You are on page 1of 22

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA TEHNIKE NAUKE

SEMINARSKI RAD

PROIZVODNJA I TRANSPORT BETONA U SVIM


VREMENSKIM USLOVIMA
TEHNOLOGIJA BETONA

Mentor
dr.sc. Nazim Mani

Student
Edin Hamzagi 08-009/11

Novi Pazar,mart,2014
1.UVOD

Beton se proizvodi u betonarama na gradilitu, ili u betonarama fabrika prefabrikanata ili u


centralnim fabrikama betona, odakle se transportuje na gradilite. Faze u procesu proizvodnje
betona su:

Dopremanje i skladitenje sastojaka betona


Doziranje i mijeanje,
Vanjski transport,
Gradilini transport,
Ugradnja,
Zavrna obrada slobodne povrine betona.
Negovanje betona.

(slika 1)
U svim fazama proizvodnje osnovna je tenja, da se dobije dobro izmijeana i homogena smesa
planiranog sastava i zadanih svojstava ovrslog betona.
2

Objektivne klimatske okolnosti utiu vrlo razliito, a esto i nepovoljno na svei beton, tim vie
to mesto proizvodnje betona moe biti vrlo udaljeno od mesta ugradnje. Proizvodnjom betona
upravralju gradjevinari pa to zahteva ,s jedne strane, odredjenu dodatnu specijalizaciju
gradjevianra, a s druge strane saradnju s tehnolozima, hemiarima, maincima i elektriarima.
1.1 UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM BETONA
Poslovi upravljanja proizvodnjom betona ukljuuju :

Izradu tehnolokih ema rada postrojenja,


Organizaciju pripreme i izvrenja poslova,
Svakodnevne i periodine kontrole, badarenja I remonte elemenata postrojenja,
Izradu tehnolokih reenja i organizaciju transporta za pojedina betoniranja,
Prethodna ispitivanja betona I projektovanje sastava,
Uestvovanje u izradi projekta betona,
Izradu plana betoniranja,
Kontrola ispitivanja s obradom podataka I podeavanjima proizvodnje,
Izvetavanje
Upravljanje kvalitetom.
Kapaciteti maina i radne ekipe pojedinih faza procesa proizvodnje betona trebaju biti

dobro uskladjeni. Predimenzionisani kapaciteti bili bi neekonomini, ali ,,uska grla mogu
izazvati jo vee trokove, a to je jo opasnije, mogu prouzrokovati nekvalitetnu proizvodnju
betona. Iskustvo je pokazalo, da priblino dvostruki kapacitet maina u odnosu na one ,,idealneraunske daju dovoljnu rezervu, da se savladaju svi eventualni kvarovi, zastoji i nepredvidjene
pojave tokom rada.

U poslednjih nekoliko desetina

godina

uinjen je veliki napredak u mehanizaciji i


industrijalizaciji
betona,

automatizaciji

(slika

2)

najnovije
procesa.

Zato

proizvodnje
vrijeme

modernim

procesom proizvodnje betona ne moe kao


ranije upravljati gradjevinski poslovodja,
nego je to inenjerski posao, za koji treba
dobro poznavati mehanizaciju i procese
proizvodnje

betona,

fiziko-hemijska

svojstva i reoloka svojstva betona i projekat


betonske konstrukcije.
Od prijema pojedinih sastojaka, pa do
konane isporuke sveeg betona stalno se

(slika 2)
4

obavljaju svakodnevne, nedeljne i druge vremenske kontrole ulaznih materijala dijelova


postrojenja (slika 3). Zato uz svaku betonaru treba postojati odgovarajui kontrolni labaratorij za
ispitivanje materijala.

(slika 3)

2. DOPREMANJE I SKLADITENJE SASTOJAKA BETONA


Prilikom transporta sastojaka betona treba paziti da kamioni ili vagoni odnosno cisterne nisu
prethodno vozili materijale, koji ve u malim koliinama mogu tetno delovati na proces
vezivanja i ovravanje cementa. Svi materijali dopremljeni na betonaru moraju imati
dokumentaciju iz koje se vidi da odgovaraju nameni, te da isporuilac raspolae atestom za
njihovu proizvodnu.

(slika 4.) ema kontrole kvaliteta sastojaka betona


Prije istovara, materijale vizuelnim pregledom preuzima odgovorna osoba, a radnik laboratorija
uz betonaru uzima reprezentativni uzorak. Na reprezentativnom uzorku e se obaviti brza
kontrolna ispitivanja, koja osiguravaju proizvodnju betona od sluajne grube greke usled
upotrebe neispravnog materijala. O prijemu i troenju materijala mora se voditi evidencija iz koje
se jasno vidi koja isporuka materijala je upotrebljena za pojedine tipove betona.
2.1 CEMENT
Za svaku isporuku cementa reprezentativni uzorak se ispituje u pogledu:

Normne konszistencije,
Vremena vezivanja (poetak i kraj)
Finoe mliva na situ 0.09 mm i
Zapreminske postojanosti cementa.

Ispitivanjem normne konzistencije proverava se ujedno, da nema lanog ili trenutnog vezivanja
cementa. Osim uzorka koji se odmah ispituje, istovremeno se uzima uzorak od 6 kg cementa, koji
6

se uva u hermetiki zatvorenoj posudi zatien od vlage, radi detaljnijeg ispitivanja, ukoliko bi
28-dnevni rezultati ispitivanja betina podbacili. Uzorci za ispitivanje uzimaju se tokom pretovara
iz cisterne u silos, ili iz vrea kroz otvor za punjenje, pomou sonde u obliku cijevi. Na osnovu
veim gradilitima i u fabrikama cement se uskladiti u silosima, i to mu prua dpvpljnu zatitu
za dugotrajnije uvanje. Ukoliko je cement uskladiten u vreama, s vremenom gubi aktivnost
zbog vazduhopropusnosti papirnih vrea, pa se za takav cement mora nakon mesec dana
odleavanja laboratorijskim ispitivanjem proveriti svojstva.

(slika 5) Vertikalni silos za cement I detalji prunog transportera


Skladini proctor za cement treba dimenzionisati tako, da uvijek postoji dovoljna rezerva cementa
u sluaju prekida rada cementare. Obino se uzima rezerva za 14 dana. Temperatura cementa
prilikom isporuke moe biti blizu 100C, pa u vruim klimatskim uslovima, ili pri betoniranju
masivnih blokova, treba osigurati dovoljno veliki prostor da se cement moe ohladiti prije
upotrebe.
2.2 AGREGAT
Frakcije agregata se prilikom preuzimanja i kasnije s deponija uz betonaru ispituju svaki dan
kada se mijea beton u pogledu:

granulometrijskog sastava,
mlanosti i
muljevitosti.

Uestalost ovih ispitivanja zavisi od intenziteta proizvodnje i vrsti manipulacija s pojedinim


frakcijama. Vlanost agregata, u praksi ima presudan uticaj na kvalitet proizvodnje betona, pa se
7

merenja vlanosti, naroito za pijesak, koji zadrava najvie vlage, obavljaju ili permanentno
instrumentima koji automatski reguliu doziranje vode u mealicu ili vrlo uestalo na poetku i
povremeno tokom betoniranja. Najbolje je, da se frakcije agregata prije unoena u boksove ili
silos za agregat uz betonaru, prethodno ocijedi, tj. dovede u stanje ujednaene vlanosti. Jedino
na taj nain mogue je odravati ujednaenost sastava betona. Da bi se ispravno dimenzionisalo
veliine deponija agregata odnosno veliine boksova u silosu za agregat, potrebno je dobro
procijeniti uee pojedinih frakcija u pojedinim sastavima betona.

(slika 6.)
Pri istovaru i transpotovanju agregata s deponije u silose treba spreiti segregaciju i padanje
agregata s veih visina, da nebi dolo do promena u granulometrijskom sastavu, usled razbijanja
veih zrna. Prijem agregata na deponiju i prebacivanje u silos najbolje je obaviti pomou
transportnih traka. Transportna traka, u ekstremnim klimatskim uslovima treba da zatiti od
oborina i direktne insolacije. Boksove u silosu za agregat, tokom proizvodnje ne bi trebalo
potpuno isprazniti, da udarac krupnijih zrna agregata amortizira postojei sloj agregata u silosu.

(slika 8)
2.3 ADITIVI
Aditivi se isporuuju u razliitim arama, obino za razdoblje upotrebe (6 meseci). Svaku aru
treba prije primene u proizvodnji ispitati na jednom sastavu betona iz proizvodnje, na sva traena
svojstva, te ustanoviti eventualno potrebne korekcije u doziranju. Aditive treba skladititi
odvojeno od cementa kako nebi dolo do mijeanja cementa s prakastim aditivima. Tekue
additive treba uskladititi tako, da se zimi ne smrzavaju.
9

3. DOZIRANJE I MIJEANJE
U modernoj proizvodnji, sastojci betona doziraju se teinski, jer merenje cementa i agregata po
zapremini odstupa od planiranog sastava betona. Naroitom, zapremina pijeska zavisi od sadraja
vlage, tako da masa pijeska u jedinici zapremine moe varirati do 30%. Koliina agregata u
jedinici mase moe se mnogo bolje definisati, ali treba znati koliinu vlage u agregatu. Pri
proraunu smese betona, merenja vlanosti (meri se ukupna vlanost suenjem na 105C), taj deo
treba oduzeti, jer ne uestvuje u slobodnoj vodi za formiranje cementne paste.
U manjim i jednostavnijim pogonima, koliina vlage se meri povremeno na uzorcima agregata, a
u modernijim, elektronski vodjenim pogonimma, kontinuirano prilikom ulaska u posudu za
vaganje, tako da se moe automatski korigovati potrebna koliina vode dodavane u smesu.
Zbog vlage, zrnca pijeska su slijepljena, pa je pijesak obino tee dozirati iz silosa u ureaje za
vaganje. Zato se pri dnu silosa postave uredjaji za potresanje pri pranjenju. Otvaranje i
zatvaranje dna silosa prilikom vaganja treba biti relativno precizno, radi tanosti vaganja (slika
9). Zato se zatvarai pokreu pomou hidraulinih uredjaja i upravljaju elektronski. Posebno je
oteano njihovo regulisanje kod najkrupnijih frakcija agregata, gde postoji opasnost, da je
pojedina zrna zaglave. Funkcionisanje zatvaraa treba kontrolisati svakodnevno.

(slika 9)
Vaganje cementa i frakcija agregata obino je kumulativno, tj. u dozirnu posudu redom se pune i
mere pojedine komponente zahtevnu tanost. Preciznost i tanost merenja moraju se
svakodnevno proveravati, a badarenje vaga treba obaviti ovlatena institucija svakih est meseci.
Tolerancije za doziranje pojedinih komponenatabetona su :

(tabela 1)

Sastojak
Cement, pucolan, zgure
Voda

Kumulativno merenje teinski

Pojedinano merenje teinski


1%
1%

10

2%
3%

Agregat
Dodaci

1%

Osim tanog vaganja komponenata betona. vano je, da se one doziraju ispravnim redosledom u
bubanj mealice. Bolje je mijeanje i uz manji utroak energije, ako se prvo agregat i cement
mijeaju na suho, a zatim uz dodavanje vode. U to kraem vremenu doziranja, mijeanja i
pranjenja bubnja treba se dobiti homogena smesa ujednaenog kvaliteta betona.
Za neke lake betone, kod kojih jako varira gustina zrna agregata ili druge ispune ipak
(slika 10)
je tanije njihovo zapreminsko doziranje (slika 10). U modernim fabrikama betona praktinije je
doziranje tekuih nego prakastih aditiva
betonu. Aditivi se prethodno razrijede sa
vodom, tako da se bre i intenzivnije
homogenizuju u betonu.
ema instalacija za pripravljanje
razrijedjene smese i doziranje aditiva
Razmera mijeanja aditiva i vode je
obino 1:10. Doziranje u mealicu se
zatim

obavlja

preko

zapreminski

badarene posude.
3.1 VRSTE MEALICA
Mijeanjem betona treba jednolino rasporediti sve komponente betina u homogenu smesju i
obaviti sva zrna agregata cementnom pastom.
Sasvim grubo, mealice se mogu podeliti u etiri klase:

Mealice sa slobodnim padom (gravitacijske mealice),


Prisilne mealice,
Protone mealice,
Vibro mealice.

Veliine mealica mogu biti vrlo razliite, od laboratorijskih mealica za beton zapremine 40
litara do najveih gradilinih radne zapremine 10

m3 . Osnovni delovi svih mealica su bubanj

11

i lopatice. Homogenizacija smese rezultat je okretanja bubnja s lopaticama (mesalice sa


slobodnim padom) ili samo lopatica unutar bubnja (prisilne mesalice) ili nezavisnog kretanja
lopatica i bubnja. Kod mealica sa slobodnim padom okree se bubanj oko horizontalne ili
nagnute osovine, pri emu zakrivljenje lopatice ili pu podiu smesu, nakon ega ona slobodno
pada. Pri tome dolazi do gibanja smese du osovine, sto poboljava homogenizaciju smese.
Mealice sa slobodnim padom s bubnjem za prevrtanje konstrukciju radnog volumena 500 litara.
Zakretanjem bubnja, tako da otvor za punjenje bude okrenut prema dole, dolazi do pranjenja
mealice.

(slika 12)
Ove mealice prikladne su za manja gradilita, za betone plastine i tekue konzistencije, obino
maksimalnog zrna agregata do 32 mm. Mealice kod kojih se bubanj ne zakree, nego se prazne
promenom smera okretanja ili ubacivanjem lijevka izvode se obino veih dimenzija, od radnog
volumena 500 litara, pa ak do 10

m3 . Jedino su one podobne za mijeanje betona s vrlo

velikim maksimalnim zrnom 90 i vise mm, dakle za masivne i hidrotehnike betone. Ove
mealice nisu osetljive kao prisilne mealice na habanje lopatica.

12

(slika 13)
Kod prisilnih mealica homogenizacija smese je posledica guranja pomou lopatica, koje se
gibaju u bubnju, koji miruje ili se okree. Rotacija lopatica moe biti oko vertikalne ili oko
horizontalne ose, u istom ili u suprotnim smerovima.

13

(slika 14)
Mealice sa kontinuiranim punjenjem i pranjenjem homogeniziraju smesu u koso nagnutom
bubnju s beskonanim viljkom. Starije konstrukcije protonih mealica proizvodile su
heterogeniji beton nego drugi tipovi mealica, pa su koritene za masivni beton niih zahtevnih
vrstoa.
Novija konstrukcija reenja protonih mealica,
kod kojih je doziranje i mijeanje
(slika 15)
automatizovano i vodjeno elektronikim putem,
daju homogeni beton i
koriste se za proizvodnju betona visokog
kvaliteta.
3.2

TRAJANJE

MIJEANJA

TEST

UNIFORMNOSTI MEAVINE

14

Za prisilne mealice karakteriu se veliki proizvodni kapaciteti, koji se postiu brzim okretanjem
lopatica. Dok mijeanje u gravitacijskoj mesalici traje oko 5 minuta, u prisilnoj mealici traje 30
do najvie 80 sekundi. Za dati tip mealice, trajanje mijeanja zavisi u prvom redu od koliine
cementa i vode, veliini maksimalnog zrna agregata, stanja istroenosti postrojenja i niza drugih
manje vanih inilaca. Kod modernih prisilnih mealica ukupni ciklus mijeanja betona moe se
skraivati paralelnim obnavljanjem vise radnji oko punjenja i vaganja smese.
to je due mijeanje postie se bolja homogenizacija smese, medjutim, predugim trajanjem
mijeanja usled trenja, poveava se temperature smese to moe biti tetno u toplim vremenskim
uslovima. Osim toga poveava se isparavanje vode i drobljenje krupnijih zrna agragata manje
vrstoe. Za svaku betonsku mealicu potrebno je eksperimentima, za dati sastav betona, odrediti
minimalno vreme mijeanja. Provere homogenosti
mijeanja (test uniformnosti) provode se najmanje
svakih

est

meseci

radi

dokazivanja

kvaliteta

postrojenja i radne ekipe. Provera se sastoji u tme da


se nakon odredjenog vremena mijeanja uzimaju
uzorci betona na poetku, sredini i kraju pranjenja iz
bubnja mealice i ispituju u pogledu sadraja vode,
cementa, krupne frakcije agregata, uvuenog vazduha i
vrstoe betonskih tijela, koja se pripreme od
(slika 16)

pojedinih

uzoraka betona. Kriterijumi za dobro izmijeani beton


su takvi, da razlike izmedju parametara doijenih ta sva tri uzorka meavine mogu biti:
-

u zapreminskoj masi

16

u sadraju vazduha
u konzistenciji postupkom slijeganja

1%

cm
razlike u granulometrijskom sastavu krupnog agregata (> 4 mm)
razlike u vrstoi na pritisak nakon 7 dana

kg
m3
2,5

6%
7,5

15

Ukoliko su te razlike vee, pokua se ponovo mijeati s neto duim vremenom mijeanja, sve
dok se ne dobiju odstupanja unutar propisanih granica. Ukoliko to ne uspeva, znai da su lopatice
ili neki drugi elementi mealice istroeni ili pogreno instalirani.

4. VANJSKI TRANSPORT
Beton proizveden u centralnim betonarama i zatim transportovan na gradilite (ready-mixed
concrete) ima niz prednosti prema spravljanju betona uz mesto ugradjivanja:

beton proizvodi specijalizovana ekipa stalnih delatnika pod stalnom i ujednaenom

kontrolom.
Izbegava se organizacija spravljanja betona na skuenim gradilitima,
Transport do mesta ugradnje obavlja se specijalnim vozilima, u kojima se beton agitira do

trenutka ugradnje,
Najkvalitetnije se mogu praviti i male koliine betona.

Postoje dvije vrste transportnog betona, onaj za koji su sastojci izmijeani u centralnoj betonari I
takav se transportuje na mesto ugradnje a druga vrsta, kod koje se u pokretnu mealicu ubacuju
konstituenti betona, osim vode, a mijeanje se obavlja tijekom vonje ili na samom gradilitu
prije ugradnje. Ovaj nain omoguava znatno due vreme transporta.
Beton koji se transportuje do mesta ugradnje mora se agritirati, tj mijeati, ali uz manju brzinu u
odnosno broj okretanja budnja. To je od 2 do 6 okretaja bubnja ili peraja u minuti prema 4 do 16
okretanja pri mijeanju betona u mealici. Za vanjski transport betona upotrebljavaju se
specijalna vozila tzv. mikseri i silobusi.

16

(slika 17)
Za transport betona zemljovlane konzistencije mogu se koristiti kamioni i druga vozila, kod
kojih nema mogunpsti agitacije betona. U ekstremnim klimatskim uslovima treba transportni
beton zatititi od zagtijavanja odnosno preteranog hladjenja. Vanjski transport u vozilima bez
uredjaja za agitiranje treba ograniiti na maksimalno 30 minuta. Svaka isporuka transportnog
betona na gradilite mora imati urednu deklaraciju o svim traenim svojstvima. Prilikom istovara
uzima se uzorak i testiraju se osnovna svojstva, kao i konzistencija, zapreminska masa i uvueni
vazduh, a prema planu kontrole irade se i uzorci za ispitivanje vrstoe.

(slika 18)
4.1 GRADILINI TRANSPORT
Postoji vie naina transporta betona od vozila kojim je dopremljen na gradilite ili gradiline
betonare do mesta ugradnje. U nekim sluajevima mogue je i direktno iz vozila ubaciti beton u
kalup. Danas najei nain gradilinog transporta je pomou pumpi za beton. Drugi naini su jo
sprecijalne posude ,,kible, koje se prebacuju pomou tornjaste dizalice, zatim, transportnea
kolica (japaneri). U posebnim sluajevima naroito u podzemnim radovima, koristi se mlazni
beton i betonski topovi. Kao i inae tokom rukovanja, vano je odabrati takva sredstva, s kojima
e beton date konzistencije ostati homogen.

17

5. BETONIRANJE U EKSTREMNIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA


Kada se oekuje betoniranje u vrlo hladnim ili vrlo vruom klimatskim okolnostima, potrebno je
pri spravljanju i pri negovanju betona preduzeti posebne mere zatite sveeg i ovravajueg
betona. Pod ekstremnim klimatskim okolnostima podrazumeva se due vremensko razdoblje
temperatura niih od +5C odnosno viih od 30C. U svakom sluaju beton treba zatititi tako da
svea smesa u razdoblju obrade ne predje van tog raspona temperatura. esto puta pri visokim
temperaturama problemi su jo sloeniji radi vetra, koji ubrzava evaporaciju vode iz betona.
Problem vezani za betoniranje u vruim vremenskim uslovima naroito su izraeni kod masivnih
betona. Posebne mere zatite betona ukljuuju posebne udredjaje, esto puta vrlo sloene, na
deponijama agregata, u betonari i u prevoznim sredstvima. Zato je vrlo vano, da se
pravovremeno pone s pripremama za betoniranje u ekstremnim klimatskim uslovima, a da se ne
pribegava improvizacijama.
5.1 BETONIRANJE U VRUIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA
U vruim klimatskim okolnostima potrebno je sniziti poetnu temperaturu sveeg betona. Naime,
vrlo brzo s porastom temperature smese iznad 20C raste potreba betona za vodom uz odravanje
stalne konzistencije. To dalje znai, poveanje vodocementnog faktora i slabljenje svih svojstava
ovrslog betona. Postoji mogunost, da se odri stalni vodocementfaktor na taj nalin da se povea
koliina cementa.
Meutim, to poveava prirast temperature betona, koji je ve povean i onako zbog ubrzane
hidratacije u toplijim okolnostima. To sve poveava rizik od pojave pukotina. Da bi se snizila
temperatura betona ponekad je dovoljno rashladiti vodu potrebnu za spravljanje betona.
Meutim, pri vruim klimatskim uslovima potrebno je betonu umesto svee vode dodavati sitne
kristale leda. Temperatura svee betonske meavine moe se izraunati iz razmere masa i
temperatura pojedinih sastojaak prema izrazu :
T=

0,22 ( T a Ga +T C GC ) +T V GV +T a Gva L G L
0,22 ( G a+GC )+ GV +Gva +G L

Gde je 0,22 koeficijent priblini odnos specifinog toplinskog kapaciteta agregata i vode. Oznake
T za temperaturu i G za masu L=80C. Tokom primene leda treba paziti da se ovaj potpuno otopi
tokom mijeanja, da u strukturi betona ne bi ostala voda. Hlaenje agragata je manje efikasno ali
18

je vrlo vano zatiti agregat od direktne insolacije. Najbolje je ako se agragat koji se dozira u
mealicu uzima s dna deponije agrata putem otvora u dnu deponije. Cement moe znatno
doprineti poveanju temperature smese ukoliko upotrebljava odmah po dopremi iz cementare.
Njegova je temperatura tada vrlo blizu 90C. To je jo jedan vaan razlog, da cement na
gradilitu prije upotrebe odlei nekoliko dana.
Sve puteve kojima se sastojci dopremaju do mealice treba zatititi od direktne insolacije.
Mijeanjem sastojaka u betonari povea se temperatura smese zbog trenja za 2 do 3C, pa treba
izbegavati svako produeno mijeanje. To isto vai i za prevoz smese do mesta ugradnje. Pri
povienim temperaturama svei beton ubrzano gubi konzistenciju, pa je tokom prethodnih
ispitivanja potrebno predvideti konzistenciju potrebnu u trenutku ugradjivanja betona. U novije
vrijeme na nekoliko gradilita uspeno je primenjeno naknadno hladjenje sveeg betona u
mikseru injektiranjem tekueg azota u smesu tokom agitiranja.
5.2 BETONIRANJE U HLADNIM KLIMATSKIM USLOVIMA
U hladnim klimatskim okolnistam potrenbno je svei beton zatititi od smrzavanja, i zatim
osigurati povoljne termohigrometrijske uslove za process hidratacije cementa odnostno
ovravanje betona. Vano je, da beton dostigne dovoljnu vrstou kojom e se suprotstaviti
irenju vode pri prelasku u led. Meutim, ne moe se utvrditi u kojoj starosti je beton dovoljno
vrt da mu se struktura ne oteti pri smrzavanju. Najopasniji su za strukturu mladog betona
ponovljeni ciklusi smrzavanja i odmrzavanja. Da bi srpeili oteenja mladog betona od
delovanja mraza, treba osigurati poetnu temperaturu betona, a zatim tokom negovanja zatititi
beton od gubitaka toplote. Beton koji je jednom poeo hidrataciju, ako je u elementu dovoljno

19

velikih dimenzija, sam e se dalje dovoljno zagrijavati. Praktina iskustva sadrana su u tablici 2.

Dakle ve pri temperaturama niim od +5C, svei beton tokom spravljanja treba zagrijati. Ako
se radi s cementima koji sadre vee koliine hidraulinih dodataka (npr.30%), onda e
hidratacija u poetku tei jo sporije, pa poetne temperature betona navedene u tablici treba
poveati za 5C. S druge strane, laki betoni imaju odreene prednosti, jer bolje zadravaju
toplotu, pa njihova temperatura moe biti i nia nego navedena u tablici. Temperature betona
izraunavaju se iz temperatura sastojaka prema formuli za temperaturu smese navedenu u
poglavlju o betoniranju i vruim klimatskim uslovima. Meutim, pri mijeanju je vano paziti na
redosled doziranja sastojaka, da nebi cement doao u dodir s previsokom temperaturim, jer to
moe izazvati prebrzo vezivanje. Takoe je prikladno zagrijavanje agregata putem uvoenja pare
kroz perfonirane cijevi uronjene u deponije agragata.
Usvakom sluaju dobro je u zimskim uslovima betoniranja poveati s veim ranim prirastom
vrstoe. Kod betoniranja pri niskim temperaturama treba paziti da se beton ne ugrauje u
podlogu ili oplatu i armaturu na kojima ima leda. Nakon betoniranja beton treba zatititi od
naglih gupitaka toplote, a prema okolnpstima potrebno ga je zagrijavati. Pri tome ne smije doi
do suenja, pa je prikladnije sredstvo zagrijavanja betona vodena para uputena nad pokrivenom
povrinom betona. Zagrijavanje ispod betonskih elemenata moe dovesti do brzog isuivanja, jer
nad zagrijanom povrinom betona vazduh vrlo brzo poprima malu relativnu vlanost.

20

Mrazom

oteeni

mladi

ovrsli

beton

moe

se

prepoznati

po

karakteristinom

povrinskomljutenju. Ako bi dolo do smrzavanja jo nevezanog betona onda ga zagrijavanjem


treba odmrznuti i ponovo zbiti vibriranjem. Takav beton uz odgovarajue njegovanje postie
traenu kakvou u ovrslom stanju.

6. SADRAJ:

1. UVOD.....2
1.1 UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM BETON....3

2. DOPREMANJE I SKLADITENJE SASTOJAKA BETONA........5


2.1 CEMENT......6
2.2 AGREGAT .......7
2.3 ADITIVI ...9

3. DOZIRANJE I MIJEANJE.9
3.1 VRSTE MEALICA ..11
3.2 TRAJANJE MIJEANJA I TEST UNIFORMNOSTI MEAVINE...14

4. VANJSKI TRANSPORT....15
21

4.1 GRADILINI TRANSPORT....16

5. BETONIRANJE U EKSTREMNIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA17


5.1 BETONIRANJE U VRUIM KLIMATSKIM OKOLNOSTIMA.17
5.2 BETONIRANJE U HLADNIM KLIMATSKIM USLOVIM..18

6. SADRAJ ..................................20
7. LITERATURA..21

7. LITERATURA
1. Ukrainczyk V. , ,,BETON STRUKTURA, SVOJSTVA,TEHNOLOGIJA.
2. Univerzitet Zagreb. , ,,PREDAVANJA: SPRAVLJANJE BETONA.

3. Graevinski fakultet Zagreb Diplomski studij, smjer Materijali ,, Proizvodnja,


transport, ugradnja, zbijanje, njegovanje i kontrola betona.
4. Doc.dr. ahinagi-Isovi M. ,,Posebne vrste betona Izvoenje betonskih radova u
ekstremnim klimatskim uslovima.

22