TEHNIKI KOLSKI CENTAR ZVORNIK

Tema za struno usavravanje profesora:

ADSL

kolska 2013/2014 godina

Profesor: Dejan Popovi

1. UVOD
Iako DSL ve neko vreme omoguuje pruanje usluge prenosa digitalnih podataka
preko obinih telefonskih linija, telefonska linija e dobiti krila tek s DSL-om (digital
subscriber line).
Prednosti DSL-a su bre uspostavljanje veze, vee propusnosti, laka instalacija i nii
trokovi pretplate. DSL je u Americi druga najpopularnija usluga irokopojasne veze, odmah
iza pristupa prekokabelskih modema.
Najei oblik DSL-a za poslovne i kune korisnike onaj koji nazivamo jednostavno
DSL - je asymmetric DSL ili ADSL. ADSL podrava maksimalne brzine skidanja podataka
izmeu 144 kbps i 2.2 Mbps, i brzine slanja podataka od 90 kbps do 640 kbps.
Performanse linije padaju srazmerno s rastom udaljenosti od telefonske centrale. Ako
su svi drugi uslovi identini, korisnici koji stanuju 1.500 metara od centrale e imati veu
propusnost od onih udaljenih 4.500 metara. Usluga uglavnom nije dostupna na udaljenostima
veim od 5.500 metara.
Neki davaoci usluga eksperimentiu s tehnologijom koja se zove G.Lite, to je verzija
ADSL-a koja se moe instalirati i konfigurisati na laki nain, no koja nudi sporije
performanse.

2. ADSL Assymetric DSL

Telekomunikaciona industrija, ranijih 80-tih godina prolog veka, razvila je ADSL kao
komunikaciju za kablovsku televizijsku industriju sa ciljem da se obezbede usluge tipa VoD.
Sredinom 90-tih godina ADSL je praktino naa veu primenu u pruanju usluga u pristupima
tipa high-speed data services kakav je Internet, koristei pri tome medijum za prenos kakav je
kabl sa neirmovanim upredenim parom ica poznat kao local loop ili local subscriberloop.
U zavisnosti od duine local-loop-a brzine prenosa kod ADSL-a su 9 Mbps-a u smeru
downstream, i od 16 kbps do 640 kbps-a u smeru upstream. U principu to je kraa local-loop
to je vea brzina prenosa. Standardni ADSL koristi ukupno raspoloivi propusni opseg, pa se
zbog toga naziva full-rate ADSL. ADSL je projektovan da istovremeno koegzistira na istoj
liniji (local-loop) sa POTS-om (plain old telephone service) koristei frekventni multipleks
(FDM), kako je to prikazano na slici 1.1 Analizirajui sliku 1.1 vidimo da POTS signali
koriste nii deo raspoloivog opsega, a ADSL vii deo opsega.
Na slici 1.2 prikazana je kanalna konfiguracija kod ADSL-a. Slika 1.2 a) se odnosi na FDM, a
slika 1.2 b) na ponitavanje eho signala.

Slika 1.1. ADSL: a) FDM; b) tipine frekventne opsege

2

Slika 1.2. ADSL kanalna konfiguracija

ADSL deli dostupni propusni opseg za prenos signala koji se koriste za obavljanje sledea
tri servisa:
1. POTS voice telephone service - opseg od 300 Hz do 25 kHz, koristi se za prenos
analognog govornog telefonskog signala, ili prenos signala preko modema bitskom brzinom
do 56 kbps-a. Ove aplikacije su ograniene samo na opseg od 4 kHz, a ostalih 21 kHz se
koristi kao guard band od presluavanja.
2. upstream DSL data service - srednji opseg izmeu 25 kHz i 200 kHz.
3. downstream DSL data service - vii opseg od 200 kHz do 1 MHz i vie.
Kod ADSL-a, vidi sliku 2, pretplatnika oprema se povezuje na telefonsku kompaniju na
demarkacionoj taki. Na demarkacionoj taki ureaj nazvan NID (Network Interface Device)
izoluje pretplatniku opremu od opreme telefonske kompanije. Gradivni blok signal-splitter
se instalira na pretplatnikoj strani. Splitter ine dva filtra koji izdvajaju POTS signale (govor)
od modemskih signala ADSL-a. Tri para ica se povezuje na splitter. Jedan par se povezuje na
NID a ostala dva para su povezana na pretplatniku opremu. Jedan pretplatniki par je
povezan na telefon tako da se ovom vezom ostvaruje servis govorne komunikacije (standardni
3

telefon), a drugi je povezan na ADSL modem i zaduen je da obezbedi podrku ADSL

servisu. ADSL modem lociran na pretplatnikoj strani naziva se ADSL termination unit,
remote (ATU-R), (vidi takoe sliku 3).

Slika 2. Osnovna mrena arhitektura ADSL-a

Splitter-i (vidi sliku 2) takoe se instaliraju na strani centrale (Central Office - CO)
neposredno na pretplatnikim linijama. To znai da na strani CO-a postoji banka splitter-a.
CO-ov splitter ima dva izlaza. Prvi izlaz se vodi prema javnoj telefonskoj mrei (PSTN), a
drugi se povezuje na DSL modem koji se naziva ADSL termination unit, central (ATU-C)
(vidi takoe sliku 3). Funkcionalni blok dijagram ADSL konekcije je prikazan na slici 3. U
sutini, ATU-R i ATU-C su DSL modemi koji su locirani na oba kraja pretplatnike linije.
Splitter na pretplatnikoj strani naziva se R-splitter, a na strani centrale C-splitter. Iz razloga
efikasnosti, na strani centrale banka ATU-C-ova formira blok DSL access multiplexers
(DSLAM) koji se povezuje Internet Service Provider-a.

Slika 3. Referentni model sistema za ADSL

Uloga sistemskih komponenata sa slike 3 je sledea:
1. Splitter C - interfejs izmeu opreme telefonske kompanije i pretplatnike linije
2. Splitter R - interfejs izmeu opreme pretplatnika i pretplatnike linije
3. U-C - interfejs na strani CO-a
4. U-C2 - interfejs na strani CO-a od splitter-a ATU-C-a
5. U-R - interfejs na udaljenoj strani
6. U-R2 - interfejs na udaljenoj strani od splitter-a ATU-R-a
7. V-C - interfejs na strani CO-a za pristup mrei podataka.

3. MODULACIONE EME KOD ADSL-a

Kod ADSL-a, za potrebe prenosa podataka, koriste se sledee dve modulacione eme:
1. CAP (Carrierless Amplitude Modulation) - razvijena je kao prva varijanta i koriena na
poetku razvoja ADSL-a. CAP je varijajanta QAM-a, sa izuzetkom to se ukida nosioc. Kod
CAP-a, faza i amplituda dva sinusna signala, ije se frekvencije nalaze u okviru propusnog
opsega pretplatnike linije, menjaju se u skladu sa definisanom konstelacijom signala.

2. DMT (Discrete Multitone) - je reenje novijeg doba, a koristi kombinaciju FDM-a

(Frequency Division Multiplexing) i QAM. DMT treba shvatiti kao skup izlaza veeg broja
modema koji rade simultano (vidi sliku 4.1).

Slika 4.1 Diskretni multiton (DMT)

Modulaciona tehnika koja je postala standard za ADSL naziva se diskretna multi-ton tehnika
(DMT), a bazira se na kombinaciji QAM-a i FDM-a. Ne postoji skup naina na koji se deli
propusnost sistema. Svaki sistem odluuje o podeli propusnosti. Tipino, dostupna propusnost
od 1.104MHz se deli na 256 kanala. Svaki kanal koristi opseg od 4.312 kHz (vidi sliku 1). Na
slici 2 prikazan je nain podele dostupnog propusnog opsega na sledei nain:
govorni (voice)- kanal 0 je rezervisan za govorne komunikacije
6

 idle- kanali od 1 do 5 se ne koriste, ali su namenjeni da obezbede bezbedno

razdvajanje izmedju signala govornr komunikacije i signala za prenos podataka.
upstream data and control- kanali od 6 do 30 (25 kanala) se koriste za prenos
podataka i upravljanje u smeru od pretplatnika ka centrali. Jedan kanal je rezervisan za
upravljanje (control), a 24 kanala za prenos podataka. Ako postoji 24 kanala, svaki
kanal koristi opseg od 4 kHz, modulacija je QAM, tada ukupna propusnost, u
upstream smeru, 24*4000*151.44 Mbps. Na alost, brzina prenosa podataka (data
rate) uobiajeno je ispod 500 kbps, iz razloga to se neki od nosioca izbacvuju (ne vri
se prenos po svim kanalima) jer je nivo uma ili uticaj interferentnih smetnji kod ovih
kanala suvie veliki. Drugim reima, neki od kanala ostaju neiskorieni.
Downstream data control- kanali od 31 do 255 (ukupno 225) se koriste za potrebe
upravljanja i prenosa signala od centrale do pretplatnika. Jedan od kanala je rezervisan
za upravljanje, a 224 kanala se koristi za prenos podataka. Ako postoji 224 kanala,
ukupna propusnost iznosie 224*4000*1513.4Mbps. Ipak realna brzina prenosa
podataka je ograniena na 8 Mbps, jer se neki od kanala ne koriste (izbacuju se oni
nosioci koji stvaraju velike interferentne smetnje, kao i kanali kod kojih je nivo ume
veliki). To znai da su neki kanali neiskorieni.

Slika 1 Diskretna multi-ton tehnika

Slika 2 Podela propusnog opsega kod ADSL-a

Na slici 5 prikazan je nain dodele kanala kod DMT-a i amplitudno frekventna karakteristika
kanala kroz koji se prenosi signal.

Slika 5. Amplitudno frekventna karakteristika linije

Na slici 6 prikazana je blok ema predajnika DMT signala.

Slika 6. DMT predajnik

4. STRANA PRETPLATNIKA: ADSL MODEM

Na slici 3 prikazan je ADSL modem instaliran na strani pretplatnika. Pretplatnika linija je
povezana na splitter koji razdvaja govorni signal od prenosa podataka. ADSL modem
modulie i demodulie podatke, koristei DMT, i kreira upstream i downstream kanale.
Splitter instaliraju struna lica telefonske kompanije. Za prenos govora se moe koristiti
postojee telefonsko oienje u kui, dok linije (kabl) za prenos podataka treba da instaliraju
takodje struna lica iz telefonske kompanije. Zbog ovoga, esto se koristi alternativna
tehnologija nazvana Universal ADSL (ili ADSL Lite).

Slika 3 ADSL modem

5. STRANA TELEFONSKE KOMPANIJE: DSLAM

Na strani telefonske kompanije situacija je neto drugaija. Umesto ADSL modem, instalira se
uredjaj nazvan DSLAM (digital subscriber line access multiplexer) koji ima sline funkcije
kao i ADSL modem. Pored ostalog DSLAM paketizira podatke kojih alje prema Internet (tj.,
ISP-Internet service provider) serveru. Na slici 4 prikazana je konfiguracija DSLAM-a.

Slika 4. DSLAM

6. ADSL Lite
Instaliranje splitter-a kui i izvodjenje novog oienja za prenos podataka po kuama (uz to
da se postojei telefonski razvod ne menja) ini da ADSL bude skupa i nepraktina
investicija. Zbog ovoga pretplatnicima, u zadnje vreme, se nudi nova verzija ADSL
tehnologije nazvana ADSL Lite. Kod ove tehnologije ADSL Lite modem je direktno smeten
u telefonski prikljuak (telephone jack) i povezan sa raunarom. Funkcija splitting-a se izvodi
od strane telefonske kompanije. ADSL Lite koristi 256 DMT nosioca sa 8-bitnom QAM
modulacijom umesto sa 15. Takodje neki od nosioca (kanala) nisu dostupni (ne prenose se)
zbog uticaja greaka koje potiu od strane govornog kanala. Maksimalna brzina prenosa
podataka kod ADSL Lite u downstream smeru je 1.5 Mbps, a u upstream smeru iznosi 512
kbps.
U Tabeli 1 prikazan je sumarni pregled DSL tehnologija. Naglasimo da su brzine prenosa
podataka kao i rastojanja date kao aproksimativne vrednosti i mogu da variraju od jedne do
druge implementacije.

10

Tabela 1 Sumarni pregled DSL tehnologija

tehnologija

downstream
brzina

ADSL

1.5-6.1

upstream
brzina

rastojanje

upredeni par

linijski kd

(m)

16-640 kbps

4000

DMT

Mbps
ADSL Lite

1.5 Mbps

500 kbps

6000

DMT

HDSL

1.5-2.0

1.5-2.0

4000

2B1Q

Mbps

Mbps

SDSL

768 kbps

768 kbps

4000

2B1Q

VDSL

25-55 Mbps

3.2 Mbps

1000-3500

DMT

Navedene skraenice u Tabeli 1 imaju sledee znaenje:

HDSL: high-bit-rate digital subsriber line
SDSL: symmetric digital subscriber line
VDSL: very-high-bit-rate digital subscriber line

11

7. FORMAT OKVIRA KOD ADSL-a

Na slici 7 prikazan je format okvira kod ADSL-a koji se koristi za prenos podataka izmeu
ATU-C i ATU-R. Format podsea na format HDLC-a. Okvir ADSL-a za prenos podataka
koristi protokol tipa taka-ka-taki (point-to-point protocol - PPP). PPP je protokol nieg
nivoa koji prua usluge protokolima vieg nivoa, kakav je IP. U sutini PPP se esto koristi da
obezbedi pristup Internet-u na strani pretplatnika koristei dial-up konekciju.
Okvir poinje kao i HDLC-ov flag (01111110) iza koga sledi PPP-ov adresni kod FF03h.
Naredna dva bajta sadre protokol ID, kojim se identifikuje payload protokol sadran u PDUu. Naredna dva bajta se odnose na frame check sequence-u i koriste CRC-16. Okvir zavrava
sa drugim HDLC-ovim flag-om.

Slika 7. Format okvira kod ADSL-a

12

8. ZAKLJUAK
Kroz ovaj rad predstavljena je ADSL tehnologija.. U samo nekoliko godina, Internet
veza je evoluirala iz spore i neugledne, ali za svoje vreme, napredne 56k veze do dananjeg
irokopojasnog broadband Interneta. Danas se podrazumeva da se veina korisnika spaja na
Internet pomou neke od DSL tehnologija, a najee pomou ADSL- a. Tek poneki jo uvek
koriste ISDN tehnologiju, koju polako, ali sigurno, zamenjuje moderni broadband.
Cilj ovog rada je bio upoznati se sa ADSL tehnologijom. Moemo samo pretpostaviti i
nagaati kako e se tehnologija na ovom podruju razvijati. Do pre tridesetak godina, niko
nije ni sanjao da emo jednoga dana moi imati sve informacije na dlanu, nadohvat ruke u
samo nekoliko sekundi i udaljene jednim klikom mia. Danas je to naa stvarnost, neto to
smo oberuke prihvatili i, budimo realni, ne elimo izgubiti.

13

9. LITERATURA
1. Veinovi M., Jevremovi A., (2011): Raunarske mree, Univerzitet Singidunum,
Beograd.
2. Jankovi M., Petrovi Z., (2007): irokopojasne digitalne mree integrisanih servisa Mree za pristup, Akademska misao, Beograd.

14

SADRAJ:
1.

UVOD............................................................................................................... 1

2.

ADSL Assymetric DSL.................................................................................... 2

3.

MODULACIONE EME KOD ADSL-a...................................................................6

4.

STRANA PRETPLATNIKA: ADSL MODEM............................................................9

5.

STRANA TELEFONSKE KOMPANIJE: DSLAM.......................................................9

6.

ADSL Lite........................................................................................................ 10

7.

FORMAT OKVIRA KOD ADSL-a.........................................................................12

8.

ZAKLJUAK..................................................................................................... 13

9.

LITERATURA.................................................................................................... 14

15