njegovog ivota. Snaga oseanja odraavala
se i u strasti za savrenstvom u svemu to je pisao i nemoi da
filozofski pree preko bilo kakve neprilike u kui. I jo jednom,
bilo mu je suvie stalo.
Da je bio gord ovek, s tako snanim oseanjima bio bi verovatno nepodnoljiv. U sutini je bio veoma skroman, to ne
znai da nije bio svestan svoje nadarenosti. Imao je sasvim taan
pojam o onome to moe da postigne i vrsto je verovao u svoje
sposobnosti i kao filologa i kao pisca, ali nije smatrao da su to
naroito vani talenti (te ga je u starosti slava veoma zbunjivala),
a sasvim izvesno se nije ponosio sopstvenom linou. Daleko
od toga: sebe je video gotovo kao tragino slabog oveka - to
je takoe bio uzrok zapadanja u ponore pesimizma. Postojao
je ipak i jedan drugaiji ishod njegove smernosti - komino
oseanje koje je iskakalo dok je stvarao o sebi sliku kao o obinom slabom pripadniku ljudske rase.
Umeo je da se nasmeje svakome, ali najvie samome sebi, a
pomanjkanje svesti o dostojanstvu esto ga je navodilo da se

166

DZ. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

ponaa kao rasputeni kolarac. Na novogodinjim proslavama

negde posle 1930. umeo je da se ogrne prostirkom od ovjeg
runa i nabeli lice da bi glumio belog medveda ili da se preobue
u anglosaksonskog ratnika i sekirom pojuri preneraenog suseda niz ulicu. Jo kasnije, veselilo ga je da neopreznoj prodavaici sa akom sitnine podmetne i svoje vetake zube. Imam
vrlo prost smisao za humor, napisao je jednom prilikom, ,,za
koji ak i moji blagonakloni kritiari smatraju da je naporan.
udan i komplikovan ovek, i nismo ba uspeli mnogo da
saznamo iz ovog pokuaja da prouimo njegovu linost. Da
se posluimo reima koje je Klajv Stejplton Luis stavio u usta
liku iz jednog svog romana: Sasvim sluajno verujem da oveka ne moete prouiti, moete ga samo upoznati, a to je
neto sasvim drugo.

TREE POGLAVLJ E
BIO JE U N U T A R J E Z I K A

Ako vas Tolkin zanima prvenstveno kao pisac Gospodara prstenova, moda biste se uplaili pred izgledima na itanje jednog poglavlja koje raspravlja o Tolkinu profesoru i filologu
Kad se tako formulie, to svakako zvui dosadno. Zato je prvo
to se mora rei da to nije dosadno. Nisu postojala dva Tolkina,
jedan univerzitetski profesor, a drugi pisac. Bio je to jedan te
isti ovek i te dve njegove strane nerazdvojivo su se preklapale - ili bolje reeno, to i nisu bile dve strane, nego dva izraza
iste svesti i iste mate. Ako emo, dakle, da razumemo njegovo
knjievno delo, onda bolje da izvesno vreme posvetimo njegovom naunom radu.
Najpre je potrebno razumeti zato je voleo jezike. O tome dosta znamo iz prie o njegovom detinjstvu. injenica da su ga
uzbuivala velka imena na kamionima za ugalj, svetlucava
povrina grkog, udni oblici gotskih rei u knjizi koju je stekao sasvim sluajno, finski jezik u Kalevali, pokazuje njegovu
krajnju osetljivost na zvuk i izgled rei. Rei su popunjavale onaj
prostor koji u ivotu mnogih ljudi ima muzika. Odgovor koji su
one budile u njemu bio je gotovo u potpunosti emotivan.
Zato je dakle kao oblast specijalizacije odabrao staroengleski? Neko kome su strane rei bile toliko drage trebalo bi pre
da usmeri panju na strane jezike. Odgovor ponovo treba potraiti u njegovoj sposobnosti da se oduevi. Ve znamo kako
je emotivno reagovao na finski, velki i gotski i trebalo bi da razumemo da se neto podjednako uzbudljivo desilo kada je prvi
put shvatio kako je veliki deo anglosaksonske i srednjovekovne

168

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

engleske poezije i proze bio napisan upravo na onom jeziku kojim su govorili preci njegove majke. Drugim reima, bilo je to
neto udaljeno, a ipak za njega veoma lino.
Ve znamo da je za Zapadni Midlend bio duboko vezan, zbog
majinog porekla. Njeni su doli iz Ivama i on je verovao da
su vestmidlendski okrug i vusterirska grofovija bili zaviaj
bezbrojnih pokolenja Safildovih. Veliki deo detinjstva i sam je
proveo u Serholu, seocetu u Zapadnom Midlendu. Stoga je taj
deo Engleske, pa shodno tome i jezik koji se tu govorio, imao
za njega snanu emotivnu privlanost.
Jednom prilikom je pisao Vistanu Hjuu Odnu: ,,Ja sam po
krvi Zapadnomidlenanin i im sam prvi put ugledao srednjovekovni zapadnomidlendski, postao mi je drag kao jezik koji
ve znam. Jezik koji ve znam: neto to mu je ve blisko. Mogli
bismo to odbaciti kao neozbiljno preterivanje jer kako je mogao ,,prepoznati jezik star 750 godina? Ipak, on je zaista verovao u to da je nasledio nekakvo bledo predako seanje na jezik
kojim su govorila davna pokolenja Safildovih. Poto mu je ve
ta zamisao dola, neizbeno je bilo da taj jezik prouava poblie
i da ga postavi u sredite svog naunikog ivota.
To ne znai da je prouavao samo stari jezik Zapadnog
Midlenda. Postao je vrstan poznavalac svih dijalekata staro i srednjoengleskog, a kao to smo videli, mnogo je itao
i na islandskom. tavie, kada je 1919. i 1920. godine radio
na Oksfordskom reniku, upoznao se i s drugim starogermanskim jezicima. Otuda je u vreme kada je 1920. poeo da radi
na Univerzitetu u Lidsu raspolagao zadivljujue irokim lingvistikim znanjem.
U Lidsu i kasnije na Oksfordu dokazao se kao dobar nastavnik. U sluaonici se on zapravo nije pokazivao u najboljem svetlu jer su zbog brzog i loe artikulisanog govora studenti morali da se napreu da bi ga razumeli, a takoe nije uvek umeo

BIO JE U N U TA R J EZ I KA

169

najjasnijim pojmovima da izloi ono to misli poto mu je bilo

teko da spusti sopstveno znanje do nivoa na kome bi studenti
mogli da shvate sve to im govori, ali bi neizostavno udahnuo
ivot temi i pokazivao da mu je do nje stalo.
Najuveniji primer, upamen meu svima kojima je predavao, bilo je njegovo uvodno predavanje o Beovulfu. Tiho bi
uao u sluaonicu, obuhvatio sluaoce pogledom i odjednom
bi se zaorio njegov glas koji je poinjao da deklamuje prve stihove speva na izvornom anglosaksonskom, pri emu bi mnogi
studenti pomislili da siloviti povik Hwcet! (kojim pored ovog
poinje i nekoliko drugih staroengleskih spevova) znai Tiina! Bilo je to zapravo vie dramsko izvoenje nego recitacija, doaravanje anglosaksonskog barda u gozbenoj dvorani, i
ostavljalo je dubok utisak na generacije studenata, postiui da
uvide kako Beovulf nije samo jedan zadati tekst koji treba itati
radi analiziranja nego mono delo dramske poezije. Kao to je
to izrazio pisac Don Makinto Stjuart, Tolkinov bivi student:
Mogao je da pretvori sluaonicu u gozbenu dvoranu, u kojoj
je on bio bard, a mi zvanice koje ga gostei se sluaju. Jedan
od slualaca koji su sedeli na tim predavanjima bio je i Odn,
i on e mnogo godina kasnije pisati o tome Tolkinu: Mislim
da vam nikada nisam rekao kakvo je to nezaboravno iskustvo
za mene kao studenta bilo kada sam vas uo kako recitujete
Beovulfa. Taj glas je bio glas Gandalfov.
Razlog to je Tolkin bio uspean predava leao je u tome to
nije bio samo filolog nego i pisac i pesnik, ovek koji rei nije
samo prouavao nego ih je i koristio u poetske svrhe. Lino je,
jo od detinjstva, umeo da nae poeziju u samom zvuku rei;
ali takoe je imao pesniko razumevanje za nain na koji se rei
koriste. To je formulisano u onoj nezaboravnoj reenici iz osmrtnice u Tajmsu, koju je K. S. Luis nesumnjivo napisao znatno
pre Tolkinove smrti, gde se govori o njegovom jedinstvenom

170

D. R. R. T O L KI N: B I OG R A F I J A

uvidu istovremeno u jezik poezije i poeziju jezika. U praktinom smislu ovo znai da je mogao studentu da pokae ne samo
ta jedna re kazuje nego i zato je pisac odabrao upravo takav
izraz i kako se on uklapa u opti nacrt njegove mate. Time je
hrabrio studente da starim tekstovima ne prilaze kao pukim
primerima razvoja jezika, nego kao knjievnosti koja zasluuje
ozbiljnu kritiku procenu i uvaavanje.
ak i kada se bavio iskljuivo tehnikim pitanjima jezika,
Tolkin je ivopisno pouavao. Luis u osmrtnici ukazuje da je
to delimino bio ishod dugog posveivanja panje linim jezicima, injenice da on jezike nije samo izuavao nego i smiljao.
Moda i izgleda udno, ali to je nesumnjivo bio izvor te neuporedive raskoi i konkretnosti koje e ga kasnije izdvojiti u
odnosu na sve ostale filologe. On je bio unutar jezika.
Izdvojiti u odnosu na sve ostale filologe - to zvui kao pomalo ponesena tvrdnja, ali je u potpunosti tano. Komparativna filologija izrasla je u Nemakoj u devetnaestom veku i,
mada su oni koji su se njome bavili bili besprekorno precizni,
njihovi pisani radovi o tome bili su neoprostivo dosadni. Tolkinov mentor Dozef Rajt i sam je studirao u Nemakoj i njegove knjige, iako pruaju neprocenjiv doprinos nauci o jeziku,
ne odraavaju gotovo nita od Rajtove ive i snane linosti.
Koliko god da je voleo svog starog profesora, Tolkin je moda
pomalo i na njega mislio kada je pisao o kratkovidom filologu,
Englezu ali kolovanom u Nemakoj, gde je njegovo knjievno
stvaralatvo izgubilo duu.
Tolkin svoju knjievnu duu nikada nije izgubio. Njegovi filoloki radovi bez izuzetka odraavaju bogatstvo njegovog uma.
I najkomplikovanijim aspektima svoje teme on je davao elegantan izraz i smisao jednog ireg znaenja. Nigde to nije bolje
prikazano nego u njegovom lanku objavljenom 1929. godine
o Anahoretskom tipiku, koji je verovatno nastao u Zapadnom

,,BIO JE U N U TA R J EZIKA"

171

Midlendu. U svom izvanrednom i prefinjenom naunom radu

Tolkin pokazuje da jezik u dva znaajna rukopisa ovog teksta
(onog koji se uva u Kembridu i onog iz Bodlijeve biblioteke u
Oksfordu) nije tekpuki neizbrueni dijalekat, nego je to knjievni jezik ija neprekinuta knjievna tradicija tee jo iz vremena
pre normanskog osvajanja. Taj zakljuak izneo je ivopisnim jezikom - pritom treba imati na umu da on ovde zapravo govori o
svom voljenom zapadnomidlendskom dijalektu u celini:
,,To nije jezik davno prognan u unutranjost, koji se bori da
ponovo doe do izraaja izvinjavajui se to se nadmee s boljima od sebe ili iz saoseanja prema niskosti, pre je to jezik koji
se nikada nije ni srozao ponovo u niskost nego je u smutna
vremena smogao da sauva duh jednog plemia, pa makar i
seoskog plemia. Taj jezik ima tradiciju i donekle su mu poznati knjiga i pero, ali takoe je u bliskom dodiru s dobrim ivim
govorom - s tlom negde u Engleskoj.
Ovakav nain pisanja, snano slikovit, obeleje je svih Tolkinovih lanaka i predavanja, ak i kada tema izgleda nerazumljiva ili obeshrabrujua. U tom pogledu, on gotovo da je osnovao
novu kolu u filologiji; sasvim izvesno pre njega niko u filoloke teme nije unosio toliko ljudskosti, toliko oseajnosti, moglo
bi se rei. Taj pristup uticae na mnoge njegove sposobne studente, koji e i sami postati ugledni filolozi.
Treba takoe rei da je bio beskrajno precizan i marljiv.
Ovakve iroke i snane tvrdnje kao to je ova navedena moda
i jesu obeleje njegovih radova, pa ipak one nisu puke tvrdnje,
nego proizvod beskrajnih sati istraivanja i najsitnijih pojedinosti neke teme. ak i prema uobiajenim savesnim merilima komparativne filologije, Tolkin je u tom pogledu bio izuzetan. Njegovu briljivu tanost nemogue je prenaglasiti, a
dvostruko je vrednija utoliko to je bila udruena s darom za
otkrivanje obrazaca i meusobnih odnosa. Otkrivanje je prava

172

D. R. R. T O L KI N: B I OG R A F I J A

re jer nije potrebna preterana mata pa da ga zamislimo kao

lingvistikog erloka Holmsa, koji sebi predstavi naizgled nepovezan niz injenica i onda iz njih dedukuje istinu o nekom
vanom pitanju. Ispoljavao je i sposobnost da ,,detektuje i na
jednostavnijem nivou jer kada bi o nekoj rei ili izrazu raspravljao sa studentom, navodio bi iroku lepezu uporednih oblika
i izraza iz drugih jezika. Slino tako je i u neobaveznom razgovoru uivao da izvue neoekivane opaske o imenima, kao to
je na primer zapaanje da je ime Vo ( Waugh) u istoriji jezika
jednina od Vels (Welles).
Verovatno sve ovo zvui kao pria o uenjaku u njegovoj kuli
od slonovae. ta je on zapravo radiol ta je u praktinom smislu znailo biti profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordu?
Najjednostavniji odgovor glasi da je znailo mnogo ozbiljnog
rada. Statut je od Tolkina zahtevao da odri najmanje trideset
est predavanja ili asova godinje, ali on je smatrao da to nije
dovoljno da pokrije predmet, pa je druge godine poto je izabran za profesora odrao 136 predavanja i asova. Delimino je
to bilo zbog toga to je relativno bilo malo onih koji su mogli
da predaju anglosaksonski i srednjoengleski. Kasnije e Tolkin
postii da izvrstan iako pomalo zastraujui filolog po imenu
arls Ren bude imenovan za njegovog asistenta, posle ega je
mogao da se dri malo manje prenapregnutog programa, ali
itavu deceniju izmeu 1930. i 1940. drao je najmanje dvaput
vie predavanja i asova godinje nego to mu je statut to nametao, kudikamo vie nego veina njegovih kolega.
Predavanja i pripreme za predavanja zauzimali su veliki deo
njegovog vremena. To teko predavako breme ponekad je prevazilazilo njegove mogunosti da se s njim delotvorno nosi, pa
bi povremeno odustao od ponekog kursa predavanja jer mu
je nedostajalo vremena da ga pripremi. Oksford se tog greha

BIO JE U NU T A R J EZIKA"

173

zlurado dokopao, te ga je bio zao glas da ne priprema predavanja kako valja, a istina je zapravo bila da ih je pripremao i
previe temeljno. Suvie je bio posveen svom predmetu da mu
ne bi prelazio na krajnje iscrpan nain, a ishod je bilo to da bi
esto zastranio u razmatranje sporednih pojedinosti i nikada
ne bi uspeo da do kraja obradi glavnu temu.
Posao mu je takoe nalagao da bude mentor postdiplomcima
i da dri ispite. Pored toga je prihvatao i dosta honorarnog posla
kao spoljni ispitiva za druge univerzitete jer su mu bili nephodni i dodatni prihodi da bi podizao etvoro dece. Izmeu 1920.
i 1940. naobilazio se raznih britanskih univerziteta i proveo bezbrojne sate ocenjujui ispitne testove. Posle Drugog svetskog rata
ograniio je taj posao na redovno uee na ispitima po irskim
koledima, obilazei Ajri i stiui pritom mnogo prijatelja. To
mu je prilino bilo po volji. Manje privlaan, zapravo posao koji
mu se niim nije mogao stvarno platiti, bilo je ocenjivanje maturskih ispita, koje je u predratnim godinama prihvatao zbog novca.
Njegovo bi vreme bilo bolje utroeno na nauni rad i pisanje, ali
briga za porodine prihode terala ga je da leti sate i sate provodi
nad tim poslom koji mu je iao na ivce.
Veliki deo panje zaokupljala mu je i administracija. Treba razumeti da jedan oksfordski profesor, za razliku od onih
na mnogim drugim univerzitetima, nije ve na osnovu samog svog zvanja u poziciji moi u okviru svog predmeta on nema nikakav autoritet nad docentima i asistentima na
pojedinim koledima, koje imenuju sami koledi i koji nisu
odgovorni profesoru. Ako, dakle, eli da podstakne neku krupniju promenu u politici predavanja svog predmeta, on mora
da pribegne taktikama ubeivanja umesto sprovoenja vlasti.
A Tolkin jeste eleo kada se 1925. vratio na Oksford da uvede
jednu krupnu promenu: eleo je da reformie izvesne aspekte
Fakulteta za engleski jezik i knjievnost.

174

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Posle Prvog svetskog rata jaz izmeu katedri za jezik i knjievnost dodatno se proirio i obe su frakcije - a zaista su bile
frakcije, meu kojima su vladala lina kao i struna neprijateljstva - uivale da se meaju u nastavni program one druge. Jeziki tabor starao se da studenti knjievnosti budu primorani da
ulau znatno vreme u prouavanje opskurnijih grana engleske
filologije, dok je knjievna zahtevala da studenti jezika odvoje
mnoge sate od uenja anglosaksonskog i srednjoengleskog da
bi izuavali dela Miltona i ekspira. Tolkin je verovao da tome
mora da se nae leka. Za aljenje je, po njegovom miljenju, jo
i vie bilo to to su jeziki programi stavljali snaan naglasak
na teorijsku filologiju, ne navodei studente da to vie itaju
knjievnost starog i srednjeg veka. Njegova sopstvena ljubav
prema filologiji uvek je bila snano zasnovana na poznavanju
knjievnosti, te je stoga bio vrsto reen da stanje mora da se
promeni. Predlagao je takoe da se islandskom da vie mesta u
programu; u toj nadi je i osnovao arogrizae".
Njegovi predlozi zahtevali su pristanak celokupnog nastavnog osoblja Fakulteta za engleski, a u poetku ih je doekalo
mnogo protivljenja. ak je i Luis, s kojim jo nije bio sklopio
lino prijateljstvo, bio meu onima koji su prvobitno glasali
protiv njega. Ali kako je prolazio jedan semestar za drugim,
tako su Luis i mnogi drugi prelazili na Tolkinovu stranu i pruali mu aktivnu podrku. Do 1931. uspeo je (to je prevazilazilo moja najlua nadanja", kako je zapisao u svom dnevniku)
da stekne opti pristanak zaveinu svojih predloga. Preureeni
program poeo je da se primenjuje i prvi put u istoriji oksfordskog Fakulteta za engleski jezik postignuto je neto kao istinsko
izmirenje izmeu katedara za jezik i za knjievnost.
Osim obaveza koje se tiu predavanja i administracije, od
profesora na Oksfordu i drugim univerzitetima oekuje se
da dosta vremena ulau i u originalna nauna istraivanja.

,,BIO JE U N U TA R J EZ I KA

175

Tolkinovi savremenici polagali su u njega u tom pogledu velike nade jer su njegov renik uz Sizamovu knjigu, izdanje Ser
Gavejna i Zelenog viteza koje je priredio s Erikom Gordonom i
lanak o rukopisima Anahoretskog tipika pokazivali da je njegovo vladanje zapadnomidlendskim engleskim s poetka srednjeg veka bez premca te se oekivalo od njega da i ubudue
daje na ovom polju znaajne doprinose. to se njega samog
tie, on je to i nameravao: obeao je Drutvu za objavljivanje
starih engleskih tekstova da e prirediti izdanje kembrikog
rukopisa Anahoretskog tipika, i veoma je mnogo istraivao
ovaj ogranak engleskog s poetka srednjeg veka, tog jezika u
kome je sauvan ,,duh jednog plemia, pa makar i seoskog
plemia i koji je toliko voleo, ali to izdanje je godinama ostalo nedovreno i ogroman deo njegovog naunoistraivakog
rada ostao je neobjavljen.
Nedostatak vremena bio je jedan razlog za to. Tolkin je odabrao da svoj radni vek na Oksfordu uglavnom posveti predavanjima, to mu je samo po sebi ograniavalo mogunosti za naunoistraivaki rad. Vreme mu je gutalo i ocenjivanje ispitnih
testova da bi zaradio neophodni novac. Pored svega toga, bilo
je tu i pitanje njegovog perfekcionizma.
Tolkin je imao strast ka savrenstvu pisanog dela svake vrste, pa bila to filologija ili pria. Ta strast izrastala je iz njegove emotivne predanosti svom poslu, koja mu je nalagala da
mu pristupa s dubokom ozbiljnou. Nita nije smelo da ode
u tampu pre nego to bude pregledano, iznova razmotreno i
uglaano - u tom pogledu Tolkin je bio iva suprotnost Klajvu
Luisu, koji je rukopise slao u tampu jedva ih i pogledavi. Svestan te razlike meu njima, Luis je pisao o Tolkinu: Samokritinost mu je nametala visoka merila i im bi mu neko samo
pomenuo objavljivanje, on bi prionuo na pregledanje, a za vreme pregledanja dolazilo mu je toliko novih ideja da bi njegovi

176

D. R. R. T O L KI N: B I OG R A F I J A

prijatelji umesto konane verzije nekog njegovog starog rada

zapravo obili prvu ruku novog.
I to je glavni razlog zbog koga je Tolkin samo malom delu
onoga to je napisao dozvolio da se pojavi na tampanim stranicama, ali ono to je objavio izmeu 1930. i 1940. zaista je
krupan doprinos filolokoj nauci. Njegov rad o oserovoj Nadzornikovoj prii26 neizostavno je tivo za svakoga ko bi eleo da
razume pokrajinske varijacije engleskog jezika u XIV veku (taj
rad je proitan Filolokom drutvu 1931., ali je objavljen tek
1934. godine, a i tada uz tipino Tolkinovo izvinjenje zbog toga
to radu nedostaju prerade i poboljanja u onoj meri koju on
smatra neophodnom), a predavanje Beovulf: udovita i kritiari, koje je odrao u Britanskoj akademiji 25. novembra 1936. i
objavio naredne godine, prelomna je taka u istoriji knjievne
kritike o ovom velikom staroengleskom spevu.
Beovulfje, naglasio je Tolkin u svom predavanju, zaista spev,
a ne (kao to su esto smatrali drugi komentatori) skup zbrda-zdola nabacanih odlomaka usmenih predanja ili predmet za
naune analize. Potom je opisao, na svoj karakteristino slikovit nain, kako su se raniji kritiari odnosili prema delu pesnika
koji je spevao Beovulfa: Jedan ovek nasledio je polje na kome
je zgomilano staro kamenje, preostalo od jedne stare dvorane.
Od tog starog kamenja neko je ve upotrebljeno da bi se ozidala
kua u kojoj ovek ivi, u blizini stare kue njegovih predaka.
Od ostatka on je neto uzeo i sagradio kulu. Njegovi prijatelji
odmah su zapazili, ak i ne pomuivi se da se popnu uza stepenice, da je to kamenje ranije pripadalo mnogo starijem zdanju.
Zato su preturili kulu, s mnogo truda, da bi potraili uklesane
zapise ili otkrili odakle su ovekovi daleki preci dobavili materijal za gradnju. Neki koji su sumnjali da ispod tla lei naslaga uglja poeli su da kopaju tragajui za njim i zaboravili na
26

Trea od Kanterberijskih pria. (Prim. prev.)

BIO JE U NU T A R J EZ I KA

177

kamenje. Svi su rekli: Ova kula je krajnje zanimljiva. Takoe su

reldi (poto su je preturili): Kakav je nered u njoj! ak se i od
ovekovih potomaka, od kojih se moglo oekivati da razmisle
ta je to on hteo da postigne, ulo kako mrmljaju: udnog li
oveka! Zamisli da je ovim starim kamenjem sazidao tu besmislenu kulu! Zato nije popravio staru kuu? Stvarno nije imao
smisla za razmere u ivotu! A s vrha te kule ovek je mogao u
daljini da vidi more.
U svom predavanju Tolkin je apelovao da se kula ponovo sagradi. Tvrdio je da iako Beovulf govori o udovitima i zmaju,
to ne znai da ne moe da se ita kao herojska epika. Zmaj nije
dokono fantaziranje", rekao je svojoj publici. ak ete i danas
(uprkos kritikama) nai moda ljude koji nisu neupueni u tragine legende i istoriju, koji su uli o herojima i ak ih i videli, i
koji su opinjeni velikim crvom.
To je Tolkin koji ne govori prvenstveno kao filolog, pa ak ni
kao kritiar knjievnosti, nego kao pripoveda. Kao to je o njemu kao filologu Luis rekao: Bio je unutar jezika, tako bi se moglo zapaziti da je govorei o zmaju iz Beovulfa govorio o piscu
Silmariliona i u to vreme ve i Hobita. Bio je u zmajevoj jazbini.
Poto je predavanje objavljeno, mnogi itaoci Beovulfa izneli
su svoje neslaganje s Tolkinovim pogledom na strukturu speva,
ali ak i jedan od najotrijih kritiara njegovog tumaenja, njegov bivi mentor Kenet Sizam, priznao je da predavanje krase
prefinjenost zapaanja i otmenost izraavanja, po kojima se
izdvaja od mnogih drugih na tom polju.
Predavanje o Beovulfu i rad o Nadzornikovoj prii jedini su
znaajniji filoloki radovi koje je Tolkin objavio izmeu 1930.
i 1940. godine. Nameravao je da uradi mnogo vie: osim rada
na Anahoretskom tipiku, nameravao je da priredi izdanje anglosaksonske poeme Izlazak i stigao je blizu kraja, ali ipak nikada
nije zavrio zadatak tako da bi bio zadovoljan njime. Takoe je

178

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

planirao jo zajednikog rada s Erikom Gordonom, posebno

na prireivanju Perle> to bi prirodno pratilo Gavejna, i anglosaksonskih elegija Putnik i Moreplovac. Sada su meutim njih
dvojica bili geografski razdvojeni. Godine 1931. Gordon, koji je
naimenovan za Tolkinovog naslednika u Lidsu, otiao je odatle
da bi postao profesor Manesterskog univerziteta, i mada su se
Tolkin i on esto dopisivali i viali, pokazalo se da je saradnja
tfehniki oteana u odnosu na vreme kada su obojica bili na istom mestu. Gordon jeste uradio veliki posao na sva tri projekta, oslanjajui se na Tolkina vie kao na konsultanta nego kao
na punopravnog saradnika, ali nita od toga nije bilo gotovo
za tampu do 1938. godine. U leto te godine Gordon je otiao
na operaciju kamena u unoj kesi. Izgledalo je da je operacija
uspela, ali se onda Gordonovo stanje naglo pogoralo i on je u
svojoj etrdeset treoj godini umro od oboljenja bubrega, na
koje se do tog trenutka nije ak ni sumnjalo.
Gordonova smrt liila je Tolkina bliskog prijatelja i idealnog
profesionalnog saradnika. Tada je ve bilo jasno da mu je saradnik neophodan, makar samo da bi ga naterao da preda materijal u tampu.27 Sluaj je hteo da se upozna s jednim drugim filologom koji e se pokazati kao izvanredan partner u radu. Bila
je to Simona dArden, studentkinja iz Belgije koja je neto pre
Gordonove smrti kod Tolkina pripremala srednjoengleski za
postdiplomske ispite na engleskom jeziku i knjievnosti. Tolkin
je mnogo doprineo izdanju ivota i muenitva Svete Julijane,
srednjovekovnog religioznog dela pisanog na istom dijalektu
kao i Anahoretski tipik, koje je priredila Simona dArden. Zapravo, paradoksalno je ali istinito da to izdanje sadri vie njegovih gledita o srednjoengleskom jeziku nego ita to je on
ikada objavio pod sopstvenim imenom. Gospoica DArden
27 Tolkin je nameravao da dovri prireivanje Perle, ali je ustanovio da nije u stanju (u to vreme ve je bio
duboko posveen pisanju Gospodara prstenova). Izdanje je konano pregledala i dovrila za objavljivanje
Gordonova udovica Ida Gordon, takoe filolog po profesiji.

, ,BIO JE U N U T A R J E Z I K A

179

postala je profesor u Lijeu i Tolkin je nameravao da sarauje

s njom na prireivanju Katerine, teksta iz iste grupe kao i Julijana, takoe na zapadnom dijalektu srednjoengleskog jezika,
ali rat je onemoguio komunikaciju meu njima na nekoliko
godina, a posle 1945. nisu uspeli da ostvare nita osim dva-tri
kratka lanka koja su se ticala rukopisa teksta. Tolkin je, dodue, mogao da radi s gospoicom DArden boravei u Belgiji
1951. godine, kada je uestvovao na jednom kongresu filologa,
ali ona je tada s tugom uvidela da je saradnja s njim nemogua
jer su mu misli bile ve potpuno zaokupljene njegovim priama.
Meutim, ak i ako moemo smatrati da je za aljenje to
Tolkin nije uspeo vie da objavi na svom profesionalnom polju,
moramo ipak uzeti u obzir jedan iri uticaj koji je ostvario jer su
njegove teorije i zakljuci navoeni (bilo da su mu pritom zasluge priznavane ili ne) gde god je prouavana engleska filologija.
Ne smeju se takoe zaboraviti njegovi prevodi Perle, Ser Gavejna i Zelenog viteza i Ser Orfea. Perlu je poeo da prevodi jo
u Lidsu, oko 1920.; tom poslu ga je privukla komplikovana metrika i verbalna struktura poeme. Iako je prevod dovrio 1926.,
nita nije uradio na tome da ga i objavi, sve dok mu oko 1940.
Bejzil Blekvel nije ponudio da ga tampa, a da raun doda na
Tolkinov uvek znatan dug u Blekvelovoj knjiari u Oksfordu.
Prevod je predat slovoslagaima, ali je Blekvel uzalud ekao da
Tolkin napie predgovor, pa je na kraju odustao od tog projekta.
Prevod Ser Gavejna, poet oko 1930. ili 1940., dovren je u pravi
as da bude 1953. dramatizovan na Bi-Bi-Siju, uz kratak Tolkinov uvod i neto dui zakljuak. Posle uspeha Gospodara prstenova njegovi izdavai Alen i Anvin odluili su da objave prevode
Perle i Ser Gavejna u jednom tomu. Imajui to u vidu, Tolkin se
posvetio opirnom preraivanju obaju prevoda, ali ponovo mu
je zatraen predgovor i on je ponovo ustanovio da mu je teko
da ga napie, budui da nije bio siguran ta bi sve trebalo da se

180

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

objasni obinom itaocu kome je knjiga bila namenjena. I ovaj

projekat je propao i prevodi su objavljeni tek posle Tolkinove
smrti, zajedno s prevodom na savremeni engleski i tree poeme iz tog razdoblja, Ser Orfea, koji je Tolkin prvobitno uradio
za potrebe predavanja dranih na Oksfordu kadetima za vreme
rata. Predgovor je sastavio Kristofer Tolkin iz materijala koje je
uspeo da pronae meu oevim rukopisima.
Ti prevodi bili su u stvari poslednji Tolkinovi objavljeni filoloki radovi jer iako nisu propraeni belekama ni komentarima, oni su ishod njegovog ezdesetogodinjeg tananog prouavanja ovih poema i na mnogim mestima pruaju znalako
i pouno tumaenje teko razumljivih, viesmislenih pasusa
originala. to je najvanije od svega, oni su omoguili pristup i
onom italatvu koje ne moe da ita poeme na izvornom srednjoengleskom. Iz tog razloga, ovi prevodi su prikladan zakljuak dela jednog oveka koji je verovao da je tumaenje knjievnosti prvenstvena uloga lingviste, a da je prvenstvena uloga
knjievnosti ta da se u njoj uiva.

ET VRT O POGLAVLJ E
DEK

Kad se Tolkin 1925. godine vratio u Oksford, u njegovom ivotu nedostajao je jedan element. Taj element nestao je s raspadom KBD-a za vreme bitke na Somi i sve od tada on vie
nije imao prijateljstvo u kome bi nalazio toliku emotivnu i intelektualnu predanost. Pomalo je i dalje viao drugog preivelog
lana KBD-a Kristofera Vajzmena, ali on je sada bio pod teretom obaveza direktora Metodistike nezavisne kole28, i vie ih
nije vezivalo mnogo zajednikog.
Jedanaestog maja 1926. godine Tolkin je prisustvovao veu
nastavnog osoblja za engleski jezik i knjievnost na koledu
Merton. Meu poznatim licima izdvajalo se jedno nepoznato, jedan krupno graen dvadesetsedmogodinjak u komotnoj
odei, koji je odriedavno bio izabran za predavaa engleskog
jezika i knjievnosti na Magdaleninom koledu. Bio je to Klajv
Stejpls Luis, koga su prijatelji zvali Dek.
U poetku su njih dvojica obazrivo obilazili jedan oko drugog. Tolkin je znao da Luis, iako strunjak za srednji vek, pripada knjievnom taboru, te mu je stoga potencijalni protivnik,
dok je Luis u svoj dnevnik zapisao da je Tolkin miran, bled,
reit oveuljak i dodao: Bezopasan, samo ga treba pljusnuti
jednom-dvaput. Uskoro e, meutim, Luis razviti snanu naklonost prema tom oveku duguljastog lica i otrog oka koji
je voleo dobar razgovor, smeh i pivo, dok su Tolkinu postali
dragi Luisov ustar um i velikodunost ogromna kao i Luisove
28 Danas Kraljiin koled u Tontonu; Tolkinov deda Don Safild pohaao je ovu kolu kao jedan od
njenih prvih uenika.

182

D. R. R. T O L KI N: B I OG R A F I J A

bezobline flanelske pantalone. U maju 1927. Tolkin je upisao

Luisa u svoj klub italaca islandskih saga i tako je poelo jedno
dugo i sloeno prijateljstvo.
Onaj ko bi eleo da zna neto o tome kako su i ime Tolkin i Luis meusobno doprineli ivotu onog drugog trebalo
bi da proita Luisov esej o prijateljstvu u njegovoj knjizi etiri
Ijubavi. Tu je sve, cela pria o tome kako su se dva druga sprijateljila kada su otkrili zajednika gledita, kako u njihovom prijateljstvu nije bilo ljubomore nego su traili i drutvo drugih,
kako su takva prijateljstva suta nunost meu mukarcima,
kako je najvee zadovoljstvo na svetu kad grupa prijatelja posle napornog peaenja ue u gostionicu. ,,To su divni trenuci,
pie Luis, ,,kad pruimo noge u papuama prema vatri, a pie
nam je pri ruci; kad se ceo svet i neto jo iza sveta otvara naim
mislima dok razgovaramo; i niko ni na koga ne polae nikakva
prava niti je za njega odgovoran, svi smo slobodni i jednaki kao
da smo se tek upoznali pre jedan sat, a istovremeno nas obavija
naklonost koja je dozrevala godinama. Nema boljeg dara koji
ivot - prirodan ivot - moe da nam da.
U tome je sutina godina drugarstva, odlazaka na peake
obilaske, okupljanja prijatelja kod Luisa etvrtkom uvee. Delimino je to bio i duh toga vremena - slian smisao druenja
meu mukarcima moe se pronai i u estertonovim delima
i slino su oseali mnogi mukarci u to doba, samo to toga
nisu bili u toj meri svesni. Slini primeri mogu se nai u antikim civilizacijama, a blii razlog pruao je Prvi svetski rat,
u kome je izginulo toliko prijatelja da su oni to su preiveli
oseali potrebu da ostanu to bliskiji. Prijateljstvo te vrste bilo
je izuzetno, a istovremeno prirodno i neizbeno. Ono nije bilo
homoseksualno (Luis je tu pretpostavku odbacio uz zasluenu porugu) mada je iskljuivalo ene. U njemu je velika tajna
Tolkinovog ivota i neemo ga mnogo razumeti ako pokuamo

DEK

183

da ga analiziramo, ali ako smo ikada imali sree da doivimo

takvo prijateljstvo, tano emo znati o emu je re. A ako nas
ak i to izda, nai emo poneto od toga izraeno u Gospodaru
prstenova.
Kako je zapoelo? Severnjatvo" je moda bilo zajednika sklonost koja ga je podstakla. Jo od rane mladosti Luisa
je privlaila nordijska mitologija, a kada je u Tolkinu otkrio
nekoga ko takoe uiva u tajnama Eda i zamrenoj legendi
o Velsunzima, oigledno je bilo da e imati mnogo toga da
razmenjuju. Poeli su redovno da se viaju u Luisovim sobama na Magdaleninom koledu i ponekad bi ostajali da sede
do duboko u no raspravljajui o bogovima i divovima iz
Asgarda ili o politici na svom fakultetu. Takoe su uzajamno komentarisali poeziju koju su pisali. Tolkin je dao Luisu
prekucan rukopis svoje Pesme o Berenu i Lutjeni i Luis mu je
pisao poto ju je proitao: Mogu sasvim iskreno da ti kaem da vekovima ve nisam proveo vee ovoliko uivajui: a
lina zainteresovanost za prijateljevo delo nema s tim gotovo nita - isto bih tako uivao i da sam je sluajno uzeo u
knjiari i da pojma nemam ko je pisac. Luis je Tolkinu poslao detaljnu kritiku poeme, aljivo je uobliivi kao tobonji kritiki prikaz izmiljenih tekstologa kojima je nadenuo
imena Pampernikel, Pibodi i ik, ija je pretpostavka da su
slabi stihovi posledica prepisivake netanosti u rukopisu, a
ne autentine mane originalnog pesnika. Tolkinu je to bilo
zabavno, ali nije prihvatio mnogo od Luisovih predloga za
poboljaanja. S druge strane, jeste izmenio gotovo sva mesta
koja je Luis kritikovao, i to zapravo u tolikoj meri da posle
prerade to gotovo vie i nije bila ista poema. Uskoro je Luis
ustanovio da je to karakteristino za njegovog prijatelja. ,,On
na kritiku ima samo dva odgovora, zapazio je. Ili itav posao pone od poetka ili uopte ne obrati panju.

184

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

U to vreme - krajem 1929. godine - Luis je ve podravao

Tolkinove planove za izmene programa Fakulteta za engleski.
Njih dvojica su raspravljali i kovali spletke. Luis je zavereniki
pisao Tolkinu: Oprosti to te podseam da iza svakog drveta
ima preruenih orka. Zajedno su vodili vetu kampanju i delimino zahvaljujui Luisovoj podrci na Veu Tolkin je 1931.
postigao da njegov reformisani program bude prihvaen.
U svojoj knjizi Iznenaen radou Luis je pisao kako je prijateljstvo s Tolkinom obeleilo slamanje jedne ili dveju starih
predrasuda. Kad sam tek stupio u svet, upozoren sam (implicitno) da nikad ne verujem katoliku, a kad sam tek stupio na
Fakultet za engleski, upozoren sam (eksplicitno) da nikad ne
verujem filologu. Tolkin je bio i jedno i drugo. Ubrzo poto je
prevaziena ova druga predrasuda, njihovo prijateljstvo prelo
je na podruje prve.
Sin pravnika iz Belfasta, Luis je odgajan kao alsterski protestant. U ranoj mladosti tvrdio je da je agnostik, ili pre: otkrio je
da najvee uivanje ne pronalazi u hrianstvu, nego u paganskim mitologijama; meutim od tog je stanovita ve bio malo
odstupio. Oko 1925., poto je diplomirao s najboljim ocenama
na engleskom (a pre toga dobio specijalne pohvale na klasinim jezicima), i dok je jedva spajao kraj s krajem drei asove,
doao je do onoga to je sam nazivao Novi pogled - do uverenja da hrianski ,,mit sadri vie istine nego to veina ljudi
razume. Do 1926. napravio je i korak dalje i stigao do zakljuka
da je njegovo traganje za izvorom onoga to je nazivao radou
u stvari traganje za Bogom. Uskoro mu je postalo oigledno da
mora ili da prihvati ili da odbaci Boga. Na toj raskrsnici sklopio
je prijateljstvo s Tolkinom.
U Tolkinu je naao oveka s pameu i intelektualnim arom
koji je i pored toga bio iskreno poboni hrianin. Prvih godina
njihovog prijateljstva Tolkin je mnoge sate provodio naslonjen

dek

185

u jednostavnoj fotelji usred Luisove dnevne sobe u Novom zdanju Magdaleninog koleda dok je Luis, pridravajui lulu krupnom akom, izvijajui obrve iza oblaka dima, etkao tamo-ovamo, govorei ili sluajui, da bi se najednom naglo okrenuo
i uzviknuo: Distinguo, Tolerse! Distinguo\29, kada bi Tolkin,
podjednako uvijen u dim iz lule, izneo neku suvie sveobuhvatnu tvrdnju. Luis bi se prepirao, ali je to se tie vere sve vie
prihvatao da je Tolkin u pravu. U leto 1929. ispovedao je teizam, jednostavno verovanje u Boga, ali jo nije bio hrianin.
Rasprave s Tolkinom obino su se vodile ponedeljkom izjutra, kada bi njih dvojica okonali jednosatni ili dvosatni razgovor pivom u oblinjem pabu u Istgejtu, meutim 19. septembra 1931. nali su se u subotu uvee. Luis je pozvao Tolkina na
veeru u Magdaleninom koledu, a imao je i jo jednog gosta,
Hjuga Dajsona, koga je Tolkin upoznao na Egzeteru 1919. godine. Dajson je sada predavao englesku knjievnost na Univerzitetu u Ridingu i esto je dolazio u Oksford. Bio je hrianin,
a um mu je bio munjevit kao maji. Posle veere su izali da se
nadiu vazduha. Bilo je vetrovito vee, ali oni su ili Adisonovim etalitem i raspravljali o svrsi mitova. Iako je sad verovao
u Boga, Luis jo nije razumeo Hristovu ulogu u hrianstvu i
nije mogao da pojmi znaenje raspea i vaskrsenja. Izjavljivao
je kako mora da razume svrhu toga; kasnije e u pismu jednom
prijatelju to izraziti ovako: Kako ivot i smrt Nekog Drugog
(ko god to bio) od pre dve hiljade godina mogu da pomognu
nama sada i ovde - osim ukoliko moe da nam pomogne njegov primer
Kako je no odmicala, Tolkin i Dajson su mu objasnili da on
postavlja potpuno nepotreban zahtev. Kad se susreo s idejom
rtvovanja u paganskim mitologijama, bio je dirnut i divio joj
se; ideja o boanstvu koje umire i ponovo oivljava uzburkavala
29 Lat.: Razlikujmo! Ne meajmo! (Prim. prev.)

186

D 2. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

mu je matu jo otkako je proitao priu o nordijskom bogu

Balderu. Od jevanelja, meutim, rekli su mu, zahteva neto
vie, isti smisao iza mita. Zar ne moe divljenje prema rtvi
bez preispitivanja da prenese sa mita na istinitu priu?
Ali mitovi su la, rekao je Luis, ak i ako je to la koja prodie
kroz srebro.30
Ne, nisu, odgovorio mu je Tolkin.
Pokazujui mu drvee u Magdaleninom gaju ije se granje
savijalo na vetru, skrenuo je drugim tokom argumentacije.
Naziva drvo drvetom, rekao mu je, i ne razmilja vie o toj
rei, ali to nije bilo ,,drvo dok mu neko nije dao to ime. Naziva zvezdu zvezdom i kae da je to samo kugla materije koja
se kree po matematikoj putanji, ali to je samo ono to ti vidi.
Dajui imena i opise stvarima samo smilja svoje pojmove o
njima, a isto kao to je govor neto to je izmiljeno povodom
predmeta i ideja, tako je mit neto izmiljeno povodom istine.
Dolazimo od Boga i neizbeno je da mitovi koje tkamo,
iako sadre greku, takoe odraavaju izlomljene delie istinske svetlosti, vene svetlosti koja prati Boga. Samo mitotvorstvom, samo postajui sekundarni tvorac" i smiljajui prie,
samo tako moe ovek teiti stanju savrenstva koje mu je
bilo znano pre Pada. Nai mitovi moda i zastranjuju, ali ipak
krmane, makar i teturavo, ka istinskoj luci, dok materijalistiki napredak41vodi samo ka razjapljenoj provaliji, a Gvozdena
kruna sili zla.
Izlaui ovo verovanje u uroenu istinitost mitologije Tolkin
je ogolio sr svoje filozofije pisca, kredo koji se nalazi u srcu
Silmariliona.
Luis je sasluao i Dajsona, koji je na svoj nain potvrdio ono
to je rekao Tolkin. Hoete da kaete, pitao je Luis, da je pria
30 Ovaj razgovor preprian je na osnovu Tolkinove poeme Mitopeja, kojoj je takoe dao naslove
Mizomitos i Filomit Mizomitu. Jedna verzija rukopisa nosi posvetu ,,K. S. L.-u.

DEK

187

0 Hristu jednostavno istiniti mit, mit koji na nas deluje isto kao
1 ostali samo se stvarno dogodio? U tom sluaju, poinjem da
shvatam.
Na kraju ih je vetar naterao da se vrate u Luisove sobe, gde
su ostali da razgovaraju do tri ujutru, kada je Tolkin poao
kui. Poto su ga ispratili do Visoke ulice, Luis i Dajson su nastavili da etaju po samostanu Novog zdanja razgovarajui sve
do praskozorja.
Dvanaest dana kasnije Luis je pisao svom prijatelju Arturu
Grivzu: Upravo sam preao od verovanja u Boga do verovanja
u Hrista - u hrianstvo. Pokuau to da ti objasnim drugi put.
Ima mnogo veze s dugim nonim razgovorom s Dajsonom i Tolkinom.
U meuvremenu je Tolkin, za vreme deurstva na ispitima,
sastavljao dugu poemu o onome to je rekao Luisu. Nazvao ju
je Mitopeja - stvaranje mita. U svoj dnevnik je zapisao: Prijateljstvo s Luisom nadoknauje mi mnogo ta, i osim toga to
mi prua trajno zadovoljstvo i utehu, ini mi dobro samim dodirom s jednim ovekom istovremeno iskrenim, hrabrim, pametnim - filologom, pesnikom - i ovekom koji voli, pa makar
to bilo posle dugog hodoaa, Naeg Gospoda.
Tolkin i Luis i dalje su se esto viali. Tolkin mu je naglas
itao Silmarilion, Luis ga je nagovarao da prione na zavretak
knjige. Tolkin e kasnije o tome rei: Nikada mu se ne mogu
oduiti ne zbog uticaja kao to se to obino misli, nego za najistije ohrabrenje. Dugo je bio moja jedina publika. Jedino sam
od njega stekao ideju da ta moja stvar moe da bude i neto
vie od linog hobija.
Luisovo preobraanje u hrianstvo obeleilo je jednu novu
fazu prijateljstva izmeu njega i Tolkina. Posle 1930. njih dvojica manje su se druili iskljuivo meusobno, a vie s drugim

188

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

ljudima. U etiri Ijubavi Luis tvrdi da dva ne samo to nije

u prijateljstvu neophodan broj nego nije ak ni najbolji i da
svaki prijatelj u jednoj grupi izvlai iz ostalih poneku posebnu osobinu. Tolkin je takvo iskustvo ve imao s KBD-om;
krug prijatelja koji je sada poeo da se okuplja bio je krajnji
izraz upravo tog naela, nagona ka klubovanju, koji je Tolkin
oseao jo od rane mladosti. Taj kruok su nazvali Inklinzi31,
a poeo je da se formira u pravi as (posle 1930.), kada su
,,arogrizi prestali da postoje poto su ispunili svoj cilj i iitali vanije islandske sage, a potom i Starije ede. Inklinzi je prvobitno bio naziv knjievnog drutva koje je oko 1931. osnovao student Univerzitetskog koleda Edvard Tangi Lin. Luis i
Tolkin dolazili su na sastanke drutva, na kojima su se itali i
potom kritikovali neobjavljeni knjievni sastavi. Lin je otiao
sa Oksforda, ali je klub ostao da ivi ili, bolje reno, ime su
upola u ali preuzeli prijatelji koji su se u redovnim vremenskim razmacima okupljali kod Luisa.
Inklinzi su sad ve uli u knjievnu istoriju i o njima se mnogo
pisalo, ali veinom preozbiljno. Oni nisu bili nita vie (i nita
manje) nego nekolicina prijatelja, od kojih su svi bili mukarci
i hriani, a veinu je zanimala knjievnost. Za mnoge ljude
tvrdilo se da su bili ,,lanovi u ovom ili onom trenutku, ali
nikakav sistem lanstva zapravo nije postojao. Neki su dolazili
vie ili manje redovno u pojedinim periodima, drugi bi tek povremeno navratili. Luis je bio nezamenljivo jezgro, bez njega je
okupljanje bilo nezamislivo. Spisak ostalih imena ne daje nam
naroitog pojma o tome ta su Inklinzi zaista bili, ali ako imena
neto znae, pored Luisa i Tolkina (koji je bio prisutan gotovo
bez izuzetka) tu su pre i za vreme Drugog svetskog rata bili
jo major Voren Luis (Luisov brat, koga su zvali Vorni), Robert
Emlin Hejvard (oksfordski lekar, koji je navraao i kod Luisa i
31 Sama engl. re inkling znai slutnja, nagovetaj, naznaka, aluzija. (Prim. prev.)

DEK

189

kod Tolkina), Luisov dugogodinji prijatelj Oven Barfild (mada

je Barfild bio advokat u Londonu i retko je dolazio na sastanke
u Oksfordu) i Hjugo Dajson.
Sastanci su bili krajnje neobavezni. Nipoto ne treba zamiljati da su se na njima iz nedelje u nedelju pojavljivali isti ljudi ili da su slali izvinjenja zbog izostanaka. Bez obzira na to,
bilo je i nekih nepromenljivih elemenata. Druina, ili razliiti
njeni lanovi, sastajala se nekim radnim danom izjutra, uglavnom utorkom u pabu Orao i dete (koji su meu sobom zvali
Ptiica i beba) mada su im za vreme rata, kad je vladala nestaica piva, a pabovi bili puni vojske, navike bile savitljivije.
etvrtkom uvee sastajali su se u Luisovoj prostranoj dnevnoj
sobi na Magdaleninom koledu, gde bi se ponekad okupili tek
posle devet. aj bi bio napravljen, lule pripaljene, i onda bi
Luis zagrmeo: Zar niko nema nita da nam proita? Na to bi
neko izvukao rukopis i poeo da ita - mogla je to biti pesma,
pria ili poglavlje romana. Usledile bi kritike: ponekad pohvalne, ponekad sa zamerkama, jer to nije bilo drutvo uzajamnog
divljenja. itao bi moda jo neko, ali uskoro bi se razgovor rasuo na razne teme, ponekad prerastao u une debate, i okonavao se u sitne sate.
Krajem te decenije Inklinzi su postali vaan deo Tolkinovog
ivota, a jedan od njegovih doprinosa sastancima bilo je i itanje odlomaka iz jo neobjavljenog rukopisa Hobita. Kad je
1939. izbio rat, prijatelji su zavrbovali jo jednog lana. arls
Vilijems radio je za londonsku kancelariju Oksford juniverziti presa, ali je na poetku rata s ostalim osobljem premeten
u Oksford. Vilijems je imao pedesetak godina i bio je ve poznat i potovan i po svojim idejama i po onome to je pisao
- bio je pesnik, romanopisac, teolog i kritiar - mada samo u
malom krugu italaca. Posebno su njegovi takozvani spiritualistiki trileri, romani koji se bave natprirodnim i mistinim

190

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

dogaajima u svakodnevnom okruenju, stekli malu ali oduevljenu publiku. Luis je Vilijemsa poznavao i potovao ve neko
vreme, ali Tolkin ga je sreo svega jedanput ili dvaput. Sada e
prema njemu razviti jedan vieslojan stav.
Vilijems je, s neobinim licem (poluaneo polumajmun, govorio je Luis), u plavom odelu netipinom za Oksford, s cigaretom koja mu je veno visila u uglu usana, s arcima korektorskih ifova umotanih u listove knjievnog asopisa Tajm and,
tajd zadenutim pod miku, bio obdaren velikim linim armom. Dvadeset godina kasnije Tolkin se priseao: Bili smo
simpatini jedan drugom i voleli smo da razgovaramo (uglavnom kroz alu), ali je takoe dodao: ,,Na dubljem (ili viem)
nivou nismo imali ta da kaemo jedan drugom. Delimino
je to bilo zato to se Tolkinu Vilijemsove knjige, barem one
koje je proitao, uopte nisu dopadale mada je Vilijems uivao
u poglavljima Gospodara prstenova koja je Tolkin itao na sastancima. Tolkin je izjavio da su mu Vilijemsove knjige ,,potpuno tue, ponekad neukusne i tu i tamo komine. Mogue je
takoe da njegova suzdranost prema Vilijemsu, ili Vilijemsovom mestu u Inklinzima, nije bila potpuno intelektualne prirode. Luis je verovao, i to je i saoptio u etiri Ijubavi, da pravi
prijatelji ne mogu da budu ljubomorni kada im se pridrui jo
neko, ali tu je Luis govorio o Luisu, ne o Tolkinu. Oigledno
je tu s Tolkinove strane bilo malo ljubomore i odbojnosti, i ne
sasvim bez razloga, jer se ia Luisovog oduevljenja pomerila,
gotovo neprimetno, s njega na Vilijemsa. Luis je bio ovek na
koga je bilo lako ostaviti utisak, pisao je mnogo kasnije Tolkin, a na jednom drugom mestu govori o Vilijemsovom ,,preovlaujuem uticaju1 na Luisa, naroito u Luisovom treem
romanu, Ta stravina snaga.
Vilijemsov dolazak u Oksford obeleio je poetak tree faze
prijateljstva izmeu Tolkina i Luisa, jedno blago Tolkinovo

D EK

191

hlaenje koje sam Luis verovatno jo nije ni opazio. Neto

drugo, jo tananije, uticalo je da se to hlaenje pojaa: Luis je
izlazio na glas kao hrianski apologeta. Budui da je odigrao
tako vanu ulogu u povratku svog prijatelja hrianstvu, Tolkin
je uvek alio to Luis nije postao katolik kao on nego je poeo
da odlazi u anglikansku crkvu, vraajui se verskim obiajima
iz svog detinjstva. Tolkin je gajio duboku odbojnost prema anglikanskoj crkvi, koju je ponekad prenosio i na sama zdanja,
tvrdei da je njegovo divljenje prema njihovoj lepoti okaljano
tugom zato to su odvraena od katolianstva, kome su po pravu sluila. Kad je Luis objavio proznu alegoriju pod naslovom
Hodoasnikov put natrag u kojoj pripoveda o svom preobraenju, Tolkin je smatrao da je taj naslov ironian. Luis e se kretati unazad. Nee ponovo stupiti u hrianstvo kroz nova vrata
nego kroz stara, bar u tom smislu to e ponovo prihvatajui
hrianstvo opet prihvatiti, ili opet probuditi, predrasude koje
su mu tako marljivo usaivane u detinjstvu i deatvu. Ponovo
e postati severnoirski protestant.
Oko 1945. Luis je ve u prilinoj meri privlaio panju javnosti (previe i za njegov i za ukus svih nas, primetio je Tolkin)
povodom svojih hrianskih spisa Pitanje bola i Duevaditeljevapisma. Dok je posmatrao kako njegov prijatelj na ovom polju stie sve veu slavu,Tolkin se moda oseao kao uitelj koga
uenik velikom brzinom prestie stiui gotovo nezasluenu
slavu. Jednom ga je nazvao, ne ba sasvim laskavo, teolog za
sveoptu upotrebu.
Ako su te misli ikada i doprle Tolkinu do svesti, izmeu 1940.
i 1945. bile su jo duboko ispod povrine. Tolkin je prema Luisu i dalje oseao gotovo bezgraninu naklonost - i moda je
jo s vremena na vreme gajio nadu da bi njegov prijatelj ipak
mogao postati katolik. Inklinzi su mu i dalje pruali mnogo radosti i ohrabrenja. ,,Hwoet! we Inclinga, pisao je parodirajui

192

DZ. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

uvodne stihove Beovulfa, ,,on oerdagum searopancorla snyttru

gehierdon Gle! usmo u danima starim o mudrosti Inklinga
prepredenih, kako seahu ti mudraci u svojoj reenosti ueno
deklamuju uenosti i stihotvorstva i svesrdno premiljajui. To
bee istinsko radovanje!"

 J a H<
Vv, n <Pa

Grupna fotografija, Blumfontejn, novembar 1892. godine

Serhole (Ijubaznou Javne biblioteke u Birmingemu)

Ronald i Hilari Tolkin, maj 1905. godine

Otac Fransis Morgan (Ijubaznou Birmingemskog oratorijuma)

Edit Brat kao sedamnaestogodinjakinja, 1906. godina

Ronald Tolkin kao devetnaestogodinjak, 1911. godina

Edit i Ronald Tolkin, 1916. godina

Porodica grupno u bati kue u Nortmorskoj

ulici, negde oko 1936. godine

/ '
*ea*m^ayi^

to \\c ,v

t V i v v n 'k v u j * j M y *?

ia^ fr . . iT-L,.
Aj*<*|ik*r

<*t o #

fS ^Vy*vv*)r

U . 11 ffa .

i*iA5<yvCp^vt*v\ cv t"K>t v ^ .

5 tVt>**.^(vi J

k v v u j IV c e t j J .

CV*V***A V 1 0 .A tW * * .

" i w > * v r \ j
^ ( V tU '

Ovt

ry T H c

lA TW t t t V u * ^ 0< y J ( j v t ' d

S^\j c-v^^ t*Vx*vv*j* o p

f i ' w . | V * ^ 8*v i c i Kj v t o

* * > o \ rU ^

?y-* rr& * t -vva*n

*PlAVCvi L . Q v A o f ^ Q W C \ I

Svv><ktV r,w A ^<x*,v*> ,'i :

Spm 1^ ' C1) ni u<W tV< Vv*o-^'

C>

fXj ^

p n

, 1 R h.?

t-y~*

T*i0y l y

^ ^

f.

rU

t9 ^ c r ^ *Jw^ w ^ '

; "T V f P o c s v > Op

S p c ^ v ^ - t p r t V \ A, , 0> v A g wt~CV .

*V q>w yyAi

? V /y

>w.S

, C tg V y \W ^ > o v

Avo w t v u ^ 'yw o , *

X r e o p y ? JflO o ^ v r a c < p c w la it t p u c ; jO X p

l_ ''a ~ 'Ocjilaii \ c n

3c r

c ^ V ^ jc r o

c a iT r o c r -

\ e lc j5 . cy*^?vpa.jvoaocf er x*p \ct|-icxrs JaX H cp

i- o v c r -

fl

:i4ck.V*^v>*yt(Av^-. : ----- -

ENWYM fsuRlM ARAM'VORi^: PfDOME'LlON A MiMMO :

IVVT. N W i U a .'v i # cV la V .

( M * |f c w ^ i V V

C v o l f l 'o . tei'tV uoviJl-

Stranica iz rukopisa Gospodar prstenova

(uz dozvolu Market Univerziteta, Milvoki)

i 'u i v

Ronald Tolkin kada je primio poasni doktorat iz knjievnosti

1972. godine (fotografija: Bilet Poter, Inklinzi)

Poslednja Tolkinova fotografija, nainjena 9. avgusta 1973.

pored njegovog omiljenog drveta (Pinus Nigra, crni bor)
u Botanikoj bati u Oksfordu (fotografija: M. G. R. Tolkin)

U radnoj
sobi kue u
ulici Merton,
1972. godina
(fotografija:
Bilet Poter)

Poslednja Tolkinova fotografija, nainjena 9. avgusta 1973.

pored njegovog omiljenog drveta (Pinus Nigra, crni bor)
u Botanikoj bati u Oksfordu (fotografija: M. G. R. Tolkin)

PETO POGLAVLJ E
NORTMORSKA ULICA

ta su u meuvremenu radile ene? Otkud ja znam? Ja sam

mukarac i nikad nisam uhodio da doznam tajne Bona Dee.
Tako pie Klajv Stejpls Luis razmatrajui povest mukog prijateljstva. To je neizbena posledica ivota usredsreenog na
drutvo mukaraca i takve druine kakvu su inili Inklinzi:
ene su izostavljene.
Edit Tolkin stekla je ogranieno obrazovanje u internatskoj
koli za devojice, gde se lepo pouavala muzika, ali su prema
ostalim predmetima bili sasvim ravnoduni. Nekoliko godina
ivela je u iznajmljenoj kui sa sobama za izdavanje u Birmingemu, potom neko vreme u eltenamu u izrazito neintelektualnoj porodici iz srednje klase, a zatim podue sa svojom neobrazovanom sredovenom roakom Deni. Nije imala nikakvu
priliku ni da nastavi obrazovanje ni da razvija inteligenciju. Povrh toga, uglavnom je izgubila nezavisnost. Nameravala je da
radi kao nastavnica klavira, pa moda ak i da ostvari karijeru
kao pijanistkinja, ali su ti izgledi jednostavno zgasli, pre svega
zbog toga to nije bilo neposredne potrebe da zarauje za ivot,
a onda i zato to se udala za Ronalda Tolkina. U to vreme za
udatu enu iz srednje klase pod normalnim okolnostima nije
dolazilo u obzir da sama i dalje zarauje jer bi to znailo da
mu nije u stanju da dovoljno zaradi. Tako je sviranje klavira
svedeno na hobi iako je nastavila da svira sve do starosti, a Ronald je uivao u njenoj muzici. To to je on nije hrabrio da se
bavi nikakvom intelektualnom zanimacijom delimino je pripisivao stavu da njena uloga supruge i majke ne podrazumeva i

194

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

tako neto, a delimino tome to njegov odnos prema njoj dok

joj se udvarao nije bio ni na koji nain povezan s njegovim intelektualnim ivotom (na ta ukazuje i omiljeni nadimak kojim
joj je tepao, ,,malena); njoj je on pokazivao sasvim drugaiju
stranu sebe nego svojim prijateljima. Kao to je u mukom drutvu voleo da bude pravi mukarac, tako je oekivao da kod
kue ivi u prvenstveno enskom svetu.
Uprkos tome, Edit je moda mogla dati doprinos njegovom
ivotu na univerzitetu, kao to je uspelo enama nekih predavaa na Oksfordu. Poneka srenica, kao to je bila Lizi Rajt, ena
Dozefa Rajta, bila je ak i sama struna za predmet svog mua
i mogla je da mu pomogne u radu, ali i one koje kao ni Edit nisu
studirale mogle su da spretnim voenjem kue pretvore svoj
dom u centar druenja za muevljeve prijatelje i na taj nain
uestvuju u znatnom delu muevljevog ivota.
Naalost, za Edit nita nije ilo takvim putem. Sklona stidljivosti poto je u detinjstvu i ranoj mladosti vodila vrlo oskudan
drutveni ivot, ona je po dolasku u Oksford 1918. bila prilino uzdrmana onim to je tamo zatekla. Ronald, ona i beba
(i roaka Deni, koja je ostala s njima do njihove selidbe u
Lids) iveli su u skromnim sobama okrenutim ka ulici, a njoj
koja nije poznavala Oksford, a Univerzitet se inio kao nepristupana tvrava, falanga zdanja koja su sama po sebi ulivala
strahopotovanje i gde su mukarci vanog lika prolazili tamo-ovamo odeveni u toge, i tamo je Ronald nestajao da bi radio
po ceo dan. Kad bi se Univerzitet udostojio da prekorai njen
prag, bilo je to u likovima uljudnih ali nespretnih mladih ljudi,
Ronaldovih prijatelja, koji nisu umeli da razgovaraju sa enama
i kojima ona nije znala ta da kae jer njen svet nije imao dodirnih taaka s njihovim. Jo gore bi bilo kad bi u goste navratile
supruge oksfordskih predavaa, kao to je bila strana gospoa
Farnel, ena dekana Egzetera, koja je plaila ak i Ronalda. Te

N ORTMORSKA ULICA

195

ene su samo potvrivale Editino uverenje da joj je univerzitet potpuno nedostupan u svojoj preuzvienosti. Dolazile bi iz
svojih uzvienih stanova na koledu ili vila s tornjiima u Severnom Oksfordu da popustljivo proguguu nad malim Donom u njegovom krevetiu, a u odlasku su ostavljale vizitkarte
na posluavniku u predsoblju (jednu sa svojim imenom, dve s
muevljevim) da pokau kako se od gospoe Tolkin naravno
oekuje da posle izvesnog vremena uzvrati posetu, ali Edit nije
imala hrabrosti. O emu bi razgovarala s tim ljudima ako bi
otila u njihove prekrasne kue? Kakav razgovor da vodi s tim
dostojanstvenim enama kad nije poznavala ljude o kojima su
one govorile, razne profesorske kerke, roake s plemikim titulama i druge domaice oksfordskih drutvenih okupljanja?
Ronald je bio zabrinut jer je znao kakav e to prekraj pravila
ponaanja biti ako se Edit ne bude pridravala stroge oksfordske etikecije. Ubedio ju je da uzvrati jednu posetu i ode kod
Lizi Rajt, koja je bila veoma obrazovana i nimalo nalik veini
drugih ena oksfordskih predavaa, budui uveliko obdarena
istom otvorenou i zdravim razumom kao i njen mu. ak i
tada je morao da je odvede do vrata Rajtovih i sam pozvoni pre
nego to e se urno udaljiti i zaviti iza ugla da ga ne vide. Sve
ostale vizitkarte leale su sakupljajui prainu, posete nisu uzvraene i uskoro je postalo poznato da ena gospodina Tolkina
ne dolazi uposete i da je naprosto treba tiho iskljuiti iz rasporeda veera i sedeljki koje su gospoe naizmenino prireivale.
Potom su se Tolkinovi odselili u Lids i Edit je ustanovila da
je tamo drugaije. Ljudi su iveli u obinim skromnim kuama i nije bilo nikakvih besmislenih vizitkarti. Nekoliko kua
dalje u Sent Mark Terasu iveo je jedan univerzitetski nastavnik ija bi supruga esto navratila da proaska s Edit. Edit je
takoe esto viala Ronaldove studente koji bi doli na asove
ili na aj i mnogi od njih su joj se veoma dopadali. Dosta njih

196

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

e postati porodini prijatelji i ostati u vezi s Edit, dolazei

povremeno da je obiu. Na univerzitetu su prireivane neobavezne igranke u kojima je uivala. ak ni deca nisu zaboravljana (Tolkinovi su sad imali Dona, Majkla, a pred odlazak
iz Lidsa i Kristofera) - univerzitet je prireivao arobne boine zabave, na kojima se prorektor preoblaio u Boi Batu.
Kasnije je Ronald uspeo da kupi veu kuu u Darnli roudu,
podalje od gradskog dima i prljavtine, zaposlili su kunu pomonicu i dadilju i Edit je, sve u svemu, bila srena.
Onda su se najednom vratili u Oksford. Prvu kuu, u Nortmorskoj ulici, Ronald je kupio dok je Edit jo bila u Lidsu a da
je ona nije ni videla, i smatrala je da je kua premalena. Stariji
deaci dobili su dermatofitozu kad su ih oeljali zajednikim
eljem u fotografskoj radnji u Lidsu, to je zahtevalo dugako
i skupo leenje. Poto su dovoljno izleeni da bi poli u kolu
Dragon, u poetku nisu bili nimalo sreni usred grubih igara
drugih deaka. Onda je Edit ponovo ostala trudna. Tek poto
se 1929. godine rodila Prisila i poto su se 1930. preselili u veu
kuu, konano je osetila da su se skrasili.
Pa ak ni tada porodini ivot nije vie mogao da povrati onu
ravnoteu koju je dostigao u Lidsu. Edit je poela da osea da
je Ronald zanemaruje. Ako bi se brojali sati koje je provodio u
kui, on je kod kue dovoljno boravio: esto je tu drao asove,
a uvee nije izlazio ee od jednom ili dvaput nedeljno, ali posredi je bilo pitanje njegove privrenosti. Iako je prema njoj bio
obziran i pun ljubavi, i pokazivao mnogo brige za njeno zdravlje (kao i ona za njegovo) i domae probleme, ona je videla da
jedan deo njega oivi samo u drutvu mukaraca slinih njemu.
Jo odreenije reeno, primeivala je koliko je odan Deku Luisu i to joj se nije dopadalo.
Deca su volela kada bi Luis doao u Nortmorsku ulicu jer nije
s njima razgovarao svisoka i poklanjao im je knjige Edit Nezbit,

NORTMORSKA ULICA

197

koje su im se dopadale, ali prema Edit je bio stidljiv i trapav. Zauzvrat, ona nije razumela zbog ega Ronald toliko uiva u njegovom drutvu, a postala je i pomalo ljubomorna. Bilo je i drugih
problema. Iz sopstvenog detinjstva ona je upamtila samo jedan
skroman porodini ivot i nije imala primer na kome bi mogla
da zasnuje voenje svog domainstva. Ne iznenauje stoga to
je svoju nesigurnost zaogrtala despotstvom, zahtevajui da se
obroci slue u strogo odreeno vreme, da deca pojedu sve do
poslednje mrvice, da posluga obavlja svoj posao besprekorno.
Ispod svega toga esto je bila usamljena jer dok je Ronald provodio vreme u radnoj sobi, ona nije imala drugog drutva osim
svoje dece i posluge. Tih godina oksfordsko drutvo postepeno
je postajalo manje kruto, ali ona u njega nije imala poverenja i
uglavnom nije sklapala prijateljstva s porodicama drugih predavaa ako se izuzme Agnes, ena arlsa Rena. Takoe su je
muile strahovite glavobolje, zbog kojih bi ponekad preleala
itav dan, pa i due.
Ronaldu je ubrzo postalo jasno da Edit u Oksfordu nije srena,
a posebno da su joj antipatini njegovi prijatelji. Nije bio nesvestan da njegova potreba za mukim drutvom nije sasvim spojiva
s branim ivotom, ali je verovao da je to jo jedna od tunih
injenica u svetu posle pada, a u celini je smatrao da mukarac
ima prava na muka zadovoljstva i da treba, ako je nuno, i da
insistira na njima. Kada mu se sin spremao za enidbu, pisao mu
je: Postoji mnogo toga to mukarac smatra legitimnim ak i
ako zbog toga izbija gungula. Neka o tome ne lae svoju enu ili
ljubavnicu! Ili ih odbaci, ili ako vrede da se za njih bori: ostani
uporan. Takva pitanja mogu esto da se postavljaju - aa piva,
lula, nepisanje pisama, prijatelj, itd., itd. Ako su zahtevi druge
strane zaista nerazumni (kao to to ponekad biva ak i izmeu
ljubavnika ili venanih ljudi koji se vole najvie na svetu), bolje
ih je otvoreno odbiti i izazvati gungulu, nego kriom zaobilaziti.

198

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Postojao je problem i s Editinim stavom prema katolianstvu.

Pre venanja Ronald ju je ubedio da iz anglikanske vere pree u
katoliku, prema emu je ona u to vreme pomalo oseala otpor.
Potom je gotovo potpuno prestala da odlazi na mise. U drugoj deceniji braka njeno antikatoliko raspoloenje je otvrdlo, a
kada su se 1925. vratili u Oksford, ve je nerado gledala i na to
to Ronald vodi decu u crkvu. Delimino je to bilo zbog Ronaldovog krutog, gotovo srednjovekovnog insistiranja na estom
prieivanju, a Edit je oduvek mrzela da ispoveda svoje grehe
nekom sveteniku. Takoe, on nije bio u stanju da racionalno
raspravlja s njom o njenim oseanjima, a svakako ne s onom
lucidnou koju je prikazao u svojim teolokim raspravama s
Luisom: njoj je predstavljao samo svoju emotivnu vezanost za
religiju, za ta ona nije imala mnogo razumevanja. Povremeno bi se njen gnev zbog odlazaka u crkvu koji je stalno tinjao
razbuktao u otvoren plamen, ali konano su se posle jednog
takvog njenog ispada 1940. njih dvoje izmirili, ona mu je izloila svoja oseanja i ak je izrazila elju da ponovo ide na verske
slube. Iako se naposletku nije vratila redovnim odlascima u
crkvu, nije ni ispoljavala odbojnost prema katolianstvu i ak je
rado uestvovala u crkvenim aktivnostima, pa je ak i prijateljima koji su bili katolici izgledalo kao da savesno pohodi crkvu.
U Nortmorskoj ulici Ronald i Edit su do izvesne mere iveli
razdvojenim ivotom, spavali su u odvojenim sobama i imali razliit ivotni ritam. Ronald je radio dokasno, delimino zato to
nije sve stizao da uradi preko dana, ali takoe zato to je tek kad
ona ode u krevet mogao da se smesti za svoj radni sto i da ga niko
ne ometa. Preko dana bi ga ona svaki as zvala zbog neke domae
obaveze ili da doe da popije aj s nekim. Ta esta prekidanja,
lako shvatljiva kao nain na koji je Edit traila njegovu naklonost
i panju, njega su neretko nervirala iako ih je strpljivo podnosio.
Pa ipakbi pogreno bilo prikazati Edit kao potpuno iskljuenu

NORTMORSKA ULICA

199

iz njegovog posla. Tih godina on nije s njom delio ono to je

napisao ni izbliza onako potpuno kao nekada u Grejt Hejvudu
niti ju je odonda hrabrio da uestvuje u njegovom radu, a od
svih njegovih rukopisa samo su prve strane Knjige izgubljenih
pria prepisane njenom rukom. Ipak, i ona je neizbeno imala
udela u porodinom zanimanju za Hobita i Gospodara prstenova i iako nije bila upoznata s pojedinostima njegovih knjiga
niti je za njih imala dubljeg razumevanja, on je nije sasvim iskljuivao iz te strane svog ivota. Njoj je zapravo prvoj pokazao
dve svoje prie, Mazalov list i Kova iz velikog Vutona, i njene
pohvale uvek su mu ulivale toplinu i ohrabrenje.
Njih dvoje imali su mnogo zajednikih prijatelja. Od njih su
neki bili povezani s njegovim poslom na univerzitetu, kao na
primer Rozfrit Mari, kerka prvog urednika Oksfordskog renika ser Dejmsa Marija, i njen bratanac Robert Mari, te studentkinje i koleginice kao Simona dArden, Ilejn Grifits, Stela Mils i
Meri Salu. Svi su oni bili porodini prijatelji, deo Editinog koliko i Ronaldovog ivota, i to je samo po sebi bila spona meu njima. Ronald i Edit nisu uvek razgovarali s istim ljudima o istim
stvarima, a kako su postajali stariji, svako je u tom smislu sve
vie iao svojim putem, Ronald bi izlagao poreklo imena nekog
mesta u Engleskoj, naizgled nesvestan da Edit istovremeno pria tom istom gostu o ospicama od kojih joj se razbolelo unue.
Redovni gosti nauili su da izlaze na kraj s tim.
Prijatelji koji su Edit i Ronalda Tolkina poznavali godinama
ni najmanje nisu sumnjali da izmeu njih dvoje vlada duboka ljubav, oigledna i u sitnicama, gotovo apsurdnoj uzajamnoj
brizi za zdravlje onog drugog ili briljivosti s kojom su birali i
pakovali jedno drugom roendanske poklone, isto kao i u krupnim pitanjima, u tome to se Ronald voljno odrekao velikog
dela svog penzionerskog ivota da bi njoj priutio poslednje godine u Bornmutu kao to je smatrao da je zasluila, ili u njenom

200

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

ogromnom ponosu zbog toga to je on postao slavan pisac.

Glavni izvor njihove sree bila je zajednika ljubav prema
porodici, koja ih je vezivala sve do kraja ivota i bila moda
najsnanija sila u njihovom braku. Uivali su da raspredaju i
premiljaju o svakoj sitnici u ivotu svoje dece i kasnije unuia. Veoma su se ponosili kada je Majkl u ratu odlikovan Ordenom kralja Dorda za to to je kao protivvazduni artiljerac
branio aerodrome za vreme bitke za Britaniju, a isto tako i kada
je ubrzo posle rata Don zareen za svetenika Katolike crkve.
Tolkin je bio beskrajno blag otac pun razumevanja i nikada se
nije stideo da javno poljubi sinove, ak ni poto su postali odrasli ljudi, niti se ikada ustezao da pokae ljubav i toplinu.
Iako nama koji o njemu itamo sad posle mnogo godina ivot u Nortmorskoj ulici moe izgledati dosadan i neuzbudljiv,
trebalo bi da razumemo da porodici Tolkinovih u to vreme nije
izgledao takav. Njima je on bio pun dogaaja. Bila je tu jedna
nezaboravna zgoda 1932., kada je Tolkin kupio svoj prvi automobil, moris kauli kome su dali ime Do, po prva dva slova
iz registracije. Poto je nauio da vozi, Tolkin je povezao celu
porodicu u Ivam, gde je njegov brat Hilari gajio voe. Na tom
putu Dou je dvaput pukla guma i sruio je deo jednog zidia
u blizini Giping Nortona, posle ega je Edit nekoliko meseci
odbijala da sedne u automobil, i ne sasvim bez razloga - jer je
Tolkin pre vozio smelo nego umeno. Kad bi vrtoglavo ubrzao
da popreko pree prometnu glavnu ulicu u Oksfordu i skrene u
sporednu, odbijao je da obrati panju na ostala vozila i isputao
je pokli: Jurni na njih, pa e se razbeatit - i oni bi se razbeali. Do je kasnije zamenjen drugim morisom, koji je sluio do
poetka Drugog svetskog rata, kad zbog nestaica benzina nije
vie bilo praktino drati ga. U to vreme Tolkin je ve zapazio
kakvu tetu motori s unutranjim sagorevanjem i novi putevi

NORTMORSKA ULICA

201

nanose prirodi, te posle rata nije kupio novi automobil niti je

ikada ponovo vozio.
ta su jo upamtila njegova deca? Mnoge letnje sate kada
su raskopavali asfalt da bi na raun biveg teniskog terena
u Nortmorskoj ulici broj 20 proirili svoj povrtnjak, pod
nadzorom oca koji je, isto kao i njihova majka, bio strastveni
batovan, mada je veinu praktinog posla na gajenju povra
i orezivanju drvea ostavljao Donu, dok je sam najradije posveivao panju ruama i travnjaku, s kog bi oplevio i poslednji
struk korova. Povorku Islananki koje su im prvih godina u
Nortmorskoj ulici 22 dolazile kao au pair dadilje i priale im
bajke o trolovima. Odlaske u pozorite, u kojima je njihov otac
uivao iako je izjavljivao da ne odobrava dramu. Odlaske biciklom na ranu jutarnju misu u Crkvu Svetog Alojzija ili Svetog Gregorija malo dalje, na putu za Vudstok, ili u oblinjem
karmelianskom samostanu. Bure s pivom u spremitu za ugalj
iza kuhinje je stalno curkalo, i zbog toga je, alila se njihova
majka, cela kua mirisala na pivaru. Popodnevna kupanja u
julu i avgustu na reci ervel, odmah malo nie niz put, vonje
amcem koji je porodica leti iznajmljivala nizvodno pored univerzitetskih parkova, pa do Magdaleninog mosta, ili jo bolje
uzvodno ka Voter Itonu i Ajzlipu, gde su na obali pili aj i uinali. etnje preko polja do Vud Itona da bi gledali leptire i onda
nazad pored reke, gde se Majkl krio u duplji jedne uplje stare
vrbe; etnje za vreme kojih im je izgledalo da njihov otac poseduje neiscrpnu riznicu znanja o biljkama i drveu. Letovanja u Lajm Ridisu, gde bi stari otac Fransis Morgan doao iz
Birmingema da im se pridrui, terajui decu da se stide zbog
njegove bune razmetljivosti isto kao to su se Ronald i Hilari
stideli zbog toga tu u Lajmu dvadeset pet godina ranije. Porodini odmor u zalivu Lamorna u Kornvolu 1932. godine, u
drutvu s arlsom Renom i njegovom enom i kerkom, kada

202

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

su se Ren i Tolkin takmiili u plivanju s panama eirima na

glavi i puili lule dok su plivali. O tom je odmoru Tolkin kasnije
pisao: Bila je tamo jedna zanimljiva linost, jedan starac koji je
tumarao okolo pronosei govorkanja i proriui vreme i tome
slino. Da nasmejem deake, dao sam mu ime Matori Gemdi i to ime je kasnije postalo deo naeg porodinog predanja i
vezivalo se za starce sline vrste. Gemdi sam odabrao prvenstveno zbog aliteracije,32 ali ga nisam izmislio. Tako se u stvari
u Birmingemu kad sam bio mali zvala vata. Onda su tu kasnije
bili odmori u Sidmutu, gde su ili u etnje u brda i gde uz obalu
postoje udesna jezerca meu stenjem, i gde je njihov otac ve
poeo da pie Gospodara prstenova. Vonje u jesenja popodneva do sela na istok od Oksforda, Vorminghola, Brila ili arltona na Otmoru, ili zapadno ka Berkiru i uz Brdo belog konja da
vide neolitsku humku zvanu Vejlendska kovanica. Uspomene
na Oksford, na prirodu i na prie koje im je otac priao...

32 Engl. Gaffer Gamgee - suglasnik g ponavlja se u obe rei stvarajui igru zvukom, aliteraciju o kojoj
Tolkin govori. (Prim. prev.)

ESTO POGLAVLJ E
PRIPOVEDA

Prie su poele u Lidsu. Don, prvenac, esto nije mogao da zaspi, pa bi otac doao i seo uz njega na krevet i priao mu prie
0 argarepku, riokosom deaku koji bi se popeo u sat s kukavicom i tako bi poinjale najneobinije avanture.
Tako je Tolkin otkrio da matu koja je stvorila sloenu slojevitost Silmariliona moe da koristi i da bi smiljao jednostavnije prie. Imao je razdragan, deji smisao za humor, i kako
su mu sinovi rasli, taj smisao se ispoljavao u bunim igrama
koje je igrao s njima i priama koje je priao Majklu kad su ga
muile none more. Prie smiljene u samom poetku ivota
u Nortmorskoj ulici govorile su o neobuzdanom nevaljalacu
Bilu Stikersu, ogromnoj ljudini koji je uvek uspevao da se nekanjeno izvue. Njegovo ime Tolkin je uzeo s objave na jednoj
oksfordskoj kapiji, na kojoj je pisalo B i l S t i k e r s b i e s u d s k i
g o n j e n , a slian je bio i izvor imena pravedne linosti koja se
veno nalazila u poteri za Stikersom, majora Puta Napred.
Prie o Bilu Stikersu nikad nisu zapisane, ali neke druge jesu.
Kad je u leto 1925. bio s porodicom na odmoru u Fajliju, Tolkin
je sastavio dugaku priu za Dona i Majkla. Mlai deak je na
plai izgubio igraku psa i otac je, da ga utei, poeo da smilja
1 pripoveda pustolovine Rovera, psia koji ide na ivce arobnjaku, pa bude pretvoren u igraku i potom ga deak izgubi na
plai. To je tek poetak jer Rovera pronae peani vra Psamatos Psamatides, koji mu ponovo daje mo da se kree i alje ga
na put do Meseca, gde e doiveti mnoge neobine pustolovine,
a najznaajnija meu njima je susret s Belim Zmajem. Posle

204

D 2 . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

dosta godina Tolkin e priu s oklevanjem ponuditi svojim izdavaima, kao sledeu u nizu posle Hobita, ali izdavai tom prilikom nisu smatrali da je prikladna i Tolkin je nikada vie nije
nudio za objavljivanje.
Oduevljenje s kojim su deca primila Roverandom podstaklo je Tolkina da napie jo pria da bi ih razonodio. Mnoge
su imale odlian poetak, ali nikada nisu zavrene. Neke nikada nisu odmakle dalje od prvih nekoliko reenica, kao to
je na primer bio sluaj s priom o Timotiju Titusu, vrlo malenom oveuljku koga su prijatelji zvali Tim Tit. Meu ostalim
priama koje su zapoete i uskoro naputene bila je i pria o
Tomu Bombadilu, koja se dogaa u vreme kralja Binhediga,
a linost koja e oigledno biti njen junak opisuje se ovako:
Tom Bombadil bilo je ime jednog od najstarijih itelja kraljevstva, ali on je bio zdrav i krepak ova, etiri stope visok,
u izmama, a tri irok. Nosio je visok eir s plavim perom,
kaput mu je bio plav, a izme ute.
Pria na papiru nikad nije stigla dalje od ovoga, ali Tom
Bombadil je u Tolkinovoj porodici bio dobro znani lik jer je
bio zasnovan na Majklovom holandskom lutku. Lutak je izgledao sjajno s perom u eiru, ali Donu se nije dopadao, pa ga
je jedan dan gurnuo u klozetsku koljku. Tom je spasen i doiveo je da postane junak Avantura Toma Bombadila, stihovanih
pria objavljenih u Oksfordskom asopisu 1934. U njima se pripoveda o Tomovim susretima sa Zlatozrnom, kerkom Reke,
sa Starcem Vrbom koji ga zatvori u procep u svom deblu (ta
ideja je, kako je jednom kazao Tolkin, verovatno delimino potekla od drvea s crtea Artura Rakama), s porodicom jazavaca
i Stvorom iz mogile, aveti iz preistorijskog groba slinog onima
u Berkirskim brdima, nedaleko od Oksforda. Sami po sebi, stihovi o Tomu izgledali su kao skica za neto due i kad su 1937.
otvoreni razgovori o onome to bi moglo uslediti posle Hobita,

PRIPOVEDA

205

Tolkin je predloio svojim izdavaima da Tomove avanture

proiri u jednu sadrajniju priu, obrazlaui da je Tom trebalo
da predstavlja ,,duh (izdiue) oksfordske i berkirske prirode.
Izdavai ideju nisu prihvatili, ali su Tom i njegove avanture kasnije nali puta do Gospodara prstenova.
Kupovina kola 1932. i nezgode u vonji podstakli su Tolkina
da napie jo jednu priu za decu, Gospodin Blis. Pria govori o visokom tankom oveku koji ivi u visokoj tankoj kui i
koji za pet ilinga kupi jarkouti automobil, to e imati znaajne posledice, meu kojima i izvestan broj sudara. Priu je
Tolkin raskono ilustrovao tuem i olovkama u boji, ispisao je
krasnopisom i sve zajedno povezao u knjiicu. Za ironini humor Gospodina Blisa Tolkin pomalo duguje Beatrisi Poter, a za
stil crtea Edvardu Liru33, mada je njegov pristup delikatniji i
manje groteskan nego Lirov. I ovo malo delo pokazano je izdavaima uz Roverandom i Bombadila 1937. i primljeno je s
oduevljenjem. Preduzete su pripreme da se Gospodin Blis objavi kao intermeco koji e razonoditi publiku dok ne bude bio
spreman nastavak Hobita, ali tampanje ilustracija u boji bilo
bi veoma skupo, pa su izdavai zamolili Tolkina da ih preradi
u neto jednostavnijem stilu. Tolkin je pristao, ali nije uspevao
da pronae vremena da obavi posao te je rukopis zavrio u fioci, u kojoj e i ostati sve dok godinama kasnije ne bude prodat
Marketovom univerzitetu u Americi, zajedno s rukopisima ve
objavljenih pria.34
injenica da je bio tako raskono ilustrovan - da je zapravo
bio sagraen oko crtea - ukazuje na ozbiljnost s kojom je
33 Beatris Poter (Helen Beatrix Potter, 1866-1943) bila je plodan pisac i ilustratorka za decu. Edvard Lir (Edward
Lear, 1812-1888), slikar, ilustrator, pesnik i pisac, poznat je naroito po svojoj poeziji apsurda. (Prim. prev.)
34 Motorizovani prevoz nije Tolkina nadahnuo da napie samo Gospodina Blisfl - tu su takoe Fragmenti
0 Bovadijumu (napisani moda oko 1960), parabola o upropaavanju Oksforda (Bovadijuma), za koje su
u prii krivi motorei koje pravi Demon iz Vakipratuma (aluzija na lorda Vilijema Morisa, lorda Nafilda,
1 njegovu fabriku automobila u Kauliju, u Oksfordu); oni zakruju ulice, gue stanovnike i na kraju eksplodiraju.

206

D . R. R. TOLK. 1N : B ! O G R A F l ) A

Tolkin shvatao slikanje i crtanje. Tu svoju deju razonodu on

nikada nije potpuno napustio. Kao student je ilustrovao nekoliko svojih pesama akvarelom, olovkama ili tuem u boji, i poeo
je da razvija stil koji upuuje na njegovu naklonost ka japanskim grafikama, a ipak se odlikuje osobenim pristupom liniji
i boji. U tome su ga prekinuli rat i potom posao, ali oko 1925.
godine nastavio je redovno da crta i jedan od prvih rezultata
bile su ilustracije za Roverandom. Kasnije, za vreme letovanja u
Lajm Ridisu 1927. i 1928., ilustrovao je neke scene iz Silmariliona. To pokazuje koliko je ivo on sebi pred oima doaravao
predele u kojima se dogaaju njegove legende. Na nekoliko crtea okolina Lajma uvuena je u priu i proeta tajanstvenou.
Tolkin je imao dara iako likove nije crtao s istom vetinom
kao pejzae. Najbolje je crtao drvee, koje je toliko voleo, i kao
i Artur Rakam, ijem se delu divio, umeo je izuvijanom korenu i grani da da zlokobnu pokretljivost, istovremeno potpuno
vernu prirodi.
Tolkinov pripovedaki i ilustratorski dar udruivali su se svakog decembra, kad je deci stizala estitka od Deda Mraza. Kad
se 1920. godine porodica spremala za selidbu u Lids, Tolkin je
svom tada trogodinjem sinu napisao estitku drhtavim rukopisom i potpisao je s Voli te Deda Mr. Od tada je svake godine
pisao takve estitke, u poetku jednostavne, a potom su se na
njima pojavljivali i drugi likovi, kao to su Beli Meda koji ivi
u kui s Deda Mrazom, Deda Mrazov batovan Sneko Beli,
zatim njegov sekretar vilenjak Ilberet, sneni vilenjaci, gnomi
i horda opakih bauka u peinama ispod Deda Mrazove kue.
Svakog Boia, mada esto u poslednji as, Tolkin je pisao izvetaj o najnovijim dogaajima na Severnom polu, drhtavim Deda
Mrazovim rukopisom, runama slinim velikim slovima kojima
je pisao Beli Meda i kitnjastim Ilberetovim krasnopisom. Uz to je
dodavao crtee, na kovertu bi napisao adresu i posebne naznake

PRIPOVEDA

2 07

kao to su: Po gnomu-pismonoi! Neodlono hitno! i onda

nalepio oslikanu i izrezanu, veoma realistinu potansku markicu Severnog pola. Na kraju bi pismo isporuio, to je izvoeno
na raznovrsne naine. Najjednostavniji je bio da ga ostavi u kaminu, kao da je sputeno kroz dimnjak, pri emu je rano izjutra
stvarao neobine zvuke i ostavljao po tepihu snene otiske stopa
kao znak da je navraao Deda Mraz lino. Kasnije mu je potar
postao sauesnik, pa je zvanino isporuivao pisma - i kako da
onda deca ne veruju u njih? Zaista su i verovala, sve dok jedno
po jedno ne bi odrasli i ko sluajno, a ko zakljuivanjem, otkrili
da je pisma u stvari pisao njihov otac, ali ak ni tada ne bi rekli
nita ime bi razvejali iluziju mlaima.
Osim to ih je otac zabavljao vlastitim priama, Tolkinova
deca uvek su imala punu policu knjiga za decu. tivo im se velikim delom sastojalo od knjiga koje je Tolkin voleo u detinjstvu,
posebno Langovih zbirki bajki i Princeze i goblina Dorda
Makdonalda, ali su tu bila i novija dela knjievnosti za decu,
meu njima udesna zemlja snergova Edvarda Vajk-Smita, objavljena 1927. Tolkin je zabeleio da su njegovim sinovima bili
veoma zabavni snergovi, rasa oveuljaka jedva malo viih od
prosenog stola, ali irokih u pleima i veoma snanih.
Sam Tolkin posveivao je itanju knjievnih dela tek ogranieno vreme i sklonost. Mahom je voleo laganije savremene romane. Dopadale su mu se prie Dona Bjukena35 i proitao je neka
dela Sinklera Luisa, meu njima sasvim izvesno Bebita, roman
objavljen 1922. godine, koji govori o sredovenom amerikom
poslovnom oveku iji sreeni ivot malo-pomalo ispada iz ina.
udni sastojci stavljaju se u lonce u kojima se kuvaju
knjievna dela, te je tako poneto i od udesne zemlje snergova
i od Bebita dobilo izvesnu malu ulogu u Hobitu. Tolkin je pisao
35 Don Bjuken (John Buchan, 1875-1940), baron Tvidsmur, pisac, istoriar i nosilac visokih britanskih
dravnih slubi (guverner Kanade) i odlikovanja, autor je, izmeu ostalog, romana Trideset devet stepenika,
po kome je Alfred Hikok snimio film 1935. godine. (Prim. prev.)

208

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Odnu da su Snergovi verovatno bili nesvesni izvor: samo za

hobite, nizata drugo, a u jednom intervjuu rekao je da je sama
re hobit moda povezana s Bebitom Sinklera Luisa. Svakako
ne sa zecom (rabbit), kao to misle neki ljudi. Bebit ima isto
buroasko samozadovoljstvo kao i hobiti. Njegov svet je isto
tako ogranieno mesto.
Manja je zagonetka poreklo prie u stihu Farmer Gil od
Buta, koju je Tolkin takoe napisao negde posle 1930. delom da razonodi decu, ali prvenstveno iz sopstvenog zadovoljstva. Njen prostor deavanja, Malo kraljevstvo, oigledno su Oksfordir i Bakingemir, a izrasla je iz topografskih
implikacija imena jednog sela nekoliko kilometara istono
od Oksforda - Vorminghola, to znai gmizavev dvor iliti
zmajev dvor. Prva verzija prie, znatno kraa od one koja
e konano biti objavljena, jednostavna je pripovest koja
humor pre crpe iz opisanih dogaaja nego iz stila pripovedanja. Tolkin je i Farmera Gila ponudio izdavaima posle
Hobita, meutim oni su, ba kao i za ostale, smatrali da je
dodue izvrsna, ali da nije ono to se trai u tom trenutku.
Nekoliko meseci kasnije, poetkom 1938., Tolkin je trebalo
da proita rad na temu bajki studentima Vusterskog koleda, ali
rad nije napisan, i kako se odreeni dan pribliavao, on je reio
da im umesto toga proita Farmera Gila. Dok ga je pregledao,
ustanovio je da moe da ga pobolja i preraujui da ga pretvori u duu priu, protkanu prefinjenim humorom. Nekoliko
veeri kasnije proitao ga je na Vusterskom koledu. Ishod me
je veoma iznenadio, zabeleio je. Publici oigledno nije bilo
dosadno - naprotiv, previjali su se od smeha. Poto je postalo
oigledno da prikladan nastavak Hobita nee biti gotov za izvesno due vreme, Tolkin je izdavaima ponudio sada preraenog Farmera Gila i on je rado prihvaen, ali e se zbog rata i
Tolkinovog nezadovoljstva prvobitno odabranim ilustratorom

PRIPOVEDA

209

knjiga pojaviti tek 1949. godine, s crteima mlade slikarke po

imenu Polin Dajana Bejns. Njeni kvazisrednjovekovni crtei
oduevili su Tolkina, koji je o njima pisao: ,,To je vie od ilustracija, oni su pratea tema. Zahvaljujui uspehu s Farmerom
Gilom gospoica Bejns odabrana je i kao ilustratorka Luisovih
Letopisa Narnije, a kasnije e takoe uraditi crtee za antologiju
Tolkinove poezije i Kovaa iz Velikog Vutona. Njen mu i ona
sklopie docnijih godina prijateljstvo s Tolkinovima.
U vreme kad je objavljen, Farmer Gil nije privukao mnogo
panje i do ire publike dospee tek poto se uspeh Gospodara
prstenova bude odrazio i na prodaju drugih Tolkinovih knjiga.
U jednom trenutku Tolkin je razmiljao da li da napie i nastavak, pa je ak napravio i sinopsis zapleta, koji je trebalo da se
bavi Gilovim sinom Dordom Vormingom i paom po imenu
Suet, a takoe da na scenu vrati Krisofilaksa zmaja, i da se deava u istim predelima kao i prethodna pria. Rat je, meutim,
izbrazdao oiljcima oksfordirske predele koje je Tolkin toliko
voleo i on pie svojim izdavaima: Nastavak (Farmera Gila)
nije napisan i verovatno nee ni biti. Srce Malog kraljevstva je
nestalo, ume i ravnice sad su postale aerodromi i mete za vebe gaanja.
Iako ponekad dodirnu i poneki dublji ivac, prie koje je Tolkin pisao za svoju decu izmeu 1920. i 1940. bile su zapravo
samo jeux desprit,36 dok je on zaista bio predan velianstvenijim temama, i u stihu i u prozi.
Nastavljao je da radi na poemi o Berenu i Lutjeni i na aliteracijskim stihovima u kojima je pripovedao o Turinu i zmaju. Te
i druge stihove alje 1926. godine Riardu Rejnoldsu, koji mu
je predavao englesku knjievnost u koli kralja Edvarda, i moli
ga za miljenje o njima. Rejnolds je pohvalio krae pesme, ali
36

franc. bukvalno igre duha; poigravanja dosetljivou, knjievne igrarije (Prim. prev.)

210

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

su velike mitoloke poeme dobile tek mlako odobravanje. Neometen time, a ohrabren pohvalama koje je Luis uputio Berenu i
Lutjeni, Tolkin nastavlja da radi na obema mitolokim priama
u stihu, ali mada je o Turinu napisao vie od 2.000 stihova, a o
Berenu i Lutjeni vie od 4.000, ni jedno ni drugo delo nije dovrio. Kada je dolo vreme da dotera Silmarilion (poto je napisao Gospodara prstenova), bio je ve moda odustao od namere
da ih uvrsti u verziju svog mitolokog ciklusa koja e biti objavljena. Bez obzira na to, obe poeme su bile vane za razvijanje
legendi, naroito Pesma o Berenu i Lutjeni, koja sadri najpotpuniju priu o ovo dvoje ljubavnika.
Takoe su bile vane i za- razvoj Tolkinove tehnike pisanja.
Rimovani kupleti prvih strofa Berena i Lutjene povremeno su
ritmiki monotoni, a rime u njima banalne, ali kako je Tolkin
sticao vie iskustva u metrici, stih je postajao sve sigurniji i nastajali su mnogi izvrsni pasusi. Stihovi o Turinu su aliteracijski,
moderni oblik starog anglosaksonskog metra, i u njima Tolkin
iskazuje izvanredno umee. Evo odlomka koji opisuje Turinovo detinjstvo i ranu mladost u vilin-kraljevstvu Dorijat.
Predanja je poznavao mnoga i mudrostpredano voleoje,
ali srca elje sudbina retko preda nj stere;
preesto pogreno i osujeeno bi topregaoje da iskuje,
izgubio to voleoje, iezlo to s enjom iskaoje,
i prijateljstvo neokrnjeno nalazio lako nije
niti bi lako zavoleli njega zbog zamiljenog, setnog lika.
Turobno mu je srce romorilo i retko bi se radosti tu svilo
jer eena alost oegla mu je mladih leta ar.
Na muevnosti pragu monoje maem vladao
i minstrelskim umeem melodijuje mnogu spevao,
ali bez veselja bee sve to toje beskrajno krasno pevao.

PRIPOVEDA

211

Prilagoavajui i moderniujui ovaj prastari poetski stil za

svoje svrhe Tolkin je postigao neto neuobiajeno i veoma snano. teta je to je napisao tako malo aliteracijskih stihova - ili
ih je bar malo objavio - jer oni su njegovoj mati leali mnogo
bolje od modernih obrazaca rimovanja.
Izmeu 1930. i 1940. pisao je i druge podue pesme, koje nipoto nisu bile sve neposredno povezane s njegovom mitologijom. Jednu nadahnutu keltskim legendama o Britaniji nazvao
je Aotrou i Itroun (gospodar i gospa, na bretonskom), a njena najranija verzija datirana je septembrom 1930. U poemi se
pripoveda o bezdetnom lordu koji dobija arobni napitak od
arobnice Korigan (generiko bretonsko ime za nekoga ko pripada vilinskoj vrsti). Popivi napitak, lordova ena raa blizance, ali Korigan zahteva da joj lord plati tako to e se oeniti
njome, a kada on odbije, to povlai tragine posledice. Poemu
je nekoliko godina kasnije objavio Tolkinov prijatelj i kolega
filolog Gvin Dons u Velkoj reviji. Tolkin ju je napisao u aliteracijskom stihu s rimama, dok jedna druga vana poema iz tog
razdoblja ima aliteracije, ali ne i rime.
Re je o Padu Arturovom, jedinom izletu Tolkinove mate u
ciklus legendi o kralju Arturu, koje je voleo jo od malih nogu,
ali je smatrao da su prebujne i fantastine, nedosledne i pune
ponavljanja. Takoe ga nisu zadovoljavale kao mitovi jer eksplicitno sadre hriansku religiju. U svojoj poemi o Arturu
Tolkin se nije doticao Grala, nego je zapoeo vlastitu verziju
Arturove smrti, u kojoj kralj i Gavejn odlaze u rat u saksonske zemlje, ali ih vesti o Mordredovom izdajstvu vraaju kui.
Poema je ostala nedovrena, meutim proitali su je i pohvalili
Erik Gordon i Rejmond embers, profesor engleskog na Londonskom univerzitetu, koji je smatrao da je stvar odlina - zaista herojska, ak i kad stavimo na stranu koliko vredi kao dokaz
kako se metar Beovulfa moe primeniti uz moderni engleski

212

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

jezik. Zanimljiva je takoe po tome to je to jedno od retkih

dela u kojima se Tolkin eksplicitno bavi telesnom strau, opisujui Mordredovu neutaenu udnju za kraljicom Gvinevrom:
Postelja mujepusta; crne prikaze
neutaene udnje ijarosti estoke
misli mu are sve do mrgodne zore.
Tolkinova Gvinevra nije tragina heroina koju su veinom
voleli oni to su pisali o Arturu, nego je opisana kao
nemilosrdna gospa,
vilin-lepa, vilinski svirepe volje i svesti,
svetom hodi svodei muske snove najade.
Iako je oko 1935. prestao da radi na Padu Arturovom, Tolkin
je jo i 1955. pisao kako se i dalje nada da e dovriti poemu, ali
to na kraju ipak nije uinio.
Jednom ili dvaput odluio se da se udalji od mitskog, legendarnog i fantastinog i napie konvencionalnu priu za odrasle
u modernom okruenju. Rezultati su bili neupeatljivi, to pokazuje da su Tolkinovoj mati bili potrebni mit i legenda da bi
u potpunosti ostvarila svoj potencijal. Najvei deo panje zaista
mu je i dalje zaokupljao Silmarilion. Bezbroj puta je doterivao i
preraivao glavne prie ciklusa, odluivi pritom da moreplovca Eriola, kome se pripovesti priaju, preimenuje i nazove ga
^Elfvvine - Vilin-prijatelj. Mnogo vremena je takoe provodio
(verovatno i vie nego to je posveivao samim priama) radei
na vilovnjakim jezicima i pismima; novo pismo koje je izmislio
nazvao je najpre kvenijsko, potom feanorsko, i od 1926. pisao je
na njemu svoj dnevnik. Isto tako, panju su mu esto privlaile
geografija i druge pratee teme unutar ciklusa legendi.

PRIPOVEDA

213

Neto pre 1940. sav taj rad na Silmarilionu urodio je obimnim

rukopisom, na mnogim mestima izvanredno ispisanim. Tolkin
meutim jo nije preduzimao nikakav korak da ga objavi. Malo
je njih znalo da rukopis uopte i postoji. Izvan porodice, upuen
je bio jedino jo Klajv Luis. Unutar porodice, prie je najee
sluao najmlai sin Kristofer. Deak je, zabeleio je Tolkin u
dnevniku, izrastao u razdraljivu, preosetljivu, preku, burnu i
drsku linost, pa ipak ima u njemu neeg to se mora voleti, bar
to se mene tie, ve i zbog same slinosti izmeu nas dvojice.
Mnoge je veeri izmeu 1930. i 1935. Kristofer provodio nepomian ispred vatre u oevoj radnoj sobi sluajui dok je otac vie
na licu mesta izmiljao nego itao ve napisane prie o vilovnjakim ratovima protiv mrane sile i o Berenovom i Lutjeninom
pogibeljnom putu u samo srce Morgotove gvozdene tvrave.
Nisu to bile tek obine prie: bile su to legende koje su oivljavale dok je otac govorio, ivo tkivo jednog preteeg sveta gde su
pogani orci i zlokobni Volebnik preili put, a uzasni crvenooki vuk rastrzao Berenove vilin-saputnike jednog po jednog;
ali takoe svet u kom su tri velianstvena vilin-dragulja Silmarila sijala svetlou udnovatom i monom, svet gde je mimo svih
izgleda potraga ipak mogla da se okona pobedonosno.
Tolkinova ljubav prema najmlaem sinu bila je moda jedan od inilaca koji su ga naveli da zapone novu knjigu.
Eksplicitniji razlog njenog porekla nalazimo u Luisu, koji je
jednog dana, kako saoptava Tolkin, rekao: ,,Tolerse, u priama je premalo onoga to mi stvarno volimo. Moraemo,
bojim se, pokuati da sami napiemo poneku. Sloili smo se,
pie Tolkin, da on treba da se okua u putovanju kroz prostor, a ja kroz vreme. Takoe su reili da svaka pria mora da
vodi otkrivanju Mita.
Luisova pria bila je S neme planete, koja e postati prva knjiga Svemirske trilogije (ili Ransomove, po glavnom junaku prvih

214

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

dveju - Elvinu Ransomu).37 Tolkin je na izazov odgovorio priom koju je naslovio Izgubljeni put; u njoj dva putnika kroz
vreme, otac i sin, putuju u Numenor i pronalaze mitologiju iz
Silmariliona.
Tolkinova legenda o Numenoru, velikom ostrvu na Zapadu
darovanom ljudima koji su pomogli vilovnjacima u ratovima
protiv Morgota, verovatno je sainjena neko vreme poto je napisan Izgubljeni put, moda malo pre ili posle 1930. Jedan od
njenih korena nalazi se u nonoj mori koja je povremeno muila Tolkina jo od detinjstva, njegovom atlantianskom privienju u kome neminovni Talas dolazi ili s mirnog mora ili
se nadvija s kopna, preko zelenih polja. Kad itelje Numenora
Sauron (doglavnik Morgotov, koji se ve bio pojavio u poemi o
Berenu i Lutjeni) namami da prekre boansku zapovest i zaplove ka zapadu i zabranjenim zemljama koje tamo lee, podie
se velika oluja, ogromni talas sruuje se na Numenor i itavo
ostrvo biva baeno u morske ponore. Atlantida je potopljena.
U prii o Numenoru Platonova legenda o Atlantidi udruena je s matovitou Silmariliona. Na kraju Tolkin pripoveda
kako je s potonuem Numenora izmenjeno samo oblije sveta
i zemlje na Zapadu behu uklonjene zanavek iz krugova ovoga
sveta. Svet je izoblien, ali Pravi put ka drevnom Zapadu jo
postoji za one koji umeju da ga nau. To je Izgubljeni put, po
kome je nova pria dobila ime.
Sam Izgubljeni put (nasuprot prii o Numenoru, kao iji uvod
je zamiljen) oigledno je svojevrsna idealizovana autobiografija.
37 Sve tri knjige trilogije Luis je itao Inklinzima jo dok ih je pisao. Prve dve knjige zaradile su Tolkinove
svesrdne pohvale (mada nije bio zadivljen ba svim imenima koja je Luis izmislio), i delimino je upravo
zahvaljujui njegovoj podrci S neme planete, poto su je najpre odbila dvojica izdavaa, prihvaena i objavljenakod Bodli heda 1938. Perelandra m use dopalajo vie odprve knjige, alikadaje Luis poeo daita
Tu straviinu snagu, Tolkin je zabeleio: Klecavo, bojim se, i nije promenio miljenje ni kada se bolje upoznao s knjigom. Smatrao je da je iskvarena uticajima arturovsko-vizantijske mitologije arlsa Vilijemsa.
Tolkin je uviao da je lik filologa Ransoma, glavnog junaka Luisovih pria, delimino moda uoblien
prema njemu i pisao je Kristoferu 1944. godine: Moda ja kao filolog imam nekog udela u njemu, prepoznajem neke svoje stavove i ideje luisifikovane u tom liku.

PRIPOVEDA

215

Junaci prie su otac i sin. Otac je profesor istorije po imenu Alboin (vilin-prijatelj na langobardskom), koji izmilja jezike, ili
bolje reeno, otkriva da mu rei bivaju prenesene, rei za koje se
ini da su delii prastarih i zaboravljenih jezika. Mnoge od tih
rei odnose se na pad Numenora, ali se pria prekida nedovrena, te se Alboin i njegov sin otiskuju na putovanje kroz vreme ka
samom Numenoru. Pria je prilino prezasiena prikazivanjem
odnosa otac-sin, onakvog kakav bi Tolkin voleo da on bude, a
znaajno je i to da ni Alboin ni njegov otac, koji se pojavljuje
na poetku prie, nisu optereeni enom, budui da su obojica rano ostali udovci. Pria je verovatno proitana Inklinzima;
Luis je sasvim izvesno sluao legendu o Numenoru, poto je
pominje u Toj stravinoj snazi, pogreno napisavi Numenor
kao Numinor. (Od Tolkina je takoe pozajmio ime svog junaka
- Elvin je zapravo verzija vElfvvine; takoe, Tolkin je smatrao
da su Tor i Tinidril, imena Adama i Eve u Perelandri, svakako
odjek imena Tuor i Idril iz Pada Gondolina.)
Izgubljeni put je naputen (zbog moje sporosti i nesigurnosti, kazao je Tolkin) ubrzo posle dolaska putnika kroz vreme u
Numenor. Tolkin e se temi putovanja kroz vreme kao nainu
da uvede legendu o Numenoru vratiti kad krajem 1945. godine bude poeo da pie Dokumenta Kluba domiljalaca, priu kojoj su kao podloga posluili ovlano prerueni Inklinzi, a
na putovanje kroz vreme ovog puta se otiskuju dva oksfordska
predavaa, lana neformalnog knjievnog kluba, istoimenog s
priom. Pria se, meutim, isto kao i prethodna, prekida na
kraju uvodnog pripovedanja, pre nego to je samo putovanje
kroz vreme ita podrobnije opisano. U prii je prilino uhvaen
duh Inklinga mada Tolkin gotovo nije ni pokuao da prikae
portrete svojih prijatelja, Objavljen je jedan njen deo, poema
o putovanju Svetog Brendana u srednjem veku, legendi koju je
Tolkin prilagodio tako da se uklapa s njegovom mitologijom.

216

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Pod naslovom Imram (putovanje na gelskom) poema je izala u

knjievnom asopisu Tajm end tajd 1955. godine. Tako izdvojena, deluje pomalo ogoljeno, kao samotni suvenir preostao od
jedne prie koja je mnogo obeavala, ali nikada nije dovrena.
Izmeu 1930. i 1940. Tolkinova mata se, dakle, kretala dvema naporednim putanjama, koje se nisu susretale. S jedne strane su bile prie za razonodu, esto sasvim izriito za razonodu
njegove dece, s druge velike teme, ponekad keltske ili preuzete
iz legendi o kralju Arturu, ali obino povezane s Tolkinovim
vlastitim legendarijumom. Za sve to vreme u tampu nije dospelo nita osim nekoliko pesama objavljenih u Oksfordskom
asopisu, koje su kolegama stavile do znanja da Tolkina zabavljaju zmajska blaga i smeni oveuljci s imenima kao to je
Tom Bombadil: bezazlen nain da se prekrati vreme, smatrali
su, mada moda pomalo detinjast.
Neto je nedostajalo, neto to bi te dve strane povezalo i stvorilo priu herojsku i mitsku, a istovremeno u skladu s svakidanjom matom. Naravno da on sam tog nedostatka nije bio svestan, niti mu se uinilo da se desilo neto posebno znaajno kad
je iznenada komadi koji je nedostajao legao na svoje mesto.
Bilo je to jednog letnjeg dana dok je Tolkin sedeo uz prozor
svoje radne sobe u Nortmorskoj ulici i marljivo ocenjivao ispitne testove. Godinama kasnije se priseao: Jedan student imao
je milosti da ostavi praznu stranicu (a to je neto najbolje to se
moe dogoditi onome ko ocenjuje ispitne radove) i ja sam na
njoj napisao: Ujednoj rupi u zemlji iveoje hobit. Imena su uvek
u mojoj glavi raala prie. Na kraju sam pomislio da je najbolje
da otkrijem na ta ti hobiti lie. Ali to je bio samo poetak.

PETI DEO
1 9 2 5 - 1 9 4 9 (II):

Tree razdoblje

PRVO POGLAVLJ E
NA S C E N U ST UPA G O S P O D I N BAGIN S

Komadi koji nedostaje bio je zapravo tu sve vreme. Bila je to

safildovska strana njegove linosti.
Duboko oseanje da su seoski predeli Zapadnog Midlenda
njegov istinski zaviaj opredeljivalo je prirodu njegovog naunog rada jo od studentskih dana. Isti motivi koji su ga naveli da
prouava Beovulfa, Gavejna i Anahoretski tipik stvorili su sada
jedan lik koji je otelovljivao sve ono to je on voleo u vezi sa Zapadnim Midlendom: gospodina Bilba Baginsa, hobita.
Presedane ovog izuma moemo pronai u jednom povrinskom smislu: bili su tu snergi, pa ime Bebit, etiri stope visoki
Tom Bombadil i majuni Timoti Titus. Sve to nam ipak ne
govori naroito mnogo. Lini elementi otkrivaju mnogo vie.
Bilbo Bagins, sin ivahne Beladone Tuk, jedne od tri izvanredne keri Starog Tuka, a s druge strane potomak uvaenih i
pouzdanih Baginsa, sredovean je i nepustolovan, odeva se
praktino mada voli ive boje, i sklon je jednostavnoj hrani,
ali postoji neto neobino u njegovom karakteru to se budi
kad ponu pustolovine. Don Ronald Rejel Tolkin, sin preduzimljive Mejbel Safild, jedne od tri izvanredne keri starog
Dona Safilda, koji je doiveo gotovo sto godina, potomak
takoe uglednih i pouzdanih Tolkina, sredovean je i sklon
pesimizmu, odeva se praktino ali voli prsluke ivih boja kad
moe sebi da ih priuti i omiljena mu je jednostavna hrana, ali
postojalo je neto neuobiajeno u njegovoj linosti to se ve
ispoljilo u stvaranju mitologije, a sad ga je navelo i da zapone
ovu novu priu.

NA S C E N U S T UP A G O S P O D I N B A G I N S

2 19

Sam Tolkin bio je svestan slinosti izmeu tvorca i tvorevine.

Ja sam u stvari hobit po svemu osim po veliini, napisao je
jednom. Volim bate, drvee i nemehanizovane farme; puim
lulu i volim dobru jednostavnu hranu (koja nije drana u friideru), a prezirem francusku kuhinju; volim, pa se ak i usuujem i da ih nosim u ovo sivo vreme, ivopisne prsluke. Volim
peurke (iz polja); imam vrlo jednostavan smisao za humor (za
koji ak i moji blagonakloni kritiari smatraju da je naporan);
odlazim na poinak kasno i kasno ustajem (kad je mogue). Ne
putujem mnogo. I kao da je hteo da naglasi tu linu paralelu,
nazvao je hobitovu kuu isto kao to su susedi nazivali farmu
njegove tetke Dejn u Vusteriru. Vusterir, grofovija iz koje su
doli Safildovi i u kojoj je u to vreme njegov brat Hilari obraivao zemlju, najpriblinija je od svih zapadnomidlendskih grofovija hobitskom Okrugu. Tolkin je o tome pisao: Meni je
svaki kutak te zemlje, lep ili ruan, na jedan neopisivi nain
dom kao to nije nijedno drugo mesto na svetu. Sam Hobiton, meutim, s vodenicom i rekom, neemo nai u Vusteriru,
nego u Vorvikiru, sad ve upola skrivenom birmingemskim
predgraima sagraenim crvenom ciglom, ali jo raspoznatljivim u Serholu, gde je Ronald Tolkin proveo etiri godine presudne za formiranje linosti.
Ne duguju hobiti svoje poreklo samo linim paralelama. U jednom intervjuu Tolkin je rekao: Hobiti su itelji engleskog sela,
mali rastom jer je i doseg njihove mate mali - ali ne i njihove
hrabrosti ili prikrivene snage. Drugim reima, hobiti predstavljaju neznatnu matovitost udruenu s velikom snagom, to
esto omoguuje, kao to je Tolkin video u rovovima za vreme
Prvog svetskog rata, da se preivi ak i kad su svi izgledi protiv
toga .Uvek sam bio duboko zadivljen time to smo ovde i preivljavamo zahvaljujui hrabrosti malih, obinih ljudi, nepokolebljivih uprkos tome to je sve protiv njih, kazao je jednom.

220

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Na neki nain je pogreno govoriti o hobitima kao o komadiu koji je nedostajao" izmeu 1920. i 1940., pre nego to su
dve strane Tolkinove mate uspele da se susretnu i spoje; ili barem hronoloki pogreno jer je Tolkin Hobita verovatno poeo
da pie prilino rano u ovom periodu. Tanije bi bilo rei da je
tek poto je knjiga dovrena i objavljena - zapravo tek kad se
prihvatio da pie nastavak - uvideo znaaj hobita i shvatio da
e njima pripadati kljuna uloga u njegovoj mitologiji. Sam po
sebi, Hobit je poeo kao jo jedna pria za razbibrigu. tavie,
malo je nedostajalo da i njega zadesi sudbina tolikih drugih, pa
da ostane nedovren.
I dok se sasvim jasno moe uvideti zato je Tolkin poeo da
pie ovu priu, ispostavlja se da je nemogue tano rei kada.
Rukopis u tom pogledu ne prua nikakve naznake, a sam Tolkin
nije bio u stanju da se pouzdano priseti. Jednom prilikom je rekao: Nisam siguran, ali mislim da su Neoekivani gosti (prvo poglavlje) napisani u urbi negde pre 1935., ali svakako posle 1930.,
kada sam se preselio u Nortmorsku ulicu broj 20. Na jednom
mestu je zapisao: Nakrabao sam na praznom listu: U jednoj
rupi u zemlji iveo je hobit Niti sam tad znao, niti sad znam zato. Dugo nita nisam uradio s tim i prole su godine a da nisam
stigao dalje od Trorove mape, ali negde posle 1930. od toga je
postao Hobit Ovaj upameni prazan hod izmeu zaetne ideje
i stvaranja glavnine prie potvruje i Tolkinova beleka na jednoj
sauvanoj stranici originalnog prvog poglavlja: Jedini list preiveo iz prve navrljane verzije Hobita, koja nije stigla dalje od
prvog poglavlja. Godine 1937., ubrzo poto je knjiga objavljena,
Kristofer Tolkin je u pismu Deda Mrazu zapisao kako je knjiga
nastajala: Tata je to napisao pre sto godina, i itao je Donu,
Majklu i meni za vreme naih zimskih itanja, uvee posle aja,
ali poslednja poglavlja bila su samo nabacana u grubim crtama
i uopte nisu bila prekucana; njih je zavrio otprilike pre godinu

NA S C E N U S T U P A G O S P O D I N B A G I N S

221

dana. A Tolkin je te iste godine u pismu svojim izdavaima saoptio: Mom najstarijem sinu bilo je trinaest godina kad je u
nastavcima sluao knjigu. Mlaima nije bila privlana, oni su tek
morali postepeno da dorastu za to.
Ove tvrdnje vode do zakljuka da je knjiga zapoeta 1930. ili
1931. (kad je najstarijem Tolkinovom sinu Donu bilo trinaest
godina), a prekucan primerak, kome su nedostajala samo zavrna poglavlja, postojao je sasvim izvesno krajem 1932., kada
je pokazan Luisu. Don i Majkl Tolkin ne veruju da je to potpuna slika jer se jasno seaju da su im neki elementi prie ispriani u radnoj sobi u Nortmorskoj ulici broj 22, dakle pre
1930. godine. Nisu sigurni da je to to su tada sluali bila napisana pria: ubeeni su, naprotiv, da je to mogao biti i niz na
licu mesta izmiljanih pria, koje su kasnije kako valja inkorporirane u Hobita.
Rukopis knjige ukazuje na to da je glavnina prie napisana za
relativno kratko vreme - papir, mastilo i rukopis su ujednaeni,
stranice numerisane jedna za drugom, i gotovo da nema podele
na poglavlja. Izgleda takoe kao da je Tolkin pisao priu teno
i bez zastanaka jer nema mnogo brisanja ni prerada. Zmaj je
prvobitno bio nazvan Priftan, Gandalf je bilo ime voe patuljaka, a arobnjak se zvao Bladortin. Zmaju je ime uskoro promenjeno u maug, izvedeno od germanskog glagola smugan,
to znai protisnuti kroz rupu, mugnuti; Tolkin je to nazvao
prizemnom filolokom alom. Ime Bladortin se meutim zadralo neko vreme i tek kad je radna verzija uveliko uznapredovala, glavni patuljak je preimenovan u Torina Hrastotita,
dok je ime Gandalf, preuzeto kao i imena patuljaka iz Starijih
eda, dato arobnjaku, kome izvanredno pristaje poto na islandskom znai vilin-vra - arobnjak.
Pria je, dakle, zapoeta radi line razonode. Tolkin u poetku sasvim izvesno nije nameravao da buroaski udobni svet

222

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Bilba Baginsa bude i na koji nain povezan s prostranim mitskim predelima Silmariliona. Postepeno su elementi njegove
mitologije poeli da se uvlae u priu. Patuljci su neizbeno nagovetavali vezu, poto su igrali ulogu i u ovom ranijem delu; a
kada u prvom poglavlju Hobita arobnjak pominje Volebnika,
to upuuje na legendu o Berenu i Lutjeni. Uskoro je postalo
oigledno da put vodi Bilba Baginsa i njegove drugove preko
onog dela Srednjeg sveta ija je prethodna povest opisana u Silmarilionu. Tolkinovim reima, bio je to svet u koji je gospodin
Bagins zastranio". A ako su dogaaji ove nove prie oigledno
sledili znatno posle onih opisanih u Silmarilionu, onda je, poto je prethodna povest bila letopis prvog i drugog razdoblja
Srednjeg sveta, Hobit morao biti pripovest o treem razdoblju.
Takvu priu ovek pie iz komposta svog uma, kazao je Tolkin; i mada jo moemo razabrati poneki struak razgraen u
tom kompostu - peaenje po Alpima 1911., bauke iz knjiga
Dorda Makdonalda, krau pehara od usnulog zmaja u Beovulfu - sutina Tolkinove metafore nije u tome. Malo se ta
moe saznati ako se grabulja po kompostu ne bi li se pronalo
koje ga sve mrtve biljke ine. Mnogo je bolje posmatrati kojih
novih biljaka rast on hrani. S onim to je kompost Tolkinovog
uma othranio u Hobitu malo se drugih knjiga u knjievnosti za
decu moe porediti.
Jer to jeste pria za decu. Uprkos tome to je uvuena u
njegovu mitologiju, Tolkin joj nije dozvolio da postane preterano ozbiljna ili ak da previe zvui kao pria za odrasle,
nego je ostao pri prvobitnoj nameri da njome zabavi svoju,
pa moda i tuu decu. Ta namera je povremeno ak isuvie
svesna i promiljena u prvoj verziji, koja sadri mnogo uzgrednih napomena malim itaocima, kao to su: Sad znate dovoljno da nastavimo priu i: Kao to emo videti na kraju.
Mnoge od njih Tolkin je kasnije uklonio, ali neke su ostale i u

NA S C E N U S T U P A G O S P O D I N B A G I N S

223

objavljenom tekstu, zbog ega je alio, jer mu se kasnije uopte nisu dopadale i ak je stekao uverenje da je svako namerno
obraanje s visine velika greka u prii za decu. ,,To nema nikakve veze s malima!, napisao je jednom. Mene ne zanima
dete kao takvo, ni dananje ni neko drugo, i ni u kom sluaju
nemam nameru da mu izlazim u susret do pola puta, pa ni do
etvrtine. To je ionako pogreno, ili beskorisno (kad se primeni na glupe) ili tetno (po darovite). Kad je pisao Hobita
jo je, meutim, patio od onoga to e kasnije nazvati ,,za to
vreme tipinim zabludama o bajkama i deci - zabludama za
koje e ubrzo svesno odluiti da ih odbaci.
Pria je neometano napredovala do pasusa pred sam kraj,
kad maug treba da pogine. Tu se Tolkin kolebao i isprobavao
je priu u grubim pribelekama - to e esto raditi dok bude
pisao Gospodara prstenova, ali to je izgleda samo retko radio
dok je pisao Hobita. Beleke kazuju da je Bilbo Bagins moda
mogao da se prikrade maugu u njegovoj jazbini i probode ga.
Bilbo zariva svoj mali arobni no. Zmajevi samrtni grevi.
Smrskava zidove i ulaz u tunel. Ta ideja, koja slabo odgovara hobitovoj linosti i ne prua dovoljno velianstvenu smrt za
jednog mauga, odbaena je u korist konane verzije, u kojoj
zmaja ubija Bard lukonosac. I tada je, poto je opisao zmajevu
smrt, Tolkin odustao od prie.
Ili tanije reeno, nije zapisao nita vie od nje. Deci je ispriao improvizovani zavretak, ali kao to je to rekao Kristofer
Tolkin, poslednja poglavlja bila su samo nabacana u grubim
crtama i uopte nisu bila prekucana; njih je zavrio otprilike
pre godinu dana. Nije postojala ak ni rukopisna verzija. Prekucani primerak gotovo dovrene prie, otkucan sitnim urednim slogom na ,,Hamondu, s pesmama u italiku, pokazivan
je povremeno povlaenim prijateljima zajedno s prateom
mapom, i moda ve i s pokojom ilustracijom, ali ipak nije

224

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

esto izlazio iz Tolkinove radne sobe, gde je leao nedovren,

i sve je govorilo da e takav verovatno i ostati. Deaci su rasli i
nisu vie traili zimska itanja", i tako nije ni bilo razloga da
Hobit bude zavren.
Jedna od retkih kojima je prekucani rukopis Hobita pokazan bila je studentkinja Ilejn Grifits, koja je postala porodina
prijateljica Tolkinovih. Na Tolkinovu preporuku Girfitsovu su
londonski izdavai DorAlen i Anvin uposlili da rediguje Beovulfa u prevodu Klarka Hola, to je bila jedna od omiljenih
studentskih ,,tezgi. Jednog dana 1936., neko vreme poto je
Hobit ostao naputen, u Oksford je da bi se videla s Ilejn dola
Suzan Dagnal, zaposlena u redakciji Alena i Anvina. Dagnalova je studirala engleski na Oksfordu kada i Ilejn i dobro ju
je poznavala. Od nje je doznala da postoji nedovrena ali izuzetna pria za decu koju je napisao profesor Tolkin. Ilejn joj je
predloila da ode u Nortmorsku ulicu i pokua da od Tolkina
pozajmi prekucanu verziju rukopisa. Suzan Dagnal je otila, zamolila Tolkina za rukopis i dobila ga. Odnela ga je u London,
proitala i zakljuila da vredi dovoljno da ga Alen i Anvin uzmu
u razmatranje. Samo to je pria stala upravo posle zmajeve
smrti. Dagnalova je poslala rukopis nazad Tolkinu molei ga
da knjigu dovri, i to uskoro ako je mogue, da bi bila uzeta u
obzir za objavljivanje naredne godine.
Tolkin je prionuo na posao. Desetog avgusta 1936. pie:
Hobit je sad gotovo dovren, izdavai ne mogu da doekaju.
Uposlio je svog sina Majkla, koji je u koli gadno posekao ruku
na polomljeni prozor, da pomogne u prekucavanju sluei se
levom. Posao je okonan prve nedelje oktobra i prekucani rukopis pod naslovom Hobit ili Tamo i natrag poslat u redakciju
Alena i Anvina nedaleko od Britanskog muzeja. Direktor kue
Stenli Anvin verovao je da e knjigu za decu najbolje proceniti

NA S C E N U S T U P A G O S P O D I N B A G I N S

225

deca, pa je Hobita prosledio svom desetogodinjem sinu Rajneru, koji ju je proitao i napisao sledei izvetaj:
Bilbo Bagins je bio hobit koji je iveo u hobitskoj rupi i
nikada nije odlazio u pustolovine, na kraju su ga Gandalf
arobnjak i njegovi patuljci ubedili. Bilo mu je ba uzbudljivo
kad se borio s baucima i vucima, na kraju su doli u samotnu
planinu. Zmaja mauga koji je vritao ubili su i posle jedne
superbitke s baucima on se vratio kui - bogat! Ovoj knjizi,
uz pomo mapa, nisu potrebne ilustracije, dobra je i dopae
se deci uzrasta od 5 do 9 godina.
Malia je zaradio iling za svoj prikaz, a to se knjige tie, reeno je da bude objavljena.
Ipak, bez obzira na ono to je Rajner Anvin napisao, zakljueno je da su ilustracije potrebne. Tolkin je imao skromno miljenje o svom likovnom talentu i kada je na zahtev izdavaa
poslao i izvestan broj crtea koje je uradio uz priu, priloio je
komentar: Meni se ini da ovi crtei uglavnom samo dokazuju
kako pisac ne zna da crta. Alen i Anvin se nisu sloili i rado su
prihvatili osam Tolkinovih crno-belih crtea.
Iako je imao izvesnu predstavu o procesu pravljenja knjige,
Tolkin je ipak bio iznenaen brojem potekoa i koliinom
razoaranja koji su usledili narednih meseci; mahinacije, a povremeno i otvorena nekompetentnost izdavaa i tampara nastavie da ga zapanjuju do kraja ivota. Mape je morao ponovo
da nacrta jer je prvobitna verzija sadrala suvie boja, pa ak
ni tada nije potovana njegova zamisao da opta mapa bude
tampana na unutranjoj strani korica, a Trorova mapa unutar prvog poglavlja. Izdavai su odluili da obe mape budu na
unutranjoj strani korica, te je tako odbaena i Tolkinova namera da se nevidljivo pismo vidi kad se Trorova mapa okrene

226

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

naspram svetlosti. Mnogo vremena je morao da provede i nad

korektorskim ifovima - mada je barem to bila u potpunosti
njegova krivica. Kad su mu februara 1937. tamparski itovi
stigli u Nortmorsku ulicu, zakljuio je da su neophodne neke
krupne prerade u nekoliko delova knjige poto je rukopis bio
poslao ne pregledavi ga temeljno kao to je bio njegov obiaj i sad nije bio zadovoljan mnogim pasusima; naroito mu se
nisu dopadale brojne uzgredne napomene malim itaocima, a
pronaao je i mnoge nedoslednosti u topografiji mada bi takve
pojedinosti primetio samo najotrookiji i najsavesniji italac,
ali strastveni perfekcionista kao on nije mogao da im dopusti
da prou. Za nekoliko dana preplavio je ifove morem izmena
iako se s uobiajenom obzirnou prema tamparima postarao
da izmene zauzimaju potpuno isto mesta kao i prvobitni tekst bilo je to protraeno vreme, poto su tampari odluili da potpuno presloe delove koje je preradio.
Hobitje objavljen 21. septembra 1937. godine. Tolkin je pomalo uznemireno oekivao reakciju Oksforda, tim pre to je u
tom trenutku bio stipendista Leverhjulmovog fonda za istraivake projekte, pa je pribeleio: Bie mi vrlo teko da uverim ljude kako ovo nije glavni plod istraivanja 1936-37.
Nije morao da se brine - Oksford u poetku gotovo uopte nije
obratio panju na njega.
Nekoliko dana po objavljivanju knjiga je obasuta pohvalama
u Tajmsovoj kolumni. Svi oni koji vole ovakve knjige za decu,
koje i odrasli mogu da itaju vie puta, treba da obrate panju
na novu zvezdu u ovom sazveu, pisao je autor prikaza. Izvebanom oku neki likovi izgledae gotovo mitopoetski. Oko
o kome govorimo bio je Klajv Stejpls Luis, redovni autor prikaza za Tajmsov knjievni dodatak, koji je ovu crticu o knjizi
svog prijatelja uspeo da proturi u matini list. Naravno, knjigu je u blistavoj svetlosti prikazao i u Dodatku. S podjednakim

NA S C E N U S T U P A G O S P O D I N B A G I N S

227

oduevljenjem reagovali su i mnogi drugi knjievni kritiari

iako su neki najvie uivali istiui neumesnu izdavaevu pohvalu u kojoj se Hobit poredi s Alisom u Zemlji uda samo na
osnovu toga to su obe knjige delo oksfordskih predavaa; a
bilo je i nekoliko glasova neslaganja, meu kojima pomalo zbunjuje stav autora prikaza u asopisu Knjiga za najmlae: Nedostaje smela sloboda istinske avanture.
Prvo izdanje rasprodato je jo pre Boia. urno je
pripremljeno drugo, u koje je uvreno i pet Tolkinovih ilustracija u boji; on ih izgleda nikada nije ni ponudio Alenu i
Anvinu, te je njihovo postojanje otkriveno tek kada su prole
kroz redakciju na putu ka Hoton Miflinu, koji se spremao da
objavi knjigu u Americi. Kada je izalo nekoliko meseci kasnije, ameriko izdanje nailo je na odobravanje kritike i osvojilo nagradu Njujork herald tribjuna za najbolju deju knjigu
godine. Stenli Anvin je shvatio da na svojoj listi objavljenih
dela ima bestseler na polju knjievnosti za decu, pa je pisao
Tolkinu; Brojna publika elee da sledee godine uje od vas
jo o hobitima!

DRUGO POGLAVLJ E
NOVI H O B IT

Nekoliko nedelja posle izlaska Hobita Tolkin je otputovao u

London da za rukom sa Stenlijem Anvinom porazgovara o
moguem nastavku knjige. Ustanovio je da izdava, sitan, bradat, otra oka, izgleda isto kao moji patuljci, samo to mislim
da ne pui. Anvin zaista nije puio, niti pio alkohol (poticao je
iz porodice koja je pripadala nonkonformistikoj crkvi i strogo
drala njenih pravila); obojici je onaj drugi bio prilino udan.
Od Tolkina je Anvin doznao za njegovo obimno mitoloko delo
naslovljeno Silmarilion, i eleo je da ga objavi, ali mu je Tolkin
priznao da ono ne bi ba bilo odgovarajui nastavak avantura
Bilba Baginsa i pomenuo mu je da ima nekoliko pria za decu,
Gospodin Blis, Farmer Gil od Buta, Roverandom, i nedovreni
roman Izgubljeniput. Anvin je zamolio Tolkina da sve rukopise
poalje u njegovu redakciju u Muzejskoj ulici.
Rukopisi su poslati i bili su proitani. Prie za decu su se dopale itaima, ali nijedna nije govorila o hobitima, a Stenli Anvin je
bio siguran da ljudi koji su uivali u prvoj knjizi upravo to ele.
to se Izgubljenog puta tie, on oigledno nije bio za najmlau
publiku. Silmarilion je, meutim, bio komplikovaniji problem.
Rukopis ovog dugakog dela - ili bolje reeno itav sveanj
rukopisa - stigao je u pomalo nesreenom stanju i jedino za
ta se izgleda moglo tvrditi da je u ispravnom redosledu bila je
Pesma o Berenu i Lutjeni, te je nju izdava i prosledio svom itau. On nije o njoj stekao naroito miljenje; zapravo se u svom
prikazu ak prilino grubo izrazio o rimovanim kupletima koji
je ine. Ipak je pohitao da doda kako je prozna verzija poeme

 N O V I H O B IT

229

vrlo zanimljiva - Tolkin ju je verovatno prikljuio uz poemu

da bi se videlo kako se pria zavrava, poto je sama poema
bila nedovrena. Pria se dalje nastavlja ustrim tempom, izvetavao je ita Stenlija Anvina i nastavljao poneseno (mada je
odabrao prilino apsurdne rei kojima e izneti svoje pohvale):
Ispriana je sa slikovitom jezgrovitou i dostojanstvom koji
dre itaoevu panju, uprkos tome to keltska imena bodu oi.
Ima neto u toj ludakoj lepoti uagrenih oiju to zbunjuje sve
Anglosaksonce suoene s keltskom umetnou.
Nema dokaza da je u tom trenutku neko iz Alena i Anvina
proitao bilo koji drugi deo Silmariliona. Kako god bilo, Stenli
Anvin je 15. decembra 1937. pisao Tolkinu:
Silmarilion sadri mnogo divnog materijala; to je zapravo
vie rudnik koji treba eksploatisati piui nove knjige kao to
je Hobit nego knjiga sama po sebi. Verujem da je to delimino i vae stanovite, zar ne? Nama je sad strahovito potrebna
knjiga koja e slediti uspeh Hobita, ali avaj! nijedan od ova
dva rukopisa (ni poema ni Silmarilion) ne odgovara sasvim
toj potrebi. I dalje se nadam da ete nai nadahnua da napiete jo jednu knjigu kao to je Hobit.
Anvin je takoe preneo Tolkinu itaeve poletne iako pogreno usmerene komplimente o onom delu Silmariliona koji mu
je bio dat da pogleda.
esnaestog decembra 1937. Tolkin mu odgovara:
Najvie me raduje to to doznajem da Silmarilion nije s prezirom odbaen. Muili su me strah i nekakvo oseanje lienosti, sasvim smeno, sve otkako sam pustio od sebe tu svoju
tako linu i meni tako dragu besmislicu; i verujem da bih
bio zaista skrhan da je vama izgledala kao besmislica. Sad se

230

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

meutim s izvesnou nadam da u jednog dana biti u stanju,

ili da u biti u stanju da priutim sebi, da objavim Silmarilionl
Komentari vaeg itaa veoma su me razveselili. alim to
mu imena bodu oi - lino verujem (a u tome sam, smatram,
dobar sudija) da su dobra i da u njima velikim delom lei
opti utisak. Dosledna su i celishodna i nainjena na osnovu
dve lingvistike formule, tako da postiu realistinost kakvu
nisu u potpunosti postigli drugi koji su izmiljali imena (na
primer Svift ili Dansenij!). Nepotrebno je i napominjati da
nisu keltska. Niti su prie keltske.
Nisam ni mislio da e ita od onoga to sam vam poslao
ispunjavati potrebu, ali sam eleo da znam ima li ita od toga
neku spoljanju ili nelinu vrednost. Smatram da je jasno da
se, nezavisno od svega ovoga, trai nastavak ili naslednik Hobita. Obeavam da u toj ideji posvetiti panju, ali siguran
sam da ete imati razumevanja kada kaem da stvaranje jedne
razuene a pritom dosledne mitologije (i dvaju jezika) prilino zaokuplja um, a Silmarili su mi na srcu. Tako da samo
nebesa znaju ta e se dogoditi. Gospodin Bagins je zapoeo
kao komina pria usred konvencionalnih i nedoslednih patuljaka iz Grimovih bajki, a onda je odvuen do same njene
ivice - te je ak i Sauron strani provirio preko tog ruba. ta
jo hobiti mogu da urade? Mogu da budu komini, ali to je
komika iz predgraa osim ako ne budu postavljeni pred sutinska iskuenja. Ono to je zbilja bilo zabavno o baucima i
zmajevima (za moj pojam), desilo se pre hobitskog vremena.
Moda jedna nova (mada slina) linija radnje?
Stenli Anvin je verovatno malo ta razumeo od ovog pisma;
Tolkin je ionako samo razmiljao naglas i ve je poeo da kuje
plan, jer je posle samo tri dana, 19. decembra 1937., pisao
arlsu Furtu, jednom od urednika u Alenu i Anvinu: Napisao

NOVI H O B I T

231

sam prvo poglavlje nove prie o hobitima - Dugo oekivana

zabava38. Nova pria o hobitima poela je slino kao i prva.
Gospodin Bilbo Bagins iz Hobitona prireuje zabavu, svoju
roendansku proslavu, i poto je odrao govor svojim gostima,
stavlja arobni prsten koji je stekao u Hobitu i nestaje. Razlog
nestanka u prvoj verziji rukopisa bilo je to to mu nije vie
ostalo novca ni dragulja, pa odlazi da pronae jo zmajskog
blaga. U toj taki se prva verzija prekida i prvo poglavlje ostaje
nedovreno.
Tolkin jo nije bio jasno osmislio o emu e govoriti nova
pria. Na kraju Hobita objavio je da je Bilbo do kraja iveo
sreno dane svog ivota, kojih je bilo izvanredno velik broj.
Kako dakle sad taj hobit moe da doivi nove pustolovine vredne pomena a da to ne protivrei zakljuku prve knjige? I zar
mogunosti Bilbovog lika nisu veinom ve iscrpene? Odluio je da uvede novog hobita, Bilbovog sina, i da mu da ime
po porodici plianih koala koje su imala njegova deca, zvanih
Bingoi. Precrtao je dakle Bilbo u prvoj verziji i napisao Bingo.
Onda mu je sinula nova ideja, koju je zapisao u vidu beleke
za podseanje (kao to e esto raditi smiljajui novu priu):
Pretvoriti povratak prstena u motiv.
Prsten je, na kraju krajeva, bio i spona s prethodnom knjigom i jedan od nekoliko elemenata u njoj koji nisu u potpunosti
razvijeni. Bilbo ga je sluajno stekao preuzevi ga od gmizavog
Goluma ispod Maglenih planina. Njegova mo da da nevidljivost onome ko ga nosi potpuno je istraena u Hobitu, ali moglo
bi se pretpostaviti da on ima i druga svojstva.Tolkin je napravio jo neke pribeleke: Prsten: kakvo mu je poreklo? Volebnik? Nije mnogo opasan kad se koristi dobra radi, ali kanjava.
Mora da izgubi njega ili sebe. Napisao je novu verziju prvog
38 Naslovi poglavlja i svi ostali citati iz Gospodara prstenova navedeni su prema prevodu Zorana
Stanojevia, Stilos, Beograd, 1988. (Prim. prev.)

232

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

poglavlja, s Bilbovim sinovcem Bingom Bolderom-Baginsom kao glavnim junakom. Dovreno poglavlje je prekucao i
poetkom februara 1938. poslao Alenu i Anvinu uz molbu da
Anvinov sin Rajner, koji je napisao prvi prikaz Hobita, bude
tako dobar pa ga izvesti ta misli o ovoj novoj prii.
Jedanaestog februara Stenli Anvin mu je otpisao da je Rajner
oduevljen. Samo nastavite, kazao je Anvin Tolkinu.
Tolkina je to ohrabrilo, ali je odgovorio: Ustanovio sam da
mi je i prelako da napiem prva poglavlja - a u ovom trenutku
pria se dalje ne odvija. Toliko sam mnogo utroio na Hobita,
koji nije trebalo da ima nikakav nastavak, da je sad teko nai
ita novo u tom svetu. Ipak se ponovo latio posla i napisao
drugo poglavlje, kome je dao naslov Trojica su ve drutvo". U
njemu se pripoveda kako je Bingo sa svojim roacima Odom i
Frodom poao na put preko polja pod zvezdama.
Prie su sklone da vam se otrgnu iz ruku, pisao je Tolkin
svom izdavau. Mislio je na pojavu zlokobnog Crnog jahaa,
koga prvobitno uopte nije bio zamislio, i koji je oigledno bio
u potrazi za hobitima. To je zapravo bio prvi od nekoliko neoekivanih obrta koje e pria docnije dobiti. Nesvesno, bez
predumiljaja, Tolkin je skretao priu od vedrog stila u kome
je napisan Hobit ka neemu mranijem i velianstvenijem, po
konceptu bliem Silmarilionu.
I tree poglavlje je napisano, i mada jo nije imalo naslov,
bilo je to u osnovi isto ono koje e na kraju biti objavljeno kao
Preica do peuraka. Tolkin je prekucao sve to je napisao (i
vie puta prepravljao), i ponovo poslao da mali Rajner Anvin
da svoje miljenje. Deak je ponovo pohvalio napisano, ali se
poalio da ima previe hobitskog naina govora i pitao je kako
e glasiti naslov knjige.
Kako, zaista? A to je jo vanije, Tolkin jo uopte nije imao
jasnu ideju o emu e knjiga govoriti. Nije imao ni mnogo

NOVI H O B IT

233

vremena da se njome bavi. Pored uobiajenih obaveza - predavanja, ispita, papirologije, pripremnih istraivanja - brinula ga
je i nerazjanjena srana bolest dijagnostikovana kod njegovog
sina Kristofera. Deak je nedavno, kao i njegova braa, poao u
Katoliku internatsku kolu u Berkiru, ali sada mu je nareeno da ostane kod kue i mesecima samo lei; otac je provodio
mnogo vremena starajui se o njemu. Tolkin nedeljama uopte
nije ni razmiljao o novoj prii. Na kraju tri ve napisana poglavlja pribeleio je: Bingo e uraditi neto povodom toga to
Volebnik smera da napadne Okrug. Oni e nai Goluma i
otkrie odakle mu prsten jer potrebna su trojica. Koliko god
u poetku izgledalo da ovo obeava, ipak nije odmah urodilo
plodom i 24. jula 1938. Tolkin pie arlsu Furtu u Alenu i Anvinu: Nastavak Hobita stoji tamo gde sam prekinuo. Nekako mi
se vie ne mili, nemam pojma ta da radim s njim.
Ubrzo potom stigla je vest da je Erik Gordon umro u bolnici i taj udarac doprineo je daljem odlaganju rada na prii.
Ipak je u to vreme Tolkin poeo da sreuje zamisli o stoernom pitanju Prstena i da pie dijalog izmeu Binga i vilovnjaka Gildora u kome se razjanjava njegova priroda. Prsten
je, objanjava vilovnjak, jedan od nekoliko prstenova koje je
nainio Volebnik i, po svemu sudei, on traga za njim. Crni
jahai su Utvare Prstena, drugi prstenovi su ih pretvorili u
nevidljive stvorove. Ideje su sad poele da naviru i Tolkin je
napisao dijalog izmeu Binga i arobnjaka Gandalfa u kome
biva odlueno da Prsten mora biti odnet stotinama milja daleko, u mranu zemlju Mordor, i baen u jednu Rascepinu
u zemlji, gde velike vatre gore. To je sad bila dovoljna osnova
da pria moe da se nastavi i odvede hobite do kue Toma
Bombadila Kad je to bilo gotovo, 31. avgusta 1938., Tolkin je
pisao Alenu i Anvinu da knjiga tee i sasvim se otrgla iz ruku.
Stigla je do sedmog poglavlja i napreduje ka nepredvienim

234

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

ciljevima*. Onda )e otiao s porodicom, ubtajajui \xi \ Kristofera, ije se zdravlje znatno popravilo, na odmor u Sidmut.
Tamo je dosta radio na prii, doveo je hobite u gostionicu
u selu Bri, gde su sreli jednu udnu linost, koja takoe nije
bila unapred smiljeni element prie. U prvim skicama Tolkin
tu linost opisuje kao hobita neobinog lika i smee puti i
daje mu ime Troter. Kasnije e ga prepraviti u oveka herojskog kova, kralja po ijem e povratku drevnoj vladarskoj batini biti nazvana trea knjiga Gospodara - ali u tom trenutku
Tolkin nije imao pojma ko je on ba koliko ni hobiti. Pisao je
dalje, doveo Binga u Rivendel, i otprilike u to vreme pribeleio
na jednom listu: Previe hobita. Bingo Bolder-Bagins nije
dobro ime. Neka bude Bingo = Frodo. Ali je ispod dopisao.
,,Ne - suvie sam se navikao na Binga. Tu je jo bilo i pitanje
zbog ega je Prsten toliko vaan svima odreda: to jo nije bilo
sasvim jasno utvreno. Odjednom mu je sinula ideja i Tolkin
zapisuje: Pokazalo se da je Bilbov prsten jedinstveni vladajui
Prsten - svi ostali su vraeni u Mordor, samo je taj izgubljen."
Jedinstveni vladajui prsten, koji ima vlast nad svima ostalima; prsten koji je izvor i orue moi Saurona, Mranog gospodara Mordora; prsten koji hobiti moraju odneti do mesta
gde e biti uniten inae e ceo svet pasti pod Sauronov jaram.
Tako su se sad sve kockice poslagale i pria je s ,,nezrelog nivoa Hobita podignuta u sferu veliantvene herojske romanse.
Dobila je ak i ime: kad sledei put bude pisao o njoj svom
izdavau, Tolkin e je zvati Gospodar prstenova.
Ono to se dogodilo - bilo je neizbeno. Tolkin nije zaista
eleo da pie vie pria kao to je Hobit; eleo je da nastavi svoj
ozbiljan posao na mitologiji. Istina, hobiti su i dalje bili hobiti,
mali narod s dlakavim stopalima i smenim imenima kao to
su Bagins i Gemdi. Tolkin ih je, u izvesnom smislu, samo

NOVI H O B IT

235

sluajno preuzeo iz svoje prethodne knjige. Ali sada je uvideo

i njihov znaaj u Srednjem svetu. Tema nove prie jeste velika,
ali okosnica joj je hrabrost tog malog naroda; srce cele knjige nalazi se u krmama i batama Okruga, u kojima je Tolkin
predstavio sve to je najvie voleo u Engleskoj.
Sad poto je sutina prie postala u potpunosti oigledna,
bilo je manje lanih poetaka i predomiljanja. Vrativi se s letovanja u Sidmutu, Tolkin je mnoge sate u jesen 1938. proveo
nastavljajui priu, te je krajem te godine bio ve uveliko zaao u ono to e postati Knjiga II. Obino je, po navici, radio
nou, grejui se svojeglavom pei na ugalj u svojoj radnoj sobi
u Nortmorskoj ulici i piui perom na umakanje na poleini
starih ispitnih radova - veliki deo Gospodara prstenova izmean je s odlomcima davno zaboravljenih studentskih eseja.
Najpre bi svako poglavlje ispisao urnim, gotovo neitljivim
rukopisom, zatim bi ga itkije prepisao i konano prekucao
na svojoj maini marke ,,Hamond. Jedina krupna promena
koja je jo preostajala da se unese ticala se junakovog imena.
Posle kraeg perioda u leto 1939. kada se nosio milju da promeni sve to je dotad uradio i pone iz poetka vrativi Bilba
kao glavnog junaka - moda drei se naela da junak prve
knjige treba da bude i junak druge - Tolkin se vratio nameri da se koristi ,,Bingovim likom; ali kako mu je ime Bingo
postalo nepodnoljivo sad kad je pria poprimila ozbiljniju
narav, promenio ga je u Frodo, kako je prvobitno bio nazvao
jednog sporednog junaka. I Frodo e i ostati.
Otprilike u vreme kada je Tolkin odluio da knjiga nosi naslov Gospodar prstenova, emberlen je u Minhenu potpisao
sporazum s Hitlerom. Kao i mnogi drugi, i Tolkin je bio podozriviji prema namerama Sovjetske Rusije nego Nemake.
Zapisao je kako mu je mrsko da bude na bilo kojoj strani kojoj pripada i Rusija i dodao: ovek lako moe pomisliti da je

236

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Rusija verovatno odgovornija od Hitlera za sadanju krizu i izbor upravo ovog trenutka. Ipak ne znai da to to se Mordor
(sedite zla u Gospodaru prstenova) nalazi na istoku treba protumaiti kao politiku alegoriju; kao to je Tolkin sam potvrdio,
to je proisteklo iz narativnih i topografskih nunosti. Takoe
je paljivo razgraniio alegoriju i primenljivost: Ali ja iz dna
due ne trpim alegoriju u svim njenim pojavnim vidovima, i
oduvek sam bio takav, otkako sam dovoljno star i lukav da otkrijem njenu prisutnost. Mnogo vie volim istoriju, istinitu ili
izmiljenu, s njenom raznolikom primenljivou na miljenje
i iskustvo italaca. Mislim da mnogi meaju primenljivost s
alegorinou; ali prva je u slobodi itaoca, a druga u planskoj
dominaciji autora.39 Kao to je o Gospodaru prstenova napisao
Klajv Luis: Nisu ove stvari izmiljene da bi odslikale bilo koju
odreenu situaciju iz stvarnog sveta. Upravo obrnuto: stvarni
dogaaji poeli su da se, uasavajue, poklapaju s obrascem
koji je on sasvim slobodno izmislio."
Tolkin se nadao da e rad na knjizi nastaviti prvih meseci
1939., ali ga je stalno neto ometalo, izmeu ostalog obaveza
da poetkom marta odri na Univerzitetu Sent Endruz predavanje u ciklusu Endrua Langa. Odabrao je temu koju je prvobitno obeao studentima na Vusterskom koledu prethodne
godine: bajke. Tema je bila sasvim prikladna poto se sam Lang
dosta bavio njome, a i bila je stalno Tolkinu u mislima dok je
pisao svoju novu priu. Hobit je nedvosmisleno bio namenjen
deci, Silmarilion odraslima, ali Gospodara prstenova nije bilo
tako lako kategorizovati. U oktobru 1938. Tolkin pie Stenliju
Anvinu da nova knjiga zaboravlja na decu i postaje mnogo
stranija od Hobita. I dodaje: Mogla bi se pokazati kao sasvim neodgovarajua. Svejedno je vrlo snano oseao da bajke nisu namenjene samo deci i odluio je da svoje predavanje
39

Predgovor Gospodaru, prema navedenom srpskom izdanju. (Prim. prev.)

NOVI HOBIT"

23 7

velikim delom posveti dokazivanju tog uverenja.

Kljunu taku ve je dotakao u pesmi Mitopeja, koju je pre
vie godina napisao Klajvu Luisu, pa je reio da je citira u predavanju:
ovekovo srce nije sastavljeno od. lai
nego od jedinog Mudrogponeto mudrosti privlai,
ijo se Njega sea. M adaje sad ve dugo otuen,
ovekjo nije sasvim izgubljen ni sasvim izmenjen.
Od milosti odbaen, s tronajo nije zbaen,
jo nosi dronjke gospodstva u kojeje nekad oblaen:
ovek, takoe tvorac, svetlost prelomljena
od jedinog Belog kroz njegaje izlomljena
u nijanse mnoge i beskrajno preoblikovana
u iva oblija, od svesti do svesti prenoena.
Iako smo svaki kutak sveta ispunili baucima i vilama,
iako smo se usudili da bogove u boanskim dvorovima
sazdamo od svetlosti i mraka i po svetu zasejemo
semena zmajska - biloje to naepravo, korieno
pravo il nepravo, da po zakonu po kom stvoreni smo
i mi tvorimo - i to pravo je jo ivo, nepropalo.
ovek, takoe tvorac u izvesnom smislu je samo novi nain da
se iskae ono to je esto nazivano voljno obuzdavanje neverovanja i Tolkin je od toga stvorio stoerni argument svog predavanja.
,,U stvari se dogodilo da se pripoveda pokazao kao uspean
sekundarni tvorac sveta u koji moe da ue va um. Unutar tog
sveta, njegov tvorac vam prenosi istinu, u skladu s njegovim
zakonima. Otuda vi verujete u nju dok ste unutra. Onog asa
kad se probudi neverica, ini su razbijene; arolija, ili pre umetnost, omanula je i vi ste ponovo u Primarnom svetu, gledate
spolja u mali, nedovreni Sekundarni svet.

238

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Predavanje je sadralo moda ak i previe odlinih poenti da bi konani dokaz bio potpuno uverljiv, ali je Tolkin vrlo
snanim argumentima izneo svoju zavrnu tvrdnju da za oveka ne postoji uzvienija uloga nego da bude tvorac jednog
Sekundarnog sveta, kakav je on upravo stvarao u Gospodaru
prstenova, i izrazio je nadu da e u izvesnom smislu i ta pria
i itava mitologija koju je on ispripovedao biti smatrane istinom Svaki pisac koji stvara Sekundarni svet eli u izvesnoj
meri da bude pravi tvorac, tvrdio je Tolkin, ,,ili se nada da crpe
tvoratvo iz stvarnosti: da je osobeno svojstvo tog Sekundarnog
sveta (ako i ne sve njegove pojedinosti) izvedeno iz Stvarnosti ili da se u nju uliva. Otiao je ak toliko daleko da kae
kako je pisanje takve prie kakvom je on trenutno zaokupljen
specifino hrianski poduhvat. Hrianin sad moda zapaa
da sve njegove naklonosti i darovitosti imaju svrhu, kazao je,
koja moe biti iskupljena. Obasut je tolikim obiljem da se sad
moda sme opravdano odvaiti da pretpostavi kako Fantazijom
moe pomoi razlistavanju i obogaivanju stvorenog.
Predavanje je odrano na Univerzitetu Sent Endruz 8. marta
1939. godine (ponekad se pogreno navodi 1938. ili 1940.) i
posle njega se Tolkin s obnovljenim poletom vratio prii iju
je svrhu tako reito potvrdio. Ta pria je bila zapoeta na podsticaj izdavaa, kao nastavak Hobita, ali je sada, naroito poto
je u svom predavanju objavio njenu uzvienu svrhu, Tolkinu
Prsten postao podjednako vaan kao i Silmarili. Sada je zapravo
bilo jasno da je Gospodar prstenova pre nastavak Silmariliona
nego Hobita. Svaki aspekt Silmariliona igrao je ulogu i u Gospodaru: sama mitologija, koja je prii pruala istorijsku podlogu
i davala dubinu, vilovnjaki jezici koje je Tolkin tako marljivo i
temeljno razvijao due od dvadeset pet godina, ak i feanorsko
pismo kojim je pisao svoj dnevnik izmeu 1926. i 1933. i koje
je sada u prii sluilo da se predstave vilovnjaki zapisi. Ipak je

 N O V I H O B IT

239

svojim prijateljima i dalje skromno pominjao priu kao novog

Hobita ili nastavak Hobita\
Pod tim naslovom je i itao poglavlje po poglavlje Inklinzima, koji su ih primali s mnogo oduevljenja iako nisu svi sluaoci bili oduevljeni visokim stilom koji je sada poinjao da
preovladava u knjizi. Kako je dalje odmicao, Tolkin je sve vie
prelazio s relativno kolokvijalnog pristupa u prvim poglavljima
na arhainiji i sveaniji stil i bio je toga sasvim svestan. Bio je
to nameran izbor i on ga je obrazloio u jednom objavljenom
radu, ba kao to je svrhu knjige obrazloio u predavanju na
Sent Endruzu. Kontekst je ovog puta bio predgovor redigovanom prevodu Beovulfa Klarka Hola. Ilejn Grifits nije bila u
stanju da dovri redigovanje, a poto sam nije uspeo da nae
vremena, Tolkin je zadatak prosledio svom kolegi arlsu Renu
s Londonskog univerziteta. Ren je posao uradio brzo, ali proli
su jo meseci pre nego to su iz Alena i Anvina uspeli da ubede
Tolkina da sredi misli dovoljno da bi napisao obeani predgovor. Kad je to konano uradio, ispostavilo se da se predgovor
pretvorio u dugaku raspravu o naelima prevoenja, a posebno u zalaganje za visoki stil kada se pristupa herojskoj tematici.
Svesno ili nesvesno, Tolkin je zapravo raspravljao o Gospodaru
prstenova, koji je u to vreme (poetkom 1940. godine) stigao do
sredine budue Knjige II.
U predgovoru Tolkin tvrdi u prilog visokom stilu: Biemo istovremeno mudro svesni sopstvene frivolnosti budemo li umesto lupiti i tresnuti radije birali smoditi i zgromiti, umesto priati i askati - razgovarati i zboriti, umesto biti gospoda dobrog
porekla, izvrsna i utiva (to priziva pomisao na lanke o snobovskom drutvu i debele ljude na Rivijeri) - biti dostojni, vrli
i uglaeni ljudi iz starih dana. Svoj stilski recept sve vie je primenjivao u Gospodaru prstenova, to je i bilo gotovo neizbeno
jer kako je pria postajala sve velianstvenija i po razmerama i

240

D . R. R. T O L K I N : B I OG R A F I J A-

po svrsi, tako je i poprimala stil iz Silmariliona; pa ipak Tolkin

nije stilski preradio prva poglavlja, napisana u mnogo laganijem
tonu; sam e primetiti kad dvadeset pet godina kasnije bude itao knjigu: Prvi tom se zaista veoma razlikuje od ostala dva.
Izbijanje rata u septembru 1939. nije neposredno imalo veeg
uticaja na Tolkinov ivot; ali se za to vreme porodini ivot izmenio jer su mu sinovi otili od kue, to ga je neizbeno oalostilo. Najstariji Don, koji je studirao engleski na bivem oevom
koledu Egzeteru, spremao se u Rimu da se zaredi za katolikog
svetenika, da bi odatle s drugim studentima bio evakuisan u
Lankair. Majkl je posle godinu dana studiranja na koledu Svetog Trojstva postao artiljerac u protivvazdunoj odbrani. Kristofer je, oporavljen od bolesti, otiao kao i brat na Sveto Trojstvo.
Samo je Prisila, najmlaa u porodici, jo ivela kod kue. Bilo je
i poremeaja uobiajenog ivotnog obrasca u Nortmorskoj ulici: kuna posluga teko se nalazila, ponekad su na stan primani
evakuisani iz ugroenih podruja, u vrtu su drali kokoi da bi
imali jaja, a Tolkin je po smenama odlazio na dunost straara
protiv vazdunih napada i ostajao da spava u vlanom kuerku
koji je sluio kao lokalni tab. Nemakih vazdunih napada na
Oksford sreom nije bilo i Tolkin i ostali predavai nisu morali
da preuzmu nikakve druge ratne dunosti.
Kako je rat odmicao, slika univerziteta veoma se izmenila
jer su mnogi aktivni kadeti rasporeivani na kratke kurseve
na Oksfordu pre nego to preuzmu oficirske dunosti. Tolkin
je u okviru Fakulteta za engleski jezik i knjievnost pripremio
nastavni program za kadete Ratne mornarice i prilagodio je
mnoga svoja predavanja da bi odgovarala sluaocima koji nisu
bili toliko usko specijalizovani kao njegovi studenti. U optem
smislu, ipak, njegov ivot uglavnom se odvijao kao i pre rata
i produenje neprijateljstava njega je potresalo gotovo vie
iz ideolokih nego iz linih razloga. Izgleda da ljudi u ovoj

NOVI H O B IT

241

zemlji, pisao je 1941., ,,jo nisu shvatili da u Nemcima imamo

neprijatelje ije su vrline (a to jesu vrline) - poslunost i patriotizam - vee nego to ih mi kao masa imamo. U ovom ratu gajim estoko lino ogorenje protiv tog rumenog malog neukog
Adolfa Hitlera zato to je upropastio, izopaio, zloupotrebio - i
zauvek navukao prokletstvo na njega - plemeniti severnjaki
duh, taj vrhunski doprinos duhu Evrope, koji sam oduvek voleo i trudio se da ga prikaem u istinskoj svetlosti.
Mnogo godina kasnije Tolkin e se priseati kako je rad na Gospodaru stao pred kraj 1940. godine, na onom mestu kada Druina otkriva Balinov grob u Moriji, i tu je stajao gotovo godinu
dana. Ako je to tano - a i drugi dokazi kao da potvruju da je
otprilike u to vreme postojao veliki prekid - onda je to samo
jedno od nekoliko velikih odlaganja ili oklevanja, od kojih se nijedno ne moe pripisati nekom posebnom spoljanjem uzroku.
Kad je potom nastavio da pie, Tolkin je u osnovnim obrisima osmislio kraj - mislei da mu je do njega ostalo jo svega
nekoliko poglavlja - i poeo da skicira epizodu u kojoj dva hobita susreu Drvobradog, bie koje je krajnji izraz Tolkinove
ljubavi i potovanja prema drveu. Kad je u pisanju konano
stigao do ovog poglavlja, oblikovao je nain na koji Drvobradi
govori, s mnogim Huum, hmm, na gromkom glasu Klajva Luisa
(tako je rekao Nevilu Kohilu).
Alen i Anvin prvobitno su se nadali da e nova pria biti spremna za objavljivanje godinu-dve posle Hobita. Ta nada se rasprila, a 1942. ni Hobita vie nije bilo u prodaji poto su svi odtampani primerci izgoreli u magacinu za vreme bombardovanja
Londona. Anvin se, meutim, i dalje zanimao za napredovanje
novog Hobita, a u decembru 1942. dobio je pismo u kome mu
Tolkin javlja: Sada se blii kraju. Nadam se da u za ovaj raspust
imati malo slobodnog vremena i nadam se da bih ga mogao zavriti poetkom sledee godine. Stigao sam do Poglavlja XXXI, a

242

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

treba mi bar jo est do kraja (njih sam ve skicirao).

Poglavlje XXXI (ovim brojem prvobitno su bile obeleene Trice i kuine) bilo je, meutim, tek pri kraju budue Knjige III,
a umesto est bie potrebno jo trideset jedno poglavlje da se
knjiga dovri. Tolkin je zaista pokuao da narednih meseci savlada priu i napisao je jo poneto od nje, ali u leto 1943. morao
je da prizna da se zaglavio u procepu.
Jedan razlog potekoa bila je njegova potreba za savrenstvom. Nije mogao da se zadovolji naprosto time da pie veliku
i slojevitu knjigu, morao je sve do poslednje pojedinosti valjano da namesti u sveukupni obrazac. Geografija, hronologija,
nomenklatura, sve je moralo da bude savreno dosledno. to
se tie geografije, imao je izvesnu pomo poto mu je Kristofer
pomogao da nacrta detaljnu mapu prostora na kome se pria
dogaa. Tolkin je mape u osnovnim crtama skicirao jo otkad
je poeo da radi na knjizi. Jednom prilikom je rekao: Ako
nameravate da napiete komplikovanu priu, onda morate da
radite prema mapi inae vam nikada nee uspeti da naknadno
izradite mapu. Mapa sama po sebi nije meutim bila dovoljna, pa se pored nje bavio beskrajnim preraunavanjima razdaljina i vremena, crtajui komplikovane eme dogaaja iz knjige
na kojima je prikazivao datume, dane, asove, a ponekad ak
i pravac vetra i meseeve faze. Delom je to bilo njegovo uobiajeno insistiranje na savrenstvu, a delom najistije uivanje
u stvaranju Sekundarnog sveta, ali najvie od svega trud da
se prikae potpuno ubedljiva slika. Mnogo kasnije Tolkin e o
tome rei: eleo sam da ljudi uu u priu i prihvate je u izvesnom smislu kao stvarnu istoriju.
Na stvaranje imena odlazilo je mnogo njegove panje, to
je bilo neminovno, jer su izmiljeni jezici na osnovu kojih su
imena graena bili -glavno vrelo njegove mitologije i sami po

NOVI HOBIT"

243

sebi sredite aktivnosti njegovog intelekta. Vilin-jezici kvenijski i sindarinski, sada znatno prefinjeniji nego kada je dvadeset
pet godina ranije Tolkin zapoinjao Silmarilion, jo jednom su
igrali sredinju ulogu u stvaranju imena i korieni su da bi bile
sroene vilovnjake pesme i poeme. Pria je takoe zahtevala
da izmisli jo nekoliko jezika, makar u najosnovnijim crtama,
i to je takoe crplo vreme i energiju. Osim toga, Tolkin je sada
stigao do take gde se pria deli u nekoliko nezavisnih i samih
po sebi komplikovanih lanaca dogaaja i mada je verovao da
e mu biti potrebna jo svega dva ili tri poglavlja da bi doveo
Froda i Sema Gemdija u Mordor, jo nije mogao da se suoi
s rasplitanjem istovremenih isprepletanih zbivanja u Gondoru
i Rohanu. Trajalo je gotovo est godina dok priu nije dotle
doveo; kako da nae vremena i snage da je dovri, a kamoli
da do kraja dovede i rediguje Silmarilion, koji je takoe i dalje
zahtevao njegovu panju? Imao je pedeset jednu godinu, bio je
umoran i pribojavao se da naposletku nee postii nita. Ve ga
je bio zao glas zbog beskrajnih odgaanja u filolokom radu, i
to mu je ponekad bilo smeno mada ga je esto i rastuivalo; ali
da nikada ne dovri svoju mitologiju - to je bila uasna misao,
od koje je sav trnuo.
Otrpilike u to vreme mu je ledi Agnu, koja je ivela preko
puta Tolkinovih u Nortmorskoj ulici, rekla kako je uznemirava
topola ispred kue, zbog koje sunce ne moe da dopre u njenu
batu, a osim toga se boji da e je oluja oboriti pravo na njen
dom. Tolkin je smatrao da je to smeno. Vetar koji bi mogao
da iupa to drvo i baci ga na njenu kuu ionako bi joj sruio i
kuu i nju bez pomoi ikakve topole, kazao je. Topola je meutim ve bila potkresana i osakaena, i mada je uspeo da je zasad
spase, Tolkin je poeo da razmilja o tome. Na kraju krajeva,
on se brinuo zbog mog sopstvenog unutranjeg Drveta, svoje
mitologije, i inilo mu se da tu postoji analogija.

244

DZ. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Jednog jutra probudio se s gotovom priicom u glavi i odmah

ju je zapisao. Pria je govorila o slikaru po imenu Mazalo, koji
kao i Tolkin ,,sitnii oko detalja: Provodio je mnogo vremena
oko jednog jedinog lista, trudei se da mu uhvati oblik, sjaj,
svetlucanje rose na njegovim ivicama. eleo je, meutim, da
naslika jedno ogromno drvo. Bila je to slika koja ga je mnogo
brinula. Poeo je od jednog lista zahvaenog vetrom, i on je
postao drvo; drvo je raslo, rairilo je bezbrojne grane i pustilo najfantastinije korenje. udne ptice su sletale na grane, i o
njima se trebalo postarati. Onda je svuda oko drveta i iza njega, kroz razmake izmeu listova i grana, poeo da se ukazuje i
okolni predeo.
U ovoj prii kojoj je dao naslov Mazalov list Tolkin je izrazio najgora strahovanja za svoje mitoloko Drvo. Kao i Mazalo,
oseao je da e biti otrgnut od svog dela mnogo pre nego to
ono bude dovreno - ako uopte ikada i moe da se dovri na
ovome svetu. Jer Mazalo je na jednom drugom i svetlijem mestu otkrio da je njegovo Drvo dovreno i saznao da ono zaista
jeste pravo drvo, istinski deo stvaranja.
Pria je mesecima ostala neobjavljena, ali to to ju je napisao
pomoglo je da se odagnaju neki od Tolkinovih strahova i da
se on vrati Gospodaru mada mu je neposredni podsticaj za to
doao od Luisa.
Poetkom 1944. godine Gospodar prstenova leao je netaknut
ve mesecima, o emu je Tolkin zapisao: Izgleda da vie nemam ni mentalne snage ni matovitosti. Luis je primetio ta se
dogaa i nagovarao je Tolkina da se ponovo prihvati prie i da
je dovri. Bio mi je potreban izvestan pritisak i verovatno u
na njega odgovoriti, kazao je Tolkin. Poetkom aprila nastavio
je da radi, piui poetak budue Knjige IV, gde Frodo i Sem
prelaze barutine zaputivi se ka Mordoru u nadi da e uspeti
da unite Prsten bacivi ga u Rascepine usuda.

NOVI HOBIT"

245

Kristofer Tolkin je regrutovan u RAF i poslat u Junu Afriku

na pilotsku obuku (na veliko aljenje svog oca, koji je verovao
da je ratovanje iz vazduha nemoralno i krajnje opasno). Tolkin
je sinu pisao duga pisma, u kojima ga je sada detaljno izvetavao o tome kako knjiga napreduje i o tome kako je ita brai
Luis i arlsu Vilijemsu u pabu Beli konj, koji im je bio omiljen
u to vreme. Evo nekoliko odlomaka iz pisama:
Sreda, 5. april 1944.: Ozbiljno se trudim da dovrim knjigu
i ostajem nad njom dokasno: potrebno je mnogo iitavanja i
istraivanja. Nezgodan je i muan posao uhvatiti ponovo zamah. Malo stranica po cenu mnogo znoja; ali u ovom trenutku
upravo su sreli Goluma na litici.
Subota, 8. april: Proveo sam deo dana (i noi) borei se s poglavljem. Golum se lepo ponaa poto se vratio. Divna no,
mesec je visoko. Oko dva ujutru sam u toploj, srebrom oblivenoj bati i voleo bih da moemo ti i ja da odemo u etnju. Onda
sam otiao u krevet.
etvrtak, 13. april: Nedostaje mi svakog sata i usamljen sam
bez tebe. Imam prijatelje, naravno, ali retko uspevam da se vidim s njima. Video sam dodue jue K. S. L.-a i arlsa Vilijemsa
na gotovo puna dva sata. Proitao sam im najnovije poglavlje;
dobilo je pohvale. Zapoeo sam sledee. Odvojiu prekucane kopije, ako budem mogao, da ti poaljem. Sad se nakratko
vraam Frodu i Golumu.
Petak, 14. april: Uspelo mi je da piem sat ili dva i doveo
sam Froda gotovo do kapije Mordora. Popodne sam kosio
travnjak. Semestar poinje sledee nedelje, a stigli su radovi
o Velsu na korekturu. Svejedno nastavljam Prsten u svakom
trenutku koji uspem da izdvojim.
Utorak, 18. april: Nadam se da u sutra ujutru videti K. S.
L.-a i arlsa V. i proitati im sledee poglavlje - o prelasku

246

D Z. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

preko Mrtvih barutina i pribliavanju Kapiji Mordora, koje

sam sada praktino zavrio. Semestar je gotovo poeo: drao
sam as gospoici Salu. Straio sam popodne na popravku vodovoda (spreavao sam poplavu) i ienje kod ptica. Legu jaja
uveliko (jue ponovo devet). Izbilo je lie: sivobelo na dunjama, sivozeleno na mladim jabukama, potpuno zeleno na glogu,
cvetne rese izrasle su ak i na lenjim topolama.
Nedelja, 23. april: U sredu ujutru proitao sam drugo poglavlje, Prelazak preko Mrtvih barutina, Luisu i Vilijemsu. Pohvalili su ga. Sad sam gotovo dovrio i tree: Kapija Zemlje
senki. Ali ova pria vlada mnome i ve sam napisao tri poglavlja o onome to je trebalo da bude jedno! Zbog nje zanemarujem mnogo drugih stvari. Sad sam u nju naprosto upleten i
moram silom da otrgnem misli da bih se bavio pregledanjem
ispitnih radova i predavanjima.
Utorak, 25. april: Odrao sam loe predavanje, video se s Luisima i . V.-om (Beli konj) na pola sata; pokosio sam tri travnjaka, napisao pismo Donu i borio se s nepokornim pasusom
Prstena. U ovom trenutku moram da znam koliko kasnije mesec
izlazi iz veeri u vee kad se blii punom i kako da se skuva zec!
etvrtak, 4. maj: Na pozornicu je stupio novi lik (ubeen sam
da ga nisam ja smislio, nisam ga ak ni eleo, mada mi se dopada,
ali eto gde je doao u ume Itilijena): Faramir, brat Boromirov
- i preti ,,katastrofom poto mnogo zna o istoriji Gondora i
Rohana. Ako bude nastavio jo dugo, morau velikim delom da
ga premestim u dodatke - kuda je ve otilo dosta fantastinog
materijala o hobitskoj proizvodnji duvana i jezicima Zapada.
Nedelja, 14. maj: Napisao sam poneto jue, ali me ometaju
dve stvari: neophodnost da pospremim radnu sobu (zapala je u
onaj haos koji uvek ukazuje na neku moju knjievnu ili filoloku preokupiranost) i obaveze na poslu; a i nevolje s mesecom.
Pod tim mislim da su mi meseci u kljunim danima izmeu

NOVI HOBIT"

247

Frodovog bekstva i sadanje situacije (dolazak u Minas Morgul) izvodili neke nemogue stvari, izlazili u jednom delu zemlje, a istovremeno zalazili u drugom. itavo popodne sam
ponovo pisao neke delove prethodnih poglavlja!
Nedelja, 21. maj: Iskoristio sam ledenu oblanu nedelju (u
kojoj trava na travnjacima nije rasla iako je bilo malo kie) da
piem: ali sam se zaglibio. Ispostavilo se da od svega to sam
prethodno skicirao ili napisao slabo ima koristi poto su se
vreme, motivi itd., izmenili. Napokon sam s mnogo truda i
pomalo zanemarujui druge dunosti ipak napisao ili gotovo
napisao sve do zarobljavanja Froda u visokom klancu na granici Mordora. Sad moram da se vratim drugima i pokuam da
malo bre dovedem stvari do konanog sukoba. Misli li da je
eloba dobro ime za udovino paukoliko stvorenje? To je naravno samo She[ona] +l ob{ = pauk), ali kad se napie zajedno,
deluje prilino zvuno.
Sreda, 31. maj: Od ponedeljka nisam ozbiljno pisao. Do podneva danas preznojavao sam se nad ispitnim radovima, a u dva
sam odneo rukopise u tampu - poslednji rok. Jue: predavanje
- pukla mi guma kada sam otiao po ribu, pa sam morao peke
do grada i nazad, a poto su majstori koji popravljaju bicikla
nemogui, straio sam popodne zamazan i muei se, ali sam
na kraju skinuo gumu, zalepio probuenu unutranju i raseenu vanjsku i sve ponovo namestio. Io! triumphum!
Sastanak Inklinga (odran prethodnog etvrtka uvee) bio je
vrlo prijatan. Doao je Hjugo: izgledao je prilino umoran, ali
je bio zadovoljavajue buan. Glavnu zanimaciju pruilo nam
je poglavlje iz knjige Vornija Luisa o vremenu Luja XIV (mislim da je vrlo dobro); i neki odlomci iz K. S. L.-ove Ko ide
kui - knjige o paklu, za koju sam predloio da bi bolje bilo da
se zove Hjugova kua.40 Vratio sam se tek posle ponoi. Ostatak
40 Knjiga Ko ide kui objavljena je na kraju pod naslovom Veliki razvod.

248

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

vremena, ispresecan poslovima u kui i van nje, bio je ispunjen

oajnikim pokuajima da dovedem Prsten do prikladne pauze, trenutka kada su Froda zarobili Orci u tunelima na granici
Mordora, pre nego to budem morao da prekinem zbog ispita. Uspeo sam radei do sitnih sati: i proitao sam dva poslednja poglavlja (elobina jazbina i Izbor majstora Semvajsa)
K. S. L.-u u ponedeljak ujutru. Pohvalio me je s uobiajenim
arom, a poslednje poglavlje ga je ak ganulo do suza, tako da
izgleda da je dovoljno dobro.
Knjiga IV Gospodara prstenova prekucana je i poslata Kristoferu u Junu Afriku. Tolkin je u to vreme mentalno iscrpljen
grozniavim stvaralakim izlivom. Kad me proe umor, nastaviu priu, kazao je Kristoferu. Privremeno nije radio nita.
Potpuno mi je presahla inspiracija za Prsten, pisao je u avgustu i do kraja godine nije uradio nita novo, osim sinopsisa
za ostatak prie. Razmiljao je da preradi i zavri Izgubljeni put,
priu o putovanju kroz vreme koju je zapoeo pre mnogo godina, i razgovarao je s Luisom o ideji da zajedno napiu knjigu
o sutini, ulozi i poreklu jezika, ali ni na jednom ni na drugom
projektu nita nije uradio; Luis e neto kasnije povodom knjige o jeziku koja se nikada nije pojavila nazvati Tolkina velikim, ali tromim i nemetodinim ovekom. Trom nije sasvim
poteno, ali nemetodian je esto bilo tano.
itave 1945. Tolkin je s Gospodarom prstenova napredovao
malo ili nimalo. Devetog maja u Evropi se zavrio rat. Sledeeg
dana razboleo se arls Vilijems. Operisan je u bolnici u Oksfordu, ali je 15. maja umro. Iako Tolkin i Vilijems nisu razmiljali u istoj ravni, bili su prijatelji i Tolkin je pretrpeo veliki
gubitak, koji je simbolizovao injenicu da mir nee doneti kraj
svim nevoljama - to je on uostalom i predobro znao. Za vreme
rata pisao je Kristoferu: Pokuavamo Prstenom da porazimo

 NOVI HOBIT"

249

Saurona, a sada: Rat nije gotov (a onaj koji jeste, ili deo koji
jeste, velikim je delom izgubljen). Pogreno je, naravno, zapadati u ovakva raspoloenja jer Ratovi su uvek izgubljeni i Rat
se uvek nastavlja; i nema nikakve koristi od toga da se postane
slab.
U jesen 1945. postao je profesor engleskog jezika i knjievnosti na Mertonu, koledu koji je posle Pembrouka smatrao prijatno neformalnim. Nekoliko meseci posle toga Dejvid Nikol
Smit otiao je u penziju i postavilo se pitanje koga postaviti za
profesora engleske knjievnosti na Mertonu. Tolkin se nalazio
u izbornom telu i pisao je povodom toga: Morao bi to da bude
ili K. S. Luis ili lord Dejvid Sesil, ali nikada se ne zna. Na kraju
su zaobiena njih obojica i zvanje je ponueno Frenku Persiju
Vilsonu, koji ga je prihvatio. Iako nema nikakvog razloga da
pretpostavimo kako Tolkin prilikom izbora nije podrao Luisa,
jaz izmeu dvojice prijatelja malice se produbio posle ovoga;
ili preciznije reeno, postojalo je postepeno hlaenje s Tolkinove strane. Nemogue je rei zbog ega tano. Luis to u poetku
nije primetio, a potom je bio uznemiren i rastuen. Tolkin je
i dalje dolazio na sastanke Inklinga, a takoe i Kristofer, koji
se posle rata vratio na studije na koledu Svetog Trojstva. Kristofer je najpre pozvan da bi Inklinzima itao Gospodara, jer
je Luis tvrdio kako on ita bolje od svog oca, a posle toga je
postao punopravni Inkling. Ipak, iako se Tolkin i dalje redovno
mogao videti u Ptiici i bebi utorkom ujutru i na Magdaleninom koledu etvrtkom uvee, izmeu njega i Luisa nije vie
bilo one stare prisnosti.
Ruenje prijateljstva delimino su moda ubrzale Luisove ponekad otre kritike pojedinih detalja u Gospodaru prstenova,
a posebno komentari na raun pesama, koje mu se nisu dopadale (s izuzetkom aliteracijskih stihova). Tolkina bi Luisovi
komentari esto povredili i uglavnom se ogluivao o njih, tako

250

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

da je Luis kasnije zapazio: Na Tolkina niko nikada nije uticao - mogli ste isto tako pokuati i da utiete na Alisinu pticu
Dodo. Tolkinovo hlaenje delom se verovatno moe pripisati
i tome to mu se nisu dopadale Luisove prie za decu iz Letopisa Narnije. Luis je prvu od njih, Lav, vetica i ormar, poeo da
ita Tolkinu 1949. Tolkin ju je primio s prezirom. ,,To stvarno
nee ii!, rekao je Roderu Lenslinu Grinu. Hou da kaem:
Nimfe i njihovi obiaji, ljubavni ivot satira! Luis je knjigu
svejedno zavrio, a kad je objavljena, i potom redom ostale iz
serije, Narnija je privukla brojnu i oduevljenu publiku ba kao
i Hobit. Tolkin je oseao da ne moe da opozove svoj prvobitni
sud. Tuno je to Narnija i itav taj deo onoga to K. S. L. radi
nikako ne nailaze na moje simpatije, kao ni veliki deo onoga to
ja radim na njegove, pisao je 1964. Smatrao je, nesumnjivo, da
se Luis na izvestan nain sluio njegovim idejama i priama; i
podjednako kao to mu je bio odbojan Luisov prelazak iz preobraenika u popularnog teologa, tako ga je moda draila i injenica da je prijatelj koji je sluao i kritikovao njegove prie o
Srednjem svetu ustao, kako je izgledalo, iz fotelje, seo za pisai
sto, latio se pera i okuao ruku. Osim toga ga je verovatno ljutio ve i sam broj Luisovih knjiga za decu i gotovo nepristojna
brzina kojom ih je ovaj produkovao. Sedam Letopisa Narnije
napisano je i objavljeno za jedva sedam godina, manje od pola
onog vremena u kome je dozrevao Gospodar prstenova. Bio je
to jo jedan klin razdora izmeu dvojice prijatelja i poto je
1954. godine Luis izabran na novouspostavljeno mesto profesora srednjovekovne i renesansne knjievnosti na Kembridu,
te je zbog novih obaveza mnogo vremena provodio van Oksforda, viali su se jo relativno sasvim retko.
Posle rata izalo je novo izdanje Hobita i napravljen je dogovor da se objavi Farmer Gil od Buta. U leto 1946. Tolkin je saoptio Alenu i Anvinu da je ulagao velike napore ne bi li dovrio

NOVI H O B IT

251

Gospodara prstenova, ali da nije uspeo. Istina je bila da ga je od

kraja prolea 1944. jedva i dotakao. Zaista se nadam da e biti
gotov do jeseni, izjavio je, i narednih nedelja je stvarno i uspeo
da nastavi rad na knjizi. Krajem te godine pisao je izdavaima
da je stigao do poslednjih poglavlja; ali onda se preselio.
Kua u Nortmorskoj ulici bila je sad prevelika za umanjenu porodicu i bilo ju je preskupo odravati. Zato se Tolkin
prijavio na spisak za kue koje je dodeljivao Merton i kada
se pojavila jedna raspoloiva na Mejnor roudu, nedaleko od
centra Oksforda, iznajmio ju je, pa su se u martu 1947. Edit,
Kristofer, Prisila i on preselili. Don je sad ve bio svetenik u
Midlendu, a Majkl je bio oenjen, direktor kole i otac nedavno roenog sinia.
Gotovo istog asa po preseljenju Tolkin je shvatio da je nova
kua, u Mejnor roudu broj 3, nepodnoljivo tesna. Bila je to
kua od cigle, runa i premalena. Nije imala pravu radnu sobu,
nego spavau s dnevnom u potkrovlju. Dogovorili su se da se
ponovo presele im koled bude mogao da im obezbedi neku
bolju kuu, ali zasad su morali da se strpe u toj.
Rajner Anvin, sin Tolkinovog izdavaa koji je kao dete napisao prikaz na osnovu koga je objavljen Hobit, bio je sada
student na Oksfordu. U leto 1947. Tolkin je zakljuio da je
Gospodar prstenova dovoljno blizu zavretku da najvei njegov deo, u prekucanom obliku, pokae Rajneru. Mladi je
proitao priu i obavestio oca da je knjiga ,,udna, ali bez
obzira na to izvanredna i uzbudljiva. Borba izmeu svetlosti i tame navela ga je da posumnja u alegoriju, primetio je,
i napomenuo: Iskreno reeno, ne znam od koga se stvarno
oekuje da ovo ita: deca nee sve shvatiti, ali ako odraslima
ne bude bilo ispod dostojanstva da itaju, mnogi e sigurno
uivati. Rajner nije nimalo sumnjao da knjiga zavreuje da
bude objavljena pod firmom njegovog oca i predloio je da se

252

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

podeli u tomove, primetivi da u tom smislu Frodov prsten

lii na prsten Nibelunga.
Stenli Anvin je komentare prosledio Tolkinu. Njega je poreenje njegovog Prstena s Pesmom o Nibelunzima i Vagnerom uvek nerviralo i jednom je o tome rekao: Oba prstena su
okrugla, i tu slinost prestaje." Nije mu se, naravno, dopala ni
pomisao o alegoriji, pa je odgovorio: ,,Ne dopustite Rajneru da
pomilja na Alegoriju. Pretpostavljam da u svakoj prii koju
uopte vredi priati postoji pouka, ali to nije isto. Za mene
je ak i borba izmeu svetlosti i tame (to je on tako nazvao,
nisam ja) jedna odreena faza u istoriji, jedan primer njenog
obrasca, moda, ali nije Obrazac; a likovi su pojedinci - svako
od njih sadri svakako i univerzalne elemente, inae ne bi uopte bili ivi, ali niko ih ne predstavlja same po sebi. U celini
je ipak bio veoma zadovoljan to se Rajneru knjiga dopala i
zakljuio je pismo reima: Stvar je u tome da se dovri kao to
je i zamiljeno i da se onda prepusti drugima da procenjuju.
Ipak ni tada nije zavrio. Redigovao je, sitniario, popravljao
prethodna poglavlja, provodei na tome toliko vremena da su
njegove kolege poele da smatraju da je izgubljen za filologiju.
Svejedno jo nikako nije mogao da stigne do one konane take
gde e stati.
U leto 1947. napravio je skicu jedne prerade u Hobitu koja bi
bolje objasnila Golumov stav prema Prstenu; ili pre, pruila
objanjenje koje se bolje uklapa s nastavkom. Napisano je poslao Stenliju Anvinu i zatraio miljenje o tome. Anvin je pogreno razumeo da je Tolkin nameravao da se to unese u novo
izdanje Hobita bez daljih razgovora o tom pitanju, pa je preraeni tekst prosledio svojoj pripremi i tampi. Prolo je vie
meseci pre nego to je Tolkin, zapanjen, ugledao preraeno poglavlje odtampano kada su mu poslali nove korektorske ifove
na odobrenje.

NOVI H O B I T

253

Narednih meseci Gospodar prstenova konano je stigao do

kraja.Tolkin se kasnije seao da je doslovno plakao dok je pisao o junakim poastima koje su odate dvojici hobita na Kormalenskom polju. Odavno je ve bio odluio da na kraju knjige
odvede glavne junake preko mora na Zapad i s poglavljem koje
opisuje isplovljavanje iz Sivih luka opseni rukopis bio je gotovo okonan. Gotovo, ali ne ba sasvim. Volim da povezujem
nepovezane konce, rekao je Tolkin jednom prilikom, a u ovoj
velianstvenoj prii nikako nije eleo da ostavi nepovezane
konce. Napisao je dakle epilog u kome Sem Gemdi pria
svojoj deci ta se posle deavalo s glavnim likovima koji nisu
otplovili na Zapad. Epilog se zavrava dok Sem slua kako ,,uzdie i mrmori More uz obale Srednjeg sveta.
I to jeste bio kraj, ali Tolkin je sad morao da rediguje tekst,
vie puta, sve dok nije njime bio potpuno zadovoljan, a to je
potrajalo mesecima. Pretpostavljam da nije preostalo ba
mnogo reenica koje nisam cepidlaki izglaao, rekao je jednom. Onda je prekucao rukopis, balansirajui mainom na
svom krevetu u potkrovlju poto na pisaem stolu nije imao
dovoljno mesta, sluei se s dva prsta poto s deset nikad nije
nauio da kuca.Tek u jesen 1949. bilo je sve gotovo. Dovren
i prekucan tekst Tolkin je dao Luisu, koji mu je posle itanja
odgovorio:
Dragi moj Tolerse,
Uton herian holbytlas, zaista. Ispio sam bogat pehar i utaio davnanju e. Kad jednom uhvati zamah, postojani
uspon uz velianstvenost i uas (koji se zaista ne bi mogao
podneti da nema zelenih dolova da prue olakanje) gotovo da nema sebi ravnog u celokupnoj meni znanoj pripovedakoj umetnosti. Verujem da se ova pria odlikuje dvema
nenadmanim vrlinama: istim stvaranjem Sekundarnog

25 4

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

sveta - Bombadil Utvare Prstena, vilovnjaci, enti - kao iz

nekih neiscrpnih izvora i naina gradnje. A druga j egravitas.
Nema romana koji moe s toliko pouzdanja odbaciti optubu za ,,eskapizam. Ako i zastranjuje, ova knjiga zastranjuje
upravo na suprotnu stranu: svaka pobeda nade je odloena,
a izgledi protiv junaka gomilaju se tako nemilosrdno da je
to gotovo previe bolno. A duga coda posle eukatastrofe, bez
obzira na to jesi li ti to nameravao ili ne, deluje kao podseanje na to da je pobeda prolazna koliko i borba, da (kako kae
Bajron) ne postoji moralista jai od zadovoljstva, i tako nam
kao zavrni utisak ostaje duboka melanholija.
To naravno nije cela pria. Ima mnogo pasusa za koje bih
poeleo da si ih napisao drugaije ili da si ih sasvim izostavio.
Ako u ovo pismo ne unosim nita od takvih kritika, to je zato
to si veinu njih ve uo i odbacio (odbacio je verovatno previe blaga re za tvoju reakciju u bar jednoj prilici!). A ak i
da su sve moje zamerke opravdane (to naravno nije naroito
verovatno), mane koje mislim da nalazim samo bi odloile i
omele pohvalu: sutinska velianstvenost prie moe sve da
ih ponese. Ubi plura nitent in carmine non ego paucis offendi
maculis.41
estitam ti. Sve duge godine koje si na ovo utroio potpuno
su opravdane.
Tvoj,
Dek Luis
Ni sam Tolkin nije mislio da je knjiga sasvim besprekorna;
ali Stenliju Anvinu je rekao: Napisana je mojom krvlju, pa bila
ona gusta ili retka; ja drugaije ne mogu.

41 Lat. Gde u pesmi mnogo ta blista, ne vrea me i poneka mana. Citat je iz Horacijeve Poslanice
Pizonima (Opesnikoj umetnosti). (Prim. prev.)

ESTI DEO
1949-1966:

U speh

PRVO POGLAVLJE
Z A LU P LJE N A VRATA

Bilo je potrebno dvanaest godina da se napie Gospodar prstenova. U vreme kad je knjigu dovrio, Tolkinu se bliio ezdeseti roendan.
Naravno da je sada eleo da vidi svoje ogromno delo odtampano. Samo to nije bio siguran da eli da ga objave Alen i Anvin, mada je s njima razgovarao dok ga je pisao i oni su ga hrabrili i hvalili rukopis. Tolkin je verovao da je pronaao nekoga
ko e uz Gospodara prstenova objaviti i Silmarilion.
Kako su godine proticale, on je postajao ljut na Alena i
Anvina jer su 1937. odbili Silmarilion - iako ga u stvari nisu
odbili; Stenli Anvin je samo rekao da ne odgovara kao nastavak Hobita. Tolkin je, meutim, poverovao da je jednom
odbijeno - zauvek odbijeno. to je bilo teta jer je on eleo
da objavi Silmarilion. Moglo se rei da je Gospodar prstenova
nezavisna pria, ali poto je obuhvatao pozivanja na raniju
mitologiju, mnogo bi bolje bilo ako bi oba dela mogla da se
objave zajedno. Najvie od svega on je ipak eleo da pronae
publiku upravo za prvu knjigu i ovo mu se inilo kao idealna,
pa moda ak i jedina prilika. Kad je Milton Voldmen iz izdavake kue Kolins ispoljio interesovanje za objavljivanje obeju
knjiga, Tolkin je bio veoma sklon da odbaci Alena i Anvina i
udrui se s Voldmenom.
Voldmen je bio katolik i Tolkinu ga je predstavio Dervas
Metju, ueni dominikanski svetenik koji je esto dolazio na
sastanke Inklinga. Kad je saznao da je Tolkin dovrio dugaki nastavak vrlo uspenog Hobita, Voldmen je izrazio svoju

Z A L U P L J E N A V R AT A

257

zainteresovanost i Tolkin mu je 1949. poslao svoj obimni rukopis. Samo to mu nije poslao Gospodara prstenova; bio je to Silmarilion. To mitoloko delo zapoeto jo 1917. pod naslovom
Knjiga izgubljenih pria i dalje je bilo nedovreno, ali Tolkin je
poeo ponovo da radi na njemu dok je privodio kraju Gospodara prstenova, tako da je sada bilo u dovoljnoj meri sreeno,
da Voldmen moe da ga proita. Voldmen nikad nita slino
nije video: bile su to udne, arhainim reima sroene prie o
vilovnjacima, zlim silama i junatvima. Deo je bio prekucan,
ali veina je bila ispisana finim krasnopisom. Voldmen je rekao Tolkinu da je delo izuzetno i da e ga on rado objaviti pod uslovom da ga Tolkin dovri. Tolkin je bio oduevljen.
Voldmen je proao prvu probu: prihvatio je (provizorno) Silmarilion. Tolkin ga je pozvao u Oksford i predao mu rukopis
Gospodara prstenova. Voldmen ga je odneo sa sobom na odmor i poeo da ita.
Poetkom januara 1950. stigao je gotovo do kraja i ponovo
je javio Tolkinu da je oduevljen. Zaista stvaralako delo, napisao je, ali je dodao da ga brine duina. Ipak se nadao da e
Kolins biti u stanju da ga tampa. To jeste bio izdava s dobrim
mogunostima za tako neto. Veini izdavaa, pa meu njima i Alenu i Anvinu, jo od rata je oajniki nedostajao papir,
ali Kolins nije bio samo izdava nego i firma koja je trgovala
kancelarijskim materijalom, proizvodila rokovnike i posedovala tampariju, tako da je raspolagala boljim zalihama papira
nego veina drugih. to se komercijalne unosnosti Tolkinovih
dugakih mitolokih pria tie, predsednik kompanije Vilijem Kolins ve je rekao Voldmenu da e rado objaviti bilo koje
knjievno delo pisca Hobita. Kolins je u stvari i eleo da se domogne veoma isplativog Hobita, dok je Tolkin, nezadovoljan
prvim poratnim izdanjem svoje knjige, iz ekonomskih razloga lienog ilustracija u boji, saoptio Voldmenu da bi voleo da

258

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Hobit bude otkupljen od Alena i Anvina i ponovo objavljen u

skladu s njegovim prvobitnim eljama. Na svoje prve izdavae
ljutio se i zbog toga to je smatrao da Farmera Gila od Buta nisu
propratili odgovarajuim publicitetom i verovao je da e Kolins
bolje prodavati njegove knjige. Izgledalo je da su postavljeni svi
uslovi za uspeno partnerstvo izmeu Tolkina i Kolinsa.
Postojala je ipak jedna taka koju je Voldmen eleo da raisti. Koliko sam shvatio, vi nemate ni moralnih ni legalnih
obaveza prema Alenu i Anvinu \ pisao je on Tolkinu, koji mu
odgovara: ,,I sam verujem da nemam legalnih obaveza. U ugovoru za Hobita postoji klauzula koja se odnosi na dvomeseno
razmatranje moje sledee knjige, ali je ona zadovoljena time
to je: a) Stenli Anvin potom odbio Silmarilion i b) Farmerom
Gilom. Imam, meutim, prijateljski odnos sa Stenlijem A. i posebno s njegovim drugim sinom Rajnerom. Ako sve ovo ini
moralnu obavezu, onda imam moralnu obavezu. Svakako u
ipak pokuati da razreim sebe, ili barem Silmarilion i sve njemu srodno, sputavajue upletenosti s A. i A. ako budem mogao
- na prijateljski nain bude li ikako mogue.
Tolkin je sam sebe bio doveo u takvo stanje svesti da je smatrao Alena i Anvina, ako ne ba neprijateljima, onda svakako
nepouzdanim saveznicima, dok je Kolins, kako mu se inilo,
predstavljao sve emu je samo mogao da se nada. Dogaaji e
pokazati da je stvarna situacija mnogo sloenija.
U februaru 1950. Tolkin je pisao Alenu i Anvinu da je Gospodar prstenova zavren, ali zapravo nije hrabrio svog izdavaa
da se zainteresuje za dovreni rukopis. Delo se izmaklo mojoj
kontroli i stvorio sam udovite: strahovito dug, komplikovan,
prilino gorak i prilino zastraujui roman, koji nikako nije za
decu (ako je uopte i za koga); i to nije zapravo nastavak Hobita, nego Silmariliona, pisao je. Moete smatrati da sam smean i naporan - ali eleo bih da objavim oba dela, Silmarilion

Z A L U P L JE N A VRATA

2 59

i Gospodara prstenova. To bih voleo. Ili u naprosto sve pustiti. Ne mogu ni da pomislim na neka drastina preraivanja ili
saimanja. Neu vam zameriti (niti u biti uasno iznenaen)
ako odbijete ovako oigledno neisplativ predlog. Gotovo kao
fusnotu dodao je da obe knjige zajedno premauju (prema njegovoj proceni) ogroman broj od milion rei.
Stenli Anvin u odgovoru priznaje da obim knjiga zaista predstavlja problem, ali pita da li bi se mogle podeliti u tri ili etiri
donekle samostalna toma. Ne, odgovorio je Tolkin, ne bi. Jedina prirodna podela je izmeu dva dela kao celine. Otiao je
jo i dalje, namerno obeshrabrujui Anvina da nastavi da se
interesuje: Pitam se sada ko e jo osim mojih prijatelja, od
kojih nisu svi izdrali do kraja, hteti da ita neto toliko dugo.
Molim vas, nemojte da mislite da u biti uvreen ako odbijete
da budete upleteni. (Duboko se nadam da e odustati ne traei rukopise, pisao je Voldmenu.)
Ser Stenli Anvin (titulu je dobio neposredno posle rata) nije
se dao odvratiti tako lako. Zamolio je za savet svog sina Rajnera,
koji je u to vreme studirao na Harvardu. Rajner mu odgovara:
Gospodar prstenova je odlina knjiga na svoj neobini nain i
zasluuje da bude objavljena. Ja nisam oseao da mi nedostaje
Silmarilion dok sam je itao, ali iako on tvrdi da ni ne pomilja
na drastina preraivanja itd., ovo je svakako sluaj za urednika, koji bi uvrstio ono to je zaista znaajno iz Silmariliona u
Gospodara prstenova a da ne uvea dodatno ionako preobiman
rukopis, i ak ga isekao ako se da sei u delove. Tolkin to ne bi
uradio, ali moda bi neko u koga on ima poverenja i ko bi imao
dovoljno razumevanja (moda jedan od njegovih sinova?). Ako
je to neizvodljivo, ja bih rekao da objavi Gospodara prstenova
kao prestinu knjigu, a Silmarilion da odbije poto ga ponovo pogleda. Stenli Anvin nije mudro postupio kada je prepis
ovog pisma poslao Tolkinu.

260

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Tolkin se razbesneo. U aprilu 1950. on pie Anvinu da je

Rajnerovo pismo potvrdilo njegove najgore sumnje, ,,tj. da ste
vi moda i voljni da prihvatite Gospodara prstenova, ali vam
je to i vie nego dovoljno, neete nikakve priloge uz njega, a
svakako ne Silmarilion, za koji nemate nameru da ga iskreno
razmotrite jo jednom. Odbijeno je, na kraju krajeva, odbijeno, i takva odluka je validna, ali da odbacite Silmarilion posle
jedne diskretne varke, a uzmete Gospodara (uz urednike intervencije), to jednostavno ne dolazi u obzir. Pod tim uslovima
ja nisam ponudio niti nudim Gospodaraprstenova ni vama niti
ikome drugom - to sam jasno stavio do znanja i pre. elim
od vas odluku, da ili ne: na predlog koji sam vam izneo, ne na
neku zamiljenu mogunost.
Na ovo je Stenli Anvin odgovorio 17. aprila: Neizrecivo alim to ste smatrali za neophodno da mi postavite ultimatum,
posebno ultimatum u vezi s rukopisom koji nikada nisam video u potpunom i konanom obliku. Poto zahtevate trenutni
odgovor da ili ne, odgovor glasi ne, mada je sasvim mogao da
bude i da uz dovoljno vremena i uvid u prekucani rukopis. alim to pod prisilom moram da ostanem na ovome.
Tolkin je postigao svoj cilj. Sad je bio slobodan da svoje knjige objavi kod Kolinsa. U meuvremenu se ponovo selio: koled
Merton mu je ponudio staru kuu u Holivelu broj 99, kuu koja
je imala karakter i mnogo soba, te su se poetkom prolea Ronald, Edit i Prisila preselili iz Mejnor rouda, udaljenog svega
nekoliko stotina metara. Prisila je sada studirala na Koledu
Ledi Margaret Hol, a Kristofer se odselio od porodice i radio
kao slobodni predava pri Fakultetu za engleski dovravajui
magistarske studije iz knjievnosti.
Milton Voldmen iz Kolinsa bio je sasvim siguran da e njegova kua objaviti Tolkinove knjige. Dogovorio se s Tolkinom
da doe u Kolinsovu redakciju u Londonu, gde se upoznao s

Z A L U P L JE N A VRATA

261

Vilijemom Kolinsom i popriao s odeljenjem za pripremu i

tampu. Sve je sad izgledalo spremno da se potpie ugovor i Gospodarprstenova otpremi u tampu, a isto tako i Silmarilion kad
bude dovren, iako je Tolkin na njemu imao jo dosta da radi
pre nego to knjiga bude u objavljivom stanju. Preostalo je da
se uredi samo jo jedno pitanje: u maju 1950. Voldmen je doao
u Oksford i saoptio Tolkinu da Gospodar prstenova zahteva
hitno skraivanje. Tolkin je, uzrujan, rekao Voldmenu da je on
ve skraivao i esto i surovo, ali e pokuati ponovo im bude
naao vremena. Voldmen je sa svoje strane bio zateen kad je
saznao da e, prema Tolkinovoj proceni, dovreni Silmarilion
biti dugaak gotovo koliko i Gospodar - rukopis koji je on proitao nije bio ni priblino toliko dugaak.
Tolkinova procena bila je neodmereno netana. Ukupna duina Silmariliona kakav je tada planiran za objavljivanje bila bi
moda sto dvadeset pet hiljada rei, ali svakako ni blizu broja
od pola miliona rei u Gospodaru prstenova. Tolkin je meutim smatrao da je Silmarilion podjednako vaan kao i ova druga knjiga, pa je shodno tome poverovao da je i podjednako
dug. Situaciju u tom trenutku uopte nije poboljao time to je
Voldmenu predao jo nekoliko poglavlja Silmariliona ne objanjavajui kako se ona uklapaju u priu. Voldmena su pomalo
zbunila. Ostao sam prilino zbunjen1, rekao je. Sve u svemu,
pregovori koji je trebalo da budu isti i jednostavni sad su postajali zapleteni.
Voldmen je tada otputovao u Italiju, gde je uglavnom provodio vei deo godine, dolazei u London samo u jesen i prolee.
Njegov odlazak oteao je dogovore. Vilijem Kolins nije mnogo znao o Tolkinovim knjigama i itav taj posao ostavio je u
Voldmenovim rukama. Voldmen se razboleo i njegov proleni
dolazak u Englesku je odloen. Krajem 1950., godinu dana poto je dovrio Gospodara prstenova, Tolkin je ustanovio da se

262

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

nimalo nije pribliio trenutku kada e videti objavljeno delo.

Glas o tome stigao je do Stenlija Anvina, koji mu je pisao kako
se jo uvek nada ,,da u imati ast da sudelujem u njegovom
objavljivanju, ali Tolkin se nije dao tako lako namamiti nazad
u Alen i Anvin. Odgovorio je Anvinu sasvim prijateljski, ali o
knjizi nita nije pominjao.
Vreme mu je uglavnom bilo popunjeno predavakim i prateim obavezama na Oksfordu, a takoe je putovao u Belgiju
(filolokim poslom) i Irsku (kao ispitiva); brzo je minula jo
jedna godina, a on nita vie nije postigao u pogledu objavljivanja. Pred kraj 1951. napisao je dugo pismo Miltonu Voldmenu, prikazavi u priblino deset hiljada rei strukturu cele
svoje mitologije u nadi da e ga time ubediti kako su dve knjige
meusobno zavisne i nedeljive. Stigao je i mart 1952., a on jo
nije bio potpisao ugovor s Kolinsom, niti je Silmarilion bio spreman za objavljivanje. Vilijem Kolins bio je u Junoj Africi, Milton Voldmen u Italiji, a cene papira strahovito su porasle. Tolkin, koji je za odlaganje zapravo bio i najodgovorniji, pisao je
Kolinsu kako je njegovo vreme straeno. Ili neka smesta objave
Gospodara prstenova ili e on rukopis vratiti Alenu i Anvinu.
Ishod je bio neminovan, jer Vilijem Kolins nije voleo ultimatume nita vie nego Stenli Anvin. Po povratku iz June Afrike on
18. aprila 1952. odgovara na Tolkinovo pismo: Bojim se da nas
plai prevelika duina knjige, koja uz sadanje cene papira zaista znai vrlo velika ulaganja; za Tolkina je verovatno najbolje,
kazao je, da rukopis poalje nazad Alenu i Anvinu.
Samo, hoe li ga Alen i Anvin sada hteti?
Dvadeset drugog juna 1952. godine Tolkin je pisao Rajneru
Anvinu, koji se vratio u Englesku i radio za oevu firmu: to
se tie Gospodara prstenova i Silmariliona, oni su tano tamo
gde su i bili. Prvi je dovren, drugi i dalje nedovren (ili neredigovan), i oba skupljaju prainu. Prilino sam prilagodio svoje

Z A L U P L JE N A VRATA

263

stavove. Bolje ita nego nita! Iako su meni oni jedno, i Gospodaru prstenova bi bilo bolje (i lake) kao delu celine, rado bih
razmotrio objavljivanje bilo kog dela. Godine mi postaju skupocene. ta je s Gospodarom prstenova? Moe li se ita uiniti
da se otkljuaju vrata koja sam sam zalupio?

DRUGO POGLAVLJE
VELIKI RIZIK

Rajner Anvin nije se dao dvaput moliti. Predloio je Tolkinu

da rukopis poalje odmah preporuenom potom, ali Tolkin
je imao samo jedan prekucani primerak dovrene i redigovane knjige i nije hteo da ga poveri poti. Hteo je knjigu lino da
preda, a dogodilo se da to nije bilo mogue narednih nekoliko nedelja. U avgustu je bio na odmoru u Irskoj, a potom u gostima kod Dorda Sejera, Luisovog prijatelja, koji je predavao
na koledu Malvern i esto navraao meu Inklinge. Dok je bio
kod Sejera u Vusteriru, njegov domain ga je snimio kako ita i
peva odlomke iz Hobita i Gospodara prstenova, koje je bio poneo
sa sobom. Kad je presluao snimke, Tolkin je veoma iznenaeno otkrio koliko su efektni kad se deklamuju i (ako smem sam
da kaem) koliko sam ja efektan kao narator". Posle Tolkinove
smrti ti snimci su izdati kao longplej gramofonske ploe.
Tolkin se nikad pre toga nije poblie susreo s magnetofonom
i pretvarao se da na Sejerovu mainu gleda s velikom sumnjom,
pa je ak oitao u mikrofon Oena na gotskom da bi rasterao sve zloduhe koji moda unutra vrebaju. Posle tog snimanja
meutim bio je pod tako snanim utiskom da je i sam nabavio
jedan magnetofon za kunu upotrebu i poeo da se zabavlja
pravei dalje snimke svog dela. Nekoliko godina pre toga je
napisao veoma uspelu radio-dramu, naslovljenu Povratak kui
Beortnota, Beortelmovog sina.
Bio je to ,,nastavak anglosaksonskog speva Bitka kod Maldona, koji prikazuje zamiljenu epizodu posle bitke, kad dvojica
slugu vojvode Beortnota izlaze po mraku da iznesu s bojnog

V EL IK I RIZIK

265

polja telo svog gospodara. Napisana modernim ekvivalentom

anglosaksonskog aliteracijskog stiha, Tolkinova poema obeleava prolazak herojskog doba, ije su karakteristike uznesene
do uzora, a kao kontrast su im postavljeni mladi romantini
Tortelm i praktini stari zemljoradnik Tidvold. Povratak kui
Beortnota, Beortelmovog sina postojao je jo 1945. godine, ali
objavljen je tek 1953. u Esejima i studijama. Nikada nije izveden na sceni, meutim godinu dana posle objavljivanja emitovao ga je Trei program Bi-Bi-Sija. Tolkina je veoma iznervirala
ta radio-produkcija, koja je stihove snimila kao da su jampski
pentametri, a ne aliteracijski stihovi. Sam je na magnetofonu
u svojoj radnoj sobi snimio verziju kojom je bio mnogo zadovoljniji i u kojoj je ne samo igrao obe uloge nego je i veto
improvizovao zvune efekte. Iako je taj snimak napravio samo
radi svoje line razonode, on je odlina demonstracija Tolkinove glumake darovitosti, koju je ispoljio jo pre rata, kada je
1938. i 1939. igrao osera u Letnjim razonodama izvedenim
u Oksfordu u postavci Nevila Kohila i Dona Mejsfilda. Tom
prilikom je napamet recitovao Priu Kaluerikog svetenika
i naredne godine Nadzornikovu priu. Drama kao umetnika
forma nije ga naroito oduevljavala jer je smatrao da je zamorno antropocentrina, i stoga ograniavajua, ali ta odbojnost
nije obuhvatala dramsku recitaciju stihova i pod tu kategoriju
verovatno je podvodio svog Beortnota.
Devetnaestog septembra 1952. Rajner Anvin je doao u Oksford po rukopis Gospodara prstenova. Otac mu je bio u Japanu,
tako da je na Rajneru bilo da napravi sledei potez. Rajner je
odluio da ne odlae itajui ponovo opseni rukopis, koji je
gotovo itav ve video pre pet godina i jo je imao sasvim ivu
sliku o prii. Umesto toga se odmah postarao da doe do cene
proizvodnje knjige jer prvenstvena mu je briga bila da cena

266

DZ. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

ostane u granicama prihvatljivim za prosene itaoce (i, posebno,prometnije knjiare). Posle preraunavanja i dogovora u redakciji Alena i Anvina izgledalo je da je knjigu najbolje podeliti
u tri toma, koja bi se mogla prodavati po dvadeset jedan iling
(uz vrlo malu marginu dobiti). To je i dalje bilo mnogo novca,
neto iznad gornje granice za roman, ali nita se bolje nije dalo
uraditi. Rajner je telegramom pitao oca mogu li da objave knjigu, priznajui da rizik jeste krupan i upozoravajui da firma
moe na tom poduhvatu da izgubi ak hiljadu funti, ali da on
smatra da je re o delu genija. Ser Stenli mu je telegramom odgovorio da objavi.
Desetog novembra 1952. Rajner Anvin pisao je Tolkinu da bi
kua rado objavila Gospodara prstenova pod ugovorom o podeli profita, to je znailo da Tolkin ne bi dobijao procenat po
prodatom primerku kao to je bilo uobiajeno, nego bi mu bila
isplaivana polovina profita, a to e rei da ne bi dobio nita dok se ne proda dovoljno primeraka da se pokriju trokovi
objavljivanja knjige, ali bi posle toga ravnopravno delio dobit
s izdavaem. Taj postupak je ranije bio sasvim uobiajen, ali
ga u to vreme veina izdavakih kua vie nije koristila, dok
mu je Stenli Anvil rado pribegavao objavljujui sve potencijalno neisplative knjige. Time je sniavana njihova prodajna cena,
poto nije obuhvatala i autorov procenat po primerku. Alen i
Anvin nisu oekivali da se proda vie od nekoliko hiljada primeraka Gospodara prstenova jer je bio preobiman, odstupao je
od svih konvencija i nije se zapravo obraao nijednom tritu,
poto nije bio ni knjiga za decu, ni roman za odrasle.
Meu Tolkinovim prijateljima ubrzo se pronela vest da je
knjiga konano prihvaena za objavljivanje. Klajv Luis mu je
pisao da mu estita, zapazivi pritom: Mislim da ti je ta duga
bremenitost pomalo iscrpla vitalnost: bie to nova zrelost i sloboda kad knjiga bude konano izala. U tom trenutku Tolkin

V EL IK I RIZIK

267

i nije oseao nita drugo sem da je slobodan. eleo je da iita

knjigu jo jednom pre nego to bude predata tamparima i ispegla nedoslednosti koje su jo moda preostale. (Na svu sreu,
Rajner Anvin nije, za razliku od Miltona Voldmena, traio od
njega nikakva skraenja.) Bilo je tu takoe kakljivo pitanje
dodataka koje je ve izvesno vreme planirao; trebalo je da oni
sadre podatke znaajne za priu, koji u nju nisu mogli da se
uklope. U tom asu oni su jo uvek postojali samo kao grubo
nabaene skice i rasute beleke i Tolkinu je bilo jasno da treba
dosta vremena da se srede. Brinula ga je i potreba za tanom i
lako tumaivom mapom uz knjigu, poto je posle izmena u naraciji i topografiji radna mapa koju je pre mnogo godina nacrtao Kristofer postala netana i nedovoljna. Pored svega toga,
njegov akademski rad zaostajao je ve godinama i on vie nije
mogao da se ne obazire na to. A odluio je i da se ponovo seli.
Kua u Holivelskoj ulici u kojoj su Tolkinovi iveli od 1950.
imala je duu, ali je postalo gotovo nepodnoljivo iveti u njoj
jer je saobraaj huao pored nje po itav dan i veliki deo noi.
,,U ovoj lepoj kui vie se ne moe iveti, pisao je Tolkin; ,,nemogue je u njoj spavati, raditi, trese se od buke i zaguljiva
je od saobraajnih isparenja. Takav je dananji ivot. Mordor
meu nama. Edit i on bili su sada sami, poto je Prisila otila
za poslom u Bristol; a Edit se teko kretala zbog reumatizma i
artritisa, pa su joj stepenice u kui zadavale muke. U prolee
1953. godine Tolkin je pronaao i kupio kuu u Hedingtonu,
tihom predgrau na istonoj strani Oksforda. Edit i on preselili
su se u martu.
Uprkos poremeajima zbog selidbe Tolkin je uspeo da do
sredine aprila dovri konano redigovanje prvog toma Gospodara prstenova i poalje ga da se radi slog. Uskoro je isporuio
i drugi tom. S Rajnerom Anvinom ve je razgovarao o posebnim naslovima za svaki pojedinani tom, to je Anvin smatrao

268

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

boljim reenjem od zajednikog naslova i rednog broja toma.

Iako je knjiga jedna celovita pria, a ne trilogija - to je Tolkin uvek brino naglaavao - zakljueno je da e najbolje biti
ako bude izlazio jedan po jedan tom pod zasebnim naslovima,
to e privui tri talasa prikaza umesto jednog i moda e prikriti opsenost knjige. Podela Tolkina nikada nije ba naroito
veselila i on je insistirao da zadri zajedniki naslov Gospodar
prstenova za sva tri toma. Ipak, posle mnogo raspravljanja, saglasio se s Rajnerom da tomovi budu naslovljeni Druina prstena, Dve kule i Povratak kralja iako bi on zapravo vie voleo da
je trei tom nazvan Rat za prsten, jer je smatrao da bi to manje
razotkrivalo priu unapred.
Prilikom tampanja meutim Tolkin je naiao na sline probleme kao prethodno s Hobitom. Bilo mu je veoma stalo da
njegova voljena knjiga bude objavljena onako kako je on to zamislio, ali i ovog puta je mnogo ta izmenjeno, esto zato da bi
se umanjili trokovi. Meu stavkama za koje je proglaeno da
su preskupe nali su se i crveno mastilo za vatropis" koji se
pojavljuje na Prstenu i polukolorni postupak neophodan da
se reprodukuje zapis iz poluspaljene i iskrzane Knjige Mazarbula koju druina pronalazi u rudnicima Morije. Tolkina je to
veoma rastuilo jer je proveo sate ispisujui taj zapis runama
i vilovnjakim pismom i potom namerno oteujui stranice,
nagorevajui im ivice i razmazujui po papiru neto to bi moglo izgledati kao sasuena krv. Sav taj trud bio je protraen.42
Ve prvi pogled na korektorske ifove veoma ga je naljutio:
otkrio je da su u tampariji menjali nain na koji je on pisao
neke rei - dwarves u dwarfs, elvish u elfish, further u farther
i (najgore odsvega, izjavio je Tolkin) elvin u elfin,43 tampari
42

Stranice iz Knjige Mazarbula konano su reprodukovane u Tolkinovom kalendaru za 1977. godinu.

43 Tolkin se sluio arhainijim oblicima, u skladu s ukupnim uzvienim stilom u Gospodaru. Rei redom
znae: patuljci, vilovnjaki, dalje i vileno, vilovnjaki. (Prim. prev.)

VEL IK I RIZIK

269

su ukoreni; oni su se branili da su samo potovali oblike navedene u reniku. (Sline ,,korekcije na oblicima koje je Tolkin
odabrao napravljene su i u Pafinovom depnom izdanju Hobita
1961. godine, samo tog puta greka uopte nije otkrivena dok
se knjiga ve nije nala u knjiarama, to je Tolkina veoma uzrujalo.) Razlog za brigu bila je i mapa, ili bolje reeno mape
jer je sad izgledalo da je neophodan i poseban plan Okruga.
Potpuno sam oduzet. Zapravo u panici, pisao je Tolkin u
oktobru 1953. Mape su zaista sutinski vane; i hitne; ali ja ne
mogu da ih uradim. Na kraju je posao poverio onome ko je
uradio i prvobitnu mapu, svom sinu Kristoferu, kome je nekako uspelo da rastumai oeve grube skice, crtane jedne preko
drugih, menjane i esto protivrene, i da iz njih stvori itljivu,
urednim slovima obeleenu optu mapu i manji plan Okruga.
Prvi tom Gospodara prstenova trebalo je da bude objavljen
u leto 1954, a druga dva toma da slede, jedan pa drugi, uskoro
za njim. Tira je bio skroman: 3 500 primeraka prvog toma i
malo manje za druga dva, poto su izdavai smatrali da e to
biti dovoljno da se odgovori na oekivano skromno interesovanje italake publike. to se publiciteta tie, Rajnera Anvina
uspaniila je i sama pomisao na pisanje pohvale za omot knjige
koja je tako prkosila svim uobiajenim opisima. Zato su njegov
otac i on izmolili pomo od pisaca za koje su verovali da e
imati da kau neto pametno: Naomi Miison, koja je bila zaljubljenica u Hobita, Riarda Hjuza, koji je jo odavno pohvalio
prvu knjigu, i K. S. Luisa. Sve troje su napisali itke preporuke,
pri emu je gospoica Miison poredila Gospodara prstenova s
naunom fantastikom i Malorijem,44dok je Luis povukao paralelu s Ariostom. (Ne poznajem Ariosta", rekao je jednom prilikom Tolkin, ,,a da ga poznajem, mrzeo bih ga.)
44 Ser Tomas Malori (Sir Thomas Malory, oko 1405-1471) autor je ili kompilator Knjige o kralju Arturu i
njegovim vrlim vitezovima Okruglog stola, koja e kasnije postati poznata pod naslovom Arturova smrt kao
svojevrsna enciklopedija mita o Arturu. (Prim. prev.)

270

D. R. R. T O L K I N :

bio grafija

Bliio se dan izlaska prvog toma. Prolo je ve vie od esnaest godina od trenutka kada je Tolkin poeo da pie knjigu.
Strahujem od objavljivanja, kazao je svom prijatelju ocu Robertu Mariju, ,,jer nee biti mogue ne mariti za ono to budu
govorili. Izloio sam srce da pucaju u njega.

TREE POGLAVLJE
SL AVA ILI PARE

Ova knjiga je kao grom iz vedra neba. Nedovoljno je rei da

se u njoj herojska romansa, velianstvena, divno reita i nepostiena neoekivano vratila usred jednog gotovo patoloki antiromantinog doba. Za nas koji ivimo u to udno doba taj
povratak - i potpuno olakanje zbog toga - nesumnjivo je vaan, ali u samoj istoriji pustolovnog herojskog romana, koja se
protee unazad sve do Odiseje i jo pre nje, to nije povratak,
nego napredak ili revolucija: osvajanje novog tla. Ovaj prikaz
Druine Prstena, prvog dela Gospodara prstenova, objavljen je
u asopisu Tajm end Tajd 14. avgusta 1954., nekoliko dana poto je knjiga izala. Autor lanka bio je Klajv Stejpls Luis.
Bilo je moda pomalo preterano od Luisa to je napisao i pohvalu a potom i prikaz, ali on je eleo da uini sve to je u njegovoj moi da pomogne Tolkinu; iako je pre nego to e poslati
pohvalu Rajneru Anvinu upozorio svog prijatelja: ak i ako se
ti i on slaete s onim to sam rekao, dobro razmislite pre nego
to se posluite mojim reima: ja sam svakako veoma omrznut i
moda sve omrznutiji ovek, ije bi ti ime moglo doneti vie zla
nego dobra. Proroanske rei jer je vie kritiara koji su se u
avgustu 1954. godine osvrnuli na Tolkinovu knjigu ispoljilo izuzetan lini animozitet prema Luisu koristei (ili traei) mnogo
prostora na poruge Luisu zbog poreenja Tolkina s Ariostom.
Edvin Mjuir je pisao u Opserveru: Samo veliko remek-delo
moe da preivi bombardovanje pohvalama kakvima je zasuto
u tom tekstu, i mada je priznao da mu se knjiga dopala, Mjuir tvrdi da je bio razoaran nedostatkom ljudskog razluivanja

272

DZ. R. R. T O L K I N :

bio grafija

i dubine koje je ova tema zahtevala. Gospodin Tolkin opisuje

strahoviti sukob izmeu dobra i zla od koga zavisi sav ivot na
svetu, ali njegovi dobri likovi su dosledno dobri, zli nepromenljivo zli, i on nema u svom svetu mesta za Satanu, i zlog i traginog. (Gospodin Mjuir je oigledno zaboravio na Goluma,
zlog, traginog, i zamalo pa iskupljenog.) Nekoliko kritiara prigovaralo je Tolkinu zbog stila, meu njima Piter Grin koji je u
Dejli telegrafu pisao da stil u knjizi skree od prerafaelitskog do
stila ilustrovanih asopisa za decu, dok je Dek Volter Lambert
u Sandi tajmsu tvrdio da knjiga ima dve udne osobine: uopte
nema religioznog duha nikakve vrste i u njoj praktino nema
ena (nijedna od ove dve tvrdnje nije potpuno potena, ali su
se obe odrazile u docnijim osvrtima kritiara). Ipak, pored ovih
strogih ocena bilo je i mnogo oduevljenih, a ak i meu onima
sklonim poruzi bilo je i onih koji su svejedno eleli da knjigu
preporue. Tako Grin priznaje da u knjizi neporecivo ima neeg to fascinira, dok Lambert pie: Nasumini izliv reitosti
s porukom? Ne, ova knjiga tee s pripovedakom i slikovitom
silinom koja je izdie iznad tog nivoa. Najmudrije zapaanje izneo je moda autor prikaza u Oksford tajmsu koji tvrdi: Surovo
praktini nee imati vremena za ovu knjigu. Oni koji imaju zapaljivu matu ustanovie da su potpuno poneseni, da su postali
deo jednog poslanja punog burnih dogaaja, i bie im ao to e
uslediti samo jo dve knjige.
Prikazi su bili dovoljno dobri da podstaknu prodaju i uskoro
je postalo jasno da tira od tri i po hiljade primeraka prvog
toma nee zadovoljiti potranju. est nedelja poto je knjiga izala, naruen je novi tira. Sam Tolkin je pisao: ,,to se
prikaza tie, mnogo su bolji nego to sam oekivao. U julu je
otputovao u Dablin da bi primio poasni doktorat Nacionalnog univerziteta Irske. U oktobru je ponovo preplovio more da
bi primio jo jedno poasno zvanje, ovog puta u Lijeu, i te i

SLAVA I LI PARE

273

druge obaveze uskraivale su mu vreme za rad na dodacima uz

Gospodara. Slovoslagai su ve bili pripremili za tampu trei
tom, iz koga je Tolkin odluio da izostavi pomalo sentimentalan epilog o Semu i njegovoj porodici. Tom, meutim, nije
mogao da se tampa bez dodataka, bez uveane mape Gondora i Mordora, za koju je Tolkin sad smatrao da je potrebna, i
indeksa koji je obeao u predgovoru za prvi tom.
Drugi deo, Dve kule, objavljen je sredinom novembra. Prikazi su po tonu bili slini kao i povodom prvog dela. Stranka
pristalica eljno je iekivala trei deo, jer je na kraju drugog
Frodo ostao zarobljen u kuli Kirit Ungola, a kao to je kazao
autor prikaza u Ilustrejtid London njuzu: Neizvesnost je surova. U meuvremenu je krajnji rok koji su Alen i Anvin postavili za predaju proao, a nikakav rukopis nije stigao u njihovu
redakciju. Uasno mi je ao, pisao im je Tolkin. Veoma sam
se trudio. Uskoro potom uspeo je da poalje svojim izdavaima deo materijala; deo, ali ne sav materijal.
U Americi je Hoton Mifllin objavio Druinu prstena u oktobru, a Dve kule sledile su uskoro potom. Prikazi obeju knjiga
bili su vrlo obazrivi, ali su oduevljeni Odnovi lanci u Njujork tajmsu - Nijedno beletristiko delo koje sam proitao u
proteklih pet godina nije mi priutilo ovoliko radosti, pisao je
Odn - podstakli prodaju i naredne godine mnogi su ameriki
itaoci nabavili sebi po primerak.
U januaru 1955., dva meseca poto je objavljen drugi deo,
Tolkin i dalje nije bio dovrio neodlono zahtevane dodatke.
Nade da e uraditi indeks sasvim se odrekao, poto je ustanovio
da bi taj posao predugo potrajao. Oslobodivi se tog bremena, u
januaru i februaru je dovrio jo materijala, ali mu je posao bio
izbezumljujue teak. U jednom trenutku on je nameravao da
itav jedan tom za poznavaoce ispuni pojedinostima o istoriji
i jezicima svojih izmiljenih naroda, te je nagomilao ogromnu

2 74

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

koliinu beleaka o tome, ali sada je sve to morao da same jer

su izdavai mogli da mu daju samo kratak prostor pri kraju
toma. Kako god bilo, nastavljao je da se trudi, pourivan pismima italaca koji su zaista prihvatali njegovo delo kao istoriju i
traili su od njega jo informacija o mnogim temama. Njemu
je takav stav prema njegovoj prii laskao, to je bila upravo ona
vrsta odgovora kakvoj se i nadao, pa ipak je primetio: Uopte
nisam siguran da je sklonost da se sve ovo zajedno prihvata kao
neka ogromna igra naroito dobra - barem nikako ne za mene,
kome su takve stvari fatalno privlane. Svejedno, hrabrilo ga
je saznanje da e mnogi itaoci udno itati materijal o Okrunom kalendaru, vladarima Gondora i feanorskom tenguaru
(pismu), koji je pripremao s toliko truda.
U martu dodaci i dalje nisu bili zavreni, a u redakciju Alena
i Anvina poela su da stiu otra pisma italaca koji su se alili zbog toga to se trea knjiga jo nije pojavila. Izdavaima
je postalo jasno da Gospodar prstenova pobuuje vie od uo~
biajenog interesovanja za beletristiku. Rajner Anvin je molio
Tolkina da dovri posao, ali dodaci su konano u tampariju
dospeli tek 20. maja. Poslednja mapa, na kojoj je Kristofer radio
bez prestanka dvadeset etiri asa da bi je zavrio, poslata je
jo pre nekoliko nedelja; sad vie nije trebalo da bude nikakvih
odlaganja. Pa ipak je bilo. Najpre je tablica s runama pogreno
odtampana i Tolkin je morao da je ispravlja. Zatim su tampari postavili jo neka pitanja koja su prosleena Tolkinu, ali on
je tada ve otiao na odmor u Italiju.
Putovao je brodom, pa zatim vozom s Prisilom, dok je Edit s
tri prijateljice otila na krstarenje po Mediteranu. Tolkin je vodio
dnevnik i zabeleio je kako osea da je doao u srce hrianstva: izgnanik s mea i iz udaljenih provincija koji se vraa kui,
ili bar kui svojih otaca. U Veneciji je ustanovio da je gotovo
slobodan od te klete bolesti motora s unutranjim sagorevanjem

S LAVA ILI PARE

275

od koje ceo svet umire, a kasnije je pisao: Venecija je neverovatno, vilovnjaki divna - kao san o Starom Gondoru ili Pelargiru u vreme brodova Numenora, pre povratka Senke. Otili
su i u Asizi, i tu su ga sustigla pitanja iz tamparije, ali on nita
nije mogao da uradi povodom njih dok ponovo ne bude imao
svoje beleke, koje su ostale u Oksfordu. Tako je Povratak kralja
u knjiare stigao tek 20. oktobra, gotovo punu godinu dana poto su izale Dve kule. Na poslednjoj stranici nalazila se beleka
s izvinjenjem zbog izostanka obeanog indeksa.
Sad su bila objavljena sva tri dela i kritiari su mogli da donesu
punu ocenu Gospodara prstenova. Luis mu je jo jednom odao
poast u Tajm end tajdu: Knjiga je suvie originalna i suvie raskona da bi se konani sud doneo posle prvog itanja, ali smesta
znamo da nam je neto uradila. Posle nje nismo vie isti. Horu
pohvala pridruio se novi glas kada je Bernard Levin u listu Trut
napisao kako veruje da je Gospodar jedno od najizuzetnijih dela
knjievnosti naeg vremena i svih vremena. Uteno je u ova burna vremena biti ponovo uveren da e krotki naslediti svet. Usledile su takoe i nove kritike na raun stila. Don Metkalf pisao
je u Sandi tajmsu: ,,I preesto gospodin Tolkin zastrani u svojevrsni biblijski jezik iz Bruerovog renika, isprepleten inverzijama, nakien arhaizmima. Edvin Mjuir je ponovo napao Tolkina u prikazu u Opserveru naslovljenom Omladinski podlistak:
Zapanjujue je da su svi likovi deaci koji uestvuju u maskeradi
kao odrasli junaci. Hobiti, ili poluani, obini su deaci; odrasli
ljudski junaci dosegli su punoletstvo ali jedva da iko od njih ita
zna o enama osim poneeg to su uli; ak su i patuljci, vilovnjaci i enti nepopravljivi deaci i nikad nee stii do puberteta.
Dovraga s Edvinom Mjuirom i njegovom zakasnelom adolescencijom, podrugnuo se Tolkin. Dovoljno je odrastao da
bude malo pametniji. Da je magistrirao, nominovao bih ga za
profesora poezije - slatka osveta.

276

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Miljenja su sad bila otro podeljena. Knjiga je stekla pobornike i neprijatelje, a Vistan Odn je zabeleio: Izgleda da niko
nije u sredini; ljudi ili misle, kao ja, da je posredi remek-delo
u svom anru ili ne mogu da ga podnesu. I tako e i ostati do
kraja Tolkinovog ivota: prekomerne pohvale s jedne strane,
potpuni prezir, s druge. Tolkinu to, sve u svemu, nije mnogo
smetalo; zabavljalo ga je. Na tu temu je napisao:
Gospodar prstenova
nije pria nova:
kome se svia svia,
kome ne svia zvidi i vrea.
Oksfordski univerzitet nije ba izvidao knjigu, tamo su za to
bili suvie lepo vaspitani, ali su mu, kao to je sam Tolkin priao, kolege govorile: Sad znamo ta si radio svih ovih godina.
Zato su izdanje ovoga, i komentari na ono, i gramatike i renici, ostali obeani i nedovreni. Dosta si se zabavljao, sad mora neto i da radi. Prvi plod ovih zahteva bilo je predavanje
s kojim je Tolkin kasnio mesecima, u okviru ciklusa o keltskim
elementima u engleskom jeziku. Tolkin ga je odrao pod naslovom Engleski i velki 21. oktobra 1955., sutradan po izlasku
Povratka kralja. Bilo je to dugo i prilino razliveno istraivanje
odnosa izmeu dva jezika, zamiljeno, kako je Tolkin objasnio,
samo kao uvod u ciklus. Sadralo je mnoge vredne autobiografske komentare o istoriji Tolkinovog interesovanja za jezike.
Tolkin se na poetku izvinio zbog odocnjenja i kao opravdanje
dodao da je meu mnogim zadacima koji su ga zadravali bilo i
odavno odlagano objavljivanje dela, ako se tako moe nazvati,
koje prikazuje, na nain koji lino smatram najprirodnijim, veliki deo onoga to sam ja dobio izuavanjem keltskog naslea.
Sad je ve bilo sasvim jasno da Alen i Anvin nee na Gospodaru prstenova izgubiti hiljadu funti. Prodaja je rasla neprestano
mada ne i naglo. Podsticala ju je radijska dramatizacija, koja je,

S LAVA ILI PARE

277

neminovno, naila na Tolkinovo neodobravanje jer ako je prema drami uopte bio suzdran, ,,adaptaciji pria protivio se jo
i jae, smatrajui da se pri tom postupku bez razlike svode na
puki ljudski, pa prema tome najtrivijalniji nivo. Kako god bilo,
emitovanje na radiju doprinelo je popularnosti knjige i poetkom 1956. Tolkinu je stigla prva isplata prema dogovoru o podeli profita s Alenom i Anvinom. ek je glasio na neto vie od
3.500 funti, to je znatno prevazilazilo njegovu godinju platu
na univerzitetu, i mada je naravno bio oduevljen, shvatio je da
e mu porez na prihode postati ozbiljan problem.
Prodaja je u 1956. i dalje rasla i sledee godine dobio je ek
na jo vei iznos. S obzirom na taj neoekivani prihod, zaalio
je to se nije opredelio za penzionisanje sa ezdeset pet godina
umesto to je pristao da radi dok ne napuni eszdeset sedam,
kao to je bilo uobiajeno na Oksfordu. Brige zbog poreza, koje
su se ubrzo pokazale kao opravdane, znaile su da je 1957.,
kad mu je Univerzitet Market, katolika obrazovna ustanova
na amerikom Srednjem zapadu, ponudilo da otkupi rukopise
njegovih najvanijih objavljenih pria, jedva doekao da prihvati. Isplaena mu je svota od 1.250 funti (koliko je u tom trenutku vredelo 5.000 dolara) i u prolee 1958. originali Hobita,
Gospodara prstenova i Farmera Gila od Buta, i uz njih jo neobjavljenog Gospodina Blisa, otili su preko Atlantika.
Osim novca, Gospodar prstenova donosio je Tolkinu mnotvo pisama italaca. Meu onima koji su pisali bio je i stvarni
Sem Gemdi, koji knjigu nije proitao, ali je uo da se njegovo
ime pojavljuje u njoj. Tolkin se oduevio, objasnio gospodinu
Gemdiju kako je doao do tog imena i poslao mu potpisane
primerke sva tri dela. Kasnije e rei: Neko vreme iveo sam u
strahu da u dobiti pismo potpisano sa S. Golum. S tim bi ve
bilo tee izai na kraj.
Alen i Anvin poeli su pregovore o prevoenju Gospoara

278

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

prstenova na strane jezike. Prvi plod toga bio je prevod na holandski, objavljen 1956., poto je Tolkin najotrije iskritikovao
prvobitne pokuaje prevodioca da komplikovane nizove imena
iz prie svede na svoj jezik. Na kraju je holandskim prevodom
ipak bio zadovoljan, mnogo vie nego vedskim, koji se pojavio
tri godine kasnije. Ne samo to je imao mnogo zamerki na sam
prevod (vedski je znao dovoljno da moe da proceni) nego je
bio ljut i zbog predgovora koji je prevodilac umetnuo. Tolkin je
taj predgovor nazvao ,,pet stranica drskih besmislica. Prevodilac u njemu tumai Gospodara prstenova kao alegoriju na savremenu svetsku politiku, pominjui kako je Tolkin tu priu priao
brojnoj unuadi i opisujui Hedington, sasvim obino predgrae Oksforda u kome je Tolkin u tom trenutku iveo (sagraeno na blagom uzvienju poznatom kao Hedingtonsko brdo) kao
lisnati predeo pun vonjaka... s Baroudaunsom ili Hedingtonskim brdom u pozadinf. Tolkin je uputio otar protest i vedski
izdava je predgovor povukao iz narednih izdanja knjige.
Usledili su prevodi Gospodara prstenova na sve vanije evropske jezike, i na mnoge druge, a kao posledica toga, Tolkinu su
stizali mnogi pozivi za gostovanja u inostranstvu. Od njih je
prihvatio samo jedan i u prolee 1958. otputovao u Holandiju,
gde je doiveo veliki uspeh. Bio je siguran u topao doek poto
je ve nekoliko godina bio u prijateljstvu s profesorom Pitom
Hartingom s Amsterdamskog univerziteta, koji ga je doekao
i kraljevski ugostio. Glavni dogaaj bila je Hobitska veera,
koju je priredio jedan roterdamski knjiar, i tom prilikom Tolkin je odrao ivopisan govor na engleskom proetom holandskim i vilovnjakim. Delimino je to bila parodija Bilbovog
govora na roendanskoj zabavi kojom poinje Gospodar prstenova, a Tolkin ju je okonao priseajui se kako ima sad ve
tano dvadeset godina otkako sam poeo svesrdno da dovravam priu o naim potovanim hobitskim precima iz treeg

S LAVA I LI PARE

279

razdoblja. Gledam na istok, zapad, sever i jug i ne vidim Saurona, ali vidim da Saruman ima mnoge naslednike. Mi hobiti nemamo protiv njih arobnog oruja. Ipak, moji plemeniti hobiti,
diem u vae zdravlje ovu zdravicu: za hobite, neka bi nadtrajali
Sarumane i doekali da ponovo vide prolee u drveu.
Tada je ve bilo jasno da je Gospodar prstenova postao neto
kao irom sveta traena ,,roba. Stenli Anvin je upozorio Tolkina da e uskoro poeti da pristiu i ponude za filmska prava i
njih dvojica su se sloili da e politika biti sledea: ili pristojan
tretman knjige ili vrlo mnogo novca. Bio je to izbor, kao to se
izrazio ser Stenli, izmeu slave i para. Prethodnica iz filmskog
sveta stigla je krajem 1957., kada su se Tolkinu obratila trojica
poslovnih ljudi koji su mu pokazali crtee za buduu animiranu verziju Gospodara prstenova. Ta gospoda (Forest Akerman,
Morton Grejdi Cimerman i A1 Brodaks) uruila su mu i scenario po kome bi film bio snimljen. Poto ga je proitao, Tolkin
je ustanovio da se ne bi moglo rei kako se u njemu pristojno
postupa prema knjizi - neka imena su bila dosledno pogreno
napisana (Borimor umesto Boromir), doslovno svako hodanje
izbaeno je iz prie i druina je svuda odnoena na leima orlova, a vilovnjaki putohleb lembas opisan je kao hranljivi koncentrat. Slave u tome nije bilo, a kako nije ponueno ni mnogo
para, pregovori nisu nastavljeni, ali to je bilo tek upozorenje na
ono to e uslediti. U meuvremenu su Tolkinovi prihodi od
njegove knjige i dalje bili visoki. Bojim se da ne mogu suzbiti
oseanje, pisao je on, ,,da bi mnogo ta imalo da se kae o runijim stranama knjievnog uspeha, kako je to nedavno nazvao
jedan podrugljivi kritiar.
Prodaja Gospodaraprstenova i dalje je postojano rasla, ali naglijih promena obrasca nije bilo do 1965. Poetkom te godine
jedan ameriki izdava, koji izgleda nije patio od vika obzira,

280

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

namerio je da izda neautorizovano depno izdanje i da gotovo

sasvim izvesno ne plati autorski procenat Tolkinu. U Americi
u to vreme pitanje autorskih prava nije bilo ureeno, te je izdava bez sumnje verovao da moe proi nekanjeno, a uvideo
je da bi se knjiga dobro prodavala, naroito meu amerikim
studentima, koji su se za nju ve zanimali. Jedini spas je bio da
Tolkin ovlasti Hoton Miflin, svog amerikog izdavaa, da to je
pre mogue objavi svoje depno izdanje, to je Hoton i naumio
da uradi, u saradnji s Balantajn buksom. Da bi se, meutim,
prijavila autorska prava na to izdanje, morale su da se unesu
tekstualne izmene, tako da bi knjiga tehniki bila ,,nova. Rajner Anvin doao je u Oksford da sve to objasni Tolkinu i da ga
zamoli da urno unese izmene u Gospodara prstenova, kao i u
Hobita, da bi i on mogao biti zatien. Tolkin je pristao i Rajner
se zadovoljan vratio u London.
Obino bi i sam pomen redigovanja teksta bio dovoljan da
se Tolkin lati posla, ali ovoga puta vreme je proticalo a on nita
nije radio. Bio je ve sasvim navikao da probija krajnje rokove
i ne uspeva da odgovori na hitne zahteve za rukopisima, te je i
sada nastavio da doteruje Kovaa iz Velikog Vutona, koga samo
to je napisao, i da radi na svom prevodu Gavejna i na belekama uz vilovnjaku pesmu Namarie, za koju je Donald Svon eleo da komponuje muziku u okviru ciklusa Tolkinovih pesama.
Dok je on to sve pozavravao, stigao je i juni i u Americi se ve
pojavilo ono to su on i drugi smatrali amerikim piratskim
izdanjem Gospodara prstenova.
Izdava je bila kua Ejs buks, koja je na optube odgovorila
da nema nieg nezakonitog u njihovom depnom izdanju, bez
obzira na to to je tampano bez odobrenja Tolkina ili njegovih
ovlaenih izdavaa i to autoru nije ponuen nikakav procenat od prodatih primeraka. Ejsovo izdanje zbilja je bilo uraeno
prilino briljivo, te je cena od 75 centi za svaki od tri dela bila

SLAVA I LI PARE

281

vrlo povoljna. U slogu je bila poneka greka ali, sve u svemu,

tekst je odtampan tano, to je na kraju bilo i smeno, poto je
izala i najava indeksa u predgovoru i izvinjenje na poslednjoj
strani zbog toga to indeksa nema. Ejs buks je bila kua ve dobro poznata po objavljivanju naune fantastike i oigledno je
bilo da e mnogi ljudi kupiti njihovo izdanje pre nego to bude
stigla autorizovana depna verzija. Tolkinu je poslata hitna
molba da to je pre mogue dovri redigovanje (pretpostavljalo
se, naravno, da je na tome marljivo radio proteklih est meseci).
I tako je Tolkin poeo da unosi izmene, ali ne u tekst Gospodara prstenova, koji je bio hitan, nego u Hobita, koji nije bio hitan. Proveo je sate traei beleke za izmene koje je nameravao
da unese i nije uspeo da ih pronae. Umesto toga je pronaao
prekucan davno napisani poetak Nove senke, nastavka Gospodara, na kome je prestao da radi ve posle nekoliko pasusa. Govorio je o povratku zla u Srednji svet. Sedeo je do etiri
ujutru itajui ga i razmiljajui o njemu. Kad je sutradan seo
da se bavi Hobitom, zakljuio je da je veliki deo knjige vrlo
slab i morao je da se obuzdava da ne bi uzeo celu ponovo da je
pie. Izmene na knjizi uvek su odnosile vreme i kad se Tolkin
konano ponovo posvetio Gospodaru prstenova, leto je ve bilo
poodmaklo. Odluio je da se ogranii na popravljanje zaostalih
pogreaka i pregleda indeks koji su mu pripremili, ali ak i tako
popravljeni tekst poslao je u Ameriku tek u avgustu.
U meuvremenu je Balantajn buks, izdava autorizovanog
broiranog izdanja, reio da vie ne moe da eka. Da bi plasirali bar jednu Tolkinovu knjigu u knjiare, objavili su Hobita
ne ekajui na Tolkinove izmene, koje su nameravali da unesu u naredno izdanje. Poslali su mu primerak, a njega je zapanjila slika na koricama. Bez obzira na moralnu pirateriju, Ejs
buks je barem na izradi korice uposlio ilustratora koji je neto
znao o knjizi, ali Balantajnova korica nije imala nikakve veze s

282

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Hobitom - prikazivala je brdo, dva emua i neko neobino drvo

s jabuastim plodovima. Kakve veze ovo ima s priom?, prasnuo je Tolkin. Gde je ovo mesto? Zato emui? I u emuje stvar
s ovim ruiastim kuglama u prvom planu? Kad mu je stigao
odgovor da umetnik nije imao vremena da proita knjigu i da
je cilj ruiastih kugli bio ,,da podsete na boino drvce, Tolkin
nije mogao da odgovori nita osim: Poinjem da se oseam
kao da sam zatvoren u ludnici.
Pred kraj 1965. u Americi je objavljeno ,,autorizovano izdanje Gospodara prstenova u tri toma u mekom povezu, s Tolkinovim izmenama u tekstu i emuima i boinim drvcetom na
korici, mada je ta slika kasnije uklonjena i zamenjena jednim
Tolkinovim crteom; za drugi i trei deo takoe su uzeti njegovi crtei. U svakom primerku nalazila se Tolkinova poruka:
Samo je ovo izdanje objavljeno uz moj pristanak i saradnju i
nijedno drugo u mekom povezu. Svi koji podravaju (barem)
uvaavanje jo ivih pisaca kupie iskljuivo ovo izdanje."
eljeni rezultat nije ovim smesta postignut. Balantajnovo izdanje (budui da je Balantajn plaao autorski procenat) bilo je
za dvadeset centi po tomu skuplje od Ejsovog i ameriki studenti se u poetku nisu rado opredeljivali za njega. Oigledno
je jo neto moralo da se uradi. Zaudo, sam Tolkin odigrao
je istaknutu i delotvornu ulogu u kampanji koja je zapoela;
zaudo, jer on nije bio poslovni ovek, a bilo je i ironije u tome
to su se njegove neposlovne navike iz prethodnih godina sad
okrenule njemu u korist. Navika da ,,trai sate odgovarajui
na pisma italaca, umesto da se posveti dovravanju dela, stvorila mu je privrene sledbenike od desetina onih s kojima se
dopisivao, naroito u Americi, i sada su mu oni rado priskoili
u pomo. Tolkin je na sopstvenu inicijativu poeo da dodaje
uz svaki odgovor svojim amerikim itaocima beleku u kojoj ih obavetava da je Ejsovo izdanje neautorizovano i moli ih

S L AVA I LI PARE

283

da o tome obaveste i svoje prijatelje. Ovo je uskoro imalo znaajno dejstvo. itaoci u Americi poeli su ne samo da odbijaju da kupe Ejsovo izdanje nego su ak, esto i otrim reima,
zahtevali da se ono skloni s polica u knjiarama. Tolkinovo
drutvo Amerike, oformljeno nedugo pre toga, pridruilo se
bici. Krajem godine prodaja Ejsovog izdanja poela je naglo da
opada; kad je potom stvar preuzelo Ameriko udruenje pisaca
naune fantastike, veoma uticajno telo koje je kuu Ejs buks
podvrglo snanom pritisku, iz Ejsa su pisali Tolkinu i ponudili
procenat od svih prodatih primeraka, priloivi takoe izjavu
da nee dotampavati knjigu poto budu rasprodali postojei
tira. Ugovor je potpisan i Rat za Srednji svet, kako je to nazvao jedan novinar, time je okonan.
Najvanija posledica tek je trebalo da nastupi. Spor je privukao veliku panju javnosti i Tolkinovo ime i naslovi njegovih knjiga postali su u Americi veoma poznati. Blizu stotinu
hiljada primeraka Ejsovog izdanja prodato je 1965. godine, ali
autorizovano izdanje ubrzo je premailo taj broj i dostiglo milion primeraka. Ejs buksje nesvesno uinio uslugu Tolkinu pomogavi da njegova knjiga pree iz dostojanstvenog" statusa
tvrdo korienih izdanja u kome je amilo nekoliko godina u
sam vrh popularnih bestselera. A do tada je ve nastao i studentski kult.
Tolkinovo delo oigledno je mnogo ime privlailo amerike
studente. Njegov implicitni naglasak na zatiti lepote prirode
od razaranja koja nanosi industrijalizovano drutvo slagao se s
narastajuim ekolokim pokretom i nije bilo teko u Gospodaru
prstenova videti neku vrstu religijske objave; ali glavna privlana snaga leala je, kao to je Luis davno predvideo, u neprikrivenom povratku herojskoj romansi. Otri kritiari moda su
to i nazivali eskapizmom, a oni surovi pravili poreenja sa zlokobnim uticajem halucinogenih droga koje su u to vreme ule

284

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

u modu u nekim studentskim krugovima, ali kakav god bio razlog, za stotine hiljada mladih Amerikanaca pria o Frodovom
putovanju s Prstenom postala je Knjiga i prevazila sve dotadanje bestselere. Krajem 1966. jedne novine su izvestile: ,,Na
Jejlu se ova trilogija prodaje bre nego Gospodar muva Vilijema
Goldinga na samom vrhuncu. Na Harvardu je prestigla Selinderovog Lovca u rai. Pojavili su se i bedevi sa sloganima:
Frodo je iv, Gandalfa za predsednika Doite u Srednji svet.
Ogranci Tolkinovog drutva nicali su kao peurke posle kie
uz Zapadnu obalu i u dravi Nujork, da bi na kraju iz njih izraslo i Mitopejsko drutvo, posveeno takoe prouavanju dela
K. S. Luisa i arlsa Vilijemsa. Klubovi oboavalaca prireivali
su hobitske piknike, na koje su odlazili obueni kao likovi
iz knjige, a jeli su peurke i pili pivo. Na kraju su Tolkinova
dela poela da stiu ugled i u akademskim krugovima, pa su se
pojavile i disertacije pod naslovima kao to su Parametarska
analiza antitetikog konflikta i ironije u Gospodaru prstenova
D. R. R. Tolkina. itavi tomovi kritika o Tolkinu poeli su da
se pojavljuju u knjiarama pri univerzitetima. Predsednikova
kerka, jedan astronaut i jedna filmska zvezda pisali su Tolkinu izraavajui oduevljenje njegovim delom. Meu grafitima
na amerikim zidovima mogao se videti i jedan koji je glasio:
,,D. R. R. Tolkin je hobitoforman.
Poar amerikog oduevljenja irio se i na druge zemlje. Na
proslavi u Sajgonu jedan vijetnamski plesa nosio je na titu
Sauronovo oko bez kapaka; na Severnom Borneu osnovano je
Frodovo drutvo. Otprilike u to vreme i u Britaniji je poraslo
interesovanje za Tolkinove knjige, delimino zbog toga to su
oni koji su ih nekada itali kao deca sada odrastali i prenosili
su svoje oduevljenje prijateljima, a delimino kao odraz kulta
koji je nastao u Americi. Prodaja knjige naglo je porasla, Tolkinovo drutvo poelo je da se sastaje u Londonu i u drugim

SLAVA I LI PARE

285

gradovima, studenti Univerziteta u Vorviku preimenovali su

Prstenasti put oko univerzitetskog kompleksa u Tolkinov put,
i poeo je da izlazi psihodelini asopis pod naslovom Gandalfova gradina, koji je obznanio da je cilj njegovog izlaenja da
spoji sve lepe ljude. U prvom broju objanjava se kako duh
mladih u svetu brzo upija Gandalfa kao mitolokog junaka naeg doba.
to se samog Tolkina tie, on je u pismu svom kolegi Normanu Dejvisu nazvao rasprostranjeno oduevljenje svojim knjigama ,,moj aljenja vredan kult, a novinaru koji ga je pitao da li
je zadovoljan zbog ushienja mladih Amerikanaca odgovorio
je: Dirnula ih je umetnost, a oni ne znaju ime su dirnuti, i
potpuno su pijani od nje. Mnogi mladi Amerikanci uneli su se
u priu na jedan nain na koji ja nisam.
Knjige su se i dalje sve bolje prodavale i mada se ne moe
ustanoviti taan broj, do kraja 1968. u svetu je, po svemu sudei, prodato oko tri miliona primeraka Gospodara. Brojni prevodi pojavili su se na raznim jezicima.45
Novinari su sve vie traili Tolkina i mada on u naelu nije
voleo da daje intervjue, zbog uroene uljudnosti teko mu je
bilo da ih odbije; na kraju je odabrao nekoliko onih koji su mu
se dopadali i hteo je da komunicira samo s njima. Dolazili su
mu posetioci svih vrsta raznim poslovima vezanim za knjige, i
opet, iako bi vie voleo da ga niko ne ometa, obino bi pristao
da ih primi. Uglavnom bi mu se dopali kad ih upozna, a onda bi
ubrzo zakljuio da ga nerviraju; imajui moda to na umu, konano je poeo da navija budilnik da zazvoni nekoliko minuta
poto gost stigne, na ta bi saoptio da ima drugi neodloan
posao i otpratio posetioca.
Amerikanci zaljubljeni u njegove knjige poeli su da polaze na hodoae da bi ga videli. Dik Ploc, osniva Tolkinovog
45

Potpun spisak prevoda nalazi se u Dodatku C.

2 86

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

drutva u Americi, zvao je da ga intervjuie za asopis namenjen njegovim oboavaocima. Profesor Klajd Kilbi doputovao
je iz Ilinoisa zanimajui se za Silmarilion, koji su Tolkinovi poklonici sad s nestrpljenjem oekivali; Tolkin je Kilbiju pokazao
deo rukopisa i obradovale su ga pohvale. Vilijem Redi, takoe
profesor sa Srednjeg zapada, objavio je posle posete Tolkinu
knjigu o njemu, koju je ovaj smatrao uvredljivom; posle toga
je postao obazriviji prema posetiocima. Poetkom 1968. godine Bi-Bi-Si je snimio dokumentarni film naslovljen Tolkin u
Oksfordu. Tolkin je pred kamerom nastupao bez snebivanja i
pomalo je ak uivao, ali u celini mu takve stvari nisu prijale.
Jednom itaocu je pisao: Plaim se da uopte nije prijatno postati za ivota kultna linost. Ipak ne smatram da od toga ovek
postaje nadmen; bar se ja, u svakom sluaju, oseam krajnje
mali i nedorastao. Ali ak ni vrlo skromnom idolu nos ne moe
da ostane nezagolican miomirisom tamjana."

SEDMI DEO
1959-1973

Poslednje godine

PRVO POGLAVLJE
H EDINGTON
Slava ga je zbunjivala. Nikada je nije oekivao niti je oseao da
je prikladna za njega. Naravno, neka se njegove knjige dopadaju
itaocima, ali zato da se oko njega toliko preteruje? Jer zaista su
preterivali. Bio je primoran da izlazi na kraj s ogromnom koliinom pisama oboavalaca, a mnogi itaoci su mu uz pisma slali
svakojake poklone: slike, skulpture, pehare za pie, fotografije na
kojima su se obukli kao likovi iz njegovih knjiga, magnetofonske snimke, hranu, pie, duvan, tapiserije. Kua na Sendfildskom
putu broj 76, gde su Tolkinovi sada iveli, ve je bila pretrpana
knjigama i papirima, a sad je poela da se prekrcava i poklonima.
Tolkin je dan za danom provodio piui pisma u kojima je zahvaljivao poiljaocima. Kad su mu iz Alena i Anvina ponudili pomo
u prepisci s oboavaocima, sa zahvalnou je prihvatio, ali njegova privatna adresa postala je poznata javnosti, a broj telefona se
nalazio u oksfordskom imeniku, tako da je trpeo uznemiravanja
druge vrste. Poeli su da navraaju nezvani gosti, molei da im
potpie knjigu ili da im pozajmi novac. Obino su bili pristojni, ali deavalo se i da budu ludi ili da prete. Telefon bi zazvonio
usred noi: na vezi bi bio neki potpuno nepoznati Amerikanac
koji je eleo da razgovara s Tolkinom lino, nesvestan vremenske
razlike. Najgore je od svega bilo to su ljudi poeli da ga fotografiu kroz prozore. Tako neto ne bi smelo da se dogaa u jednom
ureenom svetu, u oienom Okrugu.
Kako je stario, mnoge Tolkinove osobine postajale su sve izraenije. Uurban govor, loa artikulacija i reenice s mnogo
umetanja sve su se vie isticali. Odavno gajeni stavovi, kao to

HEDINGTON

289

je odbojnost prema francuskoj kuhinji, prerasli su u karikaturalnost. Ono to je nekada napisao o predrasudama Klajva Stejplsa Luisa moglo je sada da se kae za njega u starosti: Ima ih
nekoliko, od kojih su neke neizbrisive, zasnovane na neznanju,
a otporne na informacije. Nije, dodue, imao tako mnogo predrasuda kao Luis, niti je predrasuda u potpunosti prava re, jer
ona podrazumeva da su na stavovima zasnovani i postupci, dok
Tolkinova udnovatija ubeenja zapravo najee nisu uticala na
njegovo ponaanje. Nije to bilo toliko pitanje predrasuda, koliko
navike (u Oksfordu ne tako neuobiajene) da se iznose dogmatine tvrdnje o neemu o emu se malo ta zna.
Starost ga je potresala mada je u nekim drugim pogledima na videlo iznosila ono najbolje u njemu. Rastuivala ga je
svest o slabljenju stvaralakih moi, o emu je 1965. godine
pisao: Teko mi je da radim - poinjem da oseam da sam
star i plamen gasne. Povremeno je zbog toga padao u oajanje, a poslednjih godina veoma je bio sklon tmurnim raspoloenjima koja su mu oduvek obeleavala ivot; ve su i
penzionisanje i oseanje povlaenja bili sami po sebi dovoljni
da izvuku na povrinu tu stranu njegove prirode. Druga strana njegove linosti - sposobnost za veselje i dobro druenje,
ostajala je podjednako snana, i moglo bi se rei da je takoe
jaala da bi uravnoteila sve jae nastupe sumornosti. Fiziki
je lepo stario, i kako su bore ublaavale otre uglove na njegovom dugom uskom licu, a ispod prsluka ivih boja koje je
sada gotovo stalno nosio poeli da se primeuju nagovetaji
zaobljavanja oko struka, prijatelji su zapaali zrelost koja dolazi s godinama. U svakom sluaju, u drutvu je izgleda uivao sve vie kako su godine prolazile; blesak u oima, ivahan
nain obraanja, smeh koji se neobuzdano ori, lakoa s kojom
je sklapao prijateljstva, otvorenost za stolom uz veeru ili u
baru, sve je to bilo deo njegove srdanosti u druenju.

290

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Bio je ovek roen za drutvo napisao je Luis u osmrtnici

Tolkinu, ,,i uvek se najbolje oseao u malom krugu prisnih prijatelja gde je vladao istovremeno boemski, knjievni i hrianski ton. Pa ipak, kada se u leto 1959. Tolkin povukao s profesorkog mesta na koledu Merton u penziju, uklonio se gotovo
namerno van domaaja takvih drugova, van kruga drutva koje
je, posle svoje porodice, voleo najvie na svetu; kao ishod toga
oseao se u izvesnoj meri nesreno. Tih poslednjih godina jo
je pomalo viao Luisa, navraao tu i tamo u Ptiicu i bebu ili u
Kilns, Luisovu kuu na drugoj strani Hedingtona; i lako moemo zamisliti da bi njih dvojica sauvali neto od svog starog
prijateljstva da Tolkin nije bio toliko zbunjen i ak ljut zbog
Luisovog braka s Doj Dejvidmen, koji e potrajati od 1957. do
njene smrti 1960. godine. Objanjenje za ta Tolkinova oseanja
delimino moda lei u injenici da se Dejvidmenova razvela
od prvog mua, delimino u otporu zbog toga to je Luis oekivao od svojih prijatelja da se dodvoravaju njegovoj eni, dok
je sa svojih tridesetak godina isti taj Luis, neenja do sri, rado
prenebregaVao injenicu da njegovi prijatelji imaju ene koje ih
ekaju kod kue. Bilo je u tome jo neeg. Tolkin se oseao gotovo izdano zbog tog braka i smetalo mu je to neka ena naruava prijateljstvo izmeu njega i Luisa - upravo isto onako kao
to je Edit smetalo Luisovo zadiranje u njen brak. Ima ironije u
tome to se Edit sprijateljila s Doj Dejvidmen.
Kada je oko 1955. Tolkin prestao da se redovno via s Luisom, to je oznailo kraj ,,klubofilskog poglavlja njegovog ivota, poglavlja koje je poelo s KBD-om, a vrhunac doivelo s Inklinzima. Od tada je on u sutini bio samotnjak koji je
veinom vodio ivot kod kue. Bilo je to uglavnom iz nude
jer se sve vie brinuo za Editino zdravlje i dobrobit, i kako se
ona svake godine sve tee kretala, a osim toga je patila od stalnih probavnih tegoba, smatrao je da mu je dunost da bude s

HEDINGTON

291

njom koliko god je mogue, ali je ta ivotna promena takoe u

izvesnoj meri bila svesno povlaenje iz drutva u kome je iveo,
radio i s kojim je razgovarao etrdeset godina. Sam Oksford se
menjao i Tolkinova generacija ustupala je mesto novoj vrsti ljudi, manje govorljivih, manje drueljubivih na starinski nain, i
svakako manje privrenih hrianstvu.
U govoru zahvalnosti koji je odrao na kraju svog poslednjeg
semestra pred prepunim auditorijumom na Mertonu Tolkin
se dotakao nekih promena koje su se odigravale na Oksfordu.
Uputio je nekoliko otrih opaski na raun sve veeg naglaska
koji se stavlja na postdiplomske studije, to je opisao kao ,,izopaavanje prave radoznalosti i entuzijazma u plansku ekonomiju koja ogroman deo studija zgura u manje ili vie standardnu kou i pretvara u kobasice iji su oblik i veliina odobreni
u malom kuvaru koji smo sami natampali. Nije, meutim,
zavrio raspravom ni o kakvom akademskom pitanju nego je
umesto toga odrecitovao svoju vilovnjaku oprotajnu pesmu
Namarie. Konano je, posle etiri decenije rada na univerzitetu, imao pred sobom vreme koje e moi sasvim da posveti
svojim legendama, a posebno dovravanju Silmariliona, koji su
Alen i Anvin sad bili veoma radi da objave, ali nisu uspevali da
ga doekaju ve nekoliko godina.
Sendfildski put nije bio ba najbolje mesto za oveka u penziji. Tolkin je tamo iveo ve est godina i bio je svestan ogranienja; pa ipak moda nije u potpunosti oekivao oseanje
izdvojenosti koje ga je snalo poto vie nije morao svakodnevno da odlazi na koled. Kua na Sendfildskom putu bila je oko
tri kilometra udaljena od centra Oksforda, a ak je i najblia
autobuska stanica bila podaleko i Edit je stajalo dosta napora
da doe do nje, to je znailo da za svaki odlazak do Oksforda,
pa i do prodavnica u Hedingtonu, mora da se pozove taksi. Ni

292

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

prijatelji nisu vie navraali tako esto kao dok su Tolkinovi

iveli u centru grada. to se porodice tie, Kristofer i njegova
ena Fejt esto su im dolazili; Fejt, vajarka po profesiji, izradila je bistu svog svekra, koju mu je Fakultet za engleski jezik
i knjievnost poklonio prilikom odlaska u penziju. Tolkin je
kasnije o svom troku izlio bistu u bronzi i ona se sada nalazi u
biblioteci Fakulteta. Ipak, Kristofer je kao predava na Novom
koledu i sam bio veoma zauzet poslom. Donu je u meuvremenu poverena parohija u Stafordiru, dok je Majkl drao
nastavu u Midlendu i uspevao je samo povremeno da doe
u goste s porodicom (sinom i dve kerke). Prisila se vratila u
Oksford, gde je bila zaposlena kao socijalni radnik, i esto je
viala roditelje, ali je ivela na suprotnoj strani grada i imala je
i sopstvenih briga.
Tolkinovi kontakti s akademskim ivotom sveli su se na povremene posete Alena Kempbela, koji je nasledio arlsa Rena
na mestu profesora anglosaksonskog jezika, i povremeni ruak
sa njegovim bivim studentom Normanom Dejvisom, novim
profesorom engleskog jezika i knjievnosti na Mertonu. Dejvis
i njegova ena ubrzo su shvatili da su ti rukovi vana crta u
ivotu Tolkinovih jer im pruaju predah od utabanih i ogranienih navika u kui na Sendfildskom putu. Otprilike jednom
nedeljno Dejvisovi bi ih pozvali da ruaju u nekom seoskom
hotelu koji im je trenutno bio omiljen - ali Tolkinovima nijedan nije dugo ostajao omiljen, ili zbog nekog promaaja u kuvanju, ili zbog previsokog rauna, ili zato to do hotela mora da
se doe novim putem koji je upropastio prirodu. U hotelu bi
popili po pie - Edit je ustanovila da joj dupli brendi pomae
varenju - a onda bi se posvetili dobrom ruku uz koji nije manjkalo ni vina. Za vreme obroka Lena Dejvis je razgovarala s Edit,
koja joj je bila veoma draga, ostavljajui mukarcima slobodu
da se bave svojim razgovorima. Osim tih rukova i vianja s

HEDINGTON

293

decom, malo se ta dogaalo u drutvenom ivotu Tolkinovih.

Koled Egzeter izabrao ga je 1963. za poasnog lana, a primer je sledio i Merton, ali mada je na oba koleda uvek bio
dobrodoao i pozivnice su mu esto stizale, Tolkin je na veere
tamo retko odlazio, a i kada bi otiao, jeo je malo, oekujui od
kuhinje sve najgore, i uopte nije hteo da ide ako Prisila ili neka
prijateljica ne bi ostale da prave drutvo Edit. Za njeno dobro
uvek se brinuo pre svega ostalog.
Neposredno po odlasku u penziju zaokupljala su ga mnoga
domaa pitanja. Morao je da preseli sve svoje knjige iz kabineta
na koledu i da im nae mesta kod kue, a poto je njegova radna-spavaa soba na spratu kue na Sendfildskom putu ionako
ve bila pretrpana, odluio je da adaptira garau (praznu, jer
nije bilo automobila) u biblioteku i radni prostor. Selidba knjiga potrajala je mesecima i pogoravala mu je lumbago, na koji
se sada alio. Na kraju je ipak sve bilo smeteno i mogao je da se
posveti velikom zadatku da rediguje i dovri Silmarilion.
S obzirom na njegovu naviku da uvek sve drastino prerauje, neminovno je bilo da i ovog puta zakljui kako celo delo
mora iz temelja da se preradi, pa je prionuo na taj teak zadatak. Pomagala mu je Elizabet Lamzden, koja je radila kao njegova sekretarica sa skraenim radnim vremenom i koja se, kao
i njene dve naslednice potom, Naomi Kolijer i Filis Denkinson, sprijateljila s Tolkinovima.
Samo to je postigao izvestan napredak kad su mu stigli korektorski ifovi njegovog izdanja Anahoretskog tipika, koje je
kasnilo zbog trajka tampara. Preko volje je odloio svoju
mitologiju i prihvatio se korigovanja 222 strane teksta na srednjoengleskom propraenog detaljnim fusnotama. Kad je Anahoretski tipik sklonjen s dnevnog reda, spremio se da se vrati
onome to je nazivao pravi posao, ali oseao je da pre nego
to nastavi da radi na Silmarilionu, mora da dovri redigovanje

294

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

svojih prevoda Gavejna i Perle i napie predgovor koji su traili izdavai. Nita od toga nije uspeo da zavri pre nego to se
okrenuo novom zadatku koji je stigao od Alena i Anvina, pregledanju i doterivanju predavanja o bajkama poto su njegovi
izdavai eleli ponovo da ga objave, uz Mazalov list. Tako su
se u beskraj nizali prekidi, trgajui mu niti dela, to je ometalo
dovretak i sve gore ga frustriralo.
Odgovaranje na pisma oduzimalo mu je mnogo vremena. Pisale su mu na desetine italaca, aljui pohvale i kritike, traei
jo podataka o nekim elementima prie. Tolkin je svako pismo
shvatao ozbiljno, naroito ako su ga pisala deca ili stariji ljudi.
Ponekad bi napravio i dve ili tri skice odgovora - a onda ne bi
bio zadovoljan rezultatom, ili jednostavno nije mogao da odlui ta da odgovori, te odgovor nikada ne bi ni poslao. Ili bi
izgubio ve napisani odgovor i proveo bi sate preturajui po garai i svojoj radnoj-spavaoj sobi dok ga ne bi naao. Prilikom
potrage bi ponekad pronaao neto drugo to je zaturio, pismo
na koje nije odgovorio ili nedovrenu priu, pa bi ostavio ono
to je prethodno bio naumio da uradi i seo da ita ili prerauje
ono to je pronaao. Tako su mu protekli mnogi dani.
Uvek mu je bilo drago da se pozabavi pitanjima italaca koji
su eleli da nazovu kuu, kunog ljubimca ili ak dete po nekom mestu ili liku iz njegovih knjiga; smatrao je zapravo da je
pristojno da ga pitaju i bio je ljut kad je jedan gliser bez njegove
dozvole dobio ime Senko, po konju koga jae Gandalf. Oni
koji su mu pisali takvim povodom esto su bili neoekivano
nagraeni: jedan odgajiva goveda rase dersi pitao ga je moe
li jedno grlo da nazove Rfvendel, na ta mu je Tolkin odgovorio
da se na vilovnjakom bik kae mundo i predloio mu nekoliko
za bikove imena izvedenih iz tog korena. (Poto je poslao pismo, Tolkin se latio da ustanovi otkud to da mundo znai bik,
o emu nikad pre nije razmiljao.) Budui da su ga ta i takva

HEDINGTON

295

pitanja zaokupljala sve vie, nije provodio naroito mnogo vremena radei na Silmarilionu.
Nastavljao je ipak da se njime bavi i moda bi i stigao da ga
pripremi za objavljivanje da je uspeo da se disciplinuje i pristupi
mu uobiajenim metodima rada. esto je, meutim, samo otvarao pasijans do duboko u no. Bila je to njegova dugogodinja
navika, i Tolkin je i sam izmislio mnogo naina otvaranja, koje
je rado prenosio drugim igraima pasijansa. Naravno da je mnogo razmiljao dok je naizgled rasipao vreme nad kartama, ali se
obino kajao zbog tako potroenih sati. esto bi veliki deo dana
proveo crtajui predivne, komplikovane are na poleini starih
novina dok je reavao ukrtene rei. Neizbeno je bilo da i ti crtei dospeju u njegove prie, postavi vilovnjaki heraldiki znaci,
motivi na numenorskim tepisima ili egzotine biljke s imenima
na kvenijskom ili sindarinskom. U poetku bi se njima oduevio,
a onda bi se postideo to se time zamajava i trudio se da stvarno
prione na posao; ali onda bi zazvonio telefon ili bi ga Edit zvala
da idu u kupovinu ili prijateljima na aj i on tog dana ne bi uradio nita vie.
Tako delimino treba kriviti i njega zbog toga to nije mnogo
ta uradio. Samo po sebi to ga je titalo i dodatno ometalo, a rastuivao ga je i ivot koji mu se inio monoton i sputan. Dani
mi se ine prazni, zapisao je, ,,i ni na ta ne mogu da se usredsredim. ivot je takva dosada u ovom zatvoru.
Naroito se oseao usamljenim zbog nedostatka mukog
drutva. Njegov stari prijatelj i lekar Robert Hejvard iz Inklinga iveo je u blizini, a kako je i on bio katolik, esto su nedeljom zajedno odlazili na misu. Njihovi razgovori u povratku
kui iz crkve bili su vaan deo Tolkinove nedelje, ali su mu
izazivali nostalgiju.
Klajv Stejpls Luis umro je 22. novembra 1963., sa ezdeset etiri godine. Nekoliko dana kasnijeTolkin je pisao svojoj kerki

296

D . R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Prisili: Dosad sam se oseao normalno za oveka mojih godina - kao staro stablo kome opada jedan po jedan list: ovo je kao
udarac sekirom pored samog korenja.
Odbio je molbu da Luisu napie osmrtnicu, kao i da napie
neto za knjigu koja e mu biti posveena, ali je proveo dane
razmiljajui o Luisovoj poslednjoj knjizi Pisma Malkolmu,
uglavnom o molitvi.
Ubrzo posle Luisove smrti ponovo je nakon mnogo godina
poeo da vodi dnevnik. Delimino mu je to bio izgovor da se
slui novim pismom koje je izmislio i nazvao novoenglesko pismo, pribeleivi da je zamiljeno kao poboljanje kominog
pisma za koje se zalau ljudi to se nadmeu za novac tog smenog oa.46Zadrao je neka slova postojeeg latinikog alfabeta
iako im je dao drugaije fonetske vrednosti, a kombinovao ih je
s meunarodnim fonetskim znacima i nekim simbolima iz svog
feanorskog pisma. Sluio se njime kada je u dnevnik zapisivao
neto veoma lino. Kao i u svim svojim dnevnicima, i u ovom
je ee beleio tugu nego radost, te on ne prua uravnoteenu sliku njegovog ivota na Sendfildskom putu, ali pokazuje do
kojih je mranih dubina umeo da potone iako je to uglavnom
bilo kratkotrajno. ivot je siv i tmuran, zapisao je u jednom takvom trenutku. Nita ne uspevam da uradim, uhvaen izmeu
umalosti i dosade (zarobljen u kui), teskobe i rasejanosti. ta
da radim? Da pustim da me usisa neki hotel, staraki dom ili
klub, i da ivim bez knjiga i bez dodira i razgovora s ljudima.
Neka mi Bog pomogne!
Kao to se to i inae kod njega deavalo, iskoristio je svoju depresiju u korisne svrhe. Dok je oajavao jer ne moe da
46 Dord Bernard o ostavio je novanu zadubinu namenjenu stvaranju fonetskog engleskog pisma,
zahtevajui da se ono razlikuje od latinikog alfabeta da bi se izbegao utisak naprosto pogrenog pisanja.
Na konkursu je pobedio Ronald Kingsli Rid, ali je potom testament osporen i zadubini je uspelo da na
oovom pismu objavi samo jednu knjigu, oovu dramu Androkle i lav, 1962. (Prim. prev.)

HEDINGTON

297

dovri Gospodara prstenova, roen je Mazalov list; isto tako su

ga teskoba zbog budunosti i tugovanje zbog starosti naveli da
napie Kovaa iz Velikog Vutona.
Ta pria je nastala na udan nain. Jedan ameriki izdava
zamolio je Tolkina da napie predgovor za jedno izdanje Zlatnog kljua Dorda Makdonalda. Takve predloge Tolkin je
obino odbijao, ali ovaj je prihvatio, bez nekog vidnog razloga.
Posla se latio krajem januara 1965., kada je bio veoma potiten. Ustanovio je da mu se Makdonaldova knjiga dopada
mnogo manje nego nekada i da je, kako je zapisao, loe napisana, nesuvisla, i ne valja, uprkos tome to u njoj ima nekoliko
nezaboravnih pasusa. (Tolkin zapravo nije bio tako strastveno
privren Makdonaldu kao Luis; voleo je Princezu i bauka i
njen nastavak, ali su mu moralistike alegorije uveliko kvarile uivanje u Makdonaldovim delima.) Uprkos takvoj svojoj
reakciji, nije odustao od zadatka, to takoe nije bilo tipino
za njega; kao da je morao neto da dovri ne bi li dokazao sebi
kako nije postao nesposoban za rad. Poeo je da objanjava
malim itaocima ta znai re vila:
Vila je vrlo mona. ak ni lo pisac ne moe da joj umakne. Verovatno e svoju priu sklapati od delia starijih pria
ili neega poluupamenog, a to je verovatno suvie snano da
bi mu uspelo da pokvari ili razveje ini. Poneko e moda vile
prvi put sresti u svojoj smenoj prii, a poto naas spazi vilu,
posvetie se neemu boljem. To se moe staviti u jednu ovakvu
priicu. Bio jednom jedan kuvar kojije hteo da napravi tortu za
deju proslavu. Najvanije muje bilo da torta bude vrlo slatka...
Pria nije trebalo da bude dua od nekoliko pasusa, ali ona
se nastavljala i nastavljala, dok Tolkin nije zastao shvativi da je
stekla sopstveni ivot i da mora da se dovri kao neto sasvim

298

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

zasebno. U prvoj verziji dao joj je naslov Velika torta, ali se

uskoro ustalio Kova iz Velikog Vutona. (Predgovor za Makdonalda nikada nije zavren.)
Pria je bila neobina na dva naina: Tolkin ju je pisao direktno na pisaoj maini, to inae nije radio, bila je blisko, pa ak
i svesno povezana s njim samim. Nazvao ju je priom jednog
starca, punom tereta lienosti, dok je na jednom drugom mestu kazao kako je napisana s dubokim oseanjem, delimino
na osnovu iskustva lienosti zbog penzionisanja i starenja. Kao
i njegov kova, seoski momi koji je progutao zvezdu i time
stekao paso za putovanje u vilin-zemlju, i Tolkin je u mati
dugo lutao tajanstvenim zemljama, a sad je oseao da se blii
kraju i znao je da e uskoro morati da preda svoju zvezdu - svoju matu. Bila je to zaista poslednja pria koju je napisao.
Uskoro poto ju je dovrio, pokazae je Rajneru Anvinu, koji
se oduevio, ali je smatrao da treba da se objavi s drugim priama da bi se dobila knjiga izvesne duine. Na kraju su Alen
i Anvin ipak odluili da je objave zasebno i Kova je izaao
1967. godine i u Britaniji i u Americi, s ilustracijama Poline
Bejns. Naiao je na uglavnom dobar prijem kritike iako niko
od knjievnih kritiara nije primetio koliko je pria lina niti
da sadri element alegorije, sasvim nekarakteristian za svog
pisca. Nema alegorije u vilinskom, pisao je Tolkin, koje je
zamiljeno tako kao da postoji potpuno van svesnog. Postoji
izvestan trag alegorije na ljudskoj strani, to se meni ini oiglednim, iako se jo nijedan ni italac ni knjievni kritiar nisu
tome okrenuli. Kao i obino, u prii nema religije, ali je sasvim
vidljivo da su kuvar, Velika dvorana itd. (pomalo satirina) alegorija na seosku crkvu i paroha: njihova uloga postepeno propada i gubi svaki dodir s umetnou, pretvarajui se naprosto
u jedenje i pijenje - poslednji trag neeg drugog preostao je
samo jo u deci.

HEDINGTON

299

U to vreme Tolkin je dovrio jo dve prie za objavljivanje.

Redigovano predavanje O bajkama objavljeno je 1964. uz Mazalov list pod zajednikim naslovom Drvo i list; a poto mu je
1961. tetka Dejn Niv, kojoj je tada bilo osamdeset devet godina, pisala da pita ,,ne bi li mogao da napravi jednu knjiicu o
Tomu Bombadilu, prigodne veliine kako ne bi bila preskupa nama starcima kad kupujemo boine poklone, nastale su
Avanture Toma Bombadila. Stihove koje je odabrao za tu knjigu uglavnom je napisao izmeu 1920. i 1940., ako se izuzmu
Tomova vonja amcem, koju je sroio naroito za knjigu, i
,,Maka, koju je napisao 1956. da zabavi svoju unuicu Doan
En. Ilustrator je i ovog puta bila Polina Bejns i knjiga je izala
taman na vreme da obraduje Dejn Niv, koja e umreti nekoliko meseci posle toga.
Ako mu je penzionerski ivot ponekad i izgledao ,,siv i tmuran, ipak je u njemu bilo mnog elemenata u kojima je Tolkin
uivao. Prvi put u ivotu imao je dovoljno novca. Ve 1962., jo
pre neverovatnog skoka prodaje u Americi, Tolkin je zabeleio
o svojim prihodima: ,,0 va situacija je zapanjujua i samo se nadam da pokazujem dovoljno zahvalnosti Bogu. Pre jedva neto
malo vremena pitao sam se hoemo li i dalje moi da ivimo
ovde od moje nedovoljne penzije, ali ako se ne dogodi neka
svetska katastrofa, verovatno do kraja ivota vie neu biti u
stisci s novcem.
Veliki deo zarade odlazio mu je na porez, ali on je to sve u
svemu prihvatao filozofski iako je jednom prilikom precrtao
dospelu poresku uplatnicu na vrlo veliku sumu i napisao: ,,Ni
pare za konkorde. Pred kraj ivota uredio je da se veina prihoda prenese na njegovo etvoro dece.
S novosteenim bogatstvom postupao je velikoduno i
dao je znatnu svotu (anonimno) svojoj parohijskoj crkvi u

300

D. R. R. T O L K I N : B I O G R A F I J A

Hedingtonu. Posebno mu je uvek bilo drago da odgovori na

bilo kakve potrebe lanova svoje porodice. Jednom detetu je
kupio kuu, drugom automobil, unuku elo, unuci je plaao
kolarinu. Uprkos tome to je postao imuan, navika da pazi na
svaku paru, steena svih onih godina kad su izdaci bili veliki, a
prihodi mali, nije mogla tako lako da se poniti, pa je u njegovom dnevniku uz svakodnevnu zabeleku o vremenskim prilikama redovno stajao podroban izvetaj i o najmanjim utroenim koliinama novca: Avionsko pismo l 3p, ileti 2 llp ,
potarina 7 V2p, tablete za ienje zubne proteze 6 2p. Nikada
nije bezbrino troio novac; Edit i on nisu u kui instalirali nikakve elektrine aparate jer nisu na njih bili navikli i nisu smatrali da e im sada postati potrebni. Ne samo da u kui nije bilo
televizora nego nije bilo ni maine za pranje rublja niti posua.
Ipak je injenica da sada ima novca Tolkinu priinjavala
mnogo zadovoljstva. Uivao je u ponekoj biranoj ekstravaganciji po svom ukusu: dobrom ruku uz vino u nekom restoranu
posle jutra provedenog u kupovini u Oksfordu, crnom somotskom sakou i novom prsluku naruenima kod krojaa, novoj
odei za Edit.
Edit i on i dalje su bili veoma razliiti i interesovanja su im
se razlikovala, pa ni posle pedeset godina braka nisu uvek bili
idealno drutvo jedno drugome. Povremeno bi bilo i nerviranja, kao i uvek u njihovom zajednikom ivotu. Takoe je
tu bila, kao i uvek, velika ljubav i privrenost, moda jo jae
sada kada su prole tekoe koje je nametalo podizanje porodice. Sad su imali vremena da naprosto sede i razgovaraju, to
su esto i radili, naroito uvee leti posle veere, na klupi na
verandi ispred kue na Sendfildskom putu, ili u vrtu meu ruama, on s lulom, ona s cigaretom poto je u ve poodmaklom
ivotnom dobu poela da pui. Veliki deo razgovora neizbeno
im se kretao oko dece i unuadi, za ta su oboje bili beskrajno

HEDINGTON

301

zainteresovani. Sam koncept porodice, koja im je u detinjstvu

uglavnom bila uskraena, bio im je veoma vaan i uloga bake i
deke veoma im se dopadala; uivali su kad im dou unuci. Uivali su i u svojoj zlatnoj svadbi, proslavljenoj 1966. uz mnogo
pompe. Na Mertonu im je prireena proslava na kojoj je izveden ciklus Tolkinovih pesama, za koje je muziku komponovao
Donald Svon, pod naslovom Put ide uvek dalje. Sam kompozitor bio je za klavirom, dok je pesme pevao Vilijem Elvin - ,,To
ime nosi dobro znamenje!, rekao je Tolkin.
Nije sve u domu na Sendfildskom putu bilo idealno ureeno, a
postajalo je i gore kako se s godinama pogoravalo Editino zdravlje. Iako se zbog artritisa kretala sa sve vie muke, uspevala je da
kuva, da obavi veinu kunih poslova i da pomalo radi u bati.
Meutim, posle 1960., kako se bliio njen osamdeseti roendan,
postajalo je sve jasnije da nee moi jo dugo. Preko dana je na
nekoliko sati dolazila ena koja je pomagala u kui, ali kua nije
bila mala i bilo je u njoj dosta posla, a istovremeno nije bila dovoljno velika da bi kuna pomonica ivela s njima, ak i ako
bi uspeli da pronau neku koja bi na to pristala. Sam Tolkin je
pomagao koliko je mogao, a kako je imao vete ruke, umeo je
da popravi polomljeni nametaj ili zameni pregorele osigurae;
ipak, i njegovi zglobovi su postajali sve ukrueniji, te su poetkom 1968., kad je njemu bilo sedamdeset est, a Editi sedamdeset devet, odluili da se presele u kuu koja e im bolje odgovarati. Od selidbe e imati i tu korist to se nee vie javno znati gde
je Tolkin, pa e tako izbei sad ve neizdrljivu poplavu pisama,
poklona, telefonskih poziva i ljudi koji su im dolazili na vrata.
to se tie pitanja kuda bi se preselili, razmatrali su nekoliko mogunosti u okolini Oksforda, a onda su se opredelili za Bornmut.

DRUGO POGLAVLJE
BORNMUT

Bornmut je, ak i prema merilima engleskih primorskih gradia, mestace neobino lieno arma, razvueno gradsko naselje ija arhitektura uglavnom potie s kraja XIX i poetka XX
veka, anemini ekvivalent francuske Rivijere. Kao i veina odmaralita na junom delu engleske obale, masovno privlai starije ljude, koji dolaze da tu provedu poslednje dane u bungalovima. i vilama, ili u pomalo izbledelim hotelima, gde su im
vrata irom otvorena preko zime, ali u letnjoj sezoni cene naglo skoe. Izlaze da se nadiu vazduha uz more pored Istonih
ili Zapadnih litica, odlaze u biblioteku, Zimsku batu, na terene
za golf, etaju meu etinarima oko Boskomba i Branksoma, i
na kraju umiru.
Bornmut slui svojoj svrsi - prua okruenje u kome imuniji ljudi u poodmaklom ivotnom dobu mogu da nau odreene
udobnosti i provode dane meu sebi slinima po godinama i
drutvenoj klasi. Edit Tolkin ga je zavolela, i ne bez razloga, jer
je u Bornmutu prvi put u ivotu stekla mnogo prijatelja.
Vie godina pre toga ona je ve poela da dolazi u hotel Miramar na samoj obali u zapadnom delu grada, skup ali udoban i
prijatan, iji su gosti bili ljudi slini njoj. Poto joj se mu penzionisao i prestao da putuje kao ispitiva u Irsku, pridruio joj se
na tim odmorima i ubrzo shvatio da je ona tu srenija nego kod
kue u Oksfordu. To nije bilo nikakvo iznenaenje jer je drutveno okruenje u Miramaru bilo slino onome koje je poznavala dok je ivela kod Desopovih u eltenamu izmeu 1910.
i 1913. godine: via srednja klasa, imuna, bez intelektualnih

BORNMUT

303

stremljenja, prijateljski raspoloena prema sebi slinima. Edit

je tu bila kao kod svoje kue, u svom miljeu, kao to nikada nije
bila ni u Oksfordu niti u jednom drugom trenutku za vreme
svog branog ivota. Istina, u hotelu je bilo i mnogo gostiju s
plemikim titulama, bogatih i samouverenih, meutim i oni su
u sutini pripadali istoj vrsti: konzervativan svet koji je rado
razgovarao o deci i unucima i zajednikim poznanicima, zadovoljno provodio vei deo dana u hotelskom salonu, izlazio povremeno da proeta pored mora, blaeno sedeo uz oljicu kafe
posle obroka i gledao vesti u devet pre nego poe na spavanje.
Edit tu nije progonilo oseanje nie vrednosti jer sad je bila
dobrostojea kao i oni, a to se titula tie, njen status supruge
pisca slavnog irom sveta ponitavao je mogue bojazni da ne
pripada tom drutvu.
Na praktinijem nivou gledano, Miramar je postajao sve idealnije reenje za domae probleme. Kad bi joj postalo prenaporno da vodi kuu, Edit bi rezervisala njihove uobiajene sobe i
pozvala vozaa koji ih je redovno vozio u Bornmut. U Miramaru bi joj se ubrzo povratila snaga, a dobro raspoloenje i da se
ne pominje; Tolkin je i sam rado predlagao odlaske u Bornmut
naprosto da bi pobegao od skuenog ivota na Sendfildskom
putu i oajanja zato to ne uspeva da dovri svoj posao.
U Miramaru on nije bio naroito srean, niti je kao Edit uivao u vrsti ljudi iji se razgovori gotovo u celini sastoje od naracije", kako se svojevremeno izrazio Luis. Iako bi povremeno
naao meu mukim gostima sagovornika s kojim se imalo o
emu popriati, ponekad je bio osuen na nemi i nemoni bes
jer se oseao zarobljeno. U svemu ostalom odmori u Bornmutu su mu prijali. U hotelskoj sobi mogao je da radi (ili ne radi)
isto koliko i kod kue - pod uslovom da se setio da ponese sve
potrebne papire, to nije uvek bio sluaj - i godili su mu udobnost i kuhinja. Edit i on su pronali lekara koji se pokazao kao

304

D. R. R. T O L KI N: b i o g r a f i j a

ljubazan i predusretljiv kad god bi jednom ili drugom od njih

bilo loe; postojala je i katolika crkva na razumnoj udaljenosti; hotel je bio blizu mora, koje je on toliko voleo (mada je to
more bilo krotkije nego to bi zaista bilo po njegovom ukusu); a
pre svega, jasno je video da je Edit srena. Stoga su se odlasci u
Bornmut nastavljali i kada su Tolkinovi odluili da odu iz kue
na Sendfildskom putu i nau sebi drugu, nije bilo veliko iznenaenje to su se opredelili da potrae neto u blizini Miramara.
ivi u groznoj kui, ne mogu ni da vam opiem koliko groznoj, s groznim slikama, izjavio je Odn na sastanku Tolkinovog
drutva u Njujorku, a njegove rei je preneo jedan londonski
dnevni list u januaru 1966. Kad je to proitao, Tolkin je kazao:
Prolo je poprilino godina otkad je jedini put bio kod nas, a
i tada je uao samo u Editinu sobu, gde je popio aj, pa mora
biti da mu se neto pomealo u seanju (ako je zaista i rekao).
Bila je to smirena reakcija na uvredljivu primedbu i poto je
izrazio blago nezadovoljstvo u jednom pismu Odnu, Tolkin mu
je uskoro ponovo pisao sasvim srdano.
Odnova opaska bila je i neprimerena i netana. Kua na
Sendfildskom putu, o kojoj je govorio, nije bila nita runija
od ostalih u jednoj neupadljivoj, skromnoj ulici, niti su slike
na zidovima Editine dnevne sobe bile ita drugaije nego u
prosenom domu porodice iz srednje klase u tom kraju. Mada
je, naravno, Odn upravo to i hteo da kae. Kao ovek prefinjenog ukusa, on je bio zapanjen obinim ivotom Tolkinovih i
konformizmom njihove kue u predgrau. Takav ivotni stil
nije odraavao Tolkinov lini ukus a, s druge strane, on mu se
nije ni protivio - u njemu je zapravo postojala asketska crta
koju on nije ni primeivao. Vano je to shvatiti pre nego to se
izvuku ikakvi zakljuci o ivotu koji je vodio u Bornmutu od
1968. do kraja 1971.

BORNMUT

305

Edit i on su kupili bungalov do koga se zaas stizalo taksijem

od Miramara. Lako se moe zamisliti ta je Odn mislio o toj
jednostavnoj modernoj kui na Lejksajdu broj 19, podjednako
,,groznoj kao i ona u Hedingtonu. S take gledita Tolkinovih,
to je bilo upravo ono to su eleli - oboje. Kua je imala dobro
opremljenu kuhinju, u kojoj Edit nije bilo teko da kuva uprkos
oteanom kretanju, a osim dnevne sobe, trpezarije i po jedne
spavae sobe za nju i njega, postojala je i prostorija koja je Tolkinu sluila kao radna soba, dok je dvostruka garaa mogla da
mu poslui kao biblioteka i kancelarija, isto kao i na Sendfildskom putu. Imali su i centralno grejanje, to nisu imali nikada ranije, a napolju verandu na kojoj su uvee mogli da sede
i pue, veliku batu s dovoljno prostora za rue, pa ak i malo
povra, i u dnu kapijicu koja je vodila pravo do malog umovitog klanca, poznatog kao Branksom ajn i, kad se sie njime,
dole do mora. Imali su susede katolike, koji bi esto povezli
automobilom Tolkina u crkvu, enu koja im je pomagala u kui
i Miramar je bio blizu kad bi zatrebalo da smeste porodicu i
prijatelje koji bi doli da ih vide; u Miramar su takoe redovno
oidlazili na ruak, pa bi ak povremeno i prespavali tamo kad je
Edit imala potrebu da se odmori.
Selidba u Bornmut podrazumevala je priline rtve s Tolkinove strane. Njemu nije bilo do toga da ostavlja Oksford i znao
je da kontakt s porodicom i bliskim prijateljima time znatno
ograniava, i ponovo je, kao kada mu je penzionisanje nametnulo skuen ivot u Hedingtonu, otkrio da je stvarnost surovija nego to je oekivao. Dobro se hranim, pisao je Kristoferu godinu dana posle selidbe u Bornmut. Pa ipak; pa ipak. Ne
viam sebi srodne ljude. Nedostaje mi Norman. Iznad svega mi
nedostaje ti.
rtva je, meutim, bila prinesena s odreenom svrhom, a
ta svrha je postignuta. Edit je bila srena, isto kao i za vreme

306

D. R. R. T O L K I N: B I OGRAF I J A

odmora koje je provodila u Miramaru i znatno srenija nego

ikada otkad se udala. Osim to je nova kua bila udobna i to
u njoj nije bilo stepenica uz koje bi Edit morala da se mui,
odlasci u Miramar i prijateljstva tamo sklapana predstavljali su
nepresuni izvor zadovoljstva. Edit vie nije bila stidljiva, nesigurna, ponekad duboko uznemirena ena jednog oksfordskog
profesora; ponovo je nala sebe i opet je bila drueljubiva i vedra gospoica Brat iz svojih eltenamskih dana. Vratila se u
okruenje kome je zaista pripadala.
ivot je i za samog Tolkina u celini tu bio bolji. Editina srea
donosila mu je duboko zadovoljstvo i odraavala se i na stanje
njegovog duha, tako da se u dnevniku iz tih bornmutskih godina gotovo ne moe nai nita od one malodunosti u koju
je zapadao u Hedingtonu. To to nije viao sebi srodne ljude bilo je delimino nadoknaeno estim posetama porodice
i prijatelja, a to to su gotovo u potpunosti uspeli da se uklone
pred panjom oboavalaca (adresa i broj telefona, pa ak i podatak da Tolkin sada ivi na junoj obali Engleske uspeno su
sauvani u tajnosti) ostavljalo mu je mnogo vie vremena za
rad. Izvesnu pomo u svojstvu sekretarice pruala mu je ena
njihovog bornmutskog lekara, dok je Doj Hil iz Alena i Anvina> zaduena da se bavi pismima oboavalaca, redovno dolazila
da se postara za prepisku. Selidbu je u poetku oteao ozbiljan
Tolkinov pad niz stepenice u kui na Sendfildskom putu, pri
emu je povredio nogu i morao da provede nekoliko nedelja u
bolnici i jo due s gipsom na nozi, ali im se oporavio, mogao
je, bar teorijski, da se svojski posveti Silmarilionu.
Samo to mu je bilo teko da odlui odakle da pone. U izvesnom smislu, nije tu vie bilo mnogo ta da se radi. Sama
pria bila je gotova, ako pojam pria uopte moe da se primeni na delo koje poinje pripovedanjem o stvaranju sveta i
uglavnom se bavi borbom izmeu vilovnjaka i iskonske sile zla.

BORNMUT

307

Da bi postigao kontinuiranu pripovest, Tolkin je sada samo jo

morao da se odlui koju e verziju pojedinih poglavlja odabrati budui da su postojale razne verzije, od najranijih poetaka
1917. pa do nekih pasusa napisanih prethodnih nekoliko godina. Zbog tolikih odluka koje je to podrazumevalo nije znao
odakle bi poeo, a sve i da mu uspe da to obavi, morao bi potom
da se postara da knjiga u celini bude dosledna. Posle godina i
godina raznih izmena i preraivanja stvorio je potpunu zbrku
u pojedinostima. Izmenio bi imena likova na nekim mestima, a
na drugima ne. Topografski opisi bili su nesreeni i protivreni. to je najgore od svega, i sami rukopisi su se razmnoili, pa
nije vie bio siguran u kome je ono to je poslednji put zamislio
u pogledu nekog konkretnog pasaa. Poslednjih godina sve je
prekucavao u po dva primerka, koja je potom uvao na odvojenim mestima, ali nikada ne bi reio koji mu je od dva primerka
radni, pa je esto na oba unosio ispravke, meusobno nezavisne i protivrene. Da bi sada stvorio dosledan tekst kojim bi bio
zadovoljan, morao bi podrobno da uporedi sve rukopise, a od
same pomisli na to sasvim bi se smeo.
Osim toga, i dalje nije bio siguran kako bi celo delo trebalo postaviti. Bio je sklon odustajanju od prvobitnog okvira,
uvodne prie o moreplovcu kome su ostale prie ispriane, ali
da li mu je moda potrebno neko drugo slino sredstvo? Ili je
dovoljno da jednostavno sve zajedno predstavi kao mitologiju
koja se nalazila u senci u Gospodaru prstenova7. A kad smo ve
kod te knjige, njome je oteao sebi zadatak tako to je uveo
nekoliko vanih likova, kao to su vilin-gospodarica Galadrijela i drvoliki enti, kojih najpre nije bilo u Silmarilionu, ali sad
ih je bilo neophodno pomenuti. Uspeo je da pronae zadovoljavajua reenja za sva ta pitanja, ali je znao da e morati
do najsitnije pojedinosti da uskladi Silmarilion s Gospodarom
prstenova inae e ga itaoci zasuti pismima s ukazivanjem na

308

D. R. R. T O L K I N: B I OG R A F I J A

nedoslednosti. A ak i uz te tehnike izazove, on i dalje nije

prevaziao preispitivanje nekih temeljnih vidova cele prie, a
ako bi njih izmenio, to bi znailo da sve ponovo pie iz poetka.
U leto 1971., posle tri godine u Bornmutu, poeo je pomalo
da napreduje iako su ga, kao i obino, detalji odvlaili od celine.
Kakav bi oblik trebalo da uzme odreeno ime, pitao se. Potom
bi poinjao da preispituje ceo jedan aspekt vilovnjakog jezika.
ak i kad je zaista pisao, to nije nuno znailo da je doterivao
glavni tok, nego bi se umesto toga bavio ogromnom masom
prikupljenog pomonog materijala. Veliki deo tog materijala
bio je u vidu eseja o ,,tehnikim aspektima mitologije, kao to
su odnosi izmeu starenja vilovnjaka i ljudi ili smrt ivotinja i
biljaka u Srednjem svetu. Tolkin je oseao da je potrebno posvetiti panju svakoj sitnici u njegovom izmiljenom kosmosu,
bez obzira na to hoe li sami ti eseji ikada biti objavljeni. Podstvaranje je postalo zanimacija koja mu je donosila zadovoljstvo nezavisno od elje da vidi delo objavljeno.
Ponekad bi za pisaim stolom proveo sate i sate, ali bilo je i
dana kad bi se brzo okrenuo pasijansu i prestao ak i da se pravi
da neto radi. Ili bi bio na nekom dobrom ruku uz dosta vina u
Miramaru, pa ako posle toga nije bio raspoloen da radi, zato
bi i morao? Neka saekaju, on nee da uri s knjigom!
Bilo je i dana kad ga je muila svest da dani tako brzo cure,
a knjiga nije gotova. Krajem 1971. bornmutski dani naglo su
okonani. Sredinom novembra osamdesetdvogodinja Edit
razbolela se od zapaljenja une kese. Smetena je u bolnicu,
gde je umrla rano ujutru u ponedeljak 29. novembra.

TREE POGLAVLJE
M ERTO NSKA ULICA

Poto je poeo da se oporavlja od prvog oka posle Editine

smrti, za Tolkina vie nije dolazilo u obzir da ostane u
Bornmutu. Jasno je bilo da e se vratiti da ivi u Oksfordu,
ali je u poetku bilo neizvesno kako da se to uredi. Tada ga
je koled Merton pozvao da kao poasni lan profesorskog
kolegijuma ivi u sobama u kui koja je pripadala koledu,
gde e se jedan posluitelj i njegova ena brinuti o njemu.
Bila je to izuzetna ast i savreno reenje. Tolkin je oduevljeno prihvatio, i poto je u meuvremenu proveo nekoliko
nedelja kod porodice, uselio se poetkom marta 1972. godine u Mertonsku ulicu broj 21, sprijateljivi se usput s trojicom ljudi iz firme za selidbe, koji su ga dovezli kamionom iz
Bornmuta u Oksford.
Njegov stan sastojao se od prostrane dnevne sobe, spavae
sobe i kupatila. arli Kar, posluitelj s koleda koji e se starati
0 njemu, iveo je sa enom u suterenu kue. Karovi su prema
Tolkinu bili veoma dobri, i ne samo to su mu spremali doruak u njegovom stanu, to je bio deo zvaninog dogovora,
nego bi mu napravili i ruak ili veeru ako mu nije bilo dobro
ili ako nije eleo da obeduje na koledu. Alternativu obrocima
na Mertonu pruao je i hotel Istgejt u najbliem susedstvu, koji
se znatno izmenio otkako su Tolkin i Luis u njemu obedovali
1930.-ih godina i nije vie bio jeftin; ali Tolkin je sad bio bogat
1 mogao je da jede gde god hoe. Svejedno je najee jeo na
koledu, gde je imao pravo na besplatan ruak i veeru i uvek
je bio dobrodoao u profesorskoj zbornici.

310

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Tako je 1972. i 1973. iveo potpuno po svom ukusu. Mnogo

je bolovao zbog Editine smrti i u sutini je sada bio usamljen ali
slobodan kao to nije nikad otkad pamti i mogao je da ivi kako
mu je volja. Kao to je Bornmut na neki nain bio nagrada Edit
za sve s im se suoavala u poetku njihovog braka, tako je sad
ovaj ivot neenje u Mertonskoj ulici bio svojevrsna nagrada za
njegovo strpljenje u Bornmutu.
Nije se moglo dogoditi da on postane neaktivan. esto je
odlazio u selo u blizini Oksforda, gde je Kristofer iveo s Bejli, svojom drugom enom, i u drutvu njihove deice Adama i
Rejel zaboravljao je na lumbago, pa bi trao po travnjaku igrajui se s njima ili bi ih zabavljao tako to bi bacio kutiju ibica
visoko na drvo i pokuavao da je skine gaajui je kameniima. Otiao je na odmor u Sidmut s Prisilom i Sajmonom, Kristoferovim sinom iz prvog braka. Obiao je svog starog prijatelja iz KBD-a Kristofera Vajzmena. Proveo je nekoliko nedelja
s Donom u njegovoj parohiji Stouku na Trentu i otiao s njim
u goste svome bratu Hilariju, koji je i dalje gajio voe u Ivamu.
Ronald i Hilari su sad bili meusobno mnogo sliniji nego u
mladosti. ljive, ije je plodove Hilari strpljivo sakupljao due
od etiri decenije, ostarile su i slabo raale. Trebalo ih je posei
i umesto njih zasaditi mlade, ali Hilari vie nije mogao da se
prihvati takvog posla i ljive su ostavljene da ive. Dvojica staraca gledala su tenis i kriket na televiziji i bratski pila viski.
Te dve poslednje godine bile su srene zahvaljujui poastima kojima je Tolkin obasipan. Primao je pozive amerikih univerziteta koji su eleli da mu urue poasne doktorate, ali je
oseao da ne bi mogao da podnese duga putovanja u Ameriku.
Poasti mu je ukazivala i njegova zemlja. U junu 1973. otputovao je u Edinburg da primi poasno zvanje, a u prolee prethodne godine bio je duboko dirnut kada ga je u Bakingemskoj
palati kraljica odlikovala Ordenom Britanske imperije. Poast

ME R T O NS K A ULI CA

311

koja mu je priinila moda najvee zadovoljstvo bio je ipak poasni doktorat koji mu je u junu 1972. dodelio njegov sopstveni
Oksfordski univerzitet, i to ne, kako je naglaeno, zbog Gospodara prstenova, nego zbog doprinosa filologiji. Govor koji je na
ceremoniji dodele odrao njegov stari prijatelj Kolin Hardi u
svojstvu zvaninog govornika svejedno nikako nije mogao da
proe bez mnogih referenci na povest Srednjeg sveta, a okonan je nadom da e tako zelenolisan, dok put ide uvek dalje, iz
svoje riznice iznedriti i Silamrilion i uenost.
to se Silmariliona tie, meseci su i dalje besplodno proticali. Rad se naravno morao odloiti dok je Tolkin ponovo
sreivao knjige i papire posle selidbe iz Bornmuta, a onda se
opet upetljao u tehnike probleme. Nekoliko godina ranije
odluio je da knjigu, u sluaju da umre pre nego to je dovri,
za objavljivanje pripremi Kristofer, koji je bio verziran u tom
poslu. Kristofer je s ocem esto razgovarao o knjizi, razmatrali su probleme koji su ostali nerazreeni, ali nisu postigli neki
naroit napredak.
Tolkin svakako nije oekivao da e uskoro umreti. Svojoj bivoj studentkinji Meri Salu rekao je da su mu preci tradicionalno bili dugoveni, te veruje da e i on jo poiveti. Pred kraj
1972. pojavili su se, meutim, znaci upozorenja. Poele su da
ga mue ozbiljne probavne tegobe i mada rendgen nije pokazao nita odreenije od ,,dispepsije, prepisana mu je dijeta i
naloeno da se uzdrava od vina. Uprkos nedovrenom delu,
izgledalo je da ga ne veseli mogunost da jo godinama ivi u
Mertonskoj ulici.
esto sam vrlo usamljen, pisao je svojoj roaki Merdori
Inkldon. Kad se semestar zavri i studenti odu, potpuno sam
sam u ovoj velikoj kui, osim posluitelja i njegove ene koji su
dole daleko u suterenu.

312

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Istina je da mu je stalno neko dolazio, porodica, prijatelji,

Doj Hil iz Alena i Anvina, koja se bavila prepiskom s itaocima. Uvek je bilo nekog posla koji je trebalo obaviti s Rajnerom
Anvinom i Dikom Vilijemsonom, Tolkinovim advokatom i savetnikom u mnogim pitanjima. Nedeljom je redovno odlazio
taksijem u crkvu u Hedingtonu, a potom na Editin grob na groblju u Volverkotu. Ali usamljenost nije poputala.
Kako je leto 1973. odmicalo, oni koji su mu bili bliski zapaali su da je tuniji nego obino i da bre stari. Izgledalo je ipak
da je dijeta delotvorna, pa je u julu otiao u Kembrid na veeru
u Ad. Eundem, zajedniki klub dvaju univerziteta. Dvadeset petog avgusta sa zakanjenjem je zahvalio svom domainu Glinu
Danijelu sledeim pismom:
Dragi Danijele,
Prolo je dosta vremena od 20. jula; ali bolje (nadam se)
ikad nego nikad, te evo radim ono to je trebalo pre nego to
su me preplavile druge stvari: zahvaljujem ti na divnoj veeri
na Svetom Jovanu, a posebno na strpljenju i velikoj ljubaznosti prema meni lino. Pokazalo se da je to bio veliki preokret!
Ne patim ni od kakvih zdravstvenih tegoba i od tada sam se
oslobodio veine zabrana u ishrani kojih sam morao da se
pridravam otprilike est meseci.
Unapred se radujem sledeoj veeri u A. E. i nadam se da
e i ti doi.
Uvek tvoj,
Ronald Tolkin.
Tri dana poto je napisao ovo pismo, u utorak 28. avgusta,
otputovao je u Bornmut u goste kod Dojslin i Denisa Tolharsta, koji je bio njegov i Editin lekar dok su tamo iveli. Kraj
je usledio brzo. U etvrtak je proslavljan roendan gospoe

M E R T O N S KA ULI CA

313

Tolharst, ali Tolkinu nije bilo dobro i gotovo nita nije jeo, samo
je popio malo ampanjca. Prekono je dobio bolove i ujutru je
odveden u jednu privatnu bolnicu, gde je ustanovljeno da mu
je pukao ir na elucu. Sluaj je hteo da je Majkl bio na odmoru
u vajcarskoj, a Kristofer u Francuskoj, i ni jedan ni drugi nisu
stigli na vreme da ga jo vide ivog, ali su Don i Prisila doli
da budu uz njega. U poetku su izvetaji o njegovom stanju bili
optimistini, ali u subotu je infekcija zahvatila plua i Tolkin je
izdahnuo rano ujutru u nedelju 2. septembra 1973, u osamdeset drugoj godini.

PO STS KRI PT UM
DRVO

Danas je moderno posmatrati Inklinge, mali kruok koji se

u treoj i etvrtoj deceniji XX veka okupljao etvrtkom na
Magdaleninom koledu u Oksfordu, kao homogenu grupu pisaca koji su uticali jedni na druge. Bez obzira na to da li ste pristalica ovog gledita, moda ete ako vas put nanese u Oksford
odluiti da odete na grob trojice najznaajnijih Inklinga, Klajva
Stejplsa Luisa, arlsa Vilijemsa i Dona Ronalda Rejela Tolkina.
Luisov grob pronai ete u dvoritu njegove parohijske crkve u Hedington Kvariju. Jednostavna kamena ploa obeleava gde su sahranjeni Luis i njegov brat, major Voren Hamilton
Luis. Nad ploom je jednostavan krst, na kome pie: Svi Ijudi
moraju ovamo doi.
Vilijems poiva u senci Crkve Svetog krsta, u centru Oksforda. Nedaleko od njega sahranjen je jo jedan Inkling, Hjugo
Dajson, a na istom groblju sahranjeni su i mnogi drugi iz te
generacije koji su bili povezani sa univerzitetom.
Vilijems i Luis pripadali su anglikanskoj crkvi, a u Oksfordu
danas postoji samo jedno mesto gde se sahranjuju katolici, mali
prostor izdvojen na zajednikom groblju u Volverkotu. Ako traite i trei grob, moraete da poete podaleko van centra grada,
da proete prodavnice i kruni tok i doete do visoke gvozdene
kapije. Kad uete, i proete pored grobljanske kapele, pa potom
preko ari i ari na kojima se nalaze grobovi, doi ete do jednog
dela gde nadgrobne ploe svedoe da su tu sahranjeni mnogi
Poljaci; to je katoliki deo, i grobovi doseljenika preovlauju
nad grobovima Engleza koji su pripadali toj veroispovesti. Na

DR V O

315

nekim grobovima nalaze se fotografije pokojnika na keramici i

kitnjasti nadgrobni natpisi. Naspram njih se jasno izdvaja siva
ploa od kornvolskog granita s leve strane, na kojoj je pomalo
neobian natpis: Edit Meri Tolkin, Lutjena, 1889-1971. Don
Ronald Rejel Tolkin, Beren, 1892-1973.
Okolina groblja pripada predgrau i veoma se razlikuje od
engleskih seoskih predela koje je Tolkin voleo, ali ne i od naselja u kojima je proveo najvei deo svog ivota. Tako nas ak
i na kraju ovaj jednostavni grob na javnom groblju podsea na
antitezu izmeu obinog ivota kojim je iveo i krajnje neobine mate iz koje je stvorena njegova mitologija.
Otkuda je dolazila ta mata koja je naselila Srednji svet vilovnjacima, orcima i hobitima? Odakle je izvirala ta knjievna
vizija koja je izmenila ivot obinog univerzitetskog profesora?
I zato ta vizija toliko pogaa svest i u takvom je skladu s tenjama bezbroj italaca irom sveta? Tolkin bi smatrao da na
ova pitanja nema odgovora, pogotovo ne u knjizi ove vrste. Biografije kao pomo u procenjivanju knjievnog dela nisu nailazile na njegovo odobravanje; i moda je imao pravo. Njegovu
stvarnu biografiju ine Hobit, Gospodar prstenova i Silmarilion
jer istina o njemu lei na njihovim stranicama.
Moda bi ipak dao odobrenje makar za epitaf.
Zaduna misa odrana mu je u Oksfordu, etiri dana posle
njegove smrti, u jednostavnoj modernoj crkvi u Hedingtonu,
u koju je esto odlazio. Molitve i odlomke Svetogpisma koji su
itani odabrao je njegov sin Don, koji je sluio misu uz pomo
Tolkinovog starog prijatelja oca Roberta Marija i parohijskog
svetenika preasnog Dorana. Nije drana propoved i nisu navoeni citati iz Tolkinovih dela. Kad su nekoliko nedelja kasnije
njegovi potovaoci odrali komemorativnu slubu u Kaliforniji, skupu je proitana njegova pria Mazalov list. Tolkin moda
ne bi na to imao zamerki.

316

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Pred njimje bilo Drvo, njegovo Drvo, dovreno. Ako biste mogli tako rei za ivo drvo, ije se lie otvaralo, ije su grane rasle
i povijale se na vetru kao to je Mazalo tako esto zamiljao i
oseao, i toliko muputa nije uspelo da to uhvati. Netremice je gledao u Drvo, a ondaje polako podigao ruke i potpuno ih rairio.
,,Ovojedar!, rekaoje.

DODACI

DODATAKA

TOLKINOVI (TOLLKuHN) IZ SAKSONIJE

SAFILDOVIIZIVAMA

Tolkinovi iz Londona

Don Safild
(birmingemski trgovac tekstilom)
1802-1891.

Don Bendamin Tolkin

1806-1897.
(proizvoa klavira i trgovac muzikim instrumentima,
poslovao u Birmingemu)
Meri Dejn Stou

Don Safild
1833- 1930.

(birmingemski trgovac tekstilom, kasnije trgovaki putnik)

Emili Sparou

tri kerke
i etiri sina

Pojednostavljena genealoka tablica

predaka D. R. R. Tolkina

dva sina

Edit Meri (Mej)

1865-1936.
Voiter Inkldon
(poslovni ovek)

Artur Rejel Tolkin

1857-1896.
(direktor banke)

Merdori
1891-1973-

Emili Dejn (tetka Dejn)

1872-1963.
Edvin Niv
1872-1904.
(agent osiguravajueg
drutva)

Meri
1895-1940.

Mejbel Safild
1870-1904.
Artur Rejel Tolkin ven. sa Mejbel Safild 1891.

Hilari Artur Rejel Tolkin

1894-1976.
Magdalena Metjuz

Don Ronald Rejel Tolkin

1892-1973.
Edit Brat
1889-1971.

Don
r. 1917.

Majkl
1920-1984.

Kristofer
r. 1924 .

Prisila
r. 1929.

tri sina

1
Vilijem
1874-1904.
(blagajnik)
Beatrisa Bartlet
(ujna Bea)

DODATAK B
Hronologija dogaaja u ivotu D. R. R. Tolkina

1892. Treegjanuara: Don Ronald Rejel Tolkin rodio se u

Blumfontejnu.
1894. Roenje mlaeg brata Hilarija.
1895. Prolee: Mejbel Tolkin odvodi dvojicu deaka u
Englesku, Artur Tolkin ostaje u Junoj Africi.
1896. Februar: Artur Tolkin umire. Leto: Mejbel Tolkin
iznajmljuje kuu u Serhol Milu kod Birmingema. Tu
deaci i ona ostaju naredne etiri godine.
1900. Mejbel Tolkin pristupa Katolikoj crkvi. Seli se s
deacima iz Serhola u birmingemsko prdgrae Mozli.
Ronald polazi u kolu kralja Edvarda.
1901. Mejbel se seli s deacima iz Mozlija na Kings Hit.
1902. Mejbel se seli s decom iz Kings Hita u Oliverovu ulicu
u Edbastonu. Upisuje Ronalda i Hilarija u Osnovnu
kolu Svetog Filipa.
1903. Deaci su ispisani iz kole Svetog Filipa. Ronald dobija
stipendiju za Kralja Edvarda i u jesen se vraa tamo.
1904. Poetkom godine ustanovljeno je da Mejbel Tolkin boluje
od dijabetesa. Preko leta deca i ona borave u Rednalu. U
novembru Mejbel umire, u trideset petoj godini.
1905. Deaci se sele u kuu ujne Beatrise u Stirling roudu.
1908. Deaci se sele u kuu gospoe Fokner na
Vojvotkinjinom putu. Ronald se upoznaje s Edit Brat.
1909. Jesen: Otac Fransis Morgan otkriva Ronaldovu
romansu s Edit Brat. Ronald ne uspeva da dobije
stipendiju za Oksford.

DODATAKB

321

1910. Januar: Ronald i Hilari se sele. Ronald i dalje via Edit

Brat, ali mu je potom zabranjeno da komunicira s
njom. Mart: Edit se iz Birmingema seli u eltenam.
Decembar: Ronald stie stipendiju za koled Egzeter na
Oksfordu.
1911. Nastaje KBD. Leto: Ronald zavrava kolu. Putuje u
vajcarsku. Jesen: Prvi semestar na Oksfordu. Boi:
uestvuje u predstavi Suparnici u Kralju Edvardu.
1913. Januar: Ronaldov dvadeset prvi roendan. Obnavlja
vezu s Edit Brat. Februar: Polae prve ispite i dobija
drugu klasu. Leto: prelazi na oksfordski Fakultet za
engleski jezik i knjievnost. Putuje u Francusku s
jednom meksikom porodicom.
1914. Januar: Edit pristupa Katolikoj crkvi. Ronald i ona su
se zvanino verili. Leto: Ronald putuje u Kornvol. Po
izbijanju rata odluuje da se vrati u Oksford i dovri
studije.
1915. Leto: Poslednje ispite polae s prvom klasom.
Rasporeen je u Lankairski peadijski puk i poinje
vojnu obuku u Bedfordu i Stafordiru.
1916. Dvadeset drugi mart: Ronald i Edit su se venali. Edit se
seli u Grejt Hejvud. Jun: Tolkin se s vojskom ukrcava na
brod za Francusku. Na Somu dolazi kao potporunik u
Jedanaestom bataljonu Lankairskog peadijskog puka
i do jeseni slui kao oficir za signalizaciju. Novembar:
Vraa se u Englesku poto je oboleo od rovovske
groznice.
1917. Januar ifebruar: Dok se oporavlja u Grejt Hejvudu,
poinje da pie Knjigu izgubljenih pria, od koje e
konano postati Silmarilion. Prolee: Rasporeen je u
Jorkir, ali vei deo godine provodi u bolnici. Novembar:
Roenje najstarijeg sina Dona.

322

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

1918. S inom porunika, Tolkin je rasporeen u garnizon na

estuaru Hamber, potom u Stafordir. Posle potpisivanja
primirja u novembru vraa se s porodicom u Oksford i
poinje da sarauje na Novom reniku engleskog jezika.
1919. Poinje da daje asove kao nezavisni saradnik pri
univerzitetu. Edit i on se sele u Alfredovu ulicu broj 1.
1920. Naimenovan je za docenta Katedre za engleski jezik
na Univerzitetu u Lidsu, gde poinje da radi u jesen.
Roenje drugog sina Majkla.
1921. Edit i deca pridruuju se Ronaldu u Lidsu i svi se
useljavaju u Sent Marks Teras broj 11.
1922. Erik Valentajn Gordon primljen je za predavaa na
Lidsu. Tolkin i on poinju da rade na svom izdanju Ser
Gavejna i Zelenog viteza.
1924. Tolkin postaje profesor engleskog jezika na Univerzitetu
u Lidsu. Kupuje kuu u Darnli roudu. Roenje
najmlaeg sina Kristofera.
1925. Izlazi Ser Gavejn. U leto je Tolkin izabran za profesora
anglosaksonskog jezika na Rolinsonovoj i Bozvortovoj
katedri u Oksfordu, i u jesen stupa na dunost. Kupuje
kuu u Nortmorskoj ulici i poetkom naredne godine
vraa se s porodicom u Oksoford.
1926. Sklapa prijateljstvo s Klajvom Stejplsom Luisom.
Osnivanje ,,arogriza.
1929. Roenje kerke Prisile.
1930. Porodica se seli iz Nortmorske ulice broj 22 u broj 20.
Otprilike u to vreme Tolkin poinje da pie Hobita.
Ostavlja ga nedovrenog.
1936. Dri predavanje Beovulf: udovita i kritiari. Suzan
Dagnal iz izdavake kue Alen i Anvin proitala je
rukopis Hobita i na njen nagovor Tolkin dovrava
knjigu, koja biva prihvaena za objavljivanje.

DODATAKB

323

1937. U jesen je objavljen Hobit. Na predlog Stenlija Anvina

Tolkin poinje da pie nastavak, od kojeg e nastati
Gospodar prstenova.
1939. Tolkin dri predavanje O bajkama na Univerzitetu Sent
Endruz. U vreme izbijanja rata Inklinzima se pridruuje
arls Vilijems.
1945. Tolkin je izabran za profesora engleskog jezika i
knjievnosti na oksfordskom koledu Merton.
1947. Tolkinovi se sele na Mejnor roud.
1949. Dovren je Gospodarprstenova. Objavljen Farmer Gil od
Buta.
1950. Tolkin nudi Gospodara prstenova izdavakoj kui Kolins.
Seli se s porodicom u Holivelsku ulicu.
1952. Kolins je vratio rukopis Gospodar prstenova i Tolkin ga
prosleuje Alenu i Anvinu.
1953. Tolkinovi se sele na Sendfildski put u oksfordskom
predgrau Hedington.
1954. Objavljena su prva dva toma Gospodara prstenova.
1955. Objavljen trei tom.
1959. Tolkin odlazi u penziju.
1962. Objavljene Avanture Toma Bombadila.
1964. Objavljeno Drvo i list.
1965. Kua Ejs buks izdaje neautorizovano ameriko izdanje
Gospodara prstenova. Poetak studentskog kulta.
1967. Objavljen Kova iz Velikog Vutona.
1968. Tolkinovi se sele na Lejksajd roud u bornmutskom
prigradskom naselju Pul.
1971. U novembru umire Edit Tolkin, s napunjene osamdeset
dve godine.
1972. Tolkin se vraa u Oksford i useljava u sobe u Mertonskoj ulici.
Odlikovan je Ordenom Britanske imperije, a Oksfordski
univerzitet mu dodeljuje poasni doktorat iz knjievnosti.

324

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

1973. Dvadeset osmog avgusta putuje u Bornmut kod

prijatelja. Oboljeva i umire u bolnici rano ujutru u
nedelju 2. septembra, u osamdeset drugoj godini.
1977. Objavljen Silmarilion, poto ga je priredio Kristofer
Tolkin.

DODATAK C
Objavljena dela D. R. R. Tolkina

1911. Poema The Battle of Eastem FielcT u Godinjaku kole kralja

Edvarda, Birmingem, sv. XXVI, br. 186, mart, str. 22-26.
Pretampana u Malornu br. 12,1978, str. 24-28.
[Tolkin je za godinjak takoe napisao izvetaje o
sastancima kolskog debatnog kluba u novembru 1910. i
junu 1911. i uvodnik za junski i julski broj 1911.]
1913. Pesma From the many-willowd margin of
the immemorial Ihames (potpisana sa D.) u
Stejpldonskom meseniku, sv. IV, br. 20, str. 11. (Za
koled Egzeter objavio B. H. Blekvel, Oksford.)
1915. Pesma Goblin Feet u zborniku Oksfordska poezija
1915, urednici D. D. H. Kol i T. V. Erp (B. H. Blekvel,
Oksford), str. 64-65. Pretampano u Oksfordskoj poeziji
1914-1916 (B. H. Blekvel, Oksford, 1917), str. 120-121 i
Knjizi bajkovite poezije, uredila Dora Oven (Longmans,
Grin, London, 1920), str. 177-178; takoe u jo nekoliko
antologija.
1918. Uvodna beleka (potpisana s D. R. R. T.) u zbirci
pesama A Spring Harvest Dofrija Smita, porunika
Lankairskog peadijskog puka koji je poginuo na Somi
(Erskin Makdonald, London, 1918). [Zbirku Smitove
poezije priredili su Tolkin i Kristofer Vajzmen i pomogli
da se organizuje njeno izdavanje.]
1920. Pesma The Happy Mariners" (potpisana s D. R. R. T.)
u Stejpldonskom meseniku, sv. V, br. 26, jun, str. 69-70.
(Za koled Egzeter objavio B. H. Blekvel, Oksford.)

326

D. R. R. T O L KI N: BI OG R A F I J A

1922. A Middle English Vocabulary (Klarendon pres,

Oksford). [Propratni renik uz Fourtheenth Century
Verse & Prose, priredio Kenet Sizam, 1921.; u kasnijim
izdanjima renik je uvrten unutar knjige. Takoe je
pretampavan i zasebno.]
Pesma The Clerkes Compleinte (potpisana N. N.)
u asopisu Grifon, nova edicija, sv. IV, br. 3, decembar,
str. 95.
1923. Pesma Iumonna Gold Galdre Bewunden u asopisu
Grifon, nova edicija, sv. IV, br. 4, januar, str. 130
(Univerzitet u Lidsu). Prikaz pod naslovom ,,Holy
Maidenhood, Tajmsov knjievni dodatak, str. 281, 26.
april 1923., London. [Prikaz je posveen izdanju homilije
Hali Meidenhad koje je Frederik Dejms Furnival
objavio pri Drutvu za izuavanje staroengleskih
tekstova. Nepotpisan je, pa je Tolkinovo autorstvo
utvreno na osnovu zabeleke u njegovom dnevniku.]
Pesma The City of the Gods, u zborniku
Mikrokosmos, uredila Doroti Una Rtklif, sv. VIII, br. 1,
prolee, str. 8. (Privatno izdanje, objavljeno u Lidsu.)
Osmrtnica Henriju Bredliju (potpisana D. R. R. T.),
Bilten Drutva za savremena humanistika istraivanja
(Kembrid juniverziti pres, London), br. 20, oktobar,
str. 4-5.
Pesme The Eadigan Saelidan: The Happy Mariners"
(preraena verzija pesme objavljene u Stejpldonskom
meseniku 1920.), ,,Why the Man in the Moon Came
Down too Soon i Enigmala Saxonic-a Nuper Inventa
Duo u zborniku Severna pustolovina: stihovi nastavnog
osoblja Fakulteta za engleski jezik Univerziteta u Lidsu,
str. 15-20 (Svonpres, Lids).
Pesma The Cat and the Fiedle: A Nursery-Rhyme

DODATAKC

327

Undone and its Scandalous Secret Unlocked u zborniku

Jorkirska poezija, sv. II, br. 19, oktobar-novembar,
str. 1-3 (Svon pres, Lids). [Rana verzija pesme koja
se nalazi u Gospodaru prstenova, prva knjiga, drugo
poglavlje, i Avanturama Toma Bombadila pod naslovom
The Man in the Moon Stayed up too Late ]
1924. Pesme ,,An Evening in Tavrobel, The Lonely Isle i
The Princess Ni u zborniku Stihovi Univerziteta u Lidsu
1914-1924 (Svon pres, Lids), str. 56-58.
Poglavlje ,,Philology: General Works u zborniku
Godinji radovi izstudija engleskogjezika, sv. IV, 1923.,
str. 20-37 (Oksford juniverziti pres, London).
1925. Some Contributions to Middle-English Lexicography,
Revija za studije engleskog jezika, sv. I, br. 2, april,
str. 210-215 (Sidvik i Dekson, London).
Pesma Light as Leaf on Lindentree" u asopisu Grifon,
nova edicija, sv. VI, br. 6, jun, str. 217 (Univerzitet u
Lidsu). [Rana verzija pesme koja se nalazi u Gospodaru
prstenova, prva knjiga, jedanaesto poglavlje. Pretampana
u The Lays ofBeleriand, str. 108-110, kao deo Balade o
deci Hurinovoj ]
The Devils Coach-Horses, Revija za studije engleskog
jezika, sv. I, br. 3, jul, str. 331-336 (Sidvik i Dekson,
London). Sir Gawain & Green Knight, priredili D. R. R.
Tolkin i E. V. Gordon (Klarendon pres, Oksford).
Pretampavano vie puta. Drugo izdanje redigovao
Norman Dejvis, Oksford, 1967.; broirano izdanje 1968.
1926. Poglavlje Philology: General Works u zborniku Godinji
radovi izstudija engleskogjezika, sv. V, 1924., str. 26-65
(Oksford juniverzitipres, London).
1927. Pesma Ihe Nameless Land u zborniku Stvarnosti:
antologija poezije, uredila Gvendolin Sibil Tankred,

328

D. R. R. T O L KI N: B I OG R A F I J A

str. 24-25 (Svon pres, Lids, Gaj i Henkok, London).

Pesme Adventures in Unnatural History and Medieval
Metres, being the Freaks of Fisiologus (potpisana
Fiziologus) u Stejpldonskom meseniku, sv. VII, br. 40,
str. 123-127. (Za koled Egzeter objavio B. H. Blekvel,
Oksford.)
Poglavlje ,,Philology: General Works u zborniku
Godinji radovi iz studija engleskog jezika, sv. VI, 1925.,
str. 32-66 (Oksford juniverziti pres, London).
1928. Predgovor Novom reniku dijalekta Hardsfordskog
okruga Voltera Hejga (Oksford juniverziti pres, London).
1929. Ancrene Wise and Hali Meiohad, Eseji i studije
anglistikog udruenja, god XIV, str. 104-126 (Klarendon
pres, Oksford).
1930. The Oxford English School, Oksfordski mesenik, sv.
XLVIII, br. 21, maj, str. 278-280, 782 (Oksonijan pres,
Oksford.) [U lanku se predlau reforme nastavnog
programa.]
1931. Pesma Progress in Bimble Town (potpisana K. Bagpjuz),
Oksfordski mesenik, sv. L, br. 1, oktobar, str. 22 (Oksonijan
pres, Oksford.)
1932. Apendiks I: The Name Nodens, Izvetaj o
iskopavanjima na preistorijskom, rimskom i poslerimskom
nalazitu u Lidni Parku u Glosteriru, Izvetaji komiteta
za nauna istraivanja Drutva za prouavanje starina iz
Londona, br. IX (1932.), str. 132-137 (Oksford juniverziti
pres, London).
,,Sigelwara Land, deo prvi, Medium Aevum, br. 1
(decembar), str. 183-196 (Bejzil Blekvel, Oksford).
1933. Pesma ,,Errantry, Oksfordski mesenik, sv. LII, br. 5,
novembar, str. 180 (Oksonijan pres, Oksford.) [Rana
verzija istoimene pesme iz Avantura Toma Bombadila.]

DODATAKC

329

1934. Pesma Firiel, u Letopisu (Manastir Svetog srca,

Roempton), sv. IV, str. 30-32. [Rana verzija pesme
Poslednji brod iz Avantura Toma Bombadila.]
Pesma ,,Looney, Oksfordski mesenik, sv. LII, br. 9,
januar, str. 340 (Oksonijan pres, Oksford.) [Rana verzija
pesme The Sea-bell iz Avantura Toma Bombadila.]
Pesma Avanture Toma Bombadila, Oksfordski
mesenik, sv. LII, br. 13, februar, str. 464-465 (Oksonijan
pres, Oksford.) [Rana verzija istoimene pesme iz
Avantura Toma Bombadila.]
,,Sigelwara Land, deo drugi, Medium Aevum, br. 3
(jun), str. 95-111 (Bejzil Blekvel, Oksford).
Chaucer as a Philologist: Ihe Reeves Tale, Radovi
Filolokog drutva, 1934., str. 1-70 (DejvidNat, London).
1936. Songsfor the Philologist, D. R. R. Tolkin i E. V. Gordon
i drugi (privatno izdanje tampano na Odseku za
engleski Juniverziti koleda, London). [Zbirka aljivih
stihova, koji su najpre kruili po Univerzitetu u Lidsu
otkucani na pisaoj maini. Pesme nisu potpisane,
ali Tolkin je autor sledeih: From One to Five, ,,Syx
Mynet, Ruddoc Hana, Ides ^Elfscyne, Bagme
Bloma, Eadig Beo pu, Ofer Widne Garsecg, La
Huru, I Sat Upon a Bench, Natura Apis, The
Root of the Boot (rana verzija Okamenjenog diva),
Frenchmen Forth i Lit and Lang ]
1937. Pesma The Dragons Visit, Oksfordski mesenik,
sv. LV, br. 11, februar, str. 342 (Oksonijan pres, Oksford).
Pretampano u Winters Talesfor Children: 1 ,1965.
Pesma Knocking at the Door: Lines induced by
sensations when waiting for an answer at the door of
an Exalted Academic Person (potpisana Oksimor),
Oksfordski mesenik, sv. LV, br. 13, februar, str. 403

330

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

(Oksonijan pres, Oksford). [Prvobitna verzija pesme

The Mewlips.]
Pesma Iumonna Gold Galdre Bewunden, Oksfordski
mesenik, sv. LV, br. 15, mart, str. 473 (Oksonijan pres,
Oksford). [Preraena u odnosu na verziju iz Grifona od
1923. Potom dalje preraena i uvrena pod naslovom
,,Blago u Avanture Toma Bombadila.] ,,Beowulf: The
Monsters and the Critics, Radovi Britanske akademije,
br. 2, 1936., str. 245-295 (Oksford juniverziti pres,
London i pretampano 1958., Oksford). Preuzeto
u SAD u Antologiji kritika o Beovulfu, uredio Luis
Nikolson (Juniverziti of Notr dam pres, 1963.) i zborniku
Pesnik Beovulfa, uredio Donald Fraj (Prentis hol, Nju
Derzi, 1968.). Prevedeno na vedski (1975.), nemaki
(1983.). Hobit ili tamo i natrag (DordAlen i Anvin,
London). Dotampano 1937., 1942. i 1946. Drugom
tirau dodato osam ilustracija u boji. Drugo izdanje
1951., dotampavano vie puta. Tree izdanje 1966.,
dotampavano vie puta. Prvo ameriko izdanje (Hoton
Miflin, Boston) 1938.; drugo izdanje 1956. Tree izdanje
(Balantajn buks, Njujork) 1965., preraeno 1966.,
dotampavano vie puta.
1938. Pismo o Hobitu, Opserver, London, 20. februar. [Tolkinov
odgovor na pismo koje je Opserver objavio 16. januara.]
Pretampano u Letters ofJ.R.R. Tolkien, str. 30-32.
1940. Predgovor knjizi Dona Klarka Hola Beowulfand the
Finnesburg Fragment: A Translation into Modern English
Prose, u redakciji arlsa Rena (DordAlen i Anvin,
London). Novo izdanje 1950.
1944. Sir Orfeo (Akademik koping ofis, Oksford). Nepotpisano
izdanje koje je Tolkin priredio za kurs dran u vreme
rata kadetima Britanske ratne mornarice.

DODAT AK C

331

1945. Mazalov list, Dablinska revija, br. 432, januar,

str. 46-61 (Barns Outs i Voborn, London). (Pria je
kasnije pretampavana - videti ispod.) Pismo The name
Coventry, Katoliki glasnik, 23. februar, str. 2. [Odgovor
na pismo potpisano inicijalima H. D., objavljeno
9. februara.]
Pesma o Otruu i Itrun, Velka revija, sv. IV, br. 4,
decembar, str. 254-266 (Penmarkpres, Kardif).
1947. ,,Ipplen in Sawles Warde, Revija za studije engleskog
jezika, sv. XXVIII, br. 6, decembar, str. 168-170 (Svets i
Cajtlinger, Amsterdam). (U saradnji sa Simonom Rozali
Terezom Odil dArden.)
O bajkama, Eseji u ast arlsu Vilijemsu, uredio
K. S. Luis, str. 38-89 (Oksford juniverzitipres, London).
Pretampavano - videti ispod. Prvo ameriko izdanje
(Vilijem B. Erdmans, Grand Rapids, Miigen) 1963.
1948. ,,MS Bodley 34: A re-collation of a collation, Studia
Neophilologica, sv. XX, 1947-48, str. 65-72 (Upsala).
(U saradnji sa Simonom dArden.)
1949. Farmer Gil od Buta (DordAlen i Anvin, London).
Dotampavano vie puta. Drugo izdanje 1976. Izdanje
u mekom povezu 1983. Prvo ameriko izdanje (Hoton
Miflin, Boston) 1950.; drugo ameriko izdanje 1978.
1953. ,,A Fourteenth-Century Romance, Radio Tajms,
London, 4. decembar. [Uvod u emitovanje Tolkinovog
prevoda Ser Gavejna i Zelenog viteza na Treem
programu Bi-Bi-Sija.] The Homecoming of Beorhnoth
Beorhthelms Son, Eseji i studije, nova edicija, sv. VI,
str. 1-18 (Don Mari, London). Kasnije pretampano videti ispod.
Middle English Losenger, Essais de Philologie Moderne,
1951., str. 63-76 (Biblioteka Filozofskog i filolokog fakulteta

332

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Univerziteta u Lijeu, fasc. 129, Bel letr, Pariz).

1954. Druina prstena: prvi deo Gospodara prstenova (Dord
Alen i Anvin, London).
Dve kule: drugi deo Gospodara prstenova (Dord Alen
i Anvin, London).
1955. Povratak kralja: trei deo Gospodara prstenova (Dord
Alen i Anvin, London).
(Izmeu 1954. i 1966. Druina prstena dotampavana
je u Britaniji etrnaest puta, Dve kule jedanaest puta,
a Povratak kralja deset puta. Izdanje iz 1966. koje je
obuhvatilo sva tri toma dotampavano je mnogo puta.
Pesma ,,Imram u asopisu Tajm end tajd, London,
sv. XXXVI, br. 49, 3. decembar, str. 1561. [Pojavila se
u neobjavljenom rukopisu The Notion Club Papers kao
The Death of St Brendan ]
Predgovor prevodu Meri Salu teksta The Ancrene
Riwle na savremeni engleski jezik (Barns i Outs, London,
1955).
Uvodna beleka za The Old English Apollonius ofTyre,
priredio Piter Gulden, str. III (Oksford juniverziti pres,
London, 1958).
1960. Pismo u asopisu Triode, br. 18, maj. [Komentar na
lanak Artura Vira u prethodnom broju.]
1962. Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene
knjige (Dord Alen i Anvin, London; Hoton Miflin,
Boston). Dotampavano. Drugo ameriko izdanje 1978.
Ancrene Wisse: The English Text ofthe Ancrene Riwle
prireeno prema rukopisu br. 402 u Biblioteci koleda
Korpus Kristi, Kembrid; Drutvo za prouavanje
staroengleskih tekstova, uvod N. R. Ker (Oksford
juniverziti pres, London, 1958).
1963. English and Welsh, u Angles and Britons: ODonell

DODAT AK C

333

Lectures, str. 1-41 (Juniverziti ofVelspres, Kardif). U

Americi plasirali Veri, Lorens, 1963.
1964. Drvo i list (DordAlen i Anvin, London). [Neznatno
preraena verzija predavanja O bajkama i Mazalov
list ] Dotampavano. Drugo izdanje 1975. Prvo
ameriko izdanje (Hoton Miflin, Boston) 1965.
1965. Pesme Once Upon a Time i Dragons Visit, u Winters
Talesfor Children: I, priredila Kerolajn Hilijer, str. 44-45,
84-87 (Makmilan, London; Sent Martinspres, Njujork).
Pretampano u The Young Magicians, priredila Lin
Karter, str. 254-262 (Balantajn buks, Njujork, 1969).
[Dragons Visit je preraena verzija pesme objavljene u
Oksfordskom meseniku 1937.]
1966. Tolkien on Tolkien, Diplomat, sv. XVIII, br. 197,
oktobar, str. 39. [Kratak pregled Tolkinovog ivota i
motiva za pisanje preuzet iz materijala pripremljenog za
njegove izdavae.]
Saradnja na prevodu Jerusalimske Biblije (Karton,
Longman i Tod, London, Dabldej, Njujork). [Tolkin
je naveden kao urednik, ali je njegov jedini doprinos
zapravo bila prva verzija prevoda Knjige o Joni, koju
su zatim drugi znatno redigovali pre nego to je otila u
tampu.]
The Tolkien Reader (Balantajn buks, Njujork). [U
jednom tomu sabrani The Homecoming of Beorhnoth
Beorhthelms Son, predavanje O bajkama", Mazalov
list, Farmer Gil od Buta i Avanture Toma Bombadila.]
1967. Kova iz Velikog Vutona (DordAlen i Anvin, London).
Dotampavano. Drugo izdanje 1975. Novo izdanje u
mekom povezu 1983. Prvo ameriko izdanje (Hoton
Miflin, Boston) 1967; drugo ameriko izdanje 1978.
Pesma For W. H. A., enandoa: glasnik Univerziteta

334

D2 . R. R. T O L K I N: B I OGRAF I J A

Vaington i Li, sv. XVIII, br. 2, zima, str. 96-97. [Pesma

na anglosaksonskom, s prevodom na savremeni engleski
jezik, u ast ezdesetog roendana Vistana Hjua Odna.]
The Road Goes Ever On: A Song Cycle. Pesme D.
R. R. Tolkina na koje je muziku komponovao Donald
Svon (Hoton Miflin, Boston). Prvo britansko izdanje
(DordAlen i Anvin, London) 1968. Ponovo izdao
Balantajn buks, Njujork, 1969. Drugo izdanje, London,
1978., dodati Bilbos Last Song, novi predgovor i
beleke. Drugo ameriko izdanje Boston, 1979. [U vreme
prvog izdanja Kendom rekords izdao je longplej plou
naslovljenu Poems and Songs ofMiddle Earths, na kojoj
Vilijem Elvin peva Svonove kompozicije napisane na
Tolkinove stihove, dok ga kompozitor prati na klaviru, a
sam Tolkin ita neke pesme.]
1969. Kova iz Velikog Vutona i Farmer Gil od Buta, s
ilustracijama Poline Bejns (Balantajn buks, Njujork).
[Ponovno izdanje dveju pria, spojeno u jedan tom.]
Pismo u kome se opisuje nastanak Inklinga, u
The Image ofMan in C. S. Lewis Vilijema Lutera Vajta,
str. 221-222 (Abingdon pres, Nevil i Njujork). Ponovo
objavio u Britaniji Hodor i Stoton, 1970. Pismo ponovo
objavljeno u Letters ofj. R. R. Tolkien, str. 387-388.
1971. Pasus u Attacks ofTaste, sabrali i uredili Ivlin Birn i
Oto Pencler, str. 43 (Gotam buk mart, Njujork). [Tolkin
opisuje svoje italake navike u mladosti.]
1972. Pismo Beautiful Place because Trees are Loved, Dejli
telegraf, 4. jul, str. 16. [O umama Srednjeg sveta, u
odgovor na uvodnik od 29. juna.] Ponovo objavljeno u
Letters ofj. R. R. Tolkien, str. 419-420.
Kalendar s Tolkinovim crteima u izdanju Balantajn
buksa. Alen i Anvin i Balantajn objavili su i 1973.

DODAT AK C

335

kalendar s istim crteima; 1975., 1976., 1977. i 1978.

Alen i Anvin kalendare s novim Tolkinovim crteima.
Neki od tih crtea izdati su i u obliku postera i
potanskih razglednica. Crtei s kalendara ponovo su
objavljeni u Pictures by J. R. R. Tolkien, 1979.
1974. Pesma Bilbos Last Song u formi postera, na pozadini
koju je uradila Polina Bejns (Dord Alen i Anvin,
London). Hoton Miflin je pesmu objavio na posteru s
fotografijom kao pozadinom.
1975. Guide to the Names in The Lord ofthe Rings, u
A Tolkien Compass, uredio Dared Lobdel, str. 153201 (Open kort, La Sal, Ilinois). [Beleke o imenima u
romanu koje su prvobitno bile namenjene kao vodi
prevodiocima.]
Sir Gawain and Green Knight, Pearl, and Sir Orfeo,
prevod na savremeni engleski jezik; priredio i predgovor
napisao Kristofer Tolkin (Dord Alen i Anvin,
London; Hoton Miflin, Boston). Nova izdanja u mekom
povezu Anvin pejperbeks, London, 1979; Balantajn
buks, Njujork, 1980. [Kendom rekords izdao je 1975.
dve longplej ploe na kojima Tolkin ita iz Hobita i
Gospodara prstenova; snimke je napravio Dord Sejer u
Malvernu, u avgustu 1952.]
Drvo i list, Kova iz Velikog Vutona, Povratak Beortnota,
sakupljeni u jednom tomu; Farmer Gil od Buta, Avanture
Toma Bombadila u jednom tomu (Dord Alen i Anvin,
London).
Pismo u polugodinjaku Mitlor, god. 3, br. 2, ukupno
br. 10, str. 19. [Pismo od 17. novembra 1957. upueno
dr Herbertu Skiru u svom lanku u celini citirao
Glen Gudnajt. Tolkin navodi da Gospodar prstenova
govori ,,o Smrti i udnji za besmrtnou.] Delimino

336

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

pretampano u Letters ofj. R. R. Tolkien, str. 262.

1976. The Father Christmas Letters, priredila Bejli Tolkin
(DordAlen i Anvin, London; Hoton Miflin, Boston).
1977. Silmarilion, priredio Kristofer Tolkin (DordAlen i
Anvin, London; Hoton Miflin, Boston). Dotampavano
vie puta. Novo izdanje u broiranom povezu Dord
Alen i Anvin, London, 1979.; Balantajn buks, Njujork,
1979. Izdanje s ogranienim tiraom 1982. [Kendom
rekords izdao je 1977. i 1978. dve ploe na kojima
Kristofer Tolkin ita odabrane odlomke iz Silmariliona:
O Berenu i Lutjeni i O tami nad Valinorom i begu
Noldara.] Drawings by Tolkien, katalog izlobe u
Emolovom muzeju u Oksfordu, 14. decembar 1976. 27. februar 1977. i Nejenel buk ligu u Londonu, 2. mart
- 7. april 1977.
1978. Crte The Lonely Mountain" u The Tolkien Scrapbook,
priredila Elida Beker (Groset i Danlap, Njujork),
str. 114-115.
1979. Pictures by J. R. R. Tolkien, predgovor i beleke Kristofer
Tolkin (Dord Alen i Anvin, London; Hoton Miflin,
Boston). [Sabrani crtei i slike prethodno objavljeni u
knjigama i na kalendarima.]
Valedictory Address to the University of Oxford,
5 June 1959, u /. R. R. Tolkien, Scholar and Storyteller,
priredili Meri Salu i Robert Farel (Kornel juniverziti
pres, Itaka i London), str. 16-32.
1980. Poems and Stories (DordAlen i Anvin, London).
[Avanture Toma Bombadila, Povratak Beortnota, O
bajkama, Drvo i list, Farmer Gil od Buta i Kova iz Velikog
Vutona, sa starim i novim ilustracijama Poline Bejns.]
Nedovrene prie o Numenoru i Srednjem svetu,
priredio Kristofer Tolkin (Dord Alen i Anvin, London;

DODATAKC

337

Hoton Miflin, Boston). Izdanje u mekom povezu 1982.

1981. Letters ofj. R. R. Tolkien, priredio Hamfri Karpenter,
uz saradnju Kristofera Tolkina (Dord Alen i Anvin,
London; Hoton Miflin, Boston).
The Old English Exodus, tekst, prevod i komentari
D. R. R. Tolkin, priredila Doan Turvil-Pitr (Klarendon
pres, Oksford).
1982. Mr Bliss (Dord Alen i Anvin, London; Hoton Miflin,
Boston). [Reprodukovano na osnovu Tolkinovog
ilustrovanog rukopisa.]
Finn and Hengest: The Fragment and the Episode,
priredio Alan Blis {Dord Alen i Anvin, London; Hoton
Miflin, Boston, 1983).
1983. The Monsters and the Critics and Other Essays, priredio
Kristofer Tolkin (Dord Alen i Anvin, London; Hoton
Miflin, Boston, 1984). Deo preveden na nemaki 1984.
The Book ofLost Tales, Part I, priredio Kristofer Tolkin
(Dord Alen i Anvin, London; Hoton Miflin, Boston,
1984). Izdanje u mekom povezu 1985.
1984. The Book ofLost Tales, Part II, priredio Kristofer Tolkin
(Dord Alen i Anvin, London; Hoton Miflin, Boston,
1984). Izdanje u mekom povezu 1986.
1985. The Lays ofBeleriand, priredio Kristofer Tolkin (Dord
Alen i Anvin, London; Hoton Miflin, Boston).
1986. The Shaping of Middle-earth, priredio Kristofer Tolkin
(DordAlen i Anvin, London; Hoton Miflin, Boston).
1987. The Lost Road and Other Writings, priredio Kristofer
Tolkin (Anvin Hajman Itd.)
1988. The Return ofthe Shadow, priredio Kristofer Tolkin
(Anvin Hajman Itd.)
1989. The Treason oflsengard, priredio Kristofer Tolkin
(Anvin Hajman Itd.)

338

DZ. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

1990. The War ofthe Ring, priredio Kristofer Tolkin (Anvin

Hajman Itd.)
1992. Sauron Defeated, priredio Kristofer Tolkin
(HarperKolins izdavatvo Itd.)
1993. Morgoths Ring, priredio Kristofer Tolkin (HarperKolins
izdavatvo Itd.)
1994. The War ofthe Jewels, priredio Kristofer Tolkin
(HarperKolins izdavatvo Itd.)
1996. The Peoples of Middle-earth, priredio Kristofer Tolkin
(HarperKolins izdavatvo Itd.)
1998. The Return ofthe Shadow, priredili Kristina Skal i Vejn
Hamond (HarperKolins izdavatvo Itd.)

DODATAK D
Izvori i zahvalnost

Rei D. R. R. Tolkina navodio sam u ovoj knjizi obino ne dajui

referentne podatke o izvoru. Budui da bi ti podaci bili brojni,
smatrao sam da bi bili zamorni za oko, a poto su mnogi citati preuzeti iz neobjavljenih materijala, esto bi bili i ogranienog
znaaja. Takoe sam izostavio takice kojima se obino oznaava deo teksta izostavljen u sredini citata - one bi takoe bile brojne i stoga bi, verujem, ometale itaoca a ni u emu ga ne bi prosvetlile. Cilj mi je bio da ne ometam itaoca onim to je Toikin
jednom prilikom nazvao trag koji je ostao za prireivaem.
S obzirom na izostanak referentnih podataka, moda bi bilo
znaajno da naznaim prirodu svojih izvora. Porodini ivot u
Blumfontejnu opisan je na osnovu pisama koja je Artur Tolkin
pisao roditeljima u Engleskoj. Uspomene na detinjstvo u Serholu i Birmingemu Tolkin je pribeleio u svojim rukopisima
i objavio ih u novinama i radio-emisijama. Imao sam takoe
sree da se upoznam s njegovim bratom Hilarijem, koji mi je
priao o njihovim ranim godinama i vodio sa mnom opirnu
prepisku dok sam pisao knjigu. Naalost, nije doiveo da je vidi
dovrenu, poto je umro poetkom 1976. Dogaaji u kui na
Vojvotkinjinom putu zabeleeni su u prepisci izmeu Tolkina i
njegove budue ene Edit Brat, a njihov prinudni rastanak opisan je u dnevniku koji je Tolkin nakratko vodio u to vreme.
Poto je veza obnovljena, i prepiska se nastavila dok pred kraj
1918. nisu zapoeli brani ivot, te je nekoliko stotina pisama
koja su u meuvremenu napisali bilo izvor mnogih informacija
o Tolkinovim studentskim danima i njegovoj slubi u vojsci.

340

DZ. R. R. T O L K I N: b i o g r a f i j a

0 nastanku KBD-a ispriao mi je Kristofer Vajzmen, ija su

me saradnja, hrabrenje i prijateljstvo veoma radovali dok sam
radio na knjizi. Tolkinov frontovski raspored u Francuskoj za
vreme Prvog svetskog rata zabeleen je u letiminom dnevniku
koji je tada vodio, to mi je uz Istoriju Lankairskog peadijskogpuka 1914-1918. general-majora Dona Sesila Latera (Alderot, 1949) i Somu Dona Harisa (London, 1966) omoguilo
da izgradim detaljnu sliku o njegovoj aktivnoj slubi. Izmeu
1919. i 1930. Tolkin je vodio prilino opiran dnevnik, na svojim izmiljenim pismima, i to je bio moj glavni izvor za taj deo
njegovog ivota. Za godine posle toga uglavnom sam se oslanjao na njegovu prepisku s porodicom, prijateljima, izdavaima i itaocima, i dnevnike koje je vodio vie ili manje redovno
od 1964. do kraja ivota. Mnogo podataka crpao sam i iz autobiografskog sadraja u njegovim objavljenim delima, posebno
u eseju O bajkama i predavanju Engleski i velkijezik.
Pristup dnevnicima, pismima i drugim dokumentima imao
sam zahvaljujui velikodunosti sinova i kerke profesora Tolkina, te otuda njima i dugujem najveu zahvalnost: preasnom
Donu Tolkinu, Majklu Tolkinu, Kristoferu Tolkinu i Prisili
Tolkin. Osim toga, svi su mi oni nesebino podarili svoje vreme
1 panju; razgovarali su sa mnom o ivotu svog oca i njegovim
delima koja su ostala u rukopisu; i sve vreme dok sam radio na
knjizi hrabrili su me i iskazivali ljubaznost i prijateljstvo.
Prireivai Tolkinovih dela takoe su mi ukazali svu moguu
saradnju, a gospoda Dord Alen i Anvin ljubazno su mi dozvolili da citiram i objavljena i neobjavljena dela.
Mnogi su mi pisali ili razgovarali sa mnom o svojim seanjima na profesora Tolkina, ili su ih preneli En Bonzor, koja mi je
velikoduno dozvolila da se sluim magnetofonskim zapisima
koje je napravila pripremajui niz radio-emisija o njegovom

DODAT AK D

341

ivotu. Zahvalnost dugujem: profesorki Simoni dArden, Ovenu Barfildu, pokojnom Donu Brajsonu, profesoru Nevilu Kohilu, profesoru Normanu Dejvisu i njegovoj supruzi, pokojnom
Hjugu Dajsonu, Ilejn Grifits, Doj Hil, pokojnom preasnom
Dervasu Metjuu, preasnom Robertu Mariju, Meri Salu, Donaldu Svonu, doktoru Denisu Tolharstu, Bejli Tolkin, Rajneru Anvinu, pokojnom Miltonu Voldmenu i Diku Vilijemsonu.
Neki od njih bili su takoe toliko ljubazni da proitaju knjigu u
rukopisu i daju mi svoje komentare.
Zahvalnost za ljubaznost i pomo u raznim vidovima dugujem i drugim lanovima porodice profesora Tolkina. Zahvalan
sam takoe zbog toga to su mi pozajmljivali porodine fotografije i dozvolili mi da ih reprodukujem.
Mnogi drugi ljudi pomogli su mi na razne naine; zahvalnost izmeu ostalih dugujem: profesoru Talbotu dAlesandru,
Donatanu Ejneliju, ser Bejzilu Blekvelu, arlsu Haroldu
Klejvelu Blauntu i Normanu Krejgu iz kole kralja Edvarda
u Birmingemu, Ejlini Dadlez, profesoru Glinu Danijelu, preasnom Paskalu Dilonu, arlsu Furtu, Glenu i Boni Gudnajt,
Dulijet Grindl, preasnom Volteru Huperu, Gaju Keju, Desiki Kembal-Kuk, profesoru Klajdu Kilbiju, preasnom R. P.
Linu i veoma preasnom K. D. G. Vintertonu iz birmingemskog Oratorijuma, gospodinu Majklu Maklaganu i njegovoj supruzi, gospodinu Dejvidu Filipsu i njegovoj supruzi,
Oliveru Safildu, Grejemu Tajeru, Gvendolin Vilijems i direktoru Osnovne kole Svetog Filipa u Birmingemu. Brenda Gudal iz kopirnice Superkopi u Oksfordu mnogo mi je pomogla
oko fotokopiranja materijala.
Zahvalan sam starateljima nad nasleem Klajva Stejplsa Luisa za dozvolu da navedem delove nejgovih pisama Tolkinu.
Autorska prava nad citatom iz Odnovog pisma dri Zadubina
Vistana Hjua Odna.

342

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Dok sam se pripremao da napiem knjigu, otputovao sam i

na Market univerzitet u Milvokiju u Americi, u ijem se arhivu uvaju rukopisi mnogih Tolkinovih dela. Veliku ljubaznost
ukazali su mi Pol Gratke, preasni Robert Kalen i preasni Rafael Hamilton. Zahvalan sam i sledeim britanskim bibliotekama: Bodlijevoj, Biblioteci Imperijalnog vojnog muzeja, Javnoj
biblioteci u Ivamu i njenom bibliotekaru Kitu Barberu i Brotertonovoj biblioteci Univerziteta u Lidsu. Pomogle su mi mnoge knjige, naroito Iznenaen radou, etiri Ijubavi i sabrana
pisma K. S. Luisa, te Luisova biografija iji su autori Robert
Lanslin Grin i Volter Huper. Meu ostale se jo ubrajaju ivot
Dozefa Rajta Elizabet Meri Rajt (Oksford, 1932), Poeci studija engleskog jezika Dejvida Dona Palmera (Oksford, 1965),
Kritike o Tolkinu: spisak s belekama Riarda Velsa (Kent Stejt
juniverziti pres) i Vodi kroz Srednji svet Roberta Fostera (Njujork 1974). Zahvaljujem takoe mnogim novinarima koji su
intervjuisali Tolkina i na ije sam se intervjue oslanjao. Posebno elim da pomenem intervjue Kita Brejsa (Birmingem post,
25. maj 1968), Dafne Kastel (Glazgov herald, 6. avgust 1966. i
Krien sajens monitor, 11. avgust 1966), Vilijema Kejtera (Dejli
ekspres, 22. novembra 1966 i Sandi tajms, 2. januar 1972), Dona
epmena (Oksford mejl, 9. februar 1968), Dona Ezarda (Oksford
mejl, 3. avgust 1966), Vilijema Fostera (Skotsmen, 25. mart 1967),
Deniz Geru (emisija Sad itajte dalje, etvrti program Bi-Bi-Sija, 16. decembra 1970), Filipa Normana (Sandi tajms,
15. januar 1967), arlote iDenisaPlimera (Dejli telegrafmagazin,
22. mart 1968)i Riarda Ploca (Seventin, 17. januar 1967).
Moram da zahvalim i svojoj porodici za iitavanje rukopisa
i dragocene predloge, i mojoj eni Mari Priard, koja mi je bila
ne samo stalni savetnik nego je i uradila veoma znaajn deo
posla deifrujui dnevnike koje je izmeu 1919. i 1933. godine
Tolkin vodio na izmiljenim pismima.

DODAT AK D

343

Kristofera Tolkina ve sam pomenuo, ali ne mogu da ne zabeleim da njemu dugujem veoma mnogo. Kao izvrilac knjievnog zavetanja svog oca, on je bio suoen s ogromnim zadatkom da priredi Silmarilion za objavljivanje. Usred tog posla,
ipak je odvajao bezbrojne sate da bi mi pomogao, a njegovi
radikalni i neprocenjivo vani predlozi znaajno su uticali na
konanu formu ove knjige. tavie, on, njegova ena Bejli i njihova deca Adam i Rejel primali su me u svoj dom pet dana
nedeljno gotovo punih osam meseci dok sam pregledao mnoga
dokumenta i rukopise koji su u to vreme uvani pod njihovim
krovom. Zahvaljujui njihovom toplom gostoprimstvu, taj mi
je posao priinjavao istinsko zadovoljstvo.

INDEX
Imena likova i nazivi mesta u Tolkinovim priama su oznaeni
polunavodnicima. Nazivi njegovih dela, i objavljenih i neobjavljenih, su data u kurzivu i u Indeksu se nalaze navedena pod
njegovim imenom Tolkin, D. R. R .
^Elfvvine (Aelfwine) 214,217
Aberkrombi, Lasel
(Abercrombie, Lascelles) 143
Ad Eundem
(Ad Eundem Club) 314
afrikans (Afrikaans language) 30
Agnu, ledi (Agnew, Lady) 245
Ajzlip (Islip, Oxon.) 203
Akerman, Forest
(Ackerman, Forrest J.) 281
alegorija (allegory) 123,193,238,
253,254,280,299,
Alen, Dord i Anvin, videti
Dord Alen i Anvin (Allen,
George & Unwin Ltd, videti
George Allen & Unwin Lt)
alfabet (alphabets) 57,133,298
Alisa u Zemlji uda
(Alice in Wonderlan) 38
Ameriko udruenje
pisaca naune fantastike
(Science Fiction Writers
of America) 285
Amsterdam (Amsterdam) 280
Andersen, Hans
(Andersen Hans) 38

anglosaksonski
(Anglo-Saxon language)
53,88,135,140,154,174,180
Anvin, Rajner (Unwin, Rayner)
227,234,253,266-9,276
Anvin, ser Stenli
(Unwin, sir Stanley)
226,229,254,264,281
Apolaustiks
(Apol austicks, The) 77
Ariosto (Ariosto) 271-3
Asizi (Assisi) 277
Atlantida (Atiantis) 216
Bag End (poreklo imena;Bag
End, origin of name) 141
Bagins, Bilbo (Baggins, Bilbo)
220,223,225,227,233
Bagins, Frodo (Baggins, Frodo)
130,234,236,237,245,246,
247,249,250,254,275,286
Balantajn buks
(Ballantine Books) 282-284
Balin (Balin) 243
Barber, E. A. (Barber, E. A.) 78
Bard (Bard) 225

346

D 2 . R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

Barfild, Oven
(Barfield, Owen) 191,343
Bari, Dejms Metju
(Barrie, J. M.) 69
Barnt Grin
(Barnt Green, Worcs.) 55,84
Bebit (Babbitt) 209,210,220
Bedford (Bedford) 106
Bejns, Polina
(Baynes, Pauline) 211,300,301
Belgija (Belgium) 180,181,264
Beli konj, pab (White Horse
public house, Oxford) 247-8
Beovulf (Beowulf) 53,68,129,
142,152,171,178,179,194,
213,220,224,226,241
Beren (,Bererf) 130,142,185,
212-6,224,230,317
Berkir (Berkshire Downs)
83,149,204,206,235
Bi Bi Si (British Broadcasting
Corporation) 4,181,267,288
Birmingem (Birmingham)
22,23,26,29,30,31,32,34,
35,37,40,41,47,48,50,55,
57,59,62,74,75,82,83,92,
108,116,129,161,195,204,
videti i kola kralja Edvarda,
Birmingem
Birmingemski oratorijum
(Birmingham Oratory)
43-7,50-1,58,62,66,97,108
Bitka kod Maldona
(Battle ofMaldon, The) 157,266

Bitka na Somi (Somme, battle of

the) 112,116,124,183
Bjuken, Don (Buchan, John) 209
Blekvel, Bejzil
(Blackwell, Sir Basil) 148,181
Blumfontejn
(Bloemfontein) 22-32
Bodlijeva biblioteka, Oksford
(Bodleian Library, Oxford)
154,173
Bolder-Bagins, Bingo (BolgerBaggins, Bingo) 234,236
Bombadil, Tom (Bombadil,
Tom) 103,206,207,218,220
Bornmut
(Bournemouth) 19,162,165,
201,303-307,310-314
Boromir (Boromir) 248,281
Brajson, Don
(Bryson, John) 156
Bri (Bree) 236
Brat, Edit, videti
Tolkin Edit (Bratt, Edith
see Tolkien, Edith)
Brat, Franses (Bratt, Frances) 58
Bredli, Henri
(Bradley, Henry) 134-5
Brendan, Sveti (Brendan, St) 217
bretonskijezik
(Breton language) 213
Bril (Brill, Buks.) 204
Britanija (Brittany) 202,213
Britanska akademija
(British Academy) 178

INDEX

Brodaks, A1 (Brodax, Al) 281

Bromsgrou
(Bromsgrove, Worcs.) 48,49
Bruerton Dord
(Brewerton George) 45,53,68
Bruks-Smit, porodica
(Brookes-Smith family) 72,98
Cimerman, Morton Grejdi
(Zimmerman, Morton Grady)
281
Coalbiters, The, videti Kolbitar
Fibi Kols (Coles, Phoebe) 150
Crkva Svete Ane u Alsterskoj ulici
(St Annes Church, Alcester
Street, Birmingham) 40
Crkva Svetog Alojzija (St Aloysius
Church, Oxford) 150,165,203
Crkva Svetog Gregorija
(St Gregory s Church, Oxford)
203
Crni jahai, videti
Utvare Prstena (Black Riders
see Ringwraiths) 235
Crvena knjiga bajki
(Red Fairy Book, Jhe) 54

347

etiri Ijubavi (FourLoves, The)

184,190,192
KBD (T.C.B.S., The) 65,68,
77,81-2,94-5,100-1,113,115,
117,120,183,190,292,312
oser (Chaucer)
45,88,96-7,178,267
udesna zemlja snergova
(Marvellous Land
ofSnergs, The) 209

DArden, Simona
(dArdenne, Simonne) 180,201
Dablin (Dublin) 274
Dagnal, Suzan
(Dagnall, Susan) 226
Dajson, Hjugo (Dyson, Hugo)
135,187-9,191,316
Danseni, lord
(Dunsany, Lord) 142
Dejli telegraf (.Daily Telegraph) 274
Dejvidmen, Doj
(Davidman, Joy) 292
Dejvis, Lena (Davis, Lena) 294
Dejvis, Norman
(Davis, Norman) 287,294,307
Dinar (Britanija) Dinard
eltenam (Cheltenham) 63-65,
(Brittany) 94
86,91,95-96,129,195,304
Dokins, R. M. (Dawkins, R. M.)
embers, Rejmond Vilson
156
(Chambers, R. W.) 143,213
Doran, Vilfred
ervel, reka (Cherwell River) 203
(Doran, Mgr Wilfred) 317
esterton (Chesterton, G. IK.)
Dormston
184
(Dormston, Worcs.) 141

348

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Dva drveta
(Two Trees, The) 105
Denkinson, Filis
(Jenkinson, Phyllis) 295
Desop, porodica
(Jessop family) 65,91-2,304
Dons, Gvin (Jones, Gwyn) 213
Dord Alen (George Allen &
Unwin Ltd) 181,226-7,229,
231-2,234-5,241,243,252,
258-60,264,268,275-6,278-9,
290,293,296,300,308,314
Drutvo za objavljivanje starih
engleskih tekstova (Early
English Text Society) 177
Edinburgki univerzitet
(Edinburgh University) 312
Egzeter (Exeter College, Oxford)
71,75-6,78,83,88,96,135,
156,187,196,242,295
Ejs buks (Ace Books) 282-285
Eldamar (Eldamar) 104
Elvin, Vilijem
(Elvin, William) 303
enti (Ents) 256,277,309
Earendil (Earendel, Earendil)
90,99-100,104-6,120,
124,142
Eriol (Eriol) 122,214
esperanto (Esperanto) 55
Eseji i studije
(Essays and Studies) 267

Izlazak (Exodus, anglosaksonski)

152,179
Ivam (Evesham) 35,141,170,
202,312
Fakultet za engleski jezik
i knjievnost (Oxford
University Honour School
of English Language and
Literature) videti Oksford
88,154,175,242,294
Faramir (Faramir) 248
Famel, L. R. (Farnell, L. R.) 88,196
feanorsko pismo (Feanorian
alphabet) 214,240,276,298
Fild, porodica (Field family)
65,85-7,92
Filoloko drutvo
(Philological Society) 178
finskijezik
(Finnish language) 83,169
Fokner, gospoa
(Faulkner, Mrs) 57-9,63
francuski jezik (French
language) 32,37,53,55,79
Frodovo drutvo na Severnom
Borneu (North Borneo
Frodo Society) 286
Furt, arls
(Furth, Charles) 232,235
Galadrijela (Galadriel) 309
Gandalf (Gandalf) 74,171,
223,227,235,286-7,296

I N DEX

Gandalfova gradina (Gandalfs

Garden) 287
Gavejn, ser videti Ser Gavejn i
Zeleni vitez (Gawain, Sir see
Sir Gawain and the Green
Knight)
Gemdi (Gamgee)
37.204.236.279
Gemdi, Sem (Gamgee, Sam)
111.245.255.279
Gildor (Gilfor) 235
Gilson, Robert Keri
(Gilson, R. C.) 52-3
Gilson, Robert Kilter
(Gilson, R. Q.) 66
Glin, Danijel, (Danile, Glyn) 314
Golding, Vilijem
(Golding, William) 286
Golum (Gollum)
233.235.247.254.274.279
Gondolin (Gondolin)
124-5,127,135,217
Gondor (Gondor)
245,248,275-7
Gordon Erik Valentajn (Gordon,
E. V.) 138-9,153,160, 213,235
Gordon Dor
(Gordon, George) 136-40,
143-4,156,180,213,235
Gordon, Ida (Gordon, Ida) 180
Gospodar muva
(Lord ofthe Flies) 286
Gospodar prstenova, videti
Tolkin, D. R. R., dela (Lord of

349

the Rings, The, see

Tolkien, J. R. R., writings)
gotski jezik (Gothic language)
56,57,79
grki jezik (Greek language)
44,46, 52-3, 55, 78
Grejt Hejvud
(Great Haywood, Staffs.)
110,117, 121,124,127-8,201
Saga o Gretiru Snanom
(Grettis Saga) 156
Grifits, Ilejn (Griffiths, Elaine)
201,226,241
Grin, Piter (Green, Peter) 274
Grin, Roder Lenslin
(Green, Roger Lancelyn)
252
Grouv, Deni (Grove, Jennie)
58,61,92,95,110,127-8,
131-2,195-6
Hal(Hull) 128-9,131
Hardi, Kolin (Hardie, Colin) 313
Harting, Pit (Harting, Piet) 280
hebrejsko pismo
(Hebrew alphabet) 133
Hedington (Headington,
Oxford) 15,166,269,280,290,
292-3, 302, 307-8,314,317
Hejvard, Robert Emlin
(Havard, R. E.) 190,297
Hil, Doj (Hill, Joy) 308,314
Hider, Adolf (Hitier, Adolf)
237-8,243

350

D. R. R. T O L KI N: B I OGRAF I J A

Hjuz, Riard (Hughes, Richard)

271
Hobit, videti Tolkin D. R. R.,
dela (Hobbit, The, see
Tolkien, J. R. R., writings)
Hobiton (Hobbiton) 221,233
Hobiti, poreklo i znaenje
(Hobbits, origins and
significance of)
210,218,221-2,229-30,
232-4,236,277,281,317
Hodoasnikov put natrag
(Pilgrims Regress, The) 193
holandski jezik
(Dutch language) 280
Hoton Miflin (Houghton Mifflin
Company) 229,275,282
Hrist (Crist) 98,187,189
Ilustrejtid London njuz
(Illustrated London News) 275
Inkldon, porodica (Incledon
family) 28,40,48,54,84,313
Inklinzi (Inklings, The)
5,190-5,217,241,251,292
Irska (Ireland) 175,193,275
islandski jezik videti
staronordijski (Icelandic
language see Norse)
Istgejt, hotel (Eastgate Hotel,
Oxford) 187,311
italijanski jezik
(Italian language) 131
Itilijen (Ithilien) 248

Iznenaen radou (Surprised by

Joy) 66,186
Julijana (Juliene) 181
Juna Afrika, videti Blumfontejn
i Slobodna Drava Oranje
(South Africa; see also
Bloemfontein and Orange
Free State) 22-3,26,30,32,35,
40,138,247,250,264
Kalevala (Kalevala, Ihe)
71,83-4,101,120,129,169
Kalis, Kolin (Cullis, Colin)
96,100
Kar, arli (Carr, Charlie) 311
Katerina (Katerine) 181
Katolika crkva
(Catholic Church) 49,50,65,
95,129,166,202,235
keltska knjievnost i mitologija,
Tolkinovo interesovanje za;
videti i velki jezik (Celtic
literature and mythology,
Tolkiens interest in; see also
Welsh language)
80,121,213,218,231-2,278
Kempbel, Alen
(Campbell, Alistair) 294
Kilbi, Klajd (Kilby, Clyde S.) 288
Kinevulf (Cynewulf) 90,98-9
Kits, Don (Keats, John) 69
Klark Hol
(Clark Hall, J. R.) 226,241

I N D EX

Kohil, Nevil (Coghill, Nevill)

135,156,243,267
Kolbitar (Kolbitar, The) 156
Kolins, izdava
(Collins & Co.) 258-60,262-4
Kolijer, Naomi
(Collyer, Naomi) 295
Kolins, ser Vilijem (Collins,
Sir William) 259,262,264
Konjiki puk milicije Kralj Edvard
(King Edwards Horse) 82
Kornvol (Cornwall) 97,102,203
Krejgi, Vilijem
(Craigie, W. A.) 89,131,143
Kua Volfinga (House ofthe
Wolfings, The) 96-7
Kula Kirit Ungola
(Cirith Ungol, Tower of) 275
kvenijski (Quenya)
84,125-6,214,245,297
Lajm Ridis (Lyme Regis)
57,203,208
Lambert, Dek Volter
(Lambert, J. Wl.) 274
Lamorn, zaliv (Lamornd Cove,
Cornwall) 203
Lamzden, Elizabet
(Lurnsden, Elisabeth) 295
Lang, Endru (Lang, Andrew)
38,54,209,238
Lankairski peaki puk
(Lancashire Fusiliers)
100,113,115,128,

351

latinski jezik (Latin language)

32,37,46,52-5,70,79,134,
155,166
Lav, vetica i ormar (Lion, The
Witch & The Wardrobe, The)
252
Legende o kralju Arturu
(Arthurian legends) 38
Lejksajd (Lakeside Road,
Bournemouth) 307
lembas (lembas) 281
Leverhjulmov fond za istraivake
projekte (Leverhulme Research
Fellowship held by Tolkien)
228
Levin, Bernard (Levin, Bernard)
277
Lids (Leeds) 136-143,148,156,
170,180-1,196-198,205,208
Likijevo brdo
(Lickey Hill) 47,51,61
Lin, Edvard Tangi
(Lean, Tangye) 190
Lir, Edvard (Lear, Edward) 207
Lovac u rai
(Catcher in the Rye, The) 286
Luis, Klajv Stejpls (Lewis, C. S.)
66,150,152-3,156-7,159,
161,168,171-2,176-7,179,
183-93,195,198,200,211,
215,217,223,228,238-9,243,
246-48,250-52,255-6,267-8,
271,273,277,285-6,291-2,
297-9,305,311,316

352

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Luis, Sinkler
(Lewis, Sinclair) 209-10
Luis, Voren Hamilton
(Lewis, W. H.) 190,249,316
Lutjena (Luthien) 130,142,
185,211-12,215-16,224,230,

Metju, Dervas (Mathew,

Rev. Gervase) 243,258
Mertonska ulica (Merton Street,
Oxford) 62,311-3
Merton, koled
(Merton College, Oxford)
144,152,154,183,251,253,
Makalam, R. B.
262,292-295,303,311
(McCallum, R. B.) 156
Metkalf, Don
Madlener, Dozef
(Metcalf, John) 277
(Madlener, J.) 74
Mils, Stela (Mills, Stela) 201
Magdalenin koled
Milton, Don
(Magdalen College, Oxford)
(Milton, John) 69,176
Moer, Alen (Mawer, Aleen) 143
156-7,183,185,187-8,191,
251,316
Miison, Naoumi
(Mitchison, Naomi) 271
Maglene planine
(,Misty Mountains) 233
Minas Morgul
Makdonald, Dord
(,Minas Morgul) 249
Miramar, hotel (Miramar Hotel,
(Macdonald George)
38,209,224,299-300
Bournemouth) 304-8,310
Malo kraljevstvo
Mirkvud (,Mirkwood) 97
(,Little Kingdom, The) 210-11 Mitopejsko drutvo
Malori, ser Tomas
(Mythopieic Society) 286
(Malory, Sir Thomas) 271
Mjuir, Edvin
Market univerzitet
(Muir, Edwin) 273-4,277
(Marquette University) 207,279 Mlae ede
Mari, ser Dejms
(Edda, Younger, or Prose) 90
(Murray, Sir James) 134,201
vilenjaci (Elves) u Tolkinovim
Mari, Robert
delima, nastanak 69-70,124-5,
(Murray, Rev. Robert) 201,272
u ranim pesmama 103-106,142;
Mari, Rozfrit
u Silmarilionu 123;
(Murray, Rosfrith) 201
priroda i funkcija 125-7,208
Mejsfild, Don (Masefield, John) Mordor (Mordor)
267
235-6,238,245-50,269,275

INDEX

Morgan, Fransis
(Morgan, Father Francis)
44,46-51, 57-8, 62-6, 71,83,
86-7,108
Morgot (Morgoth)
122,124,130,142,215-6
Moris, Vilijem (Morris, William)
96-7,101,121,124
Nafarin (Naffarin) 56
Volebnik (Necromancer, The)
215,224,233,235
Nejpijer, A. S. (Napier, A. S.) 89
nemaki jezik (German
language) 16,32,46,53,79
novobesmisleni (,Nevbosh) 55
Mazalo (Niggle) 246
Nikol Smit, Dejvid
(Nichol Smit, David) 154,251
Niv, Dejn, Tolkinova tetka
(Neave, Jane, aunt ofTolkien)
301
Niv, Edvin (Neave, Edwin) 47
nordijski jezik i mitologija
(Norse language
and mythology)
16, 54, 79,90-91,122,140,
156,185,188,
Nortmorska ulica (Northmoor
Road, Oxford) 148-9,157,198,
200,202,203,205,218,223,
222,226,228,237,242,245,253
Novi renik engleskogjezika (New
English Dictionary) 131-2,134

353

Numenor, videti Atlantida

(Numenor; see also Atlantis)
216-7,277,297
Njujork herald tribjun
(New York Herald Tribune) 229
Njujork tajms
(New York Times) 275
Njumen, Don Henri
(Newman, John Henry) 43,47
Opserver (Observer, the) 273,277
Odn, Vinston Hju
(Auden, W. H.) 5,15,170,171,
210,275,278, 306, 307
Okrug (Shire, The)
221,235,237,271,290
Oksford (Oxford)
5,11,15,60,62-3,71,74-5,
77,79,82-83,87,92,94,96,
100,111,132-3,137,139-41,
144,148,156,159,160,162,
170,173,176-7,181,183,187,
190-2,196,198-200,202,204,
206,210,226,228 i dalje
Oksford tajms
(Oxford Times) 274
Oksfordska poezija
(Oxford Poetry) 108
Oksfordski asopis
(Oxford Magazine) 206,218
Oksfordski renik videti Novi
renik engleskogjezika
(Oxford English Dictionary:
see New English Dictionary)

3 54

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

c,Prsteri
'lhe One)
Oksfordski univerzitet
(Oxford University) 278,313
130,233,235-6,240,246-8,
250,254,270,286
Onions, arls Talbut
(Onions, C. T.) 134,156
Ptiica i beba, videti Orao i dete
(Bird and Baby, see Eagle and
Orao i dete, pab
(Eagle and Child public house, Child) 191
Oxford) 191
Osnovna kola Dragon (Dragon Rajt, Jozef (Wrtight, Joseph)
56,78,88,172,196
School, Oxford) 150,198
Rajt, Lizi
Ostrvo s blagom
(Wright, E. M., Lizzie) 196-7
(Treasure Islan) 38
Rakam, Artur
Otmor (Charlton-on-Otmoor,
(Rackham, Arthur) 206,208
Oxon.) 204
Redi, Vilijem
(Ready, William) 288
Pariz (Paris) 93
Rednal (Rednal, Worcs.)
Perl (Pearl)
47-8,50-1,55,61
54,68,153,180-181,296
Pelargir (Pelargir) 277
Nadzornikova pria
Pembrouk (Pembroke College,
(Reeves Tale, The) 178-9,267
Oxford) 152,154-56,251
Rejli, ser Volter
Perelandra (Perelandra) 217
(Raleigh, sir Walter) 136
Pesma o Nibelunzima
Rejnolds, Riard
(Nibelungenlie) 254
(Reynolds, R. W.) 68-9,74,211
PetarPan (PeterPan) 69
Ren, Agnes (Wrenn, Agnes) 199
arobnifrula
Ren, arls (Wrenn, Charles)
(Pied Piper, The) 38
174,199,203,241,294
Rid, Vinsent, otac
Pisma Malkolmu, uglavnom o
molitvi (Letters to Malcolm,
(Reade, Father Vincent) 97
Chiefly on Prayer) 298
Suparnici (Rivals, The) 81
RohanfRohan) 245,248
Pitanje bola
(Problem of Pain, The) 193
Roterdam (Rotterdam) 280
Ploc, Dik (Plotz, Dick) 287
Rumilovo pismo
(Rumil, Alphabet of) 133
Poter, Beatris
(Potter, Beatrix) 207
Rus (Roos, Yorks.) 129-31

INDEX

Rusija, Sovjetska
(Russia, Soviet) 237
ruski jezik
(Russian language) 79,131
S nemeplanete
(Out ofthe Silent Planet) 215
Sadler, ser Majkl
(Sadler, Sir Michael) 143
Safild, Beatris
(Suffield, Beatrice) 50-1,57
Safild, Don, Tolkinov deda
(Suffield, John,
grandfather ofTolkien)
23,33,40,141,183,220
Safild, Mejbel, vidi Tolkin,
Mejbel (Suffield, Mabel, see
Tolkien, Mabel)
Safildovi (Suffield family)
22,26, 33-4, 39,47,62,141,
170,221
Salu, Meri (Salu, Mary) 201,313
Sandfil roud
(Sandfield Road, Oxford) 15
Sandi tajms (Sunday Times)
274,277
cSaruman(Saruman) 281
Sauron (Sauron)
216,232,236,251,281,286
Duevaditeljeva pisma
(Screwtape Letters, The) 193
Moreplovac (Seafarer, The) 180
Selinder D. D.
(Salinger, J. D.) 286

355

Sejer, Dord
(Sayer, George) 266
Ser Gavejn i Zeleni vitez (Sir
Gawain and the Green Knight)
54,68,139,177,181,282,296
Ser Orfeo (Sir Orfeo) 181-2
Serhol (Sarehole, Warwickshire)
35,37,39,41-42,47,51,162,
170,221
Sesil, lord Dejvid
(Cecil, Lord David) 251
Senko (Shadowfax) 296
Sidmut (Sidmouth, Devon)
204,236-7,312
Sidvik i Dekson, izdavai
(Sidgwick & Jackson,
publishers) 108,110
Silmarilion, videti Tolkin,
D. R. R ., dela (Silmarillion,
The, see Tolkien, J. R. R.,
writtings)
Silmarili (Silmarils, The)
122,130,142,215,232,240
sindarinski
(Sindarin) 126,245,297
Sizam, Kenet (Sisam, Kenneth)
89,139,143-4,177,179
Slobodna Drava Oranje
(Orange Free State) 23-5
maug (Smaug) 223,225,227
Smit, Dofri Bej
(Smith, Geofrey Bache)
68,78,82,94,100,103,113,
115

356

D. R. R. T O L K I N: B I OGRAF I J A

Srednji svet (Middle-earth

meaning of the phrase)
122,283,285-6,317
srednjoengleski
(Middle English language)
16,45,54,88-9,138-9,144,151,
174,176,180-2,295
Stafordir (Staffordshire)
107,110,131,294
Starac Vrba
(Old Man Willow) 206
Starije ede (Edda, Elder,
or Poetic) 90,190,223
staroengleski, videti
anglosaksonski (Old English,
see Anglo-Saxon)
Stjuart, Don Makinto
(Stewart, J. I. M.) 171
Svon, Donald
(Swann, Donald) 282,303
ekspir (Shakespeare) 45,61,176
elob(Shelob) 249-50
eridan, Riard
(Sheridan, R. B.) 81
kola kralja Edvarda
(King Edwards School,
Birmingham) 32,40-4,
51-2,66,68-72, 81-2,94
kola Svetog Filipa, Birmingem
(St Philips Grammar School,
Birmingham) 43-4
panski jezik
(Spanish language) 56,93,131

vajcarski Alpi
(Swiss Alps) 224
vedski jezik
(Swedich language) 16,280
Ta stravina snaga
(That Hideus Strenght) 192
Taniketil (Taniquetil) 105-6
Tajms (Times, The) 171,228
Tajm end tajd (Time & Tide)
192,218,273,277
Tajmsov knjievni dodatak
(Times Literary Supplement)
228
Torin Hrastotit
(Thorin Oakenshield) 223
Timoti Titus
(Titus, Timothy) 206,220
Tolharst, Denis i Dojslin
(Tolhurst, Denis and Jocelyn)
314-15
Tolkin, Adam, unuk D. R. R. T.
(Tolkien, Adam, grandson of
J.R.R.T.) 312
Tolkin, Artur, otac D. R. R. T.
(Tolkien, Arthur, father of
J.R.R.T.) 22-34,40
Tolkin, Bejli, snaja D. R. R. T.
(Tolkien, Baillie, daughter-inlawof J.R.R.T.) 312
Tolkin, Doan, En, unuka
D. R. R. T. (Tolkien, Joan
Anne, granddaughter of
J.R.R.T.) 301

I NDEX

Tolkin, Don, sin D. R. R. T.

(Tolkien, John, son 0/J.R.R.T.)
129,149,197-198,202-3,205-6,
Tolkin, Don Bendamin,
deda D. R. R.T.
(Tolkien, John Benjamin,
grandfather 0/J.R.R.T.) 33-4,
222.242.248.253.294, 315
Tolkin, Edit, ena D. R. R. T.
(Tolkien, Edith, wife 0/J.R.R.T.)
49,58-61,63-6,83,85-7,
91-5,97,101,108-10,127-9,
131,133,137,150-1,157,195,
198,200-10,295, 306;
Tolkin, Hilari, brat D. R. R. T.
(Tolkien, Hillary, brother of
J.R.R.T.) 29-32,35-7,39,43-4,
46-51,55, 57-8,62-3, 72,98,
100,141,202,221,312
Tokin, Kristofer, sin D. R. R. T.
(Tolkien, Christopher, son of
J.R.R.T.) 143,182,215,225,
235.247.262.269.276.294,
307,312-3,315
Tolkien, John Ronald Reuel
(1892-1973) IVOT: preci
22-5,33-5; roenje 26;
data imena 26; detinjstvo u
Blumfontejnu 27-8; povratak
u Englesku 30-1; detinjstvo
u Serholu 35-40; majka mu
dri prve asove 37-9; prve
knjige 38-9; rano interesovanje
za jezike 39; susret sa

357

staronordijskim legendama 38;

pisanje prve prie 39; majka
postaje katolik 39-40; porodica
se seli u Birmingem 40-41;
kola kralja Edvarda 40-6;
susret sa velkim jezikom 42-3;
susret sa srednjoengleskim 45,
54; ui anglosaksonski 53-54;
smrt majke 48; interesovanje
za ragbi 52,61,69-71,76;
poetak izmiljanja jezika
(videti vilinski jezik) 54-7;
romansa sa Edit Brat 58-64;
stvaranje KBD
65-8; stipendija za Oksford
71; poseta vajcarskim Alpima
72-4; odlazak u Oksford 75;
ponovni susret sa edit Brat
86-7; vojna sluba 106-8;
brak 108-9; Bitka na Somi
111-6; poetak pisanja
Silmariliona 122-9; rad na
Oksfordskom reniku 132-5;
selidba u Lids 136-7; profesor
anglosaksonskog na Oksfordu
143-4; nain predavanja
151-3; dunosti profesora
174-5; reforma nastavnog
programa 176-7,186;
prijateljstvo sa K.S. Luisom
183-94; stvaranje Inklinga
190-4; kupovina kola 207;
prie za laku no 205,208;
pisanje Hobita 221-6;

358

D. R. R. T O L KI N: BI OGRA F I J A

poetak pisanja Gospodara

prstenova 233; rad na knjizi
233-256; profesor engleskog
jezika i knjievnosti 251;
zavretak Gospodara
prstenova 255; pregovori o
objavljivanju 258-65; uspeh
Gospodara prstenova 273;
penzionisanje 291-4;
nastavak rada na Silmarilionu
295-7; finansijski procvat
301-3; selidba u Bornmut
303-7; smrt supruge 310;
povratak u Oksford 311; ivot
u Oksfordu 311-3; dodeljivanje
Ordena i akademske poasti
312-3; bolest I smrt 315;
KARAKTER: izgled 15,18,
160; stil oblaenja 159; nain
govora 17-8,60,70,163-4;
samoproklamovana
slinost sa hobitima
221-2; filoloke vetine 54,
88-90,169-70; opsednutost
tanou I perfekcionizmom
173-4; reakcija na kritiku
185; pesimizam 49,167-8;
smisao za humor 49,164-5;
promenjivo raspoloenje 165;
lako sklapanje prijateljstava
164; skromnost 164;
identifikacija sa Zapadnim
Midlendom 35,54,89;
galofobija i prezir prema

francuskom jeziku i kuhinji

37,93-4,167;
politiki stavovi 165;
oseanja prema Katolikoj
crkvi 49,166; verovanje
u istinitost mitologije
123,188; nedostatak
interesovanja za putovanja
160; nezainteresovanost za
modernu knjievnost 88,104,
209; njegovi dnevnici 57,634,69,83,133,139,143,161-2,
176,183,189,215,276,341-2;
DELA - GLAVNE KNJIGE:
Silmarilion, 98-9,104-6,121-6,
130,142,157,158,179,1889,205,208,212-16,224,23045,258-65,288,293-97,308-9,
313,317,323,326,338,345;
Gospodar prstenova: 16,111,
122,125,141,144,158,163,
169,180-1,185,192,201,204,
207,211-13,-225,233,236-57,
258-265,266-71,273-87,299,
309,313,317,325,329,334,
337;
OSTALE KNJIGE: Avanture
Toma Bombadila (The
Adventure oftom Bombadil)
103,206-7,235,301,325,
329-38;
Anahoretski tipik (Ancrene Wisse
koji je uredio Tolkin)
151,172-81,220,295;

I ND E X

Beovulf fBeowulf: the Monsters

andthe Critics) 53,68,129,
142,152,171,178-9,194,213,
220-6,241, 324, 332;
Krvoslednik, kuvar i sifraetkinja
(The Bloodhound, the Chef,
and the Suffragette) 84;
Knjiga izgubljenih pria fThe
BookofLostTales) 121,129,
135,141,201,259,323;
Fragmenti o Bovadijumu (The
Bovadium Fragments) 207;
Deca Hurinova
(The Children of Hurin) 129;
Earendil (Earendel) 105;
Engleski i velki (English and
Welsh) 278;
Pad Arturov
(The Fall of Arthur) 213-6;
Pad Gondolina (The Fall of
Gondolin) 124-7,135,217;
Farmer Gil od Buta (Farmer Giles
ofHam) 210-11,230,252,260,
279,325,333-8;
Gesta o Berenu i Lutjeni
(the Gest of Beren and
Luthien) 130,142,185,
211-6,224,230,338;
Goblinske stope
(Goblin Feet) 103;
Povratak kui Beortnota
(The Homecoming of
Beorhtnoth) 266-7, 337;
Imram (Tmram) 218; Aotrou

359

i Itroun (The Lay of Aotrou

and Itroun) 213; Baladi
o Earendilu (The Lay of
Earendel) 105;
Mazalov list (Leafby Niggle)
123,201,246,296,299-301,
317, 333;
Izgubljeni put (The Lost Road)
216-7,230,250; Prebrzo ovek
s Meseca sie (The Man in the
Moon came down too soon)
103; Gospodin Blis (Mr Bliss)
207; Mitopeja (Mythopoeia)
188,239;
Namarie (Namarie) 293;
Nova senka (The New
Shadow) 283;
Dokumenta Kluba domiljalaca
(The Notion Club Papers)
217; O bajkama (On FairyStories) 123;
Put ide uvek dalje (The Road
Goes Ever On) 303; Vilinske
obale (The Shores of Faery)
105; Ser Gavejn i Zeleni vitez
(Sir Gawain and the Green
Knight) 54,68,139,164,177,
180,213,220,282,296, 324;
Pesmarica zafilologe (Songsfor
the Philologists) 140;
Kova iz Velikog Vutona (Smith
ofWootton Major) 201,211,
282,301,325; Pria o Kulervou
(The Story ofKullervo) 101;

360

D. R. R. T O L K I N: BI OGRA F I J A

Prie i pesme o Bimbl Beju

(Tales and Songs of Bimble
Bay) 140; Drvo i list (Tree
andLeaf) 301;

Turin (Turin) 129,142,211-2

Univerzitet u Lidsu
(Leeds University) 198
Univerzitet Sent Endruz (St
Tolkin, Majkl, sin D. R. R. T.
Andrews University) 238,240-4
(Tolkien, Michael, son ofJ.R.R.T.) Utvare Prstena (Ring-wraiths)
136,149,154-155,198,
235,256
202-203,205-206,222-223,
Vagner, Rihard
226,242,253,294,315
Tolkin, Mejbel, majka D. R. R.
(Wagner, Richard) 69,254
T. (Tolkien, Mabel, mother of
Vajzman, Kristofer (Wiseman,
J.R.R.T.) 22-32, 35, 37,
Christopher) 51-2,121,142,
39-42,44, 50,220
Valar (,Valar, The) 122
Tolkin, Prisila, erka D. R. R. T. Valinor (,Valinor) 105
(Tolkien, PrisciUa, daughter of
Vajk-Smit, Edvard
(Wyke-Smith, E.A.) 209
J.R.R.T.) 149,295,312,315
Tolkin, Rejel, unuka D. R. R. T. Vejlendska kovanica
(Tolkien, Rachel,
(Waylands Smithy) 204
granddaughter ofJ.R.R.T.) 312 Veliki razvod
Tolkin, Sajmon, unuk
(Great Divorce, The) 250
D. R. R. T. (Tolkien, Simon,
Vels, Dozef (Wells, Joseph) 144
grandson) 312
velki jezik (Welsh language)
Tolkinovi (Tolkien family,
42,169,278
origins of)
Venecija (Venice) 276-7
22,24,27-8,33-4,39-40,307 Vilijems, arls
Tolkinovo drutvo Amerike
(Williams, Charles) 191-2,250
(Tolkien Society of America)
Vilijemson, Dik
284,286
(Williamson, Dick) 315
Tompson, Fransis
vilinski jezik (Elvish languages;
(Thompson, Francis) 69,124
videti kvenijski i sindarinski)
Tror ('Thror) 222,227
104
Troter (Trotter (Strider) 236
Vilson, Frenk Persi
Trut (Truth) 277
(Wilson, F. P.) 251

INDEX

Voldmen, Milton (Waldman,

Milton) 262,264,269,288
Sage o Velsunzima
(Volsungasaga)
68,90,96,156,190
Veluspa - Predskazanje Proroice
(Voluspa) 90
Vorvikir (Warwichshire) 221
Vorminghol
(Worminghall, Bucks.) 204
Voter Iton
(Water Eaton, Oxon.) 203
Vud Iton
(Wood Eaton, Oxon.) 203

Putnik (Wanderer, The) 180

Warwich
92-93, 95,107-8,110,
128,287
Zemaljski raj (Earthly
Paradise, The) 121
Zlatni klju
(Golden Key, The) 299
ivot i muenitvo Svete
Julijane (Life and
Passion ofSt Juliene) 180
ivotinjski (Animalic) 114

CIP - KaTajiorn3ai(Mja y ny6nnKamijH

HapoflHa 6n6nnoTeKa Cpnje, Beorpaa
821.111:929 T o j ik h h y . P. P.
KAPIIEHTEP, Xa,M<J)pM, 1946-2005
D. R. R. Tolkin : biograflja / Hamfri
Karpenter; prevela Tatjana Bii. - Beograd
: Albion books, 2012 (Valjevo : Topalovi). 350 str.; 21 cm
Prevod dela: J. R. R. Tolkien / by Humphrey
Carpenter. - Tira 1.000. - Beleka o autoru:
str. 7
ISBN 978-86-89237-04-7
a) Tojikhh, IJ oh PoHa/ia Pejen (1892-1973) Enorpa(j>Hje
COBISS.SR-ID 192748044

Don Ronald Ruel Tolkin je roen u

Blumfontejnu u januaru 1892. godine.
Kao dete je ostao siroe tako da je
odrastao u siromatvu. Uestvovao
je u Prvom svetskom ratu.
Nakon Bitke na Somi u kojoj je izgubio
neke od najbliih prijatelja, vratio se
akademskom ivotu. Godinama zatim
postaje profesor engleskog jezika na
oksfordskom Merton koledu.
Jednoga dana kada je ocenjivao
studentske radove zapisao je reenicu
U rupi u zemlji iveo je hobit i svetska slava ga je ekala.
Hamfri Karpenter je imao
neogranien pristup svim Tolkinovim
papirima, ali je i intervjuisao njegove
prijatelje i porodicu.
Ovi izvori su mu pruili obilje
informacija o ivotu i radu oveka koji
je nazvan autorom veka.

Jedna od najzanimljivijih i najitljivijih biografija neke ikone knjievnosti.

THE TIM ES
Bogata i prelepo ispriana pria.
SUNDAY TIMES
Jednostavna i neuglaena pria Hamfrija Karpentera vas prosto obuzme.
EVENING STANDARD
Veoma detaljna i vrlo esto dirljiva pria.
TIMES LITERARY SUPPLEM ENT

w w w .albionbooks.rs