fe rre ye racer utero TT TIMES Tt 4 STANDARD | POVRSINSKI EVOROVI j Uc8.050 5 stovi | 1990, Siudbeni list $F AM, br. 9/90, Ustovi ickactie ves ‘ Karakteristiénd tipovd os oes ‘rede nandarda | poeratj primane saebiraiving teas = Ovvim stenderdom se utwrds{u ctnovn tehniékd uslow zs povriinake Evarove, Standerd se primenjuje pri projektovenju { grageniu puteve,__ | 5 + > Tehniekt ustovi se primeniuju me sve povrdinske évorave na kategorisanin purevime izvan nasel cceadt primeniti {na povellnske Evorove u nasalima, urimsjudl v obzir sve lokalne utiaje | 2. Vezasadrugim standardima . . t | » JUS U.C4.051 = Projeksovendet graders Pureve.. Povriinski Evorovi. Tipovi slo2enih raskrsnica , 3 "> Povrdinski évorovi - 3a ‘Opits odredbe | Nejtrojniju gruzv évorova u putno| mredl Eine povelinski Evoravi. Oni predstavijgiy zecovoljevejuéa re- fanja za sve puine pravce Gia te opterecenia naleze w Granicama do Q mer <00 (voz./h) w ode smera, odnosno u stuaciiems keca srednis vremensks praznina seobraésinog toks iznosi T >6 5, | Keko su ovi pokazatelll kerekteristigni ze putne pravee It do V razreda seabraéejnog optereéenja, poveiin si évorovi imaju firoka pole primene na veciai lokslnin, regionsinih, pa Gk | magistralnih puteve, U pleieru powtinskin éorova more e vost raduna de uel rtm Evorov umanji eoreins | eco put, SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACUU ~ jyen: te egesamnegsey 32 ik razmsk Evorova dovodi do neraynememag optereés; prikazent na sficl 1. 19.000 {voz./dan] 3.000 8 000 ) : 7.000 6.000 ‘s.000" 4.000 3.060 ‘Stika 1 — Rastojanje povrdinskih évorova u zavisnostl od sobracsinog optereéenje putnog praves Izuzetno minimalno rastojanie povriinskih évarovs uslovijeno je Cutinama elemenats ssobrecsine signe- tneies Usiowi lokacije “Gragevinsko projektovanie povrtinskih Evorove zapotinje Izborom lokectje j uterdivanjem prostornth cecinote preseénin pravacs, pr emu moraju biti Ispunjenl stededl ustovt, LLokselje koje te naleze ne necovolino preglednim odsecims puta, k20 810 su herizontatne krivine racu- sa F< 2X Ai mini vertikaine krivine konveksneg tips redijuse A, <4 X A, min, nisu dozvoljene. Naj- pogodnije mesto 28 povriinske Evorove u situacionom planu je u praveu ill u podruéjy infleksione taéke kod ,S"-krivine (stlka 2), I DA DA DA NE NE Slika 2 = Podobnost lokscije povriinskog évore u situacianom planuprem ore JUS u.cs.050. U poduznom protilu nejpovatinils 54% tu kogenis, je 10 25 povitinsk! Ever s obzicom ns pregtednost | us meow konkavne vertikaine kriving (slike 31, Na silt i GP ~ gievni put 1, — popredni nagit SP = moredni put — j,, — uxdutnl nagib Siika 3.— Nivelactond ustowt za izbor lokacije poveliaskog évora 32.2.1 Popreéni nagib glavnog puts je meradavan 28 utvrcivanje uzduznog nagibs ne sporednom putu (sitka 4), Ne slick ie GP = glevni pur SP — sporedni put i ’, R = uzdutal nagib — porrebns preglecne dutina na glavnom pute polupreénik verttkalnog zaobljenie Slt 4 = Prilagodavanje uzcuinog nagiba glavnag outs zahtevims 28 naivect urduint nagib upocrutiv Lo223 MNT errr ener cere Na sit je: GP — slemni pur SP sporedini put i = uzdutni nagib A, — polupreénik vertikainog zzabljen 01s) Sika 5 — Prilagodavanje uzduinog nagibs sporednog puta u podrudju évore Ukrits) odnosno prikdjuéak sporednog puta po pravilu se izvodl upravnim vodenjem osovine sporednog puta u podruéiu évore. Time se postifu najkraée putanje vorlla kroz kontWktnu zonu j svareju ustovi z= boliu pregiecnost. Z8 ostvertnie ovog cilis primeniuie se prinudne devijeciis sporednog pura (sHika 6) kojom te postitu sledect bitni efekti: prinudno se smanjuje brzina vorils 58 sparednog putnog pravcs, #0 je u interest bezbeanosti, | u pocrudju devijacije Isko se iavode potrebna profirenj 21 kontinuitet iviénih Finife, da se pri tome ocr: Slike 6 ~ Primer loies | lsoravnog vodenie sporednes pute u padrutiu poweiinskog évors a |32.4 le raxlogu bezbednostl ssobreésjs raskrinice mors ds poreduje unut dogledanje vorila ns ezbednim rastojenjima, Po ju Preglednast, Sto padrazumeve ke pregtednost (PP) se flzlaki definite zonom {sll- ka 7) koje je -oslobodena’ svih vizuetnih prepreka, Ove) usioy ukazuje ns to da se pri Izbers fokacije po- wilinskeg Evers moraiy iskijue mesta u usecims Ili v nesosredno| bilzini tunels i dugin mostove, So glealita preglecnosti najpovolinil ustovl su na piitkimn Preglednat se tazlate | odredule s obzizam na dva models vo2nie kroz évar: al voatlo ne sporednom putu prolazt kroz évor bez zaustavlienja: b) voeilo na sporednom putu u évoru te obevezno zaustavs Vosile A na sporednonmputy protest kroz vor bez zaustavilanje Potrebna pragledna dutine na sporednom putu P, (slika 7) je jednake: POM Nt Te . n Siguran pei 2 voaila: koje se kreés po sporedmom putt je ako je voatlo koje a= kreée 69 glavnem puty ‘ovol]ne udaljeno da gs vozilo sa sporednog puts pravovremeno vodl (slika 7), ~ raéunska brzina na glavnom puty = ragunska breina na sporednom puty duting voztila = dutina évore v praveu sporednog puta — povetinska preglednost GP — glavni pur SP = sporedni put P., — potretna pregledna duzina ne glaynom putu P, — potrebna preglecna duing ne sporednom puty Br res ' Siika 7 ~ Pregledns duiina ne sporednom putuCoo rrrereereern (2) ‘31 (4) potrebns pregledne dutins na sporednom putu, u metrima, potrebne preglecna dutina ne glavnom putu, u metrims, réunska braing a sporednom putu, u metsims v sekurd, sunska brains na glevnom putu, u metrima u eekundl, vreme reagovanje vozsés, u tekundema, arevitecione vbrzanje, u matrima v sekundl a kvecrat, ‘reme prolaska vorll kroz €vor na sporedniom pur, u sekundeme, koeficjenttengeneijelnog trena izmedu preumatixe | Kolovozs (28vsh od braine kreteaje vod), utina évora u praveu sporecinag puta, w metrins, 70 km/h Sieina iznesk §,50 m, Sirine veée od navedenih ne smeju se upotrebiti de bi se tims spredila upcredna voznjs, Ssobracajne trake za levo skretanie Ustovi kojf vazs Srobraéaine trake 22 levo skretanje preavidsju s2 na glavnom putu, izmedu prolaznih traka za sacbreéaj supromih smerova. {Iz razloga bezbedinest, saobredajne trake 22 leva skretenje poteline su u svakom povrdinskom évary, U évoravima puteva se éetirl i vile traka ill évoravims ked kojih se precvids opremenie svetiosnom signe Nzacijom edmeh ill kesnije, seobreesine treke za levo skretanje su obevezne. ‘Ako je u osnovi Evora szobraéajna traka 2a levo skretanja opravdana izostevijena potrebno je proverith moguénost zabrane skreranja ulevo, pri odhicivenju ze-saabracsjne wake 22 levo skretenje ~ Ako to nije moguée, potrebno je blagavremeno agraniti:l moguénost preticenia }smaniith braind vozila edgoverajutom sacbratainom signatizacliom, Ukolfko je u podrudiu évora premalo prostora ze formirenie ssabreéaih traka za teva i desno skretanie, bri ablikavanju 8vora mora ie det precnost seobraétjna| traci za levo skretanje, Dutina sgobracaine trake za leva skretanie : : Seobraéaina traks 23 levo skretenje se satoji od sledecin delove: — deo 23 pripremu vezita ne skreranje 1, = Geo 28 smanjenie braine /, ~ deo 28 prestrojavanie |, Pek custom saobradsiu koll skreée ulevo { ako je orb tom uéeite teretnih vouilsvellko, I prt vellkom s30- * braéaju iz suprotneg mera, deo 22 prioremu vozila za skretanje ulevo poveéava se ne 40m, U évoru opremfjencm svettosnom signailzaciiom dudina !, odreduje se jecnaginom: Ihoin 712 X Bm X broj vortla Groj-vorila se odreduie ns osnovu prognoze ssobreésje, Koil skrece ulevo { dutine wajenia crvene § 2uce faze semesters. Dudine delovs /, 11, odreduiu se na osnovu tatele 3, Dare wrednosti garentujy 2 vorits koja skredu emeniulu brainy izvan trake za kretenje voxtla u praveu, Pri cdrediveniy cutine J, 28 evorove koji ée bith ukliuteni u zeieni tales mora se radunsti sa ooterece: rier na putu na kome se wri skretanje vedi od S09 vozlte na sat. Zeir dutina L, 11) es sme bith mani od 30 m. Na csnowy tabele 2 odreduiu se najmanie dutine saobreésinin traka 22 levo skretanje, Uvodenje dutih ‘wobracajnin traka vezeno je za estetskt (ted, preglecnost, vidifivost ita, (Ne celu puta ode preoviaduju jednake karakteristixe tase, keda postoji vite évorave, meguce je precvide- tilimanie dutine saobreéajnih treka 22 levo skretanje al, po pravilu, ne kraée od polovine dudine nejdudth, Napomens: Upotrebs kraéth ( uilh ssobratajnin taka zx levo skretanje preporucuije se kads crugo reie- je nije mogues. ‘Ako se radunskl odredena dutina saobraéajne trake 23 levo skretanje ne mode investi, uvode se ogranide- je (zabrane skretanja, ograntéenje braine ita). Sicina ssobreésinih traka za levo skrecanie Sicina trake 28 leva skretanje je od 3,5 do 3,00 m. Sirina naknsdno dogrsdenth snobracainih traka z2 levo skretanie mote bith mania ed 3,00 m.34.24 ko jo Yrind koloveze rs0brs aks #2 ne sme doxvolil, Kenstrukeije saobratajne trake 23 fevo skretanje Ne Jenje ako je raGunska breina v, 370 ken/h 8 seobraéajna treke ze tevs skre: tenjs na potetiu obelezene poljem ze usmeravanie ssobraéas, u produdetku nelsprekidanam Unijom bis prekidsnarn linijom. Pri rezdvajanju tsobredajnih trake po kojime ae votila kreéy u supratnom emery, na mestu gde ssobre- 22 leva skretenje Cottide Hlriny 2,00 m potinje deo ze priprc:nu saobreéajne trake Elis st du Zine odrecuje nz osnovu tebele 3. Istovremena je od tog mest (napred) merevenje tscbraésja, koje se i2vodi uvek na dutini od 30 m, 8 wodi u peavey, 5 tim da je na pogetku i na kraju zobljeno krufnim lukom radijuse od R= 50 mdo R= £0 m Ako je preovidens brzina v, <70 km/h, polje 2a usmeravenje ssobracaja se izostavija e leva ivics sobre Gsinz trake 28 levo skretenje obeledi s* neisprekicsnom linijom (siike 14 0). U prikijudku se, supratno saobrecajnoj traci za tevo skretanje, obeie#l deo poveiine kolovozs koji nije ne- menjen kretania vorite (slike 15 ¢stike 21), Deo povriine koi nije nemenien kretanju voila potinje Hrinom 1,25 m i Srl #¢ dok ne dostlgns ne strani prikijuénog kraka Hiriau 1,75 m od ose glavnog puta { na Grugoj strani Hrinu 1,25 m od iste ose. Ove mare vate kada je nespramna ssobradajne treks 2a leve skretnjafirine 3,50'm, int dela povrdine koja nije nemenjens kretanju vouile Gvek je 28 0,50 m mania od firine nas- premne wake za leve skretan) Wel 14 9 eazano je éajna tral redvideno sutenje polja za us- Slike 14 — 2) Saobredsina traka 28 levo skretenie pri v, > 70 km/h b] Snobreéajna take 2a levo skeetanie ori v, <70 km/hcaveat 3.49 3.431 Slike 15 = Deo poveiine koji nije namenien kreteniu vozila Seobragejne treke ze desna skreranie Zahtevi 23 formiranje saobracajnit take za desne skrecania Szobreéajne trake 23 desns skretanjs na glavnem putu predvidaju se uvek desno o¢ normainih :scbratsj- nih erska._ Seobratsine trake 28 desna skretanjs potrebno je predic = ako jf eéunska brane v, = 100 km/h vide, ~ ako prk manjoj ragunsko} braint v, zbir dutina /, * J, lanest $0 mi — ako s¢ évor odmah ill kasnije opremi semstorima, jer je skora costignuta propusna mot, — 1 évoru s Get il ite sacbracajnin trake § pri braini v, = 70 km/h vite, ~ sho je den skretanje zbog petake w évoru otetaro, 7 Duting sacbraéaine trake 28 desna skretanit Po pravilu je dutina ssobracsinin traka za desne skretanje w évoru jednaka dudini koja je jedoaks zbiru dudine seobracajne trake 23 prestrojevanie !; tdutine dels HiGbracajnie take zo tmanjenje bralne ‘Ake’ je évor u tagradnil, id se u dogledno vreme eprema svettosnom signalizeciiom, ill exo ssobraésjnu traku trebs de orelaze petsct ill bickkif, predvida se }deo sacbra¢aine trake za pripremu vozila 23 skre- anit [,. Taj deo seobrecaine trake se obtikuje na takvoj dutini ds je dovoijne prastora za sve vortla koja bi prisbela& u nepovaljnom sscbraésinom ,ipies”. Cvor 12 sacbraajnam takom 22 skretanje ulevo { ssobraéainam trekom zx skretenje udesno po previlu sable tako ds obe trake pottnju na fstom mest, Dutine f, 1, dete su u tabelt Sirine sobreesjnin treka za Geina skretacia Sacbredaina trake za skretanie udesno ima ists Hrinu Keo saobracejne Cake u prave: ke moze biti 3,50 m. 4 Beta ean oF PPEETRUSRYRSE Na sitet j u = uska linia v= Biroka tinija Sitka 16 — Konstrukelis trake 22 desne skretanis‘saj229 ono Wa\ueney PRE HF 6s CUNT "W/E OG Bu MUOAD W AUIE epadiou | AVadTO ws OW OEE 200 480 “apoupasn upon wien oF 9 eoalmenodn vujtr eaiRA NATO HF OMIA gy uous yevnzo4 epeyodeny a8 ants soypaun spatod oo | ae ‘Ov OF OF St OF | ae jeC| sot o9 vor se at | ovlpanoid | Gog < os | se 0» ot or a3 oF st Sev} sos ow oo oy sz ax | or ec or or gorg oF Sov] ss osseor ors | oss | ooseposr< | a oF oc 8 ‘301 08 on oy az st | ov | se | oc ozs oF Pes onscoraia' | ors | oteePom< 38 oe aoe — Or O02 9ONg $9 09 S602 Os ePO< se | oe os - ~~ a sors ~~ oy ocucora — o> | wareware [ox awonoc one cor oa on coven [ge %yshrfoor ow co ocovea | wren | —w/tan [wary] “a Luyury] “a 4 Lujan) “a [yeu] “4 3 ousep Pyy hve eegeel ret “Tull "Yougcig olvejuews ez o9p ‘sfuemelonsaad ez eynd | oujzig auojuews ex eind eujgng — g eeaey ss ni3.4.42 2.4.4.3 treke 2a ukijucive Potrcbe uvedinis seobretajfih traka za uiljudiienje Ssobi cu, Namenjene su 26 ukljudivenie voalla koja se ukijuguju'ne alavnl put sa desne strane, jine trake 24 ukijutivenje predvidsiu se ne glevnom putu desno od trake 28 kretanje vozlla u pray Seobraéajne tra (a covaja trake,- Na putu sa Getir ill vile trake saobracsjne trake 22 ukiluivenie v évoru apremijenom svetlosnom signs Rzscijom su obavezne sko je v, > 70 kea/h. 22 ukljudivanje na put $3 dve saobreéaine trake u stom smeru nis podesne bez povrii- ‘Dudine saobracainin traka ze uksjudivanie Za bezbedno ukijucivanie, moraju raziike w breineme vozi eo mat Naipogacnija duiina seobrséaine trae z= uklludivenie pri brzini v, > 90 ken/h je 280 m, Sirina ssobracsinin treke 23 ukljuciva Saobracaine rake 22 uktjucivanje su iste firine kao s20braésjne trake za kretanie voails v pravew, u glamnom, taku i tract za ukljuéivenie bitt Postupak konstrukcije kaptje (razdelnog ostrva) Osovine glavnod | sporedneg puta zaklapsiu ugee 63° < @< 108" (alka 17). 1) creat se presek ose sporecineg pute sa krajnjom ivicom saabracajne treke na glavnom putu (tacka@L | 2 tz graiikons A o@ita se A3 [m] u zavisnosd od uate @ kojeg zehvaraiy Dreseceni pravci, ere se pare Nelo na rastojaniu 3 od tackeD\ceraletnl pravec@). 42) Ucrta se kruini luk polusrednika A (Iz grsfikona 8) koji tangirs paraieini cravactDike ox kapliel | Ivicu vozne trake u koju se ukljuduja vazile Rojg skretu leve s sperednog puta (Kru ukG), 41 2 it0g centra fz kojeg je necrten krubni luk@era se pomodni krufnt luk éijt je polupreénik za 2m vedi od prethodnog (kruini luk@ 5) U preseku pravea Koll spaja center kruindh Iukova @i@i wake na pomognem krutnom tuku@ \W anjedniéke 32 Ivicom krajnje vozne treke na glevnom putu, i krudnog lukeQdobije se tacka P, 8) Ucra te krutni tuk potupreénita A, koji pratsel kroz tacku P {Kol tansira unutreje vie kalovo- ane trake ze eva skretanja ns glavnom putu (kruzni tuk@). 7) Konstruite se glava Kacije krutnim fukom Ry = 1,5 m, teko da je glave kaplie nsimanie 2 m, najvite 5 m udaljens od fvice glavnog puta, : 48) tr tatke Zpowku se tangente na krutne lukove@i@tangente®). 49) Na tangentema@odrede +e tadke T 1S éija je medusoboe uehljencstuorevna na oxy kapie 2,9 m. J10} Od tacke T comeri se leva 1 mj ocredi tadke T 11} Iataéke T” povude se nova tangents ns kruni lui. 12) Keaj kapije zevrii se lukom polupreénika 0,75 m,scene Grafikon A Siika 17 — Postupak konstrukclje kaplie w stuéaju kada oxovine glavnog i sporednog puts zaklepsju ugeo: 63° 103" [sHlka 18) U evom sludaju oso) nu sparednog puis treby Karigoved prema standerduy JUS U.C4.081 tako ds bude } preva na osovinu elsvnog puts Konstrukeija kapje odgovers refenju za slutaj kada ose glavnog 1 sporednog puts zsklepsju ugeo i a< 63. Mere um | Sliks 19 — Postupak konstrukcije kapfje u sluésju kada osovine glavnog i sporednog pute zaklepsiu geo a> 108° 348 Kenstrukeija horizontainih zaobljenja Ivica kolovoze 4 Kod horizontsinih zzobtjenia vice kalovozt na povriinskim évorovima, eko je razdeino orto zeera6e | } 10, mors portciet! povezanost tmedy rubs kolovozs sporsdinog pute i pripadajuces rubs fa giawnom i uty {2vedenog pomoéu luks trocentriéne krivine. Luk trocentriéne krivine more biti pototen tako ds £¢ |r ‘ostvari potrebna fine ullynih j Lafvalh traks Kolovozs od 4,5 m, ocinoina $5 m {slike 20 621).do x Mere um Mere um bi 0.01517 Ry x at 4: =0]01817x Ry xX BF by =001517x R, x ge } | Silks 21 ~ Kerakterisuéni geometriiskt elementt za oblikovanie desrih skretanje évore tips 3| | | ' PEPTWUH TSC rRPRy anpeepeeeey sieceey, 2.4.8 Ked tos 3 ces souls s lend pa ou sped trouglastog ostres, kao fo je priker: 23, Ove rere ne prtenju 228 un ge ut jer ne fvorizovae nae podrdene sob ne toe, eto ei scan evode Mocansinom kloom (Ry:Ry:R%y = 21:55) be trlestog inlivne rake f cog estrva zacbljeni su s3 R= 0,50 ma siranice ne mogu da bude krede od 5,00 m ni dute od 20 m, Ako se trouglaste ostrve upotrediiava za biciktistiékt li pelacki ssobrada}, orrvo se pove- cava 22 Urinu prolazenja od 1,5 m. ” Kontrota prohodnostl U prostome ograntéenim uslovima minimalna prohodnost merodemog votila proverava se pomoéu {ablone za krivu tragova (slike 22 do 27),SUETE@EET yoreem M=1:200 ~ Kelva agave 2a erafléky proveru minimsine eoho. oj tral Seine 3,00 m bun wutrainjeg radijusa krivine 6,00 m -dnosth teretnag suzom soblla na ssobracaj-M=1:200 | Sitka 22 — Krive tragove za grafidku proveru neimenje prohodnomtt teretnog automobile ne ssobracsi- rj tract dirine 3,00 { unutreinjeg racijusa krivine 8,00 emM-=1:200 24 = Krive tragove 28 grafléku proveru najmanje prohodnost teremog sutomobils na saobracs)- no) tract Sizine 3,00 m 4 unutrainjeg ractjusa krivine 10,00 m ——+ | M=1:200 ‘Slika 25 — Kriva tragave za grafidku proveru najmanje prohodnosti teretnog automobile s2 prikelicom ‘na sacbrecainoj traci Zirine 3,50 m i unutreénieg radiiuss krivine 6,00 mHU EREEED ree mneE err emem SC eneEpEE EE: Pte rene us ¥.ciese M-47200 ‘Sia 26 — Krlve tragove za grafiéku proveru nsjmanje prohodnost teretnog automabila sa prixoicern fa seobreésjno} tract Stine 3,50 m Hunutrainjeg redtiuse krivine 8,00 mTRTTIFMETY SS cmmm sneeeME TT FN Em neReNTemmens os rene een meme re M=1:200 |stike 27 — Kriva ragova 2a grafidku proveru naimanje prchodnostl teretnog automobita ts prikoticom na sacbracaino| tact Stine 3,50 mi unutrainjeg radijusekrivine 10,00 m 1s esnows mitiens Aeoublithos sekretanjata re kuitury $A Setile be. 412.81/7402 od &. It 1974 ne plata se pene na creme: Sramou Sean save za tance = Boyes _