Dominantni motivi u Hamletu

(ubistvo oca, duh, ludilo, osveta, ljubav, prijateljstvo)

,,Hamlet" je jedno od najpoznatijih dela Vilijama ekspira. Pouka ovog
traginog dela jeste da pojedinac, ma koliko uporan bio, ne moe da iskoreni
zlo u svetu, pa ak ni u svojoj okolini, a da pritom i sam ne nastrada.
Delo je utemeljeno na est glavnih, dominantnih motiva. Motivi se
dopunjuju, ine priu u kojoj svaki nastavlja tano na mestu gde se prethodni
zavrava. Prvi motiv je onaj koji poinje priu, onaj zbog kojeg je sve poelo i
zbog kojeg je pria uopte vredna prianja. Radi se o ubistvu Hamletovog
oca, kralja. Smrt oca dovodi Hamleta u oajanje, povlaenje u sebe i navodi
ga da ispoljava drski i cinini deo sebe kojim se obraa svima sa kojima se
sree. Hamlet je takoe kivan na svoju majku, kraljicu, koja se nepuna dva
meseca posle kraljeve smrti udala za njegovog brata, Klaudija. Mladi princ
Danske smatra da to nije u redu, da bi njegova majka trebala due biti u
alosti, a ne zaboraviti njegovog plemenitog oca posle svega dva meseca.
Drugi dominantni motiv koji se javlja, i koji nastavlja priu, onaj koji nas uvodi
u tajnu i otkriva skrivenu istinu o kraljevoj smrti jeste pojavljivanje duha.
Straari su se noima alili da se pred njima pojavljuje privienje kralja, i
Hamlet je poeleo to da ispita. Duh se pojavljuje ponovo i otkriva istinu o
kraljevoj smrti - on je ubijen. Ubijen od sopstvenog brata, koji je za cilj imao
da oeni Hamletovu majku i postane novi kralj Danske. Duh je u ovoj tragediji
jedini paranormalni motiv, iji je cilj da navede Hamleta na delo, jer Hamlet
planira, ali se sve na tim planovima i zavrava. Duh zahteva osvetu, i to je
ono to Hamleta pokree i navodi da stvari preuzme u svoje ruke. Trei motiv
je ludilo u koje Hamlet zapada po susretu sa duhom. Postaje odsutniji,
zamiljeniji i sve vreme izgleda kao prazna koljka, mislima negde daleko,
bavei se daleko vanijim pitanjima od onih kojima se zanimaju svi oko njega.
On je neodluan. Postavlja pitanje "Biti ili ne biti", koje je najpoznatiji
ekspirov citat, ali i najpoznatiji citat svetske dramske knjevnosti, koji koriste
ak i ljudi koji nikad nisu proitali dramu. Oni ga koriste u smislu "Sad il'
nikad", dok za Hamleta on ima drugaije znaenje. Razoaran u ivot i sve
oko sebe, Hamlet postavlja to pitanje, koje ima znaenje ubiti ili ne ubiti?
izvriti ili ne izvriti samoubistvo? iveti ili umreti? Ozbiljno razmatra injenicu
o samoubistvu, ali na kraju ipak odluuje da e se osvetiti, i ispuniti zahtev
oevog duha. etvrti motiv je osveta, osveta koju duh zahteva, za kojom i
sam Hamlet udi zbog nepravde nanesene njegovom kraljevstvu, ocu, i
njemu samom. On nalazi prilike za izvrenje osvete, ali je odlae. Najbanalniji
primer je kada je zatekao Klaudija samog u prostoriji, u sred molitve. Mogao
mu je tada prii i okonati sve, ali nije, jer je smatrao da e, ako ga ubije u

sred svetog ina, Klaudije biti poteen venih muka koje bi doiveo u paklu,
a koje, po Hamletu i te kako zasluuje. Proputa tu priliku u nadi da e nova
da se nae uskoro. Peti motiv je ljubav. Ljubav Ofelije prema Hamletu, koja
kod njega, opet, izostaje. Ofelija eli da ga promeni i usrei, ali on joj to ne
dozvoljava. Potpuno se posveuje osveti i kanjavanju strica. Pod ovaj motiv
moe da se stavi i Hamletov odnos prema ocu. Voleo je oca, i zato mu je
toliko stalo da izvri pravdu nad njegovim ubicom, i pomogne oevom duhu
na putu do venog mira. Dalje, ljubav koju Laert osea prema sestri, Ofeliji, i
svom ocu, Poloniju, zbog kojeg je bio spreman da umre, samo da bi ih osvetio.
Ljubav je moan motiv, moda i uticajniji od duha, koji je lake i snanije
naveo likove da delaju. Poslednji od est najsnanijih motiva, prijateljstvo, ono
to je pomoglo Hamletu u tekim trenucima, njegov jedini iskren prijatelj
Horacije. Horacije, njegov prijatelj i pratilac, pomogao mu je da izbegne smrt
koja bi ga ekala u Engleskoj, da se vrati i spremi za dvoboj, on ga je na neki
nain vodio sudbini. On ga je odrao, i spreio da se ne raspadne, pomogao
mu da shvati i sazna stvari i na kraju, ispunio poslednju Hamletovu elju obavestio svet o istini, rairio pravu priu o dogaajima na Danskom dvoru, o
izdaji Klaudija, ubistvu kralja, i trudu mladog kraljevia da sam postigne
pravdu i osvetu, onda kada su se svi okrenuli protiv njega. Jo jedan primer
prijateljstva, ne kompletiranog, ali zapoetog - izmeu Hamleta i Fortinbrasa,
kojeg je Hamlet izuzetno potovao jer je, kao i on, udeo da osveti oca, i zato
inio ono to ostali nisu mogli razumeti, pa su ga zato osuivali.
Hamletov tragian zavretak pokazuje da pojedinac zaista ne
moe mnogo da promeni stvari, i da je pre ili kasnije osuen da padne, s
obzirom na to da je krenuo na neto tako veliko i nepobedivo, kao to je zlo,
korupcija i izdaja, ali preko Horacija i Fortinbrasa istina i pravda ipak
pobeuju, tako da Hamletova rtva nije bila uzaludna.