DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA TEHNIKE NAUKE

SEMINARSKI RAD

SANACIJA, ADAPTACIJA ILI REKONSTRUKCIJA

PUTNOG PRAVCA TUTIN-NOVI PAZAR

OSNOVE SAOBRAAJNICA

Mentor:
dr.sc. Nazim Mani

Studenti:
Edin Hamzagi 08-009/11
Adnan Ademovi 08-006/11

Novi Pazar,novembar,2013
1

1. Uvod
Cilj naeg seminarskog rada je da izvrimo analizu putnog pravca Tutin-Novi Pazar (R-118a).
Ovaj putni pravac ini glavnu vezu Tutinske optine sa ostalim delom Sandzaka i republike
Srbije. Stanje ovog puta je u veoma loem stanju i prema procenama njegovo stanje je meu
najgorim u Srbiji. Prema tome, opisaemo pojmove: sanacija, adaptacija i rekonstrukcija.
Sanacija podrazumeva vee intervencije na elementima objekata sa ciljem uklanjanja oteenja
nastalih kao posledica greaka u projektovanju, izvodjenju ili eksploataciji objekata ili dejstva
spoljanjih fakrora. Time se vraa ranija estetska vrednost i isti stepen nosivosti i/ili duktilnosti
koji je objekat imao ranije, tj. koji je definisan kao nominalno stanje koje odgovara tehikim
normativima.
Adaptacija je prilagoavanje delova objekta novim funkcionalnim zahtevima. Pri tome se
podrazumevaju izmene u smislu uklanjanja ili dodavanja pojedinih graevinskih elemenata.
Rekonstrukcija je radikalna intervencija gde se u punoj irini i duini, obnavljaju elementi puta
u koje su ukljueni: zamene teko oteenih elemenata, dodavanja novih elemenata itd. Tu
spadaju i nadogradnja i dogradnja tj. promena geometrijskih elemenata puta, odnosno osovine,
nivelete i poprenog profila puta.
Odluka o tome da li se pristupa sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji donosi se na sveobuhvatnoj
analizi nivoa opteg plana putne mree, kao i potrebe srednjoronih planova i raspoloivih
finansijskih resursa.

2. Pokazatelji stanja puteva

Posmatrano sa aspekta tehniko-eksploatacionih karakteristika kao i bezbedonosnih uslova,
stanje osnovne puta nije zadovoljavajue, to se ogleda prije svega u:
-

nezadovoljavajuim projektnim standardima na znatnom dijelu puta;

nezadovoljavajuim stanjem putnih kosina;
nezadovoljavajuim stanjem kolovoza;
nezadovoljavajuim stanjem putnih objekata (mostova, poluobjekata i.t.d.);
nedostatak putne opreme, vertikalne i horizontalne saobraajne signalizacije i loim

stanjem postojee;
Kolovozna konstrukcija je vieslojni kruti ili elastini sistem koji slui da primi mehanika
dejstva vozila i prenese ih na donji stroj puta. Slui da omogui bezbedno, udobno i ekonomino
kretanje vozila (biciklista ili peaka). Zavrni sloj kolovozne konstrukcije, koji je direktno izloen
dejstvu optereenja i faktora sredine, naziva se kolovozni zastor.
Kolovoz je izgraena povrina javnog puta po kojoj se obavlja dvosmerni ili jednosmerni
saobraaj i ine ga saobraajne trake (vozne, dodatne, ivine, zaustavne i sl.) za kretanje ili
mirovanje (prinudno zaustavljanje) vozila.
Pukotine
Pukotine u asfalt betonskim zastorima predstavljaju najei struni problem koji se javlja kod
projektovanja kolovoznih konstrukcija i njihovog odravanja. Pri dimenzionisanju kolovoznih
konstrukcija, i analizi propadanja, za osnovne kriterijume ocene njihovog trajanja uzimaju se
pojava pukotina od zamora i trajne deformacije - kolotrazi. Bez ikakve sumnje je da su pukotine
najznaajniji fenomen koji prethodi ili izaziva razvijanje mnogih drugih, daleko ozbiljnijih
oteenja, koja vode smanjenju upotrebljivosti kolovoznih konstrukcija.

Mreaste pukotine nastaju kao posledica zamora usled saobraajnog optereenja. Najdua strana
pukotine je manja od 0,5m. Nivoi oteenja:
Nizak nivo- Fine, podune tanke pukotine, povezane samo na nekoliko mesta, bez krunjenja
ivica
Srednji nivo - Razvijene mreaste pukotine sa malo krunjenja
Visok nivo - Mrea pukotina vrlo razvijena i delovi kolovoza jasno definisani, krune se na ivici.
Pukotine od zamora
Nastaju na povrinama koje su izloene ponovljenom optereenju od vozila (kolotrazima)
U ranoj fazi razvoja, pukotine su meusobno povezane, a u kasnijoj u vie-strane, otrougle
komade, stranica kraih od 0.3 m i oblika kokoije noge, koe aligatora ili mree.
Ivine pukotine
Pojavljuju se samo kod kolovoza gde je uraena bez zastora. Pukotine u obliku polumeseca ili
priblino paralelne sa ivicom kolovoza u blizini bankine. Ukljuujui podune pukotine izvan
tragova tokova i u okviru 0.6 m od ivice kolovoza.
Podune pukotine
Pukotine koje su preteno paralelne osovini kolovoza. Pojavljuju se po celoj irini kolovoza, ali
najee u pojasu tragova kretanja tokova.
Poprene pukotine
Pukotine koje su preteno upravne na osovinu puta, a ne nalaze se iznad spojnica kao kod
betonskih kolovoza.
Pukotine u obliku blokova
Nastale pukotine dele zahvaenu povrinu kolovoza u niz priblino etvrtastih komada veliine
od 0.1 m2 do 10 m2 . Prouzrokovane termikim uticajima skupljanjem usled hladjenja
indikator znaajnog starenja bitumena. Nivoi oteenja:
Nizak nivo- Nezalivene pukotine irine do 10 mm ili zalivene pukotine.
Srednji nivo - Nezalivene pukotine irine 10 do 75 mm ili zalivene pukotine do 75 mm.

Visok nivo - Nezalivene pukotine irine vee od 75 mm ili pukotine bilo koje irine gde je
priblino 100 mm sa bilo koje strane izlomljeno.
Rupe u kolovozu
Rupe u kolovozu najee nastaju zbog upanja zrna agregata i gubitka veziva. Sa nastavljanjem
ovog procesa dolazi do upanja veih komada zastora, a zatim i do potpunog sloma kolovozne
konstrukcije. Oblik i veliina rupa u kolovozu su veoma promenljivi. Minimalna dimenzija rupe
u planu je 15 cm.
Osnovni nivoi veliine razvijenosti oteenja su:

mali rupe plie od 25 mm.

srednji dubine rupa od 25 do 50 mm.
veliki dubine rupa vee od 50 mm.

Zakrpe moemo definisati kao oteenje bez obzira na to kako je dobro uradjena, obino je to
slabo mesto i bre propada. Utie na ravnost.
Nivoi oteenja:

Nizak nivo- Zakrpa u dobrom stanju. Mali uticaj na kvalitet vonje.

Srednji nivo Zakrpa sa odrenenim oteenjima. Srednji uticaj na kvalitet vonje.
Visok nivo - Zakrpa velikog oteenja, potrebna njena zamena. Veliki uticaj na kvalitet
vonje

Zatalasanost
Zatalasanost kolovozne konstrukcije predstavlja veliki broj malih ulegnua i depresija u
priblino pravilnom ritmu. Ivice ovih oteenja su upravne na pravac kretanja, a posledica su
delovanje saobraajnog optereenja i gubitka zrna iz zastora. Ovaj tip oteenja se formira u
krivinama, u zonama ubrzavanja i usporavanja ili gde je kolovozna povrina mekana i ima rupa.
Nivoi oteenja:

Nizak nivo nabori su manje dubine 2.5 cm.

Srednji nivo nabori su izmedju 2.5 i 7.6 cm.
Visok nivo nabori su dublji 7.6 cm.

Depresija
Depresije su lokalizovane zone kolovoza koje su nie od okolnog kolovoza, najbolje se
uoavaju posle kie. Nastaju kao posledica sleganja podloge i posteljice.
5

Nivoi oteenja: Nizak nivo- 1,3 2,5 cm; Srednji nivo 2,5 5,0 cm; Visok nivo - > 5,0 cm;
Odvodnjavanje

Sa gledita interakcije materijala i konstrukcije puta, i vode, kao i nastajanja oteenja puta, dva
su oblika pojave voda:
1. Povrinska voda koja prvenstveno mehaniki utie na zastor, a u periodima dugotrajnih
padavina i dueg zadravanja prodire kroz kolovoznu konstrukciju menjajui fizikomehanike osobine materijala.
2. Pod povrinska voda direktno, ili indirektno, utie na nosivost posteljice, omoguuje
promenu zapremine, dejstvo mraza i tzv. efekte pumpanja.
Neadekvatan drenani sistem u rovovima uzrokuje zadravanje vode. Taj problem nastaje kada
voda ne otie direktno kroz rovove i odvodne kanale usled nepravilnog i neredovnog odravanja.
Nivoi oteenosti:
Nizak nivo male koliine vode zadrane u kanalima; ili prebrzo punjenje kanala usled raznih
otpadaka ili krhotina u njemu.
Srednji nivo umerene koliine vode na kolovoznoj konstrukciji; ili prebrzo punjenje kanala
usled raznih otpadaka i krhotina u njemu; ili zapunjenost kanala erotivnim materijalom sa
bankina i kolovoza.
Visok nivo velike koliine vode na kolovoznoj povrini; ili prebrzo punjenje kanala usled
raznih otpadaka i krhotina u njemu; ili zapunjenost kanala erotivnim materijalom sa bankina
kolovoza.

3. Stanje puta
3.1. Nezadovoljavajui projektni standardi na znatnom dijelu puta
Ovaj put karakterie neujednaenost ukupnog stanja izgraenosti i kvaliteta, a to je posledica
razliitih perioda izgradnje, primenjene tehnologije graenja. Karakteriu ga nestandardni
elementi puta - otre krivine, veliki usponi, nedovoljna irina kolovoza (3,0 - 4,5m), slaba
kolovozna konstrukcija, nedovoljna putna oprema i saobraajna signalizacija, to zasigurno ne
zadovoljava osnovne zahtjeve bezbednosti saobraaja.

(Slika 1.) Primer otrih krivina na deonici puta Tutin-Novi Pazar

(slika 2.) Primer suenja puta

3.2. Nezadovoljavajue stanje putnih kosina
Putni pravac je veim dijelom izgraen u terenima sa izrazito tekim topografskim i sloenim
geolokim uslovima. Tako su, na relativno malom prostoru, zastupljene deonice sa brojnim
odronima i plitikim klizitima (1-5m). Odronima, pored velike visine i nagiba kosina koji se ne
mogu izbei u brdsko planinskim podrujima. Odronima odgovaraju i klimatski uslovi, sa
velikom koliinom padavina, naglim temperaturnim promenama i dr. Na brojnost odrona svakako
utie i to to su se zbog tednje, ve pri projektovanju i graenju, usvajala reenja sa skromnijim
tehnikim elementima, ali i sa veim rizikom. Tako su preventivne mere za obezbeenje kosina
(Potporni zidovi, osiguranje ianom mreom itd.), retko gde primenjivale tokom graenja, ve
uglavnom nakon odrona u cilju spreavanja novih slinih pojava.

3.3. Nezadovoljavajue stanje putnih objekata (mostova, poluobjekata i.t.d.)

Loe odravanje mostova prouzrokuje opasnosti na samom kolovozu, a neblagovremene zatite i
sanacije prouzrokuju dalja oteenja mostovskih konstrukcija. U naoj praksi je preventivno i
redovno odravanje mostova vrlo skromno, nepravovremeno i nekvalitetno. Opte poznata
injenica u odravanju puteva i objekata je da se kanjenje u intervenciji plaa viestruko veom
cenom od potrebne u pravom trenutku. Oteenja asfaltnog zastora na mostovima u vidu pukotina
i udarnih rupa se toleru godinama, a i kada se "popravljaju" to se izvodi nekvalitetno. Loe
odravanje mostovskih ograda, i drugih mostovskih elemenata, dovode do deformacija i ruenja
ovih elemenata na mostovima, pa isti teko mogu obavljati funkciju za koju su namenjeni.
Loe stanje je primeeno na svim mostovima koji se nalaze na ovom putnom pravcu.

(slika 3.) Most na Pazaritu

3.4 Nedostatak putne opreme, vertikalne i horizontalne signalizacije i loe stanje postojee
Saobraaj na magistralnim i regionalnim putevima regulie se vertikalnom i horizontalnom
saobraajnom signalizacijom. Saobraajnim znacima na putevima postie se bezbedno, brzo i
neometano odvijanje saobraaja. Na naem putu esti su sluajevi namernog oteivanja,
unitavanja, pa i otuivanja saobraajnih znakova. Tako se iz ve betoniranih postolja za

saobraajne znake unitavaju i otuuju ne samo stubovi na kome je saobraajni znak, ve se

otuuje i sam saobraajni znak.
to se tie horizontalne signalizacije, (sredinje linije) evidentno je da ona nedostaje, slabo je
uoljiva (lo kvalitet), a i loe je geometrijski oblikovana to je neprihvatljivo i znatno utie na
bezbednost svih uesnika u saobraaju. Stanje zatitne putne ograde je nezadovoljavajue na
brojnim deonicama puta, a na pojedinim deonicama puta zatitna ograda je deformisana,
polomljena ili nedostaje.
3.5 Nezadovoljavajue stanje kolovoza
Veliki porast protoka saobraaja i osovinskog optereenja, koje se povealo i iz praktinih i iz
zakonskih razloga,razorno su djelovali na skromne kolovozne konstrukcije izgraene za manje
saobraajno optereenje od oekivanog, to se na optereenim dionicama puteva manifestovalo
pojavom kolotraga i drugih oteenja kolovoza. Takoe porastom saobraajnog bruta i
osovinskog optereenja ubrzana je amortizacija kolovoznih konstrukcija, to sve nije mogue
sanirati kroz redovno odravanje.
Negativan uticaj za bezbjednost saobraaja ima i nedovoljna putna oprema i saobraajna
signalizacija, kao i nedovoljna zatita kosina zaseka i useka. Stanje kolovoza kao i veliina i
bezbjednost saobraaja na njima zahtevaju znatno vei obim radova na obnovi dotrajalih
kolovoznih zastora. Potrebna sredstva za kvalitetno odravanje kolovoznog zastora su
mnogostruko manja od teta koje izaziva loe odravanje.
3.6. Pukotine
Primeen je znatan broj deonica puta sa oteenjem kolovoza u vidu pukotina sledeih vrsta:

(slika 4.) Mreaste pukotine visok nivo oteenja

10

3.7. Pukotine od zamora

(slika 5.) Pukotina od zamora u kasnoj fazi razvoja

3.8. Ivine pukotine

(slika 6.) Ivine pukotine

3.9. Podune pukotine

11

12

(slika 7.) Podune pukotine

3.10. Poprene pukotine

(slika 8.) Poprena pukotina

3.11. Pukotine u obliku blokova
13

(slika 9.)

Pukotine u obliku pukotina

(slika 10.)

3.12 Rupe u kolovozu

14

(slika 11.) Srednja rupa

(slika 12.) Velika rupa

3.13. Zakrpe

15

(slika 13.) Zakrpe visokog nivoa oteenja

3.14. Zatalasanost

(slika 14.) Visok nivo talasanja

3.15. Depresije

16

(slika 16.) Depresija srednji nivo oteenja

(slika 17.) Depresija visok nivo oteenja

3.16. Odvodnjavanje
Primer neadekvatnog navodnjavanja na ovom putu.

(slika 18.)

(slika 19.)
17

4.Zakljuak
Mogunost izbora ili prilagoavanje mogunostima?!
Na osnovu navedenih injenica jasno je da se potrebe sistema koji stari
nagomilavaju, dok nivo finansiranja uopte ne ohrabruje. Takoe, evidentno
je je da je mogunost izbora znatno smanjena i da se ine izuzetni napori
usklaenja potreba osnovne putne mree i mogunosti finansiranja
kompletne putne privrede. Mogue intervencije na postojeim putevima sve
vie tee rekonstrukcijama, nego periodinom odravanju sa obnavljanjem
habajueg sloja kolovozne konstrukcije. Na naem putnom pravcu je vie
puta vrena sanacija i adaptacija ali je potrebno da se izvri potpuna
rekonstrukcija po naem miljenju na osnovu analize koju smo izvrili.

18

5. Literatura:
1. Cvetanovi A. ,Bani B. ,,Osnovi saobraajnica.
2. Cvetanovi A. ,Bani B., ,,Odravanje puteva bez zastora , nauno struni skup Zlatibor,
Srbija, 2007.
3. Mani N., ,,Procena putnog pravca Tutin-Novi Pazar, nauno struni skup Zlatibor, Srbija,
2011.
4.Jokanovi I., ,,Rehabilitacija ili rekonstrukcija? Mogunost izbora ili prilagodjavanje
mogunostima, nauno struni skup Zlatibor, Srbija, 2007.
5. evaljevi I., ,,Rehabilitacija ili rekonstrukcija u zavisnosti od karaktera saobraajnice,
Institut za puteve, Beograd.
6.VLADA CRNE GORE MINISTARSTVO SAOBRAAJA I POMORSTVA
Prijedlog Programa rekonstrukcije i sanacije kritinih taaka na dravnim putevima

19

6. SADRAJ:

1. Uvod...2
2. Pokazatelji stanja puteva 3
3. Stanje puta .......7
3.1.

Nezadovoljavajui projektni standardi na znatnom dijelu puta..7

3.2. Nezadovoljavajue stanje putnih kosina...8

3.3.

Nezadovoljavajue stanje putnih objekata (mostova, poluobjekata i.t.d.)

.9

3.4.

Nedostatak putne opreme, vertikalne i horizontalne signalizacije i loe

stanje
postojee..9
Nezadovoljavajue stanje

3.5.

kolovoza.10
Pukotine

3.6.

.10
3.7.
Pukotine od zamora11
3.8.
Ivine pukotine11
3.9. Podune pukotine...12
3.10. Poprene pukotine..........12
3.11. Pukotine u obliku blokova..13
3.12. Rupe u kolovozu13
3.13. Zakrpe14
3.14. Zatalasanost.14
3.15. Depresije..15
3.16. Odvodnjavanje...............................................................................................15
4. Zakljuak...............................................................................................................16
20

5. Literatura.17

21