Hana Arent - Izvori Totalitarizma

PRVI DEO
Antisemitizam
Ovo je zna~ajan vek koji je po~eo

Revolucijom a zavr{io se Aferom! Mo`da
}e ga zvati vekom trica i ku~ina.
RO@E MARTEN DI GAR
Antisemitizam kao uvreda
PRVO POGLAVLJE:
zdravog razuma
Z A MNOGE je jo{ uvek to nesre}na slu~ajnost {to se nacisti~ka ideologi-

ja koncentrisala oko antisemitizma i {to je nacisti~ka policija, dosled-
no i beskompromisno, ciljala na proganjanje i kona~no na istrebljenje Jev-
reja. Tek je uàs kona~ne katastrofe, a jo{ vi{e besku}ni{tvo i iskorenjenost
preìvelih, izbacio u prvi plan “jevrejsko pitanje” u na{em svakodnevnom
politi~kom ìvotu. Ono {to su sami nacisti tvrdili da je njihovo glavno ot-
kri}e – uloga jevrejskog naroda u svetskoj politici – i njihov glavni interes
– proganjanje Jevreja u celom svetu – javno mnjenje je smatralo izgovorom
da se pridobiju mase ili zanimljivim demago{kim sredstvom.
Sasvim je razumljivo to {to nacisti~ke parole niko nije uzimao ozbiljno.
To je aspekt savremene istorije koji najvi{e iritira i baca u zabunu: da od
svih velikih nere{enih pitanja ovog veka ba{ ovaj naizgled mali i nevaàn
jevrejski problem ima sumnjivu ~ast da je celu paklenu ma{inu stavio u
pogon. Takva neslaganja uzroka i posledice vre|aju na{ zdrav razum, da
ne govorimo o istori~arevom ose}anju za ravnoteù i harmoniju. U pore-
|enju sa samim doga|ajima, sva obja{njenja antisemitizma kao da su ne-
promi{ljeno i vratolomno izvedena da bi prikrila problem koji tako oz-
biljno ugroàva na{e ose}anje proporcije i nadu u du{evno zdravlje.
Jedno od ovih brzopletih obja{njenja je izjedna~avanje antisemitizma sa
neobuzdanim nacionalizmom i njegovim ksenofobi~nim izlivima. Na
àlost, ~injenica je da je moderni antisemitizam proporcionalno rastao sa
opadanjem tradicionalnog nacionalizma i da je dostigao svoj klimaks ta~-
no u momentu kada se raspao evropski sistem nacionalnih dràva i njegov
dragoceni balans mo}i.
Shvatilo se ve} da nacisti nisu bili jednostavno nacionalisti. Njihova na-
cionalisti~ka propaganda bila je uperena na saputnike, a ne na ube|ene
~lanove; ovim drugima, naprotiv, nikada nije bilo dozvoljeno da izgube iz
vida dosledno nadnacionalan pristup politici. Nacisti~ki “nacionalizam”
ima vi{e zajedni~kih aspekta sa skora{njom nacionalisti~kom propagan-
dom u Sovjetskom Savezu, koja tako|e sluì da pothrani predrasude u ma-
sama. Nacisti su gajili istinski prezir, koji nikad nisu porekli prema uskosti
nacionalizma, prema provincijalizmu nacionalnih dràva i vi{e puta su
4 ANTISEMITIZAM
ponovili da je njima “pokret”, internacionalnog delokruga kao i bolj{evi-

~ki, va`niji od ijedne dràve koja nu`no mora da bude vezana za odre|enu
teritoriju. I ne samo nacizam, nego i pedeset godina antisemitske istorije
govori protiv izjedna~avanja antisemitizma sa nacionalizmom. Prve anti-
semitske partije u poslednjim decenijama devetnaestog veka bile su me|u
prvima koje su se internacionalno udruìle. Od samog po~etka one su sazi-
vale internacionalne kongrese i bavile se koordinacijom internacionalnih
ili, u najmanju ruku, interevropskih aktivnosti.
Glavni trendovi, kao {to je poklapanje opadanja mo}i nacionalnih drà-
va sa porastom antisemitizma, te{ko da }e se ikad valjno objasniti samo
jednim razlogom ili jednim uzrokom. Istori~ar se u najve}em broju takvih
slu~ajeva suo~ava sa veoma sloènom istorijskom situacijom gde skoro da
ima slobodu da izoluje jedan ~inilac kao “duh vremena”, a to zna~i da ne{-
to gubi. Ima svakako nekoliko korisnih op{tih pravila. Za na{e svrhe
glavno od njih je Tokvilovo veliko otkri}e (u L’Ancien Régime et la Révo-
lution, knjiga II, pog. 1.) motiva èstoke mr`nje koju su francuske mase
osetile prema plemstvu kad je izbila Revolucija – mr`nja koja je podstakla
Berka da primeti da se revolucija vi{e bavila “poloàjem plemstva” nego
institucijom kralja. Prema Tokvilu, francuski narod je mrzeo plemstvo kad
je ono gubilo vlast vi{e nego {to ga je ikad ranije mrzeo, upravo zato {to sa
brzim gubitkom realne mo}i kod plemstva nije do{lo i do zna~ajnog sma-
njenja bogatstva. Sve dok je plemstvo dràlo neograni~enu mo} jurisdikci-
je, narod ga nije samo trpeo nego ga je i po{tovao. Kad su plemi}i izgubili
svoje privilegije, izme|u ostalih privilegije eksploatisanja i ugnjetavanja,
narod ih je po~eo smatrati parazitima bez ikakve stvarne uloge u upravlja-
nju zemljom. Drugim re~ima, ni ugnjetavanje niti eksploatacija kao takvi
nisu uvek glavni razlog za kivnost; bogatstvo bez vidljive funkcije mnogo
je nepodno{ljivije jer niko ne moè da razume za{to bi se ono tolerisalo.
Antisemitizam je dostigao vrhunac kada su Jevreji istovremeno izgubili
svoje javne funkcije i uticaj i ostali bez i~ega, samo sa bogatstvom. Kad je
Hitler do{ao na vlast, nema~ke banke bile su skoro potpuno judenrein (a
ba{ tu su Jevreji dràli klju~ne pozicije tokom vi{e od sto godina), a ne-
ma~ka jevrejska zajednica u celini, posle dugog postojanog ja~anja dru-
{tvenog poloàja i broja, tako je brzo slabila da su statisti~ari predvideli
njen nestanak za nekoliko decenija. Statistike, istina, ne moraju da pogode
prave istorijske procese; ipak, vredno je pa`nje da je statisti~arima naci-
sti~ko proganjanje i istrebljivanje moglo da izgleda kao besmisleno ubrza-
vanje procesa koji bi se verovatno odvijao u svakom slu~aju.
Isto je bilo u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. Drajfusova afera
nije eksplodirala pod Drugim carstvom, kada su napredak i uticaj fran-
cuske jevrejske zajednice bili veliki, ve} u Tre}oj republici, kada su Jevre-
ANTISEMITIZAM KAO UVREDA ZDRAVOG RAZUMA 5
ji imali sve ali su nestali sa zna~ajnih poloàja (iako ne i sa politi~ke

scene). Austrijski antisemitizam nije postao nasilan za vladavine Meterni-
ha i Franje Josifa, ve} u poratnoj austrijskoj republici, kada je bilo
savr{eno jasno da verovatno nijedna druga grupa nije pretrpela toliki gu-
bitak uticaja i prestià nestankom habsbur{ke monarhije.
Proganjanje grupa koje nemaju mo} ili je gube svakako nije mnogo pri-
jatan prizor, ali ono ne proizlazi samo iz ljudskog zla. Ono {to tera ljude da
po{tuju ili toleri{u stvarnu vlast i da, s druge strane, mrze ljude koji imaju
bogatstvo bez vlasti, jeste racionalni instinkt da vlast ima odre|enu fun-
kciju i da je od nekakve zajedni~ke koristi. âk i eksploatacija i tla~enje
jo{ uvek ~ine da dru{tvo funkcioni{e i uspostavljaju izvesnu vrstu reda.
Samo se bogatstvo bez vlasti ili distanciranje od politike ose}aju kao pa-
razitski, beskorisni, revoltiraju jer takva stanja kidaju sve konce koji po-
vezuju ljude. Bogatstvu koje ne eksploati{e nedostaje ~ak i odnos koji pos-
toji izme|u eksploatatora i eksploatisanog; uzdrànost bez politike ne po-
drazumeva ~ak ni minimum zainteresovanosti tla~itelja za tla~enog.
Op{te propadanje zapadne i srednjoevropske jevrejske zajednice, u
svakom slu~aju, opisuje samo atmosferu u kojoj su se odigrali slede}i do-
ga|aji. Samo po sebi propadanje ih obja{njava isto onoliko malo kao {to bi
puki gubitak vlasti plemstva objasnio Francusku revoluciju. Va`no je ima-
ti svest o tim op{tim pravilima da bi se pobili oni saveti zdravog razuma
koji nas navode da verujemo da èstoka mr`nja ili iznenadna pobuna nu-
`no proizlaze iz velike vlasti i velikih zloupotreba i da dosledno organizo-
vana mr`nja prema Jevrejima moè biti samo reakcija na njihov zna~aj i
vlast.
Mnogo je ozbiljniji, jer se svi|a velikom broju ljudi, jedan drugi pro-
ma{aj zdravog razuma: Jevreji, po{to su bili potpuno bespomo}na grupa
uhva}ena u op{te i nere{ive sukobe tog vremena, mogli bi se optuìti za
sve to zlo i na kraju iza}i kao njegovi skriveni tvorci. Ovo obja{njenje,
drago srcima mnogih liberala, najbolje ilustruje i najbolje pobija {ala koja
se prepri~avala posle Prvog svetskog rata. Jedan antisemit tvrdio je da su
Jevreji izazvali rat; odgovor je bio: Da, Jevreji i biciklisti. Za{to biciklisti?
pita onaj. A za{to Jevreji? pita ovaj drugi.
Teorija po kojoj su Jevreji uvek `rtveno jagnje sadrì mogu}nost da
`rtveno jagnje bude i neko drugi. Ona zagovara savr{enu nevinost `rtve,
nevinost koja nagove{tava da ne samo {to nikakvo zlo nije po~injeno, ve}
da ba{ ni{ta nije u~injeno {to bi mo`da moglo imati veze sa doti~nom
stvari. Istina, teorija o `rtvenom jagnjetu u svom proizvoljnom obliku nije
se nikad pojavila u {tampi. Kad god, i ma na koji na~in, njeni poklonici
pomno poku{avaju da objasne za{to je odre|eno `rtveno jagnje tako dobro
odgovaralo svojoj ulozi, oni pokazuju da su napustili teoriju i da su se
6 ANTISEMITIZAM
upleli u uobi~ajena istorijska istraìvanja – gde nikad ni{ta nije otkriveno

osim da istoriju ~ine mnoge grupe i da je iz izvesnih razloga jedna grupa
izdvojena. Takozvano `rteno jagnje nu`no prestaje da bude nevina `rtva
koju svet krivi za sve svoje grehe i preko koje èli da se spase kazne i
postaje jedna od tolikih grupa koje su ume{ane u svetska pitanja. Ali ne
prestaje jednostavno da bude saodgovorna time {to postaje `rtva svetske
nepravde i okrutnosti.
Sve do skora, unutra{nja nedoslednost teorije o `rtvenom jagnjetu bila je
dovoljan razlog da se ova diskredituje kao jo{ jedna od mnogih teorija ko-
je su motivisane eskapizmom. Ali porast nasilja kao glavnog oru|a vlasti
dao joj je kredibilitet ve}i nego {to je ikad ranije imala.
Temeljna razlika izme|u moderne diktature i svih drugih tiranija iz pro-
{losti jeste u tome {to se nasilje vi{e ne koristi kao sredstvo za uni{tavanje
i zastra{ivanje protivnika ve} kao instrument za vladanje masama savr-
{eno poslu{nih ljudi. Nasilje kakvo danas poznajemo udara bez ikakve
prethodne provokacije, njegove su `rtve nevine ~ak i sa gledi{ta progonio-
ca. To je bio slu~aj u nacisti~koj Nema~koj kada se sve nasilje usmerilo
protiv Jevreja, to jest, protiv ljudi sa izvesnim zajedni~kim karakteristika-
ma, nezavisno od njihovog specifi~nog pona{anja. U sovjetskoj Rusiji
situacija je jo{ konfuznija, ali su ~injenice, na àlost, suvi{e o~igledne. S
jedne strane, bolj{evi~ki sistem, za razliku od nacisti~kog, nikada nije
teorijski priznavao da moè da sprovodi nasilje nad nevinim ljudima pa,
iako u svetlu izvesne prakse moè da izgleda kao hipokrizija, izvesna ra-
zlika postoji. S druge strane, ruska praksa je u jednom jo{ “naprednija” od
nema~ke: proizvoljnost terora nije ograni~ena rasnom podelom, dok su
stare klasne kategorije ve} odavno napu{tene, tako da je u Rusiji svako
mogao iznenada da postane `rtva policijskog terora. Mi se ovde ne bavimo
posledicom vladavine putem terora – time {to niko, ~ak ni izvr{ioci, nikad
ne mogu da budu bez straha; u na{em kontekstu bavimo se uglavnom
proizvoljno{}u kojom se `rtve biraju, a za to je presudno da su one objek-
tivno nevine, da su izabrane bez obzira na to {ta su mogle ili nisu mogle da
po~ine.
To na prvi pogled deluje kao zakasnela potvrda stare teorije o `rtvenom
jagnjetu i ta~no je da `rtva modernog nasilja zaista pokazuje sve karakteri-
stike `rtvenog jagnjeta: ona je objektivno i apsolutno nevina jer ni{ta nije
u~inila ili propustila da u~ini {to bi imalo bilo kakve veze sa njihovom
sudbinom.
Zato dolazimo u isku{enje da se vratimo na ono obja{njenje koje `rtvu
automatski osloba|a odgovornosti; izgleda da to sasvim odgovara realno-
sti u kojoj nas najja~e poga|a potpuna nevinost pojedinca uhva}enog u
uàsnu ma{ineriju i njegova potpuna nesposobnost da izmeni svoju sud-
binu. Teror dakako, postaje oblik vlasti tek kad se razvije do krajnjih gra-
nica. Da bi se zaveo totalitarni reìm, teror mora da se predstavi kao in-

strument koji }e nositi posebnu ideologiju; a ta ideologija mora da prido-
bije naklonost mnogih, ~ak i ve}ine, pre nego {to se teror u~vrsti. Za is-
tori~are je va`no to {to su Jevreji, pre nego {to su postali glavne `rtve
modernog nasilja, bili u centru nacisti~ke ideologije. A jedna ideologija
koja treba da ubedi i da mobili{e ljude ne moè proizvoljno da bira svoju
`rtvu. Drugim re~ima, ako u o~evidan falsifikat kao {to su “Protokoli sion-
skih mudraca” veruje tako mnogo ljudi da to moè da postane tekst celog
politi~kog pokreta, zadatak istori~ara nije vi{e da raskrinkava falsifikat,
niti da izmi{lja obja{njenja kojima se odbacuje glavna politi~ka i istorijska
~injenica o toj stvari: da se falsifikatu veruje. Ta ~injenica je va`nija od (is-
torijski govore}i, drugorazredne) okolnosti {to je u pitanju falsifikat.
Teorija `rtvenog jagnjeta ostaje tako jedan od glavnih poku{aja da se
spase ozbiljnost antisemitizma i va`nost ~injenice da su se Jevreji na{li u
sredi{tu bure doga|aja. Isto toliko je ra{irena i suprotna doktrina “ve~nog
antisemitizma” po kojoj je mr`nja prema Jevrejima normalna i prirodna
reakcija kojoj istorija samo daje manje ili vi{e mogu}nosti. Povremena
rasplamsavanja mr`nje ne traè posebno obja{njenje, jer su ona prirodne
posledice ve~itog problema. Samo se po sebi razume da su ovu doktrinu
prihvatili profesionalni antisemiti; ona daje najbolji mogu}i alibi za sve
uàse. Ako je istina da ~ove~anstvo ve} vi{e od dve hiljade godina insisti-
ra na ubijanju Jevreja, tad je ubijanje Jevreja normalno, ~ak humano zani-
manje, a mr`nja prema Jevrejima je opravdana i ne traì dodatne argu-
mente.
Mnogo vi{e iznena|uje jedan drugi aspekt ovog obja{njenja, pretpostav-
ka ve~nog antisemitizma, koju je prihvatilo veoma mnogo nepristrasnih
istori~ara, pa ~ak i veliki broj Jevreja. To je ona ~udna podudarnost zbog
koje ova teorija ostaje tako opasna i zbunjuju}a. Njena eskapisti~ka osno-
va u oba primera je ista: ba{ kao {to antisemiti razumljivo èle da izbegnu
odgovornost za svoja dela, tako Jevreji, napadnuti i brane}i se, {to je jo{
razumljivije, ni pod kojim uslovima ne èle da raspravljaju o svom dêlu
odgovornosti. U slu~aju jevrejskih i ~esto hri{}anskih poklonika ove dok-
trine, me|utim, eskapisti~ke tendencije zvani~nih apologeta se zasnivaju
na va`nijim i manje racionalnim motivima.
Ra|anje i porast modernog antisemitizma bilo je propra}eno i spojeno
sa jevrejskom asimilacijom, sekularizacijom i odumiranjem starih religij-
skih i duhovnih vrednosti judaizma. Dogodilo se zapravo da su veliki de-
lovi jevrejskog naroda u isto vreme bili ugroèni fizi~kim izumiranjem
spolja i raspadanjem iznutra. U toj situaciji Jevreji zabrinuti za opstanak
svog naroda bacali bi se sa ~udnim, o~ajni~kim, pogre{nim tuma~enjem,
na ute{nu ideju da bi antisemitizam, ipak, mogao biti odli~no sredstvo za
o~uvanje zajednice ovog naroda, tako da bi tvrdnja o ve~nom antisemitiz-
8 ANTISEMITIZAM
mu ~ak sadràla ve~nu garanciju za postojanje Jevreja. Ova praznoverica,

ova sekularizovana parodija ideje ve~nosti sadràna u veri u izabranost i
mesijansku nadu, bila je potkrepljena ~injenicom da su tokom mnogih
vekova Jevreji iskusili èstoko hri{}ansko neprijateljstvo koje je bilo za-
ista mo}no sredstvo o~uvanja, duhovno kao i politi~ko. Jevreji su pogre{-
no shvatili moderni ne-hri{}anski antisemitizam kao staru versku mr`nju
prema Jevrejima – i to utoliko naivinije {to je njihova asimilacija zaobi{la
hri{}anstvo u njegovom religioznom i kulturnom vidu. Suo~eni sa o~i-
glednim simptomom slabljenja hri{}anstva, oni su odatle u svem neznanju
mogli da zamisle da je moderni antisemitizam nekakvo oìvljavanje ta-
kozvanog “mra~nog doba”. Nepoznavanje i pogre{no razumevanje sop-
stvene pro{losti bilo je delimi~no odgovorno za njihovo fatalno potcenji-
vanje aktuelne i nezapam}ene opasnosti koja ih je ~ekala. Ali trebalo bi
tako|e imati na umu da je nedostatak politi~ke sposobnosti i prosu|ivanja
bio izazvan samom prirodom jevrejske istorije, istorije naroda bez vlade,
bez zemlje i bez jezika. Jevrejska istorija nudi izvanredan primer, jedin-
stven u ovom pogledu, naroda koji je svoju istoriju zapo~eo dobro defini-
sanim pojmom istorije i skoro svesnom odlukom da ostvari dobro zacrtan
plan na zemlji a onda, ne odustaju}i od tog koncepta, zaobi{ao sve poli-
ti~ke akcije tokom slede}e dve hiljade godina. Rezultat je bio takav da je
politi~ka istorija jevrejskog naroda postala zavisnija od nepredvidivih,
slu~ajnih, nesre}nih ~inilaca nego istorija drugih naroda, tako da su Jevre-
ji posrtali od jedne uloge do druge i nisu ni za jednu preuzeli odgovornost.
S obzirom na kona~nu katastrofu, koja je dovela Jevreje tako blizu pot-
punog uni{tenja, teza o ve~nom antisemitizmu je postala opasnija nego
ikad. Danas bi, vi{e nego {to je to ikad iko poverovao da je mogu}e, ta teza
skinula odgovornost sa onih koji mrze Jevreje. Antisemitizam, daleko od
toga da bude misteriozna garancija za preìvljavanje jevrejskog naroda,
razotkrio se kao jasna opasnost od njegovog istrebljenja. Ipak je realnost
opovrgla takvo obja{njenje antisemitizma, kao i teoriju `rtvenog jagnjeta
iz sli~nih razloga. Time se kona~no razli~itim argumentima, ali sa istom
tvrdoglavo{}u, isti~e potpuna i neljudska nevinost koja tako napadno ka-
rakteri{e `rtve modernog terora, a koju doga|aji izgleda potvr|uju. To ob-
ja{njenje ima prednost nad teorijom `rtvenog jagnjeta time {to nekako
odgovora na neprijatno pitanje: Za{to od svih ljudi ba{ Jevreji? – samo {to
na to pitanje traì odgovor: Ve~no neprijateljstvo.
Dosta je zna~ajno to {to samo dve doktrine koje barem poku{avaju da
objasne politi~ko zna~enje antisemitskog pokreta odri~u svaku posebnu
odgovornost Jevreja i odbijaju da o tom problemu diskutuju u specifi~nim
istorijskim terminima. Po tom inherentnom negiranju va`nosti ljudskog
pona{anja one su uàsno sli~ne onim modernim praksama i formama vla-
davine koje, sredstvima nasumi~nog nasilja, ukidaju samu mogu}nost ljud-
skog delovanja. U svakom slu~aju, u logorima smrti Jevreje su ubijali kao

po obja{njenju koje su te doktrine dale za{to su Jevreji omraèni: bez obzi-
ra na to {ta su u~inili ili propustili da u~ine, bez obzira na porok ili vrlinu.
[tavi{e, same ubice, izvr{avaju}i samo nare|enja i ponosne na svoju be-
strasnu efikasnost, sablasno su nalikovale na neljudski, impersonalan tok
doga|aja kako ga je smislila doktrina ve~nog antisemitizma.
Takvi zajedni~ki imenioci teorije i prakse nisu sami po sebi pokazatelj
istorijske istine iako su pokazatelj “zgodnog” karaktera takvih stavova i
obja{njavaju za{to oni gomili zvu~e tako uverljivo. Istori~ar je u njih
ube|en onoliko koliko su oni sami deo njegove istorije i zato {to stoje na
putu njegovom traganju za istinom. Po{to je savremenik, on moè da
podlegne njihovoj uverljivosti kao bilo ko drugi. Opreznost u rukovanju
op{teprihva}enim mi{ljenjima koja nastoje da objasne cele istorijske tren-
dove va`na je posebno za istori~are modernog doba, jer je ovaj poslednji
vek proizveo obilje ideologija koje pretenduju da budu klju~ za istoriju, a
zapravo nisu ni{ta do o~ajni~ki napori da se izbegne odgovornost.
Platon je, u svojoj ~uvenoj borbi protiv anti~kih sofista otkrio da njiho-
va “univerzalna umetnost o~aravanja duha argumentima” (Fedar 261) ne-
ma nikakve veze sa istinom, ve} da cilja na uverenja koja su po samoj svo-
joj prirodi promenljiva i koja su validna samo “u vreme slaganja i onoliko
dugo koliko traje slaganje” (Teetet 172). On je tako|e otkrio sâmo nesi-
gurno mesto istine u svetu jer iz “ube|enja dolazi uverljivost, ne iz istine”
(Fedar 260). Najupadljivija razlika izme|u starih i modernih sofista je da
su se stari zadovoljavali prolaznom pobedom argumenata na ra~un istine,
dok moderni èle trajniju pobedu na ra~un stvarnosti. Drugim re~ima, jed-
ni su razarali dostojanstvo ljudske misli, dok drugi razaraju dostojanstvo
ljudskog delanja. Stari manipulatori logikom bili su briga filozofa, dok
moderni manipulatori ~injenicama stoje na putu istori~arima. Jer sama is-
torija je razorena i njena se razumljivost – utemeljena na ~injenici da su je
odredili ljudi pa je stoga ljudi i mogu razumeti – u opasnosti kad god se
~injenice ne drè vi{e kao nerazdvojne od pro{log i sada{njeg sveta i kad
se zloupotrebljavaju da bi se dokazalo ovo ili ono mi{ljenje.
Ostaje, dakako, nekoliko vodi~a kroz lavirint neartikulisanih ~injenica
ako se diskredituju uverenja i ako se tradicija ne prihvata vi{e kao neospor-
na. Takva zamr{enost istoriografije, ipak, ima sasvim sporedne posledice
ako se imaju u vidu duboki potresi u na{e vreme i njihovi efekti na istorij-
ske strukture zapadnog ~ove~anstva. Njihov neposredni rezultat je bio ra-
zotkrivanje svih onih ~inilaca na{e istorije koji su sve do sada bili skriveni
od na{eg pogleda. To ne zna~i da je ono {to je po~elo da se ru{i u ovoj krizi
(mo`da najdubljoj krizi u zapadnoj istoriji od pada Rimskog carstva) bilo
puka fasada, iako su mnoge stvari koje smo samo nekoliko decenija una-
zad smatrali nerazorivom su{tinom razotkrivene kao fasada.
10 ANTISEMITIZAM
Istovremeno opadanje mo}i evropske nacionalne dràve i ja~anje antise-

mitskih pokreta, poklapanje pada nacionalno organizovane Evrope i istre-
bljenja Jevreja koje se pripremalo kroz pobedu antisemitizma nad svim
izmima koji su se sa njim takmi~ili u prethodnim borbama za pridobijanje
naklonosti javnog mnjenja, treba uzeti kao ozbiljan pokazatelj izvora anti-
semitizma. Moderni antisemitizam mora se posmatrati u mnogo {irem ok-
viru razvoja nacionalnih dràva, a istovremeno se njegov izvor mora traì-
ti u izvesnim aspektima jevrejske istorije i u specifi~nim dru{tvenim fun-
kcijama koje su Jevreji imali tokom pro{lih vekova. Kad bi se, u posled-
njem stadijumu degeneracije, antisemitske parole pokazale kao najefek-
tnija sredstva za podsticanje i organizovanje velikih masa ljudi za imperi-
jalisti~ku ekspanziju i razaranje starih oblika vlasti, tada bi prethodna isto-
rija odnosa izme|u Jevreja i dràve morala da sadrì osnovne klju~eve za
ja~anje neprijateljstva izme|u izvesnih grupa dru{tva i Jevreja. Pokaza}e-
mo taj razvoj u slede}em poglavlju.
Ako je, dalje, postojan rast moderne gomile – to jest déclasses svih klasa
– proizveo vo|e kojih se ne ti~e pitanje da li su Jevreji bili dovoljno va`ni
da postanu ìà politi~ke ideologije, koje stalno u njima vide klju~ za is-
toriju i sredi{nji uzrok svih zala, tada istorija odnosa izme|u Jevreja i dru-
{tva mora da sadrì osnovne pokazatelje neprijateljskog odnosa gomile i
Jevreja. Odnosom izme|u Jevreja i dru{tva bavi}emo se u tre}em poglav-
lju.
êtvrto poglavlje se bavi Drajfusovom aferom, nekom vrstom gene-
ralne probe za predstavu koja se izvodi u na{e doba. Ovaj slu~aj je razma-
tran sasvim detaljno zbog neobi~ne prilike koju pruà da se u kratkom is-
torijskom trenutku vide ina~e skriveni potencijali antisemitizma kao glav-
nog politi~kog oru`ja politike devetnaestog veka i njene relativne urav-
noteènosti.
Slede}a tri poglavlja analiziraju, naravno, samo pretpostavke koje se ni-
su potpuno realizovale dok pad nacionalne dràve i razvoj imperijalizma
nisu dostigli vidno mesto na politi~koj sceni.
Jevreji, nacionalna dràva
DRUGO POGLAVLJE:
i ro|enje antisemitizma
I: Dvosmislenosti emancipacije
i Jevrejin kao dràvni bankar
N A VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku, nacionalna dràva je

dala jevrejskim stanovnicima jednaka prava. Dublje, starije i mnogo
sudbonosnije nesuglasice skrile su se iza apstraktne i prividne nedosled-
nosti {to su Jevreji primili dràvljanstvo od vlada koje su tokom vekova
uzele nacionalnost kao pretpostavku za dràvljanstvo i homogenost popu-
lacije kao glavnu karakteristiku dràvne zajednice.
Paralelno sa nizom emancipatorskih ukaza koji su polako i neodlu~no
do{li za francuskim ukazom 1792. menjalo se pona{anje nacionalne drà-
ve prema svojim jevrejskim stanovnicima. Slom feudalnog poretka dao je
podstreka novom revolucionarnom konceptu jednakosti, prema kojem se
vi{e ne moè tolerisati “nacija unutar nacije”. Jevrejska ograni~enja i pri-
vilegije trebalo je da budu ukinute zajedno sa svim drugim posebnim pra-
vima i slobodama. Taj porast jednakosti, svakako, veoma je zavisio od ja-
~anja nezavisne dràvne ma{ine koja je, kao prosve}ena despotija ili kao
ustavna vlada nad svim klasama i partijama, mogla u veli~anstvenoj izo-
laciji da funkcioni{e, vlada i predstavlja interese nacije u celini. Stoga je,
po~ev od kasnog sedamnaestog veka, porasla ogromna potreba za dràv-
nim kreditom i nova ekspanzija dràvne sfere ekonomskog i poslovnog in-
teresa, po{to nijedna grupa evropskog stanovni{tva nije bila spremna da dâ
kredit dràvi ili da preuzme aktivnu ulogu u razvoju dràvnih poslova. Bi-
lo je sasvim prirodno da se Jevreji, sa svojim vi{egodi{njim iskustvom
pozajmljivanja novca i svojim vezama sa evropskim plemstvom – kome
su ~esto dugovali lokalnu za{titu i ~ije su finansijske poslove vodili – po-
zovu u pomo}; bilo je jednostavno u interesu novog dràvnog biznisa da
se Jevrejima daju izvesne privilegije i da se oni tretiraju kao odvojena gru-
pa. Ni pod kakvim uslovima dràva nije mogla sebi da dozvoli da ih pot-
puno asimiluje sa ostatkom stanovni{tva, koje je odbilo kredite dràvi, ko-
je je bilo nevoljno da otpo~ne i da razvije biznis koji je vodila dràva i ko-
je je sledilo ustaljene oblike privatnog kapitalisti~kog preduzetni{tva.
12 ANTISEMITIZAM
Tako, emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dràve u

devetnaestom veku imala je dva uzroka i uvek prisutnu dvozna~nost. S
jedne strane, do nje je do{lo zahvaljuju}i politi~koj i pravnoj strukturi no-
ve dràvne zajednice koja je mogla da funkcioni{e samo u uslovima poli-
ti~ke i pravne jednakosti. Vlade su, zbog sebe samih, morale da izglade
nejednakosti starog poretka potpunije i brè. S druge strane, bio je to jasan
rezultat postepenog {irenja posebnih privilegija Jevreja, koje su prvobitno
bile date samo pojedincima, a zatim preko njih malim grupama dobrosto-
je}ih Jevreja; tek kad ta ograni~ena grupa nije vi{e mogla da zadovoljava
stalno rastu}e zahteve dràvnog biznisa, te privilegije su kona~no pro-
{irene na celu zapadno i srednjoevropsku jevrejsku zajednicu.1
Tako je u isto vreme i u istim zemljama emancipacija zna~ila jednakost
i privilegije, razaranje autonomije stare jevrejske zajednice i svesno o~u-
vanje Jevreja kao zasebne grupe u dru{tvu, ukidanje posebnih ograni~enja
i posebnih prava i pro{irenje takvih prava na sve ve}u grupu pojedinaca.
Podjednaki uslovi za sve dràvljane postali su premisa nove dràvne zaje-
dnice i dok je ta politika bila sprovedena u najmanju ruku do li{avanja sta-
rih vladaju}ih klasa njihovih privilegija da vladaju, a starih potla~enih kla-
sa prava na za{titu, taj proces se poklapa sa ra|anjem klasnog dru{tva ko-
je ponovo deli dràvljane, ekonomski i dru{tveno, isto tako efikasno kao i
stari reìm. Jednakost uslova, kako su je jakobinci shvatali u Francuskoj
revoluciji, ostvarena je samo u Americi, dok je na evropskom kontinentu
ona najedanput bila zamenjena pukom formalnom jednako{}u pred zako-
nom.
Temeljna protivre~nost izme|u dràvne zajednice zasnovane na jed-
nakosti pred zakonom i dru{tva osnovanog na nejednakosti klasnog sis-
tema spre~avala je razvoj delotvornih dràva i ra|anje nove politi~ke hi-
jerarhije. Nepremostiva socijalna nejednakost, ~injenica da je klasna pri-
padnost na kontinentu pojedincu bila dodeljena i sve do Prvog svetskog
rata garantovana ro|enjem, nije ipak mogla da se meri sa politi~kom jed-
1 Prema modernim istori~arima, prava i slobode date dvorskim Jevrejima tokom sedam-
naestog i osamnaestog veka pokazali su se samo kao prete~a jednakosti: dvorski Jevreji su
mogli da ìve gde god su èleli, bilo im je dozvoljeno da slobodno putuju po teritoriji svog
vladara, smeli su da nose oru`je i imali su prava na posebnu za{titu lokalnih vlasti. Zapravo
su ti dvorski Jevreji, karakteristi~no nazvani Generalprivilegierte Juden, imali u Pruskoj ne
samo bolje ìvotne uslove od svoje sabra}e Jevreja koji su jo{ uvek ìveli pod skoro sred-
njovekovnim ograni~enjima, ve} su bili bogatiji od svojih nejevrejskih suseda. Njihov ìvot-
ni standard bio je mnogo vi{i nego srednje klase u to vreme, njihove su privilegije u najve-
}em broju slu~ajeva bile ve}e od onih koje su bile date trgovcima. I ta situacija nije promak-
la pa`nji njihovih savremenika. Hri{}anin Vilhlem Dom, istaknuti zagovornik jevrejske
emancipacije u Pruskoj u osamnaestom veku, àli se na praksu koja je bila na snazi od vre-
mena Fridriha Vilhelma I koja je bogatim Jevrejima davala “razne prednosti i podr{ke” ~esto
“na ra~un i uz prenebregavaje marljivih, prvnih (to jest nejevrejskih gra|ana)”. U
Dankwürdigkeiten meiner Zeit, Lamgo, 1814-1819, IV, 487.
JEVREJI, NACIONALNA DR@AVA I RO\ENJE ANTISEMITIZMA 13
nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadràle su neke

ostatake feudalizma. Tamo su pripadnici plemstva, koje je u celini ve} bi-
lo na putu da se transformi{e u klasu, imali privilegovan politi~ki status i
tako su kao grupa mogli da sa~uvaju izvestan poseban odnos sa dràvom.
Ali to su bili ostaci. Potpuno razvijen klasni sistem isklju~ivo je zna~io da
je status pojedinca odre|en pripadno{}u njegovoj sopstvenoj klasi i nje-
govim odnosom prema drugoj, a ne njegovom pozicijom u dràvi ili unu-
tar njene ma{inerije.
Jedini izuzetak od ovog op{teg pravila bili su Jevreji. Oni nisu ~inili po-
sebnu klasu i nisu pripadali nijednoj od klasa u svojim dràvama. Kao gru-
pa, oni nisu bili ni radnici, gra|ani srednje klase, zemljoposednici, niti se-
ljaci. Izgledalo je kao da ih njihovo bogatstvo svrstava u srednju klasu, ali
oni nisu u~estvovali u njenom kapitalisti~kom razvoju; jedva da su bili za-
stupljeni u industrijskim preduze}ima i ako su, u poslednjim etapama is-
torije, u Evropi postojali veliki poslodavci, zapo{ljavali su slu`benike a ne
radnike. Drugim re~ima, iako je njihov status bio odre|en njihovim jevrej-
stvom, nije bio odre|en njihovim odnosom sa drugom klasom. Njihova
posebna dràvna za{tita (bilo, u staroj formi, kao otvorene privilegije, bilo
kao poseban emancipatorski ukaz koji nije bio potreban nijednoj drugoj
grupi i koji je ~esto trebalo oja~avati protiv neprijateljstva dru{tva) i nji-
hove specijalne usluge vladama spre~ile su njihovo podvrgavanje klasnom
sistemu i konstituisanje posebne klase.2 Kad god su, tako, oni bili primani
i ulazili u dru{tvo, postajali su ~vrsto odre|ena, samoza{ti}ena grupa u
okviru jedne od klasa, aristokratije ili buròazije.
Nema sumnje da se interes nacionalne dràve da sa~uva Jevreje kao po-
sebnu grupu i da spre~i njihovo asimilovanje u klasno dru{tvo poklapa se
jevrejskim interesom za samoo~uvanje i preìvljavanje grupe. Tako|e je
vi{e nego verovatno da bi bez te koincidencije napori vladara bili uzalud-
ni; mo}ni trendovi dràve da izjedna~i sve gra|ane, i te`nja dru{tva da in-
korporira svakog pojedinca u klasu, a oba podrazumevaju potpunu asimi-
laciju Jevreja, mogli su biti osuje}eni samo kombinovanjem intervencije
vlade i dobrovoljne saradnje. Zvani~na politika prema Jevrejima nije, naj-
zad, bila uvek tako dosledna i nepokolebljiva kao {to moèmo da poveru-
jemo ako posmatramo samo krajnje rezultate.3 Zaista iznena|uje kako su
2 Jacob Lestschinsky u jednoj ranoj raspravi o jevrejskom problemu istakao je da Jevreji
ne pripadaju nijednoj dru{tvenoj klasi i govorio je o “Klasseneinschiebsel” (u Weltwirtsc-
hafts-Archiv, 1929, Band 30, 123 ff.), ali je video samo lo{e strane poloàja Jevreja u Isto~noj
Evropi, a nije govorio o velikim prednostima u zapadnim i srednjoevropskim zemljama.
3 Na primer, pod Fridrihom II, posle sedmogodi{njeg rata u Pruskoj, u~injen je izvestan
napor da se Jevreji inkorporiraju u neku vrstu trgova~kog sistema. Stariji, op{ti Juden Regle-
ment iz 1750. bio je istisnut sistemom regularnih dozvola koje su bile izdate samo onim sta-
novnicima koji su uloìli znatan deo svog bogatstva u nova manufakturna preduze}a. Ali
ovde, kao i svuda, takvi vladini napori su potpuno propali.
14 ANTISEMITIZAM
Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4

Ali bez zainteresovanosti i angaòvanja vlada Jevreji bi te{ko mogli da
sa~uvaju svoj grupni identitet.
Nasuprot svim drugim grupama, Jevreje je definisala i njihovu poziciju
odre|ivala dràva. Kako, ina~e, to dràvno telo nije imalo nikakvu drugu
dru{tvenu stvarnost, oni su, u dru{tvenom smislu, bili u praznom prostoru.
Njihova dru{tvena nejednakost je bila dosta druga~ija od nejednakosti ko-
ju uslovljava klasni sistem; ona je opet bila uglavnom rezultat njihovog
odnosa prema dràvi, tako da, u dru{tvu, sama ~injenica da je neko ro|en
kao Jevrejin zna~ila bi ili da je preterano povla{}en – pod posebnom za{ti-
tom vlade – ili podvla{}en, bez izvesnih prava i mogu}nosti koje su bile
uskra}ene Jevrejima s namerom da se spre~i njihova asimilacija.
Simultani uspon i pad evropskog sistema nacionalnih dràva i evropske
jevrejske zajednice otprilike se odvija u slede}im fazama:
1. Sedamnaesti i osamnaesti vek su bili svedoci sporog razvoja nacio-
nalnih dràva pod tutorstvom apsolutnih monarhija. Pojedini Jevreji su se
svuda izdizali iz duboke tame do ponekad blistave, ali uvek uticajne pozi-
cije dvorskih Jevreja koji su finansirali dràvne poslove i vodili finansij-
ske transakcije svojih knezova. Ovaj je razvoj malo uticao i na mase koje
su nastavile da ìve u vi{e ili manje feudalnom poretku i na jevrejski na-
rod u celini.
2. Posle Francuske revolucije, koja je naglo promenila politi~ke prilike
na celom evropskom kontinentu, pojavile su se nacionalne dràve u mo-
dernom smislu, ~ije su poslovne transakcije zahtevale znatno ve}u koli-
~inu kapitala i kredit kakav dvorski Jevreji nisu nikad stavili nekom knezu
na raspolaganje. Samo udruèno bogatstvo bogatijih slojeva zapadno i
4 Felix Priebatsch (”Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-
ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915)
navodi tipi~an primer iz ranog osamnaestog veka. “Kada je stala proizvodnja u fabrici og-
ledala u Nojhauzu u Donjoj Austriji, koju je vlast dotirala, Jevrejin Verthajmer je dao caru
novac da kupi fabriku. Kad su ga molili da je preuzme, odbio je tvrde}i da je zauzet finansij-
skim transakcijama.”
Vidi tako|e Max Köhler, “Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die Ju-
den in Halberstadt und Umgebung”, u Studien zur Geschichte der Wirtschaft und Geisteskul-
tur, 1927, tom 3.
U toj tradiciji koja je bogate Jevreje dràla dalje od pozicija vlasti u kapitalizmu, je ~inje-
nica da su 1911. pariski Rot{ildovi prodali svoje naftne izvore u Bakuu Royal Shell-u, kada
su bili, sa izuzetkom Rokfelera, najve}i svetski magnati. O tome govori Richard Lewinsohn,
Wie sie gross und reich wurden, Berlin, 1927.
André Sayou, (”Les Juifs” u Revue Economique Internationale, 1932), u polemici sa Wer-
ner Sombartovom identifikacijom Jevreja sa kapitalisti~kim razvojem, zastupa op{tu tezu:
“Rot{ildovi i drugi Izraeli}ani koji su skoro isklju~ivo angaòvani u pokretanju dràvnih zaj-
mova i u me|unarodnom kretanju kapitala, uop{te nisu poku{ali ... da stvore velika predu-
ze}a.”
srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverili

nekim istaknutim jevrejskim bankarima, moglo je da zadovolji nove
pro{irene vladine potrebe. Taj je period doneo sa sobom dodeljivanje pri-
vilegija, do tada potrebnih samo dvorskim Jevrejima, {iroj klasi bogatih,
koja je u osamnaestom veku uspela da u|e u va`nije urbane i finansijske
centre. Kona~no je emancipacija data u potpuno razvijenim nacionalnim
dràvama a uskra}ena je samo u onim zemljama gde Jevreji zbog svoje
brojnosti i op{te zaostalosti u tom regionu nisu bili u stanju da se orga-
nizuju u specijalne izdvojene grupe ~ija bi ekonomska funkcija bila finan-
sijska podr{ka njihovoj vladi.
3. Po{to je taj prisni odnos izme|u nacionalne vlade i Jevreja po~ivao na
indiferentnosti buròazije prema politici i prema dràvnim finansijama,
ovaj je period okon~an usponom imperijalizma, krajem devetnaestog ve-
ka, kada kapitalisti~ki biznis u obliku ekspanzije nije vi{e mogao da se
vr{i bez aktivne politi~ke pomo}i i intervencije dràve. Imperijalizam je, s
druge strane, potkopao same temelje nacionalne dràve i u zajednicu ev-
ropskih naroda uveo takmi~arski duh poslovnih koncerna. U ranim dece-
nijama toga razvoja Jevreji su izgubili svoju ekskluzivnu poziciju u dràv-
nom biznisu u korist imperijalisti~ki nastrojenih biznismena; opao je nji-
hov zna~aj kao grupe, iako su Jevreji pojedina~no sa~uvali uticaj kao fi-
nansijski savetnici i kao posrednici u Evropi. Ti su Jevreji, ipak – za raz-
liku od dràvnih bankara devetnaestog veka – imali ~ak manje potrebe za
{irokom jevrejskom zajednicom nego dvorski Jevreji sedamnaestog i osa-
mnaestog veka, i to uprkos njenom bogatstvu, pa su se ~esto potpuno otce-
pljivali od jevrejske zajednice. Jevrejske zajednice nisu vi{e bile finansij-
ski organizovane, pa iako su pojedina~no Jevreji na visokim poloàjima u
o~ima nejevrejskog sveta ostali reprezentativni za jevrejstvo u celini, za to
je bilo malo, materijalnog osnova, ako ga je uop{te bilo.
4. Kao grupa, zapadnoevropska jevrejska zajednica se dezintegrisala za-
jedno sa nacionalnom dràvom u decenijama koje su prethodile Prvom
svetskom ratu. Brzo propadanje Evrope posle rata zateklo je Jevreje ve}
li{ene njihove ranije mo}i, atomiziovane u gomilu bogatih pojedinaca. U
doba imperijalizma jevrejsko je bogatstvo postalo bezna~ajno; za Evropu
koja nije imala ose}aja za ravnoteù mo}i izme|u svojih nacija i za me|u-
evropsku solidarnost, nenacionalni, me|uevropski jevrejski element po-
stao je predmet op{te mr`nje zbog nekorisnog bogatstva i nezainteresova-
nosti za vlast.
Prve vlade kojima je bio potreban redovan dohodak i sigurne finansije
bile su apsolutne monarhije pod ~ijim su okriljem nastajale nacionalne dr-
àve. Feudalnim kneèvima i kraljevima tako|e je bio potreban novac i
~ak kredit, ali u posebne svrhe i jedino za povremene operacije; ~ak i u
16 ANTISEMITIZAM
{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganje

dràvi, oni jo{ uvek nisu razmi{ljali o ustanovljavanju specijalnog dràv-
nog kredita. Apsolutni vladari zadovoljavali su svoje finansijske potrebe
starim metodom ratovanja i plja~ke, a delimi~no putem novih oblika po-
reskog monopola. Ovo je potkopalo vlast plemstva i uni{tilo njegovo bo-
gatstvo ne ublaìv{i rastu}u netrpeljivost ostatka stanovni{tva.
Dugo su apsolutne monarhije traìle u dru{tvu klasu koju bi uzele za os-
lonac kakav je feudalna monarhija imala u plemstvu. U Francuskoj je ne-
prestana bitka izme|u gildi i monarhije, koja je èlela da ih inkorporira u
dràvni sistem, trajala od petnaestog veka. Najinteresantniji od tih ekspe-
rimenata bili su bez sumnje ja~anje merkantilizma i napori apsolutne dr-
àve da uzme apsolutni monopol nad nacionalnim biznisom i industrijom.
Propast koja je iz toga proiza{la i bankrotstvo koje je doneo koncentrisan
otpor buròazije u usponu, dovoljno su poznati.5
Pre emancipatorskih ukaza, sve kneèvine i svaki monarh u Evropi ve}
je imao dvorskog Jevrejina koji je vodio finansijske poslove. Tokom se-
damnaestog i osamnaestog veka ti su dvorski Jevreji bili uvek usamljeni
pojedinci koji su imali me|uevropske veze i me|uevropski kredit na ra-
spolaganju, ali nisu sa~injavali me|unarodnu finansijsku celinu.6 Karakte-
ristika ovih vremena kada su pojedini Jevreji i prave male bogate jevrejske
5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francus-

ka je bila jedina zemlja u kojoj se stalno isprobavao sistem trgovine a to je rezultiralo ranim
procvatom manufaktura koje su nastajale zahvaljuju}i me{anju dràve; Francuska se nikad
nije sasvim oporavila od tog iskustva. U periodu slobodnog trì{ta njena je buròazija izbe-
gavala neza{ti}enu investiciju u doma}e industrije dok je birokratija, tako|e proizvod sis-
tema trgovine, nadìvela kolaps slobodnog trì{ta. Uprkos ~injenici da je birokratija tako|e
izgubila sve svoje proizvodne funkcije, ona je ~ak i danas karakteristi~nija za tu zemlju i ve}a
je prepreka njenom oporavku nego buròazija.
6 Tako je bilo u Engleskoj od Marano bankara kraljice Elizabete i Jevreja koji su finansi-
rali Kromvelovu vojsku, dok su za jednog od dvanaest jevrejskih me{etara primljenih u lon-
donsku berzu govorili da barata ~etvrtinom svih vladinih dugova u to vreme (vidi Salo W.
Baron, A Social and Religious History of the Jews, 1937, Vol. II: Jews and Capitalism); u
Austriji su za samo ~etrdeset godina (1695-1739) Jevreji kreditirali vladu sa vi{e od 35 mi-
liona florina i gde je smrt Zamuela Openhajmera 1703. izazvala te{ku finansijsku krizu i za
dràvu i za cara; u Bavarskoj su 1808. za osamdeset posto svih vladinih dugova jam~ili i pre-
govarali Jevreji (vidi M. Grunwald, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, 1903); u Fran-
cuskoj su trgovinski uslovi bili posebno povoljni za Jevreje, ve} je Kolber hvalio veliku ko-
rist koju dràva ima od Jevreja (Baron, op.cit.,loc.cit.) i gde je u sred osamnaestog veka ne-
ma~ki Jevrejin Limfan Kalmer dobio titulu barona od zahvalnog kralja koji je cenio usluge i
lojalnost “Na{oj dràvi i Nama li~no” (Robert Anchel, “Un Baron Juif Francais au 18e siècle,
Liefman Calmer” u Souvenir et Science, I, pp. 52-55); a tako|e i u Pruskoj gde su Münzjuden
Fridriha II dobili titulu i gde je na kraju osamnaestog veka 400 jevrejskih porodica bila jedna
od najbogatijih grupa u Berlinu. (Jedan od najboljih opisa Berlina i uloge Jevreja u njegovom
dru{tvu na kraju osamnaestog veka na}i }e se u Das Leben Schleiermachers, Wilhelm Dil-
they, 1870, pp. 182 ff.).
zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenost

sa kojom se o njihovom privilegovanom statusu i pravu na njega ras-
pravljalo, kao i pa`ljivi iskazi vlasti o va`nosti njihove slu`be za dràvu.
Nije bilo ni najmanje sumnje ili nejasnosti o vezi izme|u pruènih usluga
i datih privilegija. Privilegovani Jevreji u Francuskoj, Bavarskoj, Austriji i
Pruskoj primali su plemi}ke titule skoro kao prirodnu stvar, tako da su oni
~ak i spolja bili vi{e nego samo bogati ljudi. înjenica da su Rot{ildovi s
toliko muke stigli do svoje molbe za titulu koju je potvrdila austrijska vla-
da (uspeli su 1817), bila je znak da je taj period zavr{en.
Do kraja osamnaestog veka postalo je jasno da nijedan od staleà ili
klasa u razli~itim zemljma nije voljan ili nije u mogu}nosti da postane no-
va vladaju}a klasa, to jest da se identifikuje sa vla{}u kao {to je to plemst-
vo vekovima ~inilo.8 To {to apsolutna monarhija nije na{la zamenu unutar
dru{tva, dovelo je do potpunog razvoja nacionalne dràve i njenog zahte-
va da bude iznad svih klasa, potpuno nezavisna od dru{tva i njegovih
posebnih interesa, kao pravi i jedini predstavnik nacije u celini. To je s jed-
ne strane rezultiralo produbljivanjem rascepa izme|u dràve i dru{tva na
kome je ta dràva i po~ivalo. Bez toga ne bi bilo potrebe – ili ~ak ikakve
mogu}nosti – da se Jevreji ravnopravno uvedu u evropsku istoriju pod is-
tim uslovima.
Kada su svi napori da postigne savez sa nekom od glavnih klasa u dru-
{tvu propali, dràva je odlu~ila da se postavi kao ogroman poslovni kon-
cern, i to najpre samo u administrativne svrhe, svakako, ali su interesi, fi-
nansijski i drugi, i tro{kovi bili tako veliki da se mora uvideti postojanje
specijalne sfere dràvnog biznisa od osamnaestog veka nadalje. Nezavisni
rast dràvnog biznisa bio je izazvan sukobom sa finansijski mo}nim sna-
gama tog vremena, sa buròazijom koja je i{la putem privatnog ulaganja,
koja je izbegavala sve dràvne intervencije i odbijala aktivno finansijsko
u~e{}e u onome {to se pokazalo kao “neproduktivan” poduhvat. Tako su
Jevreji bili jedini deo stanovni{tva voljan da finansira po~etke dràve i da
svoju sudbinu veè za njen kasniji razvoj. Sa svojim kreditom i me|una-
rodnim vezama oni su bili u odli~noj poziciji da pomognu nacionalnoj
dràvi da u|e me|u najve}a preduze}a i poslodavce tog vremena.9
7 U ranom osamnaestom veku austrijski Jevreji su uspeli da skinu Ajzemengerov Ent-
decktes Judentum 1703, a na kraju veka se Mleta~ki trgovac u Berlinu igrao uvek sa malim
prologom kojim se izvinjavalo (neemancipovanoj) jevrejskoj publici.
8 Jedini i nevaàn izuzetak mogli bi biti u Francuskoj skuplja~i poreza zvani fermiers-gé-
néraux koji su zakupljivali od dràve pravo da prikupljaju porez garantuju}i utvr|enu svotu
vladi. Oni su svoje veliko bogatstvo stekli u apsolutnoj monarhiji i direktno su zavisili od nje,
ali su bili isuvi{e mala grupa i isuvi{e izolovana pojava da bi sami po sebi bili ekonomski uti-
cajni.
9 Hitni slu~ajevi u kojima su se povezivali vladin biznis i Jevreji mogu se meriti kroz one
slu~ajeve u kojima su antijevrejski ~inovnici bezuslovno morali da sprovode tu politiku.
18 ANTISEMITIZAM
Velike privilegije, odlu~uju}e promene u poloàju Jevreja, bile su nu`na

cena pruànja takvih usluga i, u isto vreme, nagrada za velike rizike. Naj-
ve}a privilegija bila je jednakost. Kad su Münzjuden Fridriha Pruskog ili
dvorski Jevreji austrijskog cara kroz “op{te privilegije” i “prava” dobili
isti status koji su pola veka ranije svi pruski Jevreji dobili pod imenom
emancipacije i jednakih prava; kada su krajem osamnaestog veka i na
vrhuncu svog bogatstva berlinski Jevreji uspeli da spre~e priliv svojih
sunarodnika iz isto~nih pokrajina jer nisu èleli da dele svoju “jednakost”
sa siroma{nijom bra}om koju nisu priznavali kao jednake; kada su u
vreme Francuske nacionalne skup{tine Jevreji iz Avinjona i Bordoa ès-
toko protestovali protiv toga {to je francuska vlada darovala jednakost
Jevrejima iz isto~nih pokrajina – postalo je jasno da barem Jevreji ne raz-
mi{ljaju o jednakim pravima, nego o privilegijama i posebnim slobodama.
I zaista ne iznena|uje {to su privilegovani Jevreji, blisko povezani sa
poslovima svojih vlada i sasvim svesni prirode i uslova svoga statusa, bili
nevoljni da za sve Jevreje prihvate dar slobode koji su sami posedovali
kao cenu usluga koja je, znali su, bila ura~unata u te usluge, i zato te{ko
moè postati pravo za sve.10
Tek krajem devetnaestog veka, s usponom imperijalizma, po~ele su bo-
gate klase da menjaju svoju prvobitnu procenu o neisplativosti dràvnog
biznisa. Imperijalisti~ka ekspanzija, zajedno sa sve savr{enijim instrumen-
tima nasilja i apsolutnim monopolom dràve nad njima, dala je dràvi in-
teresantan poslovni predlog. To je, naravno, zna~ilo da Jevreji postepeno
ali automatski gube svoju ekskluzivnu i jedinstvenu poziciju.
Ali veliko bogatstvo Jevreja, njihov uspon iz mraka do politi~kog zna~a-
ja svr{ili bi se ~ak i ranije da su se ovi ograni~ili na prostu poslovnu fun-
kciju u sve ja~im nacionalnim dràvama. Do sredine pro{log veka neke su
dràve stekle dovoljno pouzdanja da nastave bez jevrejske podr{ke i finan-
siranja vladinih zajmova.11 Sve ja~a svest pripadnika nacije da njihove su-
Tako je Bizmark u mladosti odrào nekoliko antisemitskih govora samo da bi postao, kao
kancelar Rajha, blizak prijatelj Blajhrederu i pouzdan za{titnik Jevreja protiv antisemitskog
pokreta dvorskog kapelana [tekera u Berlinu. Viljem II, iako krunisani knez i ~lan antijevrej-
skog pruskog plemstva, koje je bilo veoma naklonjeno svim antisemitskim pokretima u osam-
desetim godinama, preko no}i je promenio svoja antisemitska ube|enja i napustio svoje anti-
semitske protégés kada je nasledio presto.
10 Jo{ u osamnaestom veku kad god bi se cele jevrejske grupe dovoljno obogatile da budu
korisne dràvi, uìvali su kolektivne privilegije i bili kao grupa odvojeni od svoje manje bo-
gate i manje korisne bra}e, ~ak i u istoj dràvi. Kao Schutzjuden u Pruskoj, bordo{ki i bajon-
ski Jevreji u Francuskoj su uìvali jednakost mnogo pre Francuske revolucije i ~ak su bili
pozvani da ulaù àlbe i predloge zajedno sa drugim staleìma u Convocation des Etats
Généraux od 1787.
11 Jean Capefigue (Histoir des grandes opérations financières, Tome III: Banque, Bour-
ses, Emprunts, 1855) tvrdi da su tokom Julske monarhije samo Jevreji, a posebno ku}a Rot-
{ild spre~ili zna~ajan dràvni kredit baziran na Banque de France. On tako|e tvrdi da su
dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dràva navela ih je da povere

vladama vi{e potrebnog kredita. Samu jednakost simbolizovale su vladine
obveznice koje su bile svima na raspolaganju i koje su se kona~no smatra-
le najsigurnijim oblikom ulaganja kapitala, jednostavno zato {to je dràva,
koja je vodila nacionalne ratove, jedina mogla zaista da posreduje da za-
{tititi imovinu svojih gra|ana. Od sredine devetnaestog veka nadalje Je-
vreji su mogli da zadrè svoju istaknutu poziciju samo zato {to su imali da
odigraju jo{ jednu va`niju i sudbonosniju ulogu, ulogu isto tako blisko po-
vezanu sa njihovim u~estvovanjem u sudbini dràve. Bez teritorije i bez
sopstvene vlade, Jevreji su uvek bili me|uevropski element; taj interna-
cionalni status nacionalna dràva je ~uvala jer su na njemu po~ivale finan-
sijske usluge Jevreja. Ali ~ak i kad se njihova finansijska korist iscrpla,
me|uevropski status Jevreja ostao je od velikog nacionalnog zna~aja u
vreme nacionalnih sukoba i ratova.
Dok se potreba nacionalnih dràva za jevrejskim uslugama razvijala
sporo i logi~no, izrastaju}i iz op{teg konteksta evropske istorije, uspon Je-
vreja do statusa od politi~kog i ekonomskog zna~aja bio je izvanredan i
neo~ekivan njima samima kao i njihovim susedima. Od kasnog srednjeg
veka Jevreji koji su davali novac na zajam izgubili su svu svoju pre|a{nju
va`nost, te su u ranom {esnaestom veku ve} bili proterani iz gradova i tr-
gova~kih sredi{ta na selo i u unutra{njost, zameniv{i tako uniformnu za-
{titu udaljenih vi{ih vlasti za nesigurni poloàj koji su im dali sitni lokalni
plemi}i.12 Do preokreta je do{lo u sedamnaestom veku kada su, tokom
Tridesetogodi{njeg rata, upravo zbog svoje raspr{enosti, ti mali, bezna~aj-
ni pozajmljiva~i novca mogli da garantuju neophodno snabdevanje pla}e-
nih vojski u udaljenim zemljama i da uz pomo} sitnih preprodavaca kupu-
ju namirnice u svim oblastima. Kako su ti ratovi ostali feudalni, manje ili
vi{e privatne stvari kneèva, koje nisu uklju~ivale interes drugih klasa i
nisu pridobili pomo} naroda, pobolj{anje statusa Jevreja bilo je vrlo
ograni~eno i jedva vidljivo. Me|utim broj dvorskih Jevreja je porastao jer
je sada svakom feudalnom posedu bio potreban neko kao dvorski Jevrejin.
Sve dok su ti dvorski Jevreji sluìli male feudalne gospodare koji, kao
~lanovi plemstva, nisu teìli da predstavljaju ikakvu centralizovanu vlast,
oni su bili sluge samo jedne grupe u dru{tvu. Posed kojim su upravljali,
novac koji su pozajmljivali, provizije koje su uzimali, sve se to smatralo
privatnim vlasni{tvom njihovih gospodara, pa ih tako te delatnosti nisu
posle doga|aja 1848. Rot{ildove delatnosti postale suvi{ne. Raphael Strauss (”The Jews in
the Economic Evolution in Central Europe” u Jewish Social Studies, III, I, 1941) tako|e na-
pominje da su posle 1830. “dràvni krediti postali ve} manje riskantni tako da su hri{}anske
banke po~ele sve vi{e da se time bave”. Protiv tih interpretacija stoji ~injenica da su pre-
vladale odli~ne veze izme|u Rot{ildovih i Napoleona III, iako ne moè biti sumnje u op{ti
trend vremena.
12 Vidi Priebatsch, op.cit.
20 ANTISEMITIZAM
mogle uplesti u politi~ke stvari. Omraèni ili favorizovani, Jevreji nisu

mogli postati politi~ki subjekt od bilo kakve va`nosti.
Kada bi se, pak, funkcija feudalnog gospodara promenila, kada bi napre-
dovao do kneza ili kralja, menjala bi se i funkcija njegovog dvorskog
Jevrejina. Jevreji, po{to su bili strani element, ne posebno zainteresovani
za takve promene u svom okruènju, obi~no su poslednji postajali svesni
svog pobolj{anog statusa. Toliko koliko su se za to zanimali, nastavili su
da vode privatne poslove i njihova je odanost bila li~na stvar bez ikakvih
politi~kih motiva. Odanost je zna~ila po{tenje; ona nije zna~ila drànje
strane u sukobu ili vernost iz politi~kih razloga. Snabdevanje, odelo i hra-
na za vojsku, nov~ane pozajmice za unajmljivanje vojske, bilo je samo za
dobrobit poslovnog partnera.
Ta vrsta odnosa izme|u Jevreja i plemstva bila je jedina koja je ikada
vezivala jednu grupu Jevreja za neki drugi sloj u dru{tvu. Kada je to po-
~etkom devetnaestog veka nestalo, nikada nije nadokna|eno. Jevrejima je
ostala jedino sklonost ka plemi}kim titulama (naro~ito u Austriji i Fran-
cuskoj), a nejevrejima neka vrsta liberalnog antisemitizma, koji je gledao
zajedno Jevreje i plemstvo bez razlike i uobraàvao da su oni neka vrsta fi-
nansijskog saveza protiv buròazije u usponu. Takva argumentacija, ~esta
u Pruskoj i Francuskoj, bila je do izvesnog stepena verodostojna sve dok
nije do{lo do op{te emancipacije Jevreja. Privilegije dvorskih Jevreja zai-
sta su bile o~evidno sli~ne sa pravima i slobodama plemstva i istina je da
su Jevreji bili isto tako upla{eni da }e izgubiti privilegije i da su koristili
iste argumente protiv jednakosti kao i pripadnici plemstva. To je postalo
jo{ uverljivije u osamnaestom veku kada su najprivilegovaniji Jevreji do-
bijali bezna~ajne titule i po~etkom devetnaestog veka kada su bogati
Jevreji koji su izgubili veze sa jevrejskim zajednicama i traìli novi dru-
{tveni status uzeli plemstvo kao model. Ali sve je to imalo malo posledica,
prvo jer je bilo sasvim jasno da je plemstvo na zalasku a da Jevreji, napro-
tiv, stalno dobijaju na statusu, a tako|e i zbog toga {to je upravo samo
plemstvo, naro~ito u Pruskoj, postalo prva klasa koja je stvarala antisemit-
sku ideologiju.
Jevreji su bili dobavlja~i u ratovima i sluge kraljeva, ali sami se nisu an-
gaòvali u sukobima, niti se to od njih o~ekivalo. Kada su se ti sukobi
pro{irili do nacionalnih ratova, oni su i dalje ostali internacionalni element
~iji su zna~aj i korist leàli upravo u njihovoj neoptere}enosti bilo kakvim
nacionalnim interesom. Kako nisu vi{e bili dràvni bankari i ratni dobav-
lja~i (poslednji rat koji su Jevreji finansirali bio je prusko-austrijski rat
1866, gde je Blajhreder pomogao Bizmarku kada je pruski parlament
ovome odbio potrebne kredite), Jevreji su postali finansijski savetnici i po-
mo}nici u mirovnim pregovorima i, na manje organizovan i odre|en
na~in, posrednici informacija. Poslednji mirovni sporazumi izvedeni bez
jevrejske asistencije bili su sporazumi izme|u kontinentalnih sila i Fran-
cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovori-

ma izme|u Nema~ke i Francuske 1871. bila je jo{ za~ajnija nego njegova
pomo} u ratu13 i on je kasnih sedamdesetih pruìo ~ak zna~ajnije usluge
kada je, putem veza sa Rot{ildovima, obezbedio Bizmarku indirektni ka-
nal vesti ka Bendàminu Dizraeliju. Versajski mirovni ugovori bili su po-
slednji u kojima su Jevreji igrali zna~ajnu savetni~ku ulogu. Poslednji
Jevrejin koji je svoje istaknuto mesto na nacionalnoj sceni dugovao svojoj
me|unarodnoj jevrejskoj vezi bio je Valter Ratenau, zlosre}ni ministar
spoljnih poslova Vajmarske republike. Platio je ìvotom to {to je (kako je
jedan od njegovih kolega rekao posle njegove smrti) poklonio svoj presti`
u me|unarodnom svetu finansija i podr{ku Jevreja {irom sveta14 ministri-
ma nove republike koji su bili potpuno nepoznati na me|unarodnoj sceni.
O~igledno je da antisemitske vlade ne bi koristile Jevreje za ratne i
mirnodopske poslove. Ali isklju~enje Jevreja sa me|unarodne scene ima
mnogo op{tiji i dublji zna~aj koji se ne moè objasniti pukim antisemitiz-
mom. Ba{ zato {to su kori{}eni kao nenacionalni element, Jevreji su mogli
biti od vrednosti u ratu i miru samo dotle dok su svi za vreme rata svesno
poku{avali da o~uvaju mogu}nosti mira, samo dok je sva~iji cilj bio kom-
promisni mir i ponovno uspostavljanje modus vivendi. îm je “pobeda
smrti” postala odlu~uju}a politika, a rat po~eo da teì potpunom uni{tenju
neprijatelja, Jevreji vi{e nisu mogli biti ni od kakve koristi. Posledica te
politike je, u svakom slu~aju, bila razaranje njihove zajedni~ke egzistenci-
je, iako nestajanje sa politi~ke scene pa ~ak i ga{enje specifi~nog grupnog
ìvota nije ni u kom slu~aju moralo da dovede do njihovog fizi~kog istre-
bljenja. Samo je polovi~no istinit ~esto ponavljani argument da bi Jevreji
postali nacisti isto tako lako kao i njihovi nema~ki sugra|ani da im je
samo bilo dozvoljeno da se priklju~e pokretu, kao {to su se u~lanili u itali-
jansku fa{isti~ku partiju pre nego {to je italijanski fa{izam uveo rasni za-
kon. To je ta~no samo u pogledu individualne psihologije Jevreja, koja se
naravno nije mnogo razlikovala od psihologije njihove sredine. To je
dvostruka gre{ka u istorijskom smislu. Nacizam, ~ak i bez antisemitizma,
bi bio smrtni udarac postojanju jevrejskog naroda u Evropi; pristanak na
njega zna~io bi samoubistvo, ne nu`no za pojedince jevrejskog porekla,
ve} za Jevreje kao narod.
13 Prema jednoj anegdoti, koju uvek navode svi njegovi biografi, Bizmark je odmah posle
francuskog poraza 1871 rekao: “Pre svega, Blajhreder je morao da ide u Pariz da se sastane
sa svojim drugovima Jevrejima i da o tome (pet milijardi franaka za reparacije) porazgovara
sa bankarima.” (Vidi Otto Joehlinger, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921).
14 Vidi Walter Frank, “Walter Rathenau und die blonde Rasse”, u Forschungen zur Juden-
frage, Band IV, 1940. Frank je, uprkos zvani~nom poloàju pod nacistima, ostao pone{to
obazriv u svojim izvorima i metodima. U ovom ~lanku on daje citat iz Ratenauove ~itulje u
Israelitisches Familienblatt (Hamburg 6. juli 1922), Die Zeit, (jun 1922) i Berliner Tageblatt
(31. maj 1922).
22 ANTISEMITIZAM
Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokom

poslednjih vekova, to jest na protivre~nost izme|u jednakosti i privilego-
vanosti ({to je pre jednakost data u obliku i u svrhe privilegovanosti), mo-
ra se dodati i druga protivre~nost: Jevreji, jedini nenacionalni evropski na-
rod, pla{ili su se raspada sistema nacionalnih dràva vi{e nego iko drugi.
Ova situacija je manje paradoksalna nego {to na prvi pogled mo`da izgle-
da. Predstavnici nacije, bilo jakobinci od Robespjera do Klemansoa, ili
predstavnici srednjoevropskih revolucionarnih vlada od Meterniha do Bi-
zmarka imali su ne{to zajedni~ko: svi oni su bili iskreno zaokupljeni “rav-
noteòm mo}i” u Evropi. Oni su, naravno, poku{avali da poremete tu rav-
noteù, svaki u korist svoje zemlje, ali nikad nisu sanjali o preuzimanju mo-
nopola nad kontinentom ili o potpunom uni{tenju svojih suseda. Jevreji su
mogli biti upotrebljeni ne samo u interesu ove dragocene ravnoteè, oni su
~ak postali neka vrsta simbola zajedni~kog interesa evropskih nacija.
Tako, dakle, nije samo slu~ajnost {to su katastrofalni porazi naroda
Evrope po~eli katastrofom jevrejskog naroda. Bilo je izuzetno lako za-
po~eti uni{tenje dragocene evropske ravnoteè mo}i eliminacijom Jevreja,
a izuzetno te{ko shvatiti da je u ovu eliminaciju bilo ume{ano ne{to vi{e
od neobi~no okrutnog nacionalizma ili oìvljavanja “starih predrasuda” u
zao ~as. Kad je do{lo do katastrofe, sudbina jevrejskog naroda posmatrana
je kao “poseban slu~aj” ~ija istorija sledi izuzetne zakone i ~ija sudbina
stoga nema op{te vaènje. Ova propast evropske solidarnosti odjednom se
odrazila na propast jevrejske solidarnosti {irom Evrope. Kad je po~eo pro-
gon nema~kih Jevreja, Jevreji iz drugih evropskih zemalja prona{li su da
nema~ki Jevreji predstavljaju izuzetak ~ija sudbina nema nikakve sli~nos-
ti sa njihovom. Sli~no tome, raspadu nema~ke jevrejske zajednice pretho-
dio je rascep na bezbrojne frakcije koje su sve verovale i nadale se da }e
njihova osnova ljudska prava biti za{ti}ena specijalnim privilegijama –
privilegijom za veterane iz Prvog svetskog rata, za dete veterana, ponos-
nog sina oca ubijenog u borbi. Izgledalo je kao da je uni{tenju svih pojedi-
naca jevrejskog porekla prethodilo razaranje bez krvi i samoraspadanje je-
vrejskog naroda, kao da je jevrejski narod dugovao svoje postojanje is-
klju~ivo drugim narodima i njihovoj mr`nji.
Jo{ uvek je jedan od najpodsticajnijih aspekata jevrejske istorije to {to je
aktivan ulaz Jevreja u evropsku istoriju izazvala ~injenica {to su oni inter-
-Evropljani, nenacionalni element u svetu narastaju}ih ili postoje}ih naci-
ja. To {to su tu ulogu igrali mnogo istrajnije i mnogo temeljnije nego fun-
kciju dràvnih bankara, jedan je od materijalnih razloga za novi, moderni
tip jevrejskog stvarala{tva u umetnosti i naukama. Ima neke istorijske pra-
vde u tome {to se njihov pad podudario sa propa{}u sistema i dràvne za-
jednice koja je, ma kakvi da su joj nedostaci, imala potrebe i mogla da to-
leri{e jedan ~isto evropski element.
Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravi

zbog mnogih nesumnjivo manje privla~nih aspekata jevrejske istorije
tokom pro{lih vekova. Nekoliko evropskih autora koji su bili svesni ovog
aspekta “jevrejskog pitanja” nisu imali osobite simpatije prema Jevrejima,
ali su bez predrasuda ocenili celu evropsku situaciju. Me|u njima je bio
Didro, jedini francuski filozof osamnaestog veka koji nije bio netrpeljiv
prema Jevrejima i koji je u njima prepoznao korisnu kariku izme|u Evro-
pljana razli~itih nacionalnosti; Vilhelem fon Humbolt, koji je bio svedok
njihove emancipacije kroz Francusku revoluciju, primetio je da su Jevreji
gubili svoju univerzalnost kada su postajali Francuzi;15 i kona~no Fridrih
Ni~e, koji je, zga|en Bizmarkovim Nema~kim rajhom, skovao izraz “do-
bar Evropljanin”, koji mu je omogu}io ta~nu procenu zna~ajne uloge Jev-
reja u evropskoj istoriji i pomo}u kojeg je izbegao pad u zamku jeftinog fi-
losemitizma ili u popovanje o “progresivnim te`njama”.
Ova procena, iako sasvim ta~na u spoljnom opisu pojave, previ|a najoz-
biljniji paradoks ugra|en u ~udnu politi~ku istoriju Jevreja. Od svih evrop-
skih naroda Jevreji su jedini bili bez sopstvene dràve i upravo su iz tog
razloga bili toliko èljni i toliko podlo`ni savezima i vladama i dràvama
kao takvim, ma {ta da su te dràve ili vlade predstavljale. S druge strane,
Jevreji nisu imali politi~ku tradiciju ili iskustvo i bili su malo svesni na-
petosti izme|u dru{tva i dràve kao i o~iglednih rizika i potencijala mo}i
svoje nove uloge. Ono malo znanja ili tradicionalne prakse {to su doneli u
politiku vodilo je poreklo prvo iz Rimskog carstva, gde su ih {titili, da tako
kaèmo, rimski vojnici i kasnije, u srednjem veku, kada su traìli i dobili
za{titu dalekih vladarskih i crkvenih vlasti od stanovni{tva i lokalne up-
rave. Iz ovih iskustava oni su nekako izvukli zaklju~ak da vlast, posebno
visoka vlast, njih favorizuje i da su niì ~inovnici, a posebno obi~an narod,
opasni. Ovu je predrasudu, koja iskazuje savr{enu istorijsku istinu, ali vi{e
ne odgovara novim okolnostima, delila ve}ina Jevreja i ona je bila tako
duboko ukorenjena i nesvesna kao {to su i nejevreji obi~no prihvatali od-
govaraju}e predrasude o Jevrejima.
Istorija odnosa izme|u Jevreja i vladara bogata je primerima kako su br-
zo jevrejski bankari prebacivali svoju privrènost od jedne vlade do druge
~ak i posle revolucionarnih promena. Francuskim Rot{ildovima je 1848.
trebalo samo dvadeset i ~etri sata da prenesu svoje usluge sa vlade Luja
Filipa na novu francusku republiku koja je bila kratkog veka i ponovo na
15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. –

^lanak “Juif” iz Encyclopédie, 1751-1765, tom IX, koji je verovatno napisao Didro: “Tako
raspr{eni u na{e vreme... (Jevreji) su postali instrumenti komunikacije me|u najudaljenijim
zemljama. Oni su kao zupci i ekseri u velikoj gra|evini potrebni da sastave i drè na okupu
sve druge delove.”
24 ANTISEMITIZAM
Napoleona III. Isti se proces ponovio, malo sporije, posle pada Drugog
carstva i uspostavljanja Tre}e republike. U Nema~koj tu iznenadnu i laku
promenu oli~avaju, posle revolucije 1918, finansijska politika Vartburgo-
vih sa jedne strane, i promenljive politi~ke ambicije Valtera Ratenaua, s
druge.16
U ovaj tip pona{anja ume{alo se vi{e od prostog buròaskog obrasca ko-
ji uvek podrazumeva da nema ni~eg uspe{nijeg od uspeha.17 Da su Jevreji
bili burùji u uobi~ajenom smislu re~i, mo`da bi pravilno procenili iz-
vanredne mogu}nosti mo}i svojih novih funkcija i bar bi poku{ali da igra-
ju tu izmi{ljenu ulogu tajne svetske mo}i koja sastavlja i obara vlade,
ulogu koju su im antisemiti ionako pripisivali. To je, me|utim, najmanje
istina. Jevreji, bez poznavanja vlasti i nezainteresovani za nju, nikad nisu
mislili da sprovedu vi{e od blagog pritiska u sporedne svrhe samoodbrane.
Taj nedostatak ambicije su kasnije o{tro zamerili asimilovaniji sinovi
jevrejskih bankara i biznismena. Dok su neki od njih sanjali, kao Dizraeli,
o tajnom jevrejskom dru{tvu kome bi mogli da pripadaju a koje nikad nije
postojalo, drugi, kao Ratenau, koji su bili bolje informisani, uìvali su u
poluantisemitskim tiradama protiv bogatih trgovaca koji nisu imali ni vlast
ni dru{tveni poloàj.
Tu nevinost nikad nisu sasvim razumeli nejevrejski dràvnici ili is-
tori~ari. S druge strane, jevrejski predstavnici ili pisci su potcenjivali uz-
drànost Jevreja od vlasti tako da su je jedva ikad spominjali osim {to su
izraàvali iznena|enje zbog apsurdne sumnje uperene protiv njih. U
memoarima dràvnika iz pro{log veka mnoge primedbe ostavljaju utisak
da ne}e biti rata jer ga Rot{ild u Londonu ili Parizu ili Be~u ne èli. âk i
tako trezven i pouzdan istori~ar kao J. H. Hobson mogao je da izjavi ~ak
1905: “Da li iko ozbiljno pretpostavlja da ijedna evropska dràva moè da
povede rat ili da moè da se raspi{e veliki dràvni zajam ako se ku}a
Rot{ild i oni koji su sa njima povezani namrgode na to?”18 Ovaj pogre{an
sud zabavan je po svojoj naivnoj pretpostavci da su oni svi kao jedan, po-
put Meternihovog iskrenog verovanja da “ku}a Rot{ild u Francuskoj igra
ve}u ulogu nego ijedna strana vlada”, ili njegovo samouvereno predska-
zanje be~kim Rot{ildovima neposredno pre revolucije u Austriji 1848:
16 Valter Ratenau, ministar spoljnih poslova Vajmarske republike 1921. i jedan od istaknu-
tih predstavnika nove volje Nema~ke za demokratiju proklamovao je tek 1917. svoja “dubo-
ka monarhisti~ka uverenja”, prema kojima samo “pomazani”, i nijedan “skorojevi} kome se
posre}ila karijera” ne moè da vodi zemlju. Vidi Von kommenden Dingen, 1917, p. 247.
17 Ovaj buròaski obrazac, me|utim, ne treba zaboraviti. Kad bi on bio samo stvar li~nih
motiva i obrazaca pona{anja, metode ku}e Rot{ild ne bi se svakako mnogo razlikovale od
metoda njihovih nejevrejskih kolega. Na primer, Napoleonov bankar, Uvrar, po{to je priba-
vio finansije za Napoleonov stodnevni rat, odmah je ponudio svoje usluge Burbonima koji su
se borili za povratak.
18 J. H. Hobson, Imperialism, 1905, p. 57. nerevidirano izdanje iz 1938.
“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da su

Rot{ildovi imali isto tako malo politi~kih ideja kao i drugi jevrejski ban-
kari o tome {ta èle da izvedu u Francuskoj, da zapravo nisu imali nikakvu
jasnu svrhu koja bi ~ak i iz daleka nagove{tavala rat. Naprotiv, kao i drugi
Jevreji, oni se nikada nisu udruìvali sa nekom posebnom vladom, ve}
radije sa vladama, sa vla{}u kao takvom. Ako su u to vreme i kasnije po-
kazivali primetnu naklonost prema monarhijama a protiv republika, to je
bilo samo zato {to su oni ispravno sumnjali da su republike zasnovane na
ve}em stepenu narodne volje, kojoj instiktivno nisu verovali.
Koliko je duboko jevrejska sudbina bila u dràvi, a koliko je bilo fan-
tasti~no njihovo nepoznavanje aktuelnog stanja u Evropi, iza{lo je na vi-
delo poslednjih godina Vajmarske republike kada su se Jevreji, ve} s raz-
logom upla{eni za budu}nost, oku{ali u politici. Uz pomo} nekolicine ne-
jevreja oni su tada osnovali partiju srednje klase koju su nazvali “Dràvna
partija” (Staatspartei), ~ije je i samo ime protivre~no. Bili su toliko naivno
uvereni da njihova “partija”, zami{ljena da ih reprezentuje u politi~koj i
socijalnoj borbi, treba da bude sama dràva da im ceo odnos partije prema
dràvi nikada nije postao jasan. Da se iko potrudio da uzme ozbiljno ovu
partiju uvaène gospode koji se nisu snalazili, mogao je jedino da zaklju~i
da je lojalnost po svaku cenu fasada iza koje zlokobne snage pletu zaveru
da preuzmu dràvu.
Ba{ kao {to su potpuno ignorisali sve ve}u napetost izme|u dràve i
dru{tva, Jevreji su poslednji postali svesni da su ih okolnosti nagnale u
sredi{te sukoba. Tako nisu nikada znali kako da procene atisemitizam, ili,
jo{ bolje, nikada nisu raspoznavali momenat kada se dru{tvena diskrimi-
nacija pretvarala u politi~ki argument. Za vi{e od sto godina antisemitizam
je polagano i postepeno kr~io sebi put u skoro svim dru{tvenim slojevima
u skoro svim evropskim dràvama dok nije iznenada izronio kao predmet
o kome se moè posti}i skoro jedinstveno mi{ljenje. Zakon po kome se
odvijao ovaj proces bio je jednostavan: svaka klasa koja je do{la u sukob
sa dràvom kao takvom postala je antisemitska jer je izgledalo da su
Jevreji jedina dru{tvena grupa koja predstavlja dràvu. A jedina klasa koja
se pokazala skoro imuna na antisemitsku propagandu bili su radnici koji,
uvu~eni u klasnu borbu i opremljeni marksisti~kim tuma~enjem istorije,
nikada nisu do{li u direktan konflikt sa dràvom, ve} jedino sa drugom
dru{tvenom klasom, buròazijom, koju Jevreji svakako nisu predstavljali i
~iji zna~ajan deo nikada nisu bili.
Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dràvama na kraju osamnaestog

veka i diskusija o tome u ostalim delovima Srednje i Zapadne Evrope re-
zultirala je pre svega odlu~nom promenom u njihovom stavu prema dr-
àvi, koja je nekako bila simbolizovana usponom ku}e Rot{ild. Nova poli-
26 ANTISEMITIZAM
tika ovih dvorskih Jevreja, koji su prvi postali sasvim razvijeni dràvni
bankari, iza{la je na videlo onda kad se oni vi{e nisu zadovoljavali time da
sluè jednog odre|enog kneza ili vladu putem svojih me|unarodnih veza
sa dvorskim Jevrejima u drugim dràvama, ve} su odlu~ili da se postave
internacionalno i da istovremeno i konkurentno sluè vladama Nema~ke,
Francuske, Velike Britanije, Italije i Austrije. Ovaj ne~uveni kurs bio je u
velikoj meri reakcija Rot{ildovih na opasnosti stvarne emancipacije, koja
je, zajedno sa jednako{}u, pretila da nacionalizuje jevrejske zajednice nji-
hovih zemalja i da razori same me|uevropske prednosti na kojima su
po~ivale pozicije evropskih bankara. Stari Majer Am{el Rot{ild, osniva~
ove ku}e, mora da je shvatio da me|uevropski status Jevreja nije vi{e
bezbedan i da je bolje da poku{a da ostvari ovu jedinstvenu internacional-
nu poziciju u svojoj sopstvenoj porodici. Postavljanje pet sinova u pet fi-
nansijskih prestonica Evrope – Frankfurt, Pariz, London, Napulj i Be~ – je
bio njegov ingeniozni izlaz iz zbunjuju}e emancipacije Jevreja.19
Rot{ildovi su zapo~eli svoju spektakularnu karijeru kao finansijske slu-
ge izbornog kneza iz Esena, jednog od izuzetnih zajmodavaca svoga vre-
mena, koji ih je nau~io poslovanju i pribavio im mnoge svoje mu{terije.
Njihova je velika prednost bila {to su ìveli u Frankfurtu, jedinom velikom
urbanom centru iz koga Jevreji nisu nikada bili proterivani i gde su po-
~etkom devetnaestog veka ~inili blizu 10 posto gradskog stanovni{tva.
Rot{ildovi su po~eli kao dvorski Jevreji, ni pod jurisdikcijom kneza niti
slobodnog grada ve} direktno pod vla{}u dalekog be~kog cara. Oni su ta-
ko kombinovali sve prednosti jevrejskog statusa iz srednjeg veka sa pred-
nostima svoga vremena i bili su mnogo manje zavisni od plemstva i drugih
lokalnih vlasti nego iko od ostalih dvorskih Jevreja. Kasnije finansijske
radnje ove ku}e, ogromno bogatstvo koje su nagomilali i njihova jo{ ve}a
simboli~na slava od po~etka devetnaestog veka dovoljno je poznata.20 Na
scenu velikog biznisa su u{li tokom poslednjih godina napoleonskih rato-
va kada je – od 1811. do 1816 – skoro polovina engleskih subvencija kon-
tinentalnim silama prolazila kroz njihove ruke. Kada su, posle Napoleo-
novog poraza, kontinentu svuda bile potrebne velike vladine povlastice za
reorganizaciju svojih dràvnih ma{ina i za uzdizanje finansijskih struktura
prema modelu Engleske banke, Rot{ildovi su skoro uìvali monopol u
rukovanju dràvnim zajmovima. To je trajalo tokom tri generacije i u tom
vremenu oni su uspeli da poraze sve jevrejske i nejevrejske takmace na
19 Koliko su dobro Rot{ildovi bili svesni izvora svoje snage pokazuje se u njihovom ra-
nom ku}nom zakonu prema kome se k}erke i njihovi muèvi isklju~uju iz poslova ku}e. De-
vojke su mogle, a posle 1871. su ~ak podsticane, da se udaju u nejevrejsku aristokratiju;
mu{ki potomci morali su da se ène isklju~ivo jevrejskim devojkama i ako je mogu}e (u pr-
voj generaciji to je bio redovan slu~aj) ~lanicama porodice.
20 Vidi posebno Egon Cesar Conte Corti, The Rise of the House of Rothschild, New York,
1927.
tom polju. “Ku}a Rot{ild je postala”, kao {to je rekao Kapfigu21, “glavni
trezor Svete alijanse”.
Me|unarodno utemeljenje ku}e Rot{ild i njen iznenadni uspon iznad
svih jevrejskih bankara promenio je celu strukturu jevrejskog dràvnog
biznisa. Pro{lo je vreme slu~ajnog razvoja, neplaniranog i neorganizo-
vanog, kada su se pojedini Jevreji, dovoljno pronicljivi da iskoriste pred-
nost jedinstvene prilike, ~esto uspinjali do vrhova velikog bogatstva i
padali na dno siroma{tva samo u toku jednog ljudskog veka; kada je takva
sre}a jedva dodirivala sudbinu jevrejskog naroda kao celine, osim utoliko
{to su se takvi Jevreji ponekad pona{ali kao za{titnici ili apelovali u korist
dalekih zajednica; kada, bez obzira kako su brojni bili bogati pozajmlji-
va~i novca ili kako su uticajni bili pojedini dvorski Jevreji, nije bilo znaka
napretka neke ~vrsto odre|ene jevrejske grupe koja bi kolektivno uìvala
posebne privilegije i vr{ila posebne usluge. Upravo je Rot{ildov monopol
na izdavanje dràvnih zajmova omogu}io i u~inio potrebnim da se privu~e
{iri jevrejski kapital, usmeri veliki procenat jevrejskog bogatstva u kanale
dràvnog biznisa i tako stvori prirodna osnova za novo me|uevropsko
okupljanje srednje i zapadnoevropske jevrejske zajednice. Ono {to je u
sedamnaestom i osamnaestom veku bila neorganizovana veza izme|u po-
jedinih Jevreja iz razli~itih zemalja, sada je postalo sistemati~no raspola-
ganje ovim ra{trkanim kapacitetima jedne firme fizi~ki prisutne u svim
va`nim evropskim glavnim gradovima, u stalnom dodiru sa svim delovi-
ma jevrejskog naroda, koja je posedovala sve va`ne informacije i sve mo-
gu}nosti za organizaciju.22
Ekskluzivna pozicija ku}e Rot{ild zamenila je u jevrejskom svetu do
izvesne mere stare spone religiozne i duhovne tradicije, ~ije je postepeno
slabljenje pod uticajem zapadne kulture zapretilo prvi put samom posto-
janju jevrejskog naroda. I za spoljni svet je ta jedna porodica postala sim-
bol delatne stvarnosti jevrejskog internacionalizma u svetu nacionalnih
dràva i nacionalno organizovanih naroda. Gde je, zaista, bilo boljeg do-
kaza za fantasti~nu zamisao o jevrejskoj svetskoj vladavini nego u toj po-
rodici koja je imala nacionalnost pet razli~itih dràva, svuda istaknuta, ko-
ja je blisko sara|ivala sa najmanje tri vlade (francuskom, austrijskom i bri-
tanskom) ~iji ~esti sukobi nisu ni za trenutak uzdrmali solidarnost interesa
njihovih dràvnih bankara? Nijedna propaganda nije mogla da stvori efek-
tniji simbol u politi~ke svrhe od same stvarnosti.
Popularno shvatanje da su Jevreji – za razliku od drugih naroda – pove-
zani navodno te{njim krvnim vezama i porodi~nim sponama, pothranji-
21 Capefigue, op. cit.
22 Nikada nije bilo mogu}e utvrditi do kog stepena su Rot{ildovi koristili kapital drugih
Jevreja za sopstvene poslovne transakcije i koliko je daleko i{la njihova kontrola nad
bankarima Jevrejima. Porodica nikada nije dozvolila nijednom nau~niku da radi u njenim
arhivima.
28 ANTISEMITIZAM
vala je u velikoj meri realnost ove jedne porodice koja je ve{ta~ki pred-
stavljala sav ekonomski i politi~ki zna~aj jevrejskog naroda. Kobna posle-
dica je bilo to da kada su, iz razloga koji nemaju veze sa jevrejskim pita-
njem, rasni problemi do{li u prvi plan politi~ke scene, Jevreji su se odjed-
nom uklapali u sve ideologije i sve doktrine koje su ljude odre|ivale po kr-
vnim vezama i porodi~nim karakteristikama.
Jo{ jedna, manje slu~ajna ~injenica uklapa se u tu sliku. U o~uvanju jev-
rejskog naroda porodica je odigrala mnogo ve}u ulogu nego i u jednoj dru-
goj zapadnoj dràvnoj ili dru{tvenoj zajednici osim u plemstvu. Porodi~ne
veze su bile me|u najmo}nijim i najtvrdoglavijim elementima kojima se
jevrejski narod odupirao asimilaciji i raspadu. Kao {to je evropsko plemst-
vo na zalasku oja~alo svoje brakove i ku}ne zakone, tako je cela zapadna
jevrejska zajednica postala porodi~no svesnija u vekovima svog duhovnog
i religioznog raspada. Bez stare nade u mesijansko iskupljenje i bez ~vr-
stog tla tradicionalnog stava ve}ine, zapadna jevrejska zajednica postala je
isuvi{e svesna ~injenice da je njen opstanak postignut u tu|oj i ~esto nepri-
jateljski nastrojenoj sredini. Po~eli su da gledaju na porodi~ni krug kao na
neku vrstu poslednjeg upori{ta i da se prema ~lanovima svoje grupe po-
na{aju kao prema ~lanovima velike porodice. Drugim re~ima, antisemits-
ka slika jevrejskog naroda kao porodice tesno povezane krvnim vezama
ima ne{to zajedni~ko sa slikom koju su Jevreji imali sami o sebi.
Ova je situacija bila vaàn ~inilac u ranom usponu i postojanom ja~anju
antisemitizma u devetnaestom veku. Koja }e se grupa ljudi okrenuti anti-
semitizmu u odre|enoj zemlji u odre|enom istorijskom trenutku isklju-
~ivo je zavisilo od op{te situacije koja ih je pripremala na èstoko nepri-
jateljstvo prema vladama. Ali zna~ajna sli~nost u argumentima i predsta-
vama koja je vi{e puta spontano proizvedena, bila je u bliskoj vezi sa isti-
nom koju je izopa~avala. Uvek imamo Jevreje predstavljene kao me|una-
rodnu trgovinsku organizaciju, po celom svetu ra{iren porodi~ni koncern
sa svuda identi~nim interesima, tajnu silu iza prestola koja degradira sve
vidljive vlade u puke fasade ili u marionete ~ije konce ona vu~e iza scene.
Zbog njihovih bliskih odnosa sa izvorima dràvne vlasti, Jevreje su nei-
zbe`no identifikovali sa vla{}u, a zbog njihove uzdrànosti od dru{tva i
usredsre|enosti na uzak porodi~ni krug, neprestano su ih sumnji~ili da
rade na razaranju svih dru{tvenih struktura.
II: Rani antisemitizam
OÎGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}a-

nja sti~u politi~ku va`nost samo onda kad se mogu kombinovati sa glav-
nim politi~kim problemima ili kad grupni jevrejski interes do|e u otvoreni
sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to zna-

mo iz zemalja Srednje i Zapadne Evrope, imao je vi{e politi~ke nego eko-
nomske uzroke, dok su komplikovani klasni uslovi stvarali èstoku
mr`nju naroda u Poljskoj i Rumuniji. Tamo je, zahvaljuju}i nesposobnosti
vlada da re{e zemlji{no pitanje i da nacionalnoj dràvi daju minimum jed-
nakosti oslobo|enjem seljaka, feudalno plemstvo uspelo ne samo da
sa~uva politi~ku nadmo} ve} i da spre~i uspon obi~ne srednje klase. Jevre-
ji u tim zemljama, jaki u broju a slabi u svemu ostalom, naizgled su ispu-
njavali neke funkcije srednje klase jer su uglavnom oni dràli radnje i tr-
govinu i zato {to su kao grupa stajali izme|u krupnih zemljoposednika i
klase bezemlja{a. Mali posednici, me|utim, mogu da postoje u feudalnoj
kao i u kapitalisti~koj ekonomiji. Jevreji su, ovde kao i svuda, bili nespo-
sobni ili nevoljni da se razvijaju du` linija industrijskog kapitalizma, tako
da je kona~an rezultat njihovog delanja bila rasuta, neefikasna organizaci-
ja potro{nje bez odgovaraju}eg sistema proizvodnje. Jevrejski poslovi bili
su prepreka normalnom kapitalisti~kom razvoju jer je izgledalo da su Je-
vreji jedini od kojih se moè o~ekivati ekonomski napredak iako oni nisu
bili u stanju da ta o~ekivanja ispune. Zbog njihovog nastupa ~inilo se da su
jevrejski interesi u sukobu sa onim delovima stanovni{tva iz kojih se ina~e
razvijala srednja klasa. Vlade su, s druge strane, mlako poku{avale da pod-
staknu srednju klasu a da ne ukinu plemstvo i krupne posednike. Jedini
njihov ozbiljan poku{aj bila je ekonomska likvidacija Jevreja – delom kao
ustupak javnom mnjenju, a delom zbog toga {to su Jevreji jo{ uvek bili
deo starog feudalnog poretka. Vekovima su Jevreji bili posrednici izme|u
plemstva i selja{tva; sada su formirali srednju klasu ali nisu ispunjavali
njene proizvodne funkcije i zaista su bili jedan od elemenata koji su stajali
na putu industrijalizaciji i kapitalizaciji.23 Ti isto~noevropski uslovi, me-
|utim, iako su ~inili su{tinu pitanja jevrejskih masa, nisu mnogo zna~ajni
u na{em kontekstu. Njihov politi~ki zna~aj bio je ograni~en na zaostale
zemlje gde je uobi~ajena mr`nja prema Jevrejima bila neupotrebljiva kao
oru`je u posebne svrhe.
Antisemitizam je prvo buknuo u Pruskoj odmah posle Napoleonovog
poraza 1807, kada su “reformisti” tako promenili politi~ku strukturu da je
plemstvo izgubilo svoje privilegije a srednja klasa dobijala priliku da
razvija svoju slobodu. Ova reforma, “revolucija odozdo”, preobrazila je
polufeudalnu strukturu pruskog prosve}enog despotizma u manje ili vi{e
modernu nacionalnu dràvu ~ija je poslednja stepenica bilo stvaranje ne-
ma~kog Rajha 1871.
23 James Parkes, The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946, kratko i bez
predrasuda raspravlja o ovim uslovima, u poglavljima IV i VI.
30 ANTISEMITIZAM
Iako su berlinski bankari toga vremena ve}inom bili Jevreji, pruske re-
forme nisu traìle nikakvu zna~ajnu finansijsku pomo} od njih. Otvorene
simpatije pruskih reformatora, njihova odbrana jevrejske emancipacije,
bile su posledica nove jednakosti svih gra|ana, ukidanja privilegija i
uvo|enja slobodne trgovine. Nisu bili zainteresovani za o~uvanje Jevreja
kao Jevreja za posebne svrhe. Njihov odgovor na primedbu da bi u uslovi-
ma jednakosti “Jevreji mogli prestati da postoje” bio je uvek: “Neka. [ta
se to ti~e vlade koja traì samo da oni postanu dobri gra|ani?”24 Emanci-
pacija je, {tavi{e, bila relativno neofanzivna jer je Pruska upravo izgubila
isto~ne pokrajine gde je ìvelo brojno i siroma{no jevrejsko stanovni{tvo.
Odluka o emancipaciji iz 1812. odnosila se samo na one bogate i korisne
grupe Jevreja koje su ve} bile privilegovane najve}im gra|anskim pravi-
ma i koje bi op{tim ukidanjem privilegija pretrpele velike {tete u gra|an-
skom statusu. Za te grupe emancipacija nije zna~ila mnogo vi{e od op{teg
javnog potvr|ivanja status quo-a.
Ali simpatije pruskih reformatora prema Jevrejima bile su vi{e nego lo-
gi~na posledica njihovih op{tih politi~kih te`nji. Kada je, skoro deceniju
kasnije i u sred novog talasa antisemitizma, Vilhelm fon Humbolt izjavio:
“Ja volim Jevreje zaista samo en masse; en détail ja ih radije izbega-
vam,”25 on je naravno stajao u otvorenoj opoziciji prema preovla|uju}oj
modi koja je Jevreje favorizovala pojedina~no, a prezirala ih kao narod.
Kao pravi demokrata, on je èleo da oslobodi potla~eni narod, a ne da deli
privilegije pojedincima. Ali takav je pogled tako|e bio u tradiciji starih
pruskih ~inovnika, za koje znamo da su tokom celog osamnaestog veka
dosledno radili na pobolj{anju uslova ìvota i unapre|enju obrazovanja za
Jevreje. Njihova podr{ka nije bila motivisana samo ekonomskim ili dr-
àvnim razlozima, ve} prirodnom simpatijom prema jedinoj dru{tvenoj
grupi koja je tako|e stajala izvan dru{tvene zajednice a u okviru dràve,
iako iz potpuno druga~ijih razloga. Stvaranje gra|anske slu`be, ~ija je lo-
jalnost pripadala dràvi i koja je bila nezavisna od promena u vladi, kida-
lo je njene klasne veze, ali je bilo i jedno od izvanrednih dostignu}a stare
pruske dràve. Ti su ~inovnici bili najva`nija grupa u Pruskoj osamnaes-
tog veka i stvarni prethodnici reformatora; oni su ostali stub dràvne ma-
{inerije kroz ceo devetnaesti vek iako su izgubili mnogo od svoga uticaja
na plemstvo posle Be~kog kongresa.26
24 Christian Wilhelm Dohm, Uber die bürgerliche Verbesserung der Juden, Berlin i Stet-
tin, 1781, I, 174.
25 Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, 1900, V, 236.
26 Odli~an opis tih civilnih slu`benika koji nisu bili su{tinski razli~iti u raznim zemljama,
nalazi se u Henry Pirenne, A History of Europe from the Invasions to the XVI century, Lon-
don, 1939, pp. 361-362: “Bez klasnih predrasuda i s neprijateljstvom prema privilegijama
velikih plemi}a koji su ih prezirali... kroz njih nije govorio kralj, ve} anonimna monarhija,
nadre|ena svemu, podvrgavaju}i sve svojoj mo}i.”
Kroz drànje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812,

posebni interesi dràve u vezi sa Jevrejima po~eli su da se manifestuju na
~udan na~in. Nestalo je staro iskreno uverenje o njihovoj koristi kao Jevre-
ja (kada je ~uo za masovno pokr{tavanje Jevreja Fridrih II Pruski je
uzviknuo: “Nadam se da ne}e u~initi tako |avolju stvar!”).27 Emancipa-
cija je data u ime principa i bilo kakva aluzija na usluge Jevreja bila bi sve-
togr|e po mentalitetu toga vremena. Posebne okolnosti koji su dovele do
emancipacije, iako dobro poznate svima kojih se to ticalo, sada su se skri-
vale kao velika i stra{na tajna. Sam proglas, s druge strane, shva}en je kao
poslednje i u izvesnom smislu najsjajnije dostignu}e preobraàja od feu-
dalne u nacionalnu dràvu i dru{tvo u kome ubudu}e ne}e biti bilo kakvih
privilegija.
Jedna od reakcija ogor~enog plemstva, klase koja je najja~e pogo|ena,
bila je i iznenadna i neo~ekivana provala antisemitizma. Njihov najjasniji
govornik, Ludvig fon der Marvic (koji se isticao me|u osniva~ima konzer-
vativne ideologije), podneo je duga~ku peticiju vladi u kojoj je rekao da }e
Jevreji sada biti jedina grupa koja }e uìvati posebne prednosti, kritikuju}i
pri tom “preobraàj stare pruske dràve, koja je ulivala strahopo{tovanje,
u jevrejsku dràvu èljnu novotarija”. Politi~ki napad pratio je dru{tveni
bojkot koji je skoro preko no}i promenio lice berlinskog dru{tva. Jer aris-
tokrati su bili me|u prvima koji su proslavili na prelasku veka ove salone
jevrejskih doma}ica, gde se na kratko vreme susrelo istinski me{ovito
dru{tvo. To je do izvesnog stepena ta~no, ovo odsustvo predrasuda bilo je
rezultat usluga koje su pruàli jevrejski zajmodavci, vekovima isklju~i-
vani iz svih velikih poslovnih transakcija, a svoju jedinu mogu}nost na{li
su u ekonomski neproduktivnim i bezna~ajnim ali dru{tveno va`nim po-
zajmicama onim ljudima koji su imali sklonost da ìve iznad svojih mo-
gu}nosti. U svakom slu~aju, zna~ajno je da su dru{tvene veze opstale kada
su apsolutne monarhije sa ve}im finansijskim mogu}nostima uspostavile
posao kroz privatne zajmove, ~ime su pojedina~ni mali dvorski Jevreji
postali stvar pro{losti. Prirodni otpor koji jedan plemi} mo`da ima prema
gubljenju vrednih izvora pomo}i u hitnim situacijama naveo je njega da
pre poèli da se oèni jevrejskom devojkom iz bogate porodice nego da
mrzi jevrejski narod.
Provala plemi}kog antisemitizma nije bila ni rezultat blièg kontakta
izme|u Jevreja i plemstva. Naprotiv, i jednima i drugima je bilo zajed-
ni~ko instinktivno odbijanje novih vrednosti srednje klase i klase sli~nog
porekla. U jevrejskim kao i u plemi}kim porodicama pojedinac se smatrao
prvenstveno ~lanom porodice; njegove je obaveze na prvom mestu
odre|ivala porodica koja je pevazilazila ìvot i va`nost pojedinca. Obe su
27 Vidi Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.
32 ANTISEMITIZAM
bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in ìvota one

druge, u kome je nacionalna privrènost bila drugorazredna u odnosu na
lojalnost prema porodici, naj~e{}e razasutoj po celoj Evropi. I jedni i dru-
gi su sada{njost poimali tek kao kariku u lancu pro{lih i budu}ih generaci-
ja. Antijevrejski liberalni pisci nisu propu{tali priliku da istaknu tu ~udnu
sli~nost principa i zaklju~ilii su da se plemstva mogu re{iti samo ako se pr-
vo re{e Jevreja, i to ne zbog njihovih finansijskih veza, ve} zato {to su i
Jevreje i plemstvo smatrali preprekom istinskom razvoju te “uro|ene
li~nosti”, te ideologije samopo{tovanja koju je liberalna srednja klasa ko-
ristila u borbi protiv koncepcije ro|enja, porodice i nasle|a.
Zbog tih projevrejskih ~inilaca sve je dobilo ve}i zna~aj, tako da su ple-
mi}i otpo~eli dugu liniju antisemitske politi~ke argumentacije. Ni
ekonomske veze niti dru{tvena bliskost nisu imale nikakvu teìnu u si-
tuaciji u kojoj se plemstvo otvoreno suprotstavlja egalitarnoj nacionalnoj
dràvi. Dru{tveno, napad na dràvu identifikovao je Jevreje sa vladom;
uprkos tome {to je srednja klasa, ekonomski i dru{tveno, imala stvarne ko-
risti od reforme, Jevreji su bili èstoko optuèni i ispa{tali su staru izo-
laciju prezrenjem.
Posle Be~kog kongresa, kada je nakon dugih decenija tihe reakcije pod
Svetom alijansom prusko plemstvo povratilo mnogo od svog uticaja na
dràvu i ~ak privremeno postalo va`nije nego {to je ikada bilo u osam-
naestom veku, aristokratski antisemitizam iznenada se pretvorio u blagu
diskriminaciju bez politi~kog zna~aja.28 U isto vreme, uz pomo} intelektu-
alaca-romanti~ara, konzervativizam je dostigao svoj puni razvoj kao jedna
od politi~kih ideologija koja je u Nema~koj poprimila veoma karakte-
risti~an, ingeniozno dvosmislen stav prema Jevrejima. Od tada pa nadalje
nacionalna dràva, opremljena konzervativnim argumentima, povukla je
jasnu liniju izme|u Jevreja koji su potrebni i poèljni i onih koji to nisu.
Pod izgovorom su{tinski hri{}anskog karaktera dràve – {ta bi moglo biti
stranije prosve}enim despotima! – narastaju}a jevrejska inteligencija
mogla je biti otvoreno diskriminisana jer nije bilo povratka na poslove
bankara i biznismena. Ova vrsta diskriminacije, koja je poku{ala da za
Jevreje zatvori univerzitete time {to }e ih isklju~iti iz gra|anskih slu`bi,
imala je dvostruku prednost jer je pokazivala da nacionalna dràva vi{e
vrednuje posebne usluge nego jednakost i istovremeno spre~avala ili bar
odga|ala stvaranje nove grupe Jevreja, koji nisu bili ni od kakve o~igledne
koristi za dràvu, a ~ak je izgledalo da }e biti asimilovani u dru{tvo.29 Ka-
28 Kada je pruska vlada podnela novi emancipacioni zakon pred Vereintige Landtage
1847, skoro svi ~lanovi visoke aristokratije su bili naklonjeni potpunoj jevrejskoj emanci-
paciji, vidi I. Elbogen, Geschichte der Juden in Deutchland, Berlin, 1935, p. 224.
29 Iz tog razloga su se pruski kraljevi toliko bavili najstroìm o~uvanjem jevrejskih
obi~aja i verskih rituala. Fridrih Vilhelm III je 1823. zabranio “i najmanje osavremenjivanje”
da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titi

Jevreje od [tekerove antisemitske propagande, on je rekao expressis ver-
bis da ho}e da protestuje samo protiv napada na “imu}nu jevrejsku zajed-
nicu... ~iji su interesi povezani sa o~uvanjem na{ih dràvnih institucija” i
da se njegov prijatelj Blajhreder, pruski bankar, ne àli na napade na
Jevreje uop{te (koje mora da je prevideo), ve} samo na bogate Jevreje.30
Prividna dvoli~nost sa kojom su vladini ~inovnici s jedne strane protes-
tovali protiv jednakosti (naro~ito protiv profesionalne jednakosti) za Je-
vreje, ili se kasnije pomalo àlili na jevrejski uticaj na {tampu a ipak im, s
druge strane, iskreno “èleli dobro u svakom pogledu”,31 vi{e je odgova-
rala interesima dràve nego ranijem àru reformatora. Najzad, Be~ki kon-
gres je povratio Pruskoj pokrajine gde su mase siroma{nih Jevreja ìvele
vekovima i niko osim nekoliko intelektualaca koji su sanjarili o Fran-
cuskoj revoluciji i pravima ~oveka nikada nije ni pomi{ljao da njima da
isti status kao njihovoj bogatoj bra}i – a ovi su svakako bili poslednji koji
bi zahtevali jednakost kojom mogu jedino da izgube.32 Oni su kao i svi
drugi znali da “svaka zakonska i politi~ka mera za emancipaciju Jevreja
mora obavezno da dovede do pogor{anja njihove gra|anske i dru{tvene
situacije.”33 I sami su bolje nego iko znali koliko njihova mo} zavisi od
pozicije i prestià u jevrejskim zajednicama. Tako da su te{ko mogli da
prihvate ijednu drugu politiku osim da “nastoje da sebi pribave vi{e utica-
ja a da svoje sunarodnike ~uvaju u nacionalnoj izolaciji, pretvaraju}i se da
je ta izolacija deo njihove religije. Za{to?... Zato {to }e drugi jo{ vi{e zavi-
siti od njih, tako da ostale, kao unsere Leute, mogu da koriste samo mo}-
ni.”34 A u dvadesetom veku, kada je emancipacija prvi put bila svr{ena
a njegov naslednik, Fridrih Vilhelm IV, otvoreno je izjavio da “dràva ne sme u~initi ni{ta {to
bi produìlo stapanje Jevreja sa ostalim stanovnicima” njegovog kraljevstva. Elbogen, op.
cit., pp. 223, 234.
30 U pismu Kultursminister-u fon Putkameru u oktobru 1880. Vidi tako|e pismo Herberta
fon Bizmarka iz novembra 1880. Tidemanu. Oba pisma u Walter Frank, Hofprediger Adolf
Stoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1928, pp. 304, 305.
31 August Varnhagen komentari{e izjavu Fridriha Vilhelma IV. “Kralja su pitali {ta name-
rava da radi sa Jevrejima. On je odgovorio: ’@elim im svako dobro, ali èlim da ose}aju da su
Jevreji’. Ove re~i su klju~ mnogo ~ega.” Tagebücher, Leipzig, 1861, II, 113.
32 Da }e se emancipacija Jevreja sprovesti protivno volji jevrejskih predstavnika bilo je
op{tepoznato u osamnaestom veku. Mirabo je raspravljao pred Assemblée Nationale 1789:
“Gospodo, da li zato {to Jevreji ne èle da budu gra|ani, vi ih ne progla{avate gra|anima? U
vladi kakvu ste sada osnovali svi ljudi moraju biti ljudi; morate prognati sve one koji nisu ili
koji odbijaju da postanu ljudi.” Stav nema~kih Jevreja u ranom devetnaestom veku saop{ta-
va J. M. Jost, Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846. Band 10.
33 Adam Mueller (vidi Ausgewählte Abhandlungen, priredio J. Baxa, Jena, 1921, p. 215) u
pismu Meternihu 1815.
34 E. G. Paulus, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und Besserun-
gsmitteln, 1831.
34 ANTISEMITIZAM
~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privile-

govanih Jevreja.
Tako je uspostavljena savr{ena harmonija interesa izme|u mo}nih
Jevreja i dràve. Bogati Jevreji su èleli i postigli kako kontrolu nad svo-
jim sunarodnicima tako i odvajanje od nejevrejskog dru{tva; dràva je mo-
gla da kombinuje politiku blagonaklonosti prema bogatim Jevrejima sa le-
galnom diskriminacijom prema jevrejskoj inteligenciji i ja~anjem dru-
{tvene podvojenosti, kako je izraèno u konzervativnoj teoriji hri{}anske
su{tine dràve.
Dok je antisemitizam u plemstvu ostao bez politi~kih posledica i brzo
splasnuo u decenijama Svete alijanse, liberali i radikalni intelektualci su
nadahnuli i poveli novi talas antisemitizma odmah posle Be~kog kongre-
sa. Liberalna opozicija Meternihovom politi~kom reìmu na kontinentu i
o{tri napadi na reakcionarnu prusku vladu brzo su doveli do antisemitskih
ispada i prave poplave antijevrejskih pamfleta. Ba{ zato {to su bili mnogo
manje iskreni i otvoreni u opoziciji prema vladi nego {to je plemi} Marvic
bio deceniju ranije, oni su napadali Jevreje vi{e nego vladu. Zabrinuti ug-
lavnom zbog jednakih mogu}nosti i odbijaju}i pre svega svako oìvlja-
vanje aristokratskih privilegija koje su im ograni~avale pristup dràvnim
poslovima, uveli su u diskusiju razliku izme|u Jevrejina pojedinca, “na{e
bra}e”, i Jevreja kao grupe, razliku koja je od tada postala za{titni znak
levog antisemitizma. Iako nisu potpuno razumevali za{to i kako vlada u
svojoj prisilnoj nezavisnosti od dru{tva ~uva i {titi Jevreje kao odvojenu
grupu, oni su dovoljno dobro znali da tu postoji neki politi~ki osnov i da je
jevrejsko pitanje ne{to vi{e od problema Jevreja pojedina~no i ljudske to-
lerancije. Iskovali su nove nacionalisti~ke fraze “dràva u dràvi” i “naci-
ja bez nacije”. Gre{e}i svakako u prvom delu, jer Jevreji nisu imali li~nih
politi~kih ambicija i bili su jedina dru{tvena grupa bezuslovno lojalna
dràvi, u drugom su bili polovi~no u pravu, jer Jevreji, uzeti kao dru{tvena
a ne kao politi~ka zajednica, nisu zapravo ~inili posebnu grupu u okviru
nacije.35
U Pruskoj, iako ne u Austriji i u Francuskoj, ovaj radikalni antisemiti-
zam bio je skoro isto tako kratkotrajan i bez posledica kao ranije plemi}ki
antisemitizam. Radikali su bili sve obuzetiji liberalizmom srednje klase u
ekonomskom usponu, klase koja je dvadesetak godina kasnije na svojim
skup{tinama po celoj Nema~koj zahtevala jevrejsku emancipaciju i poli-
ti~ku jednakost. To je, me|utim, uspostavilo izvesnu teorijsku, pa ~ak i
knjièvnu tradiciju ~iji se uticaj ose}a u ~uvenim antijevrejskim spisima
mladog Marksa, koji je tako ~esto i nepravedno bio optuìvan za antisemi-
35 Za ta~an i pouzdan prikaz nema~kog antisemitizma u devetnaestom veku vidi Walde-
mar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u Essay on Anti-Semitism, priredio K. S.
Pinson, 1946.
tizam. To {to jedan Jevrejin, Karl Marks, moè da pi{e na isti na~in kao
ovi antijevrejski radikali, dokazuje jedino koliko je malo zajedni~kog ova
vrsta antisemitizma imala sa potpuno razvijenim antisemitizmom. Marksa
kao Jevrejina pojedinca, nisu mnogo zbunjivali ovi argumenti protiv “je-
vrejstva” kao i, na primer, Ni~ea sopstveni argumenti protiv Nema~ke.
Marks, istina je, u svojim kasnijim godinama nikada nije pisao ili izrekao
svoje mi{ljenje o jevrejskom pitanju; ali to jedva da ima veze sa nekakvom
temeljnom promenom njegove misli. Njegova isklju~iva preokupacija
dru{tvenim fenomenom klasne borbe, problemima kapitalisti~ke
proizvodnje u koju Jevreji nisu bili ume{ani niti kao kupci niti kao pro-
davci rada i njegovo krajnje prenebregavanje politi~kih pitanja automatski
ga je spre~ilo da dalje ispituje strukturu dràve, a time i ulogu Jevreja. Jak
uticaj marksizma na radni~ki pokret u Nema~koj jedan je od glavnih ra-
zloga {to su nema~ki revolucionarni pokreti pokazali tako malo znakova
antijevrejskog ose}anja.36 Jevreji su imali mali ili nikakav zna~aj u soci-
jalnim borbama tog vremena.
Po~eci modernog antisemitskog pokreta svuda datiraju od poslednje tre-
}ine devetnaestog veka. U Nema~koj je on jo{ jednom neo~ekivano nastao
me|u plemstvom, ~ija se opozicija prema dràvi opet poja~ala preobraà-
jem pruske monarhije u razvijenu nacionalnu dràvu posle 1871. Bizmark,
stvarni osniva~ nema~kog Rajha, imao je stalne bliske odnose sa Jevreji-
ma otkad je postao premijer; sada su ga optuìvali da zavisi od Jevreja i da
od njih prima mito. Njegov napor i delimi~an uspeh u osloba|anju vlade
od mnogih feudalnih ostataka izazvali su neizbeàn sukob sa aristokrati-
jom; ova je napadala Bizmarka ili kao nevinu `rtvu ili kao Blajhrederovog
pla}enog agenta. Odnos je zapravo bio sasvim suprotan: Blajhreder je ne-
sumnjivo bio visoko cenjeni i dobro pla}eni Bizmarkov agent.37
Feudalna aristokratija, me|utim, iako jo{ uvek dovoljno mo}na da uti~e
na javno mnjenje, nije u sebi bila ni dovoljno jaka niti dovoljno va`na da
povede pravi antisemitski pokret kao onaj koji je po~eo osamdesetih godi-
na. Njen glasnogovornik, dvorski kapelan [teker, sin roditelja iz niè sred-
nje klase, bio je mnogo manje nadaren predstavnik konzervativnih intere-
sa nego njegovi prethodnici, romanti~ni intelektualci koji su formulisali
glavne te`nje konzervativne ideologije pedesetak godina ranije. [tavi{e,
on nije otkrio korist antisemitske propagande putem prakti~nih ili teorij-
skih razmatranja, ve} slu~ajno, kada je uz pomo} velikog demago{kog ta-
36 Jedini levi~arski nema~ki antisemita od nekakvog zna~aja bio je E. Duering koji je
smislio konfuzno naturalisti~ko obja{njenje “jevrejske rase” u svom Die Judenfrage als
Frage der Rassenschädlichkeit für Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer welt-
geschichtlichen Antwort, 1880.
37 Za antisemitske napade na Bizmarka vidi Kurt Wawrzinek, Die Entstehung der
deutschen Antisemitenpartien. 1873-1890, Historische Studien, Heft 168, 1927.
36 ANTISEMITIZAM
lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta.

Ali on ne samo da nije razumeo sopstveni iznenadni uspeh; kao dvorski
kapelan i slu`benik i kraljevske porodice i vlade, on jedva da je bio u pozi-
ciji da ga valjano iskoristi. Njegova entuzijasti~na publika sastojala se
isklju~ivo od pripadnika niè srednje klase, sitnih preduzetnika i trgovaca,
majstora i staromodnih zanatlija. A antijevrejska ose}anja ovih ljudi jo{
nisu bila, svakako ne isklju~ivo, motivisana sukobom sa dràvom.
III: Prve antisemitske partije
ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~inioca

u Nema~koj, Austriji i Francuskoj poslednjih dvadeset godina devetnaes-
tog veka prethodio je niz finansijskih skandala i afera zbog prevara, ~iji je
glavni izvor bila prevelika proizvodnja gotovog kapitala. U Francuskoj su
ve}ina ~lanova Parlamenta i neverovatan broj vladinih slu`benika ubrzo
bili tako duboko ume{ani u prevare i mito da Tre}a republika nije nikad
mogla da povrati presti` koji je izgubila tokom prvih decenija postojanja;
u Austriji i Nema~koj plemstvo je bilo veoma kompromitovano. U sve tri
zemlje Jevreji su bili samo posrednici i nijedna jevrejska ku}a nije iza{la
sa trajnim bogatstvom iz prevara u Panamskoj aferi i u Gründungssch-
windel.
Ali, jo{ jedna grupa ljudi, pored plemi}a, vladinih oficira i Jevreja, bila
je upletena u ove fantasti~ne investicije koje su umesto obe}avaju}eg pro-
fita rezultirale neverovatnim gubicima. Ta se grupa uglavnom sastojala od
srednjih slojeva koji su sada iznenada postali antisemitski orijentisani. Oni
su bili mnogo ozbiljnije pogo|eni nego ijedna druga grupa: rizikovali su
male u{te|evine i bili trajno uni{teni. Bilo je va`nih razloga za njihovu
lakovernost. Kapitalisti~ka ekspanzija na doma}oj sceni nastojala je sve
vi{e da likvidira male posednike kojima je postalo pitanje ìvota ili smrti
da brzo uve}aju to malo {to imaju jer je pretila opasnost da sve izgube.
Postajali su svesni da }e, ako ne uspeju da se uzdignu u buròaziju, poto-
nuti u proletarijat. Decenije op{teg napretka zna~ajno su usporile ovaj raz-
voj (mada ga nisu spre~ili), tako da je njihova panika bila donekle preura-
njena. Kako je vreme odmicalo, strah niìh srednjih slojeva ta~no je odgo-
varao Marksovom predvi|anju njihovog brzog raspada.
Niì srednji slojevi ili sitna buròazija bili su potomci gilda zanatlija i tr-
govaca koji su vekovima bili za{ti}eni od rizika sistemom koji je konku-
renciju stavljao izvan zakona te su i u krajnjoj instanci bili pod za{titom
dràve. Stoga su se oni àlili na svoju nesre}u pod Man~esterskim siste-
mom, koji ih je izloìo te{ko}ama konkurentskog dru{tva i li{io ih svih
posebnih za{tita i privilegija koje su im pruàle dràvne vlasti. Oni su tako

bili prvi koji su se borili za dràvu sa socijalnim osiguranjem, od koje su
o~ekivali ne samo da ih zakloni od opasnosti ve} i da ih sa~uva u profesi-
jama i pozivima koje su nasledili od svojih porodica. Kako je glavna
karakteristika veka slobodne trgovine bila ulazak Jevreja u sve profesije,
sasvim je razumljivo {to su niì srednji slojevi Jevreje smatrali predstav-
nicima “najdoslednije primene Man~esterskog sistema,”38 iako to uop{te
nije bilo ta~no.
Ova dosta nategnuta ogor~enost, koju prvo nalazimo u nekih konzerva-
tivnih pisaca koji su slu~ajno zdruìli napad na buròaziju sa napadom na
Jevreje, dobila je veliki podsticaj kada je trebalo da oni koji su se nadali
pomo}i od vlade i igrali na ~udo prihvate prili~no dvosmislenu pomo}
bankara. Malom vlasniku jedne radnje bankar je izgledao isti takav ek-
sploatator kao {to je vlasnik velikog industrijskog preduze}a bio za rad-
nike. Ali dok su evropski radnici, iz li~nog iskustva i marksisti~kog eko-
nomskog obrazovanja, znali da kapitalista ispunjava duplu ulogu eksplo-
ati{u}i ih i daju}i im mogu}nost da proizvode, malog trgovca niko nije
mogao da prosveti o njegovoj dru{tvenoj i ekonomskoj sudbini. Njegov je
poloàj bio ~ak gori nego radnikov i na osnovu svog iskustva on je ban-
kara smatrao parazitom i lihvarom koji treba da postane njegov nevidljivi
partner, ~ak i ako taj bankar, za razliku od fabrikanta, nema ba{ nikakve
veze sa njegovim poslom. Nije te{ko zamisliti da ~oveka koji stavi svoj
novac samo i direktno u slu`bu zara|ivanja ve}eg novca mogu è{}e da
mrze nego onoga ko dobija profit kroz dug i zamr{en proces proizvodnje.
Kako u to vreme niko nije traìo kredit, ako je to ikako mogao da izbegne
– mali trgovci svakako ne – bankari su izgledali kao eksploatatori ne radne
snage i proizvodnih mogu}nosti, ve} nesre}e i bede.
Mnogi od tih bankara bili su Jevreji i, {to je jo{ va`nije, op{ta predstava
o bankaru nosila je iz istorijskih razloga jevrejske crte. Tako je levi~arski
pokret niè srednje klase i cela propaganda protiv bankarskog kapitala
postala manje ili vi{e antisemitska, {to je od male va`nosti za industrijsku
Nema~ku, ali od velikog zna~aja u Francuskoj i, u manjem stepenu, u Aus-
triji. Za trenutak je izgledalo da su Jevreji zaista prvi put do{li u neposre-
dan sukob sa drugom klasom bez posredovanja dràve. U okviru nacio-
nalne dràve, u kojoj je funkcija vlade bila manje-vi{e odre|ena njenim
poloàjem nad konkurentskim klasama, takav sukob je bio mogu}an, iako
opasan na~in da se normalizuje jevrejski poloàj.
Ovom dru{tveno-ekonomskom elementu, me|utim, brzo je dodat jo{
jedan, koji se tokom vremena pokazao kao mnogo kobniji. Poloàj Jevre-
38 Otto Glagau, Der Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, Berlin, 1878. Od
istog autora Der Boersen – und Gruendungsschwindel, 1876, jedan je od najva`nijih anti-
semitskih pamfleta toga vremena.
38 ANTISEMITIZAM
ja kao bankara nije zavisio od pozajmica malim ljudima u nevolji ve} pr-
venstveno od davanja dràvnih zajmova. Sitne pozajmice bile su prepu-
{tene sitnim sunarodnicima, koji su se na taj na~in pripremali za obe}ava-
ju}e karijere svoje bogatije i po{tovanije bra}e. Dru{tveni otpor niìh sred-
njih slojeva protiv Jevreja postao je visokoeksplozivni politi~ki element, jer
se mislilo da ti mnogo omraèni Jevreji ~vrsto idu ka politi~koj mo}i. Zar
oni nisu bili isuvi{e dobro poznati po svojim odnosima sa vladom u drugim
pitanjima? Dru{tvena i ekonomska mr`nja su, sa druge strane, politi~kom
argumentu dodale ono hajka~ko nasilje koje do tada uop{te nije postojalo.
Fridrih Engels je jedanput primetio da su protagonisti antisemitskog po-
kreta u to vreme bili plemi}i, a njihov hor razularena gomila sitne burò-
azije. To je ta~no ne samo za Nema~ku ve} i za austrijski hri{}anski socija-
lizam i za francuske antidrajfusovce. U svim tim slu~ajevima, aristokrati-
ja, u o~ajni~koj poslednjoj borbi, poku{avala je da sklopi savez sa konzer-
vativnim crkvenim snagama – sa katoli~kom crkvom u Austriji i Francus-
koj, sa protestantskom crkvom u Nema~koj, pod izgovorom da se protiv
liberalizma bori hri{}anskim oru`jem. Gomila je bila samo sredstvo da oni
oja~aju svoju poziciju, da svojim glasovima daju ve}i odjek. O~igledno
aristokrati nisu ni mogli niti hteli da organizuju gomilu koju bi i onako
odbacili ~im postignu cilj. Ali otkrili su da antisemitske parole vrlo efikas-
no pokre}u {iroke slojeve populacije.
Sledbenici dvorskog kapelana [tekera nisu organizovali prve anti-
semitske partije u Nema~koj. Kad se pokazala privla~nost antisemitskih
parola, radikalni antisemiti su se odmah ogradili od [tekerovog berlinskog
pokreta, u{li su u otvorenu borbu protiv vlade i osnovali partije ~iji su
predstavnici u Rajhstagu o svim glavnim doma}im pitanjima glasali sa
najve}om opozicionom partijom, socijaldemokratima.39 Oni su se brzo
oslobodili kompromituju}eg po~etnog saveza sa starim vlastima; Bekel,
prvi antisemita ~lan Parlamenta, dugovao je svoje mesto glasovima hesen-
skih seljaka koje je branio od “junkera i Jevreja”, to jest od plemstva koje
je posedovalo previ{e zemlje i od Jevreja od ~ijih su kredita zavisili.
Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalih

partija. Oni su za sebe tvrdili da nisu samo jedna od partija, ve} “partija iz-
nad svih partija”. U klasnoj i partijski vo|enoj nacionalnoj dràvi samo su
dràva i vlada pretendovale na poloàj iznad svih partija i klasa i da pred-
stavljaju naciju u celini. Partije su bile prihvatljive grupe ~iji su poslanici
predstavljali interese svojih glasa~a. Iako su se borile za vlast, pod-
razumevalo se da je na vladi da uspostavi ravnoteù izme|u sukobljenih
interesa i njihovih predstavnika. Antisemitske partije su tvrdile da su “iz-
39 Vidi Wawrzinek, op. cit. Instruktivan pregled svih ovih doga|aja, sa posebnim osvrtom
na dvorskog kapelana [tekera, u Frank, op. cit.
nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljaju

celu naciju, da imaju isklju~ivu vlast, da zaposednu dràvnu ma{ineriju,
da oni zamene dràvu, dok su, na drugoj strani, i dalje bile organizovane
kao partije, da bi tako njihovi glasa~i dominirali nacijom.
Dràvna politika nacionalne dràve do{la je dotle da nijedna posebna
grupa nije vi{e mogla da ima isklju~ivu politi~ku mo}, tako da je vlada
preuzela stvarno politi~ko rukovo|enje koje nije vi{e zavisilo od dru{tve-
nih i ekonomskih ~inilaca. Revolucionarni pokreti s leva, koji su se borili
za radikalnu promenu dru{tvenih uslova, nikada nisu direktno dirnuli u
ovaj vrhovni politi~ki autoritet. Oni su osporavali samo mo} buròazije i
njen uticaj na dràvu, pa su uvek bili spremni da puste vladi da vodi strane
poslove gde su u pitanju bili interesi la`no ujedinjenih naroda. Brojni pro-
grami antisemitskih grupa, s druge strane, bili su od po~etka najvi{e zain-
teresovni za strane poslove; njihov revolucionarni impuls bio je usmeren
protiv vlade vi{e nego protiv odre|ene klase i oni su zapravo teìli da uni-
{te politi~ki obrazac dràve sredstvima partijske organizacije.
Zahtev partije da bude iznad svih partija imao je druge, mnogo zna~ajni-
je implikacije od pukog antisemitizma. Da je to bilo samo pitanje uklanja-
nja Jevreja, Fri~ov predlog na jednom od ranih antisemitskih kongresa40
da se ne stvara nova partija ve} da se {iri antisemitizam sve dok kona~no
sve postoje}e partije ne postanu antijevrejski nastrojene, dao bi mnogo
brè rezultate. Ali Fri~ov predlog pro{ao je nezapaèno jer je antisemiti-
zam tada ve} bio instrument za ukidanje ne samo Jevreja ve} i dràvne po-
litike nacionalne dràve.
Nije samo nesre}ni slu~aj to {to se zahtev antisemitskih partija poklopio
sa ranim stepenima imperijalizma i na{ao pandane u izvesnim trendovima
u Velikoj Britaniji, u kojoj antisemitizam nije postojao, kao i u nekim
sna`nim antisemitskim sveop{tim pokretima na kontinentu.41 Samo su u
Nema~koj ti novi trendovi bili neposredna posledica antisemitizma kao
takvog, a antisemitske partije prethodile su i nadìvele stvaranje ~isto im-
perijalisti~kih grupa kao {to su Alldeutcher Verband i drugih, koje su sve
zahtevale da budu iznad partijskih grupa.
înjenica da su sli~ne formacije bez aktivnog antisemitizma – koje su
izbegle {arlatanstvo antisemitskih partija i stoga je isprva izgledalo kao da
imaju vi{e {ansi za kona~nu pobedu – bile kona~no potisnute ili uni{tene
od strane antisemitskog pokreta, dobar je pokazatelj koliko je ovaj pred-
met vaàn. Verovanje antisemita da njihova tvrdnja da imaju ekskluzivno
pravo na vlast nije ni{ta vi{e od onog {to su Jevreji zapravo postigli, dava-
lo im je prednost doma}eg programa, a uslovi su bili takvi da se moralo
40 Ovaj predlog je dat 1886. u Kaselu, gde je osnovan Deutsche Antisemitische Vereini-
gung.
41 Za obimnu diskusiju o “partijama nad partijama” i pan-pokretima vidi VIII poglavlje.
40 ANTISEMITIZAM
u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su mogli

da pretenduju da pobede Jevreje kao {to su se radnici borili sa buròazi-
jom. Njihova prednost sastojala se u tome {to su, napadaju}i Jevreje, za
koje se verovalo da predstavljaju tajnu mo} u pozadini zvani~ne vlade,
otvoreno mogli da napadaju samu dràvu, dok se imperijalisti~ke grupe,
svojom blagom i sporednom antipatijom prema Jevrejima, nikada nisu
povezale sa va`nim dru{tvenim borbama tog vremena.
Druga veoma va`na odlika novih antisemitskih partija bila je ta {to su
one smesta zapo~ele nadnacionalno organizovanje svih antisemitskih gru-
pa u Evropi, otvoreno se suprotstavljaju}i teku}im nacionalisti~kim paro-
lama. Uvode}i taj nadnacionalni element, one su jasno pokazale da ne teè
samo politi~koj vladavini nad odre|enom nacijom, ve} da planiraju i ko-
rak dalje ka me|uevropskoj vladavini “nad svim nacijama”.42 Ovaj drugi
revolucionarni element zna~io je temeljni raskid sa status quo-om, to se
~esto previ|alo jer su sami antisemiti, delom zbog tradicionalnih navika, a
delom svesno laù}i, u svojoj propagandi koristili jezik reakcionarnih par-
tija.
Blizak odnos izme|u naro~itih okolnosti jevrejske egzistencije i ideo-
logije ovakvih grupa jo{ je evidentniji u organizovanju nadnacionalnih
grupa nego u stvaranju partije nad partijama. Jevreji su vrlo jasno bili jedi-
ni me|uevropski element u nacionalno izdeljenoj Evropi. Izgledalo je
prosto logi~no da njihov neprijatelj treba da se organizuje na istom prin-
cipu ako ho}e da pobedi navodne tajne manipulatore politi~ke sudbine
svih nacija.
Dok je bilo sigurno da je ovaj argument ubedljiv, uspeh nadnacionalnog
antisemitizma zavisio je od mnogo op{tijih stavova. âk i krajem pro{log
veka, a naro~ito od francusko-pruskog rata, sve vi{e ljudi je ose}alo da je
nacionalna organizacija Evrope zastarela jer vi{e ne moè da adekvatno
odgovori na nove ekonomske izazove. Ovo je ose}anje bilo mo}ni argu-
ment podr{ke internacionalnom organizovanju socijalizma i ovaj ga je, za
uzvrat, ja~ao. Masama se {irilo uverenje da postoje identi~ni interesi {irom
Evope.43 Dok su me|unarodne socijalisti~ke organizacije ostale pasivne i
42 Prvi me|unarodni antijevrejski kongres odràn je 1882. u Drezdenu, sa oko 3.000 dele-
gata iz Nema~ke, Austro-Ugarske i Rusije; tokom te diskusije [tekera su porazili radikalni
elementi koji su se sastali godinu dana kasnije u [emnicu i osnovali Alliance Antijuive Uni-
verselle. Dobar prikaz tih susreta i kongresa, njihovih programa i diskusija na}i }e se u
Wawrzinek, op. cit.
43 Me|unarodna solidarnost radni~kih pokreta bila je, sve dok je postojala, me|uevropska
stvar. Njihova ravnodu{nost prema spoljnoj politici bila je istovremeno neka vrsta
samoza{tite i od aktivnog u~estvovanja u savremenoj imperijalisti~koj politici njihovih ze-
malja i od borbe protiv nje. [to se ti~e ekonomskih interesa, bilo je sasvim jasno da bi svi u
francuskoj ili britanskoj ili holandskoj naciji osetili potres od pada svojih imperija, a ne samo
kapitalisti i bankari.
nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onim

pitanjima u kojima je njihov internacionalizam mogao da se dokaè), anti-
semiti su po~eli sa problemima spoljne politike i ~ak su i re{enja doma}ih
problema traìli na nadnacionalnoj osnovi. Ako ideologije uzmemo manje
po njihovim spoljnim vrednostima i ako se bliè zagledaju stvarni progra-
mi odgovaraju}ih partija, otkri}emo da socijalisti, koji su se vi{e bavili do-
ma}im problemima, mnogo bolje odgovaraju nacionalnoj dràvi nego an-
tisemiti.
Naravno, to ne zna~i da internacionalna uverenja socijalista nisu bila
iskrena. Ona su, naprotiv, bila ja~a i, slu~ajno, mnogo starija od otkri}a
klasnih interesa koji probijaju granice nacionalnih dràva. Ali sama svest
o sveop{tem zna~aju klasne borbe navela ih je da previde to nasle|e koje
je Francuska revolucija zave{tala radni~kim partijama, a jedino ih je ono
moglo dovesti do artikulisane politi~ke teorije. Socijalisti su implicitno
sa~uvali originalni koncept “nacije me|u nacijama”, koje sve pripadaju
porodici ~ove~anstva, ali nikada nisu napravili nacrt po kome bi preo-
brazili tu ideju u operativni koncept u svetu suverenih dràva. Taj interna-
cionalizam je, sledstveno, ostao li~no uverenje koje su svi delili, a njihova
zdrava nezainteresovanost za nacionalni suverenitet obrnula se u dosta
nezdravu i nerealisti~nu ravnodu{nost prema spoljnoj politici. Po{to parti-
je s leva nisu prigovarale nacionalnim dràvama u principu, ve} samo sa
aspekta nacionalne suverenosti, po{to su, {tavi{e, njihove sopstvene near-
tikulisane nade u federalne strukture sa eventualnom integracijom svih
nacija na istim principima nekako podrazumevale nacionalnu slobodu i
nezavisnost svih potla~enih naroda, oni su mogli da se kre}u u okviru na-
cionalne dràve i ~ak da se pojave, u vreme raspada sopstvene dru{tvene i
politi~ke strukture, kao jedina grupa u populaciji koja se nije prepu{tala
ekspanzionisti~kim fantazijama i idejama o uni{tavanju ostalih naroda.
Nadnacionalizam antisemita pri{ao je pitanju me|unarodne organizacije
sa sasvim suprotnog gledi{ta. Njegov je cilj bila nadmo}na superstruktura
koja bi podjednako razorila sve nacionalne strukture nikle na doma}em
tlu. Antisemiti su mogli da se upuste u hipernacionalisti~ko fraziranje ~ak
i kad su se pripremali da razore dràvnu politiku sopstvene nacije, jer je
plemenski nacionalizam sa svojom neumerenom ùdnjom za osvajanjem,
bio jedna od glavnih snaga kojom se na silu probijaju uske i sku~ene
granice dràve i njenog suvereniteta.44 [to je efektnija bila {ovinisti~ka
propaganda, lak{e je bilo ubediti javno mnjenje u neophodnost nadna-
cionalne strukture koja bi vladala odozgo i bez nacionalnih razlika uni-
verzalnim monopolom vlasti i instrumentima nasilja.
Nema sumnje da je poseban me|uevropski poloàj jevrejskog naroda
mogao da posluì u svrhe socijalisti~kog federalizma makar onoliko ko-
44 Uporedi VIII poglavlje.
42 ANTISEMITIZAM
liko je posluìo mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bili

toliko obuzeti klasnom borbom i tako nemarni prema politi~kim posledi-
cama sopstvenih nasle|enih koncepata da su Jevreje shvatili kao politi~ki
faktor tek kad su se ve} sukobili sa antisemitizmom u punom jeku kao oz-
biljnim takmacem na doma}oj sceni. Tada oni nisu bili samo nepripremlje-
ni da unesu jevrejsko pitanje u svoje teorije, ve} su se bojali da ga uop{te i
dodirnu. Ovde, kao i u drugim me|unarodnim pitanjima, prepustili su to
nadnacionalistima koji su onda mo`da izgledali kao jedini koji znaju od-
govore na svetske probleme.
Na smeni vekova, posledice prevara iz sedamdesetih ~inile su svoje, i
doba napretka i op{teg blagostanja, naro~ito u Nema~koj, stavilo je ta~ku
na preuranjena vrenja iz osamdesetih. Niko nije mogao da predvidi da je
ova ta~ka samo predah, da }e se sva nere{ena politi~ka pitanja zajedno sa
svim neutaènim politi~kim mr`njama udvostru~iti po snazi i nasrtnosti
posle Prvog svetskog rata. Antisemitske partije u Nema~koj, nakon po~et-
nih uspeha, opet su postale bezna~ajne; njihove vo|e, posle kratkog up-
ravljanja javnim mnjenjem, nestale su kroz zadnja vrata istorije u mrak lu-
da~ke zbrke i {arlatanstva koje ima lek za sve.
IV: Antisemitizam levi~ara
DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, mogli

bismo da obratimo manje pa`nje na njegov razvoj u Nema~koj. Kao poli-
ti~ki pokret, antisemitizam devetnaestog veka najbolje se moè prou~avati
u Francuskoj, gde je skoro ~itavu deceniju dominirao politi~kom scenom.
Kao ideolo{ka snaga, bore}i se sa drugim mnogo uvaènijim ideologijama
za naklonost javnog mnjenja, on je dostigao svoj najjasniji oblik u Austriji.
Nigde Jevreji nisu ~inili tako velike usluge dràvi kao u Austriji, ~ije je
brojne nacionalnosti dràla na okupu samo dvojna monarhija ku}e Hab-
zburga, i gde je Jevrejin kao dràvni bankar, nasuprot svim ostalim evrop-
skim zemljama, preìveo pad monarhije. Ba{ kao na po~etku osamnaestog
veka, kredit Zamuela Openhajmera bio je identi~an sa kreditom ku}e Hab-
sburga, tako da je “na kraju austrijski kredit zapravo bio kredit Credi-
tanstalt-a – bankarske ku}e Rot{ild.45 Iako dunavska monarhija nije imala
homogeno stanovni{tvo, najva`niji preduslov za evoluciju u nacionalnu
dràvu, ona nije mogla da izbegne preobraàj prosve}enog despotizma u
ustavnu monarhiju i stvaranje modernih gra|anskih slu`bi. To je zna~ilo
da treba da oformi izvesne institucije nacionalne dràve. Kao prvo, mo-
derni klasni sistem rastao je po nacionalnim linijama, tako da su odre|ene
45 Vidi Paul H. Emden, “The Story of the Vienna Creditanstalt”, u Menorah Journal,
XXVIII, 1, 1940.
nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profe-

sijama. Nemci su postali dominantna nacija uglavnom u istom smislu kao
{to je buròazija postala dominantna klasa u nacionalnoj dràvi. Ma|arski
plemi}i-zemljoposednici igrali su ~ak va`niju, ali u su{tini sli~nu ulogu,
kakvu je imalo plemstvo u drugim zemljama. Sama dràvna ma{inerija
dala je sve od sebe da o~uva staru apsolutnu distancu od dru{tva, da vlada
nad svim nacionalnostima, kao nacionalna dràva, po{tuju}i svoje klase.
Rezultat za Jevreje bio je taj da jevrejska nacionalnost jednostavno nije
mogla da se stopi sa drugim klasama u nacionalnoj dràvi ili da i sama
postane klasa. Kako su se Jevreji u nacionalnoj dràvi razlikovali od svih
dru{tvenih klasa svojim posebnim odnosom prema dràvi, tako su se ra-
zlikovali i od ostalih nacionalnosti u Austriji svojim posebnim odnosom
prema habsbur{koj monarhiji. I kao {to je svuda svaka klasa koja je do{la
u otvoren sukob sa dràvom postajala antisemitska, tako je u Austriji sva-
ka nacionalnost koja se nije prosto ume{ala u sveop{tu borbu nacionalnos-
ti, ve} je do{la u otvoreni sukob sa monarhijom samom, po~injala svoju
borbu napadom na Jevreje. Ali postojala je jasna razlika izme|u tih suko-
ba u Austriji i sukoba u Nema~koj i Francuskoj. U Austriji oni nisu bili
samo o{triji, ve} je prilikom izbijanja Prvog svetskog rata svaka nacional-
nost, a to zna~i svaki sloj dru{tva, bio suprotstavljen dràvi, tako da je vi{e
nego igde u Zapadnoj ili Srednjoj Evropi stanovni{tvo pozdravilo aktivni
antisemitizam.
U tim sukobima je bio izrazit neprekidni porast mr`nje pripadnika ne-
ma~ke nacionalnosti prema dràvi, koji se ubrzao osnivanjem Rajha i ka-
da se otkrila beskorisnost antisemitskih parola posle finansijskog kraha
1873. Dru{tvena situacija je u tom trenutku bila prakti~no ista kao u Ne-
ma~koj, ali socijalna propaganda da bi se pridobio glas srednje klase
smesta je uplivala u mnogo nasilniji napad na dràvu i u mnogo glasnije
priznanje nelojalnosti prema Austriji. [tavi{e, Nema~ka liberalna partija,
pod vo|stvom [enerera, bila je od po~etka partija niè srednje klase bez
veza ili ograni~avanja od strane plemstva i nesumnjivo sa levi~arskim na-
zorima. Ona nije nikada stekla stvarno masovnu bazu, ali je tokom osam-
desetih godina postigla zna~ajan uspeh na univerzitetima, gde je na bazi
otvorenog antisemitizma organizovala kompaktnu studentsku organizaci-
ju. [enererov antisemitizam, prvo skoro isklju~ivo upravljen protiv Rot{il-
dovih, pribavio mu je simpatije radni~kog pokreta, koji je njega smatrao
autenti~nim radikalom.46 Njegova glavna prednost bila je {to je on svoju
46 Vidi F. A. Neuschaefer, Georg Ritter von Schoenerer, Hamburg, 1935. i Eduard Pichl,
Georg Schoenerer, 1938, 6 tomova. âk i 1912. kada je [onererova agitacija ve} odavno iz-
gubila svaki zna~aj, be~ki Arbeiterzeitung gajio je vrlo strasna ose}anja prema ~oveku o
kome je mogao da misli samo onako kako je Bizmark jedanput rekao za Lasala: “I kad smo
izmenjali udarce, pravda je jo{ uvek zahtevala da priznamo, ~ak i tokom borbe: On je
mu{karac; a ostali su babe.” (Neuschaefer, p. 33.)
44 ANTISEMITIZAM
antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se moè

dokazati: kao ~lan austrijskog Rajhstrata, on se zalagao za nacionalizaciju
puteva, ~iji je najve}i deo od 1836. bio u rukama Rot{ildovih, prema
dràvnoj licenci koja je isticala 1886. [enerer je uspeo da sakupi 40.000
potpisa protiv njenog obnavljanja i da pomeri jevrejsko pitanje u sredi{te
interesovanja javnosti. Bliska veza izme|u Rot{ildovih i finansijskih in-
teresa monarhije postala je vrlo vidljiva kada je vlada poku{ala da produì
licencu pod uslovima koji su bili o~igledno nepovoljni po dràvni kao i po
javni interes. [enererova agitacija u toj stvari ozna~ila je stvarni po~etak
artikulisanog antisemitskog pokreta u Austriji.47 Poenta je u tome {to je taj
pokret, za razliku od [tekerove agitacije u Nema~koj, osnovao i vodio
~ovek koji je bez sumnje bio iskren i koji stoga nije prestao da koristi anti-
semitizam kao propagandno oru`je, ali je brzo razvio pangermansku ideo-
logiju koja je mnogo dublje uticala na nacizam nego ijedna druga nema~ka
vrsta antisemitizma.
Iako je kona~no pobedio, [enererov pokret je privremeno porazila jedna
druga antisemitska partija, hri{}anski socijalisti, pod vo|stvom Ligera.
Dok je [enerer katoli~ku crkvu i njen znatan uticaj na austrijsku politiku
napadao skoro koliko i Jevreje, hri{}anski socijalisti bili su katoli~ka par-
tija koja je od po~etka poku{avala da se udruì sa onim reakcionarnim,
konzervativnim snagama koje su se pokazale tako korisne u Nema~koj i u
Francuskoj. Po{to su napravili vi{e socijalnih ustupaka, bili su uspe{niji
nego u Nema~koj i Francuskoj. Oni su, zajedno sa socijaldemokratima,
preìveli pad monarhije i postali najuticajnija stranka u posleratnoj Austri-
ji. No, mnogo pre uspostavljanja austrijske dràve, kada je, devedesetih
godina, Liger postao gradona~elnik Be~a zahvaljuju}i antisemitskoj kam-
panji, hri{}anski socijalisti su ve} usvojili to tipi~no dvoli~no pona{anje
prema Jevrejima u nacionalnoj dràvi – netrpeljivost prema inteligenciji i
simpatije prema klasi poslovnih Jevreja. Nikako nije bilo slu~ajno to {to
su, posle gorke i krvave borbe za vlast sa socijalisti~kim radni~kim pokre-
tom, oni preuzeli dràvnu ma{inu kada je Austrija, redukovana na svoje
nema~ko stanovni{tvo, uspostavljena kao nacionalna dràva. Ispostavilo
se da su oni jedina partija koja je spremna upravo za tu ulogu i koja je ~ak
i pod starom monarhijom stekla popularnost zbog svog nacionalizma.
Po{to su Habsburzi bili nema~ka ku}a i po{to su svojim nema~kim po-
danicima dali izvesnu nadmo}, hri{}anski socijalisti nisu nikada napadali
monarhiju. Njihova je funkcija bila da pridobiju velike delove nema~ke
nacije za podr{ku jednoj su{tinski nepopularnoj vladi. Njihov antisemiti-
zam ostao je bez posledica; decenije u kojima je Liger vladao Be~om bile
su zapravo neka vrsta zlatnog doba za Jevreje. Ma koliko je njegova pro-
47 Vidi Neuschaefer, op. cit. pp. 22 ff., i Pichl, op. cit., I, 236 ff.
paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mo-

gao da tvrdi kao [enerer i pangermani da “antisemitizam vidi kao glavni
oslonac na{e nacionalne ideologije, kao su{tinski izraz istinskog narodnog
uverenja, pa tako i kao glavno nacionalno dostignu}e ovog veka”.48 Iako
su bili pod velikim uticajem klerikalnih krugova, kao i antisemitski pokret
u Francuskoj, oni su nu`no bili mnogo suzdràniji u svojim napadima na
Jevreje, jer nisu napadali monarhiju kao {to su antisemiti u Francuskoj na-
padali Tre}u republiku.
Uspesi i porazi dve austrijske antisemitske partije pokazuju ograni~enu
va`nost dru{tvenih sukoba za re{avanje dugoro~nih problema toga vreme-
na. U pore|enju sa mobilizacijom svih protivnika vlade kao takve, prido-
bijanje glasova niè srednje klase bilo bi privremena pojava. Zapravo,
ki~ma [enererovog pokreta bila je u onim krajevima nema~kog govornog
podru~ja u kojima uop{te nije bilo jevrejske populacije, gde nije nikada
postojalo takmi~enje sa Jevrejima ili mr`nja prema njihovim bankarima.
Opstanak pangermanskog pokreta i njegovog nasilni~kog antisemitizma u
tim krajevima, u trenutku kada se on sti{avao u urbanim centrima, bio je
posledica ~injenice da ti krajevi nisu nikada postigli onaj stepen op{teg
napretka predratnog perioda koji je gradsko stanovni{tvo pomirio sa vla-
dom.
Potpuno odsustvo lojalnosti prema sopstvenoj zemlji i vladi, koje su
pangermani zamenili otvorenom lojalno{}u prema Bizmarkovom Rajhu, i
iz njega proiza{ao nenacionalni koncept nezavisan od dràve i teritorije,
doveo je [enererovu stranku do istinske imperijalisti~ke ideologije u kojoj
je leào znak njegove privremene slabosti i njegove dugoro~ne snage. To
je tako|e razlog {to je pangermanska partija u Nema~koj (Alldeutschen),
koja nikad nije prekora~ila granicu obi~nog {ovinizma, ostala tako krajnje
sumnji~ava i nesklona da prihvati {irom ispruène ruke svoje austrijske
germanske bra}e. Taj austrijski pokret imao je za cilj vi{e od dolaska na
vlast, vi{e od zauzimanja dràvne ma{inerije. On je èleo revolucionarnu
reorganizaciju Srednje Evrope u kojoj bi austrijski Nemci, zajedno sa ne-
ma~kim Nemcima, postali vladaju}i narod, u kojoj bi svi ostali narodi sa
tog podru~ja bili dràni u istoj vrsti poluropstva kao slovenske nacije u
Austriji. Zbog te bliske sklonosti ka imperijalizmu i temeljne promene ko-
ju je austrijski pangermanski pokret uneo u koncept nacionalnog, moramo
da odloìmo raspravu o njemu. On nije, ~ak ni po svojim posledicama,
prosta priprema pokreta u devetnaestom veku; vi{e nego ijedna druga vrs-
ta antisemitizma, on pripada na{em sopstvenom vremenu.
48 Citirano iz Pichl, op. cit.

46 ANTISEMITIZAM
Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfuso-

va afera iznela je na videlo sve druge elemente antisemitizma devetnaes-
tog veka u njihovim ~isto ideolo{kim i politi~kim aspektima; ono {to je iz-
raslo iz posebnih uslova nacionalne dràve jeste kulminacija antisemitiz-
ma. Ipak, njegova nasilna forma nagove{tavala je budu}i razvoj, tako da je
ponekad izgledalo da glavni glumci te afere izvode ogromnu generalnu
probu za predstavu koja treba da bude odloèna za vi{e od tri decenije.
Ona je okupila sve javne i podzemne, politi~ke i dru{tvene izvore koji su
doveli do toga da jevrejsko pitanje prevlada u devetnaestom veku; prerano
izbijanje tog pitanja, s druge strane, zadràlo ga je u okviru tipi~ne ideo-
logije devetnaestog veka koja, iako je nadìvela sve francuske vlade i poli-
ti~ke krize, nikad nije sasvim odgovarala politi~kim uslovima dvadesetog
veka. Kada je, posle poraza 1940, francuski antisemitizam sa vladom u
Vi{iju, dobio jedinstvenu priliku, imao je zastareo i, za glavne ciljeve, dos-
ta beskoristan karakter, {to nema~ki nacisti~ki autori nikad nisu propu{tali
da istaknu.49 On nije imao mnogo uticaja na formiranje nacizma i ostao je
mnogo zna~ajniji sam po sebi nego kao aktivni istorijski ~inilac u kona-
~noj katastrofi.
Glavni razlog za ova korisna ograni~enja bio je taj {to francuske anti-
semitske partije, iako nasilne na doma}oj sceni, nisu imale nadnacionalne
aspiracije. One su ipak pripadale najstarijoj i najrazvijenijoj nacionalnoj
dràvi u Evropi. Niko od antisemita nikada nije ozbiljno poku{ao da orga-
nizuje “partiju nad partijama” ili da kao partija zavlada dràvom, bez ika-
kve svrhe osim partijskog interesa. Nekoliko izvr{enih coups d’etat, koji
bi se mogli pripisati savezu izme|u antisemita i vi{ih vojnih oficira, bilo je
sme{no neadekvatno i o~igledno neodlu~no izvedeno.50 Godine 1898. u
Parlament je, uz pomo} antisemitske kampanje, izabrano nekih devetnaest
~lanova, ali to je ujedno bio vrhunac koji nikada vi{e nije dostignut i s ko-
ga je pad bio brz.
Ta~no je, s druge strane, da je to bio najraniji primer uspeha antisemitiz-
ma kao katalizatora za sva druga politi~ka pitanja. To se moè pripisati ne-
dostatku autoriteta Tre}e republike koja je bila izglasana sa veoma tankom
ve}inom. U o~ima masa, dràva je izgubila svoj presti` zajedno sa monar-
hijom, pa napadi na dràvu nisu vi{e bili svetogr|e. Prva nasilja u Fran-
cuskoj upadljivo li~e na sli~na vrenja u austrijskoj i u nema~koj republici
posle Prvog svetskog rata. Nacisti~ka diktatura se tako ~esto povezivala sa
takozvanom “dràvnom religijom” da su ~ak i istori~ari ostali pomalo sle-
pi za jasnu ~injenicu da su nacisti izvukli prednost iz potpunog sloma
dràvne religije koju je izvorno nosio knez, koji je na prestolu sedeo po
49 Vidi posebno Walfried Vernunft, “Die Hintergründe des französischen Antisemitiz-
mus”, u Nationalsozialistische Monatshefte, jun 1939.
50 Vidi IV poglavlje.
milosti boìjoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pe-

deset godina pre nego {to su evropske zemlje bile potresene ovim op{tim
nestankom oboàvanja, dràvna religija je preìvela mnoge poraze. Bilo je
mnogo lak{e napasti Jevreje i vladu tamo nego u Srednjoj Evropi, gde su
napadani Jevreji da bi se napala vlada.
Francuski antisemitizam je, {tavi{e, toliko stariji od svojih evropskih
pandana koliko i francuska emancipacija Jevreja, koja datira jo{ od kraja
osamnaestog veka. Za predstavnike prosvetiteljstva je prezir prema Jevre-
jima bio ne{to sasvim normalno; oni su u njima videli povratak mra~nog
doba i mrzeli su ih kao finansijske me{etare aristokratije. Jedini jasni pri-
jatelji Jevreja u Francuskoj bili su konzervativni pisci koji su antijevrejsko
drànje ìgosali kao “jednu od omiljenih teza osamnaestog veka”.51 Za
svakog malo liberalnijeg ili radikalnijeg pisca postalo je skoro tradicija da
upozorava na Jevreje kao varvare koji jo{ uvek ìve pod upravom patri-
jarha i ne poznaju drugu dràvu.52 Tokom Francuske revolucije i posle nje,
francuski kler i francuski aristokrati priklju~ili su se op{tem antijevrej-
skom raspoloènju, iako iz drugih, materijalnijih razloga. Oni su optuìli
revolucionarnu vladu da je naredila prodaju crkvenog imanja kako bi is-
platila “Jevreje i trgovce kojima je du`na.”53 Ovi stari argumenti, nekako
preìveli kroz neprestanu borbu izme|u crkve i dràve u Francuskoj, pot-
pirivali su op{te nasilje i ogor~enje koje su podstakle druge, modernije
snage s kraja veka.
Uglavnom zbog jake podr{ke klera antisemitizmu, francuski socijali-
sti~ki pokret je najzad odlu~io da stane protiv antisemitske propagande u
Drajfusovoj aferi. Do tada, me|utim, francuski levi~arski pokreti devet-
naestog veka izraàvali su antipatiju prema Jevrejima. Oni su jednostavno
sledili tradiciju prosvetiteljstva osamnaestog veka, koje je bilo izvor libe-
ralizma i radikalizma, a antijevrejsko drànje su smatrali sastavnim delom
antiklerikalizma. Ta raspoloènja levice bila su oja~ana i ~injenicom da su
alza{ki Jevreji nastavili da ìve od pozajmljivanja novca seljacima, praksa
koja je ve} izazvala Napoleonov dekret iz 1808. Po{to su se uslovi u Alza-
su promenili, levi~arski antisemitizam na{ao je novi izvor snage u finan-
sijskoj politici ku}e Rot{ild, koja je igrala veliku ulogu u finansiranju Bur-
bona, odràvala bliske veze sa Lujem Filipom i procvetala pod Napo-
leonom III.
51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55.

52 Charles Fourier, Noveau Monde Industriel, 1829, Oeuvres Complètes, tom V 1841. p.
421. Za Furijeove antijevrejske doktrine vidi tako|e Edmund Silberner “Charles Fourier on
the Jewish Question” u Jewish Social Studies, oktober 1946.
53 Vidi list Le patriote Français, br. 457, 8. novembar 1790. Citirano iz Clemens August
Hoberg, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im modernen Frankreich”, u Forsc-
hungen zur Judenfrage, 1940, tom IV.
48 ANTISEMITIZAM
Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko drànje

postojao je i jedan dublji razlog, koji je bio presudan za celu strukturu spe-
cifi~nog francuskog radikalizma, a koji je uspeo skoro da okrene ceo fran-
cuski levi~arski pokret protiv Jevreja. Bankari su u Francuskoj bili mnogo
stroì nego u drugim kapitalisti~kim zemljama a francuska industrija posle
kratkog uspona nakon Napoleona III, zaostajala je tako daleko za drugim
nacijama da su prekapitalisti~ke socijalisti~ke tendencije i dalje imale
znatan uticaj. Nià srednja klasa, koja je u Austriji i Nema~koj postala an-
tisemitska tek tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su ti ljudi
bili ve} toliko o~ajni da su se mogli upotrebiti za reakcionarnu politiku is-
to kao i za novu politiku gomile, u Francuskoj je bila antisemitska pedese-
tak godina ranije, kada je, uz pomo} radni~ke klase, iznela revoluciju
1848. do kratke pobede. êtrdesetih, kada je Tusnel objavio svoje Les
Juifs, Rois de l’Epoque, najva`niju knjigu u pravoj poplavi pamfleta pro-
tiv Rot{ildovih, cela levi~arska {tampa, u to vreme glasilo revolucionarne
srednje niè klase, primila ga je s puno entuzijazma. Njihovo ra-
spoloènje, kao {to je iskazao Tusnel, iako manje artikulisano i manje raz-
ra|eno, nije se mnogo razlikovalo od raspoloènja mladog Marksa, a Tus-
nelov napad na Rot{ildove bio je samo manje darovita i razra|enija vari-
janta pisama iz Pariza koja je Berne pisao petnaest godina ranije.54 Oba
ova Jevrejina su, tako|e, uzeli jevrejskog bankara kao centralnu figuru
kapitalisti~kog sistema, i ta gre{ka je vr{ila zna~ajan uticaj na op{tinsku i
niù vladinu birokratiju u Francuskoj sve do na{eg vremena.55
Svakako da ova provala antijevrejskog ose}anja, pothranjivana eko-
nomskim sukobom izme|u bankara Jevreja i njihove o~ajne klijentele, ni-
je kao vaàn ~inilac u politici trajala duè od sli~nih provala sa ~isto eko-
nomskim ili dru{tvenim motivima. Dvadeset godina vladavine Napoleona
III bilo je doba napretka i sigurnosti francuskih Jevreja, veoma nalik na
dve decenije pre izbijanja Prvog svetskog rata u Nema~koj i Austriji.
54 Marksov esej o jevrejskom pitanju je dovoljno poznat da ne specifikujem citat. Po{to su
Berneovi izrazi zbog ~isto polemi~kog i neteorijskog karaktera danas zaboravljeni, citiramo
iz 72. pisma iz Pariza (januara 1832): “Rot{ild je poljubio papi ruku... Najzad je nastupio po-
redak koji je Bog zamislio kada je stvarao svet. Siroma{ni hri{}anin ljubi papino stopalo, a
bogati Jevrejin mu ljubi ruku. Da je Rot{ild dobio svoj rimski zajam po 60 procenata umesto
65 i da je mogao da po{alje kardinalu-komorniku vi{e od deset hiljada dukata, oni bi mu
dozvolili da zagrli svetog oca... Ne bi li to bila najve}a sre}a za svet da se povuku svi kralje-
vi i da se porodica Rot{ild stavi na presto?” Briefe aus Paris. 1830-1833.
55 Ovaj stav je dobro opisao gradski savetnik Pol Brus u uvodu za ~uveno delo Sezara
Lambroza o antisemitizmu (1899). Karakteristi~ni deo rasprave sadrì se u slede}em: “Ma-
lom vlasniku radnje treba kredit, a mi znamo kako je lo{e organizovan i kako je skup kredit u
ovo vreme. I ovde mali trgovci stavljaju odgovornost na bankara Jevrejina. Sve dole do rad-
nika – to jest onih radnika koji nemaju jasnu ideju nau~nog socijalizma – svi misle da se re-
volucija unapre|uje ako op{toj eksproprijaciji kapitalista prethodi eksproprijacija jevrejskih
kapitalista koji su najtipi~niji i ~ija su imena najpoznatija masama.”
Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad-

ìvela dru{tveni antisemitizam, kao i prezrivo pona{anje antiklerikalno na-
strojenih intelektualaca, bila je povezana sa op{tom ksenofobijom. Naro-
~ito posle Prvog svetskog rata, strani Jevreji postali su prototip svih stra-
naca. Diferencijacija izme|u doma}ih Jevreja i onih koji su “napali” zem-
lju sa istoka vr{ila se u svim zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Poljski
i ruski Jevreji tretirani su u Nema~koj i Austriji na isti na~in kao rumunski
i nema~ki Jevreji u Francuskoj, ba{ kao {to su u Nema~koj Jevreji iz Po-
zena ili u Austriji iz Galicije bili tretirani sa istim snobovskim prezirom
kao u Francuskoj Jevreji iz Alzasa, ali je samo u Francuskoj ova diferenci-
jacija dobila toliki zna~aj na doma}oj sceni – verovatno zbog ~injenice {to
su se Rot{ildovi, koji su vi{e nego igde drugde bili `rtva antijevrejskih na-
pada, naselili u Francusku dolaze}i iz Nema~ke, tako da je od izbijanja
Drugog svetskog rata postalo normalno da se Jevreji sumnji~e za simpa-
tizerstvo prema narodnom neprijatelju.
Nacionalisti~ki antisemitizam, bezopasan u pore|enju sa modernim
pokretima, u Francuskoj nikad nije bio monopol reakcionara i {ovinista. U
toj se ta~ki pisac @an @irodu, ministar za propagandu u Daladijeovoj rat-
noj vladi, potpuno slagao56 sa Petenom i vladom u Vi{iju, koja tako|e, ma
koliko se trudila da zadovolji Nemce, nije mogla da probije ograni~enja
ove staromodne antipatije prema Jevrejima. Proma{aj je bio sasvim uo~-
ljiv otkad su Francuzi proizveli jednog istaknutog antisemitu koji je otkrio
svu snagu i mogu}nosti novog oru`ja. To {to je taj ~ovek bio uvaèni ro-
mansijer, osobenost je prilika u Francuskoj, gde antisemitizam nikada i ni-
je bio dru{tveno i intelektualno ozlogla{en kao u drugim zemljama.
Luj Ferdinan Selin imao je prostu tezu, bezazlenu, sa upravo onom ide-
olo{kom ma{tovito{}u koja je nedostajala mnogo racionalnijim fran-
cuskim antisemitima. On je tvrdio da su Jevreji spre~ili evoluciju Evrope u
politi~ku celinu, izazvali sve evropske ratove od 843. i zaverili se da poru-
{e i Francusku i Nema~ku izazivaju}i njihovo uzajamno neprijateljstvo.
Selin je predlagao ovo fantasti~no obja{njenje istorije u svojoj Ecole des
Cadavres, pisanoj u vreme Minhenskog pakta i objavljenoj prvih meseci
rata. Jedan raniji pamflet na tu temu, Bagatelle pour un Massacre (1938),
iako nije sadrào novi klju~ za evropsku istoriju, ve} je imao znatno mo-
56 Za iznena|uju}i kontinuitet francuskih antisemitskih argumenata uporedi, na primer,
[arl Furijeovu sliku Jevrejina “Iskariotskog” koji dolazi u Francusku sa 100.000 funti, sme-
{ta se u grad sa {est konkurenata na svom polju, istiskuje sve konkurentske ku}e, zgr}e veli-
ko bogatstvo i vra}a se u Nema~ku (u Théorie des quatre mouvements, 1808, Oeuvres Comp-
lètes 88 ff.), sa @iroduovom slikom 1939: “Infiltracijom ~iju tajnu sam uzalud poku{avao da
otkrijem, stotine hiljada A{kenaza koji su pobegli iz poljskih i rumunskih geta u{li su u na{u
zemlju... elemini{u}i na{e sugra|ane i u isto vreme uni{tavaju}i njihove profesionalne
obi~aje i tradicije... i uspe{no se brane}i od svih popisa stanovni{tva, poreza i rada.” U Pleins
Pouvoirs, 1939.
50 ANTISEMITIZAM
derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma-

}ih i stranih Jevreja, izme|u dobrih i lo{ih i nije se baktao sa razra|enim
zakonskim predlozima (posebna odlika francuskog antisemitizma), ve} je
i{ao pravo u sr` stvari i zahtevao masakr svih Jevreja.
Selinovu prvu knjigu veoma su dobro primili vode}i francuski intelektu-
alci, koji su bili delom zadovoljni napadom na Jevreje, a delom uvereni da
to nije ni{ta vi{e do nova literarna fantazija.57 Iz potpuno istih razloga
francuski fa{isti nikli na doma}em tlu nisu uzeli Selina ozbiljno, uprkos
~injenici {to su oduvek znali da je on jedini pravi antisemit u Francuskoj.
Uro|eni zdrav razum francuskih politi~ara i njihova duboko ukorenjena
pristojnost spre~ili su ih da prihvate {arlatana i ludaka. Rezultat je bio taj
da su ~ak Nemci, koji su bili savesniji, u svojim uzaludnim naporima da
ubede francuski narod da bi istrebljenje Jevreja bilo lek za sve pod suncem
morali i dalje da koriste neprikladne pristalice kao {to su Musolinijev sled-
benik Dorio, i Peten, stari francuski {ovinist bez razumevanja ikakvog mo-
dernog problema. Na~in na koji se ta situacija razvijala tokom godina fran-
cuske zvani~ne, pa ~ak i nezvani~ne spremnosti na saradnju sa nacisti-
~kom Nema~kom, jasno pokazuje kako je neefikasan antisemitizam devet-
naestog veka bio za nove politi~ke potrebe dvadesetog, ~ak i u zemlji u ko-
joj je dostigao svoj pun razvoj i nadìveo sve druge promene u javnom
mnjenju. Nije va`no {to su sposobni novinari devetnaestog veka kao Ed-
uar Drimon, pa ~ak i veliki savremeni pisci kao @or` Bernanos, doprinosili
stvari kojoj su mnogo bolje sluìli ludaci i {arlatani.
To {to Francuska, iz raznih razloga, nikada nije razvila pravu imperijali-
sti~ku partiju, pokazalo se kao presudno. Kao {to su mnogi francuski ko-
lonijalni politi~ari isticali58, samo bi francusko-nema~ki savez omogu}io
Francuskoj da se takmi~i sa Engleskom u podeli sveta i da se uspe{no uk-
lju~i u grabe` oko Afrike. Iako Francuska nikad nije popustila isku{enju
da se u tome nadme}e, uprkos svoj svojoj kivnosti i neprijateljstvu prema
Velikoj Britaniji, ona je bila i ostala nation par exellence na Kontinentu,
iako je njena va`nost slabila, pa su se ~ak i njeni slabi imperijalisti~ki
poku{aji zavr{avali novim pokretima za nacionalnu nezavisnost. Kako se,
{tavi{e, njen antisemitizam hranio ~isto nacionalnim sukobom sa Ne-
ma~kom, jevrejskoj stvari je skoro automatski oduzeta velika uloga u im-
perijalisti~koj politici, uprkos uslovima u Alìru, gde je me{ano stanov-
ni{tvo doma}ih Jevreja i Arapa moglo biti plodno tle.59 Prosto i brutalno
57 Vidi posebno kriti~ku diskusiju u Nouvelle Revue Française Marcel Arlanda (februar
1938) koji tvrdi da je Selinova pozicija su{tinski “solide”. Andre @id (april 1938) misli da je
Selin opisuju}i samo jevrejsku “spécialité” uspeo da naslika ne realnost ve} samu haluci-
naciju koju realnost izaziva.
58 Vidi na primer René Pion, France et Allemagne, 1912.
59 Neki aspekti jevrejskog pitanja u Alìru obra|eni su u autorkinom ~lanku “Why the
Crémieux Decree was Abrogated”, u Contemporary Jewish Record, april 1943.
razaranje francuske nacionalne dràve nema~kom agresijom, parodija ne-

ma~ko-francuskog saveza posle nema~ke okupacije i francuskog poraza,
moglo je da dokaè koliko je malo sopstvene snage ova nation par exel-
lence ponela u na{e vreme iz slavne pro{losti; ona nije promenila svoju
politi~ku strukturu.
V: Zlatno doba sigurnosti
SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokre-

ta od izbijanja Prvog svetskog rata. Taj je period dobro opisan kao “zlatno
doba sigurnosti”,60 jer je malo onih koji su tada ìveli osetilo unutarnju
slabost jedne o~igledno staromodne politi~ke strukture koja je, uprkos
svim proricanjima bliske propasti, sa neobja{njivo monotonom tvrdogla-
vo{}u nastavila da ìvotari u la`nom sjaju. Rame uz rame i o~igledno sa
neumanjenom stabilno{}u, uspeli su da se odrè anahroni despotizam u
Rusiji, korumpirana birokratija u Austriji, priglupi militarizam u Nema-
~koj i neodlu~na republika u neprestanoj krizi u Francuskoj – sve one jo{
uvek u senci mo}i svetskih razmera Britanske imperije. Nijedna od tih vla-
da nije bila naro~ito popularna i sve su se one suo~ile sa sve ja~om do-
ma}om opozicijom; ali nigde nije izgledalo da postoji ozbiljna politi~ka
volja za radikalnom promenama politi~kih prilika. Evropa je bila isuvi{e
zauzeta ekonomskim {irenjem da bi ijedna nacija ili dru{tveni sloj ozbiljno
uzeli politi~ka pitanja u svoje ruke. Sve je moglo da se nastavi po starom
jer niko nije mario. Ili, o{troumnim êstertonovim re~ima: “Sve je i dalje
postojalo pori~u}i da postoji.”61
Ogroman rast industrijske i ekonomske mo}i doveo je do stalnog sla-
bljenja ~isto politi~kih ~inilaca, dok su u isto vreme ekonomske snage po-
stale dominantne u me|unarodnoj igri vlasti. Mislilo se da je vlast sinonim
za ekonomsku mo} pre nego {to su ljudi otkrili da su ekonomska i indus-
trijska mo} samo njeni moderni preduslovi. U izvesnom smislu, ekonom-
ska mo} bi mogla da poljulja vlade jer one u ekonomiju imaju istu veru
kao i ~isti biznismeni koji su ih odnekud uverili da dràvni instrumenti na-
silja treba da se koriste samo kao za{tita poslovnih interesa i nacionalnog
poseda. Veoma kratko vreme je bilo neke istine u primedbi Valtera Rate-
naua da 300 ljudi, koji se svi me|usobno poznaju, drè sudbinu sveta u
svojim rukama. To ~udno stanje trajalo je ta~no do 1914, kada su samom
60 Termin [tefana Cvajga koji je tako imenovao period do Prvog svetskog rata u The
World of Yesterday: An Autobiography, 1943.
61 Za odli~an opis Britanskog ministarstva unutra{njih poslova vidi G. K. Chesterton, The
Return of Don Quixote, koji se nije pojavio do 1927. ali je bio “planiran i delimi~no napisan
pre rata”.
52 ANTISEMITIZAM
~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ek-

spanzije.
Jevreji su pojavom zlatnog doba sigurnosti bili obmanuti vi{e nego ije-
dan drugi evropski narod. Izgledalo je da je antisemitizam stvar pro{losti;
{to su vi{e vlade gubile mo} i ugled, manje se pa`nje obra}alo Jevrejima.
Po{to je dràva igrala sve ograni~eniju i prazniju reprezentativnu ulogu,
politi~ka reprezentacija teìla je da postane jedna vrsta teatarske predstave
promenljivog kvaliteta, dok samo pozori{te nije u Austriji postalo ìà na-
cionalnog ìvota, institucija ~iji je javni zna~aj bio ve}i od zna~aja Parla-
menta. Teatarski kvalitet politi~ke sfere postao je tako o~it da se pozori{te
moglo pojaviti kao carstvo realnosti.
Sve ve}i uticaj krupnog biznisa na dràvu i slabljenje potrebe dràve za
jevrejskim uslugama pretili su da }e se jevrejsko bankarstvo ugasiti i nate-
rali Jevreje na izvesne promene u zanimanjima. Prvi znak slabljenja je-
vrejskih bankarskih ku}a bio je njihov gubitak ugleda i mo}i u okviru je-
vrejskih zajednica. One nisu vi{e bile dovoljno jake da centralizuju i do iz-
vesne mere monopolizuju jevrejsko bogatstvo. Sve je vi{e Jevreja osta-
vljalo dràvne finansije u korist nezavisnog biznisa. Pored snabdevanja
vojske i vlade hranom i ode}om, rasla je jevrejska trgovina hranom i ìtom
i industrija ode}e, u kojima su oni ubrzo stekli istaknute poloàje u svim
zemljama; zalagaonice i me{ovite radnje u provincijskim gradi}ima bile
su prete~e robnih ku}a u velikim gradovima. To ne zna~i da je odnos iz-
me|u Jevreja i vlada prestao, ali je u njega bilo uklju~eno manje pojedina-
ca, tako da na kraju tog perioda imamo skoro istu sliku kao na po~etku: ne-
koliko Jevreja na va`nim finansijskim poloàjima sa malom ili nikakvom
vezom sa {irim slojem jevrejske srednje klase.
Mnogo va`nija od {irenja nezavisne jevrejske trgova~ke klase bila je
jedna druga promena strukture zanimanja. Jevreji Srednje i Zapadne Evro-
pe dostigli su ta~ku zasi}enja u bogatstvu i ekonomskom poloàju. To je
mogao biti trenutak da oni pokaù da li zapravo èle novac radi novca ili
radi vlasti. U prvom slu~aju oni su mogli da pro{ire trgovinu i da je prene-
su naslednicima; u drugom su mogli da se ja~e uvreè u dràvne poslove i
da se bore za uticaj krupnog biznisa i industrije na vlade. Ali oni nisu ura-
dili ni{ta od toga. Naprotiv, sinovi bogatih biznismena i, u manjem stepe-
nu, sinovi bankara napustili su karijere svojih o~eva radi slobodnih profe-
sija ili ~isto intelektualnih zanimanja, {to sebi nisu mogli da priu{te neko-
liko generacija ranije. Ono ~ega se nekada nacionalna dràva toliko bojala,
ra|anje jevrejske inteligencije, sada se zbivalo fantasti~nom brzinom. Na-
vala jevrejskih sinova iz bogatih porodica na kulturna zanimanja posebno
je zapaèna u Nema~koj i Austriji, gde je veliki deo kulturnih institucija,
kao {to su novine, izdava{tvo, muzika i pozori{te, postao jevrejsko predu-
zetni{tvo.
Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklo-

nosti i po{tovanju prema intelektualnim zanimanjima, dovelo je do stvar-
nog raskida sa tradicijom i do intelektualne asimilacije i nacionalizacije
va`nih slojeva zapadno-srednjoevropskih Jevreja. Politi~ki, to je zna~ilo
osloba|anje Jevreja od za{tite dràve, ja~anje svesti o zajedni~koj sudbini
sa ostalim sugra|anima i neprestano slabljenje veza koje su od Jevreja
stvorile me|uevropski element. U dru{tvenom smislu, jevrejski intelektu-
alci bili su prvi koji su kao grupa imali potrebu i èlju da se priklju~e ne-
jevrejskom dru{tvu. Dru{tvena diskriminacija, sitna stvar za njihove o~e-
ve, koji nisu marili za dru{tveno me{anje sa nejevrejima, za njih je postala
ogroman problem.
Traè}i put u dru{tvo, ova grupa je bila primorana da prihvati obrasce
dru{tvenog pona{anja koje su postavili Jevreji pojedinci prihva}eni u
dru{tvu tokom devetnaestog veka kao izuzeci od pravila diskriminacije.
Ona je brzo otkrila silu koja otvara sva vrata, “blistavu mo} Slave” – kako
kaè [tefan Cvajg, koju je stogodi{nja idolatrizacija genija u~inila
neodoljivom. Ono {to je jevrejsku potragu za slavom razlikovalo od op{te
idolatrizacije slave toga vremena jeste {to Jevreji nisu za nju bili zain-
teresovani zbog sebe samih. @iveti sa oreolom slave bilo je va`nije nego
postati slavan; tako su postali izuzetni recenzenti, kriti~ari, kolekcionari i
organizatori onoga {to je bilo slavno. “Blistava mo}” bila je vrlo sna`na
dru{tvena sila pomo}u koje su dru{tveni besku}nici mogli da stvore sebi
dom. Jevrejski intelektualci su, drugim re~ima, poku{ali, a donekle i us-
peli, da postanu ìvi kohezioni element koji slavne li~nosti i povezuje kao
dru{tvo slavnih, koje je po definiciji me|unarodno, jer duhovna dostignu-
}a prevazilaze nacionalne granice. Op{te slabljenje politi~kih ~inilaca, ko-
je je za dve decenije stvorilo uslove gde realnost i privid, politi~ka realnost
i pozori{na predstava lako mogu da parodiraju jedna drugu, sada je Jevre-
jima omogu}ilo da postanu predstavnici nekog nedefinisanog me|unaro-
dnog dru{tva u kome nacionalne predrasude vi{e nisu zna~ajne. I, dosta
paradoksalno, izgleda da je to internacionalno dru{tvo bilo jedino koje je
dopustilo nacionalizaciju i asimilaciju svojih jevrejskih ~lanova; austrij-
skom Jevrejinu je bilo mnogo lak{e da u Francuskoj bude prihva}en kao
Austrijanac nego u Austriji. La`ni kosmopolitizam ove generacije, ova iz-
mi{ljena nacionalnost koju su oni isticali ~im se pominjalo njihovo jevrej-
sko poreko, delimi~no je ve} li~ila na one paso{e koji su svojim vlasnici-
ma davali pravo da borave u svakoj zemlji osim u onoj koja ih je izdala.
Po samoj svojoj prirodi, ovi uslovi su mogli da dovedu Jevreje na is-
taknuto mesto, upravo kad su njihove delatnosti, njihovo zadovoljstvo i
sre}a u dru{tvu dokazali da oni, kao grupa, zapravo ne èle ni novac ni
vlast. Po{to su se ozbiljni dràvnici i publicisti sada bavili jevrejskim pi-
tanjem manje nego ikada od emancipacije i po{to je antisemitizam skoro
54 ANTISEMITIZAM
potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simbol

dru{tva kao takvog i predmet mr`nje za sve one koje dru{tvo nije prihvati-
lo. Kako je antisemitizam izgubio utemeljenje u posebnim uslovima koji
su uticali na njegov razvoj tokom devetnaestog veka, njega su se latili {ar-
latani i ludaci i razradili ga u onu ~udnu sme{u poluistina i zbrkanih pre-
drasuda koje su kolale Evropom posle 1914, u ideologiju svih frustriranih
i ogor~enih ljudi.
Po{to se jevrejsko pitanje u svom dru{tvenom aspektu pretvorilo u kata-
lizator dru{tvenog nemira, {to se okon~alo ideolo{kom kristalizacijom de-
zintegrisanog dru{tva oko mogu}eg masakra Jevreja, bilo bi va`no ukazati
na neke od glavnih crta dru{tvene istorije emancipovanih Jevreja u bur-
òaskom dru{tvu pro{log veka.
TRE]E P O G L AV L J E : Jevreji i dru{tvo
P OLITI^KO NEZNANJE Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj speci-

jalnoj ulozi i ukorenjenosti u sferu dràvnog biznisa i njihovoj predra-
sudi prema narodu a naklonosti prema vlasti, ali ih je u~inilo slepim za
politi~ke opasnosti antisemitizma i uzrokovalo njihovu preosetljivost na
sve oblike dru{tvene diskriminacije. Kako su se uporedo razvili, te{ko je
bilo jasno uo~iti razliku izme|u antisemitizma kao politi~kog argumenta i
puke antipatije. Me|utim, problem je u tome {to su izrasli iz sasvim razli-
~itih aspekata emancipacije: politi~ki antisemitizam razvio se zato {to su
Jevreji bili posebna zajednica, dok se dru{tvena diskriminacija poja~ala
zbog sve ve}e jednakosti Jevreja sa ostalim grupama.
Jednakost poloàja, iako je to svakako preduslov za pravi~nost, spada
me|utim me|u najve}e i najneizvesnije poduhvate modernog ~ove~anst-
va. [to su uslovi ravnopravniji, manje su obja{njive razlike koje realno po-
stoje me|u ljudima; a tako grupe i pojedinci postaju sve manje ravnoprav-
ni. Ovaj zamr{en odnos iza{ao je u potpunosti na videlo ~im se jednakost
nije vi{e posmatrala u svetlu nekog svemo}nog bi}a kakvo je Bog ili neiz-
be`ne zajedni~ke sudbine kakva je smrt. Kad god jednakost postane sve-
tovna ~injenica po sebi, bez ikakvog merila kojim bi se mogla proceniti ili
objasniti, zanemarljive su {anse da }e je kao obi~an radni princip usvojiti
politi~ka organizacija u kojoj ina~e nejednaki ljudi imaju ista prava; mno-
go je verovatnije da }e ona biti zamenjena za uro|eni kvalitet svakog po-
jedinca koji je “normalan” ako je kao i svaki drugi, a “nenormalan” ako se
slu~ajno razlikuje. Ovo izopa~avanje jednakosti od politi~kog u dru{tveni
koncept je mnogo opasnije ako dru{tvo ostavlja malo prostora posebnim
grupama i pojedincima, jer tada njihove razlike postaju sve upadljivije.
Veliki izazov modernom dobu i posebna opasnost je {to se u njemu ~o-
vek prvi put suo~io sa ~ovekom bez za{tite okolnosti i situacija koje ljude
~ine razli~itima. I to je upravo bio taj novi koncept jednakosti koji je mo-
derne rasne odnose u~inio tako te{kim, jer se ovde susre}emo sa prirodnim
razlikama koje se ne mogu umanjiti nikakvim mogu}im i pojmljivim
promenama poloàja. Naime jednakost zahteva da ja vidim svaku jedinku
kao sebi ravnu, pa zato sukobi me|u razli~itim grupama, koje su iz nekih
li~nih razloga nesklone da daju jedne drugima tu osnovnu jednakost, uzi-
maju ovako uàsno okrutne oblike.
56 ANTISEMITIZAM
Zbog toga, {to su Jevreji bili u ravnopravnijem poloàju, to su vi{e izne-

na|ivale jevrejske razlike. Ova nova svest je dovela do kivnosti dru{tva
prema Jevrejima, ali je njih istovremeno u~inila ~udno privla~nima; te slo-
ène reakcije odredile su dru{tvenu istoriju zapadnoevropskih Jevreja. Di-
skriminacija je, me|utim, kao i privla~nost, politi~ki jalova. One nisu
stvorile ni politi~ki pokret protiv Jevreja niti su im na bilo koji na~in slu-
ìle za za{titu od neprijatelja, ali su ipak uspele da zatruju dru{tvenu atmo-
sferu, da spre~e sve dru{tvene spojeve Jevreja i nejevreja i imale su ko-
na~an odraz na pona{anje samih Jevreja. Formiranje tipa Jevrejina imalo
je veze sa obema – sa posebnom diskriminacijom i sa posebnom naklono-
{}u.
Dru{tvena antipatija prema Jevrejima, sa promenljivim oblicima di-
skriminacije, nije u~inila mnogo politi~ke {tete u evropskim dràvama, jer
prava dru{tvena i ekonomska jednakost nikad nije ni bila postignuta. Po
svemu sude}i, nove klase su se razvijale kao grupe kojima se po ro|enju
pripada. Nema sumnje da je dru{tvo moglo da dopusti da se Jevreji jedino
u tom okviru uspostave kao posebna grupa.
Situacija bi bila potpuno druga~ija da je, kao u Sjedinjenim Dràvama,
jednakost uzeta kao re{ena stvar; da je svaki ~lan dru{tva – iz bilo kog slo-
ja – bio ~vrsto uveren da sposobno{}u i uz sre}u moè postati junak pri~e
o uspehu. U takvom dru{tvu diskriminacija postaje jedno sredstvo razliko-
vanja, jedna vrsta univerzalnog zakona prema kome se odre|ene grupe
mogu na}i izvan sfere gra|anske, politi~ke i ekonomske jednakosti. Tamo
gde diskriminacija nije povezana samo sa jevrejskom stvari, ona moè po-
stati osnov diskriminacije za politi~ki pokret koji sve prirodne te{ko}e i
sukobe jedne mnogonacionalne zemlje ho}e da re{i nasiljem, vladavinom
gomile i prostom vulgarno{}u rasnog koncepta. Jedan od paradoksa ame-
ri~ke dràve koji najvi{e obe}ava ali je i najopasniji jeste {to se ona usudi-
la da ostvari jednakost na bazi fizi~ki i istorijski najmanje jednakog stano-
vni{tva na svetu. U Sjedinjenim Dràvama dru{tveni antisemitizam moè
jednog dana postati veoma opasno jezgro nekog politi~kog pokreta.1 U
Evropi je on, me|utim, imao malog uticaja na uspon politi~kog antisemi-
tizma.
1 Iako su Jevreji vi{e od drugih grupa ostali van homogenog stanovni{tva u evropskim ze-
mljama, iz toga ne sledi da njima preti diskriminacija vi{e nego drugim grupama u Americi.
Zapravo, do sada nisu Jevreji ve} Crnci – po prirodi i istoriji najmanje jednaki me|u svim
narodima Amerike – podneli teret dru{tvene i ekonomske diskriminacije.
Ovo bi se ipak moglo promeniti ako bi politi~ki pokret ikada izrastao iz ove ~isto dru{tve-
ne diskriminacije. Tada bi Jevreji mogli vrlo brzo da postanu glavni predmet mr`nje iz pros-
tog razloga {to su oni, jedini me|u svim drugim grupama, sami ispoljili, u okviru svoje is-
torije i religije, dobro poznat princip separacije. To nije slu~aj sa Crncima i Kinezima kojima
zato preti manja politi~ka opasnost, iako se oni mo`da vi{e razlikuju od ve}ine nego Jevreji.
JEVREJI I DRU[TVO 57
I: Izme|u parija i skorojevi}a
DRAGOCENA ravnoteà izme|u dru{tva i dràve, na kojoj je nacionalna

dràva po~ivala dru{tveno i politi~ki, donela je ~udan zakon koji propisu-
je pristup Jevreja dru{tvu. Tokom 150 godina koliko su Jevreji zaista ìveli
po strani a ne tek u susedstvu zapadnoevropskih naroda, oni su dru{tvenu
slavu uvek morali da pla}aju politi~kom bedom, a politi~ki uspeh dru{tve-
nom ponièno{}u. Asimilacija, u smislu prihva}enosti od strane nejevrej-
skog dru{tva, bila im je data samo dok su bili jasno izdvojeni izuzeci iz
jevrejske mase, iako su sa ovom i dalje delili iste restriktivne i poniàva-
ju}e politi~ke uslove, ili kasnije, samo kad su, posle zavr{ene emancipaci-
je i dru{tvene izolacije koja je iz toga proiza{la, njihov politi~ki status ve}
uzdrmali antisemitski pokreti. Dru{tvo, suo~eno sa politi~kom, ekonom-
skom i zakonskom ravnopravno{}u Jevreja, sasvim jasno je pokazalo da
nijedna od njegovih klasa nije spremna da im prizna dru{tvenu ravno-
pravnost i da }e jedino izuzeci jevrejskog naroda biti prihva}eni. Jevreji
koji su razumeli ~udan kompliment da su oni izuzeci, izuzetni Jevreji, sa-
svim dobro su znali da im sama ta dvosmislenost – da su oni Jevreji a ipak
verovatno nisu nalik na Jevreje – otvara vrata u dru{tvo. Ako su èleli ovu
vrstu op{tenja, poku{avali su, tako, “da budu a da ipak ne budu Jevreji”.2
Taj prividni paradoks imao je zapravo vrlo ~vrst osnov. Nejevrejsko dru-
{tvo je odlu~ilo da prido{lica bude tako “obrazovan” kao i ono samo i da,
iako se ne pona{a kao “obi~an Jevrejin”, on bude i stvara ne{to neobi~no,
jer, napokon, on jeste Jevrejin. Svi zagovornici emancipacije pozivali su
na asimilaciju, to jest, prilago|avanje dru{tvu i primanje u dru{tvo, {to su
oni smatrali ili preduslovom za jevrejsku emancipaciju ili njenom au-
tomatskom posledicom. Drugim re~ima, kad god su ljudi koji su zapravo
poku{avali da pobolj{aju uslove ìvota za Jevreje nastojali da misle o je-
vrejskom pitanju s gledi{ta samih Jevreja, oni su mu pristupali sa pukog
dru{tvenog aspekta. Jedna od najnesre}nijih ~injenica u istoriji jevrejskog
naroda jeste to {to su samo njegovi neprijatelji, a skoro nikada njegovi pri-
jatelji razumevali da je jevrejsko pitanje politi~ko pitanje.
Zagovornici emancipacije nastojali su da ~itav problem predstave kao
problem “obrazovanja”, koncept koji se izvorno primenjivao na Jevreje i
na nejevreje.3 Podrazumevalo se da }e avangarda u oba tabora biti sastav-
ljena od tolerantnih, kulturnih li~nosti, iza ~ega je sledilo, naravno, da po-
2 Ovu iznena|uju}e ve{tu primedbu stavio je liberalni protestant, teolog H. E. G. Paulus u
vrednom malom pamfletu, Die jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und
Besserungsmitteln, 1831. Paulus, koga su mnogo napadali jevrejski pisci toga vremena, zas-
tupao je postepenu li~nu emancipaciju na bazi asimilacije.
3 Taj je stav izraèn u Wilhelm v. Humboldt, “Expert Opinion” iz 1809: “Dràva zapravo
ne treba da u~i po{tovanju prema Jevrejima, ve} treba da progna nehuman i pun predrasuda
na~in mi{ljenja itd...” U Ismar Freund, Die Emancipation der Juden in Preussen, Berlin,
1912, II, 270.
58 ANTISEMITIZAM
sebno tolerantni, obrazovani i kulturni nejevreji dru{tveno mogu da se op-

hode samo sa izuzetno obrazovanim Jevrejima. Kao ne{to sasvim prirod-
no, zahtev obrazovanih za ukidanje predrasuda vrlo brzo je postao prili~no
jednostrano pitanje dok su na kraju samo Jevreje terali da se obrazuju.
Ovo je, me|utim, samo jedna strana ovog pitanja. Jevreji su podsticani
da se dovoljno obrazuju da se ne bi pona{ali kao obi~ni Jevreji, ali su bili,
s druge strane, prihvatani samo zato {to su Jevreji, zbog njihove egzoti~ne,
strane privla~nosti. U osamnaestom veku je to proizlazilo iz novog hu-
manizma koji je ubrzano èleo “nove primerke ljudskog roda” (Herder), a
op{tenje s njima sluìlo bi kao primer mogu}e bliskosti sa svim tipovima
~ove~anstva. Prosve}enom Berlinu u Mendelsonovo vreme Jevreji su slu-
ìli kao ìvi dokaz da su svi ljudi ljudi. Za njihovu generaciju prijateljstvo
sa Mendelsonom ili Markusom Hercom bilo je ponovno demonstriranje
~ovekovog dostojanstva. A po{to su Jevreji bili prezren i potla~en narod,
oni su zato bili jo{ ~istiji nepatvoren uzor ~ove~anstva. Prvi je Herder,
iskreni prijatelj Jevreja, upotrebio kasnije zloupotrebljavan i pogre{no na-
vo|en izraz, “~udni narod iz Azije nanet na na{e prostore”.4 Tim su re~ima
on i njegovi drugovi humanisti pozdravili “nove primerke ljudskog roda”
za kojima je osamnaesti vek “pretraìo Zemlju”5, da bi ih kona~no otkrio
u svojim dugogodi{njim susedima. U ùdnji da naglase su{tinsko jedinst-
vo ~ove~anstva, oni su èleli da prikaù poreklo jevrejskog naroda kao
mnogo udaljenije i egzoti~nije nego {to je uistinu bilo, da bi tako demon-
striranje humanosti kao univerzalnog principa bilo efektnije.
Tokom nekoliko decenija s kraja osamnaestog veka, kada su francuski
Jevreji ve} uìvali emancipaciju a nema~ki Jevreji skoro nisu imali nadu
ili èlju za njom, pruska prosve}ena inteligencija naterala je “Jevreje {i-
rom sveta da upru pogled u jevrejsku zajednicu u Berlinu”6 (a ne u Pari-
zu!). Mnogo toga se dugovalo uspehu Lesingovog “Natana mudrog” ili
njegovoj pogre{noj interpretaciji, koja je dràla da “novi primerci ljud-
skog roda”, po{to su proizvedeni u primerke ~ove~anstva, mora da su ta-
ko|e mnogo ja~e ljudske individualnosti.7 Ova ideja je sna`no uticala na
Miraboa i on je obi~avao da navodi Mendelsona kao primer.8 Herder se
4 J. G. Herder, “Uber die politische Bekehrung der Juden” u Adrastea und das 18.
Jahrhundert, 1801-03.
5 Herder, Briefe zur Beförderung der Humanität (1793-97), 40. Brief.
6 Felix Priebatsch, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und 18. Jahrhu-
ndert”, u Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelalters und der Neuzeit, 1915,
p. 646.
7 Lesing li~no nije imao takvih iluzija. Njegovo poslednje pismo Mozesu Mendelsonu iz-
raàva najjasnije {ta je on èleo: “Najkra}i i najsigurniji put do evropske dràve koja je i bez
hri{}ana i bez Jevreja.” Za Lesingov stav prema Jevrejima vidi Franz Mehring, Die Lessi-
nglegende. 1906.
8 Vidi Honoré Q. R. de Mirabeau, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.
nadao da }e obrazovani Jevreji pokazati ve}u rastere}enost od predrasuda

zato {to je “Jevrejin oslobo|en od izvesnih politi~kih sudova, koje je nama
veoma te{ko ili nemogu}e da napustimo”. Protestuju}i zbog obi~aja toga
vremena da se daju “povoljne nove trgova~ke koncesije”, on je predlagao
obrazovanje kao istinski put za emancipaciju Jevreja od judaizma, od “sta-
rih i ponositih nacionalnih predrasuda, ... obi~aja koji ne pripadaju na{em
dobu i ustanovama”, kako bi Jevreji mogli da postanu “potpuno humani-
zovani” i da sluè “razvoju nauka i celokupne kulture ~ove~anstva”.9
Otprilike u isto vreme Gete je pisao u prikazu jedne knjige pesama da nji-
hov autor, poljski Jevrejin, “nije postigao vi{e od hri{}anskog étudiant en
belles lettres” i àlio se da je tamo gde je o~ekivao ne{to iskreno novo,
neku silu iznad ove{tale konvencije, na{ao obi~nu osrednjost.10
Jedva da se moè preceniti poraàvaju}i efekat ovog preterivanja dobre
volje na novopozapadnja~ene, obrazovane Jevreje i uticaj koji je to imalo
na njihovu dru{tvenu i psiholo{ku poziciju. Oni nisu bili suo~eni samo sa
obeshrabruju}im zahtevom da budu izuzeci od sopstvenog naroda, da se
vidi “o{tra razlika izme|u njih i drugih” zahtevom vladama da takvu “se-
paraciju ... i legalizuju”;11 od njih se ~ak o~ekivalo da postanu posebna
vrsta ljudskog roda. I po{to je to, a ne Hajneovo pokr{tavanje, bilo prava
“ulaznica” u kulturno evropsko dru{tvo, {ta je drugo preostajalo tim i bu-
du}im generacijama Jevreja nego da o~ajni~ki poku{avaju da nikoga ne
razo~araju?12
U prvim decenijama tog ulaska u dru{tvo, kada asimilacija jo{ nije po-
stala tradicija koju treba slediti, ve} ne{to {to je postigla nekolicina darovi-
tih pojedinaca, to je zaista vrlo dobro funkcionisalo. Dok je Francuska za
Jevreje bila zemlja politi~ke slave, prva koja ih je priznala kao gra|ane, iz-
gledalo je da je Pruska na putu da postane zemlja dru{tvenog sjaja. Pro-
sve}eni Berlin, gde je Mendelson uspostavio bliske veze sa mnogim ~uve-
nim ljudima toga vremena, bio je samo po~etak. Njegove veze sa nejevrej-
9 J. G. Herder, “Ueber die politische Bekehrung der Juden”, op. cit.
10 Prikaz Johan Wolfgang v. Goethe, dela Isachar Falkensohn Behr, Gedichte eines pol-
nischen Juden, Mietau und Leipzig, 1772, u Frankfurter Gelehrte Anzeigen.
11 Friedrich Schleiermacher, Briefe bei Gelegenheit der politisch theologischen Aufgabe
und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u Werke, 1846, Abt. I, Band V, 34.
12 To se, me|utim, ne ti~e Mozesa Mendelsona, koji te{ko da je bio upoznat sa idejama
Herdera, Getea, [lajermahera i drugih pripadnika mla|e generacije. Mendelson je duboko
po{tovan zbog svoje jedinstvenosti. Njegova ~vrsta privrènost jevrejskoj religiji
onemogu}avala ga je da potpuno raskine veze sa jevrejskim narodom, {to su njegovi nasled-
nici uradili kao ne{to {to se podrazumeva. On je ose}ao da je “pripadnik potla~enog naroda
koji mora da moli za dobru volju i za{titu vladaju}e nacije” (vidi njegovo “Letter to Lavater”,
1770, u Gesammelte Schriften, tom VII, Berlin, 1930); to jest, on je uvek znao da sa izu-
zetnim uvaàvanjem njegove li~nosti uporedo ide izuzetan prezir prema njegovom narodu.
Po{to on, za razliku od Jevreja narednih generacija, nije delio taj prezir, on nije sebe smatrao
izuzetkom.
60 ANTISEMITIZAM
skim dru{tvom jo{ uvek su imale mnogo zajedni~kog sa nau~nim vezama

koje su dràle jevrejske i hri{}anske obrazovane ljude u skoro svim peri-
odima evropske istorije. Novi i iznena|uju}i element bio je {to su Mendel-
sonovi prijatelji koristili te veze u bezli~ne, ideolo{ke ili ~ak politi~ke svr-
he. On je li~no otvoreno poricao sve takve skrivene motive i vi{e puta po-
novio da je potpuno zadovoljan uslovima pod kojima ìvi, kao da je slutio
da njegov posebni dru{tveni status i sloboda imaju nekakve veze sa ~i-
njenicom da on jo{ uvek pripada “najniìm stanovnicima pod vla{}u (pru-
skog kralja)”.13
Ta ravnodu{nost prema politi~kim i gra|anskim pravima nadìvela je
Mendelsonove bezazlene veze sa u~enim i prosve}enim ljudima njegovog
vremena; ona je kasnije uneta u salone onih Jevrejki koje su okupljale naj-
sjajnije dru{tvo koje je Berlin ikada video – sve dok se, posle pruskog po-
raza 1806, kada je uvo|enje napoleonskog zakonodavstva u {iroke oblasti
Nema~ke stavilo pitanje jevrejske emancipacije na listu javnih rasprava, ta
ravnodu{nost nije pretvorila u pravi strah. Emancipacija bi oslobodila ob-
razovane Jevreje, zajedno sa “nazadnim” jevrejskim narodom i njihova bi
jednakost likvidirala tu dragocenu razliku, na ~emu se, toga su bili i te ka-
ko svesni, zasnivao njihov dru{tveni status. Kada je emancipacija kona~no
do{la do kriti~ne ta~ke, najve}i deo asimilovanih Jevreja spasao se prela-
ze}i u hri{}anstvo, po pravilu otkrivaju}i da je podno{ljivo i bezopasno bi-
ti Jevrejin pre emancipacije, ali ne i posle.
Najreprezentativniji od tih salona, autenti~no me{ovito dru{tvo koje su
oni okupljali u Nema~koj bio je salon Rahele Farnhagen. Njena original-
na, neiskvarena i nekonvencionalna inteligencija, spojena sa predanim in-
teresovanjem za ljude i istinski strasnom prirodom, ~inila ju je najzani-
mljivijom od tih Jevrejki. Skromna ali ~uvena soirées u Rahelinom “pot-
krovlju” okupljala su “prosve}ene” aristokrate, intelektualce iz srednje
klase i glumce – to jest, sve one koji, kao Jevreji, nisu pripadali uvaènom
dru{tvu. Tako je Rahelin salon, po prirodi stvari i namerno, stvoren na ru-
bu dru{tva i nije delio nijednu od njegovih konvencija i predrasuda.
Zabavno je pribeleìti kako je asimilacija Jevreja doslovno sledila re-
13 Pruska koju je Lesing opisao kao “najropskiju evropsku zemlju” bila je za Mendelsona
“dràva u kojoj je jedan od najmudrijih kneèva koji je ikada vladao ljudima doveo umetnost
i nauku do procvata, u~inio da nacionalna sloboda mi{ljenja postane toliko op{ta da su njena
blagotvorna dejstva stigla ~ak do najniìh stanovnika njegovog veleposeda”. Ovakvo skrom-
no zadovoljstvo dirljivo je i iznena|uju}e ako se ima u vidu da je “najmudriji knez” veoma
oteào jevrejskom filozofu da dobije dozvolu za kratak boravak u Berlinu i, u vreme kad su
Münzjuden uìvali sve povlastice, nije mu ~ak dao ni regularan status “za{ti}enog Jevrejina”.
Mendelson je ~ak bio svestan da bi on, prijatelj obrazovane Nema~ke, podlegao istoj taksi
koja se udara na bika kad se vodi na pazar da je samo odlu~io da poseti svog prijatelja Lavat-
era u Lajpcigu, ali njemu nikada nije pao na pamet nikakav politi~ki zaklju~ak u cilju
pobolj{anja takvih uslova. (Vidi “Letter to Lavater, op. cit., i njegov uvod u svoj prevod Me-
nasseh Ben Israela u Gesammelte Schriften, III tom, Leipzig, 1843-45).
cept koji je Gete propisao za obrazovanje u romanu Wilhelm Meister, koji

je postao veliki model obrazovanja srednje klase. U tom romanu, mladog
gra|anina obrazuju plemi}i i glumci, tako da on moè da nau~i kako da
pokaè i da predstavi svoju li~nost i da tako napreduje od skromnog polo-
àja gra|anskog sina u plemi}a. Za srednju klasu i za Jevreje, to jest za
one koji su zapravo bili izvan visokog aristokratskog dru{tva, sve je zavi-
silo od “li~nosti” i od sposobnosti da se ona izrazi. înilo se da je najva`-
nija stvar da zna{ da igra{ ulogu onoga {to zapravo jesi. ûdna ~injenica
{to se u Nema~koj jevrejsko pitanje dràlo kao pitanje obrazovanja bila je
u tesnoj vezi sa ovim prvim po~ecima ~ija je posledica bila obrazovno
filistarstvo i Jevreja i nejevreja srednje klase, a tako|e i navala Jevreja na
intelektualna zanimanja.
Rani berlinski salon imali su {arm po tome {to zaista ni{ta nije bilo va`-
no osim li~nosti i jedinstvenog karaktera, talenta i izraza. Takvu jedinstve-
nost, koja je jedina omogu}avala skoro bezgrani~nu komunikaciju i neo-
grani~enu intimnost, ne bi mogao da zameni ni rang, novac, uspeh niti
knjièvna slava. Kratak susret istinskih li~nosti koji je zdruìo hoencolern-
skog kneza Luja Ferdinanda sa bankarom Abrahamom Mendelsonom, ili
politi~kog publicistu i diplomatu Fridriha Genca sa Fridrihom [legelom,
piscem tada ultramoderne {kole – to su bili neki od najslavnijih posetilaca
Rahelinog “potkrovlja” – zavr{io se 1806, kada je, prema njihovoj doma-
}ici, ovo jedinstveno mesto okupljanja “potonulo kao brod pun najve}eg
uìvanja u ìvotu”. Zajedno sa aristokratima, intelektualci romanti~ari po-
stali su antisemiti, pa iako to ni u kom slu~aju nije zna~ilo da se ijedna gru-
pa odrekla svih svojih prijatelja Jevreja, nevinost i sjaj su zauvek nestali.
Prava prelomna ta~ka u dru{tvenoj istoriji nema~kih Jevreja nije nai{la u
godini pruskog poraza, ve} dve godine kasnije, 1808. kada je vlada prove-
la municipalni zakon kojim je Jevrejima dala sva gra|anska, ali ne i poli-
ti~ka prava. U mirovnom sporazumu 1807, Pruska je sa svojim isto~nim
oblastima izgubila i ve}inu svoga jevrejskog stanovni{tva; Jevreji koji su
ostali na njenoj teritoriji bili su ionako “za{ti}eni Jevreji”, to jest, ve} su
uìvali gra|anska prava u obliku li~nih privilegija. Municipalna emanci-
pacija samo je legalizovala te povlastice i nadìvela op{ti dekret o emanci-
paciji iz 1812; ponovno zadobiv{i Poznanj i njegove jevrejske mase posle
Napoleonovog poraza, Pruska je prakti~no ukinula dekret iz 1812, koji je
do tada davao politi~ka prava ~ak i siroma{nim Jevrejima, ali municipalni
zakon nije dirala.
Iako od malog politi~kog zna~aja, ti kona~ni emancipacioni dekreti, za-
jedno sa gubitkom pokrajina, imali su ogromne dru{tvene posledice. Pre
1807. za{ti}eni Jevreji iz Pruske ~inili su samo oko 20 procenata ukupnog
jevrejskog stanovni{tva. Od vremena kad je izdat emancipacioni dekret,
za{ti}eni Jevreji ~inili su ve}inu u Pruskoj, sa samo 10 posto “stranih Je-
62 ANTISEMITIZAM
vreja”. Sada tamo vi{e nisu postojali mra~no siroma{tvo i zaostalost, na-
spram kojih bi se “Jevreji-izuzeci” isticali takvim prednostima. I ta poza-
dina, kao glavni osnov za pore|enje dru{tvenog uspeha i psiholo{kog sa-
mouvaàvanja, nikada vi{e nije postala ono {to je bila pre Napoleona. Ka-
da su 1816. povra}ene poljske provincije, prethodno “za{ti}eni Jevreji”
(sada ubeleèni kao pruski gra|ani jevrejske vere) jo{ uvek su ~inili oko
60 procenata ukupnog jevrejskog stanovni{tva.14
Sa stanovi{ta dru{tva, to je zna~ilo da su preostali Jevreji u Pruskoj izgu-
bili sredinu u kojoj su ro|eni naspram koje su procenjivani kao izuzeci.
Sada su oni sami ~inili takvu sredinu, ali suènu, u odnosu na koju je poje-
dinac morao dvostruko da se napregne da bi uop{te opstao. “Jevreji-izuze-
ci” ponovo su bili obi~ni Jevreji, ne izuzeci, ve} predstavnici prezrenog
naroda. Podjednako je lo{ bio dru{tveni uticaj kada se u to ume{ala vlada.
Ne samo klase u sukobu sa vladom, pa tako otvoreno neprijateljske prema
Jevrejima, ve} su svi slojevi dru{tva postali manje ili vi{e svesni da Jevreji
koje su oni poznavali nisu bili toliko pojedina~ni izuzeci koliko ~lanovi
grupe nad kojom je dràva bila spremna da primeni posebne mere. A to je
bilo upravo ono ~ega su se “Jevreji-izuzeci” uvek bojali.
Berlinsko dru{tvo je napustilo jevrejske salone neverovatnom brzinom i
od 1808. ta su mesta okupljanja istisnule ku}e titularne birokratije i gornje
srednje klase. Moè da se vidi, po brojnim prepiskama iz toga vremena, da
su intelektualci kao i aristokrati sada po~eli da upravljaju svoj prezir sa is-
to~noevropskih Jevreja, koje su jedva i znali, ka obrazovanim Jevrejima iz
Berlina, koje su znali vrlo dobro. Ovi drugi ne}e vi{e nikada ste}i samou-
vaàvanje koje izbija iz kolektivne svesti o sopstvenoj izuzetnosti; od sada
je svako od njih morao da dokaè da iako je Jevrejin, ipak nije Jevrejin.
Nije vi{e bilo dovoljno razlikovati se od manje ili vi{e nepoznate mase
“zaostale bra}e”; ~ovek je morao da istupi – kao li~nost kojoj se moè ~e-
stitati {to je izuzetak – od “Jevreja”, a tako i od naroda u celini.
Fantom “Jevrejina” je stvorila dru{tvena diskriminacija, a ne politi~ki an-
tisemitizam. Prvi autor koji je napravio razliku izme|u Jevrejina pojedinaca
i “Jevrejina uop{te, Jevrejina svuda i nigde” bio je neki opskurni publicista
koji je 1802. pisao zajedljive satire na jevrejsko dru{tvo i njegovu glad za
obrazovanjem, koje je bilo ~arobni {tapi} za dru{tvenu prihva}enost. Jevreji
su opisivani kao “princip” filistarskog i skorojevi}skog dru{tva.15 Ove pri-
li~no vulgarne knjièvne produkte sa odu{evljenjem je ~italo ne samo dosta
14 Vidi Heindrich Silbergleit, Die Bevölkerungs– und Berufsverhältnisse der Juden im De-
utschen Reich, I tom, Berlin, 1930.
15 Veoma ~itanom pamfletu C. W. F. Grattenauera Wider die Juden iz 1802. prethodio je
jo{ 1791. jedan drugi pamflet, Ueber die physische und moralische Verfassung der heutigen
Juden, u kojem je ve} ukazano na porast uticaja Jevreja u Berlinu. Iako je rani pamflet bio
objavljen u Allgemeine Deutsche Bibliothek, 1792, CXII tom, skoro niko ga nije pro~itao.
istaknutih posetlaca Rahelinog salona, ve} su ~ak indirektno inspirisali ve-

likog romanti~kog pesnika Klemensa fon Brentana da napi{e veoma duhovit
spis u kome je opet filistar izjedna~en sa Jevrejinom.16
Sa ranom idilom me{ovitog dru{tva nestalo je ne{to {to se ni u jednoj
drugoj dràvi i ni u jednom drugom vremenu ne}e vratiti. Nikada vi{e ni-
jedna dru{tvena grupa nije slobodnog duha i srca primila Jevreje. Ona bi
se prijateljski ophodila prema Jevrejima zato {to je to bilo uzbudljivo
samim provociranjem i “nevaljalo{}u” ili kao protest protiv pretvaranja
sugra|ana u parije. Ali Jevreji su postajali parije gde god su prestali da bu-
du politi~ki i gra|anski izop{tenici.
Va`no je imati na umu da je asimilacija kao grupni fenomen stvarno

postojala samo me|u jevrejskim intelektualcima. Nije slu~ajno {to je prvi
obrazovani Jevrejin, Mozes Mendelson, bio i prvi koji je, uprkos svom ni-
skom dru{tvenom statusu, primljen u nejevrejsko dru{tvo. Dvorski Jevreji
i njihovi naslednici, bankari i biznismeni na Zapadu, nikada nisu bili
dru{tveno prihvatljivi niti je njima bilo stalo da napuste vrlo uske granice
svog nevidljivog geta. U po~etku su bili ponosni, kao svi neiskvareni sko-
rojevi}i, na mra~nu sredinu bede i siroma{tva iz koje su se izdigli; kasnije,
kada su bili napadnuti sa svih strana, na{li su interes u bedi pa ~ak i zaosta-
losti masa jer je to postao argument, simbol njihove sopstvene sigurnosti.
Polako i zloslutno bili su primorani da napuste mnogo stroìje zahteve
jevrejskog zakona – mada nikada nisu potpuno napustili svoju versku tra-
diciju – a utoliko vi{e su traìli pravovernost od jevrejskih masa.17 Gu-
bljenje autonomije jevrejske op{tine veoma ih je podstaklo ne samo da {ti-
te jevrejske zajednice od vlasti, ve} i da vladaju njima uz pomo} dràve,
tako da je izraz koji ozna~ava “dvostruku zavisnost” siroma{nih Jevreja “i
od vlade i od svoje bogate bra}e” samo odraàvao realnost.18
16 Clemens Brentano je namenski napisao Der Philister vor, in und nach der Geschichte i
to pro~itao u takozvanom Christlich-Deutche Tischgesellshft, ~uvenom klubu pisaca i patrio-
ta, osnovanom 1808. za borbu protiv Napoleona.
17 Tako su Rot{ildovi 1820-ih povukli velike donacije iz svoje doma}e zajednice u Frank-
furtu da bi se suprotstavili uticaju reformatora koji su èleli da jevrejska deca dobiju op{te
obrazovanje. Vidi Isaak Markus Jost, Neuere Geschichte der Israeliten, 1846, X, 102.
18 Op. cit., IX, 38. – Dvorski Jevreji i bogati bankari Jevreji koji su ih u stopu sledili nikad
nisu èleli da napuste jevrejsku zajednicu. Oni su delovali kao njeni predstavnici i za{titnici
od vlasti; ~esto su dobijali zvani~nu vlast nad zajednicama kojima su vladali iz daleka tako da
je stara autonomija jevrejskih zajednica bila iznutra uzdrmana i uni{tena davno pre nego {to
ju je ukinula nacionalna dràva. Prvi dvorski Jevrejin sa monarhisti~kim te`njama u svojoj sop-
stvenoj “naciji” bio je Jevrejin iz Praga, snabdeva~ izbornog kneza Morisa Saksonskog u {esna-
estom veku. On je traìo da se svi rabini i poglavari zajednice biraju od ~lanova njegove poro-
dice. (Vidi Bondy-Dworsky, Geschichte der Juden in Boehmen, Maehren und Schlesien, Prag,
1906, II, 727). Praksa da se postave dvorski Jevreji kao diktatori u svojim zajednicama postala
je op{ta u osamnaestom veku a sledila ju je vladavina “istaknutih” u devetnaestom veku.
64 ANTISEMITIZAM
Jevrejski uglednici (kako su ih zvali u devetnaestom veku) vladali su

jevrejskim zajednicama, ali im nisu pripadali dru{tveno, ponekad ~ak ni
geografski. Oni su, u izvesnom smislu, ostajali podjednako udaljeni od je-
vrejskog dru{tva koliko i od nejevrejskog. Po{to su napravili briljantne
li~ne karijere i po{to su ih njihovi gospodari obdarili zna~ajnim privilegi-
jama, oni su ~inili neku vrstu zajednice izuzetaka sa krajnje ograni~enim
dru{tvenim mogu}nostima. Kako ih je dvorsko dru{tvo prirodno preziralo
i kako nisu imali poslovnih veza sa nejevrejskom srednjom klasom, nji-
hovi su kontakti bili toliko izvan dru{tvenih zakona koliko je i njihov
ekonomski uspon bio nezavisan od savremenih ekonomskih uslova. Ta
izolacija i nezavisnost ~esto im je davala ose}anje mo}i i ponosa, ilustro-
vano slede}om anegdotom koja se prepri~avala na po~etku osamnaestog
veka: “Izvesni Jevrejin..., kada mu je jedan otmeni, kulturni lekar uljudno
prebacio da me|u njima nema kneèva i da ne u~estvuju u vladi ... sa
(jevrejskim) ponosom, drsko je odgovorio: Mi nismo kneèvi, ali mi nji-
ma vladamo.”19
Takav ponos je skoro suprotan klasnoj oholosti koja se, iako sporo, ra-
zvila me|u povla{}enim Jevrejima. Vladaju}i kao apsolutni kneèvi me|u
sopstvenim narodom, jo{ uvek su ose}ali da su oni primi inter pares. Bili
su ponosniji da budu “povla{}eni rabin svih Jevreja” ili “knez svete zem-
lje” nego da nose bilo koju titulu koju su njihovi gospodari mogli da im
ponude.20 Do sredine osamnaestog veka, oni bi se svi sloìli sa holand-
skim Jevrejinom koji je rekao: “Neque in toto orbi alicui nationi inservi-
mus” i ni tada ni kasnije ne bi u potpunosti razumeli odgovor “u~enog
hri{}anina” koji je rekao: “Ali to zna~i sre}u samo za nekolicinu. Ljude
koje smatraju corpo (sic) svuda proganjaju, oni nemaju svoju upravu, pot-
padaju pod stranu vladavinu, nemaju mo} ni dostojanstvo, pa lutaju {irom
sveta, svuda stranci.”21
Klasna oholost do{la je tek kad su poslovne veze uspostavljene izme|u
dràvnih bankara razli~itih zemalja; uskoro su usledili brakovi me|u
vode}im porodicama, a vrhunac je bio u pravom me|unarodnom kastin-
skom sistemu, dotad nepoznatom u jevrejskom dru{tvu. To je nejevrej-
skim posmatra~ima bilo utoliko upadljivije {to se doga|alo paralelno sa
brzim nestankom poseda i kasta u nove klase. ôvek je, vrlo pogre{no,
mogao da zaklju~i da je jevrejski narod ostatak iz srednjeg veka i da previ-
di da je ova nova kasta ro|ena tek nedavno. To se zavr{ilo tek u devet-
naestom veku i obuhvatilo je broj~ano ne vi{e od mo`da stotinu porodica.
19 Johann Jacob Schudt, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt a. M., 1715-1717, IV, An-
nex, 48.
20 Selma Stern, Jud Suess, Berlin, 1929, pp. 18 f.
21 Schudt, op. cit. I, 19.
Ali, kako su oni bili u sredi{tu pa`nje, na jevrejski narod u celini po~elo se
gledati kao na kastu.22
Stoga, iako su dvorski Jevreji imali veliku ulogu u politi~koj istoriji i u
ra|anju antisemitizma, dru{tvena istorija je mogla lako da ih previdi osim
zbog ~injenice da su imali izvesne psiholo{ke crte i obrasce pona{anja kao
i jevrejski intelektualci koji su, najzad, obi~no bili sinovi biznismena.
Jevrejski uglednici èleli su da dominiraju jevrejskim narodom i zato nisu
imali èlju da ga napuste, dok je karakteristika jevrejskih intelektualaca
bila èlja da napuste svoj narod i da budu primljeni u dru{tvo; i jedni i dru-
gi ose}ali su se kao izuzeci, to ose}anje je bilo u savr{enom skladu sa su-
dom njihove okoline. Bogati “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od
zajedni~ke sudbine jevrejskog naroda, i vlade su to smatrale veoma koris-
nim; obrazovani “izuzetni Jevreji” ose}ali su se izuzecima od jevrejskog
naroda, a tako|e i izuzetnim ljudskim bi}ima i dru{tvo ih je takvima sma-
tralo.
Asimilacija, bilo da je dovedena do krajnosti pokr{tavanjem ili ne, nije
nikada bila prava pretnja opstanku Jevreja.23 I do prihvatanja i do odbaci-
vanja je do{lo zbog toga {to su Jevreji, i oni su toga bili potpuno svesni.
Prva generacija obrazovanih Jevreja je jo{ uvek iskreno èlela da izgubi
svoj jevrejski identitet i Berne je sa velikom dozom gor~ine pisao: “Neki
mi prilaze s tim da sam Jevrejin, neki me zbog toga slave, neki mi se zbog
toga izvinjavaju, ali svi o tome misle.”24 Ipak, odrasli na idejama osam-
naestoga veka, oni su ~eznuli za zemljom bez hri{}ana i bez Jevreja; po-
svetili su se nauci i umetnostima i bili bi vrlo povre|eni kada otkriju da su
vlade koje su dale sve povlastice i po~asti jevrejskim bankarima osudile
jevrejske intelektualce da skapavaju od gladi.25 Pokr{tavanja koja su po~e-
tkom devetnaestog veka podstaknuta strahom da }e ih bez razlike svrstati
sa jevrejskim masama, sada su postala potreba radi svakodnevnog hleba.
Takva nagrada za nedostatak karaktera naterala je celu generaciju Jevreja
u ogor~enu opoziciju prema dràvi i dru{tvu. “Novi primerci ljudskog ro-
da”, ako su i{ta vredeli, svi su postali pobunjenici, i kako su jevrejski
23 Christian Friedrich Ruehs, “Ueber die Ansprüche der Juden an das deutsche Bürge-
rrecht”, u Zeitshrift für neueste Geschichte, 1815. On defini{e ceo jevrejski narod kao “trgo-
va~ku kastu”. Veoma je zna~ajna, iako malo poznata, ~injenica da je asimilacija kao program
~e{}e dovodila do obra}enja nego do me{ovitih brakova. Na àlost, statistike vi{e prikrivaju
nego {to otkrivaju ovu ~injenicu jer se sve zajednice obra}enika i neobra}enih jevrejskih
partnera statisti~ki smatraju me{ovitim brakovima. Mi me|utim znamo da je bilo dosta
porodica u Nema~koj koje su generacijama bile pokr{tavane, a opet ostale ~isto jevrejske.
Posledica je to da je pokr{teni Jevrejin retko napu{tao svoju porodicu a jo{ re|e odlazio iz
svoje jevrejske sredine. Jevrejska porodica je na svim nivoima dokazala da je konzervativni-
ja snaga od jevrejske religije.
24 Briefe aus Paris. 74. pismo, februar 1832.
25 Ibid., 72. pismo.
66 ANTISEMITIZAM
bankari podràvali najreakcionarnije vlade toga doba, oni su se naro~ito

èstoko pobunili protiv zvani~nih predstavnika svog naroda. Marksove i
Berneove antijevrejske osude ne mogu se potpuno razumeti osim u svetlu
ovog konflikta izme|u bogatih Jevreja i jevrejskih intelektualaca.
Me|utim, ovaj konflikt je postojao punom èstinom samo u Nema~koj i
nije nadìveo antisemitski pokret u tom veku. U Austriji nije bilo jevrejske
inteligencije o kojoj bi se govorilo pre kraja devetnaestog veka, i ona je
odmah osetila pun uticaj antisemitskog pritiska. Ti Jevreji, kao i njihova
bogata bra}a, vi{e su voleli da se povere za{titi habsbur{ke monarhije i po-
stali su socijalisti tek posle Prvog svetskog rata, kada je socijaldemokrat-
ska partija do{la na vlast. Najzna~ajniji, mada ne i jedini izuzetak od ovog
pravila bio je Karl Kraus, poslednji predstavnik tradicije Hajnea, Bernea i
Marksa. Krausova osuda jevrejskih biznismena s jedne strane i jevrejskog
novinarstva kao organizovanog kulta s druge, bila je verovatno ogor~enija
nego osude njegovih prethodnika jer je on bio mnogo izolovaniji u zemlji
u kojoj nikakva jevrejska revolucionarna tradicija nije postojala. U Fran-
cuskoj, gde je emancipatorski dekret nadìveo sve promene vlada i reì-
ma, mali je bio broj jevrejskih intelektualaca koji nisu bili ni glasnici nove
klase niti osobito va`ni u intelektualnom ìvotu. Kultura kao takva, obra-
zovanje kao program, nisu stvorili jevrejski obrazac pona{anja kao {to su
to u~inili u Nema~koj.
Ni u jednoj drugoj zemlji nije postojalo ni{ta nalik na taj kratki period
prave asimilacije, toliko odlu~uju}i za istoriju nema~kih Jevreja, kada je
prava avangarda jednog naroda ne samo prihvatila Jevreje, ve} je ~ak neo-
bi~no ùdela da se spoji s njima. I taj stav nikada nije potpuno nestao iz
nema~kog dru{tva. Do samog kraja mogli su se razabrati ti tragovi koji su
pokazivali, naravno, da se odnosi sa Jevrejima nikada nisu samo po-
drazumevali. Po onom najboljem to je podse}alo na program, a u najgo-
rem na ~udno i uzbudljivo iskustvo. Bizmarkova poznata primedba o “ne-
ma~kim pastuvima koje treba pariti sa jevrejskim kobilama” je samo naj-
vulgarniji izraz prevladavaju}eg gledi{ta.
Sasvim je prirodno da bi ta dru{tvena situacija, iako je od prvih obrazo-
vanih Jevreja napravila pobunjenike, tokom vremena proizvela posebnu
vrstu konformizma, pre nego stvarnu pobunjeni~ku tradiciju.26 Prilago|a-
vaju}i se dru{tvu koje je diskriminisalo “obi~ne Jevreje” i u kome je, u is-
to vreme, obrazovanom Jevrejinu u svemu bilo lak{e da bude primljen u
pomodne krugove nego nejevrejinu sa sli~nim poloàjem, Jevreji su
morali da se jasno odvoje od “Jevrejina uop{te”, a da isto tako jasno iskaù
da oni jesu Jevreji; ni pod kakvim uslovima njima nije bilo dozvoljeno da
26 “Svesni parija” (Bernar Lazar) je bio jedina tradicija pobune koja se odràla, iako oni
koji su joj pripadali jedva da su je bili svesni. Vidi autorkin “The Jew as Pariah. A Hidden
Tradition”, u Jewish Social Studies, VI Vol, No. 2 (1944).
nestanu me|u svojim susedima. Da bi racionalizovali ambivalenost koja

njima samima nije bila potpuno jasna, mogli su da se pretvaraju da su
“~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e”.27 To je zapravo dovelo do ose}anja
da su razli~iti od drugih ljudi na ulici zato {to su Jevreji, a da se kod ku}e
razlikuju od drugih Jevreja jer nisu kao “obi~ni Jevreji”.
Obrasci pona{anja asimilovanih Jevreja odre|eni tim neprestanim
usredsre|enim naporom da se razlikuju, stvorili su tip Jevrejina koji je
svuda prepoznatljiv. Umesto da su odre|eni nacionalno{}u ili religijom,
Jevreji su se pretvorili u dru{tvenu grupu ~iji su ~lanovi imali izvesne psi-
holo{ke osobine i reakcije za koje se pretpostavljalo da ukupno ~ine “je-
vrejstvo”. Drugim re~ima, jevrejstvo je postalo psiholo{ki kvalitet, a je-
vrejsko pitanje se svakom Jevrejinu posebno nametnulo kao li~ni problem.
U tom tragi~nom nastojanju da se prilagodi razlikovanjem i odvajanjem,
novi tip Jevrejina imao je tako malo zajedni~kog sa “Jevrejinom uop{te”,
od ~ega je strahovao, koliko i sa apstrakcijom “naslednika prorokâ i ve-
~nog zastupnika pravde na zemlji” koju su jevrejski apologeti prizivali kad
god bi neki jevrejski novinar bio napadnut. Jevrejinu su apologeti pripisi-
vali atribute koji su zaista privilegije parija, a koje su neki jevrejski pobu-
njenici koji su ìveli na rubu dru{tva zaista imali – humanost, ljubaznost,
oslobo|enost od predrasuda, osetljivost na nepravdu. Problem je bio u to-
me {to ti kvaliteti nisu imali veze sa prorocima i {to, jo{ gore, ti Jevreji
~esto nisu pripadali ni jevrejskom dru{tvu niti pomodnim krugovima ne-
jevrejskog dru{tva. U istoriji asimilovane jevrejske zajednice oni su igrali
samo bezna~ajnu ulogu. “Jevrejin uop{te”, s druge strane, kako ga je opi-
sivao profesionalni mrzitelj Jevreja, pokazivao je one kvalitete koje skoro-
jevi} mora da stekne ako èli da uspe – nehumanost, pohlepu, drskost, pu-
zavu poniznost i odlu~nost da gura napred. Problem je u ovom slu~aju bi-
lo to {to ni ovi kvaliteti nisu imali nikakve veze sa nacionalnim osobinama
i {to su, {tavi{e, ovi tipovi Jevreja iz biznis-klase pokazali malo sklonosti
prema nejevrejskom dru{tvu i isto tako su igrali skoro zanemarljivu ulogu
u jevrejskoj dru{tvenoj istoriji. Sve dok postoje oklevetane klase i ljudi,
svaka generacija }e sa stra{nom jednoli~no{}u ispo~etka proizvoditi oso-
bine skorojevi}a i parija, u jevrejskom dru{tvu ili bilo gde drugde.
Za stvaranje dru{tvene istorije Jevreja u okviru evropskog dru{tva de-
vetnaestog veka bilo je, svakako, presudno to {to je do izvesnog stepena
svaki Jevrejin u svakoj generaciji morao nekako i nekad da odlu~i da li }e
da ostane parija i da bude potpuno van dru{tva ili }e postati skorojevi},
prilagoditi se dru{tvu pod demorali{u}im uslovima ne toliko da bi sakrio
27 Nije bez ironije {to je ovu odli~nu formulu koja moè da posluì kao moto za zapadnu
asimilaciju predloìo ruski Jevrejin i {to je prvi put ona objavljena na hebrejskom. To je iz Ju-
dah Leib Gordon, Hakitzah ami, hebrejske pesme iz 1863. Vidi S. M. Dubnow History of the
Jews in Russia and Poland, 1918, II, 228 f.
68 ANTISEMITIZAM
svoje poreklo koliko da bi “sa tajnom svoga porekla izdao i tajnu svoga
naroda”.28 Ovaj potonji put bio je zaista teàk, jer takve tajne nisu posto-
jale i trebalo ih je izmisliti. Kako je jedinstveni poku{aj Rahele Farnhagen
da uspostavi dru{tveni ìvot izvan zvani~nog dru{tva propao, putevi parije
i skorojevi}a bili su putevi krajnje usamljenosti, a put prilago|avanja put
stalnog kajanja. Takozvana sloèna psihologija prose~nog Jevrejina, koja
je u nekoliko najboljih slu~ajeva dovela do veoma moderne osetljivosti,
zasnivala se na toj anbivalentnoj situaciji. Jevreji su istovremeno ose}ali
kajanje parije {to nije postao skorojevi} i griù savesti skorojevi}a {to je
izdao svoj narod i jednaka prava zamenio privilegijama. Jedno je bilo si-
gurno: ako je ~ovek èleo da izbegne sve dvosmislenosti dru{tvene egzis-
tencije, trebalo je da se odrekne ~injenice da biti Jevrejin zna~i ili pripadati
privilegovanoj gornjoj klasi ili obespravljenoj masi kojoj je u Zapadnoj i
Srednjoj Evropi mogao da pripada samo iz intelektualne i pomalo izve{ta-
~ene solidarnosti.
Dru{tvenu sudbinu prose~nih Jevreja odredila je njihova ve~ita neod-
lu~nost. A dru{tvo ih svakako nije pritiskalo da se odlu~e, jer je upravo ta
dvosmislenost situacije i karaktera ~inila kontakt sa Jevrejima privla~nim.
Ve}ina asimilovanih Jevreja ìvela je tako u polumraku milosti i zle kobi i
sa sigurno{}u je znala jedino da su i uspeh i propast nerazmrsivo povezani
sa ~injenicom da su oni Jevreji. Za njih je jevrejsko pitanje izgubilo, jed-
nom i zauvek, sav politi~ki zna~aj, ali je progonilo njihove privatne ìvote
i utoliko tiranskije uticalo na li~ne odluke. Izreka “~ovek na ulici a Jevre-
jin kod ku}e” realizovana je i do krajnjih konsekvenci: politi~ki problemi
bili su izobli~eni do stepena ~iste perverzije kada su Jevreji poku{ali da ih
re{e posredstvom unutra{njeg iskustva i li~nih emocija; li~ni ìvot je do
nehumanosti bio zatrovan – na primer u pitanjima me{ovitih brakova – ka-
da je te{ki teret nere{enih pitanja od javnog zna~aja bio svaljen na li~nu
egzistenciju kojom se mnogo bolje moè vladati nepredvidljivim zakoni-
ma strasti nego promi{ljenom politikom.
Ni u kom slu~aju nije bilo lako ne li~iti na “Jevrejina uop{te” a ipak
podse}ati na Jevrejina; praviti se da nisi kao Jevreji, a jo{ uvek sa do-
voljnom jasno}om pokazivati da jesi. Prose~ni Jevrejin, ni skorojevi} niti
“svesni parija” kako kaè Bernar Lazar, mogao je da istakne samo prazno
ose}anje razlike koje je dalje bilo tuma~eno sa svih mogu}ih aspekata i
varijacija, od uro|enog stranstvovanja do dru{tvenog otu|enja. Sve dok je
ovaj svet bio donekle miroljubiv, ovakvo drànje nije lo{e prolazilo, i ~ak
je za ~itave generacije postalo modus vivendi. Usredsre|enje na ve{ta~ki
iskomplikovan unutra{nji ìvot pomoglo je Jevrejima da odgovore na ne-
razumne zahteve dru{tva, da budu jaki i uzbudljivi, da razviju izvesnu ne-
28 Ovu formulaciju je dao Karl Kraus oko 1912. Vidi Untergang der Welt durch schwarze
Magie, 1925.
posrednost u samoiskazivanju i samoreprezentaciji, {to su ina~e bile odli-

ke glumca i virtuoza, ljudi koje je dru{tvo uvek pola poricalo a pola obo-
àvalo. Asimilovani Jevreji, pola ponosni a pola puni stida zbog svog je-
vrejstva, o~ito su bili u toj kategoriji.
Proces pomo}u koga se buròasko dru{tvo razvilo iz ostataka svoje re-
volucionarne tradicije i uspomena dodao je ekonomskom zasi}enju i op-
{toj ravnodu{nosti prema politi~kim pitanjima i zloduha dosade. Jevreji su
postali narod sa kojim se ponekad za trenutak isko~i. [to su ih manje sma-
trali za jednake, to su oni postajali privla~niji i zabavniji. Buròasko
dru{tvo u potrazi za zabavom i sa strasnim zanimanjem za li~nost, ukoliko
se ona razlikovala od norme, otkrilo je privla~nost svega za {ta se moglo
pretpostaviti da je tajanstveno zlo i potajno pokvareno. I upravo ta grozni-
~ava sklonost otvorila je Jevrejima vrata dru{tva, jer se u okviru ovog dru-
{tva jevrejstvo, po{to je bilo izvrnuto u psiholo{ki kvalitet, moglo lako
izopa~iti u porok. Iskrena tolerancija i radoznalost prosvetiteljstva za sve
ljudsko zamenjivana je morbidnom poùdom za egzoti~nim, nenormalnim
i druga~ijim kao takvim. Nekoliko je tipova, jedan za drugim, predstavlja-
lo u dru{tvu egzoti~no, anomalno, druga~ije, ali nijedan od njih nije ni naj-
manje bio povezan sa politi~kim pitanjima. Jedino tako je uloga Jevreja u
tom dru{tvu koje propada mogla da zadobije veli~inu koja je nadilazila
uske granice dru{tvenog.
Pre nego {to krenemo za ~udnim putevima koji su “izuzetne Jevreje”,
slavne i ozlogla{ene strance, vodili u salone Fobur Sen-@ermena u Francu-
skoj fin-de-siècle, moramo prizvati jedinog velikog ~oveka koga je komp-
likovana samoobmana “izuzetnih Jevreja” ikada stvorila. Izgleda da svaka
zajedni~ka ideja ima {ansu da u najmanje jednoj li~nosti postigne ono {to
se nekada zvalo istorijska veli~ina. Veliki ~ovek “izuzetnih Jevreja” bio je
Bendàmin Dizraeli.
II: Mo}ni ~arobnjak 29
BEND@AMIN DIZRAELI, ~iji je glavni ìvotni interes bio karijera u svojstvu

lorda Bikonsfilda, isticao se dvema stvarima: bo`jim darom koji mi danas
banalno zovemo sre}om, a koji su u druga vremena oboàvali pod ime-
nom boginje Fortune i, drugo, mnogo prisnijom i ~udnovatijom vezom sa
Fortunom nego {to se moè objasniti, velikom bezbri`nom nevino{}u du-
ha i ma{tovito{}u koje nas spre~avaju da tog ~oveka svrstamo u karijeri-
ste, iako on nikada ni na {ta osim na karijeru nije ozbiljno mislio. Njegova
29 Naslovna fraza je uzeta iz skice o Dizraeliju ser Dòna Skletona 1867. Vidi W. F.
Monypenny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York,
1929, II, 292-93.
70 ANTISEMITIZAM
bezazlenost naterala ga je da shvati kako bi bilo glupo ose}ati se déclassé

i koliko bi bilo uzbudljivije njemu i drugima, koliko korisnije za njegovu
karijeru, da naglasi ~injenicu da je Jevrejin “druga~ijim obla~enjem, ~ud-
nim ~e{ljanjem i nastranim pona{anjem i govorom”.30 Starao se mnogo
strasnije i besramnije da ga prime u visoko i najvi{e dru{tvo nego ijedan
drugi jevrejski intelektualac; ali on je jedini od njih otkrio tajnu kako da
sa~uva sre}u, to prirodno ~udo parije i od po~etka je znao da ~ovek nikada
ne treba da se savija da bi se “popeo od visokog do najvi{eg”.
On je igrao politi~ku igru kao glumac u pozori{noj predstavi, samo {to
je svoju ulogu igrao tako dobro da je i samoga sebe uverio. Njegov ìvot i
njegova karijera su kao bajka u kojoj on nastupa kao princ koji nudi tu`ni
cvet romanti~ara, sada jagor~evinu imperijalisti~ke Engleske, svojoj
princezi, engleskoj kraljici. Britanski kolonijalni poduhvat bio je ~arobna
zemlja u kojoj sunce nikada ne zalazi, a njegova prestonica misteriozni
azijatski Delhi kuda je princ hteo da pobegne sa svojom princezom iz ma-
glovitog prozai~nog Londona. To je mo`da budalasto i detinjasto, ali kada
èna pi{e muù kao {to je ledi Bikonsfild pisala svome: “Zna{ da si se
mnome oènio zbog novca, a ja znam da kad bi to opet morao da u~ini{,
uradio bi to iz ljubavi”,31 ~ovek zanemi pred sre}om koja izgleda kao da se
protivi svim pravilima. Evo nekoga ko je krenuo da proda du{u |avolu, ali
|avo nije hteo njegovu du{u i bogovi su mu dali svu ovozemaljsku sre}u.
Dizraeli poti~e iz potpuno asimilovane porodice; njegov otac, prosve-
}eni dèntlmen, krstio je sina jer je èleo da ovaj ima mogu}nosti obi~nog
smrtnika. On je imao malo veza sa jevrejskim dru{tvom i nije ni{ta znao o
jevrejskoj religiji ili obi~ajima. Jevrejstvo je od po~etka bilo ~injenica
porekla kojom je smeo slobodno da se krasi, bez zapreka stvarnog znanja.
Zato je on nekako gledao na tu ~injenicu veoma sli~no kao {to bi na svoje
poreklo gledao nejevrejin. Shvatio je mnogo jasnije od ostalih Jevreja da
to {to si Jevrejin moè isto tako biti prednost kao i hendikep. I po{to je za
razliku od svog jednostavnog i skromnog oca èleo da postane samo
obi~an smrtnik i samo da se “istakne iznad svih svojih savremenika”32,
po~eo je da oblikuje svoj “maslinasti ten i kao ugalj crne o~i” sve dok nije
postao, “sa mo}nom kupolom svog ~ela – koja, dakako nije bila hri{}ans-
ki hram – razli~it od bilo kog ìvog stvora koga ste ikada sreli”.33 Instink-
tivno je znao da sve zavisi od “razlike izme|u njega i obi~nih smrtnika”,
od nagla{avanja njegove sre}ne “neobi~nosti”.
30 Morris S. Lazaron, Seed of Abraham, New York, 1930, “Benjamin Disraeli”, pp. 260 ff.
31 Horace B. Samuel, “The Psychology of Disraeli”, u Modernities, London, 1914.
32 J. A. Froude ovako zavr{ava biografiju Lord Beaconsfield, 1890: “Njegov ìvotni cilj je
bio da se uzdigne nad svim svojim savremenicima i koliko god je ta ambicija izgledala luda,
dobio je opkladu za koju se tako hrabro borio.”
33 Sir John Skleton, op. cit.
Sve ovo pokazuje izuzetno razumevanje dru{tva i njegovih pravila. Zna-

~ajno je da je ba{ Dizraeli rekao: “[to je zlo~in u mno{tvu, samo je porok
me|u nekolicinom”34 – {to je mo`da najdublji uvid u sam princip po kome
se odvija lagani i podmukao pad dru{tva devetnaestog veka na dno gomile
i u podzemni moral. Po{to je on znao ovo pravilo, znao je tako|e da Jevre-
ji nigde ne bi imali bolje {anse nego u krugovima koji pretenduju da budu
ekskluzivni i da ih diskrimini{u; jer, budu}i da su ti krugovi nekolicine, za-
jedno sa mno{tvom, mislili o jevrejstvu kao o zlo~inu, taj “zlo~in” bi mo-
gao u svakom trenutku da se pretvori u privla~ni “porok”. Dizraelijevo po-
tenciranje egzoti~nosti, neobi~nosti, misterioznosti, magije i mo}i koja se
crpe iz tajnih izvora, ispravno je ciljalo na tu sklonost u dru{tvu. A njego-
va virtuoznost u dru{tvenoj igri navela ga je da izabere konzervativnu par-
tiju, da osvoji mesto u Parlamentu, poloàj premijera, i na kraju, {to nije
najmanje zna~ajno, trajno divljenje dru{tva i kralji~ino prijateljstvo.
Jedan od razloga tog uspeha je bila iskrenost njegove igre. Utisak koji je
ostavio na svoje nepristrasnije savremenike bio je ~udna me{avina glume i
“apsolutne iskrenosti i otvorenosti”.35 Ovo je mogao posti}i samo
iskrenom bezazleno{}u, a nju je delimi~no dugovao vaspitanju iz koga je
bio isklju~en svaki posebni jevrejski uticaj.36 Ali Dizraeli je svoju ~istu
savest dugovao i ~injenici da je ro|en kao Englez. Engleska nije upoznala
jevrejske mase i jevrejsko siroma{tvo, jer ih je primila vekovima posle
proterivanja iz Srednje Azije; portugalski Jevreji koji su se nastanili u En-
gleskoj u osamnaestom veku bili su bogati i obrazovani. Sve do kraja de-
vetnaestog veka, kada su pogromi u Rusiji pokrenuli savremena jevrejska
iseljenja, jevrejsko siroma{tvo a sa njim razlika izme|u jevrejskih masa i
njihove bogate sabra}e nije u{lo u London. U Dizraelijevo vreme jevrej-
sko pitanje je bilo sasvim nepoznato, jer su u Engleskoj ìveli samo Jevre-
ji dobrodo{li dràvi. Drugim re~ima, “izuzetni Jevreji” nisu bili tako sves-
ni svoje izuzetnosti kao njihova kontinentalna bra}a. Kada je Dizraeli
prezreo “{tetnu doktrinu modernog vremena, prirodnu jednakost ljudi”,37
on je svesno sledio korake Berka koji je “vi{e voleo prava Engleza nego
Prava ~oveka”, ali je ignorisao stvarnu situaciju u kojoj su privilegije za
nekolicinu zamenjene pravima za sve. On toliko nije poznavao stvarne
prilike jevrejskog naroda i bio je tako uveren u “uticaj jevrejske rase na
34 U svom romanu Tancred, 1847.

36 Sam Dizraeli je to prikazao ovako: “Ja nisam odgajan u svojoj rasi i bio sam hranjen ve-
likim predrasudama prema njima.” O njegovom porodi~nom okruènju vidi posebno Joseph
Caro, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum,” u Monatsschrift für Geschichte und Wis-
senschaft des Judentums, 1932. Jahrgang 76.
37 Lord George Bentinck. A Political Biography, London, 1852, 496.
72 ANTISEMITIZAM
moderne zajednice” da je iskreno traìo da Jevreji “prime svu ~ast i na-

klonost severnih i zapadnih rasa, a u civilizovanim i prefinjenim narodima
trebalo bi da postoji mno{tvo njih koji o~aravaju javni ukus i podiù javno
raspoloènje”.38 Po{to se politi~ki uticaj Jevreja u Engleskoj koncentrisao
oko engleske grane Rot{ildovih, osetio se on veoma ponosnim zbog
Rot{ildove pomo}i u Napoleonovom porazu i nije video nikakav razlog
za{to se u svojim politi~kim stavovima ne bi otvoreno predstavljao kao
Jevrejin.39 Kao pokr{teni Jevrejin on naravno nije nikada bio zvani~ni
predstavnik ijedne jevrejske zajednice, ali ne moè se pore}i da je on bio
jedini Jevrejin iz svoje vrste i iz svoga veka koji je poku{ao, koliko je
umeo, da jevrejski narod politi~ki zastupa.
Dizraeli, koji nije nikada poricao “da (je) osnovna ~injenica o njemu to
da je Jevrejin”,40 divio se svemu jevrejskom, i to se divljenje moglo meri-
ti jedino sa njegovim neznanjem. Me{avina ponosa i neznanja o tim stvari-
ma bila je, svakako, karakteristika svih novoasimilovanih Jevreja. Velika
razlika bila je u tome {to je Dizraeli znao jo{ manje o jevrejskoj pro{losti i
sada{njosti i zato se usu|ivao da otvoreno govori ono {to su drugi izneve-
rili u polusvesnom mraku obrazaca pona{anja koje su diktirali strah i aro-
gancija.
Politi~ki rezultat Dizraelijeve sposobnosti da meri jevrejske mogu}nosti
prema politi~kim aspiracijama obi~nih ljudi bio je ozbiljniji; on je skoro
automatski stvorio skup teorija o jevrejskom uticaju i o organizovanosti,
koje obi~no nalazimo u o{trijim formama antisemitizma. Pre svega, on je
o sebi mislio kao o “izabranom ~oveku izabrane rase”.41 [ta je bolji dokaz
od njegove karijere: Jevrejin bez imena i bogatstva, kome je pomoglo sa-
mo nekoliko jevrejskih bankara, dospeo je do poloàja prvog ~oveka En-
gleske; jedan od najneomiljenijih ljudi Parlamenta postao je premijer i ste-
kao iskrenu popularnost me|u onima koji su ga dugo “gledali kao {arlata-
na i tretirali kao pariju”.42 Politi~ki uspeh ga nikada nije zadovoljavao. Bi-
lo je teè i va`nije biti primljen u londonsko dru{tvo nego osvojiti Donji
dom, bio je svakako ve}i trijumf biti izabran za ~lana Grijonovog dajning
kluba – odabrane koterije koja je po obi~aju izdizala politi~are obe partije,
ali iz koje su oni sa dru{tvenom manom bili rigorozno isklju~eni”43 – nego
postati ministar Njenog veli~anstva. O~aravaju}e neo~ekivan vrhunac svih
ovih slatkih pobeda bilo je iskreno kralji~ino prijateljstvo, jer, ako je mo-
narhija u Engleskoj izgubila najve}i broj svojih prerogativa u strogo kon-
38 Ibid., p. 491.
39 Ibid., pp. 497 ff.
40 Monypenny and Buckle, op. cit., p. 1507.
41 Horace S. Samuel, op. cit.
42 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 147.
43 Ibid.
trolisanoj ustavnoj nacionalnoj dràvi, zadobila je i zadràla neosporni

primat u engleskom dru{tvu. Prilikom procenjivanja veli~ine Dizrae-
lijevog trijumfa treba se setiti da je lord Robert Sesil, jedan od njegovih is-
taknutih kolega u konzervativnoj partiji, oko 1850. godine jo{ uvek mogao
da opravda naro~ito o{tar napad tvrde}i da on samo “glasno iskazuje ono
{to svi govore privatno o Dizraeliju, a niko ne}e javno da kaè”.44 Dizrae-
lijeva najve}a pobeda bila je {to niko privatno nije govorio ono {to mu ne
bi laskalo ili bi mu se dopalo da je bilo javno re~eno. Upravo taj jedin-
stveni uspon do iskrene popularnosti Dizraeli je postigao kroz politiku da
vidi samo prednosti i zagovara samo privilegije u tome {to je ro|en kao Je-
vrejin.
Deo Dizraelijeve sre}e je ~injenica da je on uvek bio u skladu sa svojim
vremenom i da su ga zbog toga njegovi brojni biografi razumeli potpunije
nego {to je bio slu~aj sa ve}inom velikih ljudi. On je bio otelovljenje am-
bicije, te mo}ne strasti koja se razvila u veku koji naizgled nije dopu{tao
nikakva odvajanja i razlike. U svakom slu~aju, Karlajl, koji je tuma~io
celu svetsku istoriju prema idealu junaka devetnaestog veka, o~igledno je
pogre{io kada je odbio titulu iz Dizraelijevih ruku.45 Nijedan ~ovek me|u
Karlajlovim savremenicima nije Karlajlovim herojima odgovarao tako do-
bro kao Dizraeli, sa svojim konceptom veli~ine kao takve, bez ikakvih
spoljnih dostignu}a; nijedan ~ovek nije tako ta~no ispunjavao zahteve
kasnog devetnaestog veka za genijem od krvi i mesa kao ovaj {arlatan ko-
ji je svoju ulogu ozbiljno shvatio i igrao veliku ulogu Velikog ~oveka sa
iskrenom naivno{}u i neodoljivo, prikazuju}i fantasti~ne trikove i zabav-
lja~ke ve{tine. Politi~ari su se zaljubili u {arlatana koji je dosadne
poslovne transakcije preobra}ao u snove sa orijentalnim ukusom; a kad je
dru{tvo u Dizraelijevim promu}urnim poslovima osetilo aromu crne ma-
gije, “mo}ni ~arobnjak” je ve} zadobio srce svog vremena.
Dizraelijeva ambicija da se odvoji od smrtnika i njegova ~e`nja za aris-

tokratskim dru{tvom bila je tipi~na u srednjoj klasi njegovog vremena i
zemlje. Ni politi~ki razlozi niti ekonomski motivi, ve} snaga njegove
dru{tvene ambicije naterala ga je da se pridruì konzervativnoj partiji i da
sledi politiku koja }e uvek “birati vigovce za neprijatelje i radikale za
saveznike”.46 Ni u jednoj evropskoj zemlji srednja klasa nije postigla do-
voljno samopo{tovanja da uskladi svoju inteligenciju sa dru{tvenim statu-
som, tako da je aristokratija mogla i dalje da diktira dru{tvenu hijerarhiju i
44 ^lanak Roberta Sesila pojavio se u najautoritativnijem organu torijevaca, Quarterly Re-
view. Vidi Monypenny and Buckle, op. cit. pp. 19-22.
45 Ovo se dogodilo tek 1874. Zabeleèno je da je Karlajl nazivao Dizraelija “prokleti
Jevrejin”, “najgori ~ovek koji je ikada ìveo”. Vidi Caro, op. cit.
46 Lord Salisbury u ~lanku u Quarterly Rewiev, 1869.
74 ANTISEMITIZAM
onda kad je ve} izgubila sav politi~ki zna~aj. Nesre}ni nema~ki filistar
otkrio je svoju “uro|enu li~nost” u o~ajni~koj borbi protiv kastinske aro-
gancije izrasle iz pada plemstva i iz neophodnosti za{tite plemi}kih titula
od buròaskog novca. Maglovite krvne teorije i striktna kontrola brakova
vi{e su skora{nje pojave u istoriji evropske aristokratije. Dizraeli je mno-
go bolje od nema~kih filistara znao {ta je potrebno da bi se zadovoljili za-
htevi aristokratije. Svi poku{aji buròazije da stekne dru{tveni status nisu
bili ubedljivi za arogantnu aristokratiju, jer se burùazija uzdala u li~nosti
a manjkao joj je najva`niji element kastinskog uverenja, ponos na privi-
legije bez li~nog napora i zasluge, ste~ene samim plemenitim ro|enjem.
“Ro|ena li~nost” nije nikada mogla da porekne da njen razvoj zahteva
obrazovanje i poseban napor li~nosti. Kada je Dizraeli “okupio ponos rase
da se suprotstavi ponosu kaste”47, on je znao da dru{tveni poloàj Jevreja,
ma {ta drugo da se o njima moè re}i, zavisi na kraju samo od ~injenice
ro|enja, a ne od dostignu}a.
Dizraeli je oti{ao i korak dalje. Znao je da je aristokratija, koja je iz go-
dine u godinu morala da gleda kako prili~an broj bogatih ljudi srednje
klase kupuje titule, uzdrmana vrlo ozbiljnom sumnjom u sopstvenu vred-
nost. On je aristokratiju porazio u njenoj igri koriste}i svoju prili~no trivi-
jalnu i popularnu ma{tu da smelo prikaè kako su Englezi “nastali od sko-
rojevi}ske i hibridne rase, dok je on sam potekao od naj~istije krvi u Evro-
pi”, kako je “ìvot britanskog pêra uglavnom regulisan arapskim zakoni-
ma i sirijskim obi~ajima”, kako je “Jevrejka kraljica neba” ili da “cvet je-
vrejske rase ~ak i sada sedi s desne strane Gospoda boga Savaota.”48 I ka-
da je kona~no napisao “da vi{e zapravo nema aristokratije u Engleskoj, jer
je superiornost animalnog ~oveka su{tinski kvalitet aristokratije,”49 on je
zapravo dotakao najslabiju ta~ku modernih aristokratskih teorija rase, ko-
ja }e kasnije biti polazna ta~ka za buròaziju i rasne stavove skorojevi}a.
Judaizam i pripadnost jevrejskom narodu su se tek me|u asimilovanim
Jevrejima izrodili u puku ~injenicu o ro|enju. Izvorno, to je zna~ilo pose-
bnu religiju, posebnu nacionalnost, zajedni~ka posebna se}anja i posebne
nade i, ~ak me|u privilegovanim Jevrejima, bar odre|ene ekonomske pred-
nosti. Sekularizacija i asimilacija jevrejske inteligencije promenile su sa-
mosvest i samotuma~enje na takav na~in da ni{ta nije ostalo od starih se-
}anja i nada osim uverenja o pripadnosti izabranom narodu. Dizraeli, iako
svakako nije bio jedini “izuzetni Jevrejin” koji je verovao u sopstvenu iza-
branost ne veruju}i pri tom u Njega koji izabira i odbacuje, jedini je stvo-
rio potpuno razvijenu rasnu doktrinu iz tog praznog koncepta istorijske
47 E. T. Raymond, Disraeli, The Alien Patriot, London, 1925, p. l.

48 H. B. Samuel, op. cit, odnosno Disraeli, Tancred i Lord George Bentinck.
49 U svom romanu Coningsby, 1844.
misije. Bio je spreman da izjavi da semitski prinicip “predstavlja sve ono

{to je duhovno u na{oj prirodi”, da “nestalnost istorije ima svoje glavno
re{enje – sve je rasa”, {to je “klju~ za istoriju” bez obzira na “jezik i religi-
ju”, jer “ima samo jedna stvar koja ~ini rasu, a to je krv” i ima samo jedna
aristokratija, “prirodna aristokratija” koja se sastoji od “~iste rase prvo-
razredne organizacije”.50
Ne treba da se nagla{ava koliko je bliska veza izme|u ovoga i moderni-
jih rasnih ideologija, a Dizraelijevo otkri}e je jo{ jedan dokaz kako one
dobro sluè za suzbijanje ose}anja dru{tvene inferiornosti. Jer iako su ras-
ne doktrine kona~no sluìle autenti~nim i neposredno politi~kim svrhama,
ipak je ta~no da veliki deo njihove primenljivosti i ubedljivosti leì u ~i-
njenici da su svakome pomogle da se ose}a aristokratom po ro|enju. To
{to ti novoizabrani nisu pripadali eliti, izabranoj manjini – {to je, ipak, po
pravu i poloàju ponos plemi}a – ve} su morali da dele izabranost sa sve
ve}om masom, nije bitno na{kodilo doktrini, jer oni koji nisu pripadali
izabranoj rasi rasli su brojno u istoj proporciji.
Dizraelijeve rasne doktrine, me|utim, bile su isto toliko rezultat njego-
vog izuzetnog uvida u dru{tvena pravila koliko posebne sekularizacije
asimilovanih Jevreja. Jevrejska inteligencija nije samo bila uhva}ena u
op{ti proces sekularizacije, koji je u devetnaestom veku ve} izgubio revo-
lucionarnu privla~nost prosvetiteljstva zajedno sa poverenjem u nezavisno
i samopouzdano ~ove~anstvo ve} je ostala neza{ti}ena pred preobraàjem
ranije iskrenih religioznih ube|enja u praznoverice. Jevrejska inteligenci-
ja je isto tako bila izloèna uticajima jevrejskih reformatora koji su hteli da
promene nacionalnu religiju u veroispovest. Da bi to uradili, morali su da
preobraze dva osnovna elementa jevrejske pobo`nosti – mesijansku nadu i
veru u izabranost Izraela, pa su iz jevrejskih molitvenika brisali vizije
kona~nog obnavljanja Ciona, zajedno sa pobo`nim predskazanjem sud-
njeg dana kada }e nestati podvajanje jevrejskog naroda od drugih naroda
na Zemlji. Bez mesijanske nade, ideja o izabranosti je zna~ila ve~nu pod-
vojenost; bez vere u izabranost koja je optere}ivala jedan poseban narod
iskupljenjem sveta, mesijanska nada je isparila u magloviti oblak op{te fi-
lantropije i univerzalizma koji su postali tako karakteristi~ni za specifi~no
jevrejski politi~ki entuzijazam.
Najkobniji element u jevrejskoj sekularizaciji je bilo to {to je koncept
izabranosti odvojen od mesijanske nade, dok su u jevrejskoj religiji ta dva
elementa bila dva vida bo`jeg plana iskupljenja ~ove~anstva. Bez mesi-
janske nade rasla je naklonost prema krajnjim re{enjima politi~kih proble-
ma koji nisu nameravali ni{ta manje nego da uspostave raj na Zemlji. Bez
vere u izabranost od Boga raslo je to fantasti~no uobraènje, koje su pod-
jednako delili Jevreji-nevernici i nejevreji, da su Jevreji po prirodi inteli-
50 Vidi Lord George Bentinck i romane Endymion 1881. i Coningsby.
76 ANTISEMITIZAM
gentniji, bolji, zdraviji, sposobniji da opstanu – motor istorije i so zemlje.

Entuzijasti~ni jevrejski intelektualac koji sanjari o raju na Zemlji, tako si-
guran da je rastere}en svih nacionalnih veza i predrasuda, bio je zapravo
udaljeniji od politi~ke realnosti nego njegovi o~evi koji su se molili za
Mesijin dolazak i za povratak naroda u Palestinu. Asimilacionisti, s druge
strane, koji su bez ikakve entuzijasti~ke nade ube|ivali sebe da su oni so
zemlje, bili su mnogo uspe{nije odeljeni od nacija tom bezvernom idejom
da su njihovi o~evi stali u odbranu zakona koji je, kako se redovno verova-
lo, delio Izrael od nejevreja, ali }e biti uni{ten kad do|e Mesijino vreme.
To je bila zamisao “izuzetnih Jevreja”, koji su bili isuvi{e prosve}eni da
veruju u Boga a, na podlozi svoje svuda izuzetne pozicije, dovoljno pra-
znoverni da veruju u sebe, {to je zapravo razbilo ~vrste spone pobo`ne na-
de koje su povezivale Izrael sa ostatkom ~ove~anstva.
Time je na kraju sekularizacija proizvela onaj paradoks, tako presudan
za psihologiju modernih Jevreja, kojim je verska asimilacija – uni{tavaju}i
nacionalnu svest, pretvaraju}i nacionalnu religiju u veroispovest i izlaze}i
u susret poluomraènim i dvosmislenim zahtevima dràve i dru{tva kroz
isto tako dvosmislene zamisli i psiholo{ke trikove – pobudila vrlo realan
jevrejski {ovinizam, ako pod {ovinizmom razumemo izopa~eni nacionali-
zam u kome (kako kaè êsterton) “sama li~nost treba da bude predmet
oboàvanja; li~nost je svoj sopstveni ideal, ~ak svoj sopstveni idol”. Stari
religiozni koncept izabranosti od tada vi{e nije bio su{tina judaizma,
umesto toga je postao su{tina jevrejstva.
Taj paradoks je na{ao svoje najmo}nije, o~aravaju}e otelovljenje u
Dizraeliju. On je bio engleski imperijalista i jevrejski {ovinista; no nije te-
{ko na}i oprevdanje za {ovinizam koji je bio vi{e igra fantazije, jer, naj-
zad, “Engleska je bila Izrael njegove fantazije”;51 i isto tako nije te{ko na}i
opravdanje za njegov engleski imperijalizam, koji je imao veoma malo za-
jedni~kog sa samovoljnom odlu~no{}u ekspanzije radi ekspanzije, jer on,
najzad, “nikada nije bio pravi Englez i na to je bio ponosan”.52 Kada se sve
ove kontradikcije, koje jasno pokazuju da mo}ni ~arobnjak sebe nikada ni-
je uzimao ba{ ozbiljno i da je uvek glumio da bi pridobio dru{tvo i stekao
popularnost, dodaju njegovom jedinstvenom {armu, one uvode u njegovo
pona{anje element {arlatanskog entuzijazma i sanjarenja, {to ga ~ini sa-
svim druga~ijim od njegovih imperijalisti~kih sledbenika. Imao je dosta
sre}e da sanja i glumi u vreme kada Man~ester i biznismeni jo{ nisu preu-
zeli imperijalni san, ve} su se o{tro i èstoko protivili “kolonijalnoj avan-
turi”. Njegova praznoverna nada u krv i rasu – u koju je on ume{ao stara
romanti~na narodna verovanja o mo}noj, natprirodnoj vezi izme|u zlata i
krvi – nije ni sumnjala da su pokolji mogu}i u Africi, Aziji ili samoj
52 Horace B. Samuel, op. cit.
Evropi. On je po~eo kao ne mnogo talentovan pisac i ostao je intelektualac

koji je slu~ajno postao ~lan Parlamenta, vo|a svoje partije, premijer i pri-
jatelj engleske kraljice.
Dizraelijevo shvatanje uloge Jevreja u politici datira od vremena kad je

on bio samo pisac i jo{ nije zapo~eo politi~ku karijeru. Tako njegove ideje
nisu bile rezultat stvarnog iskustva, ali se on njih i kasnije, celog ìvota
drào sa velikom postojano{}u.
U prvom romanu Alroy (1833), Dizraeli je razvio plan za jevrejsko
carstvo u kome bi Jevreji vladali kao strogo odvojena klasa. Roman po-
kazuje uticaj tada{njih iluzija o mogu}nostima da Jevreji osvoje vlast, i
neznanje mladog autora o stvarnim uslovima za dolazak na vlast u njego-
vom vremenu. Jedanaest godina kasnije politi~ko iskustvo u Parlamentu i
blizak odnos sa istaknutim ljudima nau~ili su Dizraelija da su “ciljevi
Jevreja, ma kakvi bili ranije, u njegovo vreme daleko od zahteva za poli-
ti~kom nacionalno{}u u bilo kom obliku.”53 U novom romanu Coningsby,
napustio je san o jevrejskom carstvu i razvio fantasti~nu shemu prema ko-
joj jevrejski novac dominira usponom i padom dvorova i carstava i nad-
mo}no vlada u diplomatiji. Nikad u ìvotu nije se odrekao ovog drugog
shvatanja tajnog i tajanstvenog uticaja izabranih ljudi izabrane rase, kojim
je zamenio raniji san o javno konstituisanoj, misterioznoj kasti vladara. To
je postalo stoèr njegove politi~ke filozofije. Nasuprot njegovim mnogo-
po{tovanim jevrejskim bankarima koji su davali zajmove vladama i
zara|ivali proviziju, Dizraeli je na celu stvar gledao sa autsajderskim ne-
shvatanjem da su takve mogu}nosti koje pruà vlast svakodnavno u ruka-
ma ljudi koji nemaju ambiciju da zadobiju vlast. Nije mogao da razume da
je bankar Jevrejin ~ak manje zainteresovan za politiku od njegovih ne-
jevrejskih kolega; za Dizraelija je bilo jasno da je jevrejsko bogatstvo sa-
mo sredstvo za jevrejsku politiku. [to je vi{e saznavao o jevrejskoj banka-
rskoj organizaciji koja dobro funkcioni{e u poslovima biznisa i o njihovoj
me|unarodnoj razmeni novosti i informacija, bivao je uvereniji da ima
posla sa ne~im {to nalikuje tajnom dru{tvu koje drì sudbinu sveta u svo-
jim rukama, a da to niko ne zna.
Dobro je poznato da je verovanje u jevrejsku zaveru koju slo`no gaji
neko tajno dru{tvo, bilo od velike propagandne vrednosti za publicitet
antisemitizma i da je daleko prema{ilo sva tradicionalna evropska prazno-
verja o ritualnim ubistvima i trovanju bunara. Od velikog je zna~aja {to je
Dizraeli, u potpuno suprotne svrhe i u vreme kad niko nije ozbiljno mislio
o tajnim dru{tvima, do{ao do istovetnih zaklju~aka, jer je to jasno pokaza-
lo do kog su stepena te izmi{ljotine zavisile od socijalnih motiva i nezado-
voljstava i kako one obja{njavaju doga|aje ili politi~ke i ekonomske rad-
53 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 882.
78 ANTISEMITIZAM
nje na mnogo prihvatljiviji na~in nego mnogo trivijalnija istina. U

Dizraelijevim o~ima, kao i u o~ima mnogo manje poznatih i uvaènih {ar-
latana posle njega, cela politi~ka igra se igrala me|u tajnim dru{tvima. Ne
samo Jevreji, ve} svaka druga grupa ~iji uticaj nije bio politi~ki organizo-
van ili koja je bila u opoziciji prema celom dru{tvenom i politi~kom siste-
mu, postajala je za njega zakulisna sila. Mislio je 1863. da se osvedo~io o
“borbi izme|u tajnih dru{tava i evropskih milionera; Rot{ild je do sada
pobe|ivao,”54 ali i da “prirodnu jednakost me|u ljudima i ukidanje imovi-
ne proklamuju tajna dru{tva”;55 ~ak i 1870. on je mogao ozbiljno da govo-
ri o snagama “ispod povr{ine” i da iskreno veruje da “tajna dru{tva i nji-
hovi me|unarodni pokreta~i, Rimska crkva i njene izjave i metode, koji
predstavljaju ve~ni sukob izme|u nauke i vere”, rade na tome da odrede
pravac ljudske istorije.56
Dizraelijeva neverovatna naivnost navela ga je da poveè sve te “tajne”
snage sa Jevrejima. “Prvi jezuiti bili su Jevreji; onu misterioznu rusku
diplomatiju koja uznemirava celu Evropu organizuju i uglavnom nose Je-
vreji; ona tajna revolucija koja se u ovom trenutku sprema u Nema~koj a
koja }e u stvari biti druga i ve}a reformacija ... potpuno se razvila pod ok-
riljem Jevreja”, “ljudi jevrejske rase nalaze se na ~elu svake (komunisti~ke
i socijalisti~ke) grupe. Bo`ji ljudi sara|uju sa ateistima; najspretniji zgrta-
~i poseda ulaze u savez sa komunistima, ~udna i izabrana rasa dodiruje ru-
ke {ljama i niìh kasta Evrope! I sve zbog toga {to èle da uni{te nezahval-
no hri{}anstvo koje im duguje ~ak i ime a ~iju tiraniju vi{e ne mogu da iz-
drè.”57 U Dizraelijevoj fantaziji svet je postao jevrejski.
U toj ~udnoj iluziji je bio anticipiran ~ak i onaj najingeniozniji od Hitle-
rovih reklamnih trikova, lozinka tajnog saveza izme|u jevrejskih kapita-
lista i jevrejskih socijalista. I ne moè se pore}i da je cela shema, tako
ma{tovita i fantasti~na, imala sopstvenu logiku. Kada se po|e, kao {to je
Dizraeli radio, od tvrdnje da jevrejski milioneri kroje jevrejsku politiku,
kad se uzmu u ozbir uvrede koje su Jevreji vekovima trpeli ({to je bilo
dosta realno, ali ipak glupo preterivanje jevrejske apologetske propagan-
de), kada se vide ~esti primeri kako je sin jevrejskog milionera postao
vo|a radni~kog pokreta, a zna se iz iskustva kako su tesno spletene jevrej-
ske porodi~ne veze bile pravilo, Dizraelijeva slika prora~unate osvete nad
hri{}anskim narodom nije tako neverovatna. Istina je, naravno, bila da
sinovi jevrejskih milionera naginju ka levi~arskim pokretima upravo zato
{to njihovi o~evi bankari nisu nikada do{li u otvoreni klasni sukob sa ra-
dnicima. Njima je zato potpuno nedostajala ona klasna svest koju je imao
54 Ibid., p. 73. U pismu gospo|i Brydges Williams, 21. jula 1863.
55 Lord Georg Bentinck, p. 497.
56 U svom romanu Lothair, 1870.
57 Lord Georg Bentinck.
sin svake obi~ne buròaske porodice kao ne{to sasvim prozai~no, dok, s
druge strane, i upravo iz istih razloga, radnici nisu gajili ona otvorena ili
skrivena antisemitska ose}anja koja je svaka druga klasa pokazivala pre-
ma Jevrejima kao ne{to sasvim razumljivo. O~igledno su levi~arski pokre-
ti u svim zemljama nudili jedinu istinsku mogu}nost za asimilaciju.
Dizraelijeva postojana naklonost prema tuma~enju politike kroz tajna
dru{tva zasnivala se na iskustvima koja su kasnije pridobila mnoge manje
ugledne evropske intelektualce. Njegovo osnovno iskustvo govorilo je da
je mnogo teè izboriti mesto u engleskom dru{tvu nego mesto u Parlamen-
tu. Englesko dru{tvo se u njegovo vreme okupljalo u elegantnim klubovi-
ma koji nisu bili partijski opredeljeni. Klubovi, iako su bili izuzetno va`ni
u formiranju politi~ke elite, izbegli su javnoj kontroli. Autsajderu su oni
morali zaista izgledati tajanstveni. Bili su tajni utoliko {to u njih nije mo-
gao svako da bude primljen. Postajali su tajanstveni jedino kad bi ~lanovi
drugih klasa zatraìli da budu primljeni i bili ili odbijani ili prihva}eni
posle preteranih, nepredvidivih, naizgled iracionalnih te{ko}a. Nema sum-
nje da nikakva politi~ka ~ast ne moè da zameni trijumf koje intimno
udruènje privilegovanih moè da dâ. Dizraelijeve ambicije, {to je dosta
zna~ajno, nisu se smanjile ~ak ni pred kraj njegovog ìvota, kada je pretr-
peo nekoliko politi~kih poraza, jer je on ostao “najja~a figura koja je ko-
mandovala londonskim dru{tvom”.58
U svojoj naivnoj uverenosti u vrhunsku va`nost tajnih dru{tava, Dizraeli
je bio prethodnica onih novih dru{tvenih slojeva koji, ro|eni van okvira
dru{tva, nikada nisu mogli ta~no da razumeju njegova pravila. Na{li su se u
stanju stvari gde se razlika izme|u dru{tva i politike stalno brisala i gde je,
uprkos naizgled haoti~nim uslovima, isti uski klasni interes uvek po-
be|ivao. Autsajder nije mogao a da ne zaklju~i da je tako izuzetne rezultate
postigla svesno osnovana institucija sa kona~nim ciljevima. I ta~no je da je
cela ta dru{tvena igra traìla samo odlu~nu politi~ku volju da njenu napola
svesnu igru interesa i su{tinski nesvrhovitih mahinacija preobrazi u
odre|enu politiku. To se na kratko dogodilo u Francuskoj za vreme Drajfu-
sove afere i ponovo u Nema~koj u deceniji pre Hitlerovog dolaska na vlast.
Dizraeli, me|utim, nije stajao samo izvan engleskog, ve} i izvan jevrej-
skog dru{tva tako|e. On je malo znao o mentalitetu jevrejskih bankara ko-
jima se tako duboko divio i bio bi zaista razo~aran da je shvatio da ti
58 Monypenny and Buckle, op. cit. p. 1470. Ova odli~na biografija daje korektnu procenu
Dizraelijevog trijumfa. Posle citiranja (Tennyson) In Memoriam, 64. pevanje, on ovako nas-
tavlja: “U jednom smislu Dizraelijev uspeh je bio izvanredniji i potpuniji nego {to na-
gove{tavaju Tenisonovi stihovi; on se nije samo uspeo politi~kom lestvicom do najvi{eg ran-
ga i ’postao {apta~ prestolu’; tako|e je osvojio dru{tvo. Dominirao je na ve~erama i na onim
mestima koja bismo mi nazvali salonima Mejfera... a dru{tveni trijumf, {to god mislili filo-
zofi o njegovoj pravoj vrednosti, svakako nije bilo manje te{ko posti}i jednom prezrenom
autsajderu nego politi~ki trijumf, a verovatno je za njegov ukus bio sla|i.” (str. 1506).
80 ANTISEMITIZAM
“izuzetni Jevreji”, mada izuzeti iz buròaskog dru{tva (oni nikada nisu

stvarno poku{ali da budu primljeni), dele njegov glavni politi~ki princip:
koncentrisanje politi~ke aktivnosti oko za{tite poseda i profita. Dizraeli je
u njima video, i time bio impresioniran, samo grupu bez spoljne politi~ke
organizacije, ~ije je ~lanove jo{ uvek povezivala prividna beskrajnost po-
rodi~nih i poslovnih veza. Ma{ta bi mu uvek proradila kad god bi s njima
imao posla i sve je “dokazano” – kada su, na primer, deonice Sueckog ka-
nala bile ponu|ene engleskoj vladi putem informacije Henrija Openhajma
(koji je saznao da egipatski kediv èli da ih proda) i prodaja obavljena uz
pomo} ~etiri miliona funti zajma od Lajonela Rot{ilda.
Dizraelijeva rasna ube|enja i teorije o tajnim dru{tvima proizlazili su,
kada se sve analizira, iz njegove èlje da objasni ne{to o~igledno tajan-
stveno i u stvari himeri~no. Nije mogao da stvori politi~ku realnost od hi-
meri~ne mo}i “izuzetnog Jevrejina”, ali je mogao, i to je radio, da pomo-
gne da se himere preobraze u javne strahove i da se dru{tvo koje se dosa-
|ivalo zabavi najopasnijim bajkama.
Sa ~vrstinom ve}ine fanatika rase, Dizraeli je sa zadovoljstvom govorio
samo o “modernom, novatorskom, sentimentalnom principu nacionalnos-
ti”.59 On je mrzeo politi~ku jednakost, koja je u osnovi nacionalne dràve,
i bojao se za opstanak Jevreja pod tim uslovima. Zami{ljao je da rasa moè
da pruì dru{tveno kao i politi~ko uto~i{te od izjedna~avanja. Po{to je
poznavao plemstvo svoga vremena mnogo bolje nego {to je ikada upoznao
jevrejski narod, ne iznena|uje {to je rasni koncept oblikovao prema aris-
tokratskom kastinskom konceptu.
Bez sumnje, ti su koncepti dru{tvene povla{}enosti mogli daleko da sti-
gnu, ali oni bi imali malog zna~aja u evropskoj politici da nisu nai{li na
realne politi~ke potrebe kada su, posle grabeì oko Afrike, mogli da se pri-
hvate iz politi~kih razloga. Ta spremnost da se veruje u deo buròaskog
dru{tva dala je Dizraeliju, jedinom Jevrejinu devetnaestog veka, deo iskre-
ne popularnosti. Na kraju, nije njegova gre{ka {to je isti trend koji je bio
razlog njegove retko velike sre}e kona~no doveo do velike katastrofe nje-
govog naroda.
III: Izme|u poroka i zlo~ina
PARIZ JE s pravom nazvan la capitale du dixneuvième siècle (Valter Be-

njamin). Pun obe}anja, devetnaesti vek je zapo~eo Francuskom revoluci-
jom, tokom vi{e od stotinu godina bio je svedok uzaludne borbe protiv de-
generacije citoyen u bourgeois, dostigao svoju najniù ta~ku u Drajfusovoj
aferi i dobio jo{ ~etrnaest godina bolesni~kog predaha. Jo{ uvek je jako-
59 Ibid., Vol I, Book 3.
binska privla~nost Klemansoa, francuskog poslednjeg sina revolucije,

mogla da dobije Prvi svetski rat, ali slavni vek nation par exellence se za-
vr{avao60 i Pariz je, bez politi~kog zna~aja i dru{tvenog sjaja, ostavljen in-
telektualnoj avangardi svih zemalja. Francuska je igrala veoma malu ulo-
gu u dvadesetom veku, koji je po~eo, odmah posle Dizraelijeve smrti, gra-
beòm oko Afrike i trkom za imperijalisti~kom prevlasti u Evropi. Njeno
slabljenje je otuda, izazvano delom ekonomskom ekspanzijom drugih na-
cija, a delom unutra{njom dezintegracijom, moglo da preuzme oblike i
sledi zakone koji su izgledali svojstveni nacionalnoj dràvi.
Do izvesnog stepena, to {to se dogodilo u Francuskoj osamdesetih i de-
vedesetih godina dogodilo se trideset i ~etrdeset godina kasnije u svim ev-
ropskim nacionalnim dràvama. Uprkos vremenskim razmacima, Vajmar-
ska i austrijska republika imale su istorijski mnogo zajedni~kog sa Tre}im
rajhom, a izvesni politi~ki i dru{tveni obrasci u Nema~koj i Austriji dvade-
setih i tridesetih skoro su svesno sledili uzor francuskog fin-de-siècle.
U svakom slu~aju, antisemitizam devetnaestog veka dostigao je vrhunac
u Francuskoj i bio je poraèn zato {to je ostao doma}a nacionalna stvar
bez kontakta sa imperijalisti~kim trendovima, koji tamo nisu postojali.
Glavne crte te vrste antisemitizma pojavile su se ponovo u Nema~koj i Au-
striji posle Prvog svetskog rata, a njegov dru{tveni efekat na uvaène
jevrejske zajednice bio je skoro isti, iako manje o{tar, manje ekstreman, a
bilo je mnogo drugih ja~ih uticaja.61
Glavni razlog, me|utim, {to biram salone Fobur Sen-@ermena za primer
uloge Jevreja u nejevrejskom dru{tvu, je to {to nigde nije postojalo tako
veliko dru{tvo ili istinitiji zapis o njemu. Kad je Marsel Prust, i sam polu-
jevrejin, po~eo da traga za “izgubljenim vremenom”, on je zapravo pisao
ono {to je jedan njegov kriti~ar-po{tovalac nazvao apologia pro vita sua.
@ivot ovog najve}eg pisca Francuske dvadesetog veka odvijao se
isklju~ivo u dru{tvu; svi doga|aji su mu se pokazivali onako kako su se re-
flektovali u dru{tvu i kako su ih te li~nosti preispitivale, tako da refleksije
i preispitivanje ~ine naro~itu realnost i gra|u Prustovog sveta.62 Kroz celo
60 Yves Simon, La Grande Crise de la République Française, Montreal, 1941. p. 20: “Duh
Francuske revolucije nadìveo je Napoleonov poraz vi{e od jednog veka... Trijumfovao je da
bi neprimetno izbledeo tek 11. novembra 1918. Francuska revolucija? Njeni datumi moraju
sigurno biti sme{teni u 1789-1918.”
61 înjenica da se izvesna psiholo{ka pojava nije tako o{tro javila kod nema~kih i austrij-
skih Jevreja, delom je posledica toga {to je cionisti~ki pokret ~vrsto obuzeo jevrejske inte-
lektualce u tim zemljama. Cionizam je u deceniji posle Prvog svetskog rata a ~ak i u deceni-
ji pre dugovao svoju snagu ne toliko politi~kom uvidu (i nije proizvodio politi~ka uverenja),
koliko kriti~kim analizama psiholo{kih reakcija i sociolo{kih ~injenica. Njegov je uticaj
uglavnom bio pedago{ki i i{ao je daleko izvan relativno uskog kruga ~lanova cionisti~kog
pokreta.
62 Uporedi interesantne primedbe koje je na tu temu dao E. Levinas, “L’Autre dans
Proust” u Deucalion No. 2, 1947.
82 ANTISEMITIZAM
Traganje za izgubljenim vremenom li~nost i njena preispitivanja pripadaju

dru{tvu, ~ak i kad se ona povu~e u nemu i nekomunikativnu samo}u u ko-
joj je sam Prust kona~no nestao kada je odlu~io da pi{e svoje delo. Tamo
je njegov unutarnji ìvot, koji je nastojao da sve svetske doga|aje preobra-
zi u unutarnje iskustvo, postao nalik na ogledalo u ~ijoj se refleksiji mogla
pojaviti istina. Kontemplator unutarnjeg iskustva sli~an je posmatra~u u
dru{tvu po tome {to nema neposredan pristup ìvotu ve} opaà realnost
samo ako je reflektovana. Prust, ro|en na rubu dru{tva, kome je ipak s
punim pravom pripadao bez obzira {to je bio autsajder, {irio je to unutar-
nje iskustvo sve dok ono nije obuhvatilo ~itav niz aspekata onako kako su
ih svi ~lanovi dru{tva videli i kako su ih reflektovali.
Zaista nema boljeg svedoka toga perioda u kom se dru{tvo potpuno
emancipovalo od javnosti i u kom je politika polako postajala deo dru-
{tvenog ìvota. Pobeda burùjskih vrednosti nad gra|aninovim duhom
odgovornosti zna~ila je razlaganje politi~kih tema na njihove ble{tave,
o~aravaju}e refleksije u dru{tvu. Mora se dodati da je sam Prust bio istin-
ski eksponent tog dru{tva, jer je bio ume{an u oba njegova najpomodnija
“poroka”, koja je on, “najve}i svedok dejudaizovanog judaizma”, spajao u
“najmra~nije pore|enje koje je ikad bilo napravljeno u ime zapadnog ju-
daizma”63: “porok” jevrejstva i “porok” homoseksualnosti, koji su u dru-
{tvenoj refleksiji i u li~nim preispitivanjima postali zaista veoma sli~ni.64
Upravo je Dizraeli otkrio da porok nije ni{ta drugo do odgovaraju}a re-
fleksija zlo~ina u dru{tvu. Ljudsko zlo, ako ga dru{tvo prihvati, menja se
iz ~ina volje u uro|eni, psiholo{ki kvalitet koji ~ovek ne moè da bira ili
odbacuje, ve} mu je on dat spolja i njime vlada prinudno kao {to droga
vlada narkomanom. Asimilovanjem zlo~ina i njegovim pretvaranjem u po-
rok dru{tvo odri~e svaku odgovornost i uspostavlja svet fatalnosti u kome
se ~ovek na|e zapleten. Moralisti~ki sud da je zlo~in svako odstupanje od
norme, koji su pomodni krugovi uglavnom smatrali uskim i filistarskim,
ipak je vi{e po{tovao ljudsko dostojanstvo, iako pokazuje inferiorno poz-
navanje psihologije. Ako se zlo~in razume kao neka vrsta fatalnosti, pri-
rodne ili ekonomske, za svakog }e se kona~no sumnjati da je nekako (po-
sebno) predodre|en za njega. “Kazna je pravo kriminalca,” koje mu je us-
kra}eno ako (Prustovim re~ima) “sudije prihvataju i ako su sklonije da
oproste ubistvo kod invertita i izdaju kod Jevreja sa razloga izvedenih iz ...
rasne predestinacije.” To ose}anje privla~nosti ubistva i izdaje skriveno je
63 J. E. van Paag, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaizé” u Revue Juive de

Genève, 1937, brojevi 48, 49, 50.
ûdna podudarnost (ili je to vi{e od podudarnosti?) se dogodila u filmu Crossfire koji se
bavi jevrejskim pitanjem. Pri~a je uzeta iz knjige Richard Brook, The Brick Foxhole, u kojoj
je ubijeni Jevrejin iz Crossfire bio homoseksualac.
64 Za dalje posebno vidi Cities of the Plain, I deo, pp. 20-45.
iza takve izopa~ene tolerancije, jer se za tren oka moè preokrenuti u od-
luku da se likvidiraju ne samo svi stvarni kriminalci, ve} svi koji su “ras-
no” predestinirani da po~ine izvesne zlo~ine. Takve se promene doga|aju
kad god zakonska i politi~ka ma{inerija nije odvojena od dru{tva, tako da
dru{tvene mere prodiru u nju i postaju politi~ka i zakonska pravila. Ako se
prividnoj {irini duha koja izjedna~ava zlo~in i porok dozvoli da uspostavi
kôd zakona, pokaza}e se da je ona neizostavno okrutnija i nehumanija od
zakona koji po{tuju i priznaju ne~iju nezavisnu odgovornost za sopstveno
pona{anje, bez obzira na to koliko su o{tri.
Fobur Sen-@ermen bio je, kako ga Prust opisuje, u ranom stadijumu raz-
vitka. Prihvatio je invertite jer je ose}ao privla~nost onoga na {ta je gledao
kao na porok. Prust opisuje kako se gospodin [arlis, koji je ranije bio to-
lerisan, “uprkos njegovom poroku”, zahvaljuju}i li~nom {armu i starom
imenu sada uspinje u dru{tvene vrhove. Nije vi{e morao da vodi dvostruki
ìvot i da prikriva svoja sumnjiva poznanstva, ve} je bio podstaknut da ih
dovodi u mondenske ku}e. Predmeti razgovora koje bi ranije izbegavao –
ljubav, lepota, ljubomora – da neko ne bi posumnjao u njegovu anomaliju,
sada su lakomo pozdravljeni “u pogledu iskustva, ~udnog, tajnog, prefi-
njenog i monstruoznog, na kome je temeljio” svoje nazore.65
Ne{to veoma sli~no se dogodilo Jevrejima. Pojedina~ni izuzeci, Jevreji
primljeni u plemstvo, bili su tolerisani i ~ak dobrodo{li u dru{tvu Drugog
carstva, ali sada su Jevreji kao takvi postajali sve popularniji. U oba
slu~aja dru{tvo ni iz daleka nije bilo podstaknuto time {to su se predrasude
promenile. Ono nije sumnjalo da su homoseksualci “kriminalci” ili da su
Jevreji “izdajnici”; ono je samo promenilo svoj stav prema zlo~inu i izda-
ji. Nevolja sa novom {irinom duha, naravno, nije bila u tome {to se dru{tvo
vi{e nije pla{ilo invertita, ve} {to se vi{e nije pla{ilo zlo~ina. Dru{tvo ni
najmanje nije sumnjalo u konvencionalni sud. Najskrivenija bolest devet-
naestog veka, uàsna dosada i op{ta zasi}enost, prsla je kao ~ir. Odba~eni
i parije, na koje se dru{tvo pozivalo u {kripcu, makar nisu bili, ma kakvi da
su, obavijeni dosadom i, ako }emo verovati Prustovom sudu, jedini su u
dru{tvu fin-de-siècla jo{ uvek bili sposobni za strast. Prust nas vodi kroz
lavirint dru{tvenih veza i ambicija jedino pomo}u niti ne~ije sposobnosti
da voli, {to je predstavljeno u izopa~enoj strasti gospodina [arlisa prema
Morelu, u razornoj predanosti Jevrejina Svana svojoj milosnici i u pi{~e-
voj sopstvenoj o~ajni~koj ljubomori prema Albertini, koja je personifika-
cija poroka u romanu. Prust je jasno pokazao da on gleda na autsajdere i
prido{lice, stanovnike “Sodome et Ghomorre”, ne samo kao na humanije,
ve} kao normalnije ljude.
Razlika izme|u Fobur Sen-@ermena, koji je iznenada otkrio privla~nost
Jevreja i invertita, i gomile koja vi~e “Smrt Jevrejima” bila je ta {to se sa-
65 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.
84 ANTISEMITIZAM
loni jo{ uvek nisu otvoreno udruìli sa zlo~inom. To zna~i da oni sa jedne
strane jo{ uvek nisu èleli da aktivno u~estvuju u ubijanju, a sa druge su
otvoreno priznavali antipatiju prema Jevrejima i strah od invertita. Ishod
je bila tipi~na dvosmislena situacija u kojoj novi ~lanovi ne mogu otvore-
no da priznaju svoj identitet, a ipak ne mogu ni da ga sakriju. Iz takvog
stanja je izrasla komplikovana igra izlaganja i prikrivanja, polupriznanja i
la`ljivih izvrtanja, preterane poniznosti i preterane drskosti, a to su sve
bile posledice situacije u kojoj ~oveku sâmo njegovo jevrejstvo (ili ho-
moseksualnost) moè da otvori vrata ekskluzivnih salona, ~ine}i njegovu
poziciju istovremeno krajnje nesigurnom. U toj dvosmislenoj situaciji,
jevrejstvo je za pojedina~nog Jevrejina odjednom postalo fizi~ka mrlja i
tajanstvena li~na privilegija, obe sadràne u “rasnoj predestinaciji”.
Prust na{iroko opisuje kako dru{tvo, stalno traè}i ~udno, egzoti~no,
opasno, na kraju poistove}uje prefinjeno sa ~udovi{nim i sprema se da pri-
hvati ~udovi{nost – stvarnu ili izmi{ljenu – kao one ~udne, neobi~ne
“predstave koje su davali ruski ili japanski glumci”66; “ofarban, trbu{ast,
~vrsto zakop~an lik [invertita] podse}ao je ~oveka na kutiju egzoti~nog i
nejasnog porekla iz koje hlapi ~udan miris vo}a gde sama pomisao da se
ono ku{a ume da uznemiri srce”;67 “genijalni ~ovek” od koga se o~ekuje
da zra~i “utisak natprirodnog” i oko koga }e se dru{tvo “okupljati kao oko
stola koji se mi~e da nau~e tajnu Beskona~nog”.68 U atmosferi ovog
“prizivanja duhova” jevrejski dèntlmen ili turska dama mogli su da se po-
jave “kao da su zaista stvorenja prizvana naporom medijuma”.69
O~igledno, ulogu egzoti~nog, neobi~nog i ~udovi{nog nisu mogli da
igraju oni pojedina~ni “Jevreji izuzeci” koji su skoro ~itav vek bili prihva-
tani i tolerisani kao “strani skorojevi}i” i “~ijim prijateljstvom niko nije
sanjao da }e se ponositi”.70 Mnogo bolje su naravno odgovarali oni koje
nikada niko nije upoznao, koji u prvom stepenu asimilacije nisu bili pois-
tove}ivani sa jevrejskom zajednicom i koji je nisu predstavljali, jer bi tak-
vo poistove}ivanje sa dobro znanim telima strogo ograni~ilo dru{tvenu
fantaziju i o~ekivanja. Oni koji su, kao Svan, imali bezmeran dar za dru-
{tvo i uop{te ukus, bili su prihva}eni; ali su sa mnogo entuzijazma prigr-
ljeni oni koji su, kao Blo{, po{to je “pripadao ne mnogo uvaènoj porodi-
ci [i] morao da podnese, kao na dnu okeana, bezmerni pritisak onog {to su
na njega navalili ne samo hri{}ani na povr{ini ve} i svi oni laòvi, posred-
nici iz jevrejskih kasta koje su bile nadre|ene njegovoj, a one su sve sa
zadovoljstvom udarale po kasti koja je trenutno bila ispod nje”. Voljnost
66 Ibid.
67 Ibid.
68 Le côté de Guermants, I deo, poglavlje I.
69 Ibid.
70 Ibid.
dru{tva da primi potpuno strane i, kako je ono mislilo, potpuno poro~ne el-
emente, skratila je uspon za nekoliko generacija kroz koje je trebalo da
prido{lice “probijaju svoj put izlaska na otvoreno uspinju}i se od jedne je-
vrejske porodice do druge”.71 Nije bilo slu~ajno {to se to dogodilo ubrzo
nakon {to je doma}a francuska jevrejska zajednica, tokom Panamskog
skandala, ustuknula pred preduzimljivo{}u i beskrupulozno{}u nekih ne-
ma~kih Jevreja-avanturista; pojedina~ni izuzeci, sa ili bez titule, koji su
vi{e nego ikada traìli dru{tvo antisemitskih i monarhisti~kih salona, gde
su mogli sanjariti o dobrim starim danima Drugog carstva, na{li su se u is-
toj kategoriji sa Jevrejima, koje oni nikada ne bi pozvali u svoje ku}e. Ako
je jevrejstvo kao izuzetnost bilo razlog prihvatanja Jevreja, onda je
dru{tvo vi{e volelo one koji su jasno bili “~vrsta gomila, iznutra homoge-
na i krajnje razli~ita od ljudi koji mimo njih prolaze”, koji jo{ nisu “po-
stigli isti stepen asimilacije” kao njihova bra}a skorojevi}i.72
Iako je Bendàmin Dizraeli jo{ uvek bio jedan od onih Jevreja koji su
prihva}eni u dru{tvu jer su izuzeci, njegovo sekularizovano predstavljanje
sebe kao “izabranog ~oveka izabrane rase” nazna~ilo je linije du` kojih je
trebalo da se razvija samospoznaja Jevreja. Da to, fantasti~no i sirovo kak-
vo je bilo, nije tako ~udno nalik na ono {to je dru{tvo o~ekivalo od Jevre-
ja, Jevreji ne bi nikada mogli da igraju svoje nejasne uloge. Nisu, naravno,
oni usvojili Dizraelijeva uverenja ili svrhovito razra|ena prva boja`ljiva
izopa~ena samotuma~enja svojih pruskih prethodnika s po~etka veka; naj-
vi{e je njih bilo u blaènom neznanju o celoj jevrejskoj istoriji. Ali gde
god su Jevreji bili obrazovani, sekularizovani i asimilovani pod nejasnim
dru{tvenim i dràvnim prilikama u Zapadnoj i Srednjoj Evropi, oni bi gu-
bili onu meru politi~ke odgovornosti koju je nosilo njihovo poreklo a koju
su jevrejski uglednici ve} bili osetili, premda u obliku privilegija i vlasti.
Jevrejsko poreklo, bez religiozne i politi~ke konotacije, svuda je postalo
psiholo{ki kvalitet, bilo je promenjeno u “jevrejstvo”, i od tada se moglo
posmatrati samo u kategorijama vrline ili poroka. Ako je ta~no da “jevrej-
stvo” bez predrasude koja ga smatra zlo~inom ne bi moglo da se izopa~i u
zanimljiv porok, istina je tako|e da su takvo izopa~avanje omogu}ili oni
Jevreji koji su jevrejstvo smatrali uro|enom vrlinom.
Asimilovanoj jevrejskoj zajednici su prigovarali da se otu|ila od judaiz-
ma i ~esto se misli da je kona~na katastrofa do koje je do{lo patnja be-
smislena koliko i uàsna, po{to je izgubila staru vrednost mu~eni{tva.
Ovaj argument previ|a ~injenicu da je, {to se starih na~ina vere i ìvota
ti~e, “otu|enje” bilo podjednako o~igledno i u isto~noevropskim zemlja-
ma. Ali stalno gledati na Jevreje Zapadne Evrope kao “dejudaizovane” je
71 A l’ombre des jeunes filles en fleurs, II deo, Noms de pays: le pays.
72 Ibid.
86 ANTISEMITIZAM
pogre{no iz drugog razloga. Prustova slika, nasuprot svim previ{e o~igled-

no zainteresovanim izrazima zvani~nog judaizma, pokazuje da ~injenica
jevrejstva po ro|enju nikad nije igrala tako odlu~uju}u ulogu u privatnom
ìvotu i svakodnevnoj egzistenciji kao me|u asimilovanim Jevrejima. Je-
vrejski reformator koji je promenio nacionalnu religiju u versku pripa-
dnost, sa shvatanjem da je religija privatna stvar, jevrejski revolucionar
koji je teìo da bude gra|anin sveta da bi se oslobodio jevrejske nacional-
nosti, obrazovani Jevrejin, “~ovek na ulici a Jevrejin kod ku}e” – svi su
oni uspeli da pretvore nacionalni kvalitet u privatnu stvar. Rezultat je bio
taj da su njihovi privatni ìvoti, njihove odluke i ose}anja, postali sam cen-
tar njihovog “jevrejstva”. I {to je vi{e ~injenica jevrejskog ro|enja gubila
svoj religiozni, nacionalni i dru{tveno-ekonomski zna~aj, to su opsesivniji
Jevreji postajali; Jevreji su time bili opsednuti kao mo`da nekom fizi~kom
manom ili predno{}u, i ogrezli u to kao u porok.
Prustova “uro|ena predispozicija” nije drugo do ova li~na, privatna
opsesija koju je tako visoko cenilo dru{tvo u kom su uspeh ili propast za-
visili od ~injenice jevrejstva po ro|enju. Prust je to zamenio “rasnom pre-
destinacijom”, jer je on video i ocrtao samo dru{tveni aspekt jevrejstva i
li~no preispitivanje. A istina je da je dobrom posmatra~u pona{anje jevrej-
ske klike pokazalo istu onu opsesiju kao i na~ini pona{anja invertita. I jed-
ni i drugi su se ose}ali ili superiorno ili inferiorno, ali u svakom slu~aju s
ponosom razli~iti od drugih normalnih bi}a; i jedni i drugi su verovali da
je njihova razli~itost prirodna ~injenica ste~ena ro|enjem; i jedni i drugi su
stalno prosu|ivali ne ono {to rade, ve} ono {ta jesu; i jedni i drugi se, ko-
na~no, uvek kolebali izme|u takvog apologetskog drànja i iznenadnih
provokativnih tvrdnji da su elita. Kako je njihov dru{tveni poloàj bio za-
uvek po prirodi zale|en, niko od njih nije mogao da pre|e iz jedne grupe u
drugu. Potreba da se negde pripada postojala je i kod drugih ~lanova
dru{tva – “pitanje nije kao za Hamleta, biti ili ne biti, ve} pripadati ili ne
pripadati”73 – ali ne u istoj meri. Dru{tvo koje se razjedinilo u grupe i nije
vi{e trpelo autsajdere, Jevreje ili invertite kao li~nosti ve} samo zbog
posebnih okolnosti u kojima su primani, izgledalo je kao otelovljenje kla-
nova.
Svako dru{tvo zahteva od svojih ~lanova izvestan stepen glume, sposob-
nost da prikaù, da predstave i da glume ono {to zapravo jesu. Kada se
dru{tvo razjedini u grupe, takve zahteve ne postavlja vi{e pojedinac, nego
~lanovi grupe. Pona{anje se tada proverava pre}utnim zahtevima, a ne
li~nim sposobnostima, ba{ kao {to se glum~eva igra mora uklapati u skup
svih drugih uloga u komadu. Saloni Fobur Sen-@ermena sastojali su se od
takvih grupa od kojih je svaka predstavljala krajnji obrazac pona{anja.
73 Cities of the Plain, II deo, poglavlje III.
Uloga invertita je bila da pokaù svoju nenormalnost, Jevreja da pred-

stavljaju crnu magiju (”prizivanje duhova”), umetnika da manifestuju jo{
jedan oblik dodira natprirodnog sa nadljudskim, aristokrata da pokaù da
oni nisu kao obi~an (”burùjski”) narod. Uprkos njihovom klanovskom
pripadanju, ta~no je da su sve ove prido{lice, kao {to je Prust primetio, “da
bi se spasle u danima op{te propasti kada se ve}ina okupljala oko `rtve,
kao {to su se Jevreji okupljali oko Drajfusa”, izbegavale odnose sa svojim
sunarodnicima. Razlog je bio to {to je sve znake razlikovanja odre|ivala
samo zajednica grupa, tako da su Jevreji ili invertiti osetili da }e izgubiti
svoj razli~iti karakter u dru{tvu Jevreja ili invertita, u kom bi jevrejstvo ili
homoseksualnost bili najprirodnija, najnezanimljivija i najbanalnija stvar
na svetu. Isto to je, me|utim, vaìlo i za njihove doma}ine, kojima je ta-
ko|e bio potreban skup druga~iji od njih pred kojim su mogli biti razli~iti,
nearistokrati koji }e se diviti aristokratima kao {to su se ovi divili Jevreji-
ma ili homoseksualcima.
Iako te grupe u sebi nisu imale ~vrstine i razbijale su se ~im oko njih ni-
je bilo ~lanova druge grupe, njihovi su ~lanovi koristili tajanstveni jezik
znakova kad god bi im bilo potrebno ne{to ~udno ~ime bi jedni druge pre-
poznavali. Prust na{iroko izlaè va`nost takvih znakova, naro~ito za pri-
do{lice. Dok su, ipak, invertiti, majstori u jeziku znakova, bar imali realnu
tajnu, Jevreji su koristili taj jezik samo da bi stvorili o~ekivanu atmosferu
tajanstvenosti. Njihovi su znakovi tajanstveno i sme{no pokazivali ne{to
op{tepoznato: da u }o{ku salona princeze te i te sedi jo{ jedan Jevrejin ko-
ji ne sme otvoreno da prizna svoj identitet, ali koji bez ovog besmislenog
svojstva ne bi nikada mogao da stigne do tog }o{ka.
Va`no je ista}i da se novo me{ovito dru{tvo s kraja devetnaestoga veka,
kao i prvi jevrejski saloni u Berlinu, opet okupilo oko plemstva. Aristokra-
tija do tada nikako nije izgubila svoju ùdnju za kulturom i radoznalost za
“nove primerke ljudskog roda”, ali je zadràla stari prezir prema bur-
òaziji. Poriv za dru{tveno razlikovanje bio je njen odgovor na politi~ku
jednakost i na gubitak politi~kog poloàja i privilegija potvr|en pro-
gla{avanjem Tre}e republike. Posle kratkog i ve{ta~kog uspona pod Dru-
gim carstvom, francuska aristokratija se odràvala samo dru{tvenom pri-
padno{}u klanovima i napola mrzovoljnim poku{ajima da sa~uva vi{e po-
loàje u vojsci za svoje sinove. Mnogo ja~e od politi~ke ambicije bilo je
napadno omalovaàvanje uzora srednje klase, {to je nesumnjivo bio jedan
od najja~ih motiva za prijem pojedinaca i ~itavih grupa ljudi koji su pri-
padali dru{tveno neprihvatljivim klasama. Isti motiv koji je spre~io pruske
aristokrate da se na|u u dru{tvu sa glumcima i Jevrejima, u Francuskoj je
kona~no doveo do dru{tvenog prestià invertita. Srednja klasa, s druge
strane, nije stekla dru{tveno samouvaàvanje, iako se u me|uvremenu
dokopala bogatstva i vlasti. Odsustvo politi~ke hijerarhije u nacionalnoj
88 ANTISEMITIZAM
dràvi i pobeda jednakosti u~inile su “dru{tvo potajno sna`nije hijerarhi-

zovanim {to se ono naizgled vi{e demokratizovalo”.74 Po{to je princip hi-
jerarhije bio otelovljen u ekskluzivnim dru{tvenim krugovima Fobur Sen-
@ermena, sva dru{tva u Francuskoj “opona{ala su te osobine sa manjim ili
ve}im varijacijama, manje ili vi{e kao karikaturu dru{tva Fobur Sen-@er-
mena koje se katkad pretvaralo... da prezire, ma koji poloàj ili politi~ke
ideje njegovi ~lanovi zastupali”. Aristokratsko dru{tvo je bilo stvar
pro{losti samo spolja; ono je zapravo proìmalo celu dru{tvenu zajednicu
(i ne samo francuskog naroda) time {to je predstavljalo “klju~ i azbuku po-
modnog dru{tvenog ìvota”.75 Kada je Prust osetio potrebu za apologia
pro vita sua i preispitao sopstveni ìvot proveden u aristokratskim krugov-
ima, on je dao analizu dru{tva kao takvog.
Su{tina uloge Jevreja u tom fin-de-siècle dru{tvu sastoji se u tome {to je
upravo antisemitizam Drajfusove afere otvorio Jevrejima vrata dru{tva,
dok je kraj afere, ili bolje otkri}e Drajfusove nevinosti, stavilo ta~ku na
njihovu dru{tvenu slavu.76 Drugim re~ima, bez obzira na to {ta su Jevreji
mislili o sebi ili o Drajfusu, oni su mogli da igraju ulogu koju im je dru{tvo
nametnulo samo dotle dok je to isto dru{tvo bilo uvereno da oni pripadaju
rasi izdajnika. Kada je otkriveno da je izdajnik prili~no glupa `rtva jedne
obi~ne name{taljke i kada je ustanovljena nevinost Jevreja, dru{tveno in-
teresovanje za Jevreje splasnulo je brzo kao i politi~ki antisemitizam. Na
Jevreje se opet gledalo kao na obi~ne smrtnike i oni su pali u bezna~ajnost
iz koje ih je izmi{ljeni zlo~in jednoga od njih svojevremeno uzdigao.
U su{tini je to bila ista vrsta dru{tvene slave koju su Jevreji Nema~ke i
Austrije uìvali u mnogo è{}im okolnostima odmah posle Prvog svet-
skog rata. Tada je njihov izmi{ljeni zlo~in bio da su oni krivi za rat, zlo~in
koji se, ne vi{e identifikovan kao pojedina~ni ~in jednog ~oveka, ne moè
opovrgnuti, tako da je ocena gomile o jevrejstvu kao zlo~inu ostala neuz-
drmana, a dru{tvo je moglo i dalje da se ushi}uje svojim Jevrejima do
samog kraja. Ako ima ikakve psiholo{ke istine u teoriji `rtvenog jagnjeta,
ona je posledica ovakvog dru{tvenog stava prema Jevrejima; jer kad je an-
tisemitski zakon naterao dru{tvo da izbaci Jevreje, ovi “filosemiti” su ose-
tili da treba da se pro~iste od tajnih poroka, da se o~iste od ljage koju su
misteriozno i nevaljalo voleli. Ova psihologija, svakako, te{ko da obja-
{njava za{to su “oboàvaoci” Jevreja kona~no postali njihove ubice i ~ak
74 Le côté de Guermants, II deo, poglavlje II.
75 Ramon Fernandez, “La vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u Les Cahiers
Marcel Proust, br. 2, 1927.
76 Ali to je bio trenutak kada je iz posledica Drajfusovog slu~aja izrastao antisemitski po-
kret uporedo sa brojnijim pokretom za proboj Izraeli}ana u dru{tvo. Politi~ari nisu pogre{no
mislili da }e otkri}e sudske gre{ke naneti fatalan udarac antisemitizmu. Ali makar privre-
meno dru{tveni antisemitizam je, naprotiv, bio njome poja~an i razdraèn.” Vidi The Sweet
Cheat Gone, poglavlje II.
se moè naga|ati jesu li se oni isticali me|u onima koji su vodili fabrike
smrti, mada je procenat pripadnika takozvanih obrazovanih klasa me|u
stvarnim ubicama zapanjuju}i. Ali ona obja{njava upravo neverovatnu ne-
lojalnost ba{ tih slojeva dru{tva koji su Jevreje najprisnije poznavali i bili
najvi{e odu{evljeniji i o~arani svojim jevrejskim prijateljima.
[to se ti~e Jevreja, za njih je preobraàj “zlo~ina” judaizma u pomodni
“porok” jevrejstva bio kranje opasan. Jevreji su pokr{tavanjem mogli da
se spasu judaizma; od jevrejstva se nije moglo pobe}i. Zlo~in, {tavi{e,
moè da stigne kazna; porok se samo moè istrebiti. Intrpretacija ~injenice
jevrejskog ro|enja, koju je dalo dru{tvo, i uloga koju su Jevreji igrali u
okviru dru{tenog ìvota, blisko su povezani sa katastrofalnom temelji-
to{}u sa kojom su antisemitske zamisli mogle da se sprovedu. Nacisti~ki
tip antisemitizma imao je korena u tim dru{tvenim uslovima koliko i u
politi~kim prilikama. No, iako je koncept rase imao druge i mnogo kon-
kretnije politi~ke svrhe i funkcije, pristup jevrejskom pitanju u njegovom
najiskrenijem vidu dugovao je mnogo od svog uspeha dru{tvenom feno-
menu i uverenjima koja su prakti~no predstavljala pristanak javnog mnje-
nja.
Odlu~uju}e snage u jevrejskom lakovernom putovanju u centar bure do-
ga|aja bez sumnje su bile politi~ke; ali reakcije dru{tva na antisemitizam i
psiholo{ki odrazi jevrejskog pitanja u pojedincu imali su neke veze sa
posebnom okrutno{}u, sa organizovanim i prora~unatim napadom na
svaku li~nost jevrejskog porekla, {to je ve} bila karakteristika antisemitiz-
ma Drajfusove afere. Taj stra{}u vo|en lov na “Jevrejina uop{te”, “na Je-
vrejina svuda i nigde”, ne moè se razumeti ako se istorija antisemitizma
posmatra kao entitet po sebi, kao ~isto politi~ki pokret. Dru{tveni ~inioci
nerazja{njeni u politi~koj ili ekonomskoj istoriji, skriveni ispod povr{ine
doga|aja, koje istori~ari nisu uop{te primetili i koje su zabeleìle samo
prodornije i strasnije mo}i pesnika ili romansijera (ljudi koje je dru{tvo
odvelo u o~ajni~ku napu{tenost i osamljenost apologiae pro vita sua),
promenili su tok koji bi ~isto politi~ki antisemitizam uzeo da je bio pre-
pu{ten sebi, a {to bi moglo da rezultira dono{enjem antijevrejskih zakona i
~ak masovnim izgonom ali ne ba{ masovnim uni{tenjem.
Otkad su Drajfusova afera i njena politi~ka pretnja pravima francuske
jevrejske zajednice stvorile dru{tvenu situaciju u kojoj su Jevreji uìvali
dvosmislenu slavu, antisemitizam se pojavio u Evropi kao nerazmrsiva
me{avina politi~kih motiva i dru{tvenih elemenata. Dru{tvo je na jak anti-
semitski pokret uvek prvo reagovalo sa izrazito pove}anom naklono{}u
prema Jevrejima, tako da je Dizraelijeva primedba da “nema rase u ovom
sada{njem vremenu ... koja toliko mnogo o~arava i fascinira i podiè i
oplemenjuje Evropu kao jevrejska”, postala delimi~no ta~na u opasnim
vremenima. Dru{tveni “filosemitizam” uvek se zavr{avao dodavanjem
90 ANTISEMITIZAM
politi~kom antisemitizmu tog misterioznog fanatizma bez ~ega bi anti-

semitizam te{ko mogao da postane najbolja parola za organizovanje masa.
Svi déclassés kapitalisti~kog dru{tva kona~no su bili spremni da se uje-
dine i da stvore sopstvene masovne organizacije; njihova propaganda i nji-
hova privla~nost po~ivale su na tvrdnji da }e dru{tvo koje se pokazalo
voljno da u samu svoju strukturu inkorporira zlo~in u obliku poroka od sa-
da biti spremno i da se o~isti od poro~nosti, otvoreno priznaju}i krimi-
nalce i javno ~ine}i zlo~ine.
^ E T V R T O P O G L AV L J E : Drajfusova afera
I: înjenice o ovom slu~aju
D OGODILO SE TO u Francuskoj s kraja 1894. godine. Alfred Drajfus, je-

vrejski oficir francuskog general{taba, bio je optuèn i osu|en za {pi-
junaù za Nema~ku. Presuda, doìvotno progonstvo na \avolje ostrvo,
jednoglasno je prihva}ena. Su|enje se odvijalo iza zatvorenih vrata. Iz na-
vodno obimnog dosijea optu`nice pokazan je samo takozvani “borde-
reau”, pismo navodno pisano Drajfusovim rukom, naslovljeno na nema-
~kog vojnog ata{ea, [varckopena. Jula 1895, pukovnik Pikar postao je {ef
informativnog odseka general{taba. Maja 1896. rekao je {efu general{aba,
Buadfreu, da se uverio u Drajfusovu nevinost i u krivicu drugog jednog
oficira, majora Valsin-Esterhazija. [est meseci kasnije, Pikar je prekoman-
dovan na opasno mesto u Tunisu. U isto vreme je Bernar Lazar u ime Draj-
fusove bra}e objavio prvi pamflet o ovoj aferi: Une erreur judiciaire; la
vérité sur l’affaire Dreyfus. Juna 1897, Pikar je obavestio [erer-Kestnera,
potpredsednika Senata, o ~injenicama sa su|enja i o Drajfusovoj nevinos-
ti. U novembru 1897. Klemanso je po~eo bitku za preispitivanje slu~aja.
êtiri nedelje kasnije Zola se pridruìo nizu drajfusovaca: J’Accuse su
{tampale Klemansoove novine u januaru 1898. U isto vreme Pikar je bio
uhap{en. Zolu, izvedenog na sud zbog klevetanja vojske, osudili su i re-
dovni i apelacioni sud. Avgusta 1898. Esterhazi je sramno otpu{ten zbog
pronevere. Odmah je poùrio do jednog britanskog novinara i rekao mu da
je on – a ne Drajfus – bio autor “bordereau” koji je krivotvorio Drajfuso-
vim rukopisom po nare|enju pukovnika Zandhera, svog nadre|enog i
ranijeg {efa kontraobave{tajnog odseka. Nekoliko dana kasnije pukovnik
Anri, jo{ jedan ~lan istog odseka, priznao je krivotvorenje nekoliko drugih
spisa iz tajnog Drajfusovog dosijea i izvr{io samoubistvo. Na to je apela-
cioni sud naloìo istragu slu~aja Drajfus.
Juna 1899. apelacioni sud je poni{tio prvobitnu presudu protiv Drajfusa
iz 1894. Ponovni postupak se odrào u Renu u avgustu. Doneta je presuda
na deset godina zatvora zbog “olak{avaju}ih okolnosti”. Nedelju dana
kasnije Drajfusu se izvinio Predsednik republike. Svetska izlo`ba otvore-
na je u Parizu aprila 1900. Maja, kada je uspeh izlo`be bio zagarantovan,
poslani~ki dom je velikom ve}inom glasao protiv ikakve dalje revizije
92 ANTISEMITIZAM
slu~aja Drajfus. U decembru iste godine su sva su|enja i parnice u vezi sa

aferom ukinute op{tom amnestijom.
Godine 1903. Drajfus je traìo novu reviziju. Njegov je zahtev zanema-
rivan do 1906, kada je Klemanso postao premijer. Jula 1906. apelacioni
sud je poni{tio presudu iz Rena i oslobodio Drajfusa svih optu`bi. Ape-
lacioni sud, me|utim, nije bio ovla{}en za osloba|anje od optu`be; treba-
lo je da naloì novo su|enje. Jo{ jedna revizija pred vojnim sudom bi, naj-
verovatnije, uprkos ogromnom broju dokaza u Drajfusovu korist, dovela
do nove osude. Drajfus tako nikada nije bio oslobo|en optu`be u skladu sa
zakonom1 i slu~aj Drajfus nije nikada zapravo bio zavr{en. Francuski na-
rod nikada nije priznao rehabilitaciju optuènog i strasti koje su se onda
razbuktale nisu se nikada potpuno slegle. âk 1908, devet godina posle
izvinjenja i dve godine kako je Drajfus bio ~ist, kada je, na Klemansoov
podsticaj, telo Emila Zole preneto u Panteon, Alfred Drajfus je bio otvore-
no napadnut na ulici. Pariski sud je oslobodio napada~a sa obrazloènjem
da je to neslaganje sa odlukom koja je sprala Drajfusovu krivicu.
Jo{ je ~udnija ~injenica da ni Prvi ni Drugi svetski rat nisu bili u stanju
da bace ovu aferu u zaborav. Po nalogu Action Française, Précis de l’Af-
faire Dreyfus2 je ponovno objavljen 1924. i otada je bio standardni
priru~nik antidrajfusovaca. Na premijeri L’Affair Dreyfus (komada koji su
1931. napisali Refi{ i Viljem Hercog pod pseudonimom Rene Kestner) at-
mosfera devedesetih godina vladala je jo{ uvek, sa sva|ama u publici, sa
smrdljivim bombicama na sedi{tima, sa udarnim brigadama Action
Française koji su okolo stajali da uteraju strah glumcima, publici i posma-
tra~ima. Niti je Lavalova vlada postupila i{ta druga~ije od svojih prethod-
nika tridesetak godina ranije: ona je rado priznala da je nemogu}e garan-
tovati da se predstava ne remeti, daju}i time novi kasni trijumf antidraj-
fusovcima. Predstva je morala da bude skinuta. Kada je Drajfus umro
1935, glavna {tampa se bojala da dodirne temu3 dok su levi~arski listovi
jo{ uvek u starom tonu govorili o Drajfusovoj nevinosti, a desnica o Draj-
fusovoj krivici. âk i danas, iako u manjem stepenu, afera Drajfus je jo{
uvek otrcana fraza u francuskoj politici. Kada je Peten optuèn, ugledne
provincijske novine Voix du Nord (iz Lila) povezale su slu~aj Peten sa
1 Najop{irniji i jo{ i danas neophodan rad na tu temu je Joseph Reinach, L’Affaire Drayfus,
Paris, 1903-11, 7 tomova. Najdetaljnija me|u novim studijama, napisana sa ta~ke gledi{ta so-
cijaliste je studija Wilhelm Herzog, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933. Njene iscrpne
hronolo{ke tabele vrlo su vredne. Najbolja politi~ka i istorijska procena ove afere na}i }e se
u D. W. Brogan, The Development of Modern France, 1940, VI i VII knjiga. Kratak i pouz-
dan je G. Charensol, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, 1930.
2 Napisala su ga dva oficira i objavili pod pseudonimom Henri Dutrait-Crozon.
3 Action Français (19. juli, 1935) hvalio je suzdrànost francuske {tampe i taj list je
iskazivao mi{ljenje da “slavni pobornici pravde i istine od pre ~etrdeset godina nisu ostavili
sledbenike”.
DRAJFUSOVA AFERA 93
slu~ajem Drajfus i tvrdile da “zemlja ostaje podeljena kao {to je bila posle
Drajfusovog slu~aja”, jer sudska presuda ne moè da okon~a politi~ki
sukob i da “donese svim Francuzima mir duha i srca”.4
Dok afera Drajfus u svom {irem politi~kom vidu pripada dvadesetom
veku, slu~aj Drajfus, razna su|enja jevrejskom kapetanu Alfredu Drajfusu,
dosta su tipi~ni za devetnaesti vek, kada su ljudi tako pomno pratili sudske
procese jer je svaka instanca bila provera najve}eg dostignu}a veka, pot-
pune nepristrasnosti zakona. Karakteristi~no je za taj period da proma{aj
pravde moè da podigne takvu politi~ku strast i da pokrene takav beskraj-
ni niz su|enja i revizija, da ne govorimo o dvobojima i pesni~anjima. Dok-
trina jednakosti pred zakonom bila je jo{ uvek tako ~vrsto usa|ena u svest
civilizovanog sveta da je jedan neuspeh pravde izazvao ogor~enje javnos-
ti od Moskve do Njujorka. I niko nije, osim u samoj Francuskoj, bio tako
“moderan” da udruì taj predmet sa politi~kim temama.5 Nepravda nane-
sena jednom francuskom oficiru mogla je da izazove u ostalom delu sveta
~vr{}u i jedinstveniju reakciju nego sva proganjanja nema~kih Jevreja jed-
nu generaciju kasnije. âk je i carska Rusija mogla da optuì Francusku za
varvarstvo, dok su u Nema~koj ~lanovi kajzerove pratnje otvoreno izrazili
ogor~enje s kojim bi se sloìla jedino radikalna {tampa tridesetih godina
ovog veka.6
Dramatis personae ovog slu~aja mogle su si}i sa Balzakovih stranica: s
jedne strane, klasno svesni generali fanati~no {tite ~lanove svoje grupe, a
sa druge je njihov protivnik Pikar, sa svojim smirenim, trezvenim i poma-
lo ironi~nim po{tenjem. Pored njih stoji neopisiva gomila ljudi iz Parla-
menta, svaki prestra{en onim {to mo`da zna njegov sused; Predsednik re-
publike, ozlogla{eni pokrovitelj bordela, istra`ne sudije koje ìve samo od
dru{tvenih veza. Onda je tu sam Drajfus, zapravo skorojevi}, koji se kole-
gama stalno hvali{e svojim porodi~nim bogatstvom koje je potro{io na
ène; njegova bra}a, koja pateti~no nude ceo svoj imetak da se oslobodi
njihov ro|ak, a zatim smanjuju ponudu na 150.000 franaka, nikad sasvim
sigurni da li su èleli da se `rtvuju ili da podmite general{tab; i advokat
4 Vidi G. H. Archambault u New York Times, 18. avgusta, 1945, p. 5.
5 Jedini izuzetak, katoli~ke novine koje su u najve}em broju u svim zemljama agitovale
protiv Drajfusa, prodiskutova}emo kasnije. Ameri~ko javno mnjenje je bilo takvo da je kao
dodatak protestima po~eo organizovani bojkot pariske Svetske izlo`be planirane za 1900. O
efektu te pretnje vidi niè. Za razra|enu studiju vidi odli~an esej na Columbia University,
Rose A. Halperin, “The American Reaction to the Dreyfus Case”, 1941. Autorka èli da se
zahvali profesoru S. W. Baronu na ljubaznosti {to joj je stavio ovu studiju na raspolaganje.
6 Tako je, na primer, H. B. von Buelow, nema~ki chargé d’affaires u Parizu, pisao rajhkan-
celaru Hoenloeu da je sud u Renu bio “me{avina vulgarnosti i kukavi~luka, {to su najpouz-
daniji znaci varvarizma”, a da je Francuska “time isklju~ila sebe iz porodice civilizovanih na-
cija,” citirao Herzog, op. cit., datirano 12. septembar 1899. Po mi{ljenju (fon Buelova), Affai-
re je bila “krilatica” nema~kog liberalizma; vidi njegov Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-31,
I, 428.
94 ANTISEMITIZAM
Deman`, istinski uveren u nevinost svog klijenta, ali koji zasniva odbranu
na motivu sumnje da bi se spasao od napada i {tete po svoje li~ne interese.
Na koncu, tu je avanturista Esterhazi, od stare loze, koji se tako stra{no
dosa|uje me|u tim buròaskim svetom da traì izlaz u juna{tvu ba{ kao i
u lopovluku. Nekada drugi lajtnant u Legiji stranaca, on je stra{no impre-
sionirao kolege svojom smelo{}u i besramno{}u. Uvek u nevolji, ìveo je
od sekundiranja jevrejskim oficirima u dvobojima i od ucenjivanja nji-
hovih bogatih istovernika. Zaista, on bi se koristio samim rabinom da bi
pribavio neophodna poznanstva. âk i u svom poslednjem padu ostao je
veran balzakovskoj tradiciji. Ni izdaja ni obesni snovi o velikoj orgiji u
kojoj sto hiljada pijanih pruskih ulana juri podivljalo kroz Pariz,7 ve} bez-
na~ajna pronevera ro|akovog novca poslala ga je u propast. A {ta re}i o
Zoli sa njegovim raspaljenim moralnim àrom, pone{to praznim patosom
i dramati~nom izjavom uo~i bekstva u London da je ~uo Drajfusov glas
koji ga moli da podnese ovu `rtvu?8
Sve je ovo tipi~no za devetnaesti vek i sâmo nikad ne bi preìvelo dva
svetska rata. Od starovremskog zanosa mase Esterhazijem, kao i od njene
mr`nje prema Zoli odavno je ostao samo àr, ali je i takav imao onu ès-
toku strast protiv aristokratije i klera koja je jedanput zapalila @oresa i ko-
ja je sama dovela do kona~nog osloba|anja Drajfusa. Kako je pokazala
Kagularova afera, oficiri generali{taba nisu vi{e morali da se boje gneva
naroda kad su kovali zavere za coup d’état. Od odvajanja crkve i dràve,
Francuska, iako svakako ne vi{e klerikalnog duha, izgubila je veliki deo
antiklerikalnog raspoloènja, po{to je sama katoli~ka crkva izgubila mno-
go od svojih politi~kih aspiracija. Petenov napor da pretvori republiku u
katoli~ku dràvu bio je zako~en krajnjom ravnodu{no{}u naroda i nepri-
jateljstvom nièg klera prema klerofa{izmu.
Afera Drajfus je sa svojim politi~kim implikacijama mogla da preìvi
jer je dvama njenim elementima porasla va`nost tokom dvadesetih godina.
Prvi je mr`nja prema Jevrejima; drugi, sumnji~avost prema samoj republi-
ci, Parlamentu i dràvnoj ma{ini. Ve}i delovi javnosti mogli su i dalje da
misle ovo potonje, s pravom ili pogre{no, pod uticajem Jevreja i mo}i ba-
naka. I u na{e vreme naziv antidrajfusovac jo{ uvek moè da posluì za
prepoznavanje svega onoga {to je antirepublikansko, antidemokratsko i
antisemitsko. Pre nekoliko godina taj pojam je jo{ uvek sadràvao sve, od
monarhizma Açtion Francaise do nacionalnog bolj{evizma Dorioa i soci-
jalnog fa{izma Deata.
Tre}a republika me|utim, nije tim fa{isti~kim grupama, brojno neva`-
nim, dugovala svoj kolaps. Naprotiv, istina je, iako paradoksalna, da nji-
7 Théodore Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Drayfus, Paris, 1924, p. 96.

8 Iskaz Jozefa Rajnaha po citatu Herzog, op. cit., datirano 18. juna 1898.
DRAJFUSOVA AFERA 95
hov uticaj nikad nije bio tako slab kao u trenutku kad je stvarno do{lo do
kolapsa. Ono {to je Francusku nateralo da padne bila je ~injenica da ona
nije vi{e imala pravih drajfusovaca, nikoga ko bi verovao da demokratija i
sloboda, jednakost i pravda jo{ uvek mogu da se odbrane ili ostvare u re-
publici.9 Na kraju krajeva, republika je kao prezrela vo}ka pala u ~eljust
stare antidrajfusovske grupe10 koja je uvek sa~injavala jezgro njene voj-
ske, ~ak i u vreme kada je imala malo neprijatelja ali skoro nijednog pri-
jatelja. Koliko je Petenova grupa neznatno bila proizvod nema~kog fa{iz-
ma jasno je pokazala njena ropska privrènost starim formulama od pre
~etrdeset godina.
Dok je Nema~ka Francusku o{tro srezala i uni{tila joj unutra{nju ekono-
miju demarkacionom linijom, francuske vo|e u Vi{iju neve{to su baratale
starom Baresovom formulom o “autonomnim pokrajinama”, sabijaju}i je
time sve vi{e. Oni su, mnogo spremnije od bilo kog kvislinga, uveli anti-
jevrejske zakone, hvale}i se sve vreme da antisemitizam nije morao da se
uvozi iz Nema~ke i da se njihov zakon koji reguli{e Jevreje razlikuje u
su{tinskim ta~kama od zakona rajha.11 Nastojali su da mobili{u katoli~ko
sve{tenstvo protiv Jevreja, a time su potvrdili da sve{tenici ne samo {to su
izgubili svoj politi~ki uticaj, ve} da zapravo nisu antisemiti. Naprotiv, up-
ravo biskupi i sinodi, koje je reìm iz Vi{ija hteo jo{ jednom da pretvori u
politi~ke sile, izrazili su najjasnije protest protiv progona Jevreja.
Ne Drajfusov slu~aj i su|enja, ve} Drajfusova afera u celini nudi prve
nagove{taje dvadesetog veka. Kao {to je Bernanos istakao 1931,12 “Draj-
fusova afera ve} pripada tragi~nom periodu koji sigurno nije zavr{en pro-
{lim ratom. Ta afera je otkrila isti nehumani karakter, sa~uvav{i u sred
9 Da vi{e ni Klemanso pred kraj ìvota nije u to verovao jasno pokazuje primedba koju
citira René Benjamin, Clémanceau dans la retraite, Paris, 1930, p. 249: “Nada? Nemogu}e!
Kako da se i dalje nadam kad vi{e ne verujem u ono {to me je uznosilo, a to je upravo
demokratija?”
10 Weygand, poznati privrènik Action Français, bio je u mladosti andirajfusovac. On je
bio jedan od upisnika za “Henry Memorial” koji je osnovao Libre Parole u ~ast nesre}nog
pukovnika Anrija koji je samoubistvom platio svoje krivotvorine dok je bio u general{tabu.
Spisak upisnika kasnije je objavio Kilar, jedan od urednika L’Aurore (Klemansoove novine),
pod naslovom Le Monument Henry, Paris 1899. [to se ti~e Petena, on je bio u general{tabu
vojne uprave Pariza od 1895. do 1899, u vreme kad niko osim proverenih antidrajfusovaca
ne bi bio tolerisan. Vidi Contamine de Latour, “Le Maréchal Pétain”, u Revue de Paris, I, 57-
69. D. W. Brogan, op. cit., p. 382, umesno prime}uje da su od pet oficira iz Prvog svetskog
rata ~etvorica – Fo{, Peten, Lioti i Fajol bili lo{i republikanci, dok je peti, @ofr, imao dobro
poznate klerikalne sklonosti.
11 Mit po kome je Rajh Petenu nametnuo antijevrejski zakon, koji se drào u skoro celom
francuskom Jevrejstvu, pukao je na samoj francuskoj strani. Vidi posebno Yves Simon, La
Grande crise de la République Français: observations sur la vie politique des français de
1918 à 1938, Montreal, 1941.
12 Cf. Georges Bernanos, La grande peur des bien-pesants, Edouard Drumont, Paris
1931, p. 262.
96 ANTISEMITIZAM
haosa neobuzdane strasti i plamene mr`nje nepojmljivo hladno i be-

zose}ajno srce.” Naravno, prave posledice afere ne}e se na}i u Francu-
skoj, ali razlog zbog ~ega je Francuska bila laka `rtva fa{isti~ke agresije
ne treba daleko traìti. Hitlerova propaganda govorila je njenim jezikom
koji je dugo bio blizak i nikad sasvim zaboravljen. To {to “cezarizam”13
Action Française-a i nihilisti~ki nacionalizam Baresov i Morasov nikada
nisu uspeli u svom izvornom obliku, treba zahvaliti razli~itim razlozima,
koji idu iz nedostatka. Nedostajala im je dru{tvena vizija i oni nisu bili u
stanju da u popularne izraze prevedu one mentalne fantazmagorije koje je
probudio njihov prezir prema intelektu.
Mi se ovde u su{tini bavimo politi~kom orijentacijom Drajfusove afere
a ne zakonskim aspektima slu~aja. U njoj je o{tro ocrtan jedan broj karak-
teristi~nih crta dvadesetog veka. Slabe i jedva raspoznatljive u ranim
decenijama veka, one su na kraju izronile na punu dnevnu svetlost i otkrile
da su deo glavnih tokova modernih vremena. Posle trideset godine blagog,
~isto dru{tvenog oblika dru{tvene diskriminacije, postalo je pomalo te{ko
setiti se da je povik “Smrt Jevrejima” odjekivao uzdu` i popreko moderne
dràve jednom ranije kada se njena unutra{nja politika kristalisala u temi
antisemitizma. Tokom trideset godina je legenda o svetskoj zaveri bila
samo konvencionalni oslonac ùte {tampe i jeftinih romana i svet je lako
zaboravio da je ne tako davno, ali u vreme kad su “Protokoli sionskuh mu-
draca” bili jo{ uvek nepoznati, cela nacija lupala glavu poku{avaju}i da
odredi da li “tajni Rim” ili “tajni Juda” drì uzde svetske politike.14
Sli~no tome, ~vrsta i nihilisti~ka filozofija mr`nje duha prema sebi
samom15 bila je pomalo na zalasku kada svet u privremenom miru sa
sobom nije dopu{tao da se stane na put izuzetnim kriminalcima, da bi
opravdao uspon brutalnosti i beskrupuloznosti. @il Gerenovi su morali da
~ekaju skoro ~etrdeset godina dok atmosfera nije bila ponovo zrela za
kvazi-vojne juri{ne trupe. Déclassé, koje je stvorila ekonomija devet-
naestog veka, morali su brojno da rastu sve dok nisu postali jake na-
13 Waldemar Gurian, Der integrale Nationalismus in Frankreich: Charles Maurras und

die Action Française, Frankfurt-am-Main, 1931, p. 92, pravi o{tru razliku izme|u
monarhisti~kog pokreta i drugih reakcionarnih tendencija. Isti autor razmatra Drajfusov
slu~aj u svom Die politischen und sozialen Ideen des französischen Katolizismus, M. Glad-
bach, 1929.
14 Za stvaranje ovakvih mitova na obe strane, Daniel Halévy, “Apologie pour notre
passé”, u Cahier de la quinzaine, Series XL, No. 10, 1910.
15 Izuzetno moderan ton je pogo|en u Zolinom Letter to France iz 1898: “ûjemo sa svih
strana da je koncept slobode propao. Kad je iskrsla Drajfusova stvar, ova preovla|uju}a
mr`nja prema slobodi je na{la zlatnu ìcu... Zar ne vidite da je jedini razlog tako besnog na-
pada na [erer-Kestnera to {to on pripada generaciji koja je verovala u slobodu i radila za nju?
Danas se sleè ramenima na takve stvari... ’Sedobradi starci’, smeju se njima, ’staromodna
velikodu{nost’“. Herzog, op. cit., datirano 6. januara 1898.
DRAJFUSOVA AFERA 97
cionalne manjine; pre toga je coup d’état, koji je ostao tek groteskna zave-
ra16 u Francuskoj, mogao skoro bez napora da postane realnost u Nema-
~koj. Predigra nacizma izvodila se preko cele evropske scene. Drajfusov
slu~aj je zato vi{e nego bizaran, nesavr{eno razre{en “zlo~in”,17 afera
{tapskih oficira preru{enih la`nim bradama i tamnim nao~arima, koji su
svoje glupe krivotvorine {irili no}u po ulicama Pariza. Njen junak nije
Drajfus ve} Klemanso i ona ne po~inje hap{enjem jevrejskog {tabnog ofi-
cira, ve} panamskim skandalom.
II: Tre}a republika i francuska jevrejska zajednica
IZME\U 1880. i 1888. Panamska kompanija, pod rukovodstvom de Lese-

pa koji je izgradio Suecki kanal, mogla je da ostvari samo malu prakti~anu
dobit. Uprkos tome ona je u tom periodu uspela da, u samoj Francuskoj,
sakupi ~ak 1,335.539.454 franka u privatnim zajmovima.18 Taj je uspeh
jo{ zna~ajniji ako se ima u vidu obazrivost francuske srednje klase u
nov~anim stvarima. Tajna uspeha te kompanije leì u ~injenici da je neko-
liko njenih javnih zajmova redovno podràvao Parlament. Na gradnju ka-
nala se uop{te vi{e gledalo kao na javnu i nacionalnu slu`bu nego kao na
privatno preduze}e. Kada je kompanija bankrotirala, dakle, upravo je
spoljna politika republike pretrpela udarac. Tek posle nekoliko godina
postalo je zaista jasno da je jo{ va`nije bilo to {to je uni{teno nekih pola
miliona Francuza srednje klase. I {tampa i Parlamentarna istra`na komisi-
ja do{le su otprilike do istog zaklju~ka: kompanija je bila bankrot ve}
nekoliko godina. Tvrdili su da je de Lasep ìveo nadaju}i se ~udu i gaje}i
san da }e novi fondovi nekako ubrzo do}i da poguraju posao. Da bi izbe-
gao zabranu novih zajmova, bio je prisiljen da podmiti {tampu, pola Parla-
menta i sve vi{e ~inovnike. Zbog toga je bilo potrebno uklju~ivanje ljudi
iz srednje klase, a u zamenu su odredili preterane kamate. Tako se ono {to
je prvobitno izazvalo poverenje javnosti u poduhvat, podr{ka Parlamenta
zajmovima, pokazalo na kraju kao ~inilac koji je jedan pomalo klimav pri-
vatni posao pretvorio u kolosalnu prevaru.
16 Farsi~nu prirodu razli~itih poku{aja iz devedesetih godina da se izvr{i coup d’état, jas-
no je analizirala Roza Luksemburg u ~lanku, “Die soziale Krise in Frankreich”, u Die Neue
Zeit, I tom, 1901.
17 Da li je pukovnik Anri falsifikovao bordereau po nare|enju {efa general{taba ili na sop-
stvenu inicijativu, jo{ uvek se ne zna. Sli~no tome, poku{aj ubistva Laborija, Drajfusovog za-
stupnika na sudu u Renu, nikada nije sasvim rasvetljen. Cf. Emil Zola, Correspondance: let-
tres à Maitre Labori, Paris, 1929, p. 32, n. l.
18 Cf. Walter Frank, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933, p.
273.
98 ANTISEMITIZAM
Jevreja nije bilo ni me|u podmi}enim ~lanovima Parlamenta niti u up-

ravi kompanije. @ak Rajnah i Kornelius Herc, me|utim, takmi~ili su se za
~ast da dele bak{i{ ~lanovima Kabineta, prvi rade}i na desnom krilu
buròaskih partija a drugi na radikalima (antiklerikalnim partijama sitne
buròazije).19 Rajnah je bio tajni finansijski savetnik vlade tokom osam-
desetih,20 pa je tako odràvao njene veze sa Panamskom kompanijom, dok
je Hercova uloga bila dvostruka. S jedne strane, on je sluìo Rajnahu kao
veza sa radikalnim krilom Parlamenta, u ~emu sam Rajnah nije imao us-
peha; s druge strane, ta mu je slu`ba davala tako dobar uvid u obim korup-
cije da je stalno mogao da ucenjuje svog {efa i da ga sve dublje uvaljuje u
{kripac.21
Naravno, bio je tu prili~an broj manjih jevrejskih biznismena koji su
radili i za Herca i za Rajnaha. Njihova imena, me|utim, mogu sasvim da
po~ivaju u zaboravu u koji su zasluèno i pala. [to je nesigurnija bila
situacija u kompaniji, to je naravno vi{a bila vrednost kamata, sve dok, na
kraju, sama kompanija nije primila samo malo novca. Kratko pre raspada,
Herc je samo za unutarparlamentarne transakcije uzeo avans od ~itavih
600.000 franaka. Avans je, me|utim, bio preuranjen. Zajam nije prikup-
ljen i akcionarima je jednostavno 600.000 franaka oti{lo iz dèpa.22 Cela
ru`na prevara zavr{ila se porazno po Rajnaha. Mu~en Hercovom ucenom,
na kraju je izvr{io samoubistvo.23
Malo pre smrti, me|itim, on je preduzeo korak ~ije se posledice po fran-
cusku jevrejsku zajednicu te{ko mogu preuveli~ati. On je Libre Parole-u,
antisemitskom dnevnom listu Edara Drimona dao svoj spisak podmi}enih
~lanova Parlamenta, takozvanih “primalaca”, postavljaju}i jedini uslov da
prikrije njega li~no kad objavi raskrinkavanje. Libre Parole se preko no}i
preobrazio od malog i bezna~ajnog lista u jedne od najuticajnijih novina u
zemlji, sa tiraòm od 300.000 primeraka. Zlatna mogu}nost koju je
ponudio Rajnah rukovo|ena je sa savr{enom brigom i ve{tinom. Lista kri-
vaca objavljivana je u kratkim nastavcima, tako da su stotine politi~ara
svako jutro do~ekivale kao na iglama. Drumonov dnevnik, a s njim i cela
antisemitska {tampa i pokret, pokazali su se najzad kao opasna sila u Tre-
}oj republici.
19 Cf. Georges Suarez, La vie orgueilleuse de Clémanceau, Paris 1930, p. 156.
20 Takvo je na primer bilo svedo~enje biv{eg ministra Ruvijea pred Istra`nom komisijom.
21 Bares (citirao Bernanos, op. cit., p. 271) kaè to saèto: “Kad god bi Rajnah ne{to
progutao, upravo Kornelius Herc je znao kako da ga natera da to povrati.”
22 Cf. Frank, op. cit., u poglavlju naslovljenom “Panama”; cf. Suarez, op. cit., p. 155.
23 Sva|a izme|u Rajnaha i Herca dala je panamskom skandalu duh gangsterizma neo-
bi~an za devetnaesti vek. Opiru}i se Hercovoj uceni, Rajnah je i{ao tako daleko da je an-
gaòvao pomo} biv{ih policijskih inspektora cene}i glavu svoga rivala deset hiljada franaka;
cf. Suarez, op. cit., p. 157.
DRAJFUSOVA AFERA 99
Panamski skandal, koji je, kako se Drimon izrazio, izneo nevidljivo na

videlo, doneo je sa sobom dva otkri}a. Prvo, razotkrio je da su ~lanovi Par-
lamenta i civilni slu`benici postali biznismeni. Kao drugo, pokazao je da
su posrednici izme|u privatnog preduze}a (u ovom slu~aju kompanije) i
dràvne ma{inerije bili skoro isklju~ivo Jevreji.24 Najvi{e je iznena|ivalo
{to su svi ti Jevreji koji su radili u tako prisnim odnosima sa dràvom bili
do{ljaci. Do uspostavljanja Tre}e republike, rukovo|enje finansijama dr-
àve dosta dobro su monopolisali Rot{ildovi. Poku{aj njihovih rivala,
bra}e Perer, da istrgnu deo iz njihovih ruku osnivanjem Crédit Mobilier
zavr{io se kompromisom. Godine 1882. Rot{ildova grupa je jo{ uvek bila
dovoljno mo}na da dovede do bankrotstva Catholic Union Générale, a
prava je svrha toga bila da uni{ti jevrejske bankare.25 Odmah posle za-
klju~ivanja mirovnog ugovora 1871, ~ijim je finansijskim poslovima
rukovodio s francuske strane Rot{ild, a sa nema~ke Blajheder, raniji zas-
tupnik ku}e, Rot{ildovi su se upustili u politiku kao nikad ranije: istupili
su otvoreno za monarhiju, a protiv republike.26 Novina nije bila monarhi-
sti~ki smer, ve} ~injenica da je prvi put jedna va`na jevrejska finansijska
sila stala u opoziciju vladaju}em reìmu. Do tada su se Rot{ildovi prila-
go|avali svakom politi~kom sistemu koji je bio na vlasti. Izgledalo je,
me|utim, da je republika prvi oblik koji njima zaista nije od koristi.
I politi~ki uticaj i dru{tveni poloàj Jevreja opstajali su vekovima zah-
valjuju}i ~injenici da su oni bili zatvorena grupa koja je radila neposredno
za dràvu, a ona ih je zbog njihovih posebnih usluga neposredno {titila.
Njihova bliska i neposredna veza sa ma{inerijom vlasti bila je mogu}na
samo dok je dràva ostajala na distanci od naroda, dok su vladaju}e klase
i dalje bile indiferentne prema upravljanju dràvom. U takvim okolnosti-
ma Jevreji su, sa stanovi{ta dràve, bili najzavisniji element u dru{tvu ba{
zato {to mu nisu stvarno pripadali. Parlamentarni sistem je dopu{tao libe-
ralnoj buròaziji da preuzme kontrolu nad dràvnom ma{inom. Toj
buròaziji, me|utim, Jevreji nisu nikada pripadali i zato su gledali na nju
sa osnovanom sumnjom. Reìmu Jevreji vi{e nisu bili potrebni kao ranije,
jer se sada preko Parlamenta mogla posti}i finansijska ekspanzija {ira od
najlu|ih snova ranije monarhije, manje ili vi{e apsolutne ili ustavne. Tako
su vode}e jevrejske ku}e postepeno nestajale sa scene finansijske politike
i upu}ivale se sve vi{e i vi{e antisemitskim pokretima re{enim da vrate do-
24 Cf. Levaillant, “La Genèse de l’antisémitisme sous la troisième République”, u Revue
des études juives, LIII vol. (1907), p. 97.
25 Vidi Bernard Lazare, Contre l’Antisémitisme: histoire d’une polémique, Paris, 1896.
26 O sau~esni{tvu Haute Banque u orleanisti~kom pokretu vidi G. Charensol, op. cit.
Jedan od glasnogovornika te mo}ne grupe bio je Artur Mejer, izdava~ Gaulois. Pokr{teni
Jevrejin, Mejer je pripadao najotrovnijem delu antidrajfusovaca. Vidi Klemanso, “Le specta-
cle du jour”, u L’Iniquité, 1899; vidi tako|e stavke u Hoenloeovom dnevniku, kod Herzog,
op. cit., datirano 11. jun 1898.
100 ANTISEMITIZAM
bre stare dane.27 U me|uvremenu, me|utim, drugi sunarodnici, prido{lice

me|u jevrejskim plutokratima, po~eli su da zauzimaju narastaju}i deo tr-
gova~kog ìvota Tre}e republike. Ono {to su Rot{ildovi skoro zaboravili i
{to ih umalo nije ko{talo mo}i bila je jednostavna ~injenica da su,
povukav{i se iz aktivnog interesa reìma, makar i za trenutak, smesta izgu-
bili uticaj ne samo na kabinetske krugove, ve} i na Jevreje. Jevrejski
doseljenici prvi su videli svoju {ansu.28 Oni su sasvim jasno shvatili da re-
publika koja se razvila nije bila logi~an nastavak jedinstvenog narodnog
uspona. Iz pokolja 20.000 komunara, iz vojnog poraza i ekonomskog ko-
lapsa, iza{ao je zapravo reìm ~ija je sposobnost vladanja bila sumnjiva od
samog po~etka. Zaista je bilo ta~no da je dru{tvo koje je za tri godine
dovedeno na ivicu propasti traìlo diktatora. I kad ga je dobilo u predsed-
niku generalu Mekmehonu (~ije je jedino posebno obele`je bio njegov po-
raz kod Sedana), ta se individua spremno preokrenula u parlamentarca
stare {kole i posle nekoliko godina (1879) je dao ostavku. U me|uvreme-
nu, me|utim, razli~iti elementi u dru{tvu, od oportunista do radikala i od
koalicionista do krajnje desnice odlu~ili su se kakvu politiku traè od svo-
jih predstavnika i koje metode ovi treba da primenjuju. Prava politika bila
je za{tita ste~enih prava, a pravi metod korupcija.29 Posle 1881. prevara je
(da citiramo Leona Saja) postala jedini zakon.
S pravom je re~eno da je u tom periodu francuske istorije svaka partija
imala svog Jevrejina, kao {to je nekada svaka kraljevska porodica imala
svog dvorskog Jevrejina.30 Razlika je, naravno, bila duboka. Ulaganje
jevrejskog kapitala u dràvu pomoglo je Jevrejima da dobiju produktivnu
ulogu u ekonomiji Evrope. Bez njihove pomo}i razvoj nacionalne dràve
u osamnaestom veku i njena nezavisna civilna slu`ba bile bi nepojmljive.
Najzad, upravo tim dvorskim Jevrejima zapadna jevrejska zajednica dugu-
27 O tada{njim sklonostima prema bonapartizmu vidi Frank, op. cit., p. 419, na osnovu
neobjavljenih dokumenata uzetih iz arhiva nema~kog ministra stranih poslova.
28 @ak Rajnah se rodio u Nema~koj, primio je italijansko baronstvo i naturalizovao se u
Francuskoj. Kornelius Herc se rodio u Francuskoj kao sin bavarskih roditelja. Emigrirav{i u
Ameriku u ranoj mladosti, stekao je dràvljanstvo i tamo zgrnuo bogatstvo. Za dalje detalje,
cf. Brogan, op. cit., pp. 265 ff.
Za na~in na koji su doma}i Jevreji nestali iz javne slu`be je karakteristi~na ~injenica da
~im su poslovi Panamske kompanije po{li lo{e, Levi-Kremijo, njen finansijski savetnik, za-
menjen je Rajnahom; vidi Brogin, op. cit., Book. VI, 2 chapter.
29 Georges Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris 1937, pp. 54 ff., u
detalje opisuje kako je birokratija stekla kontrolu nad javnim fondovima i kako je budètska
komisija bila potpuno rukovo|ena privatnim interesima.
S osvrtom na ekonomski poloàj ~lanova Parlamenta cf. Bernanos, op. cit., p. 192: “Mno-
gi od njih, kao na primer Gambeti, nisu imali ~ak ni presvlaku donjeg ve{a”.
30 Kao {to prime}uje Frank (op. cit., pp. 321 ff.), desnica je imala svog Artura Mejera, bu-
lanèrizam svog Alfreda Nakea, oportunisti svog Rajnaha a radikali svog dr Korneliusa Her-
ca.
DRAJFUSOVA AFERA 101
je svoju emancipaciju. Mutne transakcije Rajnaha i njegovih ortaka nisu

~ak vodile do trajnog bogatstva.31 One su samo u jo{ dublji mrak zavile
tajanstvene i skandalozne veze izme|u biznisa i politike. Ti paraziti na ko-
rumpiranom telu stvorili su jedno potpuno dekadentno dru{tvo sa izvan-
redno opasnim alibijem. Po{to su oni bili Jevreji, od njih su mogla da se
naprave `rtvena jagnjad kada je trebalo ublaìti javno gnu{anje. Posle toga
stvari su mogle da idu istim dobrim starim putem. Antisemiti su mogli
odmah da upere prst na jevrejske parazite u korumpiranom dru{tvu da bi
“dokazali” da su svi Jevreji svuda bili samo termiti u ina~e zdravom telu
naroda. Ni{ta im nije zna~ilo {to je korupcija dràve po~ela i bez pomo}i
Jevreja; {to su politika biznismena (u buròaskom dru{tvu kome Jevreji
nisu pripadali) i njihov ideal neograni~ene konkurencije doveli do razje-
dinjavanja dràve na partijske politike; {to su vladaju}e klase pokazale da
su nesposobne da i dalje {tite svoje interese, da ne govorimo o interesima
zemlje u celini. Antisemiti koji su sebe nazivali patriotima uveli su ove
nove vrste nacionalnog ose}anja koje su se pre svega sastojale od potpune
rehabilitacije sopstvenog naroda i {iroke osude svih ostalih.
Jevreji su mogli da ostanu odvojena grupa izvan dru{tva samo dok je
manje ili vi{e homogena i stabilna dràvna ma{ina mogla da ih koristi i
imala interesa da ih {titi. Propast dràvne ma{ine donela je nestajanje
zatvorenih jevrejskih krugova koji su tako dugo bili srasli sa njom. Prvi
znak se pojavio u aferi predvo|enoj skoro naturalizovanim francuskim
Jevrejima, nad kojima su njihova doma}a bra}a izgubila kontrolu na veo-
ma sli~an na~in kao u Nema~koj u periodu inflacije. Prido{lice su ispunile
jaz izme|u sveta trgovine i dràve.
Mnogo katastrofalniji je bio proces koji je tako|e po~eo u to vreme, a
koji je bio nametnut odozgo. Raspadanje dràve na frakcije, iako je razbi-
lo zatvoreno dru{tvo Jevreja, njih nije teralo u vakuum u kome bi i dalje
mogli da vegetiraju izvan dràve i dru{tva. Za tako ne{to su Jevreji bili
prebogati i, u vreme kada je novac bio jedan od zna~ajnih rekvizita vlasti,
isuvi{e mo}ni. Oni su pre nastojali da u|u u odre|ene dru{tvene “krugo-
ve”, u skladu sa svojim politi~kim sklonostima, ili, mnogo ~e{}e, dru{tve-
nim vezama. Ovo, dakle, nije dovelo do nestanka Jevreja. Naprotiv, oni su
odràli izvesne veze sa dràvnom ma{inom i nastavili, premda u su{tinski
razli~itom obliku, da vode biznis dràve. Tako, uprkos njihovoj poznatoj
opoziciji prema Tre}oj republici, niko drugi do Rot{ildovi su preuzeli da
plasiraju ruski zajam, dok je Artur Majer, iako pokr{ten i osvedo~eni mo-
narhista, ume{an u panamski skandal. To zna~i da su doma}i Jevreji sledili
prido{lice, koje su ~inile glavnu sponu izme|u privatne trgovine i ma{i-
31 Tim prido{licama Drimonova optu`ba pripisuje (Les Trétaux du succès, Paris. 1901, p.
237): “Ti veliki Jevreji koji su po~eli ni od ~ega i postigli sve... dolaze bog zna odakle, ìve
tajanstveno, umiru poga|aju}i se... oni ne dolaze, oni naska~u... Oni ne umiru, oni hlape”.
102 ANTISEMITIZAM
nerije vlasti. Ali, dok su Jevreji ranije predstavljali jaku, ~vrsto povezanu
grupu, ~ija je korist za dràvu bila o~igledna, oni su sada bili podeljeni u
grupe, me|usobno antagonisti~ke ali sve usredsre|ene na isti cilj: da po-
mognu dru{tvu da se pothranjuje na ra~un dràve.
III: Vojska i kler protiv republike
PRIVIDNO po strani od svih takvih ~inilaca, prividno imuna na celu ko-

rupciju stajala je vojska, nasle|e iz Drugog carstva. Republika se nikada
nije usudila da njome vlada, ~ak i kad su monarhisti~ke simpatije i intrige
do{le do otvorenog izraàja u Bulanèovoj krizi. Oficirsku klasu su tad
kao i ranije ~inili sinovi onih starih aristokratskih porodica ~iji su se preci,
kao emigrés, borili protiv svoje otad`bine tokom revolucionarnih ratova.
Ti oficiri bili su pod jakim uticajem klera, koji je od revolucije insistirao
na podràvanju reakcionarnih i antirepublikanskih pokreta. Njegov je uti-
caj bio mo`da podjednako jak na one oficire koji su bili ne{to nièg roda,
ali koji su se nadali da }e po staroj crkvenoj praksi isticanja talenata bez
obzira na lozu biti unapre|eni uz pomo} sve{tenstva.
Nasuprot promenljivim i fluidnim grupama dru{tva i Parlamenta, gde je
pristup bio lak, a privrènost nestalna, stoji rigorozna isklju~ivost vojske,
tako karakteristi~na za kastinski sistem. Ni vojni~ki ìvot, profesionalna
~ast, niti esprit de corps nije okupio te oficire da formiraju reakcionarni
bedem protiv republike i protiv demokratskih uticaja; to su jednostavno
u~inile kastinske veze.32 Odbijanje dràve da demokratizuje vojsku i da je
podvrgne civilnim vlastima povuklo je zna~ajne konsekvence. To je od
armije napravilo celinu izvan nacije i stvorilo oruànu silu ~ija se lojalnost
mogla okrenuti u pravcu koji niko ne bi mogao da predskaè. Da ta sila u
vlasti jedne kaste, ako je prepu{tena sama sebi, nije ni za ni protiv bilo ko-
ga, jasno pokazuje pri~a o skoro burlesknom coups d’état u ~emu je, upr-
kos druga~ijim tvrdnjama, ona zaista nevoljno u~estvovala. âk je i njen
ozlogla{eni monarhizam bio, u krajnjoj liniji, samo izgovor da se vojska
sa~uva kao grupa nezavisnog interesa, spremna da brani svoje povlastice
“bez obzira na dràvu, pa ~ak i protiv nje”.33 Savremeni novinari i kasniji
istori~ari u~inili su juna~ke napore da poveù sukob izme|u vojnih i civil-
nih vlasti tokom Drajfusove afere putem ideje antagonizma izme|u “bi-
32 Vidi odli~an anonimni ~lanak “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u The
Contemporary Review LXXIV tom (oktobar 1898).
33 Vidi Luxemburg, loc. cit.; “Razlog zbog kog vojska nije bila sklona da se pokrene bio
je taj {to je èlela da pokaè da se protivi civilnoj vlasti republike, ne gube}i u isto vreme
snagu te opozicije pot~injavanjem monarhiji.”
znismena i vojnika”.34 Mi danas, me|utim, znamo kako je neopravdano to

indirektno antisemitsko tuma~enje. Obave{tajni odsek general{taba bio je
relativno i sam ekspert u biznisu. Zar nisu tako otvoreno trgovali kriv-
otvorenim bordereaux i prodavali ih tako non{alantno stranim vojnim
ata{eima, kao {to je i koàr mogao da trguje koòm a onda da postane
predsednik republike, ili predsednikov zet po~astima i odlikovanjima?35
Zaista, revnost [varckopena, nema~kog ata{ea koji je goreo od èlje da
otkrije vi{e vojnih tajni nego {to je Francuska imala da sakrije, mora da je
bila stalan izvor neprilika za onu gospodu u kontraobave{tajnoj slu`ba ko-
ja, najzad, nije mogla da prodaje vi{e nego {to je proizvela.
Bila je velika gre{ka katoli~kih politi~ara {to su zami{ljali da, sledstveno
njihovoj evropskoj politici, mogu da iskoriste francusku vojsku jednos-
tavno zato {to je ona antirepublikanska. Crkva je, zapravo, morala da plati
ovu gre{ku potpunim gubitkom politi~kog uticaja u Francuskoj.36 Kada se
obave{tajno odeljenje pokazalo kao obi~na fabrika falsifikata, kako je Es-
terhazi, koji je bio u poziciji da zna, opisao Deuxième Bureau,37 niko u
Francuskoj, ~ak ni vojska, nije bio tako ozbiljno kompromitovan kao Crk-
va. Do kraja pro{log veka katoli~ko sve{tenstvo je nastojalo da povrati
svoju staru politi~ku mo} ba{ u onim krugovima u kojima su, iz ovog ili
onog razloga, svetovne vlasti bile u opadanju me|u narodom. Tipi~ni
primeri su [panija, gde je dekadentna feudalna aristokratija donela zemlji
ekonomsku i kulturnu propast, i Austro-Ugarska, gde je sukob nacija sva-
ki dan pretio da dezorganizuje dràvu. A takav je slu~aj bio i u Francuskoj,
gde je izgledalo da nacija brzo tone u blato sukobljenih interesa.38 Vojska,
koju je Tre}a republika ostavila u politi~kom vakuumu, rado je prihvatila
vo|stvo katoli~kog sve{tenstva jer je ono osiguravalo bar civilno vo|stvo
bez koga je vojno gubilo svoj “raison d’être i odbranu principa otelovlje-
nog u civilnom dru{tvu”, kako je rekao Klemanso.
Katoli~ka crkva je tada dugovala svoju popularnost {iroko rasprostra-
njenom skepticizmu, koji je u republici i u demokratiji video gubitak sva-
34 Pod tim hap{enjem Maksimilijan Harden (nema~ki Jevrejin) opisuje slu~aj Drajfus u
Die Zukunft (1898). Valter Frank, antisemita istori~ar, upotrebljava istu parolu u naslovu
svog poglavlja o Drajfusu, dok Bernanos (op. cit., p. 413) prime}uje u istom duhu da “ta~no
ili ne, demokratija u vojsci izgleda kao njen najopasniji takmac”.
35 Panamskom kanalu prethodila je takozvana “Vilsonova afera”. Predsednikov zet je
zate~en kako rukovodi otvorenom trgovinom odlikovanjima i ordenjem.
36 Vidi otac Eduard Lecanuet, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,
Paris, 1930.
37 Vidi Bruno Weil, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930, p. 169.
38 Cf. Clemanceau, “La Croisade”, op. cit.: “[panija se savija pod jarmom Rimske crkve.
Italija izgleda da podleè. Jedine preostale zemlje su katoli~ka Austrija ve} u samrtnoj borbi
i Francuska iz revolucije, protiv koje papski neprijatelji i sad drè front.”
104 ANTISEMITIZAM
kog reda, sigurnosti i politi~ke volje. Mnogima je hijerarhijski sistem

Crkve izgledao kao jedini spas od haosa. Zaista, vi{e od nekog religioznog
oìvljavanja, to je prouzrokovalo po{tovanje prema sve{tenstvu.39 Zapra-
vo su u to vreme Crkvu najdoslednije podràvali eksponenti takozvanog
“cerebralnog katolicizma”, “katolici bez vere”, koji }e ubudu}e dominirati
celim monarhisti~kim i ekstremno nacionalisti~kim pokretom. Ne veruju}i
u svoje utemeljenje na drugom svetu, ti “katolici” su zahtevali vi{e vlasti
za sve revolucionarne institucije. To je zapravo bila crta koju je prvi iz-
rekao Drimon a kasnije podrào Moras.40
Najve}i deo katoli~kog sve{tenstva, duboko upleten u politi~ke mane-
vre, vodio je politiku prilago|avanja. U tome je, kao {to je jasno pokazala
Drajfusova afera, bio izuzetno uspe{an. Tako je, kada je Viktor Ba{ podi-
gao zahtev za obnovu sudskog postupka, njegova ku}a u Renu osvojena
na juri{ pod rukovodstvom tri sve{tenika41, dok je jedna tako uvaèna oso-
ba kao dominikanac otac Didon pozivao studente Collège D’Arcueil da
“izvuku ma~, seju strah, odsecaju glave, pobesne i ubijaju sve oko sebe”.42
Sli~no je bilo gledi{te i tri stotine manjih sve{tenika koji su se ovekove~ili
u Henry Memorial kako je nazvan spisak upisnika Libre Parole za fond u
korist madam Anri (udovice pukovnika koji je izvr{io samoubistvo dok je
bio u zatvoru),43 {to je svakako spomenik za sva vremena {okantnoj ko-
rupciji vi{ih klasa francuskog naroda tog doba. U periodu Drajfusove
krize, na politi~ku liniju katoli~ke crkve nije uticalo obi~no sve{tenstvo, ni
njegovi obi~ni verski redovi, a svakako ne homines religiosi. [to se ti~e
Evrope, njena reakcionarna politika u Francuskoj, Austriji i [paniji, kao i
podr{ka koju je davala antisemitskim tendencijama u Be~u, Parizu i
Alìru, bila je verovatno neposredna posledica uticaja jezuita. Upravo su
jezuiti uvek i u pisanoj i u govornoj re~i najbolje predstavljali antisemitsku
{kolu katoli~kog sve{tenstva,44 {to je uglavnom posledica njihovog statuta
po kome svaki isku{enik mora da dokaè da nema jevrejske krvi ~etiri
39 Cf. Bernanos, op. cit., p. 152: “Tu poentu nikada nije suvi{no ponoviti: pokretom reak-
cije koja je sledila iza pada i poraza carstva zaista se okoristio kler. Zahvaljuju}i njima na-
cionalna reakcija poprimila je posle 1873. karakter religioznog oìvljavanja.”
40 O Drumonu i poreklu “intelektualnog katolicizma” vidi Bernanos, op. cit., pp. 127 ff.
41 Cf. Herzog, op. cit., datirano 21. januar 1898.
42 Vidi Lecanuet, op. cit., p. 182.
43 Vidi gore bele{ku 10.
44 Jezuitski ~asopis Civiltà Cattolica decenijama je bio najglasniji antisemitiski i najutica-
jniji katoli~ki ~asopis na svetu. On je pronosio antijevrejsku propagandu mnogo pre nego {to
je Italija postala fa{isti~ka i na njegovu politiku nije uticalo antihri{}ansko drànje nacista.
Vidi Joshua Starr, “Italy’s Antisemites”, u Jewish Social Studies, 1939.
Prema L. Koch, S. J.: “Dru`ba Isusova je svojim ustrojstvom bolje od svih redova za{ti-
}ena od jevrejskih uticaja.” U Jesuiten-Lexikon, Paderborn, 1934, ~lanak “Juden”.
generacije unazad.45 A od po~etka devetnaestog veka me|unarodna politi-

ka Crkve pre{la je u njihove ruke.46
Ve} smo napomenuli kako je raspad dràvne ma{inerije olak{ao Rot{il-
dovima ulaz u krugove antisemitske aristokratije. Mondensko dru{tvo Fo-
bur Sen-@ermena otvorilo je vrata ne samo nekolicini oplemenjenih Jevre-
ja, ve} je pretrpelo nalet svojih pokr{tenih ulizica, antisemitskih Jevreja,
kao i potpunih prido{lica.47 Dosta ~udno, Jevreji iz Alzasa koji su se, kao i
Drajfusova porodica, doselili u Pariz, sléde}i odstupanje sa te teritorije,
preuzeli su istaknutu ulogu u ovom dru{tvenom usponu. Njihov preterani
patriotizam bio je najuo~ljiviji u na~inu na koji su se borili da se ograde od
ostalih jevrejskih doseljenika. Drajfusova porodica je pripadala onom delu
jevrejstva koje je nastojalo da se asimiluje prihvatanjem svojevrsnog anti-
semitizma.48 To pode{avanje prema francuskoj aristokratiji imalo je jedan
neizbeàn rezultat: Jevreji su poku{ali da ubace svoje sinove u iste vi{e
vojne slu`be koje su dràli sinovi njihovih novoste~enih prijatelja. Upravo
se tu za~eo prvi uzrok trvenja. Prijem Jevreja u visoko dru{tvo je bio rela-
tivno miroljubiv. Vi{e klase, uprkos snovima o restauraciji monarhije, bile
su politi~ki mlitava gomila i nisu se preterano trudile na bilo koji na~in.
Ali kada su po~eli da traè jednakost u vojsci, Jevreji su se suo~ili sa odlu-
~nim protivljenjem jezuita koji nisu bili spremni da toleri{u oficire imune
na uticaj ispovedaonice.49 [tavi{e, sukobili su se sa okorelim kastinskim
duhom koji su zaboravili zbog lake atmosfere salona, kastinskim duhom
45 Prvobitno, prema konvenciji od 1593, bili su isklju~eni svi hri{}ani jevrejskog porekla.
Dekret iz 1608. postavljao je uslov da se ispita unazad do pete generacije, poslednji propis iz
1923. smanjio je to na ~etiri generacije. Nastojnik reda moè da prenebregne ove zahteve u
pojedina~nim slu~ajevima.
46 Cf. H. Boehmer, Les Jésuites, prevod sa nema~kog, Paris 1910, p. 284: “Od 1820... ni-
je postojalo ne{to kao nezavisne nacionalne crkve sposobne da se odupru papskim redovima
kojima su diktirali jezuiti. Vi{e sve{tenstvo na{ih dana ulogorilo se ispred Svete stolice i Crk-
va je postala ono {to je Belarmin, veliki jezuitski polemi~ar, uvek zahtevao da ona postane,
apsolutna monarhija ~ijom politikom mogu upravljati jezuiti i ~iji se razvoj moè odrediti
pritiskom na dugme.”
47 Cf. Clemenceau, “Le spectacle du jour”, u op. cit.: “Rot{ild, prijatelj celokupnog anti-
jevrejskog plemstva... isti kao Artur Mejer koji je ve}i papa od pape.”
48 O alza{kim Jevrejima, kojima je Drajfus pripadao, vidi André Foucault, Un nouvel as-
pect de l’Affaire Dreyfus u Les Oeuvres Libres, 1938, pp. 310: “U o~ima jevrejske pariske
buròazije oni su bili otelovljenje nacionalnog raideur... to drànje pristojnog prezira koje su
posednici izraàvali prema skorojevi}ima svoje vere. Njihova èlja da se potpuno prilagode
galskim obi~ajima, da ìve u bliskim odnosima sa na{im starim porodicama, da zauzmu naj-
istaknutije poloàje u dràvi i prezir koji su pokazali prema trgovcima ~lanovima jevrejske
zajednice, prema nedavno naseljenim ’Poljacima’ iz Galicije, skoro su im dali izgled izdajni-
ka svoje sopstvene rase. ... Drajfusi iz 1894? Za{to, oni su bili antisemiti!”
49 Cf. “K. V. T.” u Contemporary Review, LXXIV, 598: “Po volji demokratije svi Francuzi
treba da budu vojnici; po volji Crkve jedino katolici treba da drè glavne komande.”
106 ANTISEMITIZAM
koji je, ve} oja~an tradicijom i zvanjem, bio jo{ poduprt nepomirljivom
mr`njom prema Tre}oj republici i prema civilnoj vlasti.
Jedan moderni istori~ar je opisao borbu izme|u Jevreja i jezuita kao
“borbu izme|u dva suparnika” u kojoj su “vi{e jezuitsko sve{tenstvo i jev-
rejska plutokratija suo~eni u sred Francuske kao dva nevidljiva fronta.”50
Opis je ta~an utoliko {to su Jevreji u jezuitima nai{li na nepomirljive pro-
tivnike, dok su ovi odmah shvatili kako mo}no moè biti oru`je antisemi-
tizma. To je bio prvi i jedini napad pre Hitlera koji je u sveevropskom
obimu koristio antisemitizam kao “glavni politi~ki koncept”51. S druge
strane, me|utim, ako se uzme da je to bila borba dva podjednako spremna
“suparnika”, opis je o~ito neta~an. Jevreji nisu traìli ve}i stepen mo}i od
onog koji su imale sve druge grupe na koje se podelila republika. Oni su
tada samo èleli dovoljno uticaja da bi mogli da sprovedu svoje dru{tvene
i poslovne interese. Oni nisu pretendovali na politi~ki deo u upravljanju
dràvom. Jedina organizovana grupa koja je to traìla bili su jezuiti. Draj-
fusovom su|enju prethodili su brojni doga|aji koji pokazuju kako su od-
lu~no i energi~no Jevreji poku{ali da izbore mesto u vojsci i kako je svaki-
da{nja, ~ak i u to doba, bila mr`nja prema njima. Kao stalni predmet ve-
likih uvreda, nekolicina jevrejskih oficira morala je stalno da se bori u
dvobojima, a da njihovi nejevrejski drugovi nisu bili voljni da u~estvuju
kao sekundanti. U vezi s tim, zaista, proslavljeni Esterhazi prvi izlazi na
scenu kao izuzetak od pravila.52
Uvek je ostalo pomalo nejasno da li su Drajfusovo hap{enje i osuda bili
samo sudska gre{ka koja je sasvim slu~ajno zapalila veliki politi~ki poàr,
ili je general{tab namerno podmetnuo krivotvoreni bordereau da bi po
kratkom postupku kona~no ìgosao jednog Jevrejina kao izdajnika. U ko-
rist ove druge hipoteze ide ~injenica da je Drajfus bio prvi Jevrejin koji se
na{ao u general{tabu, {to je u postoje}im uslovima moglo da izazove ne
samo negodovanje, ve} nesumnjivo i bes i zabrinutost. U svakom slu~aju,
mr`nja prema Jevrejima raspaljena je i pre nego {to je doneta presuda.
50 Herzog, op. cit., p. 35.

51 Cf. Bernanos, op. cit., p. 151: “Li{en sme{nog preuveli~avanja, antisemitizam se
pokazao onakvim kakav zaista jeste: ne puka izmi{ljotina ~udaka, mentalni hir, ve} vaàn
politi~ki koncept.”
52 Vidi Esterhazijevo pismo iz jula 1894, Edmondu de Rot{ildu, citirao J. Reinach, op. cit.,
II, 53 ff.: “Nisam se kolebao kada kapetan Kremijo nije mogao da na|e oficira hri{}anina da
mu bude sekundant.” Cf. T. Reinach, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, p. 60 ff. Vidi ta-
ko|e Herzog, op. cit., datirano 1892. i juna 1894, gde su ti dvoboji detaljno pobrojani i ime-
novana sva Esterhazijeva sekundiranja. Poslednja prilika bila je u septembru 1896, kada je
primio 10.000 franaka. Ova velikodu{nost na pogre{nom mestu kasnije je dala uznemiruju}e
rezultate. Kada se, iz udobne bezbednosti Engleske, Estarhazi napokon razotkrio i time iznu-
dio reviziju slu~aja, antisemitska {tampa prirodno je sugerisala da su ga potplatili Jevreji da
sam sebe optuì. Ta ideja se jo{ uvek koristi kao vaàn argument u korist Drajfusove krivice.
Suprotno obi~aju koji zahteva zadràvanje svih informacija u {pijunskim

slu~ajevima jo{ sub iudice, oficiri general{taba radosno su snabdeli Libre
Parole detaljima slu~aja i imenom optuènog. O~igledno, pla{ili su se da
jevrejski uticaj na vladu ne dovede do obustave su|enja i gu{anja celog
posla, a taj je strah bio tim opravdaniji {to su se izvesni krugovi francuske
jevrejske zajednice u to vreme, kao {to je bilo poznato, ozbiljno zabrinuli
zbog opasne situacije u kojoj su se na{li jevrejski oficiri.
Treba se tako|e podsetiti da je panamski skandal tada bio sve` u svesti
javnosti i da je posle Rot{ildovog zajma Rusiji znatno poraslo nepoverenje
prema Jevrejima.53 Vojnog ministra Mersijea nije pri svakom novom obr-
tu su|enja uzdizala samo buròaska {tampa, ve} su mu ~ak @oresove no-
vine, organ socijalista, ~estitale “{to se suprotstavio ogromnom pritisku
korumpiranih politi~ara i krupnog kapitala”.54 Karakteristi~no, ovo veli~a-
nje je kod Libre Parole izazvalo brojne pohvale, Bravo, @ores! Dve godi-
ne kasnije, kada je Bernar Lazar objavio svoj prvi pamflet o neuspehu pra-
vde, @oresove novine su se pa`ljivo uzdràle da diskutuju o sadràju, ve}
su optuìle, autora ina~e socijalistu, da je Rot{ildov oboàvalac i verovat-
no pla}eni agent.55 Sli~no tome, ~ak 1897, kada je bitka za Drajfusovu re-
habilitaciju ve} po~ela, @ores u tome nije video ni{ta osim konflikta dve
buròaske grupe, oportunista i sve{tenstva. Kona~no, ~ak posle obnove
postupka u Renu, Vilhelm Libkneht, nema~ki socijaldemokrata, jo{ uvek
je verovao u Drajfusovu krivicu jer nije mogao da zamisli da pripadnik
vi{ih klasa ikada moè postati `rtva la`ne optu`be.56
Skepticizam radikalne i socijalisti~ke {tampe, ionako obojen antijevrej-
skim ose}anjima, poja~ala je ~udna taktika Drajfusove porodice u
poku{ajima da sprovede obnovu postupka. Poku{avaju}i da spase nevinog
~oveka, sluìla se upravo onim metodima koji se obi~no primenjuju u
slu~ajevima gde krivica postoji. Porodica je bila u samrtnom strahu od
javnosti i oslanjala se isklju~ivo na tajne manevre.57 Rasipala je novac i
53 Herzog, op. cit., datirano 1892, napokon pokazuje kako su Rot{ildovi po~eli da se pri-
lago|avaju republici. Dosta neobi~no, papska politika koalicionizma, koja predstavlja
poku{aj pribliàvanja katoli~ke crkve, datira upravo iz te godine. Tako da nije mogu}e da je
na Rot{ildovu liniju uticalo sve{tenstvo. Kao {to je u vezi sa zajamom od 500 miliona frana-
ka Rusiji grof Minster umesno primetio: “[pekulacija je mrtva u Francuskoj... kapitalisti ne
mogu da na|u na~in da pregovaraju o svojim obveznicama... i to }e doprineti uspehu zajma...
veliki Jevreji veruju da }e ako zarade novac mo}i najbolje da pomognu svojoj sitnoj bra}i.
Rezultat je to da, iako je francusko trì{te zasi}eno ruskim obveznicama, Francuzi jo{ uvek
daju dobre franke za lo{e rublje”; Herzog, ibid.
54 Cf. J. Reinach, op. cit., I, 471.
55 Cf. Herzog, op. cit., p. 212.
56 Cf. Max J. Kohler, “Some New Light on the Dreyfus Case”, u Studies in Jewish Bibli-
ography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York 1929.
57 Porodica Drajfus, na primer, u celini je odbacila predlog Artura Levija, pisca, i Levi-
Brila, intelektualca, da oni pokrenu protestnu peticiju me|u svim vode}im figurama javnog
108 ANTISEMITIZAM
odnosila se prema Lazaru, jednom od svojih najvrednijih pomo}nika i jed-

noj od najve}ih figura ovog slu~aja, kao da je njen pla}eni agent.58 Kle-
manso, Zola, Pikar i Labori – da pomenem samo aktivnije drajfusovce –
mogli su na kraju da sa~uvaju svoj dobar glas jedino ogra|uju}i svoje na-
pore, sa manje ili vi{e buke i publiciteta, od konkretnijih vidova ovog
predmeta.59
Postojala je samo jedna osnova po kojoj je Drajfus mogao ili trebalo da
bude spasen. Intrige korumpiranog Parlamenta, suvo truljenje dru{tva i
ùdnja klera za vla{}u trebalo je da se otvoreno ogledaju sa strogim jako-
binskim konceptom naroda, zasnovanim na ljudskim pravima – onim re-
publikanskim pogledom na javni ìvot koji tvrdi (Klemansoovim re~ima)
da neko ko kr{i prava pojedinca, kr{i prava svih. Oslanjanje na Parlament
ili na dru{tvo je zna~ilo da je bitka izgubljena i pre nego {to je zapo~eta: s
jedne strane, zato {to izvori jevrejske zajednice nisu ni na koji na~in bili
ja~i od izvora bogate katoli~ke buròazije, a s druge zato {to su svi vi{i
slojevi dru{tva, od sve{teni~kih i aristokratskih porodica Fobur Sen-@er-
mena do antiklerikalne i radikalne sitne buròazije, ipak prièljkivali da se
Jevreji formalno uklone iz dràvnog tela. Na taj na~in, ra~unali su, mo}i
}e da se o~iste od mogu}e ljage. Gubljenje jevrejskih dru{tvenih i trgo-
va~kih kontakata izgledalo im je kao cena koju vredi platiti. Sli~no tome,
kako svedo~e @oresove izjave, Parlament je na ~itavu aferu gledao kao na
zlatnu mogu}nost da rehabilituje ili pre da spase svoju starostavnu repu-
taciju nepotkupljivosti. Kona~no, uop{te nije neva`no {to je u podràvanju
takvih parola kao {to su “Smrt Jevrejima” i “Francuska Francuzima”
prona|ena skoro ~arobna formula za pomirenje masa sa postoje}im sta-
njem u kome su se vlada i dru{tvo na{li.
ìvota. Umesto toga upustili su se u niz li~nih obra}anja politi~arima sa kojima su uspeli da
do|u u kontakt; cf. Dutrait-Crozon, op. cit., p. 51. Vidi tako|e Foucault, op. cit., p. 309: “Sa
ove distance ~ovek moè da se za~udi nad ~injenicom da francuski Jevreji umesto {to tajno
rade na {tampi, nisu dali odgovaraju}i otvoreni izraz svoje indignacije”.
58) Cf. Herzog, op. cit., datirano decembra 1894. i januara 1898. Vidi tako|e Charensol,
op. cit., str. 79. i Charles Péguy, “Le Portrait de Bernard Lazare” u Cahiers de la quinzaine,
series XI, No. 2 (1910).
59) Laborijevo povla~enje, po{to je Drajfusova porodica ùrno povukla predmet od njega
dok je sud u Renu jo{ uvek zasedao, izazvalo je veliki skandal. Iscrpan, iako uglavnom
preteran izve{taj na}i }e se kod Franka, op. cit., str. 432. Laborijeva izjava, koja re~ito govori
o plemenitosti njegovog karaktera, pojavila se u La Grande Revue (februara 1900). Posle
onoga {to se dogodilo njegovom advokatu i prijatelju, Zola je odjednom prekinuo odnose sa
porodicom Drajfus. Kao {to za Pikara Echo de Paris (30. novembar 1901) izve{tava da posle
Rena on nije imao nikakve veze sa Drajfusovima. Klemanso, suo~en sa ~injenicom da je cela
Francuska, ili ~ak ceo svet, shvatio pravo zna~enje su|enja bolje od optuènog ili njegove
porodice, bio je sklon da incident smatra humornim; ef. Weil, op. cit., p. 307-308.
IV: Narod i gomila
AKO JE uobi~ajena gre{ka na{eg vremena umisliti da propaganda moè

sve da postigne i da se ~ovek moè ubediti u bilo {ta, pod uslovom da je
govor dovoljno jasan i lukav – u onom periodu se obi~no verovalo da je
“glas naroda glas Boìji”, a da je zadatak vo|e, kako se Klemanso prezri-
vo izrazio,60 da taj glas promu}urno sledi. Oba pogleda se vra}aju na istu
su{tinsku gre{ku po kojoj se gomila poistove}uje s narodom umesto da se
shvati kao njegova karikatura.
Gomila je prvenstveno grupa u kojoj su se na{li ostaci svih klasa. Zato je
tako lako pome{ati gomilu sa narodom, koji tako|e obuhvata sve slojeve
dru{tva. Dok se narod u svim velikim revolucijama borio za svoje istinsko
zastupni{tvo, gomila }e uvek zahtevati “jakog ~oveka”, “velikog vo|u”.
Jer gomila mrzi dru{tvo iz koga je isklju~ena, kao i parlament u kome nije
zastupljena. Plebisciti, me|utim, sa kojima su moderne vo|e gomile po-
stigle tako izvrsne rezultate, stari su recept politi~ara koji su se oslanjali na
gomilu. Jedan od najinteligentnijih vo|a antidrajfusovaca, Deruld, traìo
je “Republiku putem plebiscita”.
Visoko dru{tvo i politi~ari Tre}e republike pomogli su stvaranje fran-
cuske gomile nizom skandala i javnih prevara. Oni su sada osetili ne`no
~uvstvo roditeljske bliskosti sa svojim potomstvom, ose}anje pome{ano sa
divljenjem i strahom. Najmanje {to dru{tvo moè da u~ini za svoje potom-
stvo jeste da ga verbalno za{titi. Dok je gomila stvarno ru{ila jevrejske
radnje i napadala Jevreje na ulici, jezik visokog dru{tva ~inio je da pravo,
strasno nasilje izgleda kao bezazlena de~ja igra.61 Najva`niji dokument iz
tog vremena je Henry Memorial i razli~ita re{enja koja je on nudio za
jevrejsko pitanje: Jevreje treba rastrgnuti na komade kao Marsiju u gr~-
kom mitu, Rajnaha treba ìvog skuvati, Jevreje treba prìti na ulju ili na
smrt izbosti iglama, treba ih “obrezati oko vrata”. Jedna grupa oficira bila
je veoma nestrpljiva da isproba nov tip pu{ke na 100.000 Jevreja u zemlji.
Me|u potpisnicima je bilo vi{e od 1.000 oficira, uklju~uju}i i ~etiri aktiv-
na generala i ministra rata Mersijea. Iznena|uje relativno velik broj in-
60 Cf. Klemansoov ~lanak 2. februara 1898. u op. cit. O uzaludnosti poku{aja da se radni-
ci pobede antisemitskim parolama i posebno o poku{ajima Leona Dodea, vidi rojalisti~kog
pisca Dimiera, Vingt ans d’Action Français, Paris 1926.
61 U ovom pogledu su vrlo karakteristi~ni razni opisi savremenog dru{tva u J. Reinach,
op. cit., I, 233 ff.; III, 141: “Doma}ice iz visokog dru{tva prilagodile su korak Gerenu. Nji-
hov jezik (koji nije bio bolji od onog {to su mislile) izazvao bi strah u Demohejskom Ama-
zonu...” U vezi s ovim je od posebne va`nosti ~lanak André Chevrillona, “Huit Jours à
Rennes”, u La Grande Revue, februar 1900. On pripoveda, inter alia, slede}i indikativan do-
ga|aj: “Jedan lekar, govore}i nekim mojim prijateljima, reskirao je da napravi opasku ’Voleo
bih da ga mu~im’. ’A ja bih èlela da je nevin’, pridruìla se jedna od dama, Onda bi vi{e pa-
tio.’”
110 ANTISEMITIZAM
telektualaca,62 pa ~ak i Jevreja na toj listi. Vi{e klase su znale da je gomila

put njihove puti i krv njihove krvi. âk je jedan jevrejski istori~ar toga
vremena, iako je sopstvenim o~ima video da Jevreji vi{e nisu bezbedni
kad gomila vlada ulicom, sa potajnim divljenjem govorio o “velikom za-
jedni~kom pokretu”.63 Ovo samo pokazuje koliko je duboko najve}i broj
Jevreja bio duboko ukorenjen u dru{tvo koje je nastojalo da ih elimini{e.
Ako Bernanos u vezi sa Drajfusovom aferom opisuje antisemitizam kao
glavni politi~ki koncept, on je bez sumnje u pravu kada je gomila u pita-
nju. Ranije su to u Berlinu i Be~u poku{ali Alvart i [teker, [onerer i Liger,
ali se njegova efikasnost nigde nije tako jasno pokazala kao u Francuskoj.
Nema sumnje da su u o~ima gomile Jevreji postali simbol svega {to je
mrzela. Ako je mrzela dru{tvo, mogla je da ukaè na to kako se Jevreji to-
leri{u u njemu; a ako je mrzela vladu, mogla je da ukaè na to kako Jevre-
je {titi dràva ili ~ak da Jevreje poistoveti sa dràvom. Iako je pogre{no
pretpostavljati da je gomila proganjala samo Jevreje, Jevrejima se moè
dodeliti prvo mesto me|u njenim najdraìm `rtvama.
Kako je isklju~ena iz dru{tva i politi~ki nezastupljena, gomila je svoje
potrebe okrenula ka vanparlamentarnim akcijama. [tavi{e, naginjala je
traènju stvarnih snaga politi~kog ìvota u onim pokretima i uticajima ko-
ji su skriveni od pogleda javnosti i rade u pozadini. Nema sumnje da je u
devetnaestom veku jevrejska zajednica pala u tu kategoriju, kao ranije ma-
soni (posebno u latinskim zemljama) i jezuiti.64 Naravno, potpuno je ne-
ta~no da je ijedna od ovih grupa obrazovala tajno dru{tvo ~ija je jedina
namera bila da svetom ovlada putem dìnovske zavere, ali je svakako
ta~no da se njihov uticaj u velikoj meri sprovodio u kuloarima, loàma i is-
povedaonicama, van domena formalne politike. Od vremena Francuske
revolucije ove tri grupe su delile sumnjivu ~ast da, u o~ima evropske go-
mile, predstavljaju klju~nu ta~ku svetske politike. Tokom Drajfusove krize
svako je mogao da koristi ovo popularno shvatanje optuùju}i druge za za-
veru radi svetske prevlasti. Parola “tajni Juda”, nastala je, bez sumnje, za-
hvaljuju}i inventivnosti izvesnih Jevreja koji su u prvom Cionisti~kom
kongresu (1897) videli jezgro jevrejske svetske zavere.65 Sli~no tome,
koncept “tajnog Rima” nastao je zahvaljuju}i antiklerikalnim masonima, a
mo`da i zahvaljuju}i nekriti~kim klevetama nekih Jevreja.
62 Me|u intelektualcima je, {to je sasvim ~udno, i Pol Valeri, koji je priloìo tri franka,
“non sans réflexion”.
63 J. Reinach, op. cit., I, 233.
64 Studija evropskog praznoverja verovatno bi pokazala da su Jevreji dosta kasno postali
predmet te tipi~ne vrste praznoverja devetnaestog veka. Prethodili su im rozenkrojcevci,
templari, jezuiti i masoni. Obrada istorije devetnaestog veka veoma pati od nedostatka takve
studije.
65 Vidi “Il caso Deyfus” u Civiltà Cattolica (5. februar 1898). – Me|u izuzecima od rani-
je pomenutih izjava najuo~ljiviji je jezuita Pjer [arl Luven koji je osudio “Protokole”.
Nepostojanost gomile je poslovi~na, {to su Drajfusovi protivnici morali

na svoju àlost da saznaju 1899, kada se vetar promenio i mala grupa pra-
vih republikanaca, na ~elu sa Klemansoom, iznenada shvatila, sa podelje-
nim ose}anjima, da se deo gomile okupio na njenoj strani.66 U nekim
o~ima su te dve partije, veoma kontroverzno, sada izgledale kao “dve su-
parni~ke bande {arlatana koje se bore za priznanje gomile”67, dok je za-
pravo glas jakobinca Klemansoa uspeo da vrati deo francuskog naroda
njegovim najja~im tradicijama. Tako da je veliki nau~nik Emil Diklo mo-
gao da napi{e: “U toj drami koja se igrala pred celim narodom, a koju je
{tampa tako uzburkala da je cela nacija kona~no uvu~ena u nju, mi vidimo
hor i antihor anti~ke tragedije kako psuju jedan drugog. Scena je Francus-
ka, a pozori{te je svet.”
Vojska je, predvo|ena jezuitima i uz pomo} gomile, u{la u borbu, uvere-
na u pobedu. Kontraudar civilne vlasti je bio uspe{no preduhitren. Anti-
semitska {tampa zapu{ila je svima usta objavljuju}i Rajnahove spiskove
poslanika ume{anih u panamski skandal.68 Sve je nagove{tavalo lak tri-
jumf. Dru{tvo i politi~ari Tre}e republike, njeni skandali i afere, stvorili su
novu klasu déclassés; nije se od njih moglo o~ekivati da se bore protiv
svog sopstvenog proizvoda. Naprotiv, trebalo je da oni usvoje jezik i
manire gomile. Jezuiti bi putem vojske postigli prevlast nad korumpira-
nom civilnom vla{}u i tako bi se poplo~ao put za coup d’etat bez krvi.
Sve dok je samo Drajfusova porodica ~udnim metodama poku{avala da
spase svog ro|aka sa \avoljeg ostrva i dok su samo Jevreji bili zabrinuti
za svoj poloàj u antisemitskim salonima i u vojsci koja je bila jo{ vi{e an-
tisemitska, sve je naravno ukazivalo na taj put. O~igledno nije bilo razloga
da se iz njihovog kruga o~ekuje napad na vojsku ili na dru{tvo. Nije li to
bila samo èlja Jevreja da i dalje budu prihva}eni u dru{tvu i da trpe u
oruànim snagama? Niko u vojnim ili civilnim krugovima nije trebalo da
se obazire na njih.69 Zato je nastala neprilika kada je u javnost izbilo da u
obave{tajnoj slu`bi general{taba sedi visoki oficir koji, iako pripada do-
broj katoli~koj sredini i ima izvrsne vojne sposobnosti i “pravi” stepen an-
tipatije prema Jevrejima, jo{ nije usvojio princip da cilj opravdava sredst-
vo. Takav ~ovek, potpuno van dru{tvenih klanova ili profesionalne ambi-
66 Cf. Martin du Gard, Jean Barios, p. 272 ff., i Daniel Halévy u Cahiers de la quinzaine,
Series XI, cahier 10, Paris, 1910.
67 Cf. Georges Sorel, La Revolution dreyfusienne, Paris, 1911, pp. 70-71.
68 Do koje mere su ~lanovima Parlamenta bile vezane ruke pokazuje slu~aj [erer-Kest-
nera, jednog od njihovih boljih elemenata i potpredsednika Senata. Tek {to je on otpo~eo pro-
test protiv su|enja, Libre Parole je objavio ~injenicu da je njegov zet bio ume{an u panamski
skandal. Vidi Herzog, op. cit., datirano novembra 1897.
69 Cf. Brogan, op. cit., VII Book, 1 ch.: “@elja da se ostavi da stvar po~iva nije bila neuo-
bi~ajena me|u francuskim Jevrejima, posebno me|u bogatijim francuskim Jevrejima.”
112 ANTISEMITIZAM
cije, zvao se Pikar i general{tab je uskoro bio sit tog jednostavnog, mirnog
~oveka, politi~ki nezainteresovanog duha. Pikar nije bio heroj, svakako ne
mu~enik. On je jednostavno bio onaj obi~an tip gra|anina sa prose~nim
interesovanjem za javne poslove koji u ~asu opasnosti (ali ni minut ranije)
ustaje u odbranu svoje zemlje na isti pouzdan na~in kao {to ispunjava svo-
je dnevne obaveze.70 Ipak, povod postaje ozbiljan tek posle nekoliko odla-
ganja i kolebanja, kada se Klemanso najzad uverio da je Drajfus nevin a
republika u opasnosti. Na po~etku borbe samo se {a~ica poznatih pisaca i
nau~nika okupila oko tog slu~aja: Zola, Anatol Frans, E. Diklo, istori~ar
Gabriel Mono i Lisijen Her, bibliotekar Ecole Normale. Ovome se moè
dodati mali i zato bezna~ajan krug mladih intelektualaca koji }e kasnije
praviti istoriju u Cahiers de la quinzaine.71 To je, me|utim, bio ceo spisak
Klemansoovih saveznika. Nije bilo politi~ke grupe, ~ak nijednog renomi-
ranog politi~ara spremnog da stane na njegovu stranu. Veli~ina Kleman-
soovog pristupa sastoji se u tome {to on nije bio usmeren protiv pojedi-
na~ne pogre{ke pravde, ve} se zasnivao na tako “apstraktnim” idejama
kao {to su pravda, sloboda i gra|anska vrlina. Ukratko, zasnivao se na sa-
mim onim pojmovima koji su bili glavni proizvod starovremskog jakobin-
skog patriotizma, a na koji je ve} bilo ba~eno mnogo blata i uvreda. Kako
je vreme prolazilo i Klemanso nastavio, nepokoleban pretnjama i razo~a-
ranjima, da iznosi iste istine i da ih utelovljuje u zahteve, to su “~vrsti” na-
cionalisti sve vi{e gubili tlo. Sledbenici ~oveka kao {to je bio Bares, koji je
optuìo Drajfusove podràvaoce da se gube u “metafizi~koj zbrci”, shva-
tali su polako da su apstrakcije “Tigra” bile zapravo bliè politi~koj stvar-
nosti nego ograni~ena inteligencija propalih biznismena ili jalov tradi-
cionalizam fatalisti~ki nastrojenih intelektualaca.72 Kuda je ~vrst prilaz
kona~no vodio realisti~ke nacionaliste ilustruje pri~a od neprocenjive
vrednosti o tome kako je [arl Moras imao “~ast i zadovoljstvo”, posle po-
raza Francuske, da prilikom lêta na jug susretne astrol{kinju koja mu tu-
ma~i politi~ko zna~enje skora{njih doga|aja i savetuje ga da sara|uje sa
nacistima.73
Iako je antisemitizam bez sumnje uhvatio korena tokom tri godine posle
Drajfusovog hap{enja, pre nego {to je po~ela Klemansoova kampanja i
70 îm je sve razotkrio, Pikar je bio izgnan na opasno mesto u Tunisu. Na to je napravio
testament, izloìo celu stvar, a kopiju dokumenta deponovao kod svog advokata. Nekoliko
meseci kasnije, kada je otkriveno da je jo{ ìv, poplava tajanstvenih pisama po~ela je da
pristiè, kompromituju}i ga i optuùju}i za sau~esni{tvo sa “izdajnikom” Drajfusom. Treti-
rali su ga kao gangstera koji je pretio da “potkaè”. Kad se sve to pokazalo uzaludnim, uhap-
sili su ga, izbacili iz vojske i oduzeli mu odlikovanja, {to je on sve mirno i staloèno izdrào.
71 Ovoj grupi koju je predvodio [arl Pegi pripadali su mladi Romen Rolan, Suarez, @or`
Sorel, Danijel Halevi i Bernar Lazar.
72 Cf. M. Barrès, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.
73 Vidi Yves Simon, op. cit., pp. 54-55.
iako je antijevrejska {tampa postigla tira` koji se mogao meriti sa glavnim

listovima, ulice su ostale mirne. Tek kada je Klemanso po~eo da objavlju-
je svoje ~lanke u l’Aurore, i kada je sud u Renu istakao neveseo uspeh su-
|enja i obnove su|enja, gomila se pokrenula. Svaki udarac drajfusovaca
(koji su bili poznati kao manjina) pratili su manje ili vi{e nasilni nemiri na
ulicama.74 General{tab je izvanredno organizovao gomilu. Su|enje je vo-
dilo pravo iz vojske u Libre Parole koji je, neposredno ili posredno, svo-
jim ~lancima ili li~nim intervencijama svojih urednika, mobilisao stu-
dente, monarhiste, avanturiste i ~iste gangstere i gurnuo ih na ulice. Kad bi
Zola izrekao koju re~, njegovi prozori su odmah bili kamenovani. Kad je
[erer-Kestner pisao kolonijalnom ministru, prebili su ga na ulici, dok su
novine vr{ile besramne napade na njegov privatni ìvot. I svi se prikazi
slaù: da je Zola bio oslobo|en optu`be, ne bi ìv napustio sudnicu.
Povik “Smrt Jevrejima” brisao je zemljom. U Lionu, Renu, Nantu, Turu,
Bordou, Klermon-Feranu i Marseju – zapravo svuda – izbijale su antise-
mitske pobune i uvek vodile ka istom izvoru. Masovno ogor~enje izbijalo
je svuda istog dana i ta~no u isti ~as.75 Pod vo|stvom Gerena, gomila je
zauzela vojni kompleks. Antisemitske udarne trupe pojavile su se na ulica-
ma i uverile ljude da }e se svaki prodrajfusovski miting zavr{iti krvoproli-
}em. Sau~esni{tvo policije svuda je bilo o~igledno.76
Najmodernija figura na strani antidrajfusovaca bio je verovatno @il Ge-
ren. Propali preduzetnik, on je svoju politi~ku karijeru po~eo kao politi~ki
provokator i stekao onaj smisao za disciplinu i organizaciju koji neizbe`no
ukazuje na podzemlje. Tako je on kasnije mogao da skrene u politi~ke
kanale postav{i osniva~ i glava Ligue Antisémite. U njemu je visoko dru-
{tvo na{lo svog prvog heroja-kriminalca. Laskaju}i Gerenu, buròasko
dru{tvo je jasno pokazalo da je po svom moralnom i eti~kom kôdu zauvek
raskinulo sa sopstvenim standardima. Iza Lige su stajala dva ~lana aris-
tokratije, vojvoda od Orleana i markiz de Mores. Ovaj drugi je izgubio bo-
gatstvo u Americi i postao slavan po organizovanju mesara Pariza u ubo-
ji~ke brigade.
74 Prostorije Univerziteta u Renu bile su demolirane po{to se pet profesora izjasnilo u ko-
rist su|enja. Kad je {tampan prvi Zolin ~lanak, rojalisti~ki studenti su demonstrirali ispred
redakcije Figaroa, posle ~ega su novine odustale od daljih ~lanaka istog tipa. Izdava~ pro-
drajfusovskog La Bataille prebijen je na ulici. Sudije kasacionog suda koji su kona~no uki-
nuli presudu iz 1894. jednoglasno su izjavili da su im pretili “vanpravnim napadom”. Pri-
mera ima mnogo.
75 18. januara 1898. odràne su antisemitske demonstracije u Bordou, Marselju, Klemon-
Feranu, Nantu, Ruanu i Lionu. Sutradan su izbile studentske pobune u Ruanu, Tuluzu i Nan-
tu.
76 Najneotesaniji je bio postupak prefekta policije u Renu koji je savetovao profesoru Vik-
toru Ba{u, kad mu je opusto{ila ku}u gomila od ~itavih 2.000 ljudi, da treba da podnese os-
tavku, jer on ne moè dalje da mu garantuje sigurnost.
114 ANTISEMITIZAM
Najre~itiji primer koji oslikava tendenciju tog vremena bila je farsi~na

opsada takozvane tvr|ave [abrol. Tu se, u toj prvoj od “Sme|ih ku}a”,
sastao krem Ligue Antisémite kada je policija najzad odlu~ila da uhapsi
njihovog vo|u. Instalacije su bile vrhunac tehni~ke perfekcije. “Prozori su
bili za{ti}eni gvozdenim kapcima. Postojao je sistem elektri~nih zvona i
telefona od podruma do krova. Na oko pedeset metara od masivnog ulaza
koji je uvek bio zaklju~an i zakra~unat bila je visoka re{etka od starog
gvo`|a. S desna, izme|u re{etke i glavnog ulaza, bila su mala vrata, oblo-
èna gvo`|em, iza kojih su straàri, probrani iz mesarskih legija, motrili
dan i no}.”77 Maks Reì, podstreka~ alìrskih pogroma, jo{ jedan je koji je
udario modernu notu. To je bio onaj mladala~ki Reì koji je jednom poz-
vao veselu parisku rulju da “zalije drvo slobode krvlju Jevreja”. Reì je
predstavljao onaj odeljak pokreta koji se nadao da }e ste}i vlast legalnim i
parlamentarnim metodama. U skladu sa tim programom on je sebe izabrao
za gradona~elnika Alìra i iz svoje kancelarije je pokrenuo pogrome u ko-
jima je ubijeno vi{e Jevreja, jevrejske ène zlo~ina~ki napadane a radnje
koje su posedovali Jevreji oplja~kane. Njemu je, tako|e, Eduar Drimon,
najslavniji francuski antisemit, ugla|en i kulturan, dugovao svoje mesto u
Parlamentu.
U svemu tome nije bila nova aktivnost gomile; za to je postojalo obilje
prete~a za to vreme. Nova i iznena|uju}a – iako nama isuvi{e dobro poz-
nata – bila je organizacija gomile i oboàvanje koje su uìvale vo|e. Go-
mila je postala direktni agent tog “~vrstog” nacionalizma koji su usvojili
Bares, Moras i Dode, koji su zajedno bez sumnje ~inili neku vrstu elite
mla|ih intelektualaca. Ti ljudi koji su prezirali narod i koji su tek nedavno
izronili iz razornog i dekadentnog kulta esteticizma, videli su u gomili ìvi
izraz muèvne i primitivne “snage”. Oni i njihove teorije prvi su identifi-
kovali gomilu sa narodom i pretvorili njene vo|e u nacionalne heroje.78
Njihova filozofija pesimizma i njihovo uìvanje u propasti bili su prvi
znak neizbe`nog kolapsa evropske inteligencije.
âk i Klemanso nije bio imun na isku{enje da poistoveti gomilu sa naro-
dom. Posebno je bio sklon toj gre{ki zbog dosledno dvosmislenog drànja
radni~ke partije prema pitanju “apstraktne” pravde. Nijedna partija, uklju-
~uju}i socijalisti~ku, nije bila spremna da postavi problem pravde per se,
“da stane nepokolebljivo, dogodilo se {to mu drago, iza pravde, kao nera-
skidive spone civilizovanih ljudi”. 79 Socijalisti su zastupali interese radni-
ka, oportunisti liberalne buròazije, koalicionisti interese katoli~kih vi{ih
77 Cf. Bernanos, op. cit., p. 346.
78 Za te teorije vidi posebno Charles Maurras, Au Signe de Flore; souvenirs de la vie poli-
tique; l’Affaire Dreyfus et la fondation de la Action Française, Paris, 1931. M. Barrès, op.
cit.; Léon Daudet, Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.
79 Cf. Clemenceau, “A la dérive”, op. cit.
klasa, a radikali antiklerikalne sitne buròazije. Socijalisti su imali veliku

prednost da govore u ime homogene i ujedinjene klase. Za razliku od
buròaskih partija, oni nisu predstavljali dru{tvo koje se delilo u bezbroj
klika i tajnih dru{tava. Uprkos tome, oni su se prvenstveno i su{tinski ba-
vili interesima svoje klase. Nije ih potresala nikakva vi{a obaveza prema
ljudskoj solidarnosti i nisu imali predstavu o tome {ta zajedni~ki ìvot za-
ista zna~i. Za njihovo drànje je bila tipi~na opaska @ila Gezda, koji je bio
pandan @oresu u Francuskoj partiji, da su “zakon i ~ast samo re~i”.
Nihilizam koji je karakterisao nacionaliste nije bio monopol antidrajfu-
sovaca. Naprotiv, veliki deo socijalista i mnogi od onih koji su podràvali
Drajfusa, kao Gezd, govorili su istim jezikom. Ako je katoli~ki La Croix
primetio da “nije vi{e pitanje da li je Drajfus nevin ili kriv, ve} jedino ko
}e pobediti, prijatelji vojske ili njeni protivnici”, odgovaraju}e ose}anje
su, mutatis mutandis, mogli da iskaù samo Drajfusovi pobornici.80 Nije
samo gomila ve} je i zna~ajan deo francuskog naroda pokazao da je, u naj-
boljem slu~aju, sasvim nezainteresovan da li }e jedan deo stanovni{tva biti
isklju~en iz zakona ili ne.
îm je po~ela kampanju nasilja protiv Drajfusovih prista{a, gomila je
pred sobom na{la otvoren put. Kao {to svedo~i Klemanso, radnici Pariza
su slabo marili za celu aferu. Ako su se razni elementi buròazije prepirali
me|u sobom, to, mislili su oni, jedva uti~e na njihove interese. “Sa otvore-
nim pristankom naroda”, pisao je Klemanso, “oni su pred svetom progla-
sili neuspeh svoje ’demokratije’. Kroz njih je suvereni narod, sa koga je
ostrièno njegovo neprikosnoveno dostojanstvo, sâm sebe napao sa trona
svoje pravde. Jer ne moè da se porekne da nas je to zlo zadesilo uz puno
sau~esni{tvo samog naroda. ...Narod nije Bog. Svako je mogao predvideti
da }e se ovo novo boànstvo sru{iti. Kolektivni tiranin razasut ~itavom ze-
mljom nije ni{ta prihvatljiviji od obi~nog tiranina ustoli~enog na tronu.”81
Najzad je Klemanso ubedio @oresa da je kr{enje prava jednog ~oveka
kr{enje prava svih, ali je u tome uspeo jedino zato {to su krivci bili okore-
li neprijatelji naroda jo{ od revolucije, upravo aristokratija i kler. To protiv
bogatih i sve{tenstva, ne za republiku, ne za pravdu i slobodu, kona~no je
izvelo radnike na ulicu. Uistinu, i @oresovi govori i Klemansoovi ~lanci
odi{u starom revolucionarnom stra{}u prema ljudskim pravima. Tako|e je
istina da je ta strast bila dovoljno jaka da okupi narod na borbu, ali prvo ih
je trebalo ubediti da nisu u pitanju samo pravda i ~ast republike, ve} i nji-
hovi sopstveni klasni “interesi”. Situacija je bila takva da je veliki broj so-
80 Upravo je to sna`no razo~aralo Drajfusove pobornike, naro~ito krug oko [arla Pegija.
Ta uznemiruju}a sli~nost izme|u drajfusovaca i antidrajfusovaca je glavni predmet instruk-
tivnog romana Martin du Gara, Jean Barois, 1913.
81 Uvod u Contre la Justice, 1900.
116 ANTISEMITIZAM
cijalista, i unutar i izvan zemlje, jo{ uvek smatrao da je gre{ka me{ati se

(kako su govorili) u bratoubila~ke sva|e buròazije ili se uznemiravati
spa{avanjem republike.
Prvi koji je odu~io radnike, bar delimi~no, od te indiferentnosti, bio je
veliki ljubitelj naroda Emil Zola. U svojoj ~uvenoj optu`bi pisanoj protiv
Republike on je bio prvi koji je odustao od izlaganja preciznih politi~kih
~injenica i popustio strasti gomile bude}i |avolka “tajnog Rima”. To je bio
ton koji je Klemanso prihvatio samo nerado, a @ores sa entuzijazmom.
Stvarna Zolina zasluga, koju je te{ko otkriti iz njegovih pamfleta, sastoji
se u odlu~noj i neustra{ivoj hrabrosti sa kojom je taj ~ovek, ~iji su ìvot i
dela ushitili narod do ta~ke koja se “grani~ila sa idolatrijom”, ustao da iza-
zove, da se bori i da kona~no pokori mase u kojima je, kao Klemanso, sve
vreme jedva mogao da odeli gomilu od naroda. “ôvek je stvoren da se
odupre najmo}nijim monarsima i da odbije da se povije pred njima, ali je
malo njih zaista bilo stvoreno da se odupre gomili, da se uspravi i pred
zavedenim masama, da se bez oru`ja suo~i sa njihovim neumoljivim be-
som i da se skr{tenih ruku usudi da kaè ne onda kada se od njega o~ekuje
da kaè da. Takav je ~ovek bio Zola.”82
Tek {to se J’Accuse pojavio, pariski socijalisti su odràli svoj prvi skup
i doneli odluku u kojoj traè obnovu Drajfusovog slu~aja. Ali samo pet
dana kasnije, neka trideset dva socijalisti~ka zvani~nika spremno su iza{li
sa deklaracijom da sudbina Drajfusa, “klasnog neprijatelja”, nije njihova
briga. Iza te deklaracije su stajali {iroki elementi te partije u Parizu. Iako
se cepanje u njenim redovima nastavilo tokom cele afere, partija je imala
dovoljno drajfusovaca da spre~i Ligue Antisémite da i dalje kontroli{e uli-
ce. Socijalisti~ki skup je ~ak ìgosao antisemitizam kao “novi oblik reak-
cije”. Ipak, nekoliko meseci kasnije na parlamentarnim izborima @ores ni-
je vra}en, a malo posle toga, kada je Kavenjak, ministar rata, odrào pred
Predstavni~kim domom govor u kome napada Drajfusa i hvali vojsku kao
neophodnu, poslanici su odlu~ili, sa samo dva glasa protiv, da oblepe
pariske zidove tim tekstom. Sli~no tome, kada je u Parizu progla{en veliki
{trajk u oktobru iste godine, Minster, nema~ki ambasador, mogao je pouz-
dano i poverljivo da obavesti Berlin da “{to se ti~e {irokih masa, ovo ni-
kako nije politi~ka stvar. Radnici su jednostavno iza{li zbog ve}ih nadnica
i na kraju }e ih sigurno i dobiti. [to se Drajfusovog slu~aja ti~e, on ih uop-
{te nije doticao.”83
Ko je onda, naj{ire re~eno, podràvao Drajfusa? Ko su bili 300.000
Francuza koji su tako ùdno gutali Zolin J’Accuse i koji su pobo`no pratili
Klemansoove uvodnike? Ko su bili ljudi koji su kona~no uspeli da po-
82 Klemanso, u govoru pred Senatom nekoliko godina kasnije; et. Weil, op. cit., pp 112-
113.
83 Vidi Herzog, op. cit., datirano 10. oktobar 1898.
cepaju svaku klasu, ~ak svaku porodicu u Francuskoj na strane zava|ene

oko Drajfusove stvari? Odgovor je da oni nisu sa~injavali nikakvu partiju
ili homogenu grupu. Dodu{e, oni su se vi{e regrutovali iz niìh nego iz
vi{ih klasa, kao {to je me|u njima bilo, sasvim karakteristi~no, vi{e lekara
nego advokata ili dràvnih slu`benika. Uglavnom je to bila me{avina ra-
zli~itih elemenata: ljudi tako razli~iti kao Zola i Pegi ili @ores i Pikar, lju-
di koji }e sutradan razvrgnuti prijateljstvo i oti}i svako svojim putem.
“Oni dolaze iz politi~kih partija i verskih zajednica koje nemaju ni~eg za-
jedni~kog, koje su ~ak u sukobu. ...Ti ljudi ne poznaju jedni druge. Oni su
se borili i po potrebi bi se ponovo borili. Nemojte se zavaravati; oni su
’elita’ francuske demokratije.”84
Da je Klemanso u to vreme imao dovoljno samopouzdanja da samo svo-
je pristalice smatra pravim narodom Francuske, ne bi pao kao plen fa-
talnog ponosa koji je ozna~io kraj njegove karijere. Iz iskustva u Draj-
fusovoj aferi izrastao je njegov o~aj prema narodu, njegov prezir prema
~oveku, kona~no njegova vera da }e on i samo on mo}i da spase repub-
liku. Nikada nije mogao da se ponizi da izigrava pljeska~a u lakrdijama
gomile. Tako, ~im je po~eo da poistove}uje gomilu sa narodom, on je za-
ista izmakao sebi tlo pod nogama i prognao sebe u sumornu usamljenost
koja je od tada postala njegova odlika.
Razjedinjenost francuskog naroda bila je o~igledna u svakoj porodici.
Sasvim karakteristi~no, samo u redovima radni~ke partije ona je na{la
politi~ki izraz. Svi drugi, kao i sve parlamentarne grupe, na po~etku kam-
panje za obnovu su|enja bili su ~vrsto protiv Drajfusa. Sve to, me|utim,
zna~i da buròaske partije vi{e nisu predstavljale prava ose}anja bira~a,
jer je isto nejedinstvo koje je bilo tako o~evidno me|u socijalistima vlada-
lo u skoro svim delovima stanovni{tva. Svuda je postojala manjina koja je
prihvatila Klemansoovu molbu za pravdu i ta heterogena manjina sa~inja-
vala je drajfusovce. Njihova borba protiv vojske i korumpiranog sau~es-
ni{tva republike, bila je dominantni ~inilac u francuskoj unutra{njoj politi-
ci od kraja 1897. do otvaranja izlo`be 1900. To je tako|e izvr{ilo vaàn
uticaj na spoljnu politiku zemlje. Ipak, ova celokupna borba koja je rezul-
tirala bar delimi~nom pobedom, odvijala se isklju~ivo izvan Parlamenta.
U toj takozvanoj predstavni~koj skup{tini, a ova je sadràvala svih 600 de-
legata izvu~enih iz svake nijanse i boje i radni~ke i buròaske, godine
1898. sedela su samo dva Drajfusova pobornika, a jedan od njih, @ores, ni-
je ponovo izabran.
U Drajfusovoj aferi zapravo uznemirava to {to nije samo gomila morala
da se sluì sredstvima vanparlamentarne borbe. Celokupna manjina,
bore}i se za Parlament, demokratiju i republiku, bila je isto tako prisiljena
84 “K. V. T.”, op. cit., p. 608.

118 ANTISEMITIZAM
da bije svoju bitku izvan Predstavni~kog doma. Ova dva elementa razliko-
vala su se jedino po tome {to je jedan koristio ulice, a drugi {tampu i sud-
nice. Drugim re~ima, ukupan politi~ki ìvot u Francuskoj tokom Drajfuso-
ve krize vodio se izvan Parlamenta. Ni onih nekoliko parlamentarnih gla-
sova u korist vojske a protiv ponovnog su|enja ne krnji ovaj zaklju~ak na
bilo koji na~in. Zna~ajno je zapamtiti da kada je parlamentarno
raspoloènje po~elo da se menja pred otvaranje Pariske izlo`be, ministar
rata Galifet je mogao sa puno verodostojnosti da izjavi da to nikako ne
predstavlja raspoloènje u zemlji.85 S druge strane, glas protiv obnove
sudskog postupka ne sme se tuma~iti kao odobrenje politi~kog coup d’etat
koji su jezuiti i izvesni radikalni antisemiti poku{avali da izvedu uz pomo}
vojske.86 To je vi{e bilo zahvaljuju}i otporu protiv svake promene status
quo-a. Zapravo bi ogromna ve}ina Predstavni~kog doma odbacila i vojno-
-klerikalnu diktaturu.
Oni ~lanovi Parlamenta koji su nau~ili da na politiku gledaju kao na pro-
fesionalno zastupanje sebi~nih interesa goreli su od èlje, prirodno, da
sa~uvaju svoju dràvu od afera od kojih je zavisio njihov “poziv” i njihov
profit. Drajfusov slu~aj je ~ak otkrio da narod vi{e voli da njegovi pred-
stavnici ~uvaju sopstvene parcijalne interese nego da deluju kao dràvnici.
Naro~ito nije bilo mudro spominjati taj slu~aj u izbornoj propagandi. Da je
ona zavisila samo od antisemitizma, situacija drajfusovaca bi sigurno bila
beznade`na. Zapravo, tokom izbora oni su ve} uìvali zna~ajnu podr{ku u
radni~koj klasi. Ipak, ~ak i oni koji su dràli stranu drajfusovcima nisu
èleli da se ovo politi~ko pitanje me{a u izbore. Upravo zato {to je nasto-
jao da ono postane stoèr njegove kampanje, @ores je izgubio svoje mesto.
Da su Klemanso i drajfusovci sa zahtevom za obnovu su|enja uspeli da
pobede velike delove svih klasa, katolici bi reagovali kao blok; me|u nji-
ma nije bilo razilaènja u mi{ljenju. Ono {to su jezuiti radili u kormilare-
nju aristokratijom i general{tabom, srednjim i niìm klasama su radili
asumpcionisti, ~iji je organ, La Croix, imao najve}i tira` od svih katoli~kih
novina u Francuskoj.87 I jedni i drugi su svoju agitaciju usmerili na Jevre-
je, a protiv Republike. I jedni i drugi su se predstavljali kao branioci voj-
85 Galif, ministar rata, pisao je Valdeku: “Nemojmo zaboraviti da je ogromna ve}ina naro-
da u Francuskoj antisemitska. Na{a bi pozicija, tako, bila da bismo mi sa jedne strane imali
celu vojsku i ve}inu Francuza, da ne govorimo o dràvnoj slu`bi i senatorima;...” cf. J.
Reinach, op. cit., V, 579.
86 Najpoznatiji od takvih je napad Deruleda koji je nastojao na pogrebu predsednika Pola
Fora februara 1899. da izazove generala Roèa na pobunu. Nema~ki ambasadori i chargés
d’affaires u Parizu izve{tavali su o takvim poku{ajima svakih nekoliko meseci. Situaciju je
dobro sumirao Barrès, op. cit., st. 4: “U Renu smo na{li svoje bojno polje. Samo su nam
potrebni vojnici ili, preciznije, generali – ili, jo{ preciznije, general.” Samo, nije bilo
slu~ajno {to je to bio nepostoje}i general.
87 Brogan ide tako daleko da krivi asumpcioniste za celokupnu klerikalnu agitaciju.
ske i op{teg dobra od mahinacija “internacionalne jevrejske zajednice”.

Me|utim, mnogo upadljivija od drànja katolika u Francuskoj bila je ~i-
njenica da je katoli~ka {tampa {irom sveta bila ~vrsto protiv Drajfusa. “Svi
su ti novinari mar{irali i jo{ uvek mar{iraju na zapovest svojih nadre-
|enih.”88 Kako je slu~aj napredovao, postajalo je sve jasnije da je agitaci-
ja protiv Jevreja u Francuskoj sledila internacionalnu liniju. Tako je Civil-
tà Cattolica izjavila da se Jevreji svuda moraju isklju~iti iz nacije, u Fran-
cuskoj, Nema~koj, Austriji i Italiji. Katoli~ki politi~ari su me|u prvima sh-
vatili da se moderna politika mo}i mora zasnivati na sadejstvu kolonijal-
nih ambicija. Oni su bili prvi koji su antisemitizam povezali sa imperija-
lizmom, izjavljuju}i da su Jevreji agenti Engleske, poistove}uju}i tako an-
tagonizam prema Jevrejima sa anglofobijom.89 Drajfusov slu~aj, u kome
su Jevreji bili centralna figura, dobro im je do{ao da igraju svoju igru. Za
to {to je Engleska uzela Egipat od Francuza trebalo je kriviti Jevreje,90 dok
je pokret za anglo-ameri~ki savez postojao zahvaljuju}i, naravno, “Rot{il-
dovom imperijalizmu”.91 Da katoli~ka igra nije ograni~ena na Francusku,
postalo je sasvim jasno onda kad je dat znak da se na tu scenu spusti za-
vesa. S kraja 1899, kada je Drajfus dobio izvinjenje i kada se francusko
javno mnjenje preokrenulo iz straha od predvi|enog bojkota izlo`be, bio je
potreban intervju sa samim papom Lavom XIII da bi se zaustavilo {irenje
antisemitizma u celom svetu.92 âk i u Sjedinjenim Dràvama, gde je Draj-
fusova pobeda bila delimi~no primljena sa odu{evljenjem me|u nekatolici-
ma, moglo se u katoli~koj {tampi posle 1897. otkriti jasno oìvljavanje an-
tisemitskog raspoloènja, koje je, me|utim, preko no}i opalo pod uticajem
intevjua sa Lavom XIII.93 “Veli~anstvena strategija” koja je trebalo da anti-
semitizam iskoristi kao instrument katolicizma pokazala se jalova.
V: Jevreji i drajfusovci
SLUÂJ NESRE]NOG kapetana Drajfusa pokazao je svetu da u svakom

jevrejskom plemi}u i multimilioneru ostaje jo{ uvek ne{to od parije koji
88 “K. V. T.”, op. cit., st. 597.
89 “Po~etni podsticaj u aferi do{ao je vrlo verovatno iz Londona, gde je misija Kongo-Nil
iz 1896-1898 izazvala izvesnu uznemirenost”, tako pi{e Maurras u Action Française (14. juli
1935). Katoli~ka {tampa Londona branila je jezuite; vidi “The Jesuites and the Dreyfus
Case”, u The Month, Vol. XVIII (1899).
90 Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.
91 Vidi posebno karakteristi~an ~lanak Rev. George McDermot, C. S. P., “Mr. Chamber-
lain’s Foreign Policy and the Dreyfus Case”, u ameri~kom mese~niku Catholic World,
LXVII Vol. (September 1898).
92 Cf. Lecanuet, op. cit., p. 188.
93 Cf. Rose A. Halperin, op. cit., p. 59, 77 ff.
120 ANTISEMITIZAM
nema zemlju, za koga ljudska prava ne postoje i kome }e dru{tvo rado

uskratiti privilegije. Niko, me|utim, nije teè prihvatio ovu ~injenicu od
samih emancipovanih Jevreja. “Nije im dovoljno”, pisao je Bernar Lazar,
“{to su odbacili svaku solidarnost sa svojom bra}om ro|enom u drugim
zemljama, nego moraju jo{ da ih optuùju za sva zla koja njihov sopstveni
kukavi~luk prouzrokuje. Nije im dovoljno {to su ve}i {ovinisti od ro|enih
Francuza; kao emancipovani Jevreji, oni su po sopstvenoj volji pokidali
sve veze solidarnosti. Stvarno, oni idu tako daleko da na oko tri tuceta lju-
di u Francuskoj koji su spremni da brane jednog svog brata mu~enika
moète na}i hiljade onih koji su spremni da ~uvaju straù nad \avoljim
ostrvom, uporedo sa najzadrtijim rodoljubima ove zemlje.”94 Upravo zato
{to su igrali tako malu ulogu u politi~kom razvoju zemalja u kojima su
ìveli, Jevreji su tokom vekova do{li do toga da prave feti{ od zakonske
jednakosti. Za njih je to bila nepobitna osnova ve~ne sigurnosti. Kada je
izbila Drajfusova afera i upozorila ih da je njihova sigurnost ugroèna, oni
su bili duboko u procesu razaraju}e asimilacije, koji je njihovu nedovoljnu
politi~ku mudrost poja~ao vi{e nego ina~e. Jevreji su se ubrzano asimilo-
vali u one elemente dru{tva u kojima su sve politi~ke strasti bile zagla|ene
pod mrtvim teretom dru{tvenog snobizma, krupnog biznisa i do tada nepo-
znatih prilika za profit. Nadali su se da }e mo}i da se oslobode antipatije
koju je ova tendencija poja~ala, ako je okrenu protiv svoje jo{ uvek siro-
ma{ne i neasimilovane imigrantske bra}e. Koriste}i istu taktiku koju je ne-
jevrejsko dru{tvo primenjivalo na njima, potrudili su se da se ograde od
takozvanih Ostjuden. Politi~ki antisemitizam, koji se u Rusiji i Rumuniji
manifestovao pogromima, oni su odbacili lakomisleno kao recidiv iz sred-
njeg veka, {to u modernoj politici nije mnogo realno. Oni uop{te nisu mo-
gli da razumeju da je u Drajfusovoj aferi do{lo u pitanje ne{to vi{e od nji-
hovog dru{tvenog poloàja, i da se rodilo ne{to vi{e od obi~nog dru{tve-
nog antisemitizma.
Stoga se u krugovima francuske jevrejske zajednice na{lo tako malo
onih koji su podràvali Drajfusa. Jevreji su, uklju~uju}i i samu porodicu
optuènog, prezali da zapo~nu politi~ku borbu. Ba{ na toj osnovi je La-
bori, Zolin advokat, odbio odbranu pred sudom u Renu, dok je drugi
Drajfusov advokat, Deman`, bio prisiljen da svoju molbu bazira na os-
novu sumnje. Nadali su se da }e poplavom pohvala ublaìti svaki mogu}i
napad vojske ili njenih oficira. Mislili su da }e Drajfusa osloboditi na
dostojanstven na~in ako odbranu zasnuju na pravnoj gre{ki, ~ija je `rtva
samo slu~ajno Jevrejin. Rezultat je bio druga presuda koja je Drajfusa,
koji je odbijao da se suo~i sa pravom temom, podstakla da se odrekne ob-
nove su|enja i da umesto toga zatraì pomilovanje, to jest, da prizna
94 Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York 1948, p. 97.

krivicu.95 Jevreji nisu iskoristili priliku da uvide da je ovde protiv njih na

delu organizovana borba na politi~kom frontu. Oni su se opirali da sadej-
stvuju sa ljudima koji su bili spremni da se suo~e sa izazovom na ovoj os-
novi. U Klemansoovom slu~aju se pokazalo koliko je njihovo drànje bilo
slepo. Klemansoova bitka za pravdu kao temelj dràve svakako je obuh-
vatala obnovu jednakih prava Jevrejima. U jednoj generaciji, me|utim, u
kojoj su sa jedne strane bile klasne borbe, a sa druge neobuzdani {o-
vinizam, to bi ostalo politi~ka apstrakcija da istovremeno nije bilo
zami{ljeno u aktuelnom smislu borbe ugnjetenih protiv ugnjeta~a. Kle-
manso je bio jedan od malobrojnih istinskih prijatelja koje je moderna
jevrejska zajednica upoznala, upravo zato {to je shvatio i pred svetom pro-
klamovao da su Jevreji jedan od potla~enih naroda Evrope. Antisemitizam
je bio sklon da u jevrejskim skorojevi}ima vidi skorojevi}ke parije; dakle,
u svakom poku}aru se pla{io Rot{ilda a u svakom shnorrer skorojevi}a.
Ali Klemanso je u svojoj iscrpljuju}oj strasti prema pravdi i Rot{ildove jo{
uvek video kao ~lanove potla~enog naroda. Bol nad nacionalnom ne-
sre}om Francuske otvorio mu je o~i i srce ~ak i za one “nesre}nike koji su
se nametnuli kao vo|e svoga naroda i spremno ga ostavili u {kripcu”, za
one prestra{ene i podre|ene ~lanove koji su, u svom neznanju, slabosti i
strahu bili tako zasenjeni divljenjem prema ja~ima da su se isklju~ili iz
partnerstva u bilo kakvoj aktivnoj borbi i koji mogu da “jure ka pobed-
nikovom cilju” samo kad je bitka izborena.96
VI: Izvinjenje i njegovo zna~enje
DA JE Drajfusova drama bila komedija, postalo je o~igledno tek u za-

vr{nom ~inu. Deus ex machina koji je ujedinio razjedinjenu zemlju, prido-
bio Parlament za obnavljanje su|enja i kona~no uskladio sasvim razli~ite
elemente naroda, od ekstremne desnice do socijalista, bio je ni{ta drugo
nego Pariska izlo`ba 1900. Ono {to nisu postigli Klemansoova dnevna iz-
danja, Zolin patos, @oresovi govori i narodna mr`nja prema kleru i ari-
stokratiji, naime, promenu parlamentarnog raspoloènja u korist Drajfusa,
postiglo se na kraju strahom od bojkota. Isti onaj Parlament koji je godinu
dana ranije jednoglasno odbacio obnovu su|enja, sada je sa dvotre}in-
95 Fernand Labori, “Le mal politique et les partis” u La Grande Revue (oktobar-decembar
1901): “Od trenutka kada je u Renu okrivljeni priznao krivicu a branilac se odrekao prava na
obnovu su|enja u nadi da }e biti pomilovan, Drajfusov slu~aj je kao velika, univerzalna ljud-
ska stvar bio definitivno zaklju~en.” U svom ~lanku pod naslovom “Le Spectacle de jour”,
Klemanso govori o Jevrejima iz Alìra “u ~iju korist Rot{ild ne}e izraziti ni najmanji
protest”.
96 Vidi Klemansoove ~lanke pod naslovom “Le Spectacle du jour”, “Et les Juifs!”, “La
Farce du syndicat” i “Encore les Juifs!” u L’Iniquité.
122 ANTISEMITIZAM
skom ve}inom izglasao cenzuru antidrajfusovske vlade. Jula 1899. do{ao

je na vlast Valdek-Rusoov kabinet. Predsednik Lube izvinio se Drajfusu i
okon~ao tako celu aferu. Izlo`ba je mogla biti otvorena pod najblistavijim
komercijalnim nebom i u op{tem bratstvu koje je iz njega nastalo: ~ak su i
socijalisti postali prihvatljivi za mesta u vladi; Mijran, prvi socijalisti~ki
ministar u Evropi, primio je portfelj trgovine.
Parlament je postao Drajfusov pobornik! To je bio rezultat. Za Kle-
mansoa je to, naravno, bio poraz. Do svog gorkog kraja on je optuìvao
dvosmisleno izvinjenje i jo{ dvosmisleniju amnestiju. “Sve to je u~inilo”,
pisao je Zola, “da se bez razlike strpaju u jedno obi~no sumnjivo izvinje-
nje ~astan ~ovek i huligani. Svi su bili ba~eni u isti ko{.”97 Klemanso je os-
tao, kao i na po~etku, potpuno sam. Socijalisti, pre svih @ores, pozdravili
su i izvinjenje i amnestiju. Nije li im to osiguralo mesto u vladi i mnogo
{ire zastupanje njihovih posebnih interesa? Nekoliko dana kasnije, u maju
1900, kada je uspeh izlo`be bio osiguran, prava istina je najzad izronila.
Sve te taktike ustupaka i{le su na ra~un drajfusovaca. Pokret za dalju ob-
novu su|enja bio je poraèn sa 425 prema 60, a ~ak ni vlada samog Kle-
mansoa 1906. nije mogla da promeni situaciju; ona se nije usudila da
poveri obnovu su|enja redovnom sudu. (Nezakonito) oslobo|enje putem
apelacionog suda je bio kompromis. Ali Klemansoov poraz nije zna~io po-
bedu crkve i vojske. Odvajanje crkve i dràve i zabrana parohijalnog obra-
zovanja okon~ala je politi~ki uticaj katolicizma u Francuskoj. Sli~no to-
me, podvrgavanje obave{tajne slu`be ministru rata, t.j. civilnoj vlasti, li-
{ilo je vojsku njenog ucenjiva~kog uticaja na kabinet i Predstavni~ki dom
i oduzelo joj svako opravdanje za vo|enje policijske istrage za svoj sop-
stveni ra~un.
Godine 1909. Drimon je simbolizovao Akademiju. Nekada su katolici
hvalili njegov astisemitizam i narod mu klicao. Sada, me|utim, “najve}i
istori~ar od Fistela” (Lemetr) bio je primoran da popusti Marselu Prevou,
autoru pone{to pornografskog Demi-Vierges, i novi “besmrtnik” je primio
~estitanja od jezuitskog oca Di Laka.98 âk je i Isusova dru`ba izgladila
svoju sva|u sa Tre}om republikom. Zatvaranje Drajfusovog slu~aja oz-
na~ilo je kraj klerikalnog antisemitizma. Kompromis koji je usvojila Tre}a
republika razre{io je krivice optuènog a da mu nije pruìo regularno su-
|enje, smanjiv{i istovremeno aktivnosti katoli~ke organizacije. Budu}i da
je Bernar Lazar traìo ista prava za obe strane, dràva je dozvolila jedan
izuzetak za Jevreje i drugi koji je pretio slobodi savesti katolika.99 Obe
97 Cf. Zolino pismo od 13. septembra 1899, u Correspondance: lettres à Maitre Labori.
98 Cf. Herzog, op. cit., p. 97.
99 Lazarov poloàj u Drajfusovoj aferi najbolje je opisao Charles Péguy, “Notre Je-
unesse”, u Cahiers de la quinzaine, Paris, 1910. Posmatraju}i ga kao pravog predstavnika
jevrejskih interesa, Pegi formuli{e Lazarove interese na slede}i na~in: “On je bio borac za
partije koje su zaista bile u sukobu stavljene su van zakona, a rezultat je

bio taj da su jevrejsko pitanje s jedne strane i politi~ki katolicizam s druge
bili od tada prognani iz arene dnevne politike.
Tako se zavr{ava jedina epizoda u kojoj su podzemne sile devetnaestog
veka iza{le na svetlost pisane istorije. Jedini vidljivi rezultat je bio {to se iz
toga rodio cionisti~ki pokret – jedini politi~ki odgovor na antisemitizam
koji su Jevreji uop{te na{li i jedina ideologija u kojoj su oni ikada za oz-
biljno uzeli neprijateljstvo koje }e ih staviti u centar svetskih doga|aja.
nedeljivost zakona. Nedeljivost zakona u Drajfusovom slu~aju, nedeljiv zakon u slu~aju ver-
skih redova. To izgleda kao sitnica; to moè daleko da odvede. To ga je odvelo do izolacije u
smrti.” (Prevod citiran iz uvoda u Lazarov Job’s Dungheap.) Lazar je bio jedan od prvih draj-
fusovaca koji je protestovao protiv zakona o kongregacijama.
DRUGI DEO
Imperijalizam
Anektirao bih planete kad bih mogao
SESIL ROUDZ
P E T O P O G L AV L J E : Politi~ka emancipacija
buròazije
G ODINE OD 1884. do 1914, tri decenije, dele devetnaesti vek, koji se za-
vr{ava grabeòm oko Afrike i ra|anjem pan-pokreta, od po~etka Pr-
vog svetskog rata. To je period imperijalizma sa zati{jem u Evropi i sa za-
panjuju}im razvojem doga|aja u Aziji i Africi.1 Neki od fundamentalnih
aspekata toga vremena izgledaju tako bliski totalitarnom fenomenu dvade-
setog veka da bi bilo opravdano ceo period shvatiti kao pripremanje scene
za katastrofe koje slede. S druge strane, zbog zati{ja ono jo{ uvek veoma
li~i na neki deo devetnaestog veka. Te{ko moèmo da izbegnemo da na tu
blisku a ipak daleku pro{lost gledamo suvi{e mudrim o~ima ljudi koji una-
pred znaju kraj pri~e, ljudi koji znaju da je ona dovela do skoro potpunog
sloma kontinuiranog toka zapadne istorije kakav smo pozavali vi{e od dve
hiljade godina. Ali moramo priznati i izvesnu nostalgiju za onim {to se jo{
uvek moè zvati “zlatno doba sigurnosti”, to jest za dobom kad je ~ak i
uàse jo{ uvek obeleàvala izvesna umerenost, pod kontrolom pristojnos-
ti, tako da bi ono moglo da se generalno predstavi u liku razuma. Drugim
re~ima, bez obzira koliko nam je bliska ta pro{lost, savr{eno samo svesni
da je na{e iskustvo koncentracionih logora i fabrika smrti daleko od njene
op{te atmosfere isto kao i od bilo kog drugog perioda u zapadnoj istoriji.
Sredi{nji unutarevropski doga|aj imperijalisti~kog perioda jeste politi~-
ka emancipacija buròazije, prve klase u istoriji koja je postigla ekonom-
sku nadmo} ne teè}i za politi~kom vla{}u. Buròazija se razvila unutar
nacionalne dràve i zajedno sa njom koja je skoro po definiciji vladala iz-
nad i izvan klasno podeljenog dru{tva. âk i kada se ve} afirmisala kao
vladaju}a klasa, buròazija je sve politi~ke odluke prepu{tala dràvi. Tek
kad se nacionalna dràva pokazala kao neprikladan okvir za budu}i rast
kapitalisti~ke ekonomije, latentna borba izme|u dràve i dru{tva je posta-
la otvorena bitka za vlast. Tokom imperijalisti~kog perioda ni dràva ni
buròazija nisu odnele odlu~uju}u pobedu. Nacionalne institucije su se
sve vreme opirale brutalnosti i megalomaniji imperijalisti~kih aspiracija, a
poku{aji buròazije da iskoristi dràvu i njene instrumente nasilja za svoje
ekonomske ciljeve bili su uvek samo napola uspe{ni. To se promenilo ka-
da je nema~ka buròazija sve uloìla u Hitlerov pokret i pretendovala na
1 J. A. Hobson, Imperialism, London 1905, p. 19: “Iako se, iz prakti~nih razloga, godina
1870. uzima kao pokazatelj po~etka svesne politike imperijalizma, bi}e evidentno da ovaj
pokret nije dostigao svoj puni zamah sve do sredine osamdesetih... otprilike od 1884.”
128 IMPERIJALIZAM
vlast uz pomo} gomile, ali se ispostavilo da je prekasno. Buròazija je us-

pela da poru{i nacionalnu dràvu, ali je time izvojevala Pirovu pobedu;
gomila se pokazala sasvim sposobnom da sama vodi politiku i likvidirala
je buròaziju zajedno sa svim drugim klasama i institucijama.
I: Ekspanzija i nacionalna dràva
“EKSPANZIJA JE SVE”, rekao je Sesil Roudz i pao u o~ajanje, jer je svake

no}i nad glavom video “te zvezde... te beskrajne svetove koje mi nikada
ne}emo dosegnuti. Anektirao bih planete kad bih mogao.”2 On je otkrio
pokreta~ki princip ove nove, imperijalisti~ke ere (za manje od dve deceni-
je britanski kolonijalni posedi porasli su za 4,5 miliona kvadratnih milja i
66 miliona stanovnika, francuska nacija je dobila 3,5 miliona kvadratnih
kilometara i 26 miliona ljudi, Nema~ka je izvojevala novo carstvo od mi-
lion kvadratnih milja i 13 miliona domorodaca, a Belgija je preko svog
kralja pribavila 900.000 kvadratnih milja sa 8,5 miliona ìtelja);3 a ipak je
u trenutku prosvetljenja Roudz istoga trenutka spoznao unutra{nje ludilo
imperijalisti~ke ere i njenu opre~nost condicio humana. Prirodno, ni spoz-
naja ni rastuènost nisu promenili njegovu politiku. On nije imao koristi
od trenutaka prosvetljenja, pa je zato prevazi{ao ~ak i normalne kapacitete
ambicioznog biznismena sa izrazitom tendencijom ka megalomaniji.
“Svetska politika je za naciju ono {to je magalomanija za pojedinca”,4
rekao je Ojgen Rihter (vo|a Nema~ke progresivne partije) otprilike u is-
tom istorijskom trenutku. Ali kad se on u Rajhstagu usprotivio Bizmarko-
vom predlogu da se podrè privatne kompanije u osnivanju trgovine i po-
morskih stanica, jasno je pokazao da savremene ekonomske potrebe naci-
je razume jo{ i manje od Bizmarka. Izgledalo je kao da su oni koji se pro-
tive imperijalizam ili ga ignori{u – kao Ojgen Rihter u Nema~koj ili Gled-
ston u Engleskoj ili Klemanso u Francuskoj – izgubili dodir sa stvarno{}u
i da ne shvataju da su trgovina i ekonomija ve} uplele njihove nacije u
svetsku politiku. Nacionalni princip je vodio u provincijalno neznanje.
Bitka koju je vodio razum bila je izgubljena.
Svaki dràvnik koji se uporno protivio imperijalisti~koj ekspanziji us-
peo je samo da je obuzdava i da napravi konfuziju. Tako je Bizmark 1871.
2 S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 138.
3 Ove su brojke citirane prema Carlton J. H. Hayes, A Genaration od Materialism, New
York, 1941, p. 237. i pokrivaju period od 1871. do 1900. – Vidi tako|e Hobson op. cit., p. 19:
“tokom 15 godina, nekih 3,75 miliona kvadratnih milja dodato je Britanskoj imperiji, 1 mi-
lion kvadratnih milja sa 14 miliona stanovnika Nemcima, 3,5 miliona kvadratnih milja sa 37
miliona stanovnika Francuzima.”
4 vidi Ernst Hasse, Deutche Weltpolitik, Flugschriften des Alldeutschen Verbandes, No. 5,
1897, p. 1.
POLITI^KA EMANCIPACIJA BUR@OAZIJE 129
odbacio ponu|ene francuske posede u Africi kao zamenu za Alzas i Lore-

nu, a dvadeset godina kasnije je pribavio Helgoland od Velike Britanije u
zamenu za Ugandu, Zanzibar i Vitu – dva kraljevstva za kadu, kao {to su
mu rekli nema~ki imperijalisti, ne bez prava. Tako se osamdesetih Kle-
manso suprotstavio imperijalisti~koj struji u Francuskoj kada je ova èlela
da po{alje ekspedicione vojne trupe u Egipat protiv Britanaca, a trideset
godina kasnije je predao mosulska naftna polja Engleskoj radi francusko-
britanskog saveza. Tako je Kromer optuìo Gledstona u Egiptu da “nije
~ovek kome bi bezbedno mogla da se poveri sudbina britanske imperije.”
Ti dràvnici, koji su razmi{ljali prvenstveno u smislu uspostavljanja na-
cionalne teritorije, bili su sumnji~avi prema opravdanosti imperijalizma s
prigovorom da se u njemu sadràvalo mnogo vi{e od toga {to su zvali
“prekomorske avanture”. Znali su pre po instinktu nego po razumevanju
da taj novi ekspanzionisti~ki pokret, u kome je “patriotizam... najbolje iz-
raèn u sticanju novca” (Hube-[lajden) a nacionalna zastava “trgovinski
bilans” (Roudz), moè samo da uni{ti celinu nacionalne dràve. Osvajanje
kao i izgradnja imperije su bili na zlom glasu, i to sa veoma dobrim razlo-
gom. Uspe{no su ih izvodile jedino vlade koje su, kao Rimska republika,
bile zasnovane prvenstveno na pravu, tako da je posle osnivanja moglo da
do|e do integracije najraznorodnijih naroda, po{to se i na njih primenjiva-
lo op{te pravo. Nacionalnoj dràvi, me|utim, zasnovanoj na aktivnom pri-
stanku homogene populacije na svoju vladu (“le plébiscite de tous les
jours”),5 nedostajao je takav ujedinjuju}i princip, i ona bi u slu~aju
osvajanja morala vi{e da asimilira nego da integri{e, da iznudi pristanak
vi{e nego da sprovede pravdu: morala bi da degeneri{e u tiraniju. Jo{
Robespjer je bio sasvim svestan toga kada je uzviknuo: “Périssent les
colonies si elles nous en coûtent l’honneur, la liberté.”
Ekspanzija kao stalni i najvi{i cilj politike sredi{nja je ideja imperijaliz-
ma. Po{to ne povla~i sobom ni privremeno plja~kanje niti trajniju asimila-
ciju osvojenog, ona je potpuno nov koncept u dugoj istoriji politi~ke misli
i delanja. Razlog te iznena|uju}e originalnosti – iznena|uju}e jer su pot-
puno novi koncepti veoma retki u politici – jeste jednostavno to {to ovaj
koncept zapravo uop{te nije politi~ki, ve} ima svoje poreklo u carstvu po-
slovne {pekulacije, gde je ekspanzija zna~ila stalno {irenje industrijske
proizvodnje i ekonomskih transakcija karakteristi~nih za devetnaesti vek.
U ekonomskoj sferi je ekspanzija primeren koncept, jer je industrijski
rast bio realnost. Ekspanzija je zna~ila porast stvarne proizvodnje robe za
upotrebu i potro{nju. Procesi proizvodnje su isto tako neograni~eni kao i
5 Ernest Renan u klasi~nom eseju Qu’est-ce qu’une nation?, Paris, 1882, isti~e “stvarni
pristanak, èlju da se ìvi zajedno, volju da se dostojno sa~uva zajedni~ko nasle|e”, kao
glavne elemente koji okupljaju pripadnike jednog naroda tako da oni formiraju naciju. Pre-
vod citiran iz The Poetry of the Celtic Races, and other Studies, London, 1896.
130 IMPERIJALIZAM
sposobnosti ~oveka da stvara svoj svet, da ga uspostavlja, oprema i pobolj-

{ava. Kada su se proizvodnja i ekonomski rast usporili, njihovo ograni~e-
nje nije bilo toliko ekonomske koliko politi~ke prirode, utoliko {to je proi-
zvodnja zavisila od mnogih razli~itih naroda koji su te proizvode koristili
a bili su organizovani u veoma razli~ite dràvne zajednice.
Imperijalizam je ro|en kada je klasa vladaju}a u kapitalizmu ustala pro-
tiv ograni~enja ekonomske ekspanzije samo na teritoriju sopstvene nacije.
Buròazija se okrenula politici iz ekonomskih razloga; jer ako nije htela da
se odrekne kapitalisti~kog sistema proizvodnje, ~iji je unutarnji zakon sta-
lan ekonomski rast, morala je da nametne taj zakon svojim doma}im vla-
dama i da proklamuje ekspanziju kao krajnji politi~ki cilj spoljne politike.
Parolom “ekspanzija radi ekspanzije” buròazija je poku{ala, a delimi-
~no i uspela, da ubedi svoje nacionalne vlade da stupe na put svetske poli-
tike. Na trenutak je izgledalo da je nova politika na{la svoja prirodna ogra-
ni~enja i ravnoteù u samoj ~injenici da je nekoliko naroda istovremeno i
kompetitivno zapo~elo ekspanziju. Jo{ uvek bi imperijalizam u po~etnim
stupnjevima mogao da se opi{e kao “borba suparni~kih carstava” i da se
odvoji od “ideje carstva u anti~kom i srednjovekovnom svetu [koja je bila]
ideja federacije dràva, pod zajedni~kom vla{}u, koja pokriva... celokupni
poznati svet”.6 Ipak, takvo takmi~enje bilo je jedan od mnogih ostataka
pro{le ere, ustupak tom jo{ uvek vladaju}em nacionalnom principu po ko-
jem je ~ove~anstvo porodica naroda koji se takmi~e za prevlast; po libe-
ralnom uverenju, opet, to takmi~enje }e automatski postaviti sopstvene
granice kao faktor stabilnosti pre nego {to jedan takmac likvidira sve os-
tale. Ova sre}na ravnoteà, me|utim, nije bila ba{ nuàn proizvod tajan-
stvenih ekonomskih zakona, ve} se sna`no oslanjala na politi~ke i jo{ vi{e
na policijske institucije koje treba da spre~e takmi~are da upotrebe pi{to-
lje. Te{ko je pretpostaviti kako bi na bilo koji drugi na~in moglo da se za-
vr{i takmi~enje izme|u do zuba naoruànih poslovnih koncerna – “impe-
rija” – osim pobedom jednog a smr}u svih ostalih. Drugim re~ima, takmi-
~enje vi{e nije bilo princip politike ve} princip ekspanzije, a isto mu je to-
liko bila stra{no potrebna politi~ka mo} radi uspostavljanja kontrole i og-
rani~enja.
Nasuprot ekonomskoj strukturi, politi~ka struktura ne moè da se bes-
krajno {iri, jer se ne zasniva na ljudskoj proizvodnji, koja je, zaista, neo-
grani~ena. Od svih oblika vladanja i organizovanja, nacionalna dràva je
najmanje prikladna za neograni~en rast, jer ni iskrena saglasnost u njenoj
bazi ne moè da se {iri beskrajno, a samo je retko i te{ko zadobijena od po-
korenih naroda. Nijedna nacionalna dràva ne bi ~iste savesti uop{te mo-
gla da pokorava strane narode, po{to takva svest moè da se opravda samo
6 Hobson, op. cit.

uverenjem da je pokoravanje zapravo nametanje superiornog zakona var-

varima.7 Nacija je, me|utim, svoj zakon shvatala kao izdanak jedinstvene
nacionalne biti koji nije pravovaàn izvan sopstvenog naroda i granica sop-
stvene teritorije.
Gde god se pojavila kao osvaja~, nacionalna dràva je me|u pokoreni-
ma budila nacionalnu svest i èlju za suverenitetom, osuje}uju}i na taj
na~in sve prave napore u izgradnji imperije. Tako su Francuzi uklju~ili u
maticu Alìr kao pokrajinu, ali nisu uspeli da nametnu sopstvene zakone
arapskom narodu. Nastavili su da po{tuju postoje}i lokalni zakon i dodelili
su svojim arapskim gra|anima “li~ni status”, stvaraju}i tako besmisleni
hibrid nominalno francuske teritorije, koja je zakonski isto toliko deo
Francuske koliko i Département de la Seine, ali ~iji stanovnici nisu fran-
cuski gra|ani.
Rani britanski “graditelji imperije”, uzdaju}i se u osvajanje kao stalan
metod vladavine, uop{te nisu mogli da inkorpori{u svoje susede Irce u ra-
{trkanu strukturu Britanske imperije ili Britanskog komonvelta nacija; ka-
da je, nakon poslednjeg rata, Irskoj dodeljen status dominiona i ona bila
pozdravljena kao prava ~lanica Britanskog komonvelta, to je tako|e bio
proma{aj, iako mo`da manje o~igledan. Najstariji “posed” i najnoviji do-
minion je jednostrano otkazao svoj dominionski status (1937) i zao{trio
sve odnose sa engleskom nacijom kada je odbio da u~estvuje u ratu. Po{to
je “propustila da uni{ti” Irsku (êsterton), engleska vladavina putem stal-
nog osvajanja nije toliko podstakla sopstveni “dremovni genije imperija-
lizma”8 koliko je probudila duh nacionalnog otpora u Ircima.
Nacionalna struktura Ujedinjenog kraljevstva onemogu}ila je brzu asi-
milaciju i inkorporaciju osvojenih zemalja; Britanski komonvelt nije nika-
da bio “komonvelt nacija”, ve} naslednik Ujedinjenog kraljevstva, jedna
nacija koja se ra{irila po celom svetu. Disperzija i kolonizacija nisu pro{i-
rile politi~ku strukturu ve} su je presadile, a ishod je bio taj da su ~lanovi
novog federativnog tela ostali ~vrsto vezani za svoju zajedni~ku mati~nu
zemlju iz opravdanog razloga zajedni~ke pro{losti i zajedni~kog zakona.
Irski primer dokazuje koliko je Ujedinjeno kraljevstvo bilo nepodesno za
7 Ovu ne~istu savest koja proizlazi iz vere u pristanak kao osnove svih dràvnih organi-
zacija vrlo dobro je opisao Harold Nicolson, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-
New York, 1934, u raspravi o britanskoj politici u Egiptu: “Opravdanje našeg pristustva u
Egiptu i dalje se ne zasniva na pravu osvajanja koje se da braniti, ili na sili, ve} na našem sop-
stvenom verovanju u element pristanka. Taj element 1919. nije postojao ni u jednoj ar-
tikulisanoj formi. Egipatskom pobunom marta 1919. bio je radikalno osporen.”
8 Kao što je to rekao lord Solzberi, raduju}i se porazu Gledstonovog prvog Home Rule
Bill-a. Tokom slede}ih dvadeset godina konzervativne – a to je u to vreme bila imperijalisti-
~ka – vladavine (1885-1905), englesko-irski sukob ne samo da nije rešen ve} je postao mno-
go akutniji. Vidi tako|e Gilbert K. Chesterton, The Crimes of England, 1915, p. 57 ff.
132 IMPERIJALIZAM
izgradnju imperijalne strukture u kojoj bi mnogi razli~iti narodi mogli za-

dovoljno da ìve zajedno.9 Britanski narod je pokazao da nije ve{t u rim-
skoj umetnosti izgradnje imperije, ve} da sledi gr~ki model kolonizacije.
Umesto osvajanja i nametanja sopstvenog zakona stranim narodima, en-
gleski kolonisti su se na sve ~etiri strane sveta naseljavali na neosvojenim
teritorijama, a ostajali su ~lanovi iste britanske nacije.10 Ostaje da se vidi
da li }e federativna struktura Komonvelta, zadivljuju}e izgra|ena na real-
nosti jedne nacije raspr{ene svuda po svetu, biti dovoljno elasti~na da
uravnoteì te{ko}e nacije koje iskrsavaju same po sebi u gradnji imperije i
da za stalno prizna nebritanske narode kao prave “partnere u preduze}u”
Komonvelta. Sada{nji status Indije kao dominiona – status, uzgred re~eno,
koji su indijski nacionalisti tokom rata glatko odbili – ~esto se smatrao pri-
vremenim i prelaznim re{enjem.11
Od propasti Napoleonovog sna, o~ita je duboka protivre~nost izme|u
nacionalne dràvne zajednice i osvajanja kao politi~kog obrasca. Zahva-
ljuju}i tom iskustvu, a ne iz ~ovekoljubivih uverenja, osvajanje je od tada
zvani~no osu|ivano i igralo je minornu ulogu u re{avanju grani~nih sporo-
va. Napoleonov neuspeo poku{aj da ujedini Evropu pod francuskom zas-
9 Zašto u po~etnim fazama nacionalnog razvoja Tjudori nisu uspeli da pripoje Irsku
Velikoj Britaniji kao što je Valoa uspeo da pripoji Bretanju i Burgundiju Francuskoj, to je još
uvek zagonetka. Mo`da je, me|utim, sli~an proces brutalno prekinuo Kromvelov reìm koji
je Irsku tretirao kao veliki komad plena koji treba podeliti svojim slugama. U svakom
slu~aju, posle Kromvelove revolucije, koja je bila toliko presudna za formiranje britanske
nacije kao što je Francuska revolucija postala za Francusku, Ujedinjeno kraljevstvo je ve}
postiglo onaj stepen zrelosti posle koga uvek dolazi do opadanja mo}i asimilacije i integraci-
je koju nacionalna dràva ima samo u po~etnim stupnjevima. Ono što je tada sledilo bila je,
zapravo, jedna druga tu`na pri~a “prisile (koja) nije bila nametnuta da bi ljudi mogli smireno
da ìve ve} da mogu smireno da umru”. (Chesterton, op. cit., p. 60).
Za istorijski pregled irskog pitanja koji sadrì i skorašnji razvoj, koristi izvanrednu, nepri-
strasnu studiju Nicholas Mansergh, Britain and Ireland (u Longmans Pamphlets on the Bri-
tish Commonwelth, London, 1942).
10 Vrlo je karakteristi~na slede}a tvrdnja koju je J. A. Froude dao malo pre po~etka imperi-
jalisti~ke ere: “Neka jedanput za svagda bude jasno da Englez koji je emigrirao u Kanadu ili
na Rt ili u Australiju ili Novi Zeland nije proigrao svoju nacionalnost, da je on još uvek na
engleskom tlu isto koliko i u Devonšajru ili Jorkširu, i da }e ostati Englez dok je Engleske
imperije; i kad bismo potrošili ~etvrtinu sume koja je potonula u mo~varama na Balaklavi za
slanje i nastanjivanje dva miliona naših ljudi u tim kolonijama, to bi suštinskoj snazi zemlje
više doprinelo od svih ratova u koje smo se uplitali od Aìnkura do Vaterloa”. Citirano prema
Robert Livington Schuyler, The Fall of the Old Colonial System, New York, 1945, p. 280-81.
11 Eminentni ju`noafri~ki pisac Jan Disselboom izrazio je bez ikakvog uvijanja drànje
naroda Komonvelta o ovom pitanju: “Velika Britanija je samo partner u koncernu... u kom
svi imaju isto nacionalno poreklo... Oni delovi imperije naseljeni rasama za koje ovo ne vaì,
nikada nisu bili partneri u ovom koncernu. Oni su bili privatno vlasništvo nadmo}nog part-
nera... Moète imati belu dominaciju ili moète imati dominion Indije, ali ne moète imati
oba.” (Citirano iz A. Carthill, The Lost Dominion, 1924. )
tavom bio je jasan pokazatelj da osvajanje jedne nacije vodi ili do bu|enja
svesti osvojenog naroda, pa tako i do pobune protiv osvaja~a, ili do tirani-
je. No iako tiranija moè uspe{no da vlada stranim narodima, jer ona ne
traì ni~iju saglasnost, ona na vlasti moè da se odrì samo ako razori pre
svega nacionalne institucije sopstvenog naroda.
Francuzi su, za razliku od Britanaca i drugih nacija Evrope, u skorije
vreme zaista poku{ali da kombinuju ius i imperium i da izgrade carstvo u
starorimskom duhu. Sami su najzad poku{ali da iz nacionalne dràve
razviju imperijalnu dràvnu strukturu, verovali su da “francuska nacija
mar{ira... da {iri dobra francuske civilizacije”; èleli su da uklju~e preko-
morske posede u nacionalno telo, tretiraju}i osvojene narode “i... kao bra-
}u i kao podre|ene – bra}u po zajedni~koj francuskoj civilizaciji, a podre-
|ene po tome {to su u~enici francuske prosve}enosti i sledbenici Fran-
cuske kao predvodnice.”12 To je delimi~no sprovedeno kada su obojeni
poslanici zauzeli mesta u Francuskom parlamentu i kada je Alìr
progla{en departmanom Francuske.
Rezultat ovog smelog poduhvata bila je naro~ito okrutna eksploatacija
prekomorskih poseda u ime nacije. Nasuprot svim teorijama, francuska
imperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane13 i kolonije
su smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi za{tite
stanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja. Poenkareova slavna
fraza iz 1923, “Francuska nije zemlja od ~etrdeset miliona ljudi, to je ze-
mlja stotine miliona”, ukazuje jednostavno na otkri}e “da se topovsko me-
so moè stvoriti metodama masovne proizvodnje”.14 Klemanso je 1918.
za mirovnim stolom tvrdio da mu je stalo samo do “neograni~enog prava
na sakupljanje crnih trupa koje }e pomo}i u odbrani francuske teritorije u
Evropi ako bi Nema~ka u budu}nosti napala Francusku,”15 ali on nije
spasao francusku naciju od nema~ke agresije, {to sada na nesre}u znamo,
iako je general{tab izveo njegov plan; me|utim zadao je smrtni udarac jo{
uvek neizvesnoj mogu}nosti stvaranja Francuske imperije.16 U pore|enju
12 Ernest Baker, Ideas and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1914, p. 4.
Vidi tako|e vrlo dobre uvodne napomene o osnovanju francuskog carstva u French
Colonial Empire (u Information Department Papers No. 25, koje je objavio Royal Institute
of International Affairs, London, 1941), p. 9 ff. “Cilj je da se kolonijalni narodi asimiluju u
francuski narod ili ih, tamo gde to nije mogu}e, treba udruìti u veoma primitivne zajednice,
’udruìti’ ih tako da razlike izme|u la France métropole i la France d’outremer sve više
bude geografska a ne su{tinska.”
13 vidi Gabirel Hanotaux, “Le Général Mangin” u Revue des Deux Mondes (1925),
Tome 27.
14 W. P. Crozier, “France and her ’Black Empire’”, u New Republic, January 23, 1924.
15 David Lloyd George, Memoirs of the Peace Conference, New Haven, 1939, I, 362 ff.
16 Sli~an pokušaj brutalne eksploatacije prekomorskih poseda u korist nacije su izvršili
Holan|ani u Holandskim Antilima pošto je Napoleonova propast vratila holandske kolonije
134 IMPERIJALIZAM
sa ovim slepim o~ajni~kim nacionalizmom, britanski imperijalisti su, na-

ga|aju}i se oko mandatnog sistema, izgledali kao zagovornici ideje o
samoopredeljenju. I to uprkos ~injenici {to su “indirektnom vladavinom”
odmah po~eli da zloupotrebljavaju mandatni sistem, metod koji adminis-
tratoru dozvoljava da vlada narodom “ne direktno ve} posredno, putem
njihovih plemenskih i lokalnih vlasti”.17
Britanci su poku{ali da se spasu opasne protivre~nosti svojstvene nacio-
nalnom poku{aju izgradnje imperije tako {to su pokorenim narodima os-
tavljali njihove kulturne, verske i pravne tekovine, tako {to su ostajali po
strani i uzdràvali se od {irenja britanskog zakona i kulture. To nije spre-
~ilo doma}e stanovni{tvo da razvije nacionalnu svest i da zahteva suve-
renitet i nezavisnost – iako je pone{to usporilo taj proces. Ali je sve to stra-
{no oja~alo imperijalisti~ku svest o su{tinskoj, ne samo privremenoj supe-
riornosti ~oveka nad ~ovekom, o “vi{im” i “niìm vrstama”. To je posle ra-
zjarivalo borbu podre|enih naroda za slobodu i spre~avalo ih da uvide ne-
pobitne koristi od britanske vladavine. Zbog same uzdrànosti vladinih
slu`benika koji, “uprkos iskrenom po{tovanju prema doma}em sta-
novni{tvu kao narodu, a ~ak u nekim slu~ajevima ljubavi prema njima,...
skoro do poslednjeg ~oveka nisu verovali da oni jesu ili }e biti sposobni da
imaju samoupravu bez nadzora”,18 “domoroci” su samo mogli da zaklju~e
da njih isklju~uju i zauvek odvajaju od ostatka ~ove~anstva.
Imperijalizam nije isto {to i izgradnja imperije i ekspanzija nije osvaja-
nje. Britanski osvaja~i, stari “kr{ioci zakona u Indiji” (Berk), imali su ma-
lo zajedni~kog sa britanskim izvoznicima novca ili vladinim slu`benicima
koji su upravljali indijskim narodima. Da su se ovi imalo promenili od vla-
veoma osiromašenoj mati~noj zemlji. Sredstvima prisilnog kultivisanja uro|enici su bili sve-
deni na robove u korist vlade u Holandiji. Multatulijev Max Havelaar, prvi put objavljen
šezdesetih godina prošlog veka, ciljao je na vladu kod ku}e a ne na slu`be u inostranstvu.
(Vidi de Kat Angelino, Colonial Policy, Tom II, The Duch East Indies, Chicago, 1931, p. 45.)
Ovaj je sistem brzo napušten i Holandski Antili su za trenutak postali “predmet divljenja
svih kolonizatorskih nacija” (Ser Hesketh Bell, pre|ašnji guverner Ugande, severne Nigerije
itd., Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928. Part I). Holandski metodi imaju
mnogo sli~nosti sa francuskim: davanje statusa Evropljana zaslu`nim uro|enicima, uvo|enje
evropskog školskog sistema i druga sredstva postepene asimilacije. Holan|ani su tako
postigli isti rezultat: jak nacionalni pokret za nezavisnost me|u pokorenim narodom.
U sadašnjem prou~avanju se previ|aju holandski i belgijski imperijalizam. Prvi je ~udna i
promenljiva mešavina francuskih i engleskih metoda; drugi je pri~a ne o ekspanziji belgijske
nacije ili ~ak belgijske buròazije, ve} o ekspanziji belgijskog kralja li~no, koju ne kontroliše
bilo koja vlada i koja nije u vezi ni sa jednom drugom institucijom. I holandski i belgijski ob-
lik imperijalizma su atipi~ni. Holandija se nije širila tokom osamdesetih godina, ve} je samo
u~vrstila i modernizovala svoje stare posede. Neverovatna zverstva po~injena u Belgijskom
Kongu, s druge strane, nudila bi isuviše nepravi~an primer o onome što se u celini doga|alo
u prekomorskim posedima.
17 Ernest Baker, op. cit., p. 69.
18 Selwyn James, South of the Kongo, New York, 1943, p. 326.
davine dekretima do uspostavljanja zakona, mogli su postati graditelji im-

perije. Poenta je, me|utim, u tome {to engleska nacija nije za to bila zain-
teresovana i te{ko da bi ih podràla. Ovako, iza imperijalisti~ki nastrojenih
biznismena do{li su dràvni ~inovnici koji su èleli “da Afrikanac ostane
Afrikanac”, dok je mnogo onih koji jo{ nisu bili prerasli ono {to je Harold
Nikolson jednom nazvao “njihovim de~a~kim idealima”19 èlelo da Afri-
kancima pomogne da “postanu bolji Afrikanci”20 – ma {ta to zna~ilo. Ti
biznismeni ni u kom slu~aju nisu bili “spremni da primene upravni i poli-
ti~ki sistem svoje zemlje na zaostalo stanovni{tvo”21 i da veù ra{trkane
posede britanske krune za englesku naciju.
Nasuprot istinski imperijalnim strukturama, gde su institucije mati~ne
zemlje na razli~ite na~ine integrisane u imperiju, za imperijalizam je ka-
rakteristi~no da nacionalne institucije ostaju odvojene od kolonijalne up-
rave iako im je dozvoljeno da ih kontroli{u. Stvarna motivacija za tu pod-
vojenost je bila ~udna me{avina arogancije i po{tovanja: nova arogancija
administratora suo~enih sa “zaostalim stanovni{tvom” ili “niìm vrsta-
ma”, i po{tovanje koje su staromodni dràvnici u matici gajili prema
svakoj naciji, smatraju}i da nijedna nacija nema prava da uspostavlja svoj
zakon nad stranim narodom. U samoj prirodi stvari je da je arogancija po-
stala sredstvo vladavine, a respektovanje koje je ostalo u potpunosti nega-
tivno, nije stvorilo nov modus zajedni~kog ìvota, ve} je jedino uspelo da
donekle ograni~i nemilosrdnu imperijalisti~ku vladavinu dekretima. Zdra-
vim ograni~avanjima nacionalnih institucija i politi~ara duguju se sve one
beneficije koje su neevropski narodi, nakon svega i uprkos svemu, mogli
da izvuku iz zapadne dominacije. Ali kolonijalne slu`be nisu nikada pre-
stale da protestuju protiv me{anja “neiskusne ve}ine” – nacije – koja je
poku{ala da pritisne “iskusnu manjinu” – imperijalisti~ku upravu – “u
pravcu imitacije”,22 zapravo, na vladavinu u skladu sa op{tim merilima
pravde i slobode koja su vladala kod ku}e.
Za{titni znak moderne istorije je postalo to {to je pokret ekspanzije radi

ekspanzije ro|en u nacionalnim dràvama koje su vi{e od svih drugih dr-
àvnih tvorevina bile odre|ene teritorijalnim granicama i limitima u ono-
me {to je mogu}e osvojiti, primer o~igledno apsurdnog dispariteta izme|u
uzroka i posledice. Stra{na konfuzija moderne istorijske terminologije je
nuzproizvod ovih dispariteta. Prave}i pore|enja sa anti~kim carstvima, br-
19 O tim de~a~kim idealima i njihovoj ulozi u britanskom imperijalizmu vidi poglavlje
VII. Kako su se oni razvili i kultivisali opisao je Rudyard Kipling u Stalky and Company.
20 Ernest Baker, op. cit., str. 150.
21 Lord Cromer, “The Government of Subject Races”, u Edinburgh Review, January,
1908.
22 Ibid.
136 IMPERIJALIZAM
kaju}i ekspanziju sa osvajanjem, previ|aju}i razliku izme|u komonvelta i

imperije (koju su preimperijalisti~ki istori~ari ozna~avali kao razliku
izme|u plantaà i poseda ili izme|u kolonija i zavisnih teritorija, ili, ne{to
kasnije, kolonijalizma i imperijalizma)23, drugim re~ima, previ|aju}i raz-
liku izme|u izvoza (britanskog) naroda i izvoza (britanskog) novca24, is-
tori~ari su poku{ali da presko~e uznemiravaju}u ~injenicu da na taj na~in
mnoga va`na de{avanja u modernoj istoriji izgledaju kao drasti~ne
posledice bezazlenih uzroka.
Suo~eni sa prizorom nekolicine kapitalista kako po celoj zemaljskoj ku-
gli rukovode svojim grabljivim istraìvanjem novih mogu}nosti za ulaga-
nje i kako privla~e èlju za profitom prebogatih i kockarski instinkt previ-
{e siroma{nih, savremeni istori~ari èle da zaogrnu imperijalizam starom
veli~inom Rima i Aleksandra Velikog, veli~inom koja bi sva kasnija de{a-
vanja kao humanija u~inila podno{ljivijim. Nesrazmera izme|u uzroka i
posledice je izneverena u ~uvenoj i na àlost istinitoj primedbi da je bri-
tanska imperija ste~ena u naletu rasejanosti; to je postalo bolno o~igledno
onda kad je demokratski svet morao da otpo~ne ~itav jedan svetski rat da
bi se re{io Hitlera, {to je bilo sramno upravo po tome {to je bilo komi~no.
Ne{to sli~no iza{lo je na videlo tokom Drajfusove afere, kada su najbolji
elementi u naciji bili potrebni da bi zaklju~ili borbu koja je po~ela kao
groteskna zavera a zavr{ila se kao farsa.
Jedina veli~ina imperijalizma leì u tome {to nacija gubi bitku protiv
njega. Tragedija te malodu{ne opozicije nije bila u tome {to su novi impe-
rijalisti~ki biznismeni mogli da kupe mnoge nacionalne predstavnike. Od
korupcije je mnogo gora bila ~injenica da su nepodmitljivi bili ube|eni da
je imperijalizam jedini na~in da se vodi svetska politika; po{to su pomors-
ka mesta i pristup sirovinama bili zaista potrebni svim nacijama, oni su
po~eli da veruju da aneksija i ekspanzija rade za spas nacije, ne shvataju}i
osnovnu razliku izme|u starog osnivanja trgovinskih i pomorskih mesta
radi trgovine i nove politike ekspanzije. Poverovali su Sesilu Roudzu kad
im je rekao “neka vas probudi ~injenica da ne moète ìveti ako nemate
23 Prvi nau~nik koji je upotrebio termin imperijalizam da bi jasno razdvojio “Imperiju” od

“Komonvelta” bio je J. A. Hobson. Ali suštinska razlika je oduvek bila dobro poznata. Prin-
cip kolonijalne slobode na primer, koji su gajili svi liberalni britanski dràvnici posle Ame-
ri~ke revolucije, uzimao se kao vaè}i sve dok je kolonije “formirao britanski narod ili... pro-
cenat britanske populacije koji bi omogu}io uvo|enje britanskih predstavni~kih institucija.”
Vidi Robert Livingston Schuyler. op. cit., p. 236 ff.
U devetnaestom veku moramo razlikovati tri tipa prekomorskih poseda u okviru britanske
imperije: naselja ili plantaè ili kolonije, kakve su Australija i dominioni; trgovinske stanice
i posede kao {to je Indija; i pomorske i vojne stanice kao {to je Rt Dobre Nade, odràvane
zbog onih prvih. Svi ti posedi su u eri imperijalizma pretrpeli promenu u sistemu uprave i
politi~kom zna~aju.
24 Ernest Barker, op. cit.
svetsku trgovinu”, “va{a trgovina je svet i va{ ìvot je svet, a ne Engle-

ska”, i da zato moraju da se bave ovim pitanjima ekspanzije i nepu{tanja
sveta.25 Ne èle}i to, ponekad i nehotice, ne samo da su postali sukrivci u
imperijalisti~koj politici, ve} su ih prve optuìli i eksponirali zbog nji-
hovog “imperijalizma”. Takav je bio slu~aj Klemansoa koji je, zato {to je
bio tako o~ajni~ki zabrinut za budu}nost francuske nacije, postao “impe-
rijalista”, u nadi da }e kolonijalno vojnosposobno stanovni{tvo za{tititi
francuske gra|ane od agresora.
Probudila se savest nacije, koju su predstavljali parlament i slobodna
{tampa, a u svim evropskim zemljama ju je osu|ivala kolonijalna uprava –
bilo to u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Nema~koj ili Holandiji. U Engle-
skoj je, da bi se napravila razlika izme|u imperijalne vlade sa sedi{tem u
Londonu, koju je kontrolisao parlament, i kolonijalne uprave, taj uticaj bio
nazvan “imperijalnim ~iniocem”, ~ime su imperijalizmu pripisane vred-
nosti i ostaci pravde koje je on tako èstoko poku{avao da odstrani.26 “Im-
perijalisti~ki faktor” je bio politi~ki izraèn u tvrdnji da Britanci ne samo
{to {tite doma}e stanovni{tvo ve} ga na izvestan na~in i zastupaju u
“Imperijalnom parlamentu”.27 Ovde su Englezi bili veoma blizu fran-
cuskom eksperimentu u izgradnji imperije, iako nikad nisu i{li tako daleko
da daju stvarno zastupni{tvo podre|enom narodu. Ipak, oni su se o~igled-
no nadali da nacija u celini moè da predstavlja neku vrstu staratelja naro-
du koji je osvojila, i istina je da je redovno davala sve od sebe da spre~i
ono najgore.
Sukob izme|u predstavnika “imperijalnog faktora” (koji bi pre trebalo
zvati nacionalni ~inilac) i kolonijalne uprave provla~i se kroz ~itavu istori-
ju britanskog imperijalizma. “Molitva” koju je Kromer za vreme svoje up-
rave Egiptom uputio lordu Solzberiju 1896, “spasi me od Engleskih ode-
25 Millin, op. cit., r. 175.
26 Poreklo ove zamene teza verovatno leì u istoriji engleske vladavine u Ju`noj Africi, i
ide sve do vremena kada su lokalni guverneri Sesil Roudz i Dèjmson upleli “Imperijalnu
vladu” u Londonu, veoma protivno njenim namerama, u rat protiv Bura. “U stvari je Roudz,
ili još više Dèjmson, bio apsolutni vladar teritorije tri puta ve}e od Engleske, kojom se moè
upravljati ’ne ~ekaju}i na nevoljan pristanak ili uljudnu kritikuu glavnog poverenika’”, pred-
stavnika Imperijalne vlade koja je zadràla samo “nominalnu kontrolu”. (Reginal Ivan
Lovell, The Struggle for South Africa 1875-1899, New York, 1934, p. 194). A ono što se do-
godilo na teritorijama na kojima je britanska vlada predala jurisdikciju lokalnom evropskom
stanovništvu oslobo|enom bilo kakvih tradicionalnih i konstitucionalnih ograni~enja na-
cionalnih dràva, najbolje se moè videti u tragi~noj pri~i Ju`noafri~ke Unije, od sticanja
njene nezavisnosti naovamo, to jest od vremena kada “Imperijalna vlada” nije više imala pra-
va da se meša.
27 Diskusija u Donjem domu maja 1908, izme|u ârlsa Dilka i Kolonijalnog sekretara je
interesantan primer. Dilk je upozoravao protiv davanja autonomije kolonijama Krune jer bi
to rezultiralo vladavinom belih plantaèra nad obojenim radnicima. Njemu je re~eno da i
uro|enici imaju predstavnike u engleskom Donjem domu. Vidi G. Zoepfl, “Kolonien und
Kolonialpolitik” in Handwörterbuch der Staatswissenschaften.
138 IMPERIJALIZAM
ljenja”,28 stalno je ponavljana sve dok ekstremna imperijalisti~ka struja

dvadesetih godina ovog veka naciju, i sve {to je ona predstavljala, nije
otvoreno optuìla zbog toga {to je pretio gubitak Indije. Imperijalisti su
uvek bili duboko kivni {to pred vladom Indije treba “da opravdaju svoje
postojanje, a pred javnim mnjenjem u Engleskoj svoju politiku”; ova kon-
trola je onemogu}ila dalje sprovo|enje onih mera “masakra kolonijalne
vlasti”29 koji su se, odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata, ponekad na
drugom mestu isprobavali kao radikalna sredstva pacifikacije,30 i koji su
mo`da zaista mogli da spre~e nezavisnost Indije.
Sli~no neprijateljstvo je vladalo u Nema~koj izme|u nacionalnih pred-
stavnika i kolonijalne uprave u Africi. Godine 1897. Karl Peters je bio
preme{ten sa svoga mesta u Nema~koj Jugoisto~noj Africi i morao je da
dâ ostavku na vladinu slu`bu zbog zverstava prema doma}em stanovni-
{tvu. Isto se dogodilo guverneru Cimereru. Godine 1905. plemenske po-
glavice su prvi put uputile pritu`be Rajhstagu, rezultat je bio da je ne-
ma~ka vlada intervenisala tek kad su ih kolonijalni administratori bacili u
zatvor.31
Isto se dogodilo sa francuskom upravom. Guverneri koje je uglavnom
odre|ivala vlada u Parizu bili su ili podre|eni mo}nom pritisku iz fran-
cuskih kolonija kao u Alìru ili su jednostavno odbijali da sprovode re-
forme u opho|enju sa doma}im stanovni{tvom, na {ta su ih navodno pod-
stakli “slabi demokratski principi njihove vlade”.32 Svuda su imperijalni
administratori osetili da je kontrola nacije nepodno{ljivi teret i pretnja nji-
hovoj dominaciji.
I imperijalisti su bili potpuno u pravu. Oni su znali uslove modernog
vladanja nad podre|enim narodima bolje od onih koji su s jedne strane
protestovali protiv vladavine putem dekreta i samovoljne birokratije, a s
druge se nadali da }e zauvek zadràti svoje posede na ve}u slavu nacije.
28 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1923, p. 224.
29 A. Carhill, The Lost Dominion, 1924, p. 41-42, 93.
30 Insistiranje na pacifikaciji Bliskog Istoka opširno je opisao T. E. Lawrence u ~lanku
“France, Britain and the Arabs” koji je napisao za The Observer (1920). “Po~etni uspeh tre-
ba pripisati Arapima, britanska poja~anja izlaze kao kaznene jedinice. Probijaju se ... prema
svom objektu, koji su u me|uvremenu bombardovali artiljerija, avioni ili torpedni ~amci. Na
kraju se mo`da selo spaljuje a oblast je umirena. ûdno da ne koristimo otrovni gas u ovim
slu~ajevima. Bombardovanjem ku}a moèmo da povredimo ène i decu... Gasom bi se celo
stavništvo pobunjene teritorije moglo na~isto izbrisati, a kao metod vlasti ne bi bilo nemoral-
nije od sadašnjeg sistema.” Vidi T. E. Lawrence, Letters, edited by David Garnett, New York,
1939, p. 311. ff.
31 S druge strane je, Kolonijalni sekretar B. Dernburg 1910. morao da podnese ostavku jer
se sukobio sa kolonijalnim plantaèrima štite}i domoroce. Vidi Mary E. Townsend, Rise and
Fall of Germany’s Colonial System, New York, 1930 i P. Leutwein, Kämpfe um Afrika,
Lübeck, 1936.
32 Po re~ima Leona Kejla pre|ašnji general-guverner Madagaskara i Petenov prijatelj.
Imperijalisti su bolje znali od nacionalista da nacionalna dràva nije u

stanju da izgradi imperiju. Oni su bili potpuno svesni da se nacionalni po-
hod i osvajanje drugih naroda, ako im se dozvoli da slede sopstvene zako-
ne, zavr{avaju usponom tih naroda do dràvnosti i porazom osvaja~a. Fran-
cuski metodi, me|utim, koji su uvek poku{avali da kombinuju nacionalne
aspiracije sa izgradnjom imperije, bili su mnogo manje uspe{ni od britan-
skih metoda, koji su posle osamdesetih godina pro{log veka bili otvoreno
imperijalisti~ki, iako ih je mati~na zemlja obuzdavala da bi sa~uvala svoje
nacionalne demokratske institucije.
II: Vlast i buròazija
IMPERIJALISTI SU zapravo èleli ekspanziju politi~ke vlasti bez osnivanja

dràvne celine. Imperijalisti~ka ekspanzija je bila reakcija na jednu ~udnu
vrstu ekonomske krize, preteranu proizvodnju kapitala i pojavu “suvi{nog
novca”, koji je bio rezultat prevelikih u{te|evina i koji vi{e nije mogao da
bude produktivno investiran u okviru nacionalnih granica. Prvi put inve-
stiranje vlasti nije utrlo put investiranju novca, ve} je izvoz vlasti pokorno
sledio izvoènje novca, po{to su nekontrolisana investiranja u udaljenim
zemljama pretila da velike slojeve dru{tva pretvore u kockare, da obrnu
celu kapitalisti~ku ekonomiju iz sistema proizvodnje u sistem finansijske
{pekulacije i da profit od proizvodnje zamene profitom od provizija. De-
cenija imperijalisti~ke ere, sedamdesete godine pro{log veka, svedo~i o
nesvakida{njem porastu prevara, finansijskih skandala i berzanskih {peku-
lacija.
Pioniri u tom preimperijalisti~kom razvoju su bili oni jevrejski finansi-
jeri koji su stekli bogatstvo izvan kapitalisti~kog sistema i koji su nacio-
nalnim dràvama bili potrebni u {to ve}em broju za me|unarodno garanto-
vane zajmove.33 Sa ~vrsto uspostavljenim poreskim sistemom koji je obe-
zbe|ivao ~vrstu osnovu vladinih finansija, ova grupa je imala sve razloge
da se pla{i potpunog istrebljenja. Po{to su vekovima novac zara|ivali
putem provizija, bilo je prirodno da oni prvi imaju volju i pozvani su da
posluè u plasiranju kapitala koji vi{e nije mogao unosno da se investira
na doma}em trì{tu. Finansijeri-Jevreji sa me|unarodnim vezama su za-
ista delovali kao naro~ito pogodni za me|unarodne poslovne operacije.34
33 Za ovo i slede}e uporediti II poglavlje.
34 Interesantno je da su svi raniji posmatra~i imperijalisti~kog razvoja veoma sna`no
naglašavali ovaj jevrejski element, iako on jedva da je odigrao ikakvu ulogu u skorijoj litera-
turi. Posebno je u ovom pogledu vredno obratiti pa`nju na J. A. Hobsonov razvoj, jer je on
veoma pouzdan u posmatranju i veoma pošten u analizama. U prvom eseju koji je napisao o
ovom predmetu, “Capitalism and Imperialism in South Africa” (u Contemporary Review
140 IMPERIJALIZAM
[tavi{e, same vlade, ~ija je pomo} u nekom obliku bila potrebna za inve-
stiranje u udaljenim zemljama, su bile u po~etku sklonije dobro znanim
jevrejskim finansijerima nego novajlijama u me|unarodnim finansijama
od kojih su mnogi bili avanturisti.
Po{to su finansijeri otvorili kanale izvoza kapitala suvi{nom bogatstvu
koje je bilo osu|eno na lenstvovanje unutar uskog okvira nacionalne proi-
zvodnje, brzo je postalo o~igledno da deoni~arima na daljinu nije stalo da
preuzmu stra{ne rizike adekvatne njihovim stra{no uve}anim profitima.
Finansijeri koji zara|uju na provizijama, ~ak i sa dobrovoljnom asi-
stencijom dràve, nisu imali dovoljno mo}i da se od tih rizika osiguraju:
samo je materijalna mo} dràve mogla to da u~ini.
îm je postalo jasno da bi izvoz novca morao biti pra}en izvozom mo}i
vladavine, pozicija finansijera uop{te, a jevrejskih finansijera posebno, bi-
la je znatno oslabljena, a vo|enje imperijalisti~kih poslovnih transakcija i
preduze}a su postepeno preuzeli ~lanovi doma}e buròazije. U tom smis-
lu je veoma pou~na karijera Sesila Roudza u Ju`noj Africi, koji je, kao
potpuni novajlija uspeo da za nekoliko godina istisne sa prvog mesta sve-
mo}ne jevrejske finansijere. U Nema~koj su Blajhredera, koji je 1885. jo{
uvek bio partner u osnivanju Ostafrikanische Gesellschaft-a, istisnuli, za-
jedno sa baronom Hir{om, budu}i giganti Siemens i Deutsche Bank, ~etr-
naest godina kasnije, kada je Nema~ka otpo~ela izgradnju Bagdadske
pruge. Nekako su se tako dobro poklopile vladina neodlu~nost da dâ stvar-
nu vlast Jevrejima i jevrejska neodlu~nost da se upuste u biznis sa politi-
~kom implikacijom da se, uprkos velikom bogatstvu jevrejskog lobija,
uop{te nije razvila nikakva stvarna borba za vlast nakon {to se zavr{io po-
~etni stadijum kockanja i zarade od provizija.
Razli~ite nacionalne vlade su sa zabrinuto{}u gledale na sve ja~u ten-
denciju da se biznis transformi{e u politi~ku stvar i da se ekonomski in-
teres jedne relativno male grupe poistoveti sa nacionalnim interesom kao
takvim. Ali je izgledalo da je jedina alternativa izvozu vlasti bilo namerno
`rtvovanje velikog dela nacionalnog bogatstva. Samo su {irenjem dràv-
nih instrumenata nasilja mogla da se racionalizuju strana ulaganja i vra-
1900), rekao je: “Najve}i broj (finansijera) bili su Jevreji, jer su Jevreji me|unarodni finansi-
jeri par excellence i, iako govore engleski, najve}i broj je kontitentalnog porekla... Išli su ta-
mo (u Transval) zbog novca a oni koji su došli prvi, i koji su najviše napravili, zajedni~ki su
povukli svoje ljude, ostavljaju}i ekonomske o~njake u truplu plena. Zaka~ili su se za Rand...
kao što su spremni da se zaka~e za svaku ta~ku na zemlji... Prvenstveno, oni su finansijski
špekulanti koji zarade ne uzimaju iz istinskih plodova proizvodnje, ~ak ni iz tu|e proizvod-
nje, ve} iz konstrukcije, promocije i finansijske manipulacije”. U Hobsonovoj kasnijoj studi-
ji Imperialism, me|utim, Jevreji se ~ak i ne pominju; u me|uvremenu je postalo o~igledno da
su njihov uticaj i uloga bili privremeni i pomalo površni.
Za ulogu jevrejskih finansijera u Ju`noj Africi vidi poglavlje VII.
35 Svi dalji citati su, ako nije druga~ije nazna~eno, iz Hobbes, Leviathan.
tolomne {pekulacije sa vi{kom kapitala, koje su prouzrokovale kockanje

svim u{te|evinama, samo su tako ona mogla da se reintegri{u u ekonom-
ski sistem nacije. Draàva je pro{irila svoju vlast jer je, imaju}i da bira iz-
me|u dugova ve}ih nego {to ekonomija ijedne dràve moè da podnese i
dobitaka ve}ih nego {to je ijedan narod prepu{ten sopstvenim mogu}nosti-
ma mogao da sanja, ona mogla da izabere samo ovo drugo.
Prva posledica izvoza vlasti je bila ta {to su dràvni instrumenti nasilja,
policija i vojska, koji su u okviru nacije postojali pored drugih nacionalnih
institucija koje su ih kontrolisale, bili odvojeni od dràve i unapre|eni u
poloàj nacionalnih predstavnika u necivilizovanim ili nejakim zemljama.
Ovde, u zaostalim regionima bez industrije i politi~ke organizacije, gde se
nasilje primenjivalo mnogo slobodnije nego u bilo kojoj zapadnoj zemlji,
takozvanim zakonima kapitalizma bilo je zapravo dozvoljeno da kreiraju
stvarnost. Prazna èlja buròazije da novac ra|a novac kao {to ~ovek ra|a
~oveka bila je samo ruàn san sve dok je novac morao da prolazi dug put
investiranja u proizvodnju; nije novac ra|ao novac ve} je ~ovek pravio
stvari i novac. Tajna novog sre}nog ispunjenja je bila upravo to {to eko-
nomski zakoni vi{e nisu stajali na putu pohlepi imu}nih klasa. Novac je
kona~no mogao da ra|a novac zato {to je vlast potpuno prenebregavaju}i
sve zakone, ekonomske kao i eti~ke, mogla da prisvoji bogatstvo. Tek kad
je izvezeni novac uspeo da stimuli{e izvoz vlasti, uspeo je da ispuni i za-
misli svojih vlasnika. Jedino je neograni~ena akumulacija vlasti mogla da
donese neograni~enu stimulaciju kapitala.
Strane investicije, izvoz kapitala koji je po~eo kao prinudna mera, po-
stale su stalna crta svih ekonomskih sistema ~im su bile za{ti}ene izvozom
vlasti. Imperijalisti~ki koncept ekspanzije, prema kojem je ekspanzija sa-
ma sebi cilj a ne privremeno sredstvo, pojavio se u politi~koj teoriji kada
je postalo o~igledno da je {irenje vlasti jedna od najva`nijih stalnih fun-
kcija nacionalne dràve. Dràvni administratori nasilja su ubrzo formirali
novu klasu unutar nacije pa su, iako je polje njihove aktivnosti bilo uda-
ljeno od matice, vr{ili vaàn uticaj na svoju nacionalnu dràvu. Po{to oni
nisu bili ni{ta do funkcioneri nasilja, mogli su da razmi{ljaju samo u smis-
lu politike sile. Oni su bili prvi koji }e kao klasa, podràni svojim svako-
dnevnim iskustvom, tvrditi da je osvajanje vlasti su{tina svake politi~ke
strukture.
Prevashodno nova crta ove imperijalisti~ke politi~ke fantazije nije mes-
to koje je ona davala nasilju, niti otkri}e da je vlast jedna od su{tinskih po-
liti~kih realnosti. Nasilje je uvek bilo ultima ratio politi~ke akcije a vlast
je uvek bila vidljivi izraz upravljanja i vladanja. Ali ni{ta od toga nije nika-
da ranije bilo svesni cilj dràvne zajednice ili krajnji cilj ijedne odre|ene
politike. Jer vlast prepu{tena sama sebi ne moè da donese ni{ta drugo do
jo{ vi{e vlasti, a nasilje koje se sprovodi radi vlasti (a ne radi zakona) pret-
142 IMPERIJALIZAM
vara se u destruktivni princip koji ne}e stati sve dok postoji bilo {ta nad
~im }e se vr{iti nasilje.
Protivre~nost sadràna u svakoj politici sile koja iz ovoga proisti~e pri-
vidno dobija smisao ako se razume u kontekstu zami{ljenog permanen-
tnog procesa koji nema drugog kraja ili cilja osim sebe samog. Tada
provera onoga {to se postiglo zaista moè da postane besmislena i o vlasti
se moè misliti kao o stalnom, samonapajaju}em motoru ukupne politi~ke
akcije {to korespondira legendarnoj beskrajnoj akumulaciji novca koja ra-
|a novac. Koncept neograni~ene ekspanzije koja sama moè da ispuni na-
du u neograni~enu akumulaciju kapitala i prouzrokuje besciljnu akumula-
ciju vlasti, gotovo da onemogu}ava osnivanje novih dràva – koja su do
ere imperijalizma uvek bile posledica osvajanja. Zapravo, logi~na posledi-
ca je razaranje svih ljudskih zajednica, osvojenih naroda kao i naroda kod
ku}e. Jer svaka politi~ka struktura, nova ili stara, prepu{tena sama sebi, ra-
zvija stabilizuju}e snage koje stoje na putu stalnoj transformaciji i ek-
spanziji. Tako se sve dràve pojavljuju kao privremene prepreke kad se na
njih gleda kao na deo ve~ne struje vlasti koja vremenom postaje sve ja~a.
Dok administratori sve ve}e vlasti u prethodnoj eri umerenog imperijali-
zma nisu ~ak ni poku{ali da inkorporiraju osvojene teritorije, dok su oni
~uvali postoje}e zaostale politi~ke zajednice kao prazne ruine pro{log ì-
vota, njihovi totalitarni naslednici raspustili su i razorili sve politi~ki stabi-
lizovane strukture, sopstvene kao i drugih naroda. Sam izvor nasilja na~i-
nio je od slugu gospodare ne dav{i im gospodarski prerogativ: mogu}nost
stvaranja ne~eg novog. Monopolisti~ka koncentracija i uàsna akumulaci-
ja nasilja kod ku}e u~inile su sluge aktivnim posrednicima u razaranju,
dok totalitarna ekspanzija kona~no nije postala sila koja razara naciju i na-
rod.
Vlast je postala su{tina politi~ke akcije i centar politi~ke misli ~im se
odvojila od dràvne zajednice kojoj je trebalo da sluì. Za to je, istina, za-
sluàn prevashodno ekonomski faktor. Ali uvo|enje vlasti kao jedinog
sadràja politike i ekspanzija kao njen jedini cilj te{ko da bi mogli da nai-
|u na tako op{te odobravanje, niti bi razaranje nacionalne dràve moglo
da nai|e na toliko slab otpor da nije tako savr{eno odgovorilo na skrivene
èlje i tajna uverenja ekonomski i dru{tveno nadmo}nih klasa. Imperijali-
zam je politi~ki emancipovao buròaziju koju su njena nezainteresovanost
za dràvne poslove, ali i nacionalna dràva tako dugo isklju~ivali iz vlasti.
Imperijalizam se pre mora smatrati prvim stepenom u politi~koj vlasti
buròazije nego poslednjim stepenom kapitalizma. Dobro je poznato da su
aspiracije imu}ne klase na vlast bile male i da je ona bila sasvim zadovolj-
na svakim tipom dràve kojoj se moè poveriti za{tita prava poseda. Za
nju je, zaista, dràva uvek bila samo dobro organizovana policijska snaga.
ûdna posledica ove la`ne skromnosti, me|utim, bila je izolovanje cele
gra|anske klase od dràvne politike; njeni pripadnici su su{tinski bili pri-

vatne li~nosti pre nego subjekti u monarhiji ili gra|ani u republici. Ta pri-
vatnost i prvenstveno bavljenje zara|ivanjem novca razvili su niz ob-
razaca pona{anja vidljivih u onim izrekama koje izviru iz iskustava u~es-
nika dru{tvene utakmice – “nema ve}eg uspeha od uspeha”, “sila zakon
menja”, “interes je uvek u pravu”.
Kada je, u eri imperijalizma, biznismen postao politi~ar i bio progla{en
za dràvnika, dok su dràvnici uzimani ozbiljno samo ako su govorili jezi-
kom uspe{nih biznismena i “razmi{ljali u kontinentima”, ovi privatni prin-
cipi i sredstva postepeno su se transformisali u pravila i principe vo|enja
javnih poslova. Zna~ajna je ~injenica u tom procesu prevrednovanja starih
vrednosti, koji je po~eo tokom pro{log veka i jo{ uvek traje, {to je on za-
po~et primenom buròaskih uverenja na inostrane poslove i tek je polako
pro{irivan na unutra{nju politiku. Zato te nacije gotovo da nisu ni bile sve-
sne da se bezobzirnost, koja je prevladala u ìvotu kod ku}e i naspram ko-
je je dràvna zajednica uvek morala da odredi sebe i svoje gra|ane poje-
dina~no, spremala da se uzdigne do nivoa javno priznatog politi~kog prin-
cipa.
Zna~ajno je da se moderni vlastodr{ci potpuno slaù sa filozofijom

jedinog velikog mislioca koji se ikad usudio da javno dobro izvodi iz pri-
vatnog interesa i koji je radi privatnog dobra zamislio i u glavnim crtama
prikazao Komonvelt ~ija bi osnova i glavni cilj bila akumulacija vlasti.
Hobs je svakako jedini veliki filozof na koga buròazija s pravom i ek-
skluzivno moè da polaè pravo, iako njegove principe buròazija dugo
nije priznavala. Hobsov Levijatan izloìo je jedinu politi~ku teoriju prema
kojoj dràva nije zasnovana na nekoj vrsti konstitutivnog zakona – bilo
boànskog zakona, zakona prirode, ili zakona dru{tvenog ugovora – koji
odre|uje {ta je ispravno a {ta je pogre{no u interesima pojedinaca uz po-
{tovanje javnih poslova, ve} je zasnovana na samim li~nim interesima,
tako da je “privatni interes isto {to i javni”.36
Te{ko da postoji ijedna buròaska moralna norma koja nije bila anticipi-
rana nenadma{nom veli~anstveno{}u Hobsove logike. On daje skoro pot-
punu sliku ne ôveka, ve} buròaskog ~oveka, analizu koja za tri stotine
godina nije ni zastarela niti nadma{ena. “Razum ... je samo Prora~unava-
nje”, “slobodni Subjekt, slobodna Volja... (su) re~i ... bez zna~enja; tako
re}i apsurd”. Bi}e bez razuma, bez sposobnosti da do|e do istine i bez slo-
36 Dosta je zna~ajno to što se ova identifikacija poklapa sa totalitarnom pretenzijom da se

ukinu protivure~nosti izme|u li~nog i zajedni~kog interesa (vidi poglavlje XII). Me|utim, ne
treba prevideti ~injenicu da je Hobs više od svega èleo da zaštiti privatne interese, tvrde}i da
su to, ako se pravilno razumeju, i interesi dràvne politike, dok su, naprotiv, totalitarni reìmi
proklamovali nepostojanje privatnosti.
144 IMPERIJALIZAM
bodne volje – bez sposobnosti za odgovornost – ~ovek je su{tinski funkci-

ja dru{tva i zbog toga se prosu|uje prema svojoj “va`nosti ili vrednosti...
svojoj ceni; to jest prema onome koliko bi bilo dato za kori{}enje njegove
mo}i”. Cenu stalno odre|uje i revalorizuje dru{tvo, “koliko cene drugi”,
zavisno od zakona ponude i potra`nje.
Vlast je, prema Hobsu, akumulirana kontrola koja dozvoljava pojedincu
da odredi cene i da reguli{e ponudu i potra`nju na takav na~in da mu one
idu u korist. Pojedinac }e sasvim izolovano razmatrati svoju korist, s ta~ke
gledi{ta apsolutne manjine, takore}i; on }e tada shvatiti da moè da sledi i
da zadovoljava svoj interes jedino uz pomo} neke vrste ve}ine. Stoga, ako
~ovek nije vo|en ni~im drugim do li~nim interesima, èlja za vla{}u mora
biti njegova osnovna strast. Ona reguli{e odnose izme|u pojedinca i dru-
{tva, a iz nje proizlaze i sve druge ambicije za bogatstvo, znanje i ~ast.
Hobs isti~e da su u borbi za vlast, kao i po svojoj uro|enoj sposobnosti
za vlast, svi ljudi jednaki, jer se jednakost ljudi zasniva na ~injenici da sva-
ko po prirodi ima dovoljno vlasti da ubije drugog. Slabost se moè kompen-
zovati lukavo{}u. Jednakost ljudi kao potencijalnih ubica sve njih vodi u
isto stanje nesigurnosti, iz koga se ra|a potreba za dràvom. Raison d’être
je potreba za malo sigurnosti pojedinca koji se ose}a ugroèn svojim bli-
`njima.
Glavna odlika Hobsove slike ~oveka uop{te nije realisti~ki pesimizam
zbog kojeg je on slavljen u poslednje vreme. Jer kad bi bilo ta~no da je ~o-
vek bi}e kakvim ga Hobs prikazuje, on ne bi uop{te bio u stanju da osnuje
bilo kakvu dràvnu zajednicu. Hobs, zaista, ne uspeva i ~ak ne èli da ovo
bi}e definitivno uklju~i u politi~ku zajednicu. Hobsov ~ovek ne duguje lo-
jalnost svojoj zemlji ako ona doìvi poraz, i opravdana je svaka izdaja ako
se desi da ga zarobe. Oni koji ìve izvan Dràve (na primer robovi) ne-
maju nikakvih daljih obaveza prema svojim bli`njima, ve} im je do-
zvoljeno da ubijaju koliko god ho}e; dok, naprotiv, “nijedan ~ovek nema
slobode da se odupre Ma~u Dràve u odbranu drugog ~oveka, krivog ili
nevinog”, {to zna~i da nema ni bli`njih niti odgovornosti ~oveka prema
~oveku. Na okupu ih drì obi~an interes koji moè biti “neki smr}u ka-
`njiv zlo~in za koji je svako od njih o~ekivao pogubljenje”; u tom slu~aju
ljudi imaju pravo “da se odupru Ma~u Dràve”, da se “udruè, pomaù i
brane jedan drugoga... jer brane samo svoje ìvote”.
Tako je pripadnost zajednici bilo kog oblika za Hobsa privremena i og-
rani~ena i su{tinski ne menja usamljeni~ki i privatni karakter li~nosti (ko-
ja “ne nalazi zadovoljstvo ve} naprotiv dosta bola kada je u dru{tvu gde
nema vlasti kojom }e se svi dràti u strahu”), i ne stvara stalne spone me|u
bli`njima. Izgleda kao da Hobsova slika ~oveka osuje}uje njegovu nameru
da stvori osnovu za Dràvu, a za uzvrat daje ~vrst obrazac pona{anja ko-
jim se svaka istinska zajednica moè lako razoriti. Posledica toga je inhe-
rentna i dopu{tena nestabilnost Hobsove Dràve, koja po samoj koncepci-

ji uklju~uje njen raspad (“kada u ratu /spolja{njem ili unutra{njem/ nepri-
jatelji zadobiju kona~nu pobedu... tada se Dràva raspada i svaki ~ovek je
slobodan da sebe {titi”), a ta nestabilnost je utoliko napadnija {to je
Hobsov primarni i ~esto ponavljani cilj bio da osigura maksimum sigurno-
sti i stabilnosti.
Bila bi velika nepravda prema Hobsu i njegovom dignitetu filozofa da
ovu sliku ~oveka smatramo poku{ajem psiholo{kog realizma ili filozofske
istine. înjenica je da Hobsa ni{ta od toga ne interesuje, ve} se on bavi is-
klju~ivo politi~kom strukturom i opisuje crte ~oveka prema potrebama Le-
vijatana. Radi argumentacije i uverljivosti on svoj politi~ki nacrt po~inje
od realisti~kog uvida u ~oveka, bi}e koje prièljkuje “jednu vlast za dru-
gom” i iz tog stava nastavlja ka planu dràvne zajednice koja bi najbolje
pogodovala toj ìvotinji èdnoj vlasti. Stvarni proces, to jest jedini proces
u kojem njegov koncept ~oveka ima smisla i ide izvan o~igledne banalno-
sti pretpostaljenog ljudskog zla, upravo je suprotan.
Ova nova dràvna zajednica je bila zami{ljena u korist novog buròas-
kog dru{tva kakvo se pojavilo u sedamnaestom veku i ova skica ~oveka je
skica za novi tip ôveka koji bi njemu pristajao. Dràva se bazira na legi-
timnosti vlasti a ne prava. Ona sti~e monopol na ubijanje i zauzvrat daje
uslovnu garanciju da ne}e{ biti ubijen. Sigurnost je zajem~ena zakonom
koji je direktna emanacija monopola dràvne vlasti (a nije ga uspostavio
~ovek prema ljudskim standardima onoga {ta je dobro a {ta pogre{no). I
kako u o~ima pojedinca koji ìvi pod njim taj zakon proisti~e direktno iz
apsolutne vlasti, on predstavlja apsolutnu potrebu. Prema zakonu te dr-
àve – to jest akumuliranoj mo}i dru{tva koju je monopolisala dràva – ne
postavlja se pitanje o tome {ta je ispravno a {ta pogre{no, ve} postoji samo
apsolutna poslu{nost, slepi konformizam buròaskog dru{tva.
Li{en politi~kih prava, pojedinac koji sav javni i zvani~ni ìvot doìvlja-
va kao neminovnosti, sti~e nov i poja~an interes za svoj li~ni ìvot i li~nu
sudbinu. Isklju~en iz upravljanja dràvnim poslovima koji obuhvataju sve
gra|ane, pojedinac gubi svoje punopravno mesto u dru{tvu i prirodnu
vezu sa sunarodnicima. On sad moè da sudi o svom privatnom ìvotu sa-
mo porede}i ga sa ìvotima drugih, a njegovi odnosi sa bli`njima popri-
maju oblik takmi~enja. îm dràva reguli{e javne poslove pod izgovorom
neminovnosti, dru{tvene i javne karijere takmaca dolaze pod udar slu~aj-
nosti. U dru{tu pojedinaca po prirodi jednako ovla{}enih za mo}, koje
dràva podjednako {titi jedne od drugih, samo slu~aj moè da odlu~i ko }e
uspeti.37
37 Princip slu~aja kao krajnjeg arbitra nad celim ìvotom je dostigao svoj puni razvoj u de-
vetnaestom veku. S tim je došao novi ànr knjièvnosti, roman, i opadanje drame. Jer je drama
postala besmislena u svetu bez akcije, dok je roman mogao da se primereno bavi sudbinama
146 IMPERIJALIZAM
Prema buròaskim normama, oni koji uop{te nemaju sre}e i potpuno su

neuspe{ni automatski se isklju~uju iz takmi~enja koje je ìvot dru{tva.
Sre}a se identifikuje sa ~a{}u, a nesre}a sa sramotom. Prenose}i svoja po-
liti~ka prava na dràvu, pojedinac na nju prenosi i dru{tvene odgovornos-
ti: on traì da ga dràva oslobodi tereta brige za siroma{ne isto kao {to
traì za{titu od kriminalaca. Razlika izme|u siroma{tva i kriminala nesta-
je – oba stoje izvan dru{tva. Neuspe{nima su otete vrline koje im je ostavi-
la klasi~na civilizacija; nesre}ni ne mogu vi{e da traè hri{}ansku milost.
Hobs osloba|a one koji su isklju~eni iz dru{tva – neuspe{ne, nesre}ne,
kriminalce – od svake obaveze prema dru{tvu i dràvi ako dràva ne vodi
brigu o njima. Oni mogu da daju maha svojoj èlji za vla{}u i kaè im se
da iskoriste prednost svoje elementarne sposobnosti da ubijaju, ne bi li ta-
ko povratili onu prirodnu jednakost koju dru{tvo prikriva jedino iz li~ne
koristi. Hobs predvi|a i opravdava organizovanje dru{tvenih izop{tenika u
bande ubica kao logi~an ishod buròaske filozofije morala.
Po{to je vlast su{tinski samo krajnje sredstvo, zajednica zasnovana is-
klju~ivo na vlasti mora se raspasti u spokojstvu rada i stabilnosti; njena
potpuna bezbednost otkriva da je ona sagra|ena na pesku. Samo sticanjem
vi{e vlasti ona moè da garantuje status quo; samo neprestanim {irenjem
vlasti i samo procesom akumulacije vlasti ona moè ostati stabilna. Hob-
sova Dràva je kolebljiva struktura i stalno se mora snabdevati novim pot-
porama spolja; ina~e }e preko no}i kolabirati u besciljni, besmisleni haos
privatnih interesa iz kojih je potekla. Hobs u teoriji prirodne dràve ote-
lovljuje potrebu za akumulacijom vlasti, “situaciju neprestanog rata” svih
protiv svih u kojem pojedina~ne dràve ostaju neprijatelji kao {to su bili
njihovi pojedina~ni podanici pre nego {to su se podredili autoritetu Drà-
ve.38 Ta uvek prisutna mogu}nost rata garantuje Dràvi izgled trajnosti jer
joj omogu}ava da pove}a svoju vlast na ra~un drugih dràva.
Bilo bi pogre{no povr{nom procenom prihvatiti o~iglednu nedoslednost
ljudskih bi}a koja su bila ili `rtve neminovnosti ili miljenici sre}e. Balzak je pokazao sve
mogu}nosti ovog novog ànra i ~ak je ljudske strasti predstavio kao ljudsku sudbinu, u kojoj
nema ni vrline ni poroka, ni razuma ni slobodne volje. Samo je roman u svojoj punoj zrelosti,
interpretiraju}i i reinterpretiraju}i celu skalu ljudske gra|e, mogao da propoveda novo je-
van|elje zaslepljenosti sopstvenom sudbinom koje je odigralo tako veliku ulogu me|u in-
telektualcima devetnaestog veka. Pomo}u takve zaslepljenosti umetnik i intelektualac su
pokušali da povuku granicu izme|u sebe i filistara, da se zaštite od nehumanosti dobre ili zle
sre}e, i razvili su sav talenat modernog senzibiliteta – za patnju, za razumevanje, za igranje
propisane uloge – koja je tako o~ajni~ki potrebna ljudskom dostojanstvu, koja traì od ~ove-
ka da bude makar dobrovoljna `rtva ako ništa drugo.
38 Trenutno popularna liberalna ideja Svetske vlade zasnovana je, kao sve liberalne ideje
politi~ke vlasti, na istom konceptu pojedinaca podre|enih centralnoj vlasti koja “ih sve drì u
strahu”, osim što sada nacije zauzimaju mesto pojedinaca. Svetska vlada treba da nadja~a i
eliminiše autenti~nu nacionalnu politiku, to jest, razli~iti narodi treba da idu skupa punom
parom.
izme|u Hobsovog zahteva za sigurno{}u i uro|ene nestabilnosti njegove

Dràve. I ovde on poku{ava da ubedi, da se pozove na izvesne temeljne in-
stinkte sigurnosti za koje dobro zna da u idejama Levijatana mogu da pre-
ìve samo u obliku apsolutne podre|enosti vlasti koja “sve njih pla{i”, to
jest u sveproìmaju}em, sveobuhvatnom strahu – koji ba{ nije osnovno
ose}anje bezbednog ~oveka. Hobs je zapravo po{ao od jedinstvenog uvida
u politi~ke potrebe novog buròaskog dru{tva u usponu, ~ija je temeljna
vera u beskrajni proces akumulacije vlasni{tva skoro eliminisala svaku
li~nu sigurnost. Hobs je izveo neophodne zaklju~ke iz dru{tvenih i eko-
nomskih obrazaca pona{anja kada je predloìo svoje revolucionarne pro-
mene u politi~kom ustrojstvu. On je izloìo plan jedine nove dràvne za-
jednice koja bi mogla da odgovori novim potrebama i interesima nove
klase. Prikazao je zapravo kakav ~ovek treba da postane i kako treba da se
pona{a ako èli da odgovara buròaskom dru{tvu koje nastaje.
Hobsovo insistiranje na vlasti kao motoru svih stvari ljudskih i boàn-
skih (~ak i boìja vladavina nad ljudima “ne poti~e od toga {to ih je bog
stvorio... ve} iz Vlasti kojoj se ljudi ne mogu odupreti”) proisti~e iz teorij-
ski nepobitne pretpostavke da beskrajna akumulacija poseda mora da se
bazira na beskrajnoj akumulaciji vlasti. Filozofski korelativ unutra{njoj
nestabilnosti zajednice zasnovane na vlasti je slika beskrajnog procesa is-
torije koja, da bi bila konzistentna sa neprestanim ja~anjem vlasti, neumo-
ljivo stiè pojedince, narode i kona~no celo ~ove~anstvo. Neograni~enom
procesu akumulacije kapitala potrebna je politi~ka struktura tako “jedne
neograni~ene vlasti” da bi mogla da za{titi sve ve}i posed postaju}i ne-
prestano sve vlasnija. Zahvaljuju}i su{tinskom dinamizmu nove dru{tvene
klase, savr{eno je ta~no da “on ne moè da osigura vlast i sredstva da do-
bro ìvi, koje ima trenutno, a da stalno ne sti~e jo{ vi{e”. ^vrstinu ovog za-
klju~ka ni na koji na~in ne menja zna~ajna ~injenica da za nekih tri stotine
godina nije bilo ni vladara koji bi “pretvorio ovu Istinitost Spekulacije u
Korisnost Prakse”, niti je buròazija bila politi~ki svesna i ekonomski do-
voljno zrela da otvoreno prihvati Hobsovu filozofiju vlasti.
Taj proces neprekidne akumulacije vlasti, neophodne za za{titu

neprestane akumulacije kapitala, odredio je “progresivnu” ideologiju
kasnog devetnaestog veka i nagovestio uspon imperijalizma. Progres je
postao neodoljiv ne zbog naivne iluzije o beskrajnom rastu poseda, ve}
zbog shvatanja da je akumulacija vlasti jedina garancija stabilnosti tako-
zvanih zakona ekonomije. Prema osamnaestovekovnom shvatanju progre-
sa, na primer u Francuskoj pre revolucije, kritika pro{losti trebalo je da
bude sredstvo gospodarenja sada{njo{}u i kontrole budu}nosti; progres je
kulminirao u emancipaciji ~oveka. Me|utim, to shvatanje imalo je malo
veze sa beskrajnim progresom buròaskog dru{tva, koje ne samo {to nije
148 IMPERIJALIZAM
èlelo slobodu i autonomiju ~oveka, ve} je bilo spremno da sve i svakoga

`rtvuje navodno nadljudskim zakonima istorije. “Ono {to mi zovemo pro-
gres to je vetar [koji] [an|ela istorije] nezadrìvo nosi u budu}nost kojoj
on okre}e le|a dok se gomila ru{evina pred njim diè do neba”.39 Jedino
se u Marksovom snu besklasnog dru{tva koje je, po Dòjsovim re~ima,
trebalo da probudi ~ove~anstvo iz no}ne more istorije, javlja poslednji,
iako utopijski trag predstava osamnaestog veka.
Imperijalisti~ki nastrojen biznismen koga zvezde ljute jer ne moè da ih
anektira, shvatio je da }e vlast organizovana same sebe radi proizvesti jo{
vi{e vlasti. Kada je akumulacija kapitala dostigla svoje prirodne, nacio-
nalne limite, buròazija je razumela da }e samo sa ideologijom “ekspanzi-
ja je sve” i samo sa odgovaraju}im procesom akumulacije vlasti stari mo-
tor mo}i ponovo da se stavi u pogon. U istom trentuku, me|utim, kada je
izgledalo da je pravi princip neprestanog kretanja otkriven, specifi~no op-
timisti~ko raspoloènje ideologije progresa je bilo uzdrmano. Ne samo da
su neki po~eli da sumnjaju u neodoljivost samog procesa, ve} je mnogo
ljudi po~elo da vidi ono {to je pla{ilo Sesila Roudza: da su condicio huma-
na i ograni~enja zemaljske kugle ozbiljne prepreke procesu koji nije mo-
gao da se zaustavi i da se stabilizuje, pa je zato jedino mogao da prouzro-
kuje niz katastrofa kad je dostigao te granice.
U imperijalisti~koj epohi je filozofija vlasti postala filozofija elite koja
je brzo otkrila i bila sasvim spremna da prizna da se è| za vla{}u moè
ugasiti jedino destrukcijom. To je bio su{tinski razlog njihovog nihilizma
(naro~ito uo~ljivog u Francuskoj na prelazu vekova, a u Nema~koj dvade-
setih godina) koji je zamenio praznoverje progresa podjednako vulgarnim
praznoverjem propasti i propovedao automatsko uni{tenje sa istim entuzi-
jazmom sa kojim su fanatici automatskog progresa propovedali neodolji-
vost ekonomskih zakona. Hobsu, velikom idolopokloniku Uspeha, trebalo
je tri veka da uspe: delom zato {to je Francuska revolucija, sa svojim kon-
ceptom ~oveka kao tvorca zakona i citoyena, skoro uspela da spre~i burò-
aziju da potpuno razvije svoje shvatanje istorije kao neminovnog procesa
– ali delom i zbog revolucionarnih implikacija Dràve, njenog neustra{i-
vog prekida sa zapadnom tradicijom, na {ta je Hobs tako|e ukazao.
Opasna smetnja su svaki ~ovek i svaka misao koji ne sluè i ne zadovo-
ljavaju krajnji cilj ma{ine ~ija je jedina svrha stvaranje i akumulacija vla-
sti. Hobs je sudio da su knjige “starih Grka i Rimljana” isto tako “{kodlji-
ve” kao i u~enje hri{}ana “Summum bonum... kako se govori u knjigama
39 Walter Benjamin, “Über den Begriff Geschicte”, Institut für Sozialforschung, New
York, 1942, mimeographed. – Sami imperijalisti su bili sasvim svesni implikacija svoga kon-
cepta progresa. Veoma reprezentativan autor iz dràvne slu`be u Indiji koji je pisao pod
pseudonimom A. Carthill rekao je: “ôvek mora uvek da saàljeva one li~nosti koje su lupi-
la trijumfalna kola progresa” (op. cit., p. 209).
starih filozofa morala” ili doktrina da “{to god ~ovek u~ini protiv svoje sa-
vesti, greh je”, a da su “zakoni pravila o pravednom i nepravednom”. Hob-
sovo duboko nepoverenje prema celoj zapadnoj tradiciji politi~ke misli
ne}e nas iznenaditi ako se setimo da on nije èleo ni vi{e ni manje nego
opravdanje Tiranije koja, iako se dogodila mnogo puta u zapadnoj istoriji,
nije nikada po~astvovana filozofskim utemeljenjem. Na to {to se Levijatan
zapravo uspinje do trajne vladavine, Hobs ponosno dodaje: “Ime Tiranija
nije ozna~avalo ni vi{e ni manje nego ime Vrhovne vlasti...; ja mislim da
je tolerisanje tobo`nje mr`nje prema Tiraniji zapravo tolerisanje mr`nje
prema Dràvi uop{te...”
Po{to je Hobs bio filozof, on je ve} u usponu buròazije mogao da otkri-
je sve one antitradicionalne kvalitete nove klase kojima treba vi{e od trista
godina da se potpuno razviju. Njegov Levijatan se nije bavio dokonim
spekulacijama o novim politi~kim principima ili starim traènjem izgovo-
ra kad se upravlja ljudskom zajednicom; to je bilo ta~no “prora~unavanje
posledica” koje slede iz uspona nove klase u dru{tvu ~ije je postojanje
su{tinski povezano sa posedom kao dinami~kim sredstvom koje proizvodi
nov posed. Takozvana akumulacija kapitala, koja je rodila buròaziju,
promenila je samu koncepciju poseda i bogatstva: njih vi{e nisu smatrali
rezultatima akumulacije i sticanja ve} izvorima; bogatstvo je postalo bes-
krajni proces boga}enja. Klasifikacija buròazije kao imu}ne klase samo
je naizgled ta~na, jer je karakteristika ove klase da njoj moè pripadati
svako ko ìvot shvata kao proces neprestanog boga}enja i ko novac smatra
ne~im nepovredivim, ne~im {to ni pod kojim uslovima ne moè biti puka
potro{na roba.
Posed po sebi, me|utim, stvar za kori{}enje i potro{nju, stalno se uma-
njuje. Najradikalniji i jedino siguran oblik posedovanja je destrukcija, jer
samo ono {to smo razorili sigurno je i zauvek na{e. Vlasnici poseda koji ne
tro{e ve} se trude da uve}aju svoje imanje neprestano nailaze na jedno vr-
lo neprijatno ograni~enje, nesre}nu ~injenicu da ~ovek mora da umre.
Smrt je pravi razlog {to posed i sticanje nikad ne mogu postati pravi poli-
ti~ki princip. Dru{tveni sistem su{tinski zasnovan na posedu moè da ide
samo ka kona~noj destrukciji sveg poseda. Ume{nost privatnog ìvota je
tako ozbiljan izazov posedu kao temelju dru{tva kao {to su ograni~enja ze-
maljske kugle izazov ekspanziji kao temelju dràve. Prevazilaze}i ogra-
ni~enja ljudskog ìvota u planiranju automatski kontinuiranog rasta bogat-
stva izvan svih li~nih potreba i mogu}nosti potro{nje, li~ni posed je postao
javna stvar i izveden je iz sfere pukog privatnog ìvota. Privatni interesi
koji su po samoj svojoj prirodi privremeni, ograni~eni ~ovekovim prirod-
nim ìvotnim vekom, mogu sada da umaknu u sferu javnih poslova i da od
njih pozajme to beskrajno vreme koja je potrebno za neprekidnu akumu-
laciju. Izgleda da se time stvara dru{tvo veoma sli~no dru{tvu mrava i
150 IMPERIJALIZAM
p~ela gde se “zajedni~ko dobro ne razlikuje od privatnog; i gde oni koji po

prirodi naginju privatnom, sti~u u zajedni~ku korist”.
Po{to, me|utim, ljudi nisu ni mravi niti p~ele, cela stvar je iluzija. Javni
ìvot preuzima varljiv izgled zbira privatnih interesa kao da ti interesi
samim okupljanjem mogu da stvore nov kvalitet. Svi takozvani liberalni
koncepti politike (to jest, sva takozvana preimperijalisti~ka politi~ka shva-
tanja svojstvena buròaziji) – kao neograni~ena konkurencija regulisana
tajnom ravnoteòm koja nastaje tajanstveno iz ukupnog zbira konkurent-
skih aktivnosti, “prosve}eni li~ni interes” kao poèljna politi~ka vrlina,
neograni~eni progres svojstven pukom nizanju doga|aja – imaju jedno za-
jedni~ko: oni jednostavno zbrajaju privatne ìvote i li~ne obrasce pona{a-
nja i njihov zbir predstavljaju kao zakone istorije ili ekonomije ili politike.
Liberalne zamisli, me|utim, sve dok izraàvaju instinktivno nepoverenje
buròazije i njeno uro|eno neprijateljstvo prema javnim poslovima, samo
su privremeni kompromis izme|u starih normi zapadne kulture i vere nove
klase u vlasni{tvo kao dinami~an, samopokreta~ki princip. Stari standardi
uzmi~u u tolikoj meri da automatski porast bogatstva zapravo zamenjuje
politi~ku akciju.
Hobs je bio pravi filozof buròazije, iako ga ova nikad nije sasvim priz-
nala zato {to je Hobs shvatio da sticanje bogatstva zami{ljeno kao nepre-
stani proces mora pre ili kasnije da provali sva postoje}a teritorijalna og-
rani~enja. On je predvideo da dru{tvo koje je po{lo putem neprestanog sti-
canja mora da izgradi dinami~nu politi~ku organizaciju sposobnu da odgo-
vara neprekidnom procesu proizvo|enja vlasti. On je, ~ak, samom snagom
imaginacije, uspeo da ocrta glavne psiholo{ke osobine novog tipa ljudi ko-
ji bi odgovarali takvom dru{tvu i njegovoj tiranskoj dràvi. On je pred-
video da je neophodno da novi ljudski tip ose}a idolopoklonstvo prema
samoj vlasti, da bude polaskan kada ga nazovu ìvotinjom èdnom vlasti,
iako }e ga dru{tvo zapravo naterati da preda sve svoje prirodne sile, svoje
vrline i poroke i pretvoriti ga u jadnog, slaba{nog ~ove~uljka koji ~ak ne-
ma ni prava da se usprotivi tiraniji i koji se, daleko od te`nje za vla{}u,
podre|uje svakoj postoje}oj vladavini i ne reaguje ~ak ni kad njegov naj-
bolji prijatelj pada kao nevina `rtva nerazumljivog raison d’état.
Jer Dràva zasnovana na akumuliranoj i monopolizovanoj vlasti svih
pojedina~nih ~lanova, neminovno svaku li~nost ostavlja bez vlasti, li{enu
svojih li~nih i ljudskih sposobnosti. Ostavlja ga degradiranog u to~ki} u
ma{ini koja akumulira vlast, slobodnog da se ute{i uzvi{enim mislima o
kona~noj sudbini ove ma{ine koja je sama konstruisana na takav na~in da
moè da pro`dere zemaljsku kuglu slede}i jednostavno sopstveni unutra{-
nji zakon.
Krajnja, destruktivna svrha te Dràve je makar nazna~ena u filozofskoj
interpretaciji ljudske jednakosti kao “jednake sposobnosti” za ubijanje.
@ivljenje sa svim drugim nacijama “u stanju neprestanog rata i u grani~-

nom ratnom podru~ju, sa vojskom na granicama i topovima postavljenim
protiv svih suseda “, ne zna za drugi zakon pona{anja od “pona{anja naj-
vi{e u (svoju) korist” i postepeno bi pro`drlo slabije strukture dok ne do|e
do poslednjeg rata “koji }e svakom ~oveku doneti Pobedu ili Smrt”.
“Pobedom ili Smr}u” Levijatan moè zaista da prevazi|e sva politi~ka
ograni~enja koja donosi postojanje drugih naroda i moè da obavije celu
zemlju svojom tiranijom. Ali kada je do{ao poslednji rat i kada je svaki
~ovek dobio ono {to mu pripada, nikakav kona~ni mir nije uspostavljen na
Zemlji: ma{ini za akumuliranje vlasti, bez koje kontinentalna ekspanzija
ne bi bila postignuta, potrebno je da guta sve vi{e materijala u svom
neprekidnom radu. Ako poslednja pobedni~ka Dràva ne moè da ide da-
lje da “anektira planete”, ona moè samo da nastavi da sebe razara kako bi
iznova po~ela neprestani proces proizvodnje vlasti.
III: Savez izme|u gomile i kapitala
IMPERIJALIZAM JE stupio na politi~ku scenu grabeòm oko Afrike osam-

desetih, unapredili su ga biznismeni, o{tro su mu se suprotstavile tada{nje
vlade, a pozdravila ga je iznena|uju}e {iroka grupa obrazovanih ljudi.40
Njima je on izgledao kao bogomdano izle~enje od svih zala, lako re{enje
za sve sukobe. Istina je da imperijalizam u izvesnom smislu nije izneverio
te nade. On je produìo ìvot politi~kim i dru{tvenim strukturama kojima
su sasvim o~igledno pretile nove dru{tvene i politi~ke snage i koje bi, u
drugim uslovima, bez uticaja imperijalisti~kog razvoja, nestale i bez dva
svetska rata.
Kako stvari stoje, imperijalizam je kao rukom odneo sve nevolje i proiz-
veo ono varljivo ose}anje sigurnosti, tako ra{ireno u predratnoj Evropi ko-
je je zavelo sve osim najosetljivijih duhova. Pegi u Francuskoj a êsterton
u Engleskoj instinktivno su znali da ìve u svetu praznog privida i da je
njegova stabilnost najve}i od svih privida. Dok sve nije po~elo da pro-
pada, stabilnost o~igledno staromodnih politi~kih struktura je bila ~injeni-
ca, i izgledalo je da njihova tvrdoglava, nehajna dugove~nost opovrgava
one koji su ose}ali da im se trese tlo pod nogama. Re{enje zagonetke bio
40 “Dràvne slu`be nude naj~istiju i najprirodniju podršku agresivnoj spoljnoj politici,

ekspanzija imperije se mo}no javlja aristokratiji i ljudima od profesije nude}i nova i sve ve}a
polja za ~asno i unosno zaposlenje njihovih sinova” (J. A. Hobson, “Capitalism and Imperia-
lism in South Africa”, op. cit. ) “Pre svih su... patriotski profesori i publicisti, bez obzira na
politi~ke sklonosti i li~ni ekonomski interes”, podràvali “{irenje imperijalisti~kih trustova
sedamdesetih i ranih osamdesetih “ (Hayes, op. cit., p. 220).
152 IMPERIJALIZAM
je imperijalizam. Odgovor na sudbinsko pitanje za{to se izvan pravila ev-

ropskih dràva o me|usobnom po{tovanju dozvolilo da se ovo zlo {iri dok
ne razori sve, dobro kao i lo{e, jeste da su sve vlade vrlo dobro znale da se
njihove zemlje potajno dezintegri{u, da se dràvna zajednica razara iznu-
tra i da se ìvi od pozajmljenog vremena.
Dosta nevino, ekspanzija se prvo pojavila kao odu{ak za prekomernu
proizvodnju kapitala i ponudila je lek, izvoz kapitala.41 Stra{an porast bo-
gatstva stvoren kapitalisti~kom proizvodnjom u dru{tvenom sistemu bazi-
ranom na lo{oj raspodeli rezultirao je prevelikim u{te|evinama – to jest,
akumulacijom kapitala koji je bio osu|en da tavori u okviru postoje}eg
nacionalnog kapaciteta proizvodnje i potro{nje. Ovaj novac je zapravo bio
suvi{an, nikome potreban iako ga je posedovala sve ve}a klasa nekih ljudi.
Krize i depresije tokom decenija koje su prethodile eri imperijalizma42
nametnule su kapitalistima misao da ceo njihov ekonomski sistem proi-
zvodnje, zasnovan na ponudi i potra`nji, od sada mora da dolazi “izvan
kapitalisti~kog dru{tva”.43 Takav zahtev ponude i potra`nje proizlazio je iz
nacije dok god kapitalisti~ki sistem nije imao kontrolu nad svojom klasom
zajedno sa svojim celokupnim proizvodnim kapacitetom. Kada je kapita-
lizam proèo celokupnu ekonomsku strukturu i kada su svi dru{tveni slo-
jevi u{li u orbitu njegovog sistema proizvodnje i potro{nje, kapitalisti su
morali jasno da odlu~e, da li }e gledati kako ceo sistem doìvljava kolaps
ili }e na}i nova trì{ta, to jest, probiti u nove zemlje koje jo{ nisu bile
podvrgnute kapitalizmu i zato mogu da obezbede novu, nekapitalisti~ku
ponudu i potra`nju.
Odlu~uju}a ta~ka u vezi sa depresijama {ezdesetih i sedamdesetih, koje
su inicirale eru imperijalizma, bilo je to {to su one naterale buròaziju da
shvati da pragreh obi~ne plja~ke, koji je nekoliko vekova ranije omogu}io
“prvobitnu akumulaciju kapitala” (Marks) i otpo~eo svaku dalju akumu-
laciju, mora kona~no da se ponovi kako motor akumulacije ne bi iznenada
41 O tome i onome što sledi vidi J. A. Hobson, Imperialism, koji je još 1905. dao iz-
vanrednu analizu vode}ih ekonomskih snaga i motiva kao i nekih politi~kih implikacija im-
perijalizma. Kada je 1938. njegova rana studija bila ponovo objavljena, Hobson je u uvodu
neizmenjenog teksta s pravom mogao da tvrdi da je njegova knjiga bila dokaz “da su glavne
opasnosti i potresi ... današnjice... bili latentni i vidljivi u svetu pre jedne generacije...”
42 O~igledan kontrast izme|u oštre krize šezdesetih godina u Engleskoj i sedamdesetih na
Kontinentu s jedne i imperijalizma s druge strane spominje Hayes, op. cit., samo u fusnoti
(na str. 219), i Schuyler, op. cit., koji veruje da je “oìvljavanje interesovanja za emigraciju
bilo vaàn ~inilac u po~ecima imperijalnog pokreta” i da je to interesovanje bilo izazvano
“ozbiljnom depresijom u britanskoj trgovini i industriji” pred kraj šezdesetih (str. 280).
Schuyler tako|e donekle opisuje “antiimperijalisti~ko raspoloènje sredinom viktorijanske
ere”. Na nesre}u, Schuyler ne pravi razliku izme|u Komonvelta i prave imperije, iako je pre-
tresanje materijala o preimperijalisti~koj eri lako mogla da sugeriše takvu definiciju.
43 Rosa Luxemburg, Die Akkumulation des Kapitals, Berlin, 1923, p. 273.
zastao.44 Suo~eni sa ovom opasno{}u, koja je ne samo buròaziji ve} i

celoj naciji pretila katastrofalnim slomom proizvodnje, kapitalisti~ki
proizvo|a~i su razumeli da su oblici i zakoni njihovog proizvodnog sis-
tema “od po~etka sra~unati na celu Zemlju”.45
Prva reakcija na zasi}eno doma}e trì{te, na nedostatak sirovina i naras-
taju}u krizu, bio je izvoz kapitala. Posednici suvi{nog bogatstva prvo su
oku{ali strano ulaganje bez ekspanzije i bez politi~ke kontrole, {to je re-
zultiralo besprimerenim orgijama i prevarama, finansijskim skandalima i
berzanskim {pekulacijama, utoliko alarmantnijim otkad su strane investi-
cije rasle mnogo brè od doma}ih.46 Veliki novac proiza{ao iz prevelikih
u{te|evina poplo~ao je put malom novcu, proizvodu rada malih ljudi. Do-
ma}a preduze}a, da bi dràla korak sa visokim profitima od stranih inves-
ticija, okrenula su se tako|e la`ljivim metodama i privla~ila su sve ve}i
broj ljudi koji, u nadi u ~arobne preokrete, baci{e novac kroz prozor. Panam-
ski skandal u Francuskoj, Gründungsswindel u Nema~koj i Austriji,
klasi~ni su primeri. Iz obe}anja stra{nih profita proiza{li su stra{ni gubici.
Vlasnici male koli~ine novca izgubili su toliko mnogo tako brzo da su
vlasnici vi{ka velikog kapitala uskoro videli da su ostali sami na onom {to
je, u nekom smislu, bilo bojno polje. Ne uspev{i da pretvore celo dru{tvo
u zajednicu kockara, oni su opet bili suvi{ni, isklju~eni iz normalnog pro-
cesa proizvodnje kojem su se, posle nekih preokreta, sve druge klase mir-
no vratile, iako pomalo osiroma{ene i ogor~ene.47
Izvoz novca i strano investiranje kao takvi nisu imperijalizam, i ne vode
nu`no do ekspanzije kao politi~kog sredstva. Sve dok su vlasnici vi{ka
44 Rudolf Hilferding, Das Finanzkapital, Wien, 1910, p. 401, pominje ~injenicu – ali ne
analizira implikacije – da imperijalizam “iznenada ponovo koristi metode prvobitne akumu-
lacije kapitalisti~kog bogatstva”.
45 Prema briljantnom uvidu Roze Luksemburg u politi~ku strukturu imperijalizma (op.
cit., p. 273 ff, p. 361 ff), “istorijski proces akumulacije kapitala u svim svojim aspektima za-
visi od postojanja nekapitalisi~kog društvenog sloja”, tako da je “imperijalizam politi~ki
izraz akumulacije kapitala u nadmetanju za posedovanje ostataka nekapitalisti~kog sveta”.
Ta suštinska zavisnost kapitalizma od nekapitalisti~kog sveta leì u osnovi svih drugih as-
pekata imperijalizma, koji se onda mogu objasniti kao proizvod suvišnog novca i loše
raspodele (Hobson op. cit.,), kao rezultat prekomerne proizvodnje i potrebe za novim trìšti-
ma koja iz toga proizilazi (Lenjin, Imperialism, the Last Stage of Capitalism, 1917), kao
rezultat nedovoljne snabdevenosti sirovinama (Hayes, op. cit.), ili izvoza kapitala radi ujed-
na~enja nacionalne profitne stope (Hilferding, op. cit.).
46 Prema Hilferdingu, op. cit., p. 409, beleška, od 1865. do 1898. britanski prihod od
stranih ulaganja porastao je devet puta, dok se nacionalni prihod samo udvostru~io. On pret-
postavlja sli~an, iako mo`da manje izrazit porast za nema~ka i francuska strana ulaganja.
47 Za Francusku vidi George Lachapelle, Les Finances de la Troisième République, Paris,
1937, i D. W. Brogan, The Development of Modern France, New York, 1941. Za Nema~ku
uporedi zanimljiva savremena svedo~enja kao Max Wirth, Geschichte der Handelskrisen,
1873, chapter 15, i A. Schäffle, “Der ’grosse Borsenkrach’ des Jahres 1873” u Zeitschrift für
die gesamte Staatswissenschaft, 1847, Band 30.
154 IMPERIJALIZAM
kapitala bili zadovoljni investiranjem “velikih delova svog poseda u strane

zemlje”, ~ak i ako je ta tendencija zadala “protivudarac svim pro{lim na-
cionalnim tradicijama “48, oni su samo potvrdili svoje otu|enje od nacio-
nalnog tela na kome su u svakom slu~aju bili paraziti. Tek kad su za svoju
investiciju zatraìli vladinu za{titu (po{to im je po~etni stadijum prevare
otvorio o~i za mogu}u upotrebu politike protiv rizika kocke), u{li su pono-
vo u ìvot nacije. U tom traènju, me|utim, oni su sledili uspostavljenu
tradiciju buròaskog dru{tva, koje uvek smatra politi~ke institucije
isklju~ivo instrumentom za za{titu li~nog poseda.49 Jedino je sre}na podu-
darnost uspona nove klase posednika i industrijske revolucije na~inila
buròaziju proizvo|a~em i podstreka~em proizvodnje. Dok god je
buròazija ispunjavala osnovne funkcije u modernom dru{tvu, koje je su{-
tinski zajednica proizvo|a~a, njeno je bogatstvo imalo zna~ajnu funkciju
za naciju u celini. Posednici vi{ka kapitala su bili prvi u toj klasi koji su
èleli da ostvaruju profit a da ne ispunjavaju neke stvarne dru{tvene
funkcije – ~ak i da je to funkcija proizvo|a~a-eksploatatora, pa njih tako
nijedna policija ne bi mogla da spase od gneva naroda.
Ekspanzija je tada bila spas ne samo za vi{ak kapitala. Mnogo va`nije,
ona je za{titila njegove vlasnike od pretnje da }e ostati potpuno suvi{ni i
paraziti. Ona je spasla buròaziju od posledica lo{e raspodele i oìvela
njen koncept vlasni{tva u vreme kad bogatstvo vi{e nije moglo da se ko-
risti kao faktor proizvodnje unutar nacionalnog okvira i kad je do{lo u
sukob sa proizvodnim idealom zajednice kao celine.
Stariji od vi{ka bogatstva bio je jedan drugi sporedni proizvod kapita-
listi~ke proizvodnje: ljudski odpad koje je svaka kriza, slede}i neizbe`no
svaki period industrijskog rasta, stalno isklju~ivala iz proizvodnog dru{-
tva. Ljudi koji su postali stalno besposleni bili su zajednici isto tako su-
vi{ni kao i vlasnici suvi{nog bogatstva. Da su oni stvarna pretnja dru{tvu,
shvatilo se tokom devetnaestog veka, i njihov je izvoz pomogao da se nas-
48 J. A. Hobson, Capitalism and Imperialism”, op. cit.
49 Vidi Hilferding, op. cit., p. 406. “Otuda pokli~ za jaku dràvnu vlast svih kapitalista ko-
ji su stekli interes u stranim zemljama... Izvezeni kapital se ose}a najsigurnije kada dràvna
vlast njegove sopstvene zemlje potpuno vlada novim veleposedom... Njegove profite dràva
}e garantovani ako moè. Tako izvoz kapitala podsti~e imperijalisti~ku politiku”, zatim p.
423: “Sasvim je normalno da drànje buròazije prema dràvi pretrpi potpunu promenu kada
politi~ka vlast dràve postane kompetitivni instrument za finansijski kapital na svetskom
trìštu. Buròazija se neprijateljski dràla prema dràvi u svojoj borbi protiv ekonomskog
merkantilizma i politi~kog apsolutizma... Barem teorijski, ekonomski ìvot je trebalo da
bude potpuno oslobo|en dràvne intervencije; dràva je trebalo da se politi~ki posveti
o~uvanju sigurnosti i uspostvljanju gra|anske jednakosti”, p. 426: “Me|utim, èlja za ek-
spanzionisti~kom politikom izazvala je revolucinarnu promenu u mentalitetu buròazije.
Ona je prestala da bude miroljubiva i humana” i p. 470: “Društveno, ekspanizija je vitalni us-
lov za o~uvanje kapitalisti~kog društva; ekonomski, ona je uslov o~uvanja i povremenog po-
ve}avanja profitne stope. “
tane dominioni Kanada i Australija, kao i Sjedinjene Dràve. Novina svoj-

stvena imperijalisti~koj eri je da su se te dve suvi{ne snage, vi{ak kapitala
i vi{ak radne snage, udruìle i zajedno napustile zemlju. Koncept ekspan-
zije, izvoz administracije i pripajanje svake teritorije u koju su gra|ani
uloìli ili svoje bogatstvo ili svoj rad, izgledalo je kao jedina alternativa
sve ve}im gubicima u bogatstvu i stanovni{tvu. Imperijalizam i njegova
ideja neograni~ene ekspanzije naizgled su nudili trajni lek za trajno zlo.50
Dosta ironi~no, prva zemlja u koju je vi{ak bogatstva i vi{ak ljudi zajed-
no donet i sama je postala suvi{na. Ju`na Afrika je bila u britanskom pose-
du od po~etka veka jer je osiguravala pomorski put do Indije. Probijanje
Sueckog kanala, me|utim, i kasnije administrativno osvajanje Egipta, znat-
no je smanjilo va`nost stare trgova~ke stanice na Rtu. Britanci bi se, po
svoj verovatno}i, povukli iz Afrike, ba{ kao {to su radile sve evropske na-
cije kadgod bi njihovi posedi i trgovinski interesi u Indiji bili ukinuti.
Posebna ironija i, u nekom smislu, simboli~na okolnost u neo~ekivanom
razvoju Ju`ne Afrike u “kolevku kulture imperijalizma”51 leì u samoj
prirodi njene iznenadne privla~nosti po{to je izgubila svu vrednost za uù
Imperiju: dijamantska polja otkrivena su sedamdesetih, a veliki rudnici
zlata osamdesetih godina. Nova ùdnja za profitom po svaku cenu stekla
se prvi put u jednoj ta~ki sa starim lovom na blago. Lovci na zlato, avantu-
risti i talog velikih gradova emigrirali su na Crni kontinent zajedno sa ka-
pitalom iz industrijski razvijenih zemalja. Od tada, gomila, koju je za~ela
monstruozna akumulacija kapitala, pridruìla se svom uzro~niku na tim
putevima otkrivanja, na kojima nije bilo otkriveno ni{ta osim novih mogu}-
nosti za investiranje. Posednici vi{ka bogatstava jedini su mogli da isko-
riste vi{ak ljudi koji je dolazio sa sve ~etiri strane sveta. Zajedno su oni us-
postavili prvi raj parazita kojima je pokreta~ka snaga bilo zlato. Imperija-
lizam, proizvod vi{ka novca i vi{ka ljudi zapo~eo je svoju zapanjuju}u ka-
rijeru proizvo|enjem najnepotrebnije i najnestvarnije robe.
Jo{ uvek je neizvesno da li bi ekspanzija kao lek za sve postala tako ve-
liko isku{enje za neimperijaliste da je svoja opasna re{enja ponudila jedi-
no za onaj vi{ak snaga koji je ve} bio izvan nacionalnog kolektiva. Sau-
~esni{tvo svih parlamentarnih partija u imperijalisti~kim programima je
50 Ti motivi su naro~ito bili izraèni u nema~kom imperijalizmu. Me|u prvim aktivnosti-
ma Alldeutsche Verband (osnovan 1891) bili su napori da se nema~ki emigranti spre~e da
menjaju dràvljanstvo, a prvi imperijalisti~ki govor Vilhelma II, prilikom dvadesetpetogodiš-
njice osnivanja Rajha, sadràvao je slede}i tipi~an pasa`: “Nema~ko carstvo postalo je svet-
sko carstvo. Hiljade naših zemljaka ìve svuda, u udaljenim delovima zemlje... Gospodo,
vaša je sveta du`nost da mi pomognete da ujedinim ovo šire nema~ko carstvo sa našom do-
movinom.” Uporedi tako|e tvrdnju J. A. Froude u fusnoti br. 10.
51 E. H. Damce, The Victorian Illusion, London, 1928, p. 164: “Afrika, koja nije bila
uklju~ena ni u itinerer saksonstva niti u razmi{ljnja profesionalnih filozofa imperijalne istori-
je, postala je rasadnik kulture britanskog imperijalizma.”
156 IMPERIJALIZAM
osvedo~ena stvar. Ovako posmatrana istorija britanske Laburisti~ke stran-

ke je skoro neprekidni lanac opravdanja ranijeg predskazanja Sesila Roud-
za: “Radnici vide da iako su Amerikancima izuzetno dragi i iako upravo
sada izmenjuju sa njima najbratskija ose}anja, ovi ipak isklju~uju njihovu
robu. Radnici tako|e vide da Rusija, Francuska i Nema~ka na svojoj
teritoriji rade isto to, i radnici vide da ako dobro ne otvore o~i, ne}e biti
uop{te mesta na svetu gde }e mo}i da posluju. I tako su radnici postali im-
perijalisti i podràvaju Liberalnu partiju.”52 U Nema~koj su liberali (a ne
Konzervativna partija) bili stvarni osniva~i ~uvene pomorske politike koja
je tako doprinela izbijanju Prvog svetskog rata.53 Socijalisti~ka partija se
kolebala izme|u aktivne podr{ke imperijalisti~koj pomorskoj politici (ona
je posle 1906. vi{e puta izglasala fondove za izgradnju nema~ke morna-
rice) i potpunog prenebregavanja svih pitanja spoljne politike. Povremena
upozorenja protiv lumpenproletarijata i mogu}eg podmi}ivanja delova
radni~ke klase mrvicama sa imperijalisti~ke trpeze, nisu dovela do dubljeg
razumevanja velike privla~nosti koju su imperijalisti~ki programi imali na
partijske redove. Za marksiste, nova pojava kao {to je bio savez izme|u
gomile i kapitala izgledala je tako neprirodno, tako o~igledno u sukobu sa
doktrinom klasne borbe, da su potpuno prevideli stvarnu opasnost imperi-
jalisti~kog nastojanja – da podeli ~ove~anstvo na rase gospodara i rase
robova, na vi{e i niè vrste, na obojene narode i bele ljude, {to nastojanje
da se ujedini narod na bazi gomile zapravo i jeste. âk i slom me|unarod-
ne solidarnosti pri izbijanju Prvog svetskog rata nije uzdrmao samozado-
voljstvo socijalista i njihovu veru u proletarijat kao takav. Socijalisti su jo{
uvek istraìvali ekonomske zakone imperijalizma koje je imperijalizam
ve} davno prestao da po{tuje jer su u prekomorskim zemljama ti zakoni
bili `rtvovani “imperijalnom faktoru” ili “faktoru rase” i tek ne{to starije
gospode u visokim finansijskim krugovima je jo{ uvek verovalo u neo-
tu|iva prava profitne stope.
ûdno slab otpor naroda imperijalizmu, brojne nedoslednosti i direktna
kr{enja obe}anja liberalnih dràvnika, ~esto pripisani oportunizmu ili pod-
mi}enosti, imali su druge i dublje razloge. Ni oportunizam ni podmi}enost
nisu mogli da navedu ~oveka kao {to je Gledston da prekr{i obe}anje koje
je dao kao lider Liberalne partije, da }e se evakuisati iz Egipta kad postane
premijer. Napola svesno i jedva artikulisano, ovi ljudi su delili sa narodom
uverenje da je sâma nacionalna zajednica tako duboko podeljena na klase,
52 Citirano iz Millin, op. cit.
53 “Liberali, a ne desnica u Parlamentu, podràvali su pomorsku politiku”, Alfred von
Tirpitz, Erinnerungen, 1919. Vidi tako|e Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich Class)
Wenn ich der Kaiser wär, 1912: “Istinska imperijalisti~ka partija je Nacionalna liberalna par-
tija”. Frymann, istaknuti nema~ki šovinista tokom Prvog svetskog rata, dodao je ~ak, sa poš-
tovanjem prema konzervativcima: “Uzdrànost konzervativnih miljea u pogledu rasnih dok-
trina tako|e je vredna pa`nje”.
da je klasna borba toliko univerzalna karakteristika modernog politi~kog

ìvota da je sama kohezija nacije dovedena u pitanje. Ekspanzija se pono-
vo pojavila kao ìvotni spas, ako je, i onoliko koliko je mogla da zadovolji
op{ti interes nacija u celini. Uglavnom iz tog razloga imperijalistima je bi-
lo dozvoljeno da postanu “paraziti patriotizma”.54
Delimi~no, takve nade su jo{ uvek pripadale staroj lo{oj praksi “le~enja”
doma}ih sukoba stranim poduhvatima. Razlika je, ipak, zna~ajna. Pustolo-
vine su po samoj svojoj prirodi ograni~ene u vremenu i prostoru; one mo-
gu privremeno da prevladaju sukobe, iako u tome po pravilu ne uspevaju i
~ak su pre sklone da ih zao{tre. Od samog po~etka, imperijalisti~ki poduh-
vat ekspanzije je izgledao kao ve~no re{enje, jer je ekspanzija zami{ljena
kao neograni~ena. Nadalje, imperijalizam nije bio avantura u uobi~ajenom
smislu, jer je on manje zavisio od nacionalisti~kih parola nego od naizgled
~vrste osnove ekonomskih interesa. U dru{tvu sukobljenih interesa, gde je
zajedni~ko dobro poistove}eno sa ukupnim zbirom li~nih interesa,
ekspanzija kao takva izgledala je kao mogu}i zajedni~ki interes nacije u
celini. Po{to su imu}ne i vladaju}e klase uverile sve ljude da su ekonom-
ski interes i strast za posedovanjem zna~ajne osnove za dràvnu politiku,
~ak i neimperijalisti~ki dràvnici su brzo nagovoreni da uzmaknu kada se
zajedni~ki ekonomski interes pojavio na horizontu.
To su dakle razlozi iz kojih je nacionalizam razvio tako jasnu tendenciju
prema imperijalizmu, gde postoji unutra{nja protivre~nost dva nespojiva
principa.55 [to je vi{e nacija bilo nesposobno da integri{e u sebe strane na-
rode ({to je protivre~ilo ustrojstvu njihove sopstvene dràve) to su vi{e bi-
le u isku{enju da ih tla~e. U teoriji, nema jaza izme|u nacionalizma i im-
perijalizma; u praksi on moè i biva premo{}en plemenskim nacionaliz-
mom i potpunim rasizmom. Od po~etka, imperijalisti u svim zemljama za-
govarali su i hvalisali se da su “iznad partija” i jedini koji zastupaju naciju
kao celinu. To je posebno ta~no za srednje i isto~noevropske zemlje sa ma-
lo ili bez ikakvih prekomorskih poseda; tamo se savez izme|u gomile i
kapitala sklapao na doma}em terenu i ~ak je bio jo{ vi{e ogor~en na na-
cionalne institucije i sve nacionalne partije i napadao ih mnogo è{}e.56
Zadovoljna ravnodu{nost imperijalisti~kih politi~ara doma}im stvarima
ispoljila se, me|utim, svuda, a naro~ito u Engleskoj. Dok su “partije iznad
partija” kao Primrouz liga bile od sporednog zna~aja, imperijalizam je bio
glavni razlog degeneracije dvopartijskog sistema u Front Bench sistem,
koji je doveo do “umanjivanja mo}i parlamentarne opozicije” i do rasta
54 Hobson, op. cit., p. 61.
55 Hobson, op. cit., je prvi shvatio i fundamentalnu opoziciju imperijalizma i nacionaliz-
ma i tendenciju nacionalizma da postane imperijalisti~ki. Imperijalizam je nazvao iskvare-
noš}u nacionalizma “u kome nacije ... preobraàvaju ukupno stimulativno rivalstvo razli~itih
nacionalnih tendencija u kolja~ku borbu carstava koja se nadme}u” (p. 9).
56 Vidi poglavlje VIII.
158 IMPERIJALIZAM
“mo}i kabineta nasuprot Donjem domu”.57 Ovo se tako|e sprovodilo kao

politika izvan partijskih linija i partikularnih interesa i to su radili ljudi ko-
ji su tvrdili da zastupaju naciju u celini. Takave fraze su jam~ile da }e pri-
vu}i i zavarati one osobe koje su sa~uvale iskru politi~kog idealizma. Po-
kli~ za ujedinjenje li~io je sasvim na bojni pokli~ koji je uvek vodio ljude
u rat, a ipak u univerzalnom i permanentnom instrumentu jedinstva niko
nije otkrio zametak sveop{teg i permanentnog rata.
Vladini ~inovnici angaòvali su se vi{e nego ijedna grupa u nacional-
nom tipu imperijalizma i bili su uglavnom odgovorni za brkanje imperija-
lizma sa nacionalizmom. Nacionalne dràve su stvorile dràvne slu`be i
zavisile su od njih kao od permanentnog ~inovni~kog tela koje je sluìlo
bez obzira na klasni interes i promene vlade. înovni~ka profesionalna
~ast i samopo{tovanje – posebno u Engleskoj i Nema~koj – proizlazili su
iz toga {to su oni bili slu`benici nacije u celini. Oni su bili jedina grupa sa
neposrednim interesom u podràvanju fundamentalnog zahteva dràve za
nezavisno{}u od klasa i frakcija. U na{e vreme je postalo o~igledno da au-
toritet same nacionalne dràve duboko zavisi od ekonomske nezavisnosti i
politi~ke neutralnosti njenih dràvnih slu`benika; opadanje nacija je
neizbe`no po~elo sa korupcijom stalne administracije uz op{te uverenje da
dràvni slu`benici nisu na plati dràve, ve} imu}nih klasa. S kraja veka
imu}ne klase su postale tako dominantne da je za dràvne slu`benike bilo
skoro sme{no da i dalje pretenduju na to da sluè naciji. Podela na klase
ostavila ih je izvan dru{tvene zajednice i naterala ih da formiraju sop-
stvenu kliku. U kolonijalnim slu`bama oni su se spasavali od stvarne de-
zintegracije nacionalne zajednice. U vladanju stranim narodima u udalje-
nim zemljama mogli su mnogo bolje da se pretvaraju da su herojske sluge
nacije, “koje su svojom slu`bom proslavile britansku rasu”58, nego da su
ostali kod ku}e. Kolonije nisu vi{e bile jednostavno ”beskrajan sistem od-
mora u prirodi za vi{e klase”, kako ih je Dèjms Mil jo{ uvek opisivao;
one su morale da postanu sama ki~ma britanskog nacionalizma, koji je u
dominaciji nad udaljenim zemljama i vladanju stranim narodima otkrio je-
dini na~in da sluì britanskim i samo britanskim interesima. Slu`be su za-
pravo verovale da “~udni genije svake nacije nigde ne pokazuje sebe jas-
nije nego u na~inu na koji se ophodi prema podre|enim rasama”.59
57 Hobson, op. cit. p. 146 ff. – “Nema sumnje da je vlast Kabineta u odnosu na Donji dom
uporno i brzo rasla i još uvek raste”, primetio je u studiji 1901. Bryce, Studies in History and
Jurisprudence, 1901, I, 177. Za rad Front-Bench-sistema vidi tako|e Hilaire Belloc and
Cecil Chesterton, The Party Sistem, London 1911.
58 Lord Curzon na otkivanju spomen plo~e Lordu Cromeru. Vidi Lawrence J. Zetland,
Lord Cromer, 1932, p. 362.
59 Ser Hesketh Bell, op. cit., deo I, p. 300.
Isto ose}anje prevladavalo je u holanskim kolonijalnim slu`bama. “Najviši zadatak, za-
datak bez premca, je onaj koji ~eka slu`benika isto~noindijske dràvne slu`be... najvišom
Ta~no je da je gra|anin Egleske, Nema~ke ili Francuske jedino daleko

od ku}e mogao da bude samo Englez, Nemac ili Francuz. U sopstvenoj ze-
mlji on je bio toliko zapleten u ekonomske interese ili dru{tvenu lojalnost
da se ose}ao bliè pripadniku svoje klase u tu|oj zemlji nego ~oveku iz
druge klase u sopstvenoj. Ekspanzija je dala nacionalizmu nov zamah, pa
je sada bila prihva}ena kao instrument nacionalne politike. ^lanovi novih
kolonijalnih dru{tava i imperijalisti~kih liga su se osetili “sasvim isklju-
~eni iz partijskih borbi” i {to su se vi{e udaljavali, ja~e su verovali da “rade
samo u nacionalnu korist”.60 Ovo svedo~i o tome koliko je stanje evrop-
skih nacija pre imperijalizma bilo desperatno, koliko su njihove institucije
postale krhke, koliko se njihov dru{tveni sistem pokazao staromodan, pred
sve ve}om proizvodnom sposobno{}u ~oveka. I za{titna sredstva su bila
desperatna i na kraju se lek pokazao gorim od zla – koje, usput, nije iz-
le~io.
Savez izme|u kapitala i gomile moè se na}i u genezi svake dosledno
imperijalisti~ke politike. U nekim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji,
ovaj novi savez izme|u prebogatih i previ{e siroma{nih bio je i ostao og-
rani~en na prekomorske posede. Takozvana hipokrizija britanske politike
bila je rezultat zdravog razuma engleskih dràvnika koji su povukli o{tru
liniju izme|u kolonijalnih metoda i normalne unutra{nje politike, izbegav-
{i tako sa dosta uspeha povratni efekat imperijalizma na domovinu, ~ega
su se pla{ili. U drugim zemljama, naro~ito u Nema~koj i Austriji, savez je
dejstvovao na doma}em terenu u obliku pan-pokreta, a u Francuskoj u
manjem stepenu, u takozvanoj kolonijalnoj politici. Cilj tih “pokreta” bio
je, da tako kaèmo, da se imperijalizuje cela nacija (a ne samo njen “vi-
{ak”), da se unutra{nja i spoljna politika kombinuju na takav na~in da se
nacija moè organizovati za plja~kanje stranih teritorija i za neprestanu
degradaciju stranih naroda.
Uspon gomile iz te kapitalisti~ke organizacije rano je prime}en i njen su

rast pa`ljivo i sa strahom zabeleìli svi veliki istori~ari devetnaestog veka.
Istorijski pesimizam od Burkharta do [penglera su{tinski izvire iz tog raz-
mi{ljanja. Ali ono {to su istori~ari, na àlost preokupirani samim fenome-
nom, propustili da shvate bilo je da se gomila ne moè identifikovati sa
narastaju}om industrijskom radni~kom klasom, a svako ne sa narodom u
celini, ve} da je ona zapravo sastavljena od otpadaka svih klasa. Zbog tog
sastava je izgledalo da su gomila i njeni predstavnici ukinuli klasne raz-
like, da su ti ljudi, koji su ostali s onu stranu klasno podeljene nacije, na-
~aš}u treba smatrati tu slu`bu... birano telo koje ispunjava holandsku prekomorsku misiju”.
Vidi De Kat Angelino, Colonial Policy, Chicago, 1931, II, 129.
60 Predsednik nema~kog “Kolonialverein-a”, Hoenloe-Langenburg 1884. Vidi Mary E.
Townsend, Origin of Modern German Colonialism. 1871-1885, 1921.
160 IMPERIJALIZAM
rod sâm (Volksgemeinschaft, kako bi ih nacisti zvali), pre nego njegovo is-
krivljenje i karikatura. Istorijski pesimisti su razumeli su{tinsku neodgo-
vornost ovog novog dru{tvenog sloja, i oni su tako|e ispravno predvideli
mogu}nost izvrgavanja demokratije u despotizam ~iji bi tirani izrasli iz
gomile i oslanjali se na njenu podr{ku. Oni nisu iskoristili to saznanje da
razumeju da gomila nije samo ostatak i sporedni proizvod buròaskog
dru{tva koji je ono direktno proizvelo, pa se zato uop{te i ne moè sasvim
odeliti od njega. Iz tog razloga nisu primetili stalan porast divljenja vi-
sokog dru{tva prema podzemlju, koje se provla~i kroz ~itav devetnaesti
vek, stalno odstupanje, korak po korak, od svih pitanja morala i razvoj
ukusa u pravcu anarhi~nog cinizma tog svog poroda. Na prelazu vekova,
Drajfusova afera je pokazala da su podzemlje i visoko dru{tvo Francuske
bili tako tesno povezani da je kona~no bilo te{ko bilo kog “heroja” me|u
antidrajfusovcima smestiti bilo u jednu, bilo u drugu kategoriju.
To ose}anje srodstva, zdruìvanje roditelja sa svojim potomstvom, ve}
klasi~no izre~eno u Balzakovim romanima, starije je od svih prakti~nih
ekonomskih, politi~kih i dru{tvenih shvatanja i priziva u se}anje one os-
novne psiholo{ke crte novog tipa zapadnog ~oveka koje je Hobs skicirao
trista godina ranije. Ali ta~no je de je uglavnom zahvaljuju}i shvatanjima
do kojih je do{la buròazija tokom kriza i depresija koje su prethodile im-
perijalizmu, visoko dru{tvo kona~no priznalo da je spremno da prihvati
revolucionarnu promenu u moralnim normama koju je predlagao Hobsov
“realizam” i koju su sada ponovo predlagali gomila i njene vo|e. U ube|i-
vanju buròazije da odbaci ostatke zapadne tradicije, mnogo efektnija od
njenog filozofa i njenog podzemlja bila je sama ~injenica da je “pra-greh”
“prvobitne akumulacije kapitala” traìo dodatne grehe da bi sistem nas-
tavio da radi. To je kona~no navelo nema~ku buròaziju da odbaci masku
licemerja i da izri~ito prizna svoju vezu sa gomilom, otvoreno je poziva-
ju}i da brani interese njenog poseda.
Zna~ajno je {to }e se to dogoditi u Nema~koj. U Engleskoj i Holandiji je
razvoj buròaskog dru{tva napredovao relativno mirno i buròazija tih ze-
malja je vekovima ìvela u sigurnosti i bez straha. Me|utim, u Francuskoj
je njen uspon bio prekinut velikom narodnom revolucijom ~ije su se
posledice me{ale sa nadmo}i koju je uìvala buròazija. U Nema~koj, da-
lje, gde do druge polovine devetnaestog veka buròazija nije dostigla pun
razvoj, njen uspon je od po~etka bio pra}en ja~anjem revolucionarnog rad-
ni~kog pokreta, sa skoro podjednako starom tradicijom. [to se buròaska
klasa ose}ala manje sigurnom u sopstvenoj zemlji, to je bila vi{e u
isku{enju da odbaci te{ki teret licemerja. Sklonost visokog dru{tva prema
gomili je u Francuskoj iza{la na videlo ranije nego u Nema~koj, ali je na
kraju bila podjednako jaka u obe zemlje. Francuska je, me|utim, zbog
svoje revolucionarne tradicije i relativno slabe industrijalizacije, stvorila
relativno malu gomilu, tako da je njena buròazija bila kona~no prisiljena

da potraì pomo} izvan granica i da postane saveznik Hitlerove Nema~ke.
Kakva god da je prava priroda duge evolucije buròazije u raznim
evropskim zemljama, politi~ki principi gomile, kakvi se sre}u u imperija-
listi~kim ideologijama i totalitarnim pokretima, pokazuju iznena|uju}e ja-
ko srodstvo sa politi~kim pona{anjem buròaskog dru{tva ako je ono bez
hipokrizije i nepremazano ustupcima hri{}anskoj tradiciji. Ono zbog ~ega
je u skorije vreme nihilisti~ko drànje gomile po~elo buròaziju toliko da
intelektualno privla~i jeste odnos prema principu, {to daleko nadma{uje
stvarno ro|enje gomile.
Drugim re~ima, nesrazmera izme|u uzroka i posledice koja je karakte-
risala ro|enje imperijalizma imala je svoje razloge. Preduslov – vi{ak bo-
gatstva stvoren preteranom akumulacijom, kome je trebala pomo} gomile
da na|e sigurnu, profitabilnu investiciju – pokrenula je silu koja je uvek
leàla u osnovi strukture buròaskog dru{tva, iako skrivena otmenijim tra-
dicijama i blagoslovljenom hipokrizijom koju je La Ro{fuko zvao “poro-
~ni kompliment udeljen vrlini”. U isto vreme potpuno neprincipijelna po-
litika vlasti nije mogla da se sprovodi dok nije postojala masa naroda koja
je bila oslobo|ena bilo kakvih principa i toliko broj~ano nadmo}na da je
prevazi{la sposobnost dràve i dru{tva da brinu o njoj. înjenica da su ovu
gomilu mogli upotrebiti samo imperijalisti~ki politi~ari i da su je mogle
inspirisati samo rasne doktrine, pokazuje da je jedino imperijalizam mo-
gao da smiri te{ke doma}e, dru{tvene i ekonomske probleme modernih
vremena.
Hobsova filozofija, istina, ne sadrì ni{ta od modernih doktrina rase, ko-
je ne samo da pokre}u gomilu, ve} u svom totalitarnom obliku vrlo jasno
pokazuju oblike organizacije kroz koje }e ~ove~anstvo mo}i da nosi
beskrajne procese kapitala i akumulacije vlasti sve do svog logi~nog kraja
i samouni{tenja. Ali Hobs je u najmanju ruku dao politi~koj misli pre-
duslove za sve doktrine rase, to jest, u principu je isklju~io ideju humanos-
ti, koja ~ini jedinstvenu regulativnu ideju me|unarodnog prava. Sa tvrd-
njom da je spoljna politika neizostavno izvan dru{tvenog ugovora, an-
gaòvana u ve~nom ratu svih protiv svih, {to je zakon “prirodnog stanja”,
Hobs je dao najbolji mogu}i teorijski osnov za te naturalisti~ke ideologije,
koje naciju smatraju za plemena koja je jedna od drugih odvojila priroda,
bez bilo kakve veze, bez svesti o solidarnosti ~ove~anstva i samo sa zajed-
ni~kim instinktom samoo~uvanja, koji ~ovek deli sa ìvotinjskim svetom.
Ako vi{e ne vaì ideja ~ove~anstva, ~iji je klju~ni simbol zajedni~ko
poreklo ljudske vrste, onda ni{ta nije verovatnije od teorije po kojoj je
sme|a, ùta ili crna rasa potomak nekih drugih vrsta majmuna nego bela
rasa, i da su svi zajedno prirodom predodre|eni da ratuju jedni protiv dru-
gih sve dok ne nestanu sa lica Zemlje.
162 IMPERIJALIZAM
Ako bi se dokazalo da je ta~no da smo mi zarobljenici Hobsovog bes-

krajnog procesa akumulacije mo}i, tada bi organizacija gomile neizbe`no
pretvorila nacije u rase, jer ne postoji, pod uslovima dru{tva koje akumuli-
ra mo} ni{ta {to povezuje pojedinace koji u samom procesu akumulacije
vlasti i ekspanzije gube sve prirodne veze sa svojim srodnicima.
Rasizam moè zaista da dovede do propasti zapadnog sveta, i zbog toga
cele ljudske civilizacije. Kad Rusi postanu Sloveni, kad Francuzi prihvate
ulogu komandanata force noire, kada se Englezi pretvore u “bele ljude”,
kao {to su ve} zbog kobne op~injenosti svi Nemci postali arijevci, tada }e
ova promena sama zna~iti kraj zapadnog ~oveka. Ma {ta govorili prirod-
njaci, rasa je, politi~ki re~eno, ne po~etak ve} kraj ~ove~anstva, ne izvor
naroda ve} njihovo propadanje, ne prirodno ro|enje ~oveka ve} njegova
neprirodna smrt.
{ESTO POGLAVLJE: Teorija rase pre rasizma
A KO JE teorija rase bila nema~ki izum, kao {to se ponekad tvrdi, onda je
“nema~ka teorija” (ma {ta da je to) pobedila u mnogim delovima
duhovnog sveta mnogo pre no {to su nacisti zapo~eli svoj zlokobni
poku{aj da osvoje svet. Hitlerizam je koristio svoj jak me|unarodni i unu-
tar-evropski odziv tokom tridesetih jer je rasizam, iako dràvna doktrina
samo u Nema~koj, bio snaàn trend svuda u javnom mnjenju. Politi~ka
ratna ma{ina nacista bila je davno u pokretu kada su 1939. nema~ki tenko-
vi po~eli svoj mar{ razaranja, po{to se – u politi~kom ratovanju – na rasi-
zam ra~unalo kao na saveznika mo}nijeg od ijednog pla}enog agenta ili
tajne organizacije petokolona{a. Oja~ani skoro dvadesetogodi{njim is-
kustvom u raznim glavnim gradovima, nacisti su bili uvereni da }e njiho-
va najbolja “propaganda” biti sama njihova politika rase, od koje, uprkos
mnogim drugim kompromisima i prekr{enim obe}anjima, oni nisu nikad
odstupili.1 Rasizam uop{te nije bio novo ili tajno oru`je, iako nikada rani-
je nije bio kori{}en sa tako krajnjom dosledno{}u.
Istorijski gledano, teorija rase, sa korenima duboko u osamnaestom ve-
ku, pojavila se tokom devetnaestog veka u svim zapadnim zemljama isto-
vremeno. Rasizam je bio mo}na ideologija rasisti~kih politika od po~etka
na{eg veka. On je svakako upio i oìveo sve stare obrasce rasnih shvatanja
koji, me|utim, sami po sebi jedva da bi mogli da stvore rasizam ili da de-
generi{u u rasizam kao Weltanschauung ili ideologiju. Sredinom pro{log
veka o shvatanjima rase se jo{ uvek sudilo po merilu politi~kog razuma:
Tokvil je pisao Gobinou o njegovim doktrinama: “One su verovatno
pogre{ne, a svakako su pogubne.”2 Tek s kraja veka teorija rase dobila je
dignitet i zna~aj kao jedna od glavnih duhovnih tekovina zapadnog sveta.3
Do zlokobnih dana “grabeà oko Afrike” teorija rase bila je jedan od
mnogih slobodnih pravaca mi{ljenja koja su se, unutar op{teg okvira libe-
ralizma, sukobljavala i borila za naklonost javnog mnjenja.4 Samo nekoli-
1 Za vreme nema~ko-ruskog pakta nacisti~ka propaganda je obustavila sve napade na

“boljševizam”, ali nikada nije odustala od rasne linije.
2 “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur de Gobineau”, u Revue des deux Mondes,
1907, tom 199, pismo od 17. novembra 1853.
3 Najbolji duhovno-istorijski prikaz teorije rase po uzoru na “istoriju ideja” je Erich
Voegelin, Rasse und Staat, Tuebingen, 1933.
4 Za mnoštvo sukobljenih pravaca mišljenja devetnaestog veka vidi Carlon J. H. Hayes, A
Generation of Materialism, New York, 1941, pp. 111-112.
164 IMPERIJALIZAM
cina tih teorija su postale razvijene ideologije, to jest, sistemi bazirani na

prostom mi{ljenju koje se pokazalo dovoljno sna`nim da privu~e i zavede
ve}inu ljudi, i dovoljno {irokim da ih provede kroz razli~ita iskustva i
situacije svakodnevnog modernog ìvota. Jer ideologija se od prostog
mi{ljenja razlikuje po tome {to tvrdi da ima ili klju~ za istoriju ili re{enje
za sve “zagonetke kosmosa”, ili da do u tan~ine poznaje skrivene op{te za-
kone koji, navodno, vladaju prirodom i ~ovekom. Nekoliko je ideologija
zadobilo dovoljno va`nosti da preìve te{ku takmi~arsku borbu ube|iva-
nja, a samo dve su izbile na vrh i u biti pobile sve druge: ideologija koja je
tuma~ila istoriju kao prirodnu borbu klasa i druga koja je istoriju tuma~ila
kao prirodnu borbu rasa. Obe su bile toliko privla~ne za {iroke mase da su
mogle da pridobiju podr{ku dràve i da se ustoli~e kao zvani~ne nacio-
nalne doktrine. Ali daleko nadma{uju}i okvire u kojima su se rasna i klas-
na teorija razvile u obavezuju}e obrasce mi{ljenja, slobodno javno mnje-
nje ih je usvojilo do te mere da ne samo intelektualci, nego ni {iroke mase
naroda vi{e nisu uvaàvale ~injenice iz pro{losti ili sada{njosti ukoliko
one nisu bile u saglasnosti sa jednim od ovih pogleda.
Stra{na mo} ube|ivanja svojstvena glavnim ideologijama na{eg vreme-
na nije slu~ajna. Ube|ivanje nije mogu}no ako ne nai|e na odziv ili iskus-
tava ili èlja, drugim re~ima, neposrednih politi~kih potreba. Uverljivost u
tim stvarima ne dolazi ni iz nau~nih ~injenica, kako razli~ite vrste darvi-
nista veruju, niti iz istorijskih zakona, kao {to kaù istori~ari koji tvrde da
mogu da otkriju zakon prema kojem se civilizacije uspinju i propadaju.
Svaka potpuna ideologija stvorena je, trajala je i razvijala se kao politi~ko
oru`je, a ne kao teorijska doktrina. Istina je da je ponekad – a takav je slu-
~aj sa rasizmom – ideologija menjala svoj prvobitni politi~ki smisao, ali
nijedna nije mogla nastati bez neposrednog kontakta sa politi~kim ìvo-
tom. Nau~ni aspekt ideologija je sekundaran i on izrasta iz èlje da se pri-
bave neoborivi argumenti. Njihova mo} ube|ivanja je isto tako u rukama
nau~nika koji vi{e nisu zainteresovani za rezultat svog istraìvanja, koji su
napustili svoje laboratorije i poùrili da mno{tvu propovedaju svoja tu-
ma~enja ìvota i sveta.5 Tim “nau~nim” propovednicima vi{e nego
5 “Haksli je zanemario sopstveno nau~no istraìvanje iz 70-ih nadalje, toliko je bio obuzet
ulogom ’Darvinovog buldoga’, laju}i i ujedaju}i teologe” (Hayes, op. cit., str 126). Strast
Ernsta Hekela prema popularizaciji nau~nih rezultata, jaku barem kao {to je njegova strast
prema samoj nauci, nedavno je sa velikim odobravanjem istakao nacisti~ki pisac H. Bruecher
“Ernst Haeckel, Ein Wegbereiter biologischen Staatsdenkens” u Nationalsozialistische Mo-
natshefte, 1935, Heft 69.
Dva dosta ekstremna primera mogu da pokaù na šta su spremni nau~nici. Obojica su bili
dobrostoje}i u~enjaci koji su pisali tokom Prvog svetskog rata. Nema~ki istori~ar umetnosti
Josef Strzygowski je u svom Altai, Iran und Völkerwanderung (Leipzig, 1917) otkrio da se
nordijska rasa sastoji od Nemaca, Ukrajinaca, Jermena, Persijanaca, Ma|ara, Bugara i
Turaka (pp. 306-307). Udruènje lekara Pariza ne samo da je objavilo izveštaj o pronalasku
“polihezije” (preterane defekacije) i “bromidrozisa” (telesnog mirisa) u nema~koj rasi ve} je
TEORIJA RASE PRE RASIZMA 165
ikakvim nau~nim otkri}ima dugujemo to {to danas ne postoji nijedna je-

dina nauka u koju kategorije teorije rase nisu duboko prodrle. To je opet
nateralo istori~are, od kojih su neki bili u isku{enju da na nauku prebace
odgovornost za teoriju rase, da izvesne rezultate bilo psiholo{kih bilo bio-
lo{kih istraìvanja proglase uzrocima umesto posledicama rasne teorije.6
Pre bi se moglo re}i suprotno. Zapravo, doktrini da sila zakon menja tre-
balo je nekoliko vekova (od sedamnaestog do devetnaestog) da osvoji
prirodnu nauku i da stvori “zakon” preìvljavanja onoga {to je najprila-
godljivije. I da je, da uzmemo drugi primer, teorija de Mestra i [elinga o
divlja~kim plemenima kao o ostacima propadanja ranijih naroda odgova-
rala politi~koj zamisli devetnaestog veka koliko teorija progresa, mi
verovatno nikad ne bismo ~uli o “primitivnim ljudima” i nijedan nau~nik
ne bi gubio vreme traè}i “kariku koja nedostaje” izme|u majmuna i ~o-
veka. Krivica nije ni do jedne nauke kao takve, ve} do izvesnih nau~nika
koji su ideologijama bili hipnotisani isto koliko i njihovi sugra|ani.
înjenica da je rasizam glavno ideolo{ko oru`je imperijalisti~ke politike
toliko je o~igledna da neki prou~avaoci vi{e vole da izbegnu utrti put ba-
nalnih istina. Me|utim, jo{ uvek je u opticaju stara pogre{na koncepcija
rasizma kao jedne vrste potenciranog nacionalizma. Potpuno se previ|aju
vredni radovi prou~avalaca, posebno u Francuskoj, koji su dokazali da ra-
sizam nije samo ne{to razli~ita pojava, ve} da nastoji da uni{ti nacionalnu
dràvu kao zajednicu. Svedo~e}i o divovskom nadmetanju teorija rase i
klase za vlast nad umovima modernih ljudi, neki su skloni da u jednoj vide
predloìlo analizu urina za detektovanje germanskih vrsta; otkrilo se da nema~ki urin sadrì
20 posto neurinskog nitrogena nasuprot 15 posto kod drugih rasa. Vidi Jacques Barzun, Race,
New York, 1937, p. 239.
6 “Ovaj quid pro quo bio je delimi~no rezultat àra u~enjaka koji su èleli da zabeleè sva-
ki i najmanji primer u kome se pominjala rasa. Tako su oni relativno bezopasne autore, za ko-
je je tuma~enje putem rase bilo mogu}e i ponekad fasciniraju}e uverenje, gre{kom
progla{avali pravim rasistima. Takva uverenja, bezopasna po sebi, razvili su rani antropolozi
kao polazne ta~ke svojih ispitivanja. Tipi~an primer je naivna hipoteza koju je postavio Paul
Broca, zapaèni francuski antropolog sa sredine prošlog veka koji je tvrdio da “mozak ima
neke veze sa rasom i da je premeravanje lobanje najbolji na~in da se do|e do sadràja moz-
ga” (citirano po Jacques Barzun, op. cit., p. 162). O~igledno da je ova tvrdnja, ako je ne po-
dupire poseban koncept ljudske prirode, jednostavno smešna.
Isto tako su i filolozi ranog devetnaestog veka sasvim nevini, a njihov je koncept “ari-
jevstva” zaveo skoro sve prou~avaoce rasizma da ih ubroje me|u propagatore ili ~ak izu-
mitelje teorije rase. Kada su filolozi prekora~ili granice ~istog istraìvanja, to je bilo zato što
su èleli da uklju~e što više nacija u isto kulturno bratstvo. Re~ima Ernesta Seillièrea, La
Philosophie de l’Impérialisme, 4 vols. 1903-1906: “Postojala je neka vrsta opijenosti: mo-
derna civilizacija je verovala da je povratila svoj pedigre... i ro|en je organizam koji je u jed-
no zajedni~ko bratstvo obuhvatio sve nacije ~iji je jezik pokazivao neku sklonost prema sa-
nskritu.” (Préface, Tome I, p. XXXV) Drugim re~ima, ti ljudi su još uvek bili u humani-
sti~koj tradiciji osamnaestog veka i delili su njegovo oduševljenje stranim narodima i egzo-
ti~nim kulturama.
166 IMPERIJALIZAM
izraz nacionalnih a u drugoj izraz internacionalnih te`nji, da veruju da je

jedno mentalna priprema za nacionalne ratove, a da je drugo ideologija za
gra|anske ratove. To nije isklju~eno, jer je Prvi svetski rat bio ~udna
me{avina starog nacionalnog i novog imperijalisti~kog sukoba, me{avina
u kojoj su stare nacionalne parole dokazale da su za mase svih ume{anih
zemalja jo{ uvek mnogo privla~nije nego ijedan imperijalisti~ki cilj.
Poslednji rat, me|utim, koji je svuda imao kvislinge i kolaboracioniste,
dokazao je da rasizam moè da izazove gra|anske sukobe u svakoj zemlji
i da je on jedno od najve{tijih sredstava koje je ikada smi{ljeno za pri-
premu gra|anskog rata.
Jer ta~no je da je teorija rase do{la na scenu aktivne politike u trenutku ka-
da su evropski narodi pripremali i do izvesnog stepena realizovali novu na-
cionalnu dràvu kao zajednicu. Od samog po~etka rasizam je smi{ljeno
presecao sve nacionalne granice, odre|ene geografski, lingvisti~ki, tradi-
cionalno ili bilo kojim drugim standardom i poricao nacionalnu dràvu kao
takvu. Teorija rase, vi{e nego teorija klase, uvek je bila prisutna senka koja
prati razvoj diplomatske forme opho|enja evropskih nacija, dok kona~no ni-
je izrasla u mo}no oru`je za razaranje tih nacija. Istorijski govore}i, rasisti
su imali manju meru patriotizma nego predstavnici svih ostalih interna-
cionalnih ideologija zajedno i oni su jedini dosledno odbijali veliki princip
na kome su izgra|ene nacionalne organizacije naroda, princip jednakosti i
solidarnosti svih naroda koji je garantovala ideja ~ove~anstva.
I: “Rasa” aristokrata protiv “nacije” gra|ana
FRANCUSKU OSAMNAESTOG veka je karakterisalo neprekidno ja~anje inte-

resovanja za najrazli~itije, naj~udnije i ~ak najzaostalije narode. To je bilo
vreme kada su se ljudi divili kineskom slikarstvu i kada su ga podraàvali,
kada je jedno od naj~uvenijih dela veka nazvano Lettres Persanes i kada
su putopisi bili najdraè {tivo. Po{tenje i jednostavnost divljih i necivilizo-
vanih naroda suprotstavljani su sofisticiranosti i frivolnosti kulture.
Mnogo pre nego {to je devetnaesti vek sa svojim pro{irenim mogu}nosti-
ma za putovanje doneo neevropski svet u dom svakog obi~nog gra|anina,
francusko dru{tvo osamnaestog veka je poku{alo da duhovno prisvoji sa-
dràj kultura i zemalja koje leè daleko izvan evropskih granica. Veliki en-
tuzijazam prema ”novim ljudskim vrstama” (Herder) ispunio je srca juna-
ka Francuske revolucije koji su zajedno sa francuskom nacijom oslobodili
sve narode svih boja pod francuskom zastavom. Entuzijazam prema ~ud-
nim i stranim zemljama kulminirao je u poruci bratstva, jer ga je inspi-
risala èlja da u svakoj novoj i iznena|uju}oj “ljudskoj vrsti” dokaè staru
La Brijerovu izreku: La raison est de tous les climats.
Pa ipak u tom veku koji je stvorio naciju i u zemlji ~ovekoljublja

moramo u}i u trag klici onoga {to se kasnije ispostavilo kao razoritelj
nacija i kao uni{titelj ~ove~anstva – a to je mo} rasizma.7 Zna~ajna je ~i-
njenica da je prvi autor koji je u Francuskoj prihvatio koegzistenciju ra-
zli~itih naroda razli~itog porekla, bio u isto vreme prvi koji je razradio
odre|enu teoriju klasa. Kont de Bulenvilije, francuski plemi} koji je pisao
po~etkom osamnaestog veka i ~ija su dela objavljena posmrtno, tuma~io je
istoriju Francuske kao istoriju dve razli~ite nacije, od kojih je jedna, ger-
manskog porekla, pokorila starosedeoce, “Gale”, nametnula im svoje za-
kone, oduzela im zemlju i naselila se kao vladaju}a klasa, “velika{i” ~ija
su neograni~ena prava po~ivala na “pravu osvaja~a” i “obavezi po{tovanja
koje uvek pripada ja~em”.8 Angaòvan uglavnom u traènju argumenata
protiv sve ve}e politi~ke mo}i Tiers Etat i njenih zagovornika, “nouveau
corps”, koje su oformili “gens de lettres et de lois”, Bulenvilije je morao
da se bori i sa monarhijom, jer francuski kralj nije vi{e èleo da predstav-
lja velika{e kao primus inter pares, ve} naciju u celini; u njemu je, za
trenutak, nova klasa u usponu na{la svog najmo}nijeg za{titnika. Da bi ob-
novio neosporni primat plemstva, Bulenvilije je predloìo da njegovi ple-
mi}i poreknu zajedni~ko poreklo sa francuskim narodom, razbiju jedin-
stvo nacije i proglase izvornu i zato ve~nu razliku.9 Mnogo smelije nego
ve}ina kasnijih branilaca plemstva, Bulenvilije je poricao bilo kakvu pre-
dodre|enu vezu sa tlom; on je dopu{tao da su “Gali” bili duè u Francu-
skoj, da su “Franci” bili stranci i varvari. Svoju doktrinu je zasnovao is-
klju~ivo na ve~nom pravu osvajanja i bez problema je tvrdio da je “Frizija
prava kolevka francuske nacije”. Vekovima pre stvarnog razvoja imperi-
jalisti~kog rasizma, sléde}i jedino unutra{nju logiku svog koncepta, on je
prvobitne stanovnike Francuske smatrao domorocima u modernom smislu
ili, njegovim sopstvenim terminima, “podanicima” – ne kralja, ve} svih
onih ~ija je nadmo} poticala od osvajanja naroda koji }e se po pravu ro-
|enja zvati “Francuzima”.
Bulenvilije je bio pod dubokim uticajem doktrine sila-zakon sedamnae-
stog veka i on je svakako bio jedan od najdoslednijih savremenih Spino-
zinih u~enika, ~iju je Etiku preveo i ~iji je Teolo{ko-politi~ki traktat ana-
lizirao. U njegovoj recepciji i primeni Spinozinih politi~kih ideja sila je
7 Francuski autor iz šesnaestog veka Francois Hotman, Franco-Gallia, ponekad se smatra
prethodnikom rasnih doktrina osamaestog veka, kao kod Ernst Sellière, op. cit. Teophile
Simar je protiv ove pogrešne koncepcije s pravom protestovao: “Hotman se ne pojavljuje kao
apologet Tevtonaca, ve} kao branilac naroda koji je bio potla~en monarhijom” (Etude
Critique sur la formation de la doctrine des Races au 18e et son expansion au 19e siècle,
Bruxelles, 1922, p. 20).
8 Histoire de l ’Ancien gouvernement de la France, 1727, Tome I, p. 33.
9 Da je istorija grofa Bulenvilijea zamišljena kao politi~ko oru`je protiv Tiers Etat, utvrdio
je Montesquieu, Esprit de Lois, 1748, XXX, chap. X.
168 IMPERIJALIZAM
pretvorena u osvajanje, a osvajanje je igralo neku vrstu jedinstvene proce-

ne prirodnih kvaliteta i prednosti ljudi i nacija. U tome moèmo otkriti
prve tragove kasnijih naturalisti~kih transformacija kroz koje je doktrina
sila-zakon imala da pro|e. Ovaj stav zaista potvr|uje ~injenica da je Bulen-
vilije bio jedan od izuzetnih slobodnih mislilaca svoga doba i da njegovi
napadi na katoli~ku crkvu nisu bili motivisani samo antiklerikalizmom.
Bulenvilijeova teorija, me|utim, jo{ uvek ima veze sa narodima a ne sa
rasama; ona pravo superiornog naroda zasniva na istorijskom ~inu, osvaja-
nju, a ne na fizi~koj ~injenici – iako je istorijski ~in ve} imao izvestan uti-
caj na prirodne osobine pokorenog naroda. Ona pronalazi dva razli~ita na-
roda u Francuskoj da bi ih suprotstavila novoj nacionalnoj ideji, koju je
kao takvu do izvesnog stepena zastupala apsolutna monarhija u savezu sa
Tiers Etat. Bulenvilije je anacionalan u vreme kada se ideja nacionalnog
doìvljavala kao nova i revolucionarna, mada se jo{ nije pokazalo, kao
kasnije u Francuskoj revoluciji, koliko je blisko povezana sa demokrat-
skim oblikom vladavine. Bulenvilije je pripremao svoju zemlju za rat ne
znaju}i {ta gra|anski rat zna~i. On je predstavnik mnogih plemi}a koji ni-
su sebe videli kao predstavnike nacije, ve} kao odvojenu vladaju}u kastu
~ija snaga ima mnogo vi{e zajedni~kog sa pripadnicima “istog dru{tvenog
poloàja i situacije” nekog drugog naroda nego sa svojim zemljacima. Za-
pravo su ti antinacionalni trendovi izvr{ili uticaj u miljeu émigés, a ko-
na~no su ih apsorbovale nove i izrazito rasne doktrine u kasnom devetna-
estom veku.
Tek kad je izbijanje Francuske revolucije nateralo veliki broj francuskih
plemi}a da potraì uto~i{te u Nema~koj i Engleskoj, Bulenvilijeove ideje
su pokazale koliko su korisne kao politi~ko oru`je. U me|uvremenu se
odrào njegov uticaj na francusku aristokratiju, kao {to se moè videti u
delima drugog konta, konta Dibua-Nanseja,10 koji je èleo da jo{ te{nje
poveè francusko plemstvo sa njegovom kontinentalnom bra}om. Uo~i
revolucije se taj zastupnik francuskog feudalizma osetio tako nesigurnim
da se nadao “stvaranju jedne vrste Internationale aristokratije varvarskog
porekla”,11 i po{to je nema~ko plemstvo bilo jedino ~iju je pomo} eventu-
alno mogao da o~ekuje, otuda je tako|e pretpostavio da je pravo poreklo
francuske nacije identi~no sa poreklom Nemaca i francuskih niìh klasa,
koje, iako ne vi{e robovi, nisu bile slobodne po ro|enju ve} “affranchisse-
ment”, po milosti onih koji su slobodni po ro|enju, plemstva. Nekoliko
godina kasnije francuski izgnanici zaista su poku{ali da oforme internatio-
nale aristokrata da bi ugu{ili revolt onih koje su smatrali stranim poroblje-
nim narodom. I iako je prakti~nija strana toga poku{aja pretrpela spek-
10 Les Origines de l’Ancien Gouvernement de la France, de l’Allemagne et de l’Italie,
1789.
11 Seillière, op. cit., p. XXXII.
takularan poraz kod Valmija, émigrés kao [arl Fransoa Dominik de Vilie,
koji je oko 1800. suprotstavio “Gallo-Romains” Germanima, ili kao Vil-
helm Alter, koji je deceniju kasnije sanjao o federaciji svih germanskih na-
roda,12 nisu priznavali poraz. Njima verovatno nikada nije palo na pamet
da su zapravo izdajnici, toliko su ~vrsto bili uvereni da je Francuska revo-
lucija “rat izme|u stranih naroda” – kao {to je to Fransoa Gizo mnogo ka-
snije ustvrdio.
Dok je Bulenvilije, sa smirenom lako}om manje uzburkanog vremena,
zasnovao prava plemstva na pravima osvajanja bez neposrednog odbaci-
vanja same prirode druge, pokorene nacije, kont de Monlozje, jedna od
pomalo sumnjivih li~nosti me|u francuskim izgnanicima, otvoreno je
izrazio prezir prema tom “narodu koji se uzdigao od robova... (me{avini)
svih rasa i svih vremena”.13 Vremena su se o~igledno promenila i plemi}i
koji nisu vi{e pripadali pokorenoj rasi morali su tako|e da se menjaju.
Napustili su staru ideju, tako dragu Bulenvilijeu i ~ak Monteskjeu, da
samo osvajanje, fortune des armes, odre|uje sudbinu ~oveka. Valmi ple-
mi}kih ideologija nastupio je kada je opat Sieje u svom ~uvenom pamfle-
tu rekao Tiers Etat da “po{alju nazad u {ume Frankonije sve one porodice
koje odràvaju apsurdnu pretenziju da su naslednici osvaja~ke rase i da }e
uspeti u svojim pravima”.14
Dosta je ~udno da su od tih ranih vremena kada su francuski plemi}i u
svojoj klasnoj borbi protiv buròazije otkrili da pripadaju jednoj drugoj
naciji, da imaju drugo genealo{ko poreklo i da su mnogo ~vr{}e povezani
sa me|unarodnom kastom nego sa tlom Francuske, sve francuske rasne
teorije podràle germanizam ili barem superiornost nordijskih naroda pro-
tiv svojih sopstvenih zemljaka. Jer ako su se ljudi Francuske revolucije
mentalno identifikovali sa Rimom, to nije bilo zato {to su “germanizmu”
svog plemstva suprotstavili “latinizam” Tiers Etat, ve} zato {to su osetili
da su oni duhovni naslednici rimskih republikanaca. To istorijsko pitanje,
nasuprot plemenskoj identifikaciji plemstva, moglo bi biti jedan od uzroka
koji su spre~ili “latinizam” da se pojavi kao posebna rasna doktrina. U
svakom slu~aju, paradoksalno zvu~i, ali ~injenica je da }e Francuzi pre
Nemaca ili Engleza insistirati na toj idée fixe germanske superiornosti.15 A
ni ro|enje germanske rasne svesti posle pruskog poraza 1806, koja je bila
12 Vidi René Maunier, Sociologie Coloniale, Paris, 1932, Tome II, p. 115.
13 Montlozije je ~ak i u iznanstvu bio u bliskoj vezi sa francuskim šefom policije Fušeom,
koji mu je pomagao da popravi svoje jadno finansijsko izbegli~ko stanje. Kasnije je on sluìo
kao Napoleonov tajni agent u francuskom društvu. Vidi Joseph Brugerette, Le Comte
Montlosier, 1931, i Samar, op. cit., p. 71.
14 Qu’est-ce-que le Tiers Etat? (1789) objavljeno kratko pre izbijanja revolucije. Prevod
citiran prema J. H. Clapham, The Abbé Siéyes, London, 1912, p. 62.
15 “Istorijski, arijevstvo ima poreklo u feudalizmu osamnaestog veka, a podrào ga je ger-
manizam devetnaestog veka”, prime}uje Seillière, op. cit., p. II.
170 IMPERIJALIZAM
uperena protiv Francuza, nije promenilo smer rasnih ideologija u Fran-

cuskoj. êtrdesetih godina pro{log veka, Ogisten Tieri drào se jo{ uvek
identifikacije klasa i rasa, i pravio razliku izme|u “germanskog plemstva”
i “keltske buròazije”,16 i opet je plemi}, kont de Remiza proglasio da je
evropska aristokratija germanskog porekla. Kona~no, kont de Gobino je
jedno mi{ljenje, koje je ve} bilo op{teprihva}eno me|u francuskim plem-
stvom, razvio kao punu istorijsku doktrinu, tvrdnjom da je otkrio tajni za-
kon sumraka civilizacija i da je podigao istoriju do digniteta prirodne nau-
ke. S njim je teorija rasne zavr{ila prvi i otpo~ela drugi stepen ~iji su utica-
ji morali da se ose}aju do dvadesetih godina ovoga veka.
II: Rasno jedinstvo kao zamena za nacionalnu emancipaciju
TEORIJA RASE u Nema~koj razvila se tek kad je Napoleon porazio staru

prusku vojsku. Ona svoj uspon duguje pruskim patriotima i politi~kom ro-
mantizmu vi{e nego plemstvu i njegovim zagovornicima. Nasuprot fran-
cuskom tipu teorije rase kao oru`ja za gra|anski rat i za cepanje nacije,
nema~ka teorija rase je stvorena u naporu da se narod ujedini protiv strane
dominacije. Njeni autori nisu traìli saveznike izvan granica, ve} su èleli
da u narodu probude svest o zajedni~kom poreklu. Ovo je zapravo isklju-
~ilo plemstvo sa njegovim ozlogla{enim kosmopolitskim vezama – koje
su, me|utim, bile manje karakteristi~ne za pruske junkere nego za ostatak
evropskog plemstva; u svakom slu~aju isklju~ilo je mogu}nost ove teorije
rase koja se zasnivala na pripadanju najekskluzivnijoj klasi naroda.
Po{to su nema~ku teoriju rase pratili dugo sputavani napori za ujedinje-
nje brojnih nema~kih dràva, ona je, na svom ranom stepenu, ostala tako
blisko povezana sa vi{e op{tih nacionalnih ose}anja da je dosta te{ko
napraviti razliku izme|u prostog nacionalizma i jasno odre|enog rasizma.
Bezazlena nacionalna ose}anja izrazila su se u onome {to mi danas znamo
kao rasnu terminologiju, tako da su ~ak istori~ari koji nema~ki vid rasizma
dvadesetog veka identifikuju sa osobenim jezikom nema~kog nacionaliz-
ma skloni da zamene nacizam za nema~ki nacionalizam, pomaù}i tako
potcenjivanju stra{ne privla~nosti Hitlerove propagande i na druge dràve.
Te posebne prilike nema~kog nacionalizma promenile su se tek kada je
posle 1870. do{lo do sjedinjenja nacije i kada se nema~ki rasizam potpuno
razvio, zajedno sa nema~kim imperijalizmom. Od tih ranih vremena, me-
|utim, preìveo je prili~an broj karakteristika koje su ostale zna~ajne za
poseban nema~ki vid teorije rase.
16 Lettres sur l’histoire de France (1840).

Nasuprot Francuskoj, pruski plemi}i su osetili da je njihov interes blisko

povezan sa poloàjem apsolutne monarhije i najzad su, od vremena
Fridriha II, traìli da budu priznati kao zvani~ni predstavnici nacije u celi-
ni. Sa izuzetkom nekoliko godina pruskih reformi (1808-1812), prusko
plemstvo nije pla{io uspon buròaske klase, koja je mo`da èlela da preu-
zme vlast, niti je ono moralo da se boji koalicije izme|u srednje klase i
vladaju}e ku}e. Pruski kralj, do 1809. najve}i zemljoposednik, ostao je
primus inter pares, uprkos svim reformatorskim naporima. Teorija rase,
me|utim, razvila se izvan plemstva, kao oru`je izvesnih nacionalista koji
su èleli ujedinjenje svih naroda koji govore nema~kim jezikom i zbog to-
ga su insistirali na zajedni~kom poreklu. Oni su bili liberali u tom smislu
{to su se sna`no suprotstavljali isklju~ivoj vlasti pruskih junkera. Sve dok
se to zajedni~ko poreklo definisalo zajedni~kim jezikom, te{ko se moè
govoriti o teoriji rase.17
Vredi primetiti da je tek posle 1814. to zajedni~ko poreklo ~e{}e opisi-
vano u smislu “krvne veze”, ili porodi~nih veza, plemenskog jedinstva, ili
neme{ovitog porekla. Definicije koje su se pojavile skoro istovremeno u
pisanjima katolika Jozefa Geresa i nacionalisti~kih liberala kao {to je
Ernst Moric Arnt ili F. L. Jan svedo~e o potpunom porazu nada u porast
pravih nacionalnih ose}anja u nema~kom narodu. Iz neuspeha da se narod
uzdigne do nacionalnog, iz nedostatka zajedni~kog istorijskog se}anja i
o~igledne {iroke apatije prema sudbini u budu}nosti, rodila se prirodna
privla~nost koja se obratila plemenskim instinktima kao mogu}oj zameni
za ono {to je ceo svet nekad gledao kao slavu i mo} francuske dràvnosti.
Organsku doktrinu istorije za koju je “svaka rasa odvojena, kompletna
celina”18 izmislili su ljudi kojima su ideolo{ke doktrine nacionalnog jedin-
stva bile potrebne kao zamena za politi~ku dràvnost. Potisnuti naciona-
lizam je doveo do Arntove tvrdnje da su Nemci – koji su o~igledno posled-
nji razvili organsko jedinstvo – imali sre}e da budu od jednostavne, ne-
me{ane loze, “nepatvoren narod”.19
Organske naturalisti~ke definicije naroda su izuzetno karakteristi~ne za
nema~ke ideologije i nema~ki istorizam. One, me|utim, jo{ uvek nisu
stvarni rasizam, jer isti ljudi koji se sluè tim “rasnim” izrazima ipak su
stoèr idejama nepatvorene dràvnosti, jedinstva svih naroda. Tako u is-
tom ~lanku u kome Jan poredi zakone naroda sa zakonima animalnog ì-
vota, on insistira i na iskrenoj, jednakoj pluralnosti naroda u ~ijoj potpunoj
17 Na primer u: Fridrich Schlegel Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,

II, 357. Isto vaì i za Ernsta Morica Arnta. Vidi Alfred P. Pundt, Arndt and the National
Awakening in Germany, New York, 1935, p. 116 f. âk i Fihte, ~uveno `rtveno jagnje za
teoriju rase, gotovo nikad nije prešao granice nacionalizma.
18 Joseph Goerres u Rheinischer Merkur, 1814, No. 25.
19 U Phantasien zur Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815.
172 IMPERIJALIZAM
mno{tvenosti ~ove~anstvo moè da se ostvari.20 A Arnt, koji }e kasnije iz-

raziti jake simpatije prema nacionalnim oslobodila~kim pokretima Poljaka
i Italijana, uzviknuo je: “Proklet bio svako ko podjarmljuje i vlada stranim
narodima.”21 U onoj meri u kojoj nema~ka nacionalna ose}anja nisu bila
plod nepatvorenog nacionalnog razvoja, ve} vi{e reakcija na stranu oku-
paciju,22 nacionalne doktrine su bile ~udno negativnog karaktera, odre-
|ene da stvore zid oko naroda, da budu zamena za granice koje ne bi mo-
gle biti jasno definisane ni geografski ni istorijski.
Ako je, u ranom obliku francuske aristokratije, teorija rase kori{}ena kao
instrument unutra{nje podele, a ispostavilo se da je oru`je za gra|anski rat,
ovaj rani oblik nema~ke rasne doktrine izmi{ljen je kao oru`je unutra{njeg
nacionalnog jedinstva i ispostavilo se da je oru`je za nacionalne ratove.
Kao {to bi propast francuskog plemstva, kao va`ne klase u francuskoj
naciji, u~inila ovo oru`je beskorisnim da ga neprijatelji Tre}e republike
nisu oìveli, tako bi za postizanje nema~kog nacionalnog jedinstva organ-
ska doktrina istorije izgubila svoj zna~aj da moderni imperijalisti~ki
spletkari nisu èleli da je oìve ne bi li se dopali narodu i sakrili svoje
odvratno lice pod pristojnim velom nacionalizma. To nije tako kod jednog
drugog izvora nema~kog rasizma koji je, prividno udaljeniji od politi~ke
scene, imao mnogo nepatvorenije drànje pod kasnijim politi~kim ideolo-
gijama.
Politi~ki romantizam optuùju da je stvorio teoriju rase. Mogli bismo ga
optuìti i za razne druge neodgovorne teorije. Adam Miler i Fridrih [legel
su simptomati~ni za op{te poigravanje moderne misli u kojoj skoro svaka
teorija moè privremeno da pusti koren. Nijedna realna stvar, nijedan is-
torijski doga|aj, nijedna politi~ka ideja nije bila sigurna od sveobuhvatne
i sverazorne manije po kojoj bi ti prvi literati uvek mogli na}i nove i orig-
inalne mogu}nosti za nove i fascinantne ideje. “Svet mora biti romantizo-
van”, kao {to je to Novalis rekao, èle}i da “dâ visok smisao obi~nom,
misteriozni smisao svakida{njem, dignitet nepoznatog ne~em dobro
znanom”.23 Jedna od tih romantizovanih tema je bio narod, koji se u tre-
20 “@ivitinje iz mešanog stada nemaju stvarnu rasplodnu mo}; sli~no tome, hibridni naro-
di nemaju sopstveno rasplo|avanje naroda... predak ~ove~anstva je mrtav, izvorna rasa je
izumrla. Zato je svaki narod koji izumire nesre}a za ~ove~anstvo... Ljudska plemenitost ne
moè da se izrazi samo u jednom narodu.” U Deutsches Volkstum, 1810.
Isti primer je izrazio Geres, koji je uprkos svojoj naturalisti~koj definiciji naroda (“svi
~lanovi su ujedinjeni zajedni~kom krvnom vezom”) sledio istinski nacionalni princip kad
tvrdi: “Nijedna grana nema prava da vlada drugom” (op. cit. ).
21 Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814. Prevod citiran iz Alfred P. Pundt, op. cit.
22 “Tek kad su Austrija i Pruska pale posle uzaludne borbe, po~eo sam ja izistinski da
volim Nema~ku... kako je Nema~ka podlegala osvajanju i pot~injavanju, za mene je postajala
jedna i neraskidiva”, piše E. M. Arndt u svom Erinuerungen aus Schweden, 1818, p. 82.
Prevod citiran iz Pundt, op. cit., p. 151.
23 “Neue Fragmentensammlung” (1798) u Schriften, Leipzig, 1929, Tome II, p. 335.
nutku mogao pretvoriti u dràvu ili porodicu ili plemstvo ili bilo {ta drugo
{to je slu~ajno sinulo jednom od tih intelektualaca, ili {to im je kasnije, ka-
da su upoznali stvarnost svakodnevnog hleba – naru~io za pare neki pa-
tron.24 Zato je skoro nemogu}e prou~avati razvoj ijedne od tih teorija koje
su se slobodno nadmetale, kojima devetnaesti vek tako obiluje, a da se ne
nai|e na romantizam u njegovoj nema~koj formi.
To {to su ti prvi moderni intelektualci zapravo pripremali nije bio toliko
razvoj neke posebne teorije, ve} op{ti mentalitet modernih nema~kih u~e-
njaka; ovi su vi{e nego jednom dokazali da se jedva moè na}i ijedna
ideologija kojoj se oni ne bi voljno podredili, ako se dovede u pitanje jedi-
na stvarnost – koju ~ak i romanti~ar te{ko moè da previdi – stvarnost nji-
hovog poloàja. Za ovo ~udno pona{anje romantizam je imao savr{en iz-
govor u svojoj neograni~enoj idealizaciji “personalnosti”, li~nosti ~ija je
gola samovolja postala dokaz genija. [to god je sluìlo takozvanoj krea-
tivnosti, to jest, potpuno samovoljnoj igri “ideja”, moglo je postati centar
celokupnog pogleda na ìvot i svet.
Ovaj svojstveni cinizam romanti~kog oboàvanja li~nosti omogu}io je
izvesne moderne stavove me|u intelektualcima. Njih je prili~no dobro
predstavljao Musolini, jedan od poslednjih naslednika ovog pokreta, kada
je opisivao sebe u isto vreme kao “aristokratu i demokratu, revolucionara i
reakcionara, proletera i antiproletera, pacifistu i antipacifistu”. Okrutni in-
dividualizam romanti~ara nije zna~io nikad ni{ta ozbiljnije nego da je
“svako slobodan da za sebe stvori sopstvenu ideologiju”. Novo u Musoli-
nijevom eksperimentu je bio “poku{aj da to izvede sa svom raspoloìvom
energijom”.25
Zbog tog svojstvenog “relativizma” skoro moè da se previdi neposre-
dan doprinos romantizma razvoju teorije rase. U anarhi~noj igri ~ija pra-
vila u odre|eno vreme daju svakome pravo na makar jedno li~no i samo-
voljno mi{ljenje, podrazumeva se da svaka pomisao moè da se formuli{e
i u datom trenutku {tampa. Mnogo karakteristi~nije od ovog haosa bilo je
temeljno verovanje u li~nost kao krajnji cilj po sebi. U Nema~koj, gde se
sukob izme|u plemstva i srednje klase u usponu nikad nije vodio na poli-
ti~koj sceni, oboàvanje li~nosti razvilo se kao jedino sredstvo sticanja
makar jedne vrste dru{tvene emancipovanosti. Vladaju}a klasa zemlje ot-
voreno je pokazala svoj tradicionalni prezir prema biznisu i odbojnost pre-
ma udruìvanju sa trgovcima uprkos porastu njihovog bogatstva i zna~aja,
tako da nije bilo lako na}i sredstva za zadobijanje neke vrste samopo{to-
24 Za romanti~ni stav u Nema~koj vidi Carl Schmitt, Politische Romantik, München,

1925.
25 Mussolini, “Relativismo e Fascismo” u Diaturna, Milano, 1924. Prevod citiran iz F.
Neumann, Behemoth, 1932, pp. 462-463.
174 IMPERIJALIZAM
vanja. Klasi~ni nema~ki Bildungsroman, Wilhelm Meister, u kome junaka

iz srednje klase obrazuju plemi}i i glumci jer je buròa u sopstvenoj
dru{tvenoj sferi bez “li~nosti”, dovoljno svedo~i o beznade`nosti situacije.
Nema~ki intelektualci, iako jedva da su zagovarali politi~ku borbu za
srednju klasu kojoj su pripadali, vodili su ogor~enu i, na àlost, veoma
uspe{nu bitku za dru{tveni status. âk i oni koji su pisali u odbranu plem-
stva, osetili su da je ipak njihov interes u pitanju ~im su do{li do dru{tve-
nih poloàja. Da bi u{li u takmi~enje sa pravima i osobinama dobijenim
ro|enjem, formulisali su novi koncept “uro|ene li~nosti” koji je trebalo da
zadobije op{te odobravanje unutar buròaskog dru{tva. Kao titula na-
slednika neke stare porodice, “uro|ena li~nost” se dobijala ro|enjem a ne
po zasluzi. Ba{ kao {to je nedostatak zajedni~ke istorije za formiranje na-
cije bio ve{ta~ki prevazi|en putem naturalisti~kog koncepta organskog ra-
zvoja, tako se, u dru{tvenoj sferi, pretpostavilo da sama priroda donosi ti-
tulu kad ju je politi~ka realnost uskratila. Liberalni pisci su se uskoro hva-
lisali “pravim plemstvom” nasuprot otrcanim titulama barona ili drugih,
koje mogu biti date ili oduzete, i tvrdili su, stoga, da prirodne privilegije,
kao {to su “snaga ili genije” nijedno ljudsko delo ne moè da kopira.26
Diskriminatorska crta ovog novog dru{tvenog koncepta smesta se
potvrdila. Tokom dugog perioda ~istog dru{tvenog antisemitizma, koji je
uveo i pripremio otkri}e mr`nje prema Jevrejima kao politi~ko oru`je, po-
na{anje jevrejskih kolega razlikovalo se od pona{anja prose~nog biznis-
mena po nedostatku “uro|ene li~nosti”, uro|enog nedostatka takta, po od-
sustvu unutra{nje stvarala~ke sposobnosti, uro|ene sklonosti prema tr-
govini, itd. U grozni~avom naporu da sakupi ne{to sopstvenog ponosa
protiv kastinske arogancije junkera, ne usu|uju}i se, me|utim, da se bori
za politi~ko vo|stvo, buròazija je od samog po~etka èlela da gleda s vi-
sine, ne toliko na druge klase niè od sebe, ve} jednostavno na druge na-
rode. Najzna~ajnije u tim naporima je malo knjièvno delo Klemensa
Brentana27 koje je bilo napisano za ultranacionalisti~ki klub Napoleonovih
protivnika koji su se okupili 1808. pod imenom “Die Christlich-Deutche
Tischgesellschaft” i koje se ~italo u klubu. U svom prefinjenom i duhovi-
tom maniru, Brentano ukazuje na kontrast izme|u “uro|ene li~nosti”,
genijalne li~nosti i “filistra”, koga odmah identifikuje sa Francuzima i Je-
vrejima. Tako }e nema~ka buròazija poku{ati barem drugim narodima da
pripi{e sve osobine koje je plemstvo preziralo kao tipi~no buròaske – pr-
vo Francuzima, zatim Englezima, a Jevrejima uvek. [to se ti~e misterio-
26 Vidi veoma interesantan pamflet protiv plemstva, liberalnog pisca Buchholza,

Untersuchungen ueber den Geburtsadel, Berlin, 1807, p. 68: “Pravo plemstvo... ne moè se
dati ili oduzeti, jer, kao vlast ili genije, samo sebe postavlja i po sebi postoji.”
27 Clemens Brentano, Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.
znih osobina koje je “uro|ena li~nost” dobila ro|enjem, one su bile pot-
puno iste kao osobine koje su pravi pruski junkeri tvrdili da oni poseduju.
Iako su na ovaj na~in norme plemstva doprinele usponu teorije rase, sa-
mi junkeri nisu ni{ta radili na oblikovanju ovog mentaliteta. Jedini junker
toga perioda koji je razvio sopstvenu politi~ku teoriju, Ludvig fon der
Marvic, nikada nije koristio rasne izraze. Po njemu, nacije deli jezik – {to
je duhovna a ne fizi~ka razlika. @estoko se protivio Francuskoj revoluciji,
govorio je kao Robespjer kada je do{lo do mogu}nosti agresije jedne naci-
je protiv druge: “Ko cilja na {irenje svojih granica, treba da se smatra nelo-
jalnim, izdajnikom u celoj evropskoj zajednicoi jednakih dràva”.28 Adam
Miler je insistirao na ~istoti porekla kao ispitu plemstva, a Haler je, tvrde}i
da prirodni zakon nalaè da jaki vladaju nad slabim, pre{ao preko
o~igledne ~injenice da oni koji su mo}ni vladaju onima koji su li{eni mo}i.
Plemi}i su, naravno, bili puni entuzijazma kada su saznali da njihova uzur-
pacija vlasti ne samo da je legalna, ve} je u saglasnosti sa prirodnim za-
konima, tako da je posledica buròaskih definicija bilo to {to su plemi}i
tokom devetnaestog veka mnogo pa`ljivije izbegavali “mesalliance”.29
To insistiranje na zajedni~kom plemenskom poreklu kao su{tini dr-
àvnosti, koje su formulisali nema~i nacionalisti tokom rata 1814. i posle
njega, i naglasak koji su romanti~ari stavili na uro|enu li~nost i prirodno
plemstvo, intelektualno su utrli put teoriji rase u Nema~koj. Iz onog prvog
je iznikla organska doktrina istorije sa svojim prirodnim zakonima; iz
ovog drugog se krajem veka uzdigao groteskni homunkulus tog superme-
na ~ija je prirodna sudbina da vlada svetom. Sve dok su i{li rame uz rame,
ovi trendovi bili su samo sredstva privremenog spasa od politi~ke realnos-
ti. îm su se stopili, oni su formirali samu osnovu za rasizam kao potpunu
ideologiju. Ovo se, me|utim, nije prvo dogodilo u Nema~koj, ve} u
Francuskoj i to nisu izveli intelektualci srednje klase, ve} jedan visoko
nadaren i frustriran plemi}, grof de Gobino.
III: Novi klju~ za istoriju
GROF ARTIR DE GOBINO je 1853. objavio Essai sur l’Inégalité des Races
Humaines, koji, samo nekih pedeset godina kasnije, na prelazu vekova,
postade neka vrsta ud`benika istorije za teorije rasa. Prva re~enica u ~e-
28 “Entwurf eines Friedenspaktes” u Gerhard Ramlow, Ludwig von der Marwitz und die
Anfänge konservativer Politik und Staatsauffassung in Preussen, Historische Studien, Heft
185, p. 92.
29 Vidi Sigmund Neumann, Die Stufen des preussischen Konservatismus, Historische
Studien, Heft 190, Berlin 1930. Posebno pp. 48, 51, 64, 82. Za Adama Müllera vidi:
Elemente der Staatskunst, 1809.
176 IMPERIJALIZAM
tvorotomnom delu – “Pad civilizacije je najupadljivija i u isto vreme naj-

mra~nija od svih istorijskih pojava”30 – jasno pokazuje su{tinski novo i
moderno interesovanje svoga autora, novo pesimisti~no raspoloènje koje
proìma njegovo delo i koje je ideolo{ka snaga sposobna da ujedini sve
prethodne ~inioce i konfliktna mi{ljenja. Zaista, od pamtiveka je ~ove~an-
stvo èlelo da sazna {to vi{e o pro{lim kulturama, palim carstvima, izumr-
lim narodima; ali niko pre Gobinoa nije mislo o nalaènju jednog jedinog
razloga, jedne jedine sile po kojoj se sve civilizacije uvek i svuda uspinju i
padaju. Izgleda da su doktrine o propasti u veoma bliskoj vezi sa teorijom
rase. Svakako nije slu~ajno {to je jedan drugi rani “ube|enik u rase”, Ben-
dàmin Dizraeli, bio podjednako fasciniran padom kulture, dok s druge
strane Hegel, ~ija se filozofija u velikoj meri bavila dijalekti~kim za-
konom napretka u istoriji, nikada nije bio zainteresovan za uspon i pad
kultura kao takvih, niti za ijedan zakon koji bi obja{njavao smrt nacije:
Gobino je precizno izloìo takav zakon. Bez uticaja darvinizma ili bilo ko-
je druge evolucionisti~ke teorije, ovaj istori~ar se hvalisao da je uveo is-
toriju u porodicu prirodnih nauka, na{ao prirodne zakone svih otkri}a, re-
dukovao sve duhovne izraze ili kulturne pojave na ne{to “{to na temelju
egzaktne nauke na{e o~i mogu da vide, na{e u{i da ~uju, ruke da dodirnu”.
Najvi{e iznena|uje onaj aspekt ove teorije, koja je pokrenuta u sred op-
timisti~kog devetnaestog veka, koji se ti~e ~injenice da je autor fasciniran
padom, a jedva zainteresovan za uspon civilizacije. U vreme pisanja ove
rasprave Gobino je vrlo malo razmi{ljao o upotrebi svoje teorije kao
oru`ja aktuelne politike i zato je imao hrabrsoti da ocrta inherentne kobne
posledice svog zakona propasti. Nasuprot [pengleru, koji prori~e samo
sumrak zapadne kulture, Gobino je sa “nau~nom” precizno{}u prorekao
ni{ta manje nego definitivan nestanak ~oveka – ili, njegovim re~ima, ljud-
ske rase – sa lica zemlje. Posle ~etiri toma ponovnog ispisivanja ljudske
istorije, on zaklju~uje: “ôvek dolazi u isku{enje da pripi{e ukupno tra-
janje od 12 do 14 hiljada godina ljudskoj vladavini nad Zemljom i ta era bi
se delila u dva perioda: prvi je pro{ao i obuhvatio mladost... drugi je po~eo
i svedo~i}e o silaznom putu ka starosti”.
Ta~no je zapaànje da se Gobino, trideset godina pre Ni~ea, bavio prob-
lemom “décadance”.31 Me|utim, razlika je u tome {to je Ni~e imao teme-
ljno iskustvo evropske dekadencije, po{to je pisao u vreme kad je ovaj po-
kret bio na vrhuncu sa Bodlerom u Francuskoj, Svinbernom u Engleskoj i
Vagnerom u Nema~koj, dok je Gobino bio jedva svestan mnogostrukosti
modernog taedium vitae i moè se posmatrati kao poslednji naslednik
30 Prevod citiran iz The Inequality of Human Races, translated by Adrien Collins, 1915.
31 Vidi Robert Dreyfus, “La vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, Paris, 1905 u
Cahiers de la quinzaine, Ser. 6, Cah. 16, p. 56.
Bulenvilijea i prognanog francuskog plemstva, koje se, bez psiholo{kih

mr{enja, jednostavno (i s pravom) pla{ilo za sudbinu aristokratije kao
kaste. S izvesnom naivno{}u, on je skoro doslovno prihvatio doktrine
osamnaestog veka o poreklu francuskog naroda: burùji su potomci gal-
sko-romanskih robova, plemi}i su potomci Germana.32 Isto to se ti~e i nje-
govog insistiranja na internacionalnom karakteru plemstva. Moderniji as-
pekt njegovih teorija otkrivan je u ~injenici da je on mo`da bio varalica
(njegova francuska titula je bila vi{e nego sumnjiva), da je preterivao i
natezao starije doktrine dok one ne bi postale o~igledno sme{ne – prisva-
jao je za sebe genealogiju koja je vodila preko skandinavskih gusara do
Odina: “Ja sam, tako|e, od rase bogova.”33 Ali njegova prava va`nost sas-
toji se u tome {to je usred ideologija progresa on propovedao propast, kraj
~ove~anstva u laganoj prirodnoj katastrofi. Kada je Gobino otpo~eo svoje
delo, u doba buròaskog kralja Luja Filipa, sudbina plemstva izgledala je
zape~a}ena. Plemstvo vi{e nije trebalo da se boji pobede Teirs Etat, ona se
ve} dogodila i moglo je samo da se àli. Njihova nesre}a, kako ju je
izrazio Gobino, katakad je bila veoma blizu velikom o~ajanju pesnika
dekadencije koji su, nekoliko decenija kasnije, pevali o krhkosti svih ljud-
skih stvari – les neiges d’antan, o lanjskom snegu. [to se ti~e samog Go-
binoa, ovo srodstvo je dosta uzgredno; ali interesantno je zabeleìti da ~im
je srodstvo ustanovljeno, ni{ta nije moglo spre~iti veoma ugledne intelek-
tualce na prelazu veka, kao {to su Rober Drajfus u Francuskoj ili Tomas
Man u Nema~koj, da Odinovog potomka uzmu ozbiljno. Davno pre no {to
su se ono {to je uàsno i ono {to je besmisleno stopili u ne{to {to je sa ljud-
skog gledi{ta nerazumljiva me{avina, koja je za{titni znak na{eg veka, be-
smisleno je izgubilo mo} da ubija.
Isto tako, zbog neobi~nog pesimisti~kog raspoloènja, zbog aktivnog
o~ajanja poslednjih decenija veka, Gobino je stekao zakasnelu slavu. Ovo,
me|utim, ne zna~i da je on li~no bio prete~a generacije “veselog plesa
smrti i trgovine” (Dòzef Konrad). On nije bio ni dràvnik koji veruje u
biznis niti pesnik koji slavi smrt. On je bio samo ~udna me{avina frustrira-
nog plemi}a i romanti~nog intelektualca koji je rasizam izmislio skoro
slu~ajno. To je bilo onda kada je video da ne moè jednostavno da prihvati
stare doktrine dva naroda unutar Francuske i da, s obzirom na promenjene
okolnosti, mora da revidira stari stav da su najbolji ljudi neizostavno u
vrhu dru{tva. U tu`noj suprotnosti u odnosu na svoje u~itelje, on je morao
da obja{njava za{to najbolji ljudi, plemi}i, ne mogu ~ak ni da se nadaju da
}e povratiti prethodne pozicije. Korak po korak, identifikovao je pad svo-
32 Essai, Tome II, Book IV, p. 445. i ~lanak “Ce qui est arrivé à la France en 1870” u
Europe, 1923.
33 J. Duesberg, “Le Comte de Gobineau” u Revue Générale, 1939.
178 IMPERIJALIZAM
je kaste sa padom Francuske, zatim zapadne civilizacije, a zatim celog

~ove~anstva. Tako je on do{ao do otkri}a zbog koga su mu se toliko divili
kasniji pisci i biografi, da civilizacija opada zahvaljuju}i degeneraciji rase,
a da rasa propada zahvaljuju}i me{anju krvi. To podrazumeva da je u
svakoj me{avini nià rasa uvek dominantnija. Ova vrsta argumentacije,
skoro op{te mesto posle smene vekova, nije se uklapala u doktrine progre-
sa Gobinoovih savremenika, koji su ubrzo stekli jo{ jednu idée fixe,
“preìvljavanje najprilago|enijih”. Liberalni optimizam pobedni~ke bur-
òazije traìo je novo izdanje teorije sila-zakon, a ne klju~ za istoriju niti
dokaz neizbe`ne propasti. Gobino je uzalud poku{avao da stekne {iru pub-
liku angaùju}i se u ameri~kom pitanju ropstva i grade}i na odgovaraju}i
na~in ceo sistem na temeljnom sukobu izme|u belaca i crnaca. Morao je
da ~eka skoro pedeset godina da postigne uspeh me|u elitom, i tek posle
Prvog svetskog rata, sa talasom filozofa smrti, njegova dela su stekla {i-
roku popularost.34
Ono {to je Gobino zaista traìo u politici bila je definicija i stvaranje
“elite” koja bi zamenila aristokratiju. Umesto kneèva, on je predlagao
“rasu kneèva”, arijevce, koji su, govorio je, u opasnosti da ih zagu{e niè,
nearijevske klase demokratijom. Koncept rase omogu}io je da se orga-
nizuju “uro|ene li~nosti” nema~kog romantizma, da se defini{u kao ~lano-
vi prirodne aristokratije odre|ene da vlada nad svim drugima. Ako su rasa
i me{avina rasa sveodre|uju}i faktori za li~nost – a Gobino nije prihvatao
postojanje ~istog “porekla” – mogu}e je tvrditi da psihi~ka superiornost
moè da se razvije u svakoj li~nosti, bez obzira na njenu trenutnu situaci-
ju, da svaki izuzetan ~ovek pripada “pravim preìvelim sinovima... Mero-
vinga”, “sinovima kraljeva”. Zahvaljuju}i rasi formira}e se elita koja
moè traìti stare prerogative feudalnih porodica i to samom tvrdnjom da
se ose}aju kao plemi}i; prihvatanje rasne ideologije kao takve postalo bi
uverljiv dokaz da je li~nost “dobrog porekla”, da “plava krv” te~e njenim
venama a da superiorno poreklo podrazumeva superiorna prava. Tako je iz
jednog politi~kog doga|aja, propadanja plemstva, grof izvukao dva pro-
tivre~na zaklju~ka – propadanje ljudske rase i formiranje nove prirodne
aristokratije. Ali nije doìveo da vidi prakti~nu primenu svojih u~enja, ko-
ja je razre{ila njihove unutra{nje kontradikcije – nova rasna aristokratija
po~ela je zapravo da ostvaruje “neizbe`no” propadanje ~ove~anstva veo-
ma se trude}i da ga razori.
34 Vidi izdanje francuskog ~asopisa Europe u ~ast Gobinou 1923, posebno ~lanak Clément
Serpeille de Gobineau, “Le Gobinisme et la pensée moderne”. “Ipak sve do... sredine rata
nisam mislio da je Essai sur les Races inspirisan plodnom hipotezom, jedinom koja je mogla
da objasni izvesne doga|aje koji su se zbivali pred našim o~ima... Bio sam iznena|en kad
sam primetio da je ovo skoro jednodušno mišljenje. Posle rata, primetio sam da su za skoro
celu mla|u generaciju Gobinoovi radovi postali otkri}e.”
Sléde}i primer svojih prethodnika, prognanih francuskih plemi}a,

Gobino je u svojoj rasnoj eliti video bedem ne samo protiv demokratije,
ve} tako|e i protiv “kanaanske monstruoznosti” patriotizma.35 I po{to je
Francuska jo{ uvek bila “patrie” par excellence, jer je svoju vladu – bila
kraljevstvo ili carstvo ili republika – jo{ uvek zasnivala na su{tinskoj jed-
nakosti ljudi, i po{to je, najgore od svega, bila jedina zemlja svog vremena
u kojoj su ~ak i ljudi crne koè mogli da uìvaju gra|anska prava, Gobinou
je bilo prirodno da dâ podr{ku ne francuskom narodu, ve} engleskom, i
kasnije, posle poraza 1871, Nemcima.36 I ovaj nedostatak digniteta se ne
moè nazvati slu~ajnim, ni ovaj oportunizam nesre}nom koincidencijom.
Stara izreka da nema uspeha bez uspeha ra~una sa ljudima koji su nau~ili
na razli~ita i proizvoljna mi{ljenja. Ideolozi koji pretenduju da imaju klju~
za realnost naterani su da menjaju i izvr}u svoja mi{ljenja o prostim stvari-
ma prema poslednjim doga|ajima i nikada ne mogu da iza|u na kraj sa
svojom stalno promenljivom hranom, realno{}u. Bilo bi apsurdno traìti
pouzdanost od ljudi koji po profesiji moraju da smi{ljaju ideolo{ko oprav-
danje za svaku datu situaciju.
Mora se priznati da je do vremena kada su nacisti, ustanovljavaju}i se
kao rasna elita, otvoreno iskazali prezir prema svim narodima, uklju~uju}i
Nemce, francuski rasizam bio naj~vr{}i, jer nikada nije pao u slabost pa-
triotizma. (Ovo drànje se nije promenilo ~ak ni tokom poslednjeg rata;
istina, “essence aryenne” nije vi{e bio monopol Nemaca, ve} pre Anglosak-
sonaca, [ve|ana i Normana, ali nacija, patriotizam i zakon jo{ uvek su se
smatrali “predrasudama, fiktivnim i nominalnim vrednostima”.)37 âk je i
Ten ~vrsto verovao u superiorni genij “germanske nacije”,38 a Ernst Renan
je verovatno prvi suprotstavio “Semite” “arijevcima” u presudnoj division
du genre humain, iako je on drào da je civilizacija velika, superiorna sna-
ga koja razara lokalne originalnosti kao i izvorne rasne razlike.39 Cela ne-
35 Essai, Tome II, Book IV, p. 440 i beleška na strani 445: “Re~ patrie... povratila je svoj
zna~aj tek pošto se galsko-romanski sloj uzdigao i dobio politi~ku ulogu. Sa njihovim tri-
jumfom patriotizam je opet postao vrlina.”
36 Vidi Seillière, op. cit., Tome I: Le Comte de Gobineau et l ’Aruyanisme historique, p.
32: “U Essai Nema~ka je jedva germanska, Velika Britanija je u mnogo ve}em stepenu ger-
manska... Svakako, Gobino je kasnije promenio mišljenje, ali pod uticajem uspeha.”
Zanimljivo je primetiti da je za Selijea, koji je tokom studija postao èstoki pristalica gobi-
nizma (“intelektualna klima na koju }e plu}a dvadesetog veka verovatno morati da se adap-
tiraju”) uspeh bio sasvim dovoljan razlog da Gobino iznenada revidira svoje mišljenje.
37 Moè se na}i mnoštvo primera. Citat je uzet iz Camille Siess, Impérialismes. Gobinis-
me en France, Paris, 1917.
38 Za Tenov stav vidi John S. White, “Taine on Race and Genius” u Social Research, Feb-
ruary 1943.
39 Po Gobinoovom mišljenju Semiti su bili bela hibridna rasa, bastardizovana mešavinom
sa crnima. Za Renana vidi Histoire Génerale et Système comparé des Langues, 1863, Part I,
p. 4,503, i passim. Ista razlika u njegovim Langues Sémitiques, I,15.
180 IMPERIJALIZAM
povezana pri~a o rasi koja je tako karakteristi~na za francuske pisce posle

1870,40 ~ak i ako oni nisu rasisti u bilo kakvom striktnom smislu re~i, sle-
di antinacionalne, progermanske linije.
Ako je dosledni antinacionalni trend gobinizma sluìo da poveè nepri-
jatelje francuske demokratije a kasnije neprijatelje Tre}e republike sa
stvarnim ili fiktivnim saveznicima izvan granica njihove zemlje, speci-
fi~no stapanje koncepata rase i “elite” okupilo je me|unarodnu inteligen-
ciju da se sa novim i uzbudljivim igra~kama igra na velikom igrali{tu is-
torije. Gobinoovi fils des rois bili su bliski ro|aci romanti~nih heroja, sve-
taca, genija i supermena kasnog devetnaestog veka a svi oni te{ko mogu
da sakriju svoje germansko romanti~no poreklo. Karakteristi~na neodgo-
vornost romanti~nih teorija dobila je novi podsticaj od Gobinoovih me{a-
vina rasa, jer je ova me{avina pokazivala istorijski doga|aj iz pro{losti ko-
ji se moè pratiti u dubinama sopstvenog bi}a. Ovo zna~i da se unutarnjem
iskustvu moè pridati istorijski zna~aj, da sâmo ne~ije bi}e moè postati
popri{te istorije. “Otkad sam pro~itao Essai, svaki put kad neki sukob
uzburka izvore moga bi}a, osetim da se nastavlja nemilosrdna bitka u mo-
joj du{i, bitka izme|u crnog, ùtog, bitka izme|u Semita i arijevaca”.41
Ma koliko da su zna~ajne, ova i sli~ne ispovesti koje mogu da proiza|u iz
stanja svesti modernih intelektualaca, pravih naslednika romantizma, ma
kakvih da se uverenja drè, ipak pokazuju su{tinsku bezazlenost i politi~-
ku nevinost ljudi koje bi verovatno doslovno svaka ideologija uzela pod
svoje.
IV: “Prava Engleza” vs. Prava ~oveka
DOK JE SEME nema~ke teorije rasa posejano tokom Napoleonovih ratova,

po~eci kasnijeg razvijanja te teorije u Engleskoj pojavili su se u vreme
Francuske revolucije i mogu se pripisati Edmundu Berku – ~oveku koji je
èstoko optuìo napredak kao “[krizu] koja je izazvala ve}e iznena|enje
od svih svetskih kriza”.42 Dobro je poznat stra{an uticaj koji je njegovo
delo izvr{ilo ne samo na englesku ve} i na nema~ku politi~ku misao. Ta
~injenica se, me|utim, mora naglasiti zbog sli~nosti nema~ke i engleske
teorije rase nasuprot francuskom tipu. Te sli~nosti mogu se objasniti ~inje-
nicom da su ove zemlje porazile trobojku i usled toga pokazale izvesnu
diskriminatorsku tendenciju prema idejama Liberté-Egalité-Fraternité
40 To vrlo dobro izraàva Jacques Barzun, op. cit.
41 Ovaj gospodin koji iznena|uje nije niko drugi nego poznati pisac i istori~ar Elie Faure,
“Gobineau et le Problème des Races”, u Europe, 1923.
42 Reflections on the Revolution in France, 1790, Everyman’s Library Edition, New York,
p. 8.
kao stranim izumima. Kako je dru{tvena nejednakost bila osnov en-

gleskog dru{tva, engleski konzervativci osetili su nemalu nelagodnost kad
se do{lo do “prava ~oveka”. Prema mi{ljenjima koja su bila {iroko
rasprostranjena me|u torijevcima devetnaestog veka, nejednakost je bila u
engleskom nacionalnom karakteru. Dizraeli je video da su “prava Engleza
bolja od prava ~oveka”, a ser Dèjmsu Stivenu je “malo stvari u istoriji
[izgledalo] tako jadno kao to do kog stepena su Francuzi sebi dozvolili da
se uzbu|uju oko ovih stvari”.43 To je jedan od razloga {to su oni mogli da
razviju teoriju rase sa nacionalnim crtama, dok su iste teorije u Francuskoj
od samog po~etka pokazivale svoje pravo antinacionalno lice.
Berkov glavni argument protiv “apstraktnih principa” Francuske revolu-
cije sadràn je u slede}oj re~enici: “Jednoobrazna politika na{eg ustava
traì i potvr|uje na{e slobode kao neotu|ivo nasle|e dato nam od na{ih
predaka, koje treba da bude preneto na{em potomstvu; kao posed koji po-
sebno pripada narodu ovog kraljevstva, bez obzira na ijedno drugo op{tije
ili starije pravo.” Koncept nasle|a, primenjen na samu prirodu slobode,
ideolo{ka je osnova od koje je engleski nacionalizam dobijao svoju ~udnu
nijansu rasnog ose}anja jo{ od Francuske revolucije. Kako je to formu-
lisao jedan pisac srednje klase, nacionalizam je zna~io neposredno prihva-
tanje koncepta feudalne slobode kao ukupnog zbira privilegija nasle|enih
zajedno sa titulom i zemljom. Bez kr{enja prava privilegovane klase u ok-
viru engleske nacije, Berk je pro{irio princip tih privilegija, tako da one
obuhvataju ceo engleski narod, postavljaju}i ga kao neku vrstu plemstva
me|u nacijama. Odatle je crpeo prezir prema onima koji su traìli povlas-
tice kao prava ~oveka, povlastice koje je on mislio da je shodno zahtevati
jedino kao “prava Engleza”.
U Engleskoj se nacionalizam razvio bez ozbiljnog napada na feudalnu
klasu. To je bilo mogu}e jer je engleska vlastela, od sedamnaestog veka
nadalje i u sve ve}em broju, asimilovala vi{e slojeve buròazije, tako da je
ponekad ~ak i obi~an ~ovek mogao da stekne poloàj lorda. Taj proces je
razvejao veliki deo uobi~ajene kastinske arogancije plemstva i stvorilo se
znatno ose}anje nacije u celini; ali, uz pomo} istog simbola, feudalna
shvatanja i mentalitet su mogli da uti~u na politi~ke ideje niìh klasa mno-
go lak{e nego igde drugde. Tako je shvatanje nasle|ivanja prihva}eno sko-
ro nepromenjeno i primenjeno je na celu britansku “skupinu”. Posledica
ovog prisvajanja plemi}kih merila bilo je to {to je engleski tip teorije rase
bio skoro opsednut naslednim teorijama i njihovim modernim ekvivalen-
tom, eugenikom.
Otkad su u~inili prakti~ne napore da uklju~e sve narode na zemlji u svoj
koncept humanosti, evropske narode su iritirale velike fizi~ke razlike iz-
43 Liberty, Equality, Fraternity, 1873, p. 254. Za lorda Bikonsfilda (Lord Beaconsfield) vi-
di Benjamin Disraeli, Lord Georg Bentinck, 1853, p. 184.
182 IMPERIJALIZAM
me|u njih i naroda koje su na{li na drugim kontinentima.44 Entuzijazam

osamnaestog veka prema razli~itosti u kojoj sveprisutna identi~na priroda
~oveka i razuma moè na}i izraz, pribavio je dosta tanak dokaz kao pokri-
}e klju~nog pitanja da li }e se hri{}ansko na~elo jedinstva i jednakosti svih
ljudi, zasnovano na zajedni~kom poreklu od jednog izvornog para rodite-
lja, sa~uvati u srcima ljudi koji su suo~eni sa plemenima koja, koliko zna-
mo, nikad nisu sama na{la odgovaraju}i izraz ljudskog uma ili ljudske
strasti u kulturnim dostignu}ima ili narodnim obi~ajima i koja su razvila
humane institucije samo do veoma niskog nivoa. Taj novi problem koji se
na istorijskoj sceni Evrope i Amerike pojavio uz mnogo temeljnije upo-
znavanje afri~kih plemena ve} je bio izazvao, posebno u Americi i nekim
britanskim posedima, povratak na oblike dru{tvene organizacije za koje se
mislilo da su kroz hri{}anstvo definitivno likvidirani. Ali ~ak i ropstvo,
iako zapravo postavljeno na ~isto rasnu osnovu, nije dalo pre devetnaestog
veka robovlasni~kim narodima svest o rasi. Tokom celog osamnaestog ve-
ka sami robovlasnici su ga smatrali privremenom institucijom i èleli da
ga postepeno ukinu. Najve}i broj bi ih verovatno rekao kao Dèferson:
“Drhtim kad pomislim da je Bog pravedan.”
U Francuskoj, gde je problem crnih plemena nai{ao na èlju Francuza
da ih asimiluju i obrazuju, veliki nau~nik Leklerk de Bufon dao je prvu
klasifikaciju rasa koja je, zasnovana na evropskim narodima i klasifikuju}i
sve druge prema razlikama u odnosu na njih, nau~avala jednakost putem
strogih pore|enja.45 Osamnaesti vek, da upotrebimo Tokvilovu zadivljuju-
}e preciznu frazu, “verovao je u razli~itost rasa, ali u jedinstvo ljudske vrs-
te.”46 U Nema~koj, Herder je odbijao da primeni “neplemenitu re~” rasa
na ~oveka, a ~ak je prvi istori~ar kulture ~ove~anstva koji je koristio klasi-
fikaciju razli~itih vrsta, Gustav Klem,47 po{tovao jo{ uvek ideju ~ove~an-
stva kao op{ti okvir za svoja istraìvanja.
Ali stvari su bile znatno teè u Americi i Engleskoj, gde su ljudi imali da
re{e problem zajedni~kog ìvljenja posle ukidanja ropstva. Sa izuzetkom
Ju`ne Afrike – zemlje koja je uticala na zapadni rasizam tek posle “grabeì
oko Afrike” osamdesetih – te nacije su prve nai{le na rasne probleme u
prakti~noj politici. Ukidanje ropstva zao{trilo je unutra{nje sukobe umesto
da na|e re{enje za postoje}e ozbiljne te{ko}e. Posebno je tako bilo u En-
gleskoj gde “prava Engleza” nisu bila zamenjena novom politi~kom ori-
44 Zna~ajan iako umereni eho ove unutrašnje zbunjenosti moè se na}i u mnogim izvešta-
jima sa putovanja iz osamnaestog veka. Volter je mislio da je zna~ajno da napravi posebnu
belešku u svom Dictionnaire Philosophique: “Videli smo, štaviše, koliko su rase koje nase-
ljavaju ovu zemaljsku kuglu razli~ite i koliko mora da je bilo iznena|enje prvog crnca i prvog
belca koji su se sreli.” (Article: Homme).
45 Histoire Naturelle, 1769-89.
46 op. cit., pismo od 15. maja 1852.
47 Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.
jentacijom koja je mogla proklamovati prava ~oveka. Ukidanje ropstva u

britanskim posedima 1834. i rasprava koja je prethodila ameri~kom gra-
|anskom ratu, nai{li su zato u Engleskoj na veoma konfuzno javno mnje-
nje koje je bilo plodno tlo za razli~ite naturalisti~ke doktrine tih decenija.
Prvu od njih su zastupali poligenisti koji su, kritikuju}i Bibliju kao knji-
gu licemernih laì, odricali svaku vezu izme|u ljudskih “rasa”; njihovo
glavno dostignu}e bilo je ukidanje ideje prirodnog zakona kao ujedinjuju-
}e karike svih ljudi i svih naroda. Iako nije uslovljavao predestiniranu ras-
nu superiornost, poligenizam je proizvoljno izolovao sve narode jedne od
drugih dubokom provalijom nemogu}nosti ljudskog razumevanja i komu-
nikacije. Poligenizam obja{njava za{to je “Istok Istok a Zapad Zapad; i ni-
kad se to dvoje ne}e sresti”, i mnogo je pomogao da se spre~e me{ani bra-
kovi u kolonijama i da se diskrimini{u pojedinci me{ovitog porekla. Po
poligenizmu, ti ljudi nisu prava ljudska bi}a; oni ne pripadaju nijednoj od-
re|enoj rasi, ve} su neka vrsta ~udovi{ta ~ija je “svaka }elija popri{te gra-
|anskog rata”.48
Uticaj poligenizma na englesku teoriju rase pokazao se kao dugotrajan,
ali u devetnaestom veku }e ga na polju javnog mnjenja ubrzo potu}i jedna
druga doktrina. Ova doktrina je tako|e po{la od principa nasle|a, ali mu je
dodala politi~ki princip devetnaestog veka, progres, odakle je do{la do
suprotnog ali mnogo uverljivijeg zaklju~ka da ~ovek nije u vezi samo sa
~ovekom, ve} i sa animalnim ìvotom, da postojanje niìh rasa jasno po-
kazuje da ~oveka od ìvotinje dele samo razlike u stepenu i da mo}na bit-
ka za egzistenciju dominira celim ìvim svetom. Darvinizam je bio po-
sebno oja~an ~injenicom {to je sledio put stare doktrine sila-zakon. Ali
dok je ta doktrina, kada su je isklju~ivo koristili aristokrati, govorila pono-
snim osvaja~kim jezikom, sada je ona bila prevedena na dosta gorak jezik
naroda koji je poznavao bitku za svakodnevni hleb i na svoj na~in se borio
za relativnu sigurnost skorojevi}a.
Darvinizam je doìveo tako velik uspeh jer je pribavio, na osnovu nasle-
|a, ideolo{ka oru`ja za rasnu kao i za klasnu vladavinu i mogao je da se
koristi za diskriminaciju kao i protiv nje. Politi~ki govore}i, darvinizam
kao takav je bio neutralan i vodio je zaista ka svim vrstama pacifizma i ko-
smopolitizma, kao i ka najdrasti~nijim oblicima imperijalisti~kih ideologi-
ja.49 Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka darvinizam je jo{
uvek bio skoro isklju~ivo u rukama utilitarne, antikolonijalne partije u En-
gleskoj. I prvi filozof evolucije, Herbert Spenser, koji je sociologiju treti-
rao kao deo biologije, verovao je da prirodna selekcija doprinosi evoluciji
48 A. Carthill, The Lost Dominion, 1924, p. 158.
49 Vidi Friedrich Brie, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,
1928.
184 IMPERIJALIZAM
~ove~anstva i da rezultira ve~nim mirom. Za politi~ku diskusiju darvini-

zam je ponudio dva va`na koncepta: borbu za egzistenciju sa optimisti-
~kom afirmacijom neizbe`nog i automatskog “opstanka najprilago|eni-
jih” i beskrajnim mogu}nostima koje navodno leè u evoluciji ~oveka iz-
van ìvotinjskog sveta, iz ~ega je krenula nova nauka “eugenika”.
Doktrina nu`nog preìvljavanja najprilago|enijih (sa implikacijom da
su, kona~no, “najprilago|eniji” najvi{i slojevi u dru{tvu) je izumrla kao
{to je izumrla i doktrina osvajanja u trenutku kada vladaju}e klase u En-
gleskoj ili engleska dominacija u kolonijalnim posedima nisu vi{e bili ap-
solutno bezbedni i kada se javila velika sumnja da li }e oni koji su “najpri-
lago|eniji” danas jo{ uvek biti najprilago|eniji sutra. Drugi deo darviniz-
ma, razvoj ~oveka iz ìvotinjskih vrsta je, na àlost, preìveo. Eugeni~ari
su obe}ali da }e prevazi}i problemati~ne nesigurne ta~ke doktrine opstan-
ka, prema kojoj je nemogu}e predvideti ko }e iza}i kao najprilago|eniji ili
pribaviti sredstva nacijama da razviju trajnu “prilago|enost”. Ta mogu}a
konsekvenca primenjene eugenike bila je nagla{ena u Nema~koj dvadese-
tih kao reakcija na [penglerovu Propast Zapada.50 Proces selekcije morao
je da se pretvori iz prirodne potrebe koja je radila ~oveku iza le|a u “ve{ta-
~ko”, svesno primenjeno psiholo{ko oru|e. Bestijalnost je uvek bila svoj-
stvena eugenici i dosta je karakteristi~na rana primedba Ernsta Hekela da
bi ubistvo iz milosr|a u{tedelo “porodici i dràvi beskorisne tro{kove”.51
Kona~no su poslednji u~enici darvinizma u Nema~koj odlu~ili da potpuno
napuste polje nau~nog istraìvanja, da zaborave na traganje za karikom
koja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna i da umesto toga otpo~nu prakti-
~ne napore i da pretvore ~oveka u ono {to su darvinisti mislili da majmun
jeste.
Ali pre nego {to je nacizam, slede}i pravac svoje totalitarne politike, po-
ku{ao da pretvori ~oveka u ìvotinju, bilo je brojnih napora da ga na stro-
go naslednoj osnovi proizvedu u boga.52 Ne samo Herbert Spenser, ve} svi
rani evolucionisti i darvinisti “imali su tako sna`nu veru u an|eosku budu}-
50 Vidi, na primer, Oto Bangert, Gold oder Blut, 1927.“Zbog toga civilizacija moè biti
ve~na.” p. 17.
51 U Lebenswunder, 1904, p. 128 ff.
52 Skoro vek pre nego što je evolucionizam bio ogrnut velom nauke, glasovi upozorenja
prorekli su unutrašnje posledice jednog ludila, što je bilo skoro na stepenu ~iste imaginacije.
Volter se, više no jednom, poigrao sa evolucionisti~kim teorijama – vidi uglavnom
“Philosophie Géneralé: Métaphysique, Morale et Théologie”, Oeuvres Complets, 1785,
Tome 40, p. 16 ff. – U svom Dictionnaire Philosophique, Aricle “Chaine des Etres Créés”, on
piše: “Kao prvo, naša je mašta zadovoljena neprimetnim prelazom sirove materije u organi-
zovanu stvar, biljaka u zoofite, zoofita u ìvotinje, ovih u ~oveka, ~oveka u duh, tog duha
obavijenog malim eteri~nim telom u nematerijalne supstance; i... u samog Boga... Ali naj-
savršeniji duh koji je stvorilo vrhovno bi}e, moè li on postati Bog? Nije li beskraj izme|u
Boga i njega?... Ne postoji li o~igledno praznina izme|u majmuna i ~oveka?”
nost ~ove~anstva isto kao i u majmunsko poreklo ~oveka”.53 Verovalo se

da je rezultat odabranog nasle|a “nasledni genije”,54 i opet se aristokratija
smatrala kao prirodni proizvod ne politike, ve} prirodne selekcije, ~iste
rase. Transformisati celu naciju u prirodnu aristokratiju, ~ijom selekcijom
bi se razvili primerci genija i supermena, bila je jedna od mnogih ideja ko-
ju su stvorili frustrirani liberalni intelektualci u svom snu o zameni stare
vladaju}e klase novom “elitom” i to nepoliti~kim sredstvima. Krajem ve-
ka pisci su obra|ivali politi~ke teme u biolo{kim i zoolo{kim terminima
kao ne{to sasvim normalno, a zoolozi su pisali “Biolo{ke aspekte na{e
spoljne politike”, kao da su otkrili nepogre{iv vodi~ za politi~are.55 Svi oni
su izneli nove na~ine kontrole i regulisanja “opstanka najprilago|enijih” u
saglasnosti sa nacionalnim interesima engleskog naroda.56
Najopasniji aspekt ovih evolucionisti~kih doktrina je kombinovanje ide-
je o nasle|u sa insistiranjem na li~nom dostignu}u i individualnom karak-
teru, {to je bilo tako va`no za samosvest srednje klase devetnaestog veka.
Srednja klasa je èlela nau~nike koji bi mogli da dokaù da su veliki ljudi,
a ne aristokratija, pravi predstavnici nacije, oli~enje “genija rase”. Ti nau-
~nici su pribavili idealan beg od politi~ke odgovornosti kada su “dokazali”
onu ranu tvrdnju Bendàmina Dizraelija da je veliki ~ovek “personifikaci-
53 Hayes, op. cit., p. 11. Hejz pravilno naglašava sna`nu prakti~nu moralnost svih tih ranih
materijalista. On “taj neobi~ni razlaz morala od vere” objašnjava putem onoga “što su kasni-
je sociolozi opisali kao zaostajanje za vremenom” (p. 130). Ovo objašnjenje, me|utim, po-
kazuje se kao dosta slabo ako se prisetimo onih drugih materijalista koji su kao Hakel u Ne-
ma~koj ili Vaše de Lapu` u Francuskoj napustili mir nauke i istraìvanja radi propagandnih
aktivnosti, koji nisu mnogo patili od tog zaostajanja za vremenom, a da su s druge strane nji-
hovi savremenici, koji nisu bili pod uticajem njihovih materijalisti~kih doktrina, kao Bares i
društvo u Francuskoj, bili veoma prakti~ni privrènici izopa~ene brutalnosti koja je brisala
Francuskom tokom afere Drajfus. Iznenadni pad morala u zapadnom svetu izgleda da je ma-
nje bio izazvan autonomnim razvojem izvesnih “ideja”, koliko ozbiljnim novim politi~kim
doga|ajima i novim politi~kim i društvenim problemima koji su iskrsli pred zbunjenim i
zbrkanim ~ove~anstvom.
54 Takav je bio naslov popularne knjige Fr. Galtona, objavljene 1869, koja je slede}ih de-
cenija izazvala poplavu literature na istu temu.
55 “A Biological View of Our Foreign Policy” objavio je P. Charles Michel u Saturday Re-
view, London, February, 1896. Najva`niji radovi ove vrste su: Thomas Huxley, The Struggle
for Existence in Human Society, 1888. Njegova glavna teza: pad civilizacije je nuàn samo
dotle dok je broj ro|enja nekontrolisan. Benjamin Kidd, Social Evolution, 1894. John B.
Crozier, History of Intelectual Development on the Lines of Modern Evolution, 1897-1901.
Karl Pearson (National Life, 1901), profesor eugenike na Londonskom univerzitetu, bio je
me|u prvima koji je opisao progres kao neku vrstu bezli~nog ~udovišta koje `dere sve što mu
se zadesi na putu. Charles H. Harvey, The Biology of British Politics, 1904, zaklju~uje da
striktnom kontrolom “borbe za ìvot” unutar nacije nacija moè postati svemo}na u neizbe`-
noj borbi za opstanak sa drugim ljudima.
56 Vidi posebno K. Pearson, op. cit. ali je Fr. Galton ve} izjavio: “@elim da naglasim ~inje-
nicu da je poboljšanje prirodne nadarenosti budu}ih generacija ljudske rase u velikoj meri
pod našom kontrolom” (op. cit., ed. 1892, p. XXVI).
186 IMPERIJALIZAM
ja rase, njen izabrani primerak”. Razvoj toga “genija” je na{ao svoj logi-
~an kraj kada je jedan drugi u~enik evolucionizma jednostavno proglasio:
“Englez je Nat~ovek i istorija Engleske je istorija njegove evolucije.”57
Isto je toliko zna~ajno za englesku teoriju rase, kao {to je bilo za ne-
ma~ku, to {to je ona potekla od pisaca srednje klase a ne od plemstva, {to
je ro|ena iz èlje da se pro{ire privilegije plemi}kog standarda na sve kla-
se i {to su je hranila iskrena nacionalna ose}anja. Iz tog ugla, Karlajlove
ideje o geniju i heroju su zaista vi{e bile oru`je “dru{tvenog reformatora”
nego doktrine “Oca britanskog imperijalizma”, {to je zaista veoma nepra-
vedna optu`ba.58 Njegovo oboàvanje heroja, kojim je stekao {iroku pub-
liku i u Engleskoj i u Nema~koj, poticalo je iz istih izvora kao oboàvanje
li~nosti u nema~kom romantizmu. Bilo je to isto zagovaranje i glorifikaci-
ja uro|ene veli~ine individualnog karaktera nezavisnog od svoje dru{tve-
ne sredine. Me|u ljudima koji su uticali na kolonijalni pokret od sredine
devetnaestog veka do izbijanja stvarnog imperijalizma na kraju veka nije-
dan nije izbegao Karlajlovom uticaju, ali nijedan ne moè biti optuèn za
otvoreno ispovedanje rasizma. Sam Karlajl, u eseju “Crna~ko pitanje”, ra-
zmatra mogu}nosti da se Antilima pomogne da stvore sopstvene “heroje”.
ârls Dilk, ~ija se Ve}a Britanija (1869) katkad uzima kao po~etak impe-
rijalizma,59 bio je napredni radikal koji je glorifikovao engleske koloniste
kao deo britanske nacije, protiv onih koji bi na njih gledali s visine a na
njihove zemlje kao na puke kolonije. D`. R. Sili, ~ija je Ekspanzija Engle-
ske (1883) za manje od dve godine prodata u 80.000 primeraka, jo{ uvek
po{tuje Induse kao strani narod i jasno ih deli od “varvara”. âk se i Frod,
~ije je divljenje prema Burima, prvom belom narodu koji se bio o~ito ada-
ptirao na plemensku filozofiju rasizma, mo`da bilo sumnjivo, suprotstavio
priznavanju prevelikih prava Ju`noj Africi jer bi “samouprava u Ju`noj
Africi zna~ila da evropski kolonisti vladaju doma}im stanovni{tvom, a to
nije samouprava”.60
Potpuno isto kao u Nema~koj, engleski nacionalizam je rodila i u zna-
~ajnoj meri stimulisala srednja klasa koja se nikad nije potpuno emancipo-
vala od plemstva i usled toga je stvorila prvu klicu teorije rase. Ali za raz-
liku od Nema~ke, kojoj je zbog nedostatka jedinstva bio potreban ideo-
lo{ki zid da zameni istorijske i geografske ~injenice, britanska ostrva su
prirodnim granicama potpuno odvojena od okolnog sveta, a Engleska kao
nacija morala je da izmisli teoriju jedinstva za narod koji je ìveo u {iroko
rasutim kolonijama preko mora, odvojen od mati~ne zemlje hiljadama mi-
57 Testament of John Davidson, 1908.
58 C. A. Bodelsen, Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924, p. 22 ff.
59 E. H. Damce, The Victorian Illusion, 1928.“Imperijalizam po~inje knjigom ...
Dilkovom Ve}om Britanijom.”
60 “Dve lekcije o Ju`noj Africi” u Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.
lja. Jedina karika me|u svim tim ljudima bilo je zajedni~ko poreklo, za-
jedni~ka ba{tina, zajedni~ki jezik. Otcepljenje Sjedinjenih Dràva pokaza-
lo je da ove karike po sebi ne garantuju dominaciju; i ne samo u Americi,
druge kolonije su tako|e, iako ne istom èstinom, pokazale jake tendenci-
je da razviju ustavne karakteristike razli~ite od onih u mati~noj zemlji. Da
bi spasao ove ranije britanske gra|ane, Dilk je, pod uticajem Karlajla,
govorio o “Saksonstvu”, i izgledalo je da je ta re~ u stanju da povrati ~ak i
narod Sjedinjenih Dràva, kome je posve}ena jedna tre}ina njegove knji-
ge. Po{to je bio radikal, Dilk je mogao da se pretvara da rat za nezavisnost
nije bio rat me|u nacijama, ve} engleski oblik gra|anskog rata osam-
naestog veka, u kome je on sa zaka{njenjem drào stranu republikancima.
Ovde leì jedan od razloga iznena|uju}e ~injenice da su dru{tveni refor-
matori i radikali bili osniva~i nacionalizma u Engleskoj: èleli su da sa~u-
vaju kolonije, ne samo zato {to su mislili da su one nu`ni odu{ak za niè
klase, zapravo su èleli da zadrè uticaj koji su na mati~nu zemlju vr{ili
ovi radikalniji sinovi britanskih ostrva. Ovaj motiv je jak kod Froda, koji
je èleo da “zadrì kolonije jer je mislio da je mogu}e da u njima reprodu-
kuje jednostavnije stanje dru{tva i plemenitiji na~in ìvota nego {to je bilo
mogu}e u industrijskoj Engleskoj”61 i to je imalo kona~an uticaj na Silije-
vu Ekspanziju Engleske: “Kad se naviknemo da razmi{ljamo o ukupnoj
Imperiji i kad je celu nazovemo Engleska, vide}emo da su tu tako|e i Sje-
dinjene Dràve.” Za {ta god da su kasniji politi~ki pisci upotrebljavali
“Saksonstvo”, ono u Dilkovom delu ima to izvorno politi~ko zna~enje na-
cije koju nije vi{e na okupu dràla ograni~ena zemlja. “Ideja koja je tokom
celog mog putovanja bila moj drug i vodi~ – klju~ kojim se otvaraju skri-
vene stvari stranih novih zemalja – je ideja o veli~anstvenosti rase koja
obavija zemlju i mo`da je predodre|ena da je kona~no prekrije” (predgo-
vor). Zajedni~ko poreklo, nasle|e, “veli~anstvenost rase” nisu za Dilka
bili ni fizi~ke ~injenice niti klju~ za istoriju, ve} preko potreban vodi~ u
postoje}em svetu, jedina pouzdana karika u beskrajnom prostoru.
Po{to su se engleski kolonisti rasprostrli po celom svetu, ispostavilo se
da je najopasniji koncept nacionalizma, ideja “nacionalne misije”, bio po-
sebno jak u Engleskoj. Iako se nacionalna misija kao takva dugo razvijala
bez primese rasnih uticaja, u svim zemljama gde su narodi teìli nacional-
noj dràvi ona je kona~no dokazala da je u veoma bliskom srodstvu sa ras-
nom idejom. Citirani engleski nacionalisti mo`da su razmatrali grani~ne
slu~ajeve u svetlu kasnijeg iskustva. Sami po sebi nisu naneli vi{e {tete
nego Ogist Kont kada je u Francuskoj izrazio nadu u ujedinjeno, organizo-
vano, obnovljeno ~ove~anstvo pod vo|stvom – présidence – Francuske.62
Oni ne odustaju od ideje ~ove~anstva, iako misle da je Engleska nadmo}ni
61 C. A. Bodelsen, op. cit., p. 199.
62 U Discours sur l’Ensemble de Positivisme, 1848, p. 384 ff.
188 IMPERIJALIZAM
garant za humanost. Ne mogu da se uzdrè da ne prenaglase ovaj naciona-

listi~ki koncept zbog toga {to je u njega ugra|en raspad veze izme|u tla i
ljudi koji je sadràn u ideji o misiji, raspad koji za englesku politiku nije
bio propagandna ideologija ve} neosporna ~injenica sa kojom je svaki dr-
àvnik morao da ra~una. Ono {to ih potpuno deli od kasnijih rasista jeste
~injenica da se niko od njih nikada nije bavio diskriminacijom drugih na-
roda kao niìh rasa, pa makar samo iz razloga {to su zemlje o kojima su
govorili, Kanada i Australija, bile skoro prazne i nisu imale ozbiljan popu-
lacioni problem.
Tako je, ne slu~ajno, prvi engleski dràvnik koji je stalno isticao svoju
veru u rase i rasnu superiornost kao presudni ~inilac istorije i politike bio
~ovek koji je, bez posebnog interesa za kolonije i engleske koloniste –
“kolonijalni mrtvi teret kojim mi ne rukovodimo” – èleo da pro{iri engle-
sku imperijalnu snagu na Aziju i, zaista, silom oja~ao poziciju Velike Bri-
tanije u jedinoj koloniji sa kriti~nom populacijom i kulturnim problemom.
Bendàmin Dizraeli je kraljicu Engleske na~inio imperatorkom Indije, on
je bio prvi engleski politi~ar koji je Indiju gledao kao ugaoni kamen im-
perije i koji je èleo da prese~e veze koje su spajale engleski narod sa kon-
tinentom.63 Stoga je on postavio jedan od kamena-temeljaca fundamental-
noj promeni u engleskoj vladavini u Indiji. Ovom kolonijom su vladali sa
uobi~ajenom grubo{}u osvaja~a – ljudi koje je Berk nazivao “kr{iocima
zakona u Indiji”. Sada je trebalo da ona dobije pa`ljivo planiranu upravu
koja je ciljala na uspostavljanje stalne vladavine putem administrativnih
mera. Ovaj eksperiment je doveo Englesku veoma blizu opasnosti na koju
je Berk upozoravao, naime da bi “kr{ioci zakona u Indiji” mogli postati
“zakonodavci za Englesku”.64 Jer su svi oni za koje “u istoriji Engleske ni-
je bilo poduhvata kojim bismo mogli vi{e da se ponosimo... nego {to je to
uspostavljanje indijske imperije”, dràli da su sloboda i jednakost “velika
imena male stvari”.65
Politika koju je uveo Dizraeli zna~ila je da se u stranoj zemlji uspostav-
lja ekskluzivna kasta kojoj je jedina funkcija bila vladavina a ne koloni-
zacija. Za realizaciju ove koncepcije, ~ije ispunjenje Dizraeli nije doìveo,
rasizam bi zaista bio preko potrebno oru|e. Ona je zasenila prete}u trans-
63 “Vlast i uticaj moèmo vršiti u Aziji; stoga onda, u Zapadnoj Evropi” (W. F. Monype-
nny i G. E. Buckle, The Life of Benjamin Disraeli, Earl of Beaconsfield, New York, 1929, II,
210. ) Ali “ako ikada Evropa zbog svoje kratkovidosti padne u inferiorno stanje iscrpljenosti,
Englesku ~eka divna budu}nost.“(Ibid., I, Book IV, chap. 2). Jer “Engleska nije više puka
evropska sila... ona je realno više azijska sila nego evropska. (Ibid., II, 201).
64 Burke, op. cit., p. 42-43: “Vlast donjeg doma... je zaista velika, i mo`da }e mo}i dugo
da ~uva svoju veli~inu... i o~uva}e je sve dok prekršioca zakona u Indiji bude mogla da spre-
~ava da postane tvorac zakona za Englesku.“
65 Ser James F. Stephen, op. cit., p. 253 and passim; vidi tako|e njegov ~lanak “Foun-
dations of the Government of India”, 1883, u The Nineteenth Century, LXXX.
formaciju nacije u “~istu rasu prvoklasne organizacije” koja je sebe sma-

trala “prirodnom aristokratijom” – da ponovimo Dizraelijeve sopstvene
re~i.66
Ovo {to smo tako dugo pratili bila je pri~a o jednom na~inu mi{ljenja u
kome tek sada, posle svih ovih stra{nih iskustava na{eg vremena, vidimo
ranu zoru rasizma. Ali, iako je rasizam oìveo elemente rasnog mi{ljenja u
svakoj zemlji, nismo se bavili istorijom jedne ideje obdarene nekom “ima-
nentnom logikom”. Teorija rase je bila izvor argumenata podesnih za ra-
zli~ite politi~ke sukobe, ali nikada nije imala bilo kakvu vrstu monopola
na politi~ki ìvot pojedinih nacija, ona je zao{trila i crpla postoje}e su-
kobljene interese ili postoje}e politi~ke probleme, ali nikada nije stvorila
nove konflikte niti proizvela nove kategorije politi~kog mi{ljenja. Rasi-
zam je izbio iz iskustava i politi~kih konstelacija koji su bili jo{ uvek ne-
poznati i bili bi potpuno strani ~ak i takvim zagovornicima “rase” kakvi su
Gobino i Dizraeli. Postoji ~itava provalija izme|u ljudi briljantnih i spret-
nih zamisli i ljudi brutalnih dela i aktivne bestijalnosti, provalija koju ni-
jedno intelektualno obja{njenje ne moè da premosti. Vrlo je verovatno da
bi razmi{ljanje u kategorijama rase nestalo u svoje vreme, zajedno sa dru-
gim neodgovornim mi{ljenjima devetnaestog veka, da “grabe` oko Afri-
ke” i nova era imperijalizma nisu izloìli zapadno ~ove~anstvo novim i {o-
kantnim iskustvima. Imperijalizam bi za nu`nu posledicu imao pronalazak
rasizma kao jedino mogu}e “obja{njenje” i opravdanje za svoja dela, ~ak i
da teorija rasa nikad nije postojala u civilizovanom svetu.
Po{to je, me|utim, postojala teorija rasa, pokazalo se da ona pruà og-
romnu pomo} rasizmu. Sâmo postojanje jedne teorije koja se moè po-
hvaliti izvesnom tradicijom posluìlo je da se sakriju destruktivne sile
nove doktrine koja bi bez tog prividnog po{tovanja nacionalnog ili tobo-
`njeg odobravanja tradicije mo`da pokazala kako je potpuno nespojiva sa
zapadnim politi~kim i moralnim normama pro{losti, ~ak i pre nego {to joj
je bilo dozvoljeno da razori me|usobno uvaàvanje zakona i institucija
evropskih naroda.
66 Za Dizraelijev rasizam uporedi poglavlje III.

SEDMO POGLAVLJE: Rasa i birokratija
D VE NOVE tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim naro-

dima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa, kao prin-
cip dràvne politike, i birokratija, kao princip strane dominacije. Bez rase
kao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli os-
tati sasvim nesvrhoviti “ples smrti i trgovine” (Dòzef Konrad) kao u svim
poterama za zlatom. Bez birokratije kao zamene za vladu, britansko pose-
dovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti “kr{ioca za-
kona u Indiji” (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere.
Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. Rasa je postala
nu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan
~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i ponizila
doseljenike da oni vi{e nisu èleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. Rasa je
bila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike – ceo konti-
nent naseljen i prenaseljen divljacima – i obja{njenje ludila koje ih je obu-
zelo i prosvetlilo kao “munja na vedrom nebu: ’Istrebite sve zveri’.”1 Taj
odgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji, Berovim
istrebljenjem hotentotskih plemena, divljim ubijanjem koje je po~inio
Karl Peters u nema~koj Ju`noj Africi, desetkovanjem miroljubivog sta-
novni{tva Konga – koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona lju-
di; i, kona~no, mo`da najgore od svega, rezultiralo je trijufalnim uvo|e-
njem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu, uglednu spoljnu politiku.
Koja bi glava civilizovane dràve ikada ranije izrekla strogu opomenu
Vilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{i
bokserski ustanak 1900: “Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina, pod Ati-
linim vo|stvom, stekli ugled po kome jo{ uvek ìve u istoriji, tako moè
nema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e ne
usudi da popreko pogleda Nemca.”2
Dok je rasa, bilo kao doma}a ideologija u Evropi, bilo kao nu`no obja{-
njenje poraznih iskustava, uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj ci-
vilizaciji, birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio, najbolji i ponekad ~ak
1 Joseph Conrad, “Heart of Darkness” u Youth and Other Tales, 1902, je delo koje najbo-
lje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi.
2 Citirano iz Carlton J. Hayes, A Generation of Materialism, New York, 1941, p. 338. –
Naravno da je još gori slu~aj Leopolda II Belgijskog, odgovornog za najcrnje stranice istori-
je Afrike. “Postojao je samo jedan ~ovek koji se moè optuìti za zlo~ine koji su smanjili do-
ma}e stanovništvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. godine na 8 500 000 1911 –
Leopold II.” Vidi Selwyn James, South of the Congo, New York, 1943, p. 305.
RASA I BIROKRATIJA 191
najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. Administrator koji je vladao pu-

tem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot, iz-
rastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi; dugo
je on ìveo po ~asnom, ùdnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjaj-
nom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. I on je
ispunjavao taj zadatak, bolje ili gore, sve dok se kretao u svetu u kojem je
vladalo staro “trojstvo – rat, trgovina i gusarenje” (Gete), a ne u kompliko-
vanoj igri dalekose`nih investicionih politika, igri koja je zahtevala domi-
naciju jednog naroda, ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva, ve} zbog
bogatstava neke druge zemlje. Birokratija je bila organizator velike igre
ekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anje
i svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja.
Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno pove-
zani na mnogo na~ina, oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Niko ko je
na ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio sve
mogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacija
davala. Lord Kromer, koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskog
chargé d’affaires u imperijalnog birokratu, nije ni sanjao o kombinovanju
uprave sa masakrom (“masakri kolonijalne vlasti” kako je to Karthil bez
uvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije), kao {to rani fanatici u Ju`noj
Africi nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja defi-
nisane, rasne dràvne zajednice (kao nacisti u logorima smrti).
I: Fantomski svet Crnog kontinenta
DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida koloni-

jalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja, na
novo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene za-
konske i politi~ke institucije mati~ne zemlje; osnivanje luka i trgovinskih
stanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama, u sred stranih naroda, stani-
ca ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenu
svetskog blaga. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji, na dva konti-
nenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima.
Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju, u kojoj Evropljani
vekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da poko-
ravaju, desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele.4 Oba vida preko-
3 Vidi opis “Indian system of government by reports”, A. Carthill, The Lost Dominion,
1924, p. 70.
4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratki
periodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika, dok je “za razumevanje geneze
modernog ju`noafri~kog društva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila
192 IMPERIJALIZAM
morskih poduhvata odvijala su se sporo, nepokolebljivo, skoro ~etiri veka,

tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost, a u posedova-
nju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje rela-
tivne slabosti ili snage u Evropi.
Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istori-
je bio je tamni kontinent Afrike. Njene severne obale, naseljene arapskim
narodima i plemenima, bile su dobro poznate i pripadale su sferi evrop-
skog uticaja, na ovaj ili onaj na~in, od anti~kih dana. Prenaseljene da bi
privukle doseljenike, i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane, ove ob-
lasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali, dosta ~udno,
nikad – posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine – nisu postigle
pravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. Istina, evropske ze-
mlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana, da us-
postave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo musli-
manskim narodima, ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorije
tretiraju kao prekomorske posede. Naprotiv, ~esto su poku{avale da ih
inkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Ova vekovna tradicija, koju su u
skorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska, razbijena je osamde-
setih godina, kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal bez
namere da ga osvoji ili inkorporira. Poenta nije u tome {to je Egiptu bila
naneta nepravda, ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne leì na obalama
Mediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav, ve} joj
je on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji.
Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad
~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspan-
ziju, u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Od sedamnaestog veka
zna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije, centra kolonijalnog bogatstva;
svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne po-
morske stanice na Rtu, koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji uki-
nuta. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija po-
razila je Portugaliju, Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopol
u Indiji; sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. Da je impe-
rijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja se
tako ~esto me{a sa imperijalizmom), Engleska bi ukinula svoje pozicije u
Ju`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869.5 Iako danas Ju`na Afrika
pripada Komonveltu, ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. Nedo-
stajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje, plodnost i slaba nase-
nezauzeta zemlja kakva je leàla pred australijskim naseljenicima. To je bila ve} naseljena
oblast, naseljena velikim Bantu stanovništvom”. Vidi C. W. de Kiewiet, A History of South
Africa, Social and Economic (Oxford, 1941), p. 59.
5 “âk 1884. Britanska vlada je bila još uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`noj
Americi”. (De Kiewiet, op. cit., p. 113).
ljenost, a sâm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5.000

nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. Ne samo da su tokom
celog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku,
ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzo
vra}ala u Englesku.6 Ju`nu Afriku, koja je postala “rasadnik kulture im-
perijalizma” (Dems), nikada nisu traìli najradikalniji engleski branitelji
“Saksonstva”, i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskih
sanjara o azijskoj imperiji. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preim-
perijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio ne-
znatan na razvoj samog imperijalizma. Da je kolonija na Rtu ostala unutar
okvira preimperijalisti~ke politike, bila bi napu{tena u trenutku kada je za-
pravo dobila op{ti zna~aj.
Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih i
osamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno ni-
je odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage), treba zabeleìti
da je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novca
po~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. Zlato
jedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je u
pore|enju sa gvo`|em, ugljem, naftom i gumom; umesto toga, ono je naj-
stariji simbol ~istog bogatstva. Po svojoj beskorisnosti u industrijskoj
proizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finan-
sirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. Na pretenziju
imperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu poli-
ti~ku organizaciju, ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnost
i nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. Bilo je zna~ajno {to je
dru{tvo, spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednosti-
ma, po~elo da traì apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaista
nije i ne moè da postoji, po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. Ova
6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. i 1928.
pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i, sa jednim
izuzetkom, svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca napušta zemlju nego što ih se
useljava:
Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupna
imigracija imigracija emigracija emigracija
1924 3 724 5 265 5 275 5 857
1925 2 400 5 426 4 019 4 483
1926 4 094 6 575 3 512 3 799
1927 3 681 6 595 3 717 3 988
1928 3 285 7 050 3 409 4 127
——— ——— ——— ———
17 184 30 911 19 932 22 254
Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes, Caliban in Afrika. An Impression of Colour Ma-
dness, 1931, p. 59, note.
194 IMPERIJALIZAM
iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijih

vremena bude posao avanturista, kockara, kriminalaca, elemenata van gra-
nica normalnog, zdravog dru{tva. Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatom
je bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{-
tva ve}, naprotiv, vrlo jasno, nuzproizvod ovog dru{tva, neizbe`ni ostatak
kapitalisti~kog sistema; oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je ne-
milosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala.
Suvi{ni ljudi, “boemi ~etvrtog kontinenta”,7 koji su se sjurili na Rt, jo{
uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. Oni su tako|e
osetili ono “Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik na
najgore, / Gde nema deset zapovesti, gde moè u ~oveku da se probudi è|.”
Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti, ve} pre
zbog toga {to odluka da se pridruè ovoj gomili “svih nacija i boja”8 nije
vi{e zavisila od njih; oni nisu iskora~ili iz dru{tva, ve} ih je ono ispljunulo,
oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije, ve} su jed-
nostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. Njihov jedini izbor bio je
negativan, odluka da se ne pridruè radni~kim pokretima, u kojima su naj-
bolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavili
neku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humani
svet drugarstva i svrhovitosti. Oni nisu bili sopstveno delo, oni su bili ìvi
simboli onog {to im se dogodilo, ìve apstrakcije i simboli apsurdnosti
ljudskih institucija. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti, bili su
senke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze.
Kao g. Kurc u Konradovom Srcu tame, oni su bili “{uplji do srì”, “be-
zobzirni bez sr~anosti, pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti”. Nisu
ni u {ta verovali i “mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta – bilo {ta”.
Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti, bili su prepu{teni sami
sebi, a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim, tu i tamo, za mrvu ta-
lenta koja bi ih ~inila opasnim, kao Kurca, ako bi im ikada bilo dozvoljeno
da se vrate u domovinu. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi u
njihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini “izvanrednog
vo|u ekstremisti~ke partije”. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenja
ogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca), koji je otvoreno
priznao da je “bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je èleo da pripada
rasi gospodara”.9 Ali, talentovani ili ne, svi su bili “spremni na sve, od
ube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva”, za njih su bli`nji bili
“ovako ili onako samo mu{ica u letu”. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kôd
pona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedini
neoprostiv greh to da izgubi samokontrolu.
7 J. A. Froude, “Leaves from a South African Journal” (1874) u Short Studies on Great
Subjects, 1867-1882, Vol. IV.
8 Ibid.
9 Citirano iz Paul Ritter, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936, predgovor.
Bilo je, sigurno, autenti~ne gospode me|u njima, kao gospodin Dòns
iz Konradove Pobede, koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|e
u “svet hazarda i avanture”, ili kao g. Hejst, koji je bio opijen prezirom
prema svemu ljudskom dok nije potonuo kao “otkinut list... nikada se ne
uhvativ{i ni za {ta”. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala,
koji ih moè nau~iti “Velikoj [ali”, to jest “ve{tini o~aja”. Savr{eni dèntl-
men i savr{eni nitkov upoznavali su se u “velikoj divljoj dùngli bez za-
kona”, i na{li su “kako se dobro slaù, sa svojim ogromnim razli~itostima,
sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim”. Mi smo videli pona{anje vi-
sokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkriva
dru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina; ovde, isto tako, imamo u su{tini
pri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kri-
minalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om, uz iz-
begavanje “nepotrebnog napora” i zbog lepog vaspitanja, njemu biva do-
zvoljeno da stvara pokvarenu, rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~inâ. Ta
rafiniranost, sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem su
izvedeni, postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{e-
nog dèntlmena. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ost-
vari u Evropi, zbog produènog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva, eksplo-
diralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avan-
ture.
Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije, naspram uro|eni~kog ìvota
kao pozadine, dèntlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi koji
dele istu boju koè, ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po-
~ine zlo~in u duhu igre, da kombinuju stravu i smeh, to jest da potpuno
ostvare svoju fantomsku egzistenciju. Uro|eni~ki ìvot je avetinjskim do-
ga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer im
je ionako izgledao kao “puka igra senki. Igra senki kroz koju vladaju}a
klasa moè da pro|e bezose}ajno i bezobzirno, slede}i svoje nerazumljive
ciljeve i potrebe.”
Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnos-
ti civilizacije. Pod nemilosrdnim suncem, okruèni neprijateljskom
prirodom, oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su, ìve}i bez nekog
cilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti, bila nerazumljiva, kao stanov-
nici ludnice. “Praistorijski ~ovek nas je proklinjao, molio nam se, èleo
nam dobrodo{licu – ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razu-
memo na{e okruènje, klizili smo pored njih kao fantomi, ~ude}i se, potaj-
no preneraèni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja u
ludnici. Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo mogli
da se setimo, jer smo doputovali u no} prvih doba, onih doba koja su oti{la
jedva ostavljaju}i znak – i nikakva se}anja. Zemlja je izgledala nezemalj-
ska... a ljudi... Ne, oni nisu bili ne-ljudi. I, znate, to je bilo najgore – ta
196 IMPERIJALIZAM
sumnja da oni nisu ne-ljudi. Ona bi se lagano prikrala. Urlali su i skakali,

vrteli se i pravili stra{ne grimase; ali vas je pla{ila upravo misao o njihovoj
ljudskosti – koja je kao va{a – misao o dalekom srodstvu sa tom divljom i
stra{nom bukom.” (Srce tame).
Sa istorijske ta~ke, me|utim, ~udno je da je postojanje “praistorijskih
ljudi” imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabeà oko Afri-
ke. To je, me|utim, pitanje istoriografije {to nema zabeleènih doga|aja
kad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ili
brojem dok su brodski tovari crnaca izvoèni kao robovi u evropski regu-
lisan svet Sjedinjenih Dràva, ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{-
njost Crnog kontinenta, gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostave
sopstveni svet, svet lakoumnosti, kome su evropski avanturisti dodali la-
koumnost lova na slonova~u. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihoj
divljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo na-
gla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta, sveobuhvat-
na neprijateljska priroda, koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori u
ljudski pejza`, veli~anstveno strpljiva ~eka “da pro|e fantasti~na invazija”
~oveka. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo ni-
kakvih posledica.
Sa ljudima koji su do{li tokom grabeà oko Afrike to se izmenilo. Nije
vi{e bilo usamljenih pojedinaca; “cela Evropa je doprinela (njihovom)
stvaranju”. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata, gde su sre-
li Bure, holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila, ali
koja je sada posluìla kao prirodan uvod u izazov nove sredine. Reagova-
nje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropske
grupe koja je ikada, iako u potpunoj izolaciji, morala da ìvi u svetu crnih
divljaka.
Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestog

veka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sveìm
povr}em i mesom. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi ko-
ji su do{li za njima tokom narednih vekova, tako da je jedino uz pomo} vi-
soke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpuno
izolovani od tokova evropske istorije, oni su stupili na put “kakvim je ma-
lo naroda i{lo pre njih, a gotovo nijedan sa uspehom”.10
Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila su
izuzetno lo{e tlo, koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo, i
veoma brojno crno stanovni{tvo, koje je bilo organizovano u plemena i
ìvelo kao lovci-nomadi.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i
10 Lord Selburn 1907: “Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih iš-
lo samo nekoliko nacija, a teško da je ijedna išla sa uspehom”. Vidi Kiewiet, op. cit., pogl. 6.
11 Posebno vidi Kiewiet, op. cit., pogl. III.
spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadrè seosku organizaciju iz

svoje domovine. Velike porodice, izolovane jedne od drugih {irokim di-
vljim povr{inama, bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije, i
jedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja, crnih plemena koja su
brojno znatno nadma{ivala bele naseljenike, spre~avala te klanove da
vode aktivan rat jednih protiv drugih. Re{enje dvostrukog problema, ne-
plodnosti tla i obilja uro|enika, bilo je ropstvo.12
Ropstvo je, me|utim, veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to se
zaista dogodilo. Pre svega, iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljeg
stanovni{tva, nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo, tako da Buri nikako
nisu mogli da zaborave svoj prvi uàsan strah pred ljudskim vrstama koje
im ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvate
kao sebi ravne. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nije
kao ti, ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva.
ôve~anstvo se se}a istorije naroda, ali o praistorijskim plemenima poz-
naje samo legende. Re~ “rasa” ima precizno zna~enje samo tada i tamo
gde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijski
zapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Da li oni pred-
stavljaju “praistorijskog ~oveka”, slu~ajno preìvele primerke prvih oblika
ljudskog ìvota na zemlji, da li su “postistorijski”, preìveli u nekoj nepoz-
natoj propasti koja je okon~ala civilizaciju, mi to ne znamo. U svakom slu-
~aju, pojavili su se vi{e nalik na preìvele iz jedne velike katastrofe za ko-
jom su mo`da sledile manje propasti, sve dok katastrofi~ka monotonija ni-
je izgledala kao prirodna situacija ljudskog ìvota. U svakom slu~aju, rase
u ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito ne-
prijateljska. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja koè, ve} ~injenica
da su se pona{ali kao deo prirode, da su se prema prirodi odnosili kao pre-
ma svom neospornom gospodaru, da nisu stvorili ljudski svet, ljudsku real-
nost i da je tako priroda ostala, u svem svom veli~anstvu, jedina sveobuh-
vatna realnost – i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. Oni
su, tako, bili “prirodna” ljudska bi}a, kojima je nedostajao specifi~no ljud-
ski karakter, specifi~no ljudska realnost pa, kad su ih masakrirali, Evrop-
ljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo.
[tavi{e, besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentu
prili~no je bio u tradicijama samih plemena. Istrebljenje neprijateljskih
plemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije
12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajima

kolonista, jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burske
rase. Robovi i suša, Hotentoti i izolacija, jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institu-
cije i navike ju`noafri~kog društva. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima i
hugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki teàk fizi~ki trud kao na funkcije
sluganske rase” (Kiewiet, op. cit, p. 21).
198 IMPERIJALIZAM
bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodio
ih. Kralj âka, koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemena
u izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju, nije uspostavio ni
narod niti naciju Zulua. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripad-
nika slabijih plemena.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same po
sebi ne mogu da uspostave dràvu, to uni{tenje je ostalo nezabeleèna epi-
zoda u nestvarnom, nerazumljivom procesu koji ~ovek ne moè da prih-
vati, pa ga zato ljudska istorija ne pamti.
U slu~aju Bura, ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog naroda
crnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima je
ropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. Nikakva dràva, ni-
kakva zajedni~ka organizacija nije dràla Bure na okupu, nikakva teritori-
ja nije bila kona~no kolonizovana, crni robovi nisu sluìli nijednoj beloj
civilizaciji. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje ci-
vilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. “Svaki je ~ovek izbegavao tira-
niju dima svoga suseda”,15 to je bilo pravilo zemlje; svaka burska porodi-
ca je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|u
crnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju, bez provere
“ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas, deli-
katno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca, u pobo`nom strahu od
skandala i ve{ala i azila za umobolne” (Konrad). Kako su vladali nad ple-
menima i ìveli parazitski od njihovog rada, kona~no su imali poloàj veo-
ma sli~an poloàju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli.
Uro|enici su, me|utim, na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|-
stva, kao na neku vrstu prirodnog boànstva kome se moraju pokoravati;
tako su Burima boànsku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko su
je i ovi sami slobodno prihvatili. Naravno da je tim belim bogovima crnih
robova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode, vlada samo uki-
danje divlje samovolje klana.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu
“sirovinu” koju je Afrika pruàla u izobilju i nisu ih koristili za stvaranje
bogatstva, ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije.
Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji je
stvarno radio. Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ro-
pskog rada, kao nedostatak inicijative, lenjost, nemar prema oru|u i op{ta
neefikasnost. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odrì u ìvo-
13 Vidi James, op. cit., p. 28.

14 “Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana, ve}
totalno novog i jedinstvenog društva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata, obliko-
vanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih društvenih grupa”
(Kiewiet, op. cit., p. 19).
15 Kiewiet, op. cit., p. 19.
16 “/Bursko/ društvo je bilo pobunjeni~ko, ali nije bilo revolucionarno” (ibid., p. 58).
tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. Ta apsolut-

na zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bi-
lo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom kon-
ceptu rase posebno ekonomsko zna~enje.17
Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa koji
je zapadni ~ovek ose}ao {to ìvi u svetu koji je sam stvorio i izradio.18
Tretirali su uro|enike kao sirovinu i ìveli su od njih kao {to bi neko
mo`da ìveo od plodova divljeg drve}a. Lenji i neproduktivni, oni su pris-
tajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena ve-
getirala hiljadama godina. Veliki uàs koji je obuzeo Evrpljane pri prvom
suo~avanju sa uro|eni~kim ìvotom bio je podstaknut upravo tom crtom
nehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode ko-
liko i divlje ìvotinje. Buri su ìveli od svojih robova upravo na isti na~in
na koji su uro|enici ìveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. Kada su
Buri, u strahu od bede, odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo ne-
ki drugi oblik animalnog ìvota, krenuli su putem koji je mogao da se za-
vr{i samo sopstvenom degeneracijom, degeneracijom bele rase koja ìvi
pored i zajedno sa crnim rasama, od kojih }e se na kraju razlikovati samo
po boji koè.
Siroma{ni belci u Ju`noj Africi, koji su 1923. ~inili 10 procenata ukupnog
belog stanovni{tva19 i ~iji se ìvotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantu
plemena, danas su opominju}i primer ove mogu}nosti. Njihovo siroma{tvo
je skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~in
ìvota crnih plemena. Kao i crnci, oni su napu{tali zemlju kada naj-
primitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodova
ili kada bi istrebili ìvotinje iz te oblasti.20 Zajedno sa svojim nekada{njim
17 “Ulagan je mali napor da se podigne ìvotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klase
robova i slugu. Na taj na~in, ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog be-
log stanovništva... Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnu
najgore posledice ìvota u siromašnoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji u
sredstva društvene i ekonomske diskriminacije” (ibid., p. 22).
18 Na primer, “na Antilima bi tako veliki broj robova, kakav je postojao na Rtu, bio znak
bogatstva i izvor prosperiteta”; dok je “na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomi-
je... ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno koriš}en” (ibid.). To je uglavnom dovelo Barnesa
(op. cit., p. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: “Ju`na Afrika je zato strana zemlja,
ne samo u smislu) da je njeno stanovište definitivno nebritansko, ve} u mnogo radikalnijem
smislu da je sam njen raison d’àêtre, kao atentat na organizovano društvo, u suprotnosti sa
principima na kojima su zasnovane hriš}anske dràve.
19 To se odnosilo ~ak na 160. 000 ljudi (Kiewiet, op. cit., p. 181). James (op. cit., p. 43)
procenjuje broj siromašnih belaca 1943. na 500. 000, što bi bilo oko 20 procenata bele popu-
lacije.
20 “Siromašna bela burska populacija, ìve}i na istom nivou opstanka kao Bantu, prven-
stveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednu
nauku. Kao Bantu, Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge, obra|uju}i zemlju dok ona
ne postane jalova, ubijaju}i divlja~ dok ne nestane.” (ibid.)
200 IMPERIJALIZAM
robovima do{li su u centre zlata i dijamanata, napu{taju}i svoje farme kad

god su crni radnici odlazili. Ali nasuprot uro|enicima, koji su odmah za-
po{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga, oni su zahtevali i dobi-
jali su milostinju kao pravo bele koè, izgubiv{i sasvim svest da normalni
ljudi ne zara|uju za ìvot bojom svoje koè.21 Danas je njihova rasna svest
nasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u be-
loj zajednici, ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sop-
stveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova, koji su
na dobrom putu da postanu radnici, normalan deo ljudske civilizacije.
Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre ne-
go {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju.
Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo, uàs-
no iskustvo ne~eg otu|enog, izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumeva-
nja; zaista, mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisu
ljudska bi}a. Po{to su, me|utim, uprkos svim ideolo{kim opravdanjima,
crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte, “beli ljudi” su mogli samo
da ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e od
ljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima.
Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbeàn ako je neko èleo da radikalno
porekne sve zajedni~ke veze sa divljacima; u praksi je to zna~ilo da hri{}an-
stvo prvi put ne moè da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perver-
ziji ljudske samosvesti – nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u dru-
gim, doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}ansku
doktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zaveta
koji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religije
praznoverjem, {to se ~ak ne moè nazvati ni jeres.23 Kao i Jevreji, Buri su
strogo verovali u sebe kao izabrani narod,24 s tom su{tinskom razlikom {to
21 “Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog rada
kosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase... Takva averzija je kod onih
koji su bili najviše demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo” (Kiewiet, op.
cit., str. 216).
22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticaja
hriš}anskih misionara na Rtu. Godine 1944, me|utim, oni su otišli jedan korak dalje i usvo-
jili “bez ijednog glasa sektašenja” predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|anima
kojima je engleski maternji jezik. (Prema rtskom Times-u, izdanje od 18. jula 1944. Citirano
iz New Africa, Council of African Affairs, Monthly Bulletin, October, 1944.)
23 Kiewiet (op. cit., p. 181) pominje “doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije i
koja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao na
Darvinove teorije”.
24 “Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje... Se}am
se scene vredne spomena u Kejp Taun klubu, gde se jedan drski Britanac, ve~eraju}i slu~ajno
sa tri ili ~etiri Holan|ana, usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu, pravo
govore}i, bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. Holan|ani su se tako naelek-
trisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica.” (Barnes, op. cit.,33).
oni nisu bili izabrani radi boànskog spasenja ~ove~anstva, ve} radi lenje
vladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjo
kulu~enje.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandska
reformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje, u o{troj i neprijateljskoj
suprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti.26
Burski rasizam, za razliku od drugih, ima ukus autenti~nosti i, takore}i,
nevinosti. Potpuno odsustvo knjièvnog ili bilo kakvog drugog intelektu-
alnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.27 On je bio i ostao o~ajni-
~ka reakcija na o~ajnu ìvotnu situaciju, koja je bila neartikulisana i bez
posledica sve dok je niko nije dirao. Ne{to je po~elo da se de{ava tek
dolaskom Britanaca, slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju ko-
ja se 1849. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili plan-
taà). Ali samo njihovo prisustvo – to jest njihovo druga~ije pona{anje
prema uro|enicima, koje nisu smatrali razli~itom ìvotinjskom vrstom,
njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovi
napori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom – izazvali su
èstoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. Karakteristi~no je za
Bure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devet-
naestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na vo-
lovskim kolima u divljinu unutra{njosti, bez àljenja napu{taju}i svoje do-
move i farme. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima,
oni su ih potpuno napustili.28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma-
}eno gde god su se zadesili; oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kod
svoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik, ali u Africi uop{te, a ne na
25 “Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga naloèna, pa je
zlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim” (Norman Bentwich, “South Africa. Dominion of Racial
Problems” u Political Quaterly, 1939, Vol. X, No. 3).
26 “Danas je misionar za Bura u suštini izdajnik, beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih”
(S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 38).
27 “Zato što su imali malo umetnosti, još manje arhitekture i nikakvu knjièvnost, zavisili
su od svojih farmi, svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca”
(Kiewiet, op. cit., 121).
28 “Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. Kada je britanska vlada insistirala na u~vrš}iva-
nju granica za Koloniju i za farme unutar nje, nešto mu je oduzeto... Svakako je bilo najbol-
je da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakve
britanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone, tamo gde beli ~ovek ne moè biti izve-
den na sud da odgovara zbog àlbi svojih slugu” (Ibid., pp. 54-55). “Velika seoba, pokret
jedinstven u istoriji kolonizacije”, (p. 58) “bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja.
Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala površinu celog jednog kanadskog
okruga, proširila se po celoj Ju`noj Africi. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojene
naseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a... Odvode}i Bure izvan domašaja britanskog
zakona, Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave ’pravilne’ odnose sa doma}im
stanovništvom” (p. 56). “U kasnijim godinama Velika seoba }e postati više od protesta; pos-
ta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog ve-
ka” (James, op. cit., p. 28).
202 IMPERIJALIZAM
nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. Njihove fantasti~ne volovske za-

prege, koje su zgranule britansku upravu, jasno su pokazale da su se oni
pretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju, za sop-
stvenu patriu. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto tako
vekovima lutala Crnim kontinentom – ose}aju}i se kao kod ku}e gde god
bi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom na-
seljavanju.
Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. Ono na {ta su
evropski “pokreti” svesno ciljali, preobraàj naroda u hordu, moè se po-
smatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima.
Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno na
mr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za “suvi{ne” ljude, tako da
njegovo ru{enje moè postati vrhunski politi~ki cilj, neukorenjenost Bura
je bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humano
izgra|enog sveta. Postoji upadljiva sli~nost izme|u “pokreta” i burskog
tuma~enja “izabranosti”. Ali dok su pangermanska, panslovenska izabra-
nost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesni
instrumenti za vladanje, bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrsto
ukorenjeno u uàsnoj realnosti u kojoj su bedne “bele ljude” podjednako
nesre}ni “crni ljudi” oboàvali kao boànstva. @ive}i u sredini koju nisu
imali snage da preobraze u civilizovan svet, oni nisu mogli da na|u vred-
nosti vi{e od samih sebe. Poenta je, me|utim, u tome da bez obzira na to
da li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instru-
ment njenog izazivanja, on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu,
mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima, op{tom neukorenjeno{}u i
optimisti~kom verom u sopstvenu boànsku izabranost.
Rana britanska uprava u Ju`noj Africi, sa svojim misionarima, vojnici-
ma i istraìva~ima, nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova u
realnosti. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}, za koju je,
kona~no, bili isto toliko zainteresovana kao i Buri, te{ko moè da se odrì
osim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`no
malobrojni29; bili su {okirani “kada su Evropljani naseljeni u Africi morali
da se pona{aju kao sami divljaci, po{to je to bio obi~aj zemlje”30 i nji-
hovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvuju
proizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad cr-
nim senkama. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokom
potere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne moè
namamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita, koje je
29 Godine 1939. ukupno stanovništvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000, od ko-
jih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura, oko
jedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. Vidi Norman Bentwich, op. cit.
30 J. A. Froude, op. cit, p. 375.
izgubilo kontakt ~ak i sa niìm pobudama evropskog ~oveka kad se otce-

pilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost u
dru{tvu u kom niko ni{ta ne èli da postigne i u kom je svako postao bog.
II: Zlato i rasa
DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda leàli su

u tom fantomskom svetu rase, i “zemlja koja je do sada gledala kako je be-
zobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Ze-
land i Australiju, sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola i
kako preko nje hitaju do rudnika. Ve}inom su to bili Englezi, ali je me|u
njima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva, Hamburga i Frankfurta, Roter-
dama i San Franciska”.31 Svi su oni pripadali “klasi li~nosti koje vi{e vole
avanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali u
ujarmljenosti obi~nog ìvota... (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije,
nema~kih {pekulanata, trgovaca, vlasnika saluna, profesionalnih kockara,
advokata..., biv{ih oficira vojske i mornarice, mla|ih sinova iz dobrih po-
rodica... divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnosti
rudnika tekao kao voda.” Njima su se pridruìle i hiljade domorodaca koji
su prvo do{li da “kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i ba-
rutom”,32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jef-
tina radna snaga kada je “u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznena-
da buknula aktivnost”.33
Obilje uro|enika, jeftine radne snage, bila je prva i mo`da najva`nija ra-
zlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. Uskoro je postalo
o~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa;
u svakom slu~aju, stalna atraktivnost Ju`ne Afrike, stalni izvor koji je avan-
turiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele, nije bilo zlato, ve} ta
ljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada.34 Evropljani
su sluìli isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovani
radnici i inènjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope.
Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jed-
nostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana, organizovana i pove-
zana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{ak
bogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. Od samog po~etka “otprilike sto-
32 Froude, op. cit., p. 400.
34 “Ono što je obilje kiše i trave bilo za novozelandsku ov~etinu, što su jeftine paše bile za
astralijsku vunu, plodna prerijska prostranstva za kanadsko ìto, jeftin domoroda~ki rad je
bio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju” (Kiewiet, op. cit., p. 96).
204 IMPERIJALIZAM
tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena”35 delovali
su zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnike
zlata i industriju dijamanata.
Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije èleo da ima
udela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. Oni su
mrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dràvljanstvo ali kojima je bi-
la potrebna britanska za{tita, pa su je i pribavili, oja~avaju}i na taj na~in
o~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu. Buri su reagovali kao i uvek, pro-
davali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudni-
cima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divlji-
nu unutra{njosti. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britan-
skih misionara, vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je bilo
isuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato,
shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolom
Krvi, da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobna
da uspostavi civilizaciju kao i oni sami, i da }e ih otuda po{tedeti do-
sadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg koncepta
ljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari.
Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo,
naime od industrijalizacije zemlje. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi nor-
malna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in ìvota ra-
snog dru{tva. Normalno trì{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase. Ali
zlato i dijamanti, koji su uskoro izdràvali pola ju`noafri~kog stanov-
ni{tva, nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kao
vuna u Australiji, meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. Iracio-
nalno, nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnim
od racionalnih proizvodnih metoda, koji naravno nikad ne bi mogli da to-
leri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. Zlato, pred-
met za {pekulaciju, ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca,
postalo je “ìvotni sok” Ju`ne Afrike,36 ali nije moglo i nije postalo osnov
novog ekonomskog poretka.
Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ih
pogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. Uitlanders-i su, me|utim,
krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni koji
u tome nisu sasvim uspeli ili koji, kao Jevreji, nisu imali zemlju u koju bi
se vratili. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modelu
evropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji, Ka-
nadi i Novom Zelandu. Barnato je veselo otkrio da je “Transvaalska vlada
35 J. A. Froude, ibid.
36 “Zlatni rudnici su ìla kucavica Unije... polovina stanovništva se direktno ili indirektno
hrani od zlatnih rudnika i ... polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno iz
kopanja zlata” (Kiewiet, op. cit., p. 155).
kao nijedna druga vlada na svetu. To zapravo uop{te nije vlada, ve}
neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara.”37 Sli~no to-
me, ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo do
britansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacija
dugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike, dok je on
uglavnom bio uslovljen investicionim interesima.38 Kada su izgubili rat,
Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili, to jest, svoj
udeo u bogatstvu; ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih ev-
ropskih elemenata, uklju~uju}i i britansku vladu, na bezakonje rasnog dru-
{tva.39 Danas se svi delovi stanovni{tva, britanskog ili burskog, organizo-
vani radnici ili kapitalisti, slaù u rasnom pitanju;40 i dok je uspon nacisti-
~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasu
zna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura, nema~ki poraz je nije oslabio.
Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca. Oni
su nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nog
bogatstva i suvi{nih ljudi, da je njegova funkcija da preobrati u su{tini pro-
lazan lov na zlato u stalni posao.41 Rat sa Britancima je, me|utim, uskoro
pokazao jedan jo{ presudniji aspekt. Bilo je prili~no o~igledno da su ga
pripremili strani investitori, koji su traìli vladinu za{titu svog ogromnog
profita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno, kao da vojske an-
gaòvane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policij-
ske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. Za Bure je predstavlja-
lo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere
37 Vidi Paul H. Emden, Jews of Britain, A Series of Biographies, London, 1944, chapter
“From Cairo to the Cape”.
38 Kiewiet (op. cit., p. 138-139) pominje, me|utim, još jedan “niz okolnosti”: “Svaki
pokušaj britanske vlade da obezbedi olakšice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od nje
neizbe`no agenta rudarskih magnata... Velika Britanija je davala podršku kapitalu i
rudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali.”
39 “êsto kolebljivo i nepouzdano drànje britanskih dràvnika u generaciji pre Burskog
rata moè se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima i
obavezama prema beloj zajednici... Sada je, me|utim, Burski rat iznudio odluku o domoro-
da~koj politici. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokušaj da
promeni politi~ki status domorodaca pre nego što da autonomiju bivšoj republici. U toj epo-
halnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog poloàja i omogu}ila
burskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima što je ozna~ilo njihov
vojni poraz. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadrì kontrolu nad vitalnim odnosima
izme|u belih i crnih. Dauning strit se predao sve do dràvne granice (Kiewiet, op. cit.,143-
144).
40 “Postoji... potpuno pogrešno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`noj
Africi još uvek ne slaù kako da tretiraju domoroce. Naprotiv, to je jedna od ono malo stvari
u kojima se oni slaù” (James, op. cit., p. 47)
41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta, koji je 1875. došao da kupi dijamante
za jednu hamburšku firmu. “Do tada su samo špekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avantura-
ma... Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore” (Emden, op. cit.).
206 IMPERIJALIZAM
proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri, nego ljudi koji su
se nekako podigli iz same gomile i, kao Sesil Roudz, manje verovali u pro-
fit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije.42 Finansijeri, koji su uglavnom bili
Jevreji i samo zastupnici, a ne vlasnici vi{ka kapitala, nisu imali ni potre-
ban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke cilje-
ve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju.
Nema sumnje da su finansijeri, koji nisu presudan ali jesu bitan faktor u
imperijalizmu, bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom perio-
du.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokret
ekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio. Umesto puke trgovine
robom i pukog profita od proizvodnje, trgovina samim kapitalom nesraz-
merno je porasla. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju; uz to su profiti
od investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo brè od
trgova~kih profita, tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad fi-
nansijerima.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on ne
zara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije, razmene robe ili normalnog
bankarskog poslovanja, ve} isklju~ivo kroz provizije. U na{em kontekstu
to je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti, fantomske egzistencije i su{tin-
ske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji, {to je tipi~no za mnoge ju-
`noafri~ke doga|aje. Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni su
imali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura, bilo da su
se te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su se
naknadno u~vrstili.
Isto tako, zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodu
pretvorio u finansijere. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilo
se sa prvim modernim pogromima u Rusiji, tako da je jedan mali broj jev-
rejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Me|utim, oni bi tamo jedva ig-
rali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvo
da nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokaza-
lo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u sta-
novni{tvom.
42 Veoma karakteristi~no s tog stanovišta je bilo Barnatovo drànje kada je došlo do
stapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. “Za Barnata je stapanje bilo puka finan-
sijska transakcija u kojoj je on èleo da pravi novac... On je zato èleo da kompanija nema
nikakve veze sa politikom. Roudz, me|utim, nije bio samo biznismen...” Ovo pokazuje ko-
liko je Barnato grešio kada je rekao “da sam prihvatio poduku Sesila Roudza, ne bi bilo
Sesila Roudza” (ibid.).
43 Uporedi poglavlje V, beleška 34.
44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karak-
terišu ekonomsku stranu imperijalizma. U 1899. procenjeno je da je celokupna strana i
kolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti, dok su se u istoj
godini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti. Vidi J. A. Hobson,
Imperialism, London, 1938, p. 53 ff. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesniju
dugoro~nu politiku eksploatacije nego što je puka trgovina.
Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u ko-

jima su, u kategorijama klase, bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki dose-
ljenici. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrej-
skih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820, i u ~ije redove zato
vi{e nisu mogli da se asimiluju. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih fi-
nansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje, nalazimo u svim
evropskim glavnim gradovima, u koje su do{li uglavnom napustiv{i zem-
lje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskom
kockanju. Oni su to radili svuda, na veliko o~ajanje starijih jevrejskih po-
rodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica i
stoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesu
polje svojih aktivnosti preko mora. Drugim re~ima, finansijeri Jevreji su
postali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to je
bogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrij-
skom preduze}u, a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. U samoj
ju`noj Africi, gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru eko-
nomije zemlje u odnosu na finansijera, prido{lice Barnatos, Beits, Semi
Marks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevreje
sa ~elnih pozicija.45 U Ju`noj Africi, iako te{ko igde drugde, oni su bili tre-
}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile; u velikoj meri oni
su pokrenuli taj savez, rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudni-
ke zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih.
înjenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan sim-
boli~an ukus njihovoj ulozi finansijera – ukus su{tinskog besku}ni{tva i
neukorenjenosti – i ta ~injenica je posluìla da se uvede element misterije,
kao i da se cela stvar simbolizuje. Ovome se moraju dodati njihove stvarne
me|unarodne veze, koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije u
vezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. Sasvim je razumljivo da
su sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja – ideje koje su
izvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dràvnoj sferi
biznisa – postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. Ovde su,
prvi put, Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ih
Buri izdvojili od sveg ostalog “belog” naroda, gajili prema njima posebnu
mr`nju, ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a, ve} kao pre-
ma razli~itoj “rasi”, kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenog
u normalni svet “crnih” i “belih”. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de-
45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devet-

naestog veka bili su avanturisti; za njima su posle sredine veka došli trgovci na veliko i na
malo, me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao što su ribarenje, lov
na foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Kasnije su oni bili
skoro naterani u Kimberli, u industriju dijamanata gde, me|utim, nikada nisu postigli takvu
nadmo} kao Barnato ili Bajt.
208 IMPERIJALIZAM
limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje, sa njihovim starijim i auten-

ti~nijim zahtevom za izabrano{}u, biti teè nego ikog drugog uveriti u op-
ravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavno
poricalo princip izabranosti kao takav, judaizam je izgledao kao direktan
izazov i suparnik. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antise-
mitski pokret u Ju`noj Africi, rasni problem se u obliku antisemitizma
ubacio u sukob uitlander-a i Bura,46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nost
Jevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije preìvela prelaz
vekova.
îm je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog ra-
zvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatraìli politi~ku za{titu svojih vlada,
Jevreji vi{e nisu mogli da odrè svoju va`nu ekonomsku poziciju. Oni
nisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili; njihova pozicija u
ju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanju
mnogo vi{e od samog opadanja uticaja. Mogli su da o~uvaju ekonomsku
sigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi, {to je njima bilo potrebnije
nego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a, samo ako postignu neki status u
dru{tvu – {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanske
klubove. Bili su primorani da trguju svojim uticajem, protivno poloàju
jednog dèntlmena, kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je ku-
pio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompani-
ju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa.47 Ali ti Jevreji su imali da
ponude vi{e od same ekonomske mo}i; zahvaljuju}i njima, Sesila Roudza,
istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su, kona~no je prihvatio
uvaèni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeri
imali bolje veze nego iko drugi.48 “Nijedna od engleskih banaka ne bi
pozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. Neograni~eno
poverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao mag-
net na pripadnike iste vere kod ku}e.”49
Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze-
}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda, uzeo investicionu politiku
iz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. Sedamdeset
pet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos-
46 Ernst Schultze, “Die Judenfrage in Sued-Afrika” u Der Weltkampf, Oktober, 1938, Vol.
XV, No. 178.
47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub. “To nije ~isto
nov~ana transakcija.” Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: “Nudim Vam da od Vas napravim
dèntlmena”. Barnato je ìveo ìvot dèntlmena osam godina, a zatim je po~inio samoubist-
vo. Vidi Millin, op. cit., pp. 14,85.
48 “Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak.
Roudz je otišao u Englesku da se vidi sa lordom Rotšildom i Rotšild se sporazumeo s njim.”
(ibid.).
49 Emden, op. cit.
transtvo, a ogroman deo u Veliku Britaniju. Roudz je uspeo da zainteresu-

je britansku vladu za svoje poslove, ubedio ju je da su ekspanzija i izvoz
instrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije, te da je takva
politika sveta du`nost svake nacionalne vlade. S druge strane, uveo je na
samom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebrega-
vanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara na
daljinu, tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i sama
vlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvod-
nju robe {iroke potro{nje.50 Ovom politikom, Roudz je uveo najmo}niji
faktor za eventualno smirivanje Bura; zanemarivanje svih autenti~nih in-
dustrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normal-
nog kapitalisti~kog razvoja, pa tako i prepreka za normalan kraj rasnog
dru{tva.
Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da se
pla{e imperijalizma, po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvi-
jene Australija i Kanada, niti }e pedantno crpeti profite od zemlje, budu}i
sasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom po-
lju. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~ke
proizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enih
investicija bili sigurni. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istog
profita, i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se moè dogoditi
kad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala.
U jednom pogledu, najva`nijem, Buri su ostali neprikosnoveni gospo-
dari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukob
sa rasnim stavovima, pobe|ivali su ovi drugi. Motivi profita bili su s vre-
mena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva, ~esto po stra{nu cenu.
Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17.000 za-
poslenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za
200 posto51; tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}i
municipalni slu`benici zamenjeni belima; Color Bar Bill je kona~no
isklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju na
stra{an porast proizvodnih tro{kova. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga
50 “Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira na
proizvodnju zlata. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbrì i naj-
ve}i obrt. Ali, Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a, ruda~e, bakra,
azbesta, mangana, kalaja, olova, platine, hroma, liskuna i grafita. To je, zajedno sa rudnicima
uglja i šakom fabrika koje su proizvodile robu široke potrošnje, bilo poznato kao ’sekundar-
na’ industrija. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i, u
velikom stepenu, vlada” (James, op. cit., p. 333). 113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy,
IV, 616 ff.
51 James, op. cit., pp. 111-112. “Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslo-
davce... i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapošljavanja mnogih
slu`benika.”
210 IMPERIJALIZAM
da se boji, najmanje belih radnika ~iji su se sindikati àlili da Color Bar

Bill nije i{ao dovoljno daleko.52
Na prvi pogled iznena|uje da je èstoki antisemitizam nadìveo nes-

tanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delo-
va evropskog stanovni{tva. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pra-
vila; prihvatili su rasizam kao i svi drugi, i njihovom pona{anju prema cr-
nim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti.53 Ipak su, a da toga nisu bili
svesni i pod pritiskom posebnih okolnosti, raskinuli sa jednom od naj-
mo}nijih tradicija ove zemlje.
Prvi znak “nenormalnog” pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeri
Jevreji izgubili svoj poloàj i industriji zlata i dijamanata. Oni nisu na-
pustili zemlju, ve} su trajno54 zauzele jedinstven poloàj za belu grupu: ni-
su pripadali ni “ìvotnom soku” Afrike niti “siroma{nom belom otpadu”.
Umesto toga, oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti i
profesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju “drugorazredne” jer nisu po-
vezane sa zlatom.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e, vlasni-
ci trgovina i ljudi iz profesija, lekari, advokati i novinari. Drugim re~ima,
bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima go-
mile u zemlji i njenom rasnom drànju, Jevreji su razbili njen najva`niji
sklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvod-
nje, a rezultat je bio da je g. Malan, kada je Parlamentu odneo nacrt zakona
da se iz Unije proteraju svi Jevreji, imao entuzijasti~nu podr{ku svih siro-
ma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu.56
Ova promena u ekonomskoj funkciji, preobraàj ju`noafri~ke jevrejske
zajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini
52 James, op. cit., p. 108.

53 Ovde ponovo moè da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi-
jera do kraja devetnaestog veka. Saul Salomon, na primer, negrofilni ~lan kejpskog parla-
menta, bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku
(Emden, op. cit.).
54 Izme|u 1924. i 1930, u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja, dok je samo 461 na-
pustio zemlju. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti period
posle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. (Vidi Schultze, op. cit.) Ako uporedimo
ove cifre sa imigracionom tabelom iz beleške br. 6, sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukup-
ne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina, i da su se, za razliku od svih ostalih kate-
gorija uitlanders-a, naselili tamo za stalno; njihov udeo u godišnjoj emigraciji je manji od 2
posto.
55 “Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu što ima 102 000 Jevreja u
Uniji; najve}i broj su “beli okovratnici”, industrijski slu`benici, vlasnici radnji ili pripadnici
neke druge profesije. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike
– to jest, industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata – usredsre|uju}i se posebno na izradu
ode}e i nameštaja” (James, op. cit., p. 46).
56 Ibid., 67-68.
proizvodni deo stanovni{tva, stigao je kao ~udna, zastarela potvrda prvo-

bitnih burskih strahova. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike su-
vi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata, oni su ih se pla{ili i pre-
zirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene u
normalan proizvodni deo zapadne civilizacije, ~iji bi motivi profita najzad
smrtno ugrozili fantomski svet rase. I kada su Jevreji bili kona~no odvoje-
ni od zlatnog ìvotnog soka uitlanders-a, a nisu mogli da napuste zemlju
kao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima, nego su umesto
toga razvili “drugorazrednu” industriju, ispostavilo se da su Buri bili u
pravu. Jevreji su potpuno sami, ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga, postali
stvarna pretnja rasnom dru{tvu. Kako danas stoje stvari, Jevreji protiv
sebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato
– a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. Oni ipak ne
mogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom koja
polako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim rad-
nicima, koji pod uticajem regularnog rada i urbanog ìvota postaju sve
svesniji svoje ljudskosti. Iako, za razliku od “belih”, zaista imaju istinsko
rasno poreklo, oni od rase nisu napravili feti{; ukidanje rasnog dru{tva za
njih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja.
Za razliku od nacista, kojima su rasizam i antisemitizam bili glavno
politi~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dràvne
strukture, rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledica
status quo-a u Ju`noj Africi. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije bio
potreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in.
Do{lo je, me|utim, do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`no-
afri~ko rasno dru{tvo po pitanju drànja evropskih naroda. Jeftina indijska
i kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku, ali kad god bi se
njen unutra{nji priliv privremeno zaustavio,57 odmah bi se osetila prome-
na u drànju prema obojenom narodu u Aziji gde su, prvi put, ljudi treti-
rani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ili
bukvalno do izbezumljenja. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglo
biti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretiraju
kao da nisu ljudska bi}a. U izvesnom smislu, tek ovde je po~eo stvarni
zlo~in, jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Istina da je rasna ideja bi-
la pone{to modifikovana u Aziji; “vi{e i niè vrste”, kako bi “beli ~ovek”
rekao kad je uprtio svoj teret, jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni poste-
pen razvoj, i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~ite
vrste ìvih bi}a. S druge strane, po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju
57 U devetnaestom veku više od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne plan-
taè še}era. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima, koji su brojali oko 55 000 1907.
Godine 1910. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara, a 1913. je
zabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. Godine 1931. u Uniji
je 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. (Vidi tako|e Schultze, op. cit.)
212 IMPERIJALIZAM
tu|ih i ~udnih naroda u Aziji, ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivalo

za potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi.
Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}e
va`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu, naime to da
motivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati, da dru{tva mogu da
funkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnosti
mogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnje
pripadali deprivilegovanima. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomili
veliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: da
grupa kojoj su privilegije uskra}ene moè ~istim nasiljem stvoriti klasu ni-
ù od sebe, da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija, ve} da se mo-
è povezati sa grupama vladaju}ih klasa, i da strani ili zaostali narodi nude
najbolje mogu}nosti za takvu taktiku.
Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile, kao Karl
Peters, koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. Afri~ki
kolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalo
nacisti~ka elita. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu biti
preobra}eni u rase i kako, prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu,
~ovek moè sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. Ovde su se
izle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno “progresivan”, jer ako
je pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega, “Holan|ani su
se probili na drugu stranu od svega”58 i ako je “ekonomska istorija nekada
u~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od ìvljenja od lova do pa-
stirskog gajenja ìvotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog ì-
vota”, burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek moè isto tako do}i “iz ze-
mlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji... /a/ da
postepeno postane pastir i lovac”.59 Te vo|e su veoma dobro razumele da
su, upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena,
oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari. Bili su savr{eno voljni da pla-
te cenu, da opadnu do nivoa rasne organizacije, ako bi time mogli da kupe
gospodarstvo nad drugim “rasama”. I znali su iz svojih iskustava sa ljudi-
ma skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomila
zapadnog civilizovanog sveta biti uz njih.60
58 Barnes, op. cit., p. 13.

60 “Kada su se ekonomisti izjasnili da su više nadnice jedan oblik pobune i da je zašti}eni
rad neekonomi~an, dat je odgovor da je dobro što se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belom
stanovništvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom ìvotu.” “Ali nije samo u Ju`noj Africi
glas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapaèno do kraja Velikog rata... U generaciji
koja je videla kako Engleska napušta slobodnu trgovinu, kako Amerika napušta zlato kao
meru, Tre}i rajh prihvata autarhiju,... nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svoj
ekonomski ìvot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase”
(Kiewiet, op. cit. p. 224 i 245).
III: Karakter imperijaliste
OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine, rasa je otkrivena u

Ju`noj Africi, a birokratija u Alìru, Egiptu i Indiji; prva je bila prosto sve-
sna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io,
dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku-
{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatrali
beznade`no inferiornim, a kojima je istovremeno bila potrebna njihova
posebna za{tita. Rasa je, drugim re~ima, bila bekstvo u neodgovornost gde
ni{ta ljudsko vi{e ne moè da postoji, a birokratija je bila rezultat odgovor-
nosti koju nijedan ~ovek ne moè da snosi za svoje bli`nje i nijedan narod
za neki drugi narod.
Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indije
koji su do{li posle Berkovih “kr{ioca zakona” imalo je materijalnu osnovu
u ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u “trenutku raseja-
nosti”. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti ti-
me da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo, morali da na|u tuma-
~enje koje moè da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Takve is-
torijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena,
a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}u
ulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi.
Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. ôvek, kome

nije dat dar da ne radi, koji je uvek nevoljni naslednik delâ drugih ljudi,
uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnog
lanca doga|aja pre nego svesnih ~inova, traì obja{njenje i tuma~enje pro-
{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. Le-
gende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada, carstva, naroda, obe-
}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. Nikada ne
pripovedaju}i ~injenice pouzdano, a ipak uvek izraàvaju}i njihovo pravo
zna~enje, one su nudile istinu izvan realnosti, pam}enje izvan se}anja.
Legendarna obja{njenja istorije uvek su sluìla kao zastarele ispravke
~injenica i realnih doga|aja, potrebne upravo zato {to bi sama istorija sma-
trala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice koje
uop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi – {to im daje fascinantnu ak-
tuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima su
oni sluìli rasuli u prah – nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|aji
izmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiraci-
jama posebno. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima
~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|aje
smatra svojom pro{lo{}u. Legende su ga napravile gospodarom onoga {to
nije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. U
214 IMPERIJALIZAM
tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} za-
pravo pravi po~etak ljudske istorije.
Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|e-
njem hri{}anstva. Hri{}ansko tuma~enje istorije, od Adamovih dana do
Stra{nog suda, ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja-
{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. Tek
po{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnosti
nacija, kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre ne-
go univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja, pojavile su se nove vr-
ste istorijskih obja{njenja. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spek-
takl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologija
od kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~i-
njenicama. Legende, me|utim, nisu ideologije; one ne ciljaju na univer-
zalno obja{njenje, ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Izgleda da je
dosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legenda
o osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injen
ta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada je
izgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma.
Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling, njena je tema Britan-
ska imperija, njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio je-
dina {kola karaktera u modernoj politici). I dok je legenda o britanskoj im-
periji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma, ona je naj-
bolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj sluè. Jer legende pri-
vla~e ono najbolje u na{e vreme, kao {to ideologije privla~e prosek, dok
{u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore.
Bez sumnje, nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnih
pri~a nego Britanska imperija, nego lutanje britanskog naroda od savesnog
osnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celom
svetu.
Osniva~ka legenda, kako je Kipling pri~a, polazi od elementarne real-
nosti naroda Britanskih ostrva.61 Kako su okruèni morem, bila im je
potrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata, Vode, Vatre i Sunca, i to
pronalaskom broda. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa ele-
mentima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. “Osvoji}ete svet”, kaè
Kipling, “a da niko ne opazi kako ste to uradili, drà}ete svet a da niko ne
sazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako ste
to uradili. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a, osim
êtiri dara – jedan za More, jedan za Vetar, jedan za Sunce a jedan za brod
koji vas nosi... Jer, osvojiv{i svet, drè}i svet, nose}i svet na ple}ima – na
kopnu ili na moru ili u vazduhu – va{i sinovi }e uvek imati êtiri dara.
61 Rudyard Kipling, “The First Sailor” u: Humorous Tales, 1891.
Duga~kih lica i sporog govora i te{ki – prokleto te{ki – u rukama }e im oni

biti, uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja – tako }e sinovi mo}i
da budu straà svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanim
zgodama.”
Pri~ica “Prvi mornar” je toliko bliska drevnim osniva~kim legendama
po tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod, narod ko-
ji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja niti
brinu niti znaju {ta drì svet na okupu. Na àlost, toj je predstavi nedosta-
jala unutra{nja istina drevnih legendi; svet je i pazio i znao i video kako su
oni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oni
nisu “dobili ni{ta od tog posli}a”. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesne
stvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{te
mogu}nom, a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo, ple-
menitost, hrabrost, iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnosti
kojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon.
înjenica da je “breme belog ~oveka” zapravo ili licemerje ili rasizam,
nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu i
da od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. Koliko je u
Engleskoj stvarna tradicija hipokrizije, isto toliko je stvarna i jedna druga,
manje o~igledna tradicija, koju padam u isku{enje da nazovem tradicijom
istrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~ne
zemlje, ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ove
vekovima napastvovali. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i
“Grob njegovog pretka”62, u kojoj porodica în “sluì Indiji iz generacije
u generaciju, kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora”.
Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu, nau~ili ovoga tajnama
boljih poljoprivrednih metoda, oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predra-
suda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. Njihova jedina nagrada je
“grob predaka” i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijsko
pleme, prema kojoj “duboko po{tovani predak... ima svog tigra – osed-
lanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon.” Na àlost, to jahanje po ze-
mlji je “siguran znak rata ili po{asti ili – ili ne~eg drugog”, a upravo u
ovom slu~aju je znak – vakcinacije. Tako je Najmla|i în, ne mnogo va-
àn u hijararhiji vojnih slu`bi, ali od velike va`nosti {to se indijskog ple-
mena ti~e, morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakci-
ni{u bez straha od “rata ili po{asti ili bilo ~ega”.
Kako proti~e moderan ìvot, porodica în je zaista “sre}nija od mnogih
ljudi”. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja ko-
je ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada su
drugi de~aci morali da zaborave “plemenite snove”, ovi su bili upravo do-
voljno stari da aktiviraju “plemenite snove”. A kad posle trideset godina
62 U The Day’s Work, 1898.
216 IMPERIJALIZAM
slu`be budu penzionisani, njihov }e parobrod pro}i kraj “trupa{kog broda

koji isplovljava i njihovog sina nosi na istok, porodi~noj du`nosti”, tako
da mo} egzistencije g. îna, kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vla-
da i pla}a vojska, moè biti predata slede}oj generaciji. Bez sumnje, bri-
tanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni ko-
na~no sluè. Veoma je mogu}e da oni zaista sluè tom posebnom indij-
skom plemenu, generacija za generacijom, i sve zajedno je ute{no da je
makar sâmo pleme u to uvereno. înjenica da vi{e slu`be jedva i{ta znaju
o ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika îna, da su jedva svesne
da je on uspe{na reinkarnacija svoga dede, daje njegovom snolikom dvo-
strukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. On je jednostavno odo-
ma}en u dva sveta, odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima.
Ro|en u srcu “neugledne, tigrovite zemlje”, a obrazovan u sopstvenom
narodu u miroljubivoj, uravnoteènoj i lo{e informisanoj Engleskoj, on je
spreman da stalno ìvi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poz-
naje jezik, praznoverje i predrasude i jednog i drugog. On se u trenutku
moè pretvoriti od poslu{nog, podre|enog vojnika Njenog kraljevskog
veli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika, mnogovo-
ljenog za{titnika slabih, junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju.
Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih, koji su svoju ulo-
gu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti, nisu bili toliko proizvod naiv-
ne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evrop-
ske i hri{}anske tradicije, ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~ke
ideale. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mo-
gao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. Tom zadatku
odgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de-
~a~ke ideale, pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Imperijalizam za
njih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva u
kome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako èli da odraste. Englesko
dru{tvo je i sâmo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje,
ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produàvali njihovi de~a~ki ideali iz
osnovne {kole; kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale, tako
da kaèmo, da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje.
Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mladeì
od kraja devetnaestog veka, li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{teni-
jih i najopasnijih elemenata i garantovale su, kao dodatak ovom blaèn-
stvu, izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti, {to
je sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme.
Lord Kromer, vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperija-

listi~koj vladi Indije, jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka ko-
ji ubijaju a`dahu. Vo|en isklju~ivo “ose}anjem `rtvovanja” za zaostalo
stanovni{tvo i “ose}anjem du`nosti”63 prema slavi Velike Britanije “koja

je rodila klasu slu`benika koji su imali i èlju i sposobnost da rukovode”,64
on je 1894. odbio poloàj vicekralja, a deset godina kasnije i mesto dr-
àvnog sekretara stranih poslova. Umesto tih po~asti, koje bi zadovoljile
manjeg ~oveka, postao je manje poznat a svemo}an britanski generalni
konzul u Egiptu od 1883. do 1907. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki ad-
ministrator, mo`da “bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama pro-
slavili britansku rasu”;65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enom
ponosu: “Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla-
}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.”66
Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da “Englez koji se daleko prote-
gao da zadrì svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila”.67
Egipat je za njega do kraja bio sredstvo, ekspanzija potrebna radi osigu-
ranja Indije. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englez
kro~io na afri~ki kontinent, iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnih
razloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{to
je ona izgubila svu va`nost za Englezovu “voljenu Indiju”. Roudzove ide-
je o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uvaènijeg
kolege na severu; ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvim
senzibilnim motivima kao {to je odràvanje onoga {to ve} posedujemo.
“Ekspanzija je sve”, a Indija, Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednako
va`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inom
zemaljske kugle. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnog
megalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti; ipak, oni su do{li
do pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za “Veliku
igru” tajnosti, koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku od
fantomskog sveta rase.
Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kro-
merove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemlje
nisu gledali kao po sebi poèljne ciljeve, ve} samo kao sredstva za neke
zami{ljene vi{e ciljeve. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdrà-
nosti, po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene, a to drànje
se razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota u
Aziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog i
anarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge. îm je Kromer po~eo
da vlada Egiptom radi Indije, izgubio je ulogu za{titnika “zaostalih naro-
63 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1932, p. 16.

64 Lord Cromer, “The Government of Subject Races” u Edinburgh Review, January, 1908.
65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. Vidi Zetland, op. cit.,p. 362.
66 Citirano iz Kromerove poeme. Vidi Zetland, op. cit. pp. 17-18.
67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. Ibid., p. 87.
218 IMPERIJALIZAM
da” i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je “li~na korist podre|enih rasa
principijelna osnova cele imperijalne gra|evine”.68
Uzdrànost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijal-
nih slu`bi; to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja,
jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih,
koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. Zbog tog po{tenja britanske
administracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija za
svoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i.69
Po{tenje i suzdrànost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke u
kojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe. U pore|enju s tim, eksplo-
atacija, tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva,
jer eksploatator i eksploatisani, tla~itelj i tla~eni, podmi}iva~ i podmi}eni
makar jo{ uvek ìve u istom svetu, jo{ uvek dele iste ciljeve, bore se za po-
sedovanje istih stvari; a to je taj tertium comparationis koji je rezervi-
sanost uni{tila. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani admini-
strator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine, zapravo je
verovao da je njegovo pona{anje uslovljeno “èstokim kontaktom sa ljudi-
ma koji ìve na nièm nivou”. Tako, umesto da veruje u svoju li~nu nad-
mo}, sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine, on je osetio da
pripada “naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije”70 i da
zato drì svoj poloàj po pravu ro|enja, bez obzira na li~ni doprinos.
Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~-
ku starijih, kolonijalnih slu`bi u imperijalne. Njegove prve reakcije na du-
`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dràvnih po-
slova koji nisu bili “aneksija” nego “hibridni oblik upravljanja koji se ne
moè nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana”.71 Posle
dve godine slu`be, 1885. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem u
kome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta,
i pisao je da “veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mno-
go zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti... moè da se prosu|uje
[samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije... Ako ta
mogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja...
bilo bi bolje za nas... da ugovorimo... sa drugim silama preuzimanje up-
rave nad zemljom, garanciju njihovog duga, itd”.72 Bez sumnje je Kromer
bio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ali taj
“hibridni oblik upravljanja” bez presedana postao je karakteristika celog
68 Lord Cromer, op. cit.
69 Podmi}ivanje je “mo`da bilo najhumanija institucija iz zamršene bodljikave ìce
ruskog poretka”. Moissaye J. Olgin, The Soul of the Russian Revoution, New York, 1917.
70 Zetland, op. cit., p. 89.
71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. Ibid., p. 117.
72 Iz pisma Lordu Grenvilu, ~lanu Liberalne partije, 1885. Ibid., p. 219.
imperijalisti~kog poduhvata; rezultat je bio da su nekoliko decenija kasni-

je svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}im
oblicima upravljanja, ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna da
je rasno dru{tvo na~in ìvota bez presedana. Ni~im se ne bi mogao bolje
okarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ove
dve ocene situacije u Africi: na~in ìvota bez presedana na jugu, vladavina
bez presedana na severu.
Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa “hibridnim oblikom up-
ravljanja”; u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izlaè potrebu
za upravom koja nema imena i presedana. Na kraju ìvota je stavio na pa-
pir (u eseju “Vladavina podre|enim rasama”) glavne crte onoga {to se mo-
è potpuno nazvati filozofijom birokrate. Kromer je po~eo shvatanjem da
“li~ni uticaj” bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora moè biti dovo-
ljan za “sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima”73 u stranim
zemljama. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrsto
odre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati, a u slu~aju te{ko}a
nije neizostavno me{ala doma}u vladu. To je zahtevalo visoko obu~eno,
veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sa
li~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak traìlo da se odreknu
ljudske èlje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. Najve}u strast
bi trebalo da gaje prema tajnosti (“{to se manje pri~a o britanskim ~i-
novnicima, to bolje”),74 prema ulozi iza scene, njihov najve}i prezir bi bio
usmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole.
Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu;
nikada nije bio gnevniji nego kada ga “izvedu sa svog skrovitog mesta”,
kada je “realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [po-
stala] patent za ceo svet”.75 Bio bi zaista ponosan da “ostane manje-vi{e
skriven [i] da vu~e konce”.76 U zamenu, i da bi sebi uop{te omogu}io da
radi, birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole – to jest, od pohva-
la kao i od ukora – od svih javnih institucija, bilo Parlamenta, bilo “En-
gleskog odeljenja”, bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednos-
tavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija moè samo biti
opasno jer je nemogu}e vladati “narodom putem naroda, narodom Indije
putem naroda Engleske”.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka, “is-
kusne manjine” koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritis-
ku “neiskusne ve}ine”. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato
73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. Ibid., p. 134.

74 Ibid., str. 352.
75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 204-205.
76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 192.
77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. Ibid., p. 311.
220 IMPERIJALIZAM
mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politi-

ka i javni poslovi. Ne pretpostavlja se, {tavi{e, da birokrate imaju ikakve
op{te ideje o politi~kim stvarima; njih patriotizam nikada ne treba da od-
vede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadràna u politi~kim prin-
cipima njihove sopstvene zemlje; to bi rezultiralo samo jeftinom “imita-
tivnom” primenom tih principa “na vladu zaostalog stanovni{tva”, {to je,
prema Kromeru, bila principijelna gre{ka francuskog sistema.78
Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedo-
statka ta{tine. Prema Dèjmsonu, on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hi-
ljade godina. Ipak, uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebe
samog, on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromni
lord Kromer. Izuzetno rad pisanju testamenata, Roudz je u svima njima in-
sistirao (tokom dve decenije svog javnog ìvota) da njegov novac treba da
se upotrebi za osnivanje “tajnog dru{tva... za sprovo|enje njegove zamis-
li”, koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo, da se iz-
dràva od bogatstva sakupljenog od “onih koji imaju aspiraciju i èlju da
ne{to urade”, tako da bi kona~no postojalo “izme|u dve ili tri hiljade ljudi
u cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu, kojima bi u najosetljivijem
periodu ìvota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u, od kojih bi sva-
ki, {tavi{e, bio naro~ito – matemati~ki – izabran prema Osniva~evoj svr-
si”.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera, Roudz je dru{tvo odmah otvorio
svim ~lanovima “nordijske rase”80, tako da cilj nije toliko bio rast i slava
Velike Britanije – njena okupacija “celog afri~kog kontinenta, Svete zem-
lje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, cele Ju`ne Amerike, pacifi~kih
ostrva... celog Malajskog arhipelaga, morskih granica Kine i Japana [i]
kona~no vra}anje Sjedinjenih Dràva”81 – koliko ekspanzija “nordijske
rase” koja bi, organizovana u tajno dru{tvo, uspostavila birokratsku vla-
davinu nad svim narodima na zemlji.
Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da ot-
krije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anje
du`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom
78 Tokom pregovora i razmišljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana, Kromer je insistri-
rao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja; ne zato što je èleo da osigu-
ra monopol u Africi za Englesku, ve} više zbog toga što mu je “krajnja èlja bila poverenje u
primenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase” (iz pisma Solzberiju 1899, Ibid., str.
248).
79 Roudz je sa~ino šest testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje “tajno
društvo”. Za opširne citate vidi Basil William, Cecil Rhodes, London, 1921. i Millin, op. cit.,
pp. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. T. Steada).
80 Dobro se zna da je Roudzovo “tajno društvo” završilo kao vrlo uvaèna Rhodes
Scholarship Association koja je ~ak i danas, osim Englezima, otvorena i pripadnicima
“nordijskih rasa”, kao što su Nemci, Skandinavci i Amerikanci.
81 Basil Williams, op. cit., p. 51.
prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojem
bi svaka zemlja sluìla kao stepenica za dalju ekspanziju. Sa stanovi{ta ta-
kvog koncepta, èlju za slavom vi{e ne moè da zadovolji trijumf nad
nekim odre|enim narodom, niti ose}aj du`nosti moè da se ispuni kroz
svest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. Bez obzi-
ra na kvalitete ili li~ne gre{ke, ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesa
ekspanzije, on }e, takore}i, prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakone
kretanja, identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da sluì
kako bi ceo proces odràvao; misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju
}e takvu funkcionalnost, takvo otelovljenje dinami~kog trenda, smatrati
svojim najve}im mogu}im dostignu}em. Tako on zaista ne moè, kako je
Roudz bio dovoljno sulud da kaè, “da u~ini ni{ta lo{e, sve {to bi u~inio
postalo bi ispravno. Njegova du`nost je bila da radi ono {to èli. On je
sebe smatrao bogom – ni{ta manje.”82 Ali kada je lord Kromer birokrate
nazvao “instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politike
imperijalizma”83, on je, zdrave pameti, istakao istu pojavu: ljude koji sebe
dobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije.
O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga ni-
su ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Jedini
“zakon” koji su oni po{tovali bio je “zakon” ekspanzije i jedini dokaz nji-
hove “zakonitosti” bio je uspeh. Morali su da budu spremni da savr{eno
dobrovoljno padnu u potpuni zaborav, ~im se neuspeh dokaè, ako iz ne-
kog razloga vi{e nisu bili “instrumenti od neprocenjive vrednosti”. Sve
dok su bili uspe{ni, ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je da
relativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. Oni su
bili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu.
Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakona
privremenim i promenljivim dekretima, zasniva se ono praznoverje o mo-
gu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. Ideal takve dr-
àvne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije.
Kromer je kona~no izbegavao svaki “pisani dokument, ili, bilo {ta opiplji-
vo”84 u odnosu s Egiptom – ~ak i progla{enje aneksije – da bi bio slobodan
da po{tuje samo zakon ekspanzije, bez obaveze prema ugovoru koji je pot-
pisala ljudska ruka. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon, drè}i
sve situacije separatno putem dekreta, jer unutra{nja stabilnost zakona
preti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bi
svi morali da po{tuju zakon.
82 Millin, op. cit., p. 92.

83 Cromer, op. cit.
84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. Zetland, op. cit., p. 134.
222 IMPERIJALIZAM
Dve klju~ne figure u tom sistemu, ~ija je sama su{tina proces bez cilja,
jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. Oba tipa, dokle god
su sluìla samo britanski imperijalizam, uop{te nisu sasvim poricala da
poti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih, i zato uop{te nisu dovela
birokratske reìme do ekstrema koji su ovima svojstveni. Skoro dve
decenije posle Kromerove smrti, britanski birokrata je znao da “adminis-
trativni masakri” mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije, ali je
znao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznu-
tog “Engleskog odeljenja” za ina~e dosta realisti~an plan.85 Lord Kerzon,
vicekralj Indije, nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sas-
vim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati ras-
ne standarde gomile, ali u obliku pomodnog snobizma.86 Ali snobizam je
neuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan.
To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. I oni su slavnog
porekla – ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate, to je
avanturista za tajnog agenta – i oni s razlogom mogu da polaù pravo na
osniva~ku legendu, legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling is-
pri~ao u Kimu.
Naravno, svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je
“voleo igru radi igre”. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi “ovom
velikom i divnom svetu” zna da je to {to “misionari i sekretari dobrotvor-
nih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu” slab argument protiv igre. Iz-
gleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je “greh poljubiti
usta bele devojke, a vrlina poljubiti stopalo crnca”.87 Po{to treba ìveti
sâm ìvot i voleti ga njega samog radi, avantura i ljubav prema igri nje sa-
me radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog ìvota. To podvla~enje
strasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u ko-
jem “vi{e i niè vrste” vezuje iskreno bratstvo, gde Kim, “sahib i sahibov
sin”, moè s pravom da govori o “nama” kad govori o “ljudskom lancu”, o
85 “U indijski sistem vladavine putem izveštaja... sumnjalo se (u Engleskoj). Nije bilo
porote u Indiji, a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune, mnogi od njih su se po volji
mogli odstraniti ... Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspeha
indijskog eksperimenta. ’Ako’, govorili su, ’despotizam i birokratija tako dobro funkcionišu
u Indiji, ne}e li to mo`da u neko doba biti iskoriš}eno kao argument za uvo|enje istog sis-
tema ovde?’” Vlada Indije je, u svakom slu~aju, “sasvim dobro znala da bi trebalo da oprav-
da svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj, a znala je sasvim do-
bro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. Carhill, op. cit., pp. 70 i 41-42).
86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934,
pri~a slede}u pri~u: “Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vama
obi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor.
On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. ’Zaboga!’,
rekao je, ’nisam imao pojma da niè klase imaju tako belu koù’. Kerzon je poricao auten-
ti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala.”(pp. 47-48).
87 Carthill, op. cit., p. 88.
“svima na jednom povocu”. Ima vi{e ponosa u tome “mi” – koje je strano
u ustima onih koji veruju u imperijalizam – nego u potpunoj anonimnosti
ljudi koji su ponosni {to “nemaju ime ve} samo broj i slovo”, vi{e od obi-
~nog ponosa {to “[neko] ima cenu na ~elu”. Ljudi postaju drugovi po zaje-
dni~kom iskustvu da su oni – kad ìve u opasnosti, strahu, stalnom izne-
na|enju, u krajnjem nedostatku navika, stalnoj spremnosti da promene
identitet – simboli samog ìvota, na primer simboli doga|anja {irom In-
dije, koji neposredno dele ìvot sa svim onim {to “kao ~am~i} juri po ce-
lom Indu”, i zato vi{e nije “sam, pojedinac u vrtlogu”, tako re}i uhva}en u
klopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. Igraju}i Veliku
igru, ~ovek moè da se oseti kao da ìvi jedino vredan ìvot jer je ogoljen
od svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. Izgleda da je
ostao sam ìvot, u fantasti~no intenziviranoj ~istoti, kad ~ovek sebe odse~e
od obi~nih dru{tvenih veza, porodice, regularnih zanimanja, kona~nih ci-
ljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. “Velika
igra je zavr{ena kad svi umru. Ne pre toga.” Kad neko umre, kad se ìvot
zavr{i, ne pre, ne kada postigne ono {to je mo`da èleo. To {to igra nema
krajnju svrhu, ~ini je tako opasno sli~nom samom ìvotu.
Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Nije on zbog Engle-
ske prihvatio ~udne du`nosti, niti radi Indije, niti iz bilo kog drugog vre-
dnog ili bezvrednog razloga. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~ke
ideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti, ali ne bi mu bilo
posebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu.
Stao je na ~udan put “onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru”,
ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Jedino isku{enje je bila su{tinska bes-
krajnost igre i tajnost kao takva. A tajnost, opet, izgleda kao simbol osnov-
ne misterioznosti ìvota.
Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista, koji su po samoj svo-
joj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dràvnih zajednica, to {to su u impe-
rijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna; oni nisu
nu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici moè da se zavr{i samo
katastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemeniti-
jim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Sa tim igra~ima Velike igre {ala
je bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi èle i {to su njihovu
strast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. Ali to je bio pri-
vremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kada
su nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma, igre igrane bez
skrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa tako
ubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali.
Me|utim, pre nego {to se ovo dogodilo, imperijalisti su uni{tili najbo-
ljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~a
zmajeva) postao tajni agent, Lorensa od Arabije. Nikada eksperiment tajne
224 IMPERIJALIZAM
politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. Lorens je bez straha eksperimen-
tisao na sebi, a onda se vratio i poverovao da pripada “izgubljenoj genera-
ciji”. On je mislio da je razlog u tome {to su “opet iza{li starci i oduzeli
nam na{u pobedu” da bi “ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu u
kom su ìveli”.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predali
su njihovu pobedu, zajedno sa svojom vla{}u, drugim ljudima iste “iz-
gubljene generacije”, koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa.
Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto drào moralnos-
ti koja je, me|utim, ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samo
od neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog drànja.
Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jake
èlje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisle-
no nastavljati, zbog ga|enja prema svetu, ali i prema sebi. U arapskoj civi-
lizaciji ga je najvi{e privla~ilo “jevan|elje ogoljenosti ... [koje] o~igledno
tako|e sadrì neku vrstu moralne ogoljenosti”, koje je “sebe sasvim o~i-
stilo od doma}ih bogova”.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju, najvi{e
je poku{avao da izbegne da ìvi sopstveni ìvot, tako da se na kraju na prvi
pogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku, jedinu
instituciju u kojoj mu{ka ~ast moè da se poistoveti sa gubitkom indi-
vidualnosti.
Kada je, izbijanjem Prvog svetskog rata, T. E. Lorens poslat Arapima na
Bliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskih
gospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani, on je dospeo u sre-
di{te Velike igre. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arap-
skim plemenima probudi nacionalni pokret, arapski pokret koji je kona~no
trebalo da sluì britanskom imperijalizmu. Trebalo je da se Lorens pona{a
kao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je tako
dobro radio da je i sam poverovao. Ali kako ni tu nije pripadao, kona~no
on nije mogao “da misli njihovu misao” i da “poprimi njihov karakter”.90
Pretvaraju}i se da je Arapin, on je jedino mogao da izgubi svoje “englesko
bi}e”,91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego
{to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje, dobrotvor-
na vladavina nad zaostalim narodima, kojim je lord Kromer mogao da se
sluì. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera, njega je o~arala uloga ko-
ja je traìla generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio u
Veliku igru, sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog
88 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, predgovor prvom izdanju (1926), koji je po

savetu Dòrdà Bernarda Šoa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja. Vidi T. E. Lawrence,
Letters, izdao David Garnett, New York, 1939, p. 262 ff.
89 Iz pisma pisanog 1918. Letters, p. 244.
90 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, Garden City, 1938, chapter I.
91 Ibid.
pokreta, sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezu
sa snagama neminovno ve}im od njega, bez obzira na njegovu veli~inu,
sve dok nije postigao smrtni “prezir, ne prema drugim ljudima ve} prema
svemu {to oni rade” na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije.
Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajni
agent i da nekako povrati svoje “englesko bi}e”,92 “gledao je na Zapad i
njegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili”.93 Iz Ve-
like igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilo
kakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina, uzdigla iznad
kraljeva i premijera jer je on sve njih “postavljao ili se njima igrao”94, Lo-
rens je do{ao ku}i sa opsesivnom èljom za anonimno{}u i dubokim uve-
renjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim ìvo-
tom ne bi nikako zadovoljilo. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno ra-
zumeo da nije on bio velik, ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preu-
zeo, da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Sa-
da on nije “vi{e èleo da bude velik” i, po{to je odlu~io da ne namerava da
opet bude uvaèn, on je time bio zaista “izle~en ... od svake èlje da ikada
i{ta u~ini za sebe”.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u ìvima
onda kad mu je snaga, funkcija oduzeta. On je mahnito èleo da odigra jo{
jednu ulogu, a to je upravo bila ona “igra” oko koje ga je Dòrd` Bernard
[o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem, kao da
govori iz nekog drugog veka, ne shvataju}i za{to neko ko je toliko posti-
gao ne bi sve otvoreno rekao.96 Samo neka druga uloga, druga funkcija bi-
la bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa de-
lima u Arabiji, da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. Nije
èleo da postane “Lorens od Arabije”, po{to, u su{tini, nije èleo da spase
svoje novo bi}e posle gubitka starog. Njegova je veli~ina u tome {to je bio
dovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost i
ugled, {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra
92 Kako je to bio nejasan i teàk proces, ilustruje slede}a anegdota: “Lorens je primio poziv
na ve~eru kod Klardìjevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. Izbegao je
ve~eru, ali je na prijem došao u arapskoj ode}i.” To se dogodilo 1919. Letters, p. 272, note 1.
93 Lawrence, op. cit., ch. I.
94 Lorens je napisao 1929: “Svako ko se uspeo tako brzo kao ja... i ko je video tako mno-
go od unutrašnjosti vrha sveta, mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postane
umoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije došao do vrha. Ja nisam bio kralj
ili premijer, ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima, i posle toga ja u tom pravcu više nisam
imao šta da ~inim” (Letters, p. 653).
95 Ibid., pp. 244, 447, 450. Posebno uporedi pismo iz 1918. (p. 244) sa dva pisma Dòrdù
Bernardu Šou iz 1923 (p. 447) i 1928 (p. 616).
96 Dòrd` Bernard Šo, pitaju}i Lorensa 1928, “Koju vi igru stvarno igrate”, nagovestio je
da smatra da njegova uloga u vojsci ili to što je traìo posao no}nog ~uvara (za koje moè
“dobiti dobre preporuke”) nije bilo autenti~no.
226 IMPERIJALIZAM
ulogu, te da zato “ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradio
u Arabiji. Po~asti koje je zasluìo odbio je. Poslovi koji su mu ponu|eni na
osnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni, on ne bi dozvolio da ek-
sploati{e svoj uspeh, niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni
~lanak pod imenom Lorens.”97
Pri~a o T. E. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nije
jednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu, ve} upra-
vo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru, ili o nekome ko je zaista vero-
vao da je u{ao – ili bio uveden – u tok istorijskih neminovnosti i postao fun-
kcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom. “Probio sam ulaz niz ve-
~ni tok i zato je i{lo brè nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvod-
no. Kona~no, ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je on
neophodan u svoje vreme i na svom mestu.”98 Ba{ kao {to je Kromer vla-
dao Egiptom radi Indije, ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzi-
je, Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. U odsustvu mirne,
~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u, jedino zadovoljstvo koje
je on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja, od
toga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. Kad se vratio u
London, o~ajan, poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu “samozadovo-
ljavanja” i mo}i }e “da je dobije samo iz èstoke brzine na motociklu”.99
Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta, mo`da
zato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena, on je ve}
iskusio tu fascinaciju, zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornos-
ti, koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. On je tu uronio i od
njega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da “gu-
ra pravim putem”. “Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislim
mnogo, ako gura pravim putem.”100 To je onda kraj istinskog ponosa zapad-
nog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi, koji vi{e ne ~ini “ni{ta od se-
be, niti i{ta tako ~isto svoje li~no”101 kao {to je nametanje zakona svetu,
ve} ima {ansu samo “ako gura pravim putem”, u savezu sa tajnim silama
istorije i nu`nosti – ~ija je on samo funkcija.
Kada je evropska gomila otkrila da bela koà u Africi moè biti “lepa
vrlina”,102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{e
ne veruje u univerzalnu va`nost zakona, ve} je uveren u sopstvenu
sposobnost da upravlja i vlada, kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili
97 Garnett, op. cit., p. 264.
98 Letters, 1930, p. 693.
99 Ibid., 1924, p. 456.
100 Ibid., p. 693.
101 Lawrence, op. cit., chapter I.
102 Millin, op. cit., p. 115.
ili u “bele ljude vi{e rase” ili u birokrate i {pijune, igraju}i Veliku igru
beskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku, kada je britanska tajna
slu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje en-
gleske sinove, koji su vi{e voleli da sluè tajanstvenim silama {irom sveta
nego zajedni~kom dobru svoje zemlje – izgledalo je da je spremna scena
za sve mogu}e uàse. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi na
okupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. Indijski
birokrati su predloìli “administrativne masakre”, dok su se afri~ki ~i-
novnici izjasnili da “ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi, kao {to su
prava ~oveka, stanu na put” beloj vladavini.103
Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgar-
nosti, bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igrala
manju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskih
prava. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome
{to je êr~il nazvao “ukidanje Imperije Njenog veli~anstva” i koja je ko-
na~no mogla da dovede do preobraàja engleske nacije u Komonvelt en-
gleskih naroda.
103 Kao što je kazao ser Tomas Vat, gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. Vidi
Barnes, op. cit., p. 230.
Kontinentalni
O S M O P O G L AVLJE :
imperijalizam: pan-pokreti
N ACIZAM i bolj{evizam vi{e duguju pangermanizmu odnosno panslavi-

zmu nego ijednoj drugoj ideologiji ili politi~kom pokretu. To je naj-
evidentnije u spoljnoj politici gde su strategije nacisti~ke Nema~ke i sov-
jetske Rusije u stopu pratile poznate osvaja~ke programe koje su zacrtali
pan-pokreti tokom Prvog svetskog rata, tako da su totalitarni ciljevi ~esto
bili pogre{no shvatani kao odraz nekog trajnog nema~kog ili ruskog in-
teresa. Dok ni Hitler ni Staljin nikada nisu priznali svoj dug imperijalizmu
za razvoj svojih metoda vlasti, ni jedan ni drugi se nisu kolebali da prizna-
ju dug ideologiji pan-pokreta ili da imitiraju njihove parole.1
Ro|enje pan-pokreta se nije poklopilo sa ro|enjem imperijalizma; oko
1870. panslavizam je ve} nadrastao neodre|ene i konfuzne teorije slave-
nofila2, a pangermansko ose}anje je bilo u opticaju u Austriji jo{ sredinom
devetnaestog veka. Oni su se, me|utim, tek sa trijumfalnom imperijalisti-
~kom ekspanzijom zapadnih nacija osamdesetih godina kristalizovali u
pokrete i raspalili ma{tu {irih slojeva. Srednjoevropske i isto~noevropske
nacije, koje nisu imale kolonijalne posede niti mnogo nade za prekomor-
sku ekspanziju, sada su zaklju~ile da “imaju ista prava da se {ire kao i dru-
gi veliki narodi, i ako ne dobiju ovu mogu}nost preko mora, one }e biti
prisiljene da je ostvare u Evropi”.3 Pangermanizam i panslavizam su se
slagali da, po{to ìve u “kontinentalnim dràvama” i po{to su “kontinen-
1 Hitler je pisao u Mein Kampf-u (New York, 1939): U Be~u “sam postavio temelje svog
pogleda na svet, ali i na~ina politi~kog mišljenja koje je posle trebalo samo da dopunim de-
taljima, ali koji me nikada kasnije nisu napustili” (p. 129). – Staljin se vratio na parole
panslavizma tokom prošlog rata. Panslavisti~ki kongres u Sofiji 1945, koji su sazvali Rusi-
pobednici, usvojio je rezoluciju koja je proglašavala da “nije samo me|unarodna politi~ka
potreba to da se ruski odredi kao jezik opšte komunikacije i kao zvani~ni jezik svih sloven-
skih zemalja, ve} je to moralno neophodno”. (Vidi Aufbau, New York, April 6, 1945.) Malo
pre toga bugarski radio je emitovao poruku mitropolita Stefana, sveštenika Svetog bugarskog
sinoda, u kome on poziva ruski narod “da se seti svoje spasiteljske misije” i prorokovao
“ujedinjenje slovenskog naroda”. (Vidi Politics, January, 1945).
2 Za iscrpno predstavljanje i diskusiju slavenofila vidi Alexandre Koyré, La philosophie et
le problème national en Russie au début du 19e siècle (Institut Français de Leningrad,
Bibliothèque Vol. X, Paris, 1929).
3 Ernst Hasse, Deutsche Grenzpolitik, 4. Heft. Die Zukunft des deutschen Volkstums,1907,
p. 132.
KONTINENTALNI IMPERIJALIZAM: PAN-POKRETI 229
talni narodi”, treba da traè kolonije na kontinentu,4 da se u geografskom

kontinuitetu {ire od centra vlasti,5 da protiv “ideje Engleske... izraène u
re~ima: Ho}u da vladam morem, stoji ideja Rusije izraèna u re~ima: Ho-
}u da vladam kopnom”,6 kako bi kona~no postala o~igledna ogromna “su-
periornost kopna nad morem... superiorni zna~aj vlasti nad kopnom nad
vla{}u nad morem...”7
Glavni zna~aj kontinentalnog za razliku od prekomorskog imperijaliz-
ma leì u ~injenici da njegov koncept kohezivne ekspanzije ne dozvoljava
bilo kakvu geografsku distancu izme|u metoda i institucija kolonije i naci-
je, tako da nisu potrebni povratni efekti da bi se kontinentalni imperija-
lizam i njegove posledice osetili u Evropi. Kolonijalni imperijalizam za-
pravo po~inje kod ku}e.8 Iako je kao i prekomorski imperijalizam gajio
prezir prema uskosti nacionalne dràve, on se njoj nije toliko suprotstav-
ljao ekonomskim argumentima, koji su, najzad, ~esto izraàvali autenti~ne
nacionalne potrebe, koliko idejom “pro{irene plemenske svesti”9 koja je
trebalo da ujedini sve narode sli~nog porekla, nezavisno od istorije i mes-
ta.10 Kontinentalni imperijalizam je zato krenuo sa mnogo ve}im afinite-
4 Ibid., 3. Heft. Deutsche Grenzpolitik, pp. 167-168. Geopoliti~ke teorije ove vrste kolale
su me|u Alldeutschen, ~lanovima pangermanske lige. Oni su uvek poredili geopoliti~ke
potrebe. Austrijski pangermanizam, karakteristi~no, nikada nije povla~io takve paralele.
5 Slavenofilski pisac Danilevski, ~ija je knjiga Rusija i Evropa (1871) postala standardno
delo panslavizma, slavio je “politi~ku sposobnost” Rusa zbog njihove “goleme hiljadugo-
dišnje dràve koja još uvek raste i ~ija se vlast ne širi kao evropska vlast na kolonijalni na~in,
ve} uvek ostaje koncetrisana oko svog jezgra, Moskve.” Vidi K. Staehlin, Geschichte
Russlands von den Anfängen bis zur Gegenwart, 1923-1939, 5 vols., IV/a, 274.
6 citat iz J. Slowackog, poljskog publiciste koji je pisao ~etrdesetih godina. Vidi N. O.
Lossky, Three Chapters from the History of Polish Messianism, Prague, 1936, u International
Philosophical Library, II,9.
Panslavizam, prvi od panizama (vidi Hoetzsch, Russland, Berlin 1913, p. 439) izraàva
ove geopoliti~ke teorije skoro ~etrdeset godina pre nego što je pangermanizam po~eo da
“misli u kontinentima”. Kontrast izme|u engleske pomorske vlasti i kontinentalne kopnene
bio je tako upadljiv da bi bilo nategnuto traìti uticaje.
7 Reismann-Grone, “Ueberseepolitik oder Festlandspolitik?”, 1905, Alldeutsche Flugsch-
riften, No. 22, p. 17.
8 Ernst Hasse predloìo je da se izvesne nacionalnosti (Poljaci, êsi, Jevreji, Italijani, itd.)
tretiraju na isti na~in na koji je prekomorski imperijalizam tretirao domoroce na neevropskim
kontinentima. Vidi Deutsche Politik. 1. Heft: Das Deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p.
62. To je glavna razlika izme|u Pangermanske lige, osnovane 1886, i ranijih kolonijalnih
društava kakav je Central-Verein für Handelsgeographie (osnovan 1863). Veoma pouzdan
opis aktivnosti Pangermanske lige dat je u Mildred S. Wertheimer, The Pan-German League
1890-1914, 1924.
9 Emil Deckert, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer Bedeutung für
die politische Weltlage, Frankfurt a/M, 1914, p. 4.
10 Pangermani su jo{ pre Prvog svetskog rata govorili o razlikovanju izme|u “Staatsfrem-
de”, ljudi germanskog porekla koji ìve pod upravom druge zemlje, i “Volksfremde”, ljudi
230 IMPERIJALIZAM
tom prema konceptima rase, odu{evljeno je prihvatio tradiciju teorije ra-

se11 i veoma malo se oslanjao na odre|ena iskustva. Njegovi rasni koncep-
ti su u osnovi bili potpuno ideolo{ki i mnogo brè su se razvijali u odgova-
raju}e politi~ko oru|e nego sli~ne teorije prekomorskih imperijalista koji
su uvek mogli da se pozovu na autenti~no iskustvo.
Pan-pokretima se uop{te pridavalo malo pa`nje u diskusiji o imperijaliz-
mu. Njihovi snovi o kontinentalnim imperijama bili su zasenjeni opipljivi-
jim rezultatima prekomorskih osvajanja, a njihovo odsustvo interesa za
ekonomiju12 stajalo je u sme{noj suprotnosti prema stra{nim profitima ra-
nog imperijalizma. [tavi{e, u periodu kada su skoro svi po~eli da veruju
da su ekonomija i politika manje-vi{e ista stvar, bilo je lako prevideti sli~-
nosti kao i zna~ajne razlike izme|u dve vrste imperijalizma. Protagonisti
pan-pokreta imali su, kao i zapadni imperijalisti, svest o svim spoljnopoli-
ti~kim temama koje su starije vladaju}e grupe nacionalnih dràva zabora-
vile.13 Njihov uticaj na intelektualce je bio jo{ izrazitiji – cela ruska inteli-
gencija, sa samo nekoliko izuzetaka, bila je panslavisti~ka, a pangerma-
nizam je u Austriji po~eo skoro kao studentski pokret.14 Njihova glavna
razlika u odnosu na mnogo uvaèniji imperijalizam zapadnih nacija bio je
nedostatak podr{ke kapitala; njihovim poku{ajima da se pro{ire nije
prethodio, a nije ni mogao da prethodi, izvoz suvi{nog novca i suvi{nih
ljudi, jer Evropa nije nudila kolonijalne mogu}nosti za to. Zato me|u nji-
hovim vo|ama ne nalazimo skoro nijednog biznismena i avanturistu, ve}
mnogo pripadnika slobodnih profesija, u~itelja i vladinih slu`benika.15
negermanskog porekla koji ìve u Nema~koj. Vidi Daniel Frymann (pseudonim za Heinrich
Class), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten und Notwendigkeiten, 1912.
Kada je Austrija bila inkorporisana u Tre}i rajh, Hitler se obratio nema~kom narodu u
Austriji tipi~no pangermanskim parolama. “Gde god da smo ro|eni”, rekao im je, “svi smo
mi sinovi nema~kog naroda”. Hitler’s Speeches, ed. by N. H. Baynes, 1942, II, 1408.
11 Th. G. Masaryk, Zür russischen Geschichts – und Religionsphilosophie (1913) opisuje
“zoološki nacionalizam” slavenofila od vremena Danilevskog (p. 157). Otto Bonhard, zvani~ni
istori~ar Pangermanske lige, tvrdio je da postoje bliske veze izme|u njene ideologije i rasizma
Gobinoa i H. S. êmbrlena. Vidi Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920, p. 95.
12 Izuzetak je Friedrich Neumann, Central Europe (London, 1916), koji je èleo da mno-
go nacija u Srednjoj Evropi zameni jednim ujedinjenim “ekonomskim narodom” (Wirtscha-
ftsvolk) pod nema~kim vo|stvom. Iako je bila bestseler tokom celog Prvog svetskog rata,
njegova knjiga uticala je samo na Austrijsku socijaldemokratsku partiju; vidi Karl Renner,
Oesterreichs Erneuerung. Politisch-programmatische Aufsätze, Vienna, 1916, p. 37 ff.
13 “Barem pre rata, interes velikih partija u spoljnim poslovima bio je potpuno zaklonjen
doma}im stvarima. Stav Pangermanske lige je druga~iji i to je nesumnjivo propagandno
preimu}stvo” (Martin Wenck, Alldeutsche Taktik, 1917).
14 Vidi Paul Molisch, Geschichte der Deutschnationalen Bewegung in Oesterreich, Jena,
1926, p. 90: înjenica je “da studentsko telo ne odslikava jednostavno opštu politi~ku kon-
stelaciju; naprotiv, jaka pangermanska uverenja poti~u u velikoj meri iz studentskog tela i
odatle nalaze put u opštu politiku.”
15 Korisna informacija o socijalnom sastavu ~lanstva Pangermanske lige, njenih lokalnih i
izvršnih slu`benika, moè se na}i u Wertheimer, op. cit. Vidi tako|e Lothar Werner, Der
Dok je prekomorski imperijalizam, uprkos svojim antinacionalnim ten-

dencijama, uspeo da dâ novi ìvotni podsticaj zastarelim institucijama na-
cionalne dràve, kontinentalni imperijalizam je bio i ostao nedvosmisleno
neprijateljski nastrojen prema svim postoje}im dràvnim telima. Njegovo
op{te raspoloènje, me|utim, bilo je mnogo vi{e pobunjeni~ko, a njegove
vo|e mnogo ve{tije u revolucionarnoj retorici. Dok je prekomorski impe-
rijalizam nudio zaista dovoljno op{tih re{enja za ostatke svih klasa, konti-
nentalni imperijalizam nije imao ni{ta da ponudi osim ideologije i pokreta.
No i to je bilo sasvim dovoljno u vreme koje je vi{e volelo klju~ za istori-
ju od politi~ke akcije, dok su ljudi usred op{te dezintegracije i dru{tvene
atomizacije èleli da negde pripadaju po svaku cenu. Sli~no tome, o~igled-
no razlikovanje bele koè, ~ije su prednosti u crnoj ili ùtoj sredini bile
lako shvatljive, moglo bi se uspe{no porediti sa ~isto imaginarnom raz-
likom izme|u isto~njaka i zapadnjaka, ili arijevske i nearijevske du{e.
Zapravo su dosta komplikovana ideologija i organizacija koja nije ostvari-
vala nikakav trenutni interes dokazale da su mnogo privla~nije od opip-
ljivih prednosti i svakida{njih uverenja.
Uprkos tome {to nisu postigli uspeh, sa svojim poslovi~nim ulagiva-
njem gomili pan-pokreti su od po~etka bili mnogo privla~niji od preko-
morskog imperijalizma. Op{ta privla~nost, koja je odolela konkretnim
proma{ajima i stalnim promenama programa, nagovestila je kasnije totali-
tarne grupe koje su, {to se stvarnih ciljeva ti~e, bile na sli~an na~in ma-
glovite i podlo`ne svakodnevnim promenama politi~kih linija. ^lanstvo
pan-pokreta se na okupu odràvalo vi{e op{tim raspoloènjem nego jasno
definisanim ciljem. Istina, i prekomorski imperijalizam stavio je ekspanzi-
ju kao takvu iznad bilo kog programa osvajanja i zato je zauzimao svaku
teritoriju koja se nudila kao lak plen. Ma kako da je bio }udljiv taj izvoz
suvi{nog novca, on je sluìo da odredi granicu slede}e ekspanzije; ciljevi-
ma pan-pokreta je nedostajao ~ak i ovaj dosta anarhi~an element ljudskog
planiranja i geografskog ograni~avanja. Iako nisu imali specifi~ne progra-
me za osvajanje sveta, oni su stvorili raspoloènje totalne prevlasti, me{a-
nja i obuhvatanja svih ljudskih stvari, “pan-humanizma”, kako je to Do-
stojevski jednom rekao.16
U imperijalisti~kom savezu izme|u gomile i kapitala inicijativa uglav-
nom leì na predstavnicima biznisa – osim u slu~aju Ju`ne Afrike, gde se
odse~na politika gomile rano razvila. U pan-pokretima, s druge strane, ini-
cijativa uvek leì isklju~ivo u gomili, koju je tada (kao i danas) vodila iz-
vesna grupa intelektualaca. Njima je jo{ uvek nedostajala ambicija da vla-
daju svetom i oni nisu ~ak ni sanjali o mogu}nosti totalne dominacije, ali
Alldeutsche Verband. 1890-1918. Historische Studien. Heft 273, Berlin, 1935. i Gottfried
Nippold, Der deutsche Chauvinismus, 1913, p. 179 ff.
16 Citirano iz Hans Kohn, “The Permanent Mission” u The Review of Politics, July,1948.
232 IMPERIJALIZAM
su znali kako da organizuju gomilu i bili su svesni organizacionih, ne pu-

kih ideolo{kih ili propagandnih, na~ina na koje se moè upotrebiti rasni
koncept. Njihov je zna~aj samo povr{no zahva}en u relativno skromnim
teorijama spoljne politike – germanizovane srednje Evrope ili rusizovane
isto~ne ili ju`ne Evrope – koje su nacizmu i bolj{evizmu sluìle kao polaz-
ne ta~ke za programe osvajanja sveta.17 “Germanski narodi” izvan Rajha i
“na{a manja slovenska sabra}a” izvan Svete Rusije predstavljali su udob-
nu dimnu zavesu nacionalnog prava na samoopredeljenje, lake stepenice
za dalju ekspanziju. Ipak, mnogo zna~ajnija je bila ~injenica da su totali-
tarne vlade nasledile oreol svetosti: trebalo je samo da prizovu pro{lost
“Svete Rusije” ili “Svetog Rimskog carstva”, pa da se jave sve vrste pred-
rasuda kod slovenskih i germanskih intelektualaca.18 Pseudomisti~na glu-
post, oboga}ena bezbrojnim i proizvoljnim istorijskim se}anjima, bila je
tako emocionalno privla~na da je izgledalo da po dubini i {irini prevazilazi
granice nacionalizma. Iz toga je, u svakom slu~aju, izrasla ta nova vrsta
nacionalisti~kog ose}anja ~ija se nasilnost pokazala kao izvanredan motor
za pokretanje masa, sasvim adekvatan da zameni stariji nacionalni patrio-
tizam kao emocionalni centar.
Taj novi tip plemenskog nacionalizma, manje ili vi{e karakteristi~an za
sve srednje i isto~noevropske nacije i nacionalnosti, bio je po sadràju i
zna~aju – iako ne po nasilju – sasvim druga~iji od zapadnih nacionalisti~-
kih ispada. [ovinizam – koji se sada uglavnom povezuje sa nationalisme
intégral Morasa i Baresa na prelazu vekova, sa svojom romanti~arskom
glorifikacijom pro{losti i morbidnim kultom mrtvih – ~ak u svojim naj-
lu|im fantasti~nim manifestacijama nije drào da su ljudi francuskog po-
rekla, ro|eni i odgojeni u drugoj zemlji, bez ikakvog znanja francuskog je-
zika ili kulture, “ro|eni Francuzi” zahvaljuju}i nekoj misterioznoj osobini
tela ili du{e. Tek sa “pro{irenom plemenskom sve{}u” pojavila se ta ~udna
identifikacija nacionalnosti sa ne~ijom du{om, taj ka unutra okrenuti
ponos koji se vi{e ne bavi samo javnim stvarima, ve} proìma svaku fazu
privatnog ìvota sve dok, na primer, ne postane “privatni ìvot svakog
pravog Poljaka... javni ìvot polja{tva”.19
U psiholo{kom smislu, glavna razlika izme|u ~ak najè{}eg {ovinizma i
ovog plemenskog nacionalizma jeste da je u onom prvom ~ovek ospoljen,
17 Danilewski, op. cit., uklju~io je u budu}e rusko carstvo sve evropske zemlje, Tursku,
Ma|arsku, êhoslova~ku, Galiciju i Istru sa Trstom.
18 Slavenofil K. S. Aksakov, koji je pisao sredinom devetnaestog veka, shvatio je sasvim
doslovno zvani~no ime “Sveta Rusija”, kao što su kasnije ~inili pansloveni. Vidi Th. G.
Masaryk, op. cit., p. 234. ff. – Veoma karakteristi~na za maglovitu besmislicu pangermaniz-
ma je studija Moeller van den Brucka, Germany’s Third Emire (New York, 1934), u kojoj on
proglašava: “Postoji samo Jedno carstvo, a to je jedina Crkva. Sve ostalo što traì titulu moè
biti dràva ili zajednica gra|ana ili sekta. Postoji samo jedno Carstvo” (p. 236).
19 George Cleinow, Die Zukunft Polens, 1914, II, 93 ff.
da se bavi vidljivim duhovnim i materijalnim dostignu}ima nacije, dok je

u drugom, ~ak u njegovim najblaìm formama (na primer, Nema~ki om-
ladinski pokret) introvertan, usredsre|en na samu du{u li~nosti koja se
smatra otelovljenjem op{tih nacionalnih kvaliteta. [ovinisti~ka mistika jo{
uvek ukazuje na ne{to {to je stvarno postojalo u pro{losti (kao u slu~aju
nationalisme intégral) i poku{ava da to uzdigne do sfere izvan ljudske kon-
trole; tribalizam, s druge strane, polazi od nepostoje}ih pseudomisti~nih
elemenata, koje kani da potpuno realizuje u budu}nosti. To se moè brzo
shvatiti po uàsnoj aroganciji sadrànoj u njegovoj usredsre|enosti na sa-
moga sebe, koja se usu|uje da meri narod, njegovu sada{njost i pro{lost,
merilom uzvi{enih unutarnjih kvaliteta, a da obavezno zanemaruje njego-
vu konkretnu egzistenciju, tradiciju, institucije i kulturu.
Politi~ki govore}i, plemenski nacionalizam uvek tvrdi da je njegov na-
rod okruèn “svetom neprijatelja”, da je on “jedan protiv svih”, da postoji
su{tinska razlika izme|u tog naroda i svih drugih. On zahteva od svog na-
roda da bude jedinstven, individualan, neuporediv sa svim drugima i teo-
retski pori~e samu mogu}nost jedinstvenog ~ove~anstva davno pre nego
{to je ta mogu}nost iskori{}ena za razaranje ~ovekove humanosti.
I: Plemenski nacionalizam
KAO [TO JE kontinentalni imperijalizam potekao od frustriranih ambicija

zemalja koje nisu dobile svoj udeo u iznenadnoj ekspanziji osamdesetih go-
dina, tako se tribalizam pojavio kao nacionalizam onih naroda koji nisu u~e-
stvovali u nacionalnoj emancipaciji i nisu postigli suverenitet nacionalne dr-
àve. Gde god su te dve frustracije bile kombinovane, kao u mnogonacio-
nalnoj Austro-Ugarskoj i Rusiji, pan-pokreti su prirodno na{li svoje najplod-
nije tlo. [tavi{e, po{to je Dvojna monarhija sadràla u sebi i slovenske i ger-
manske iredentisti~ke nacionalnosti, panslavizam i pangermanizam su se od
po~etka koncentrisali na njeno razaranje, a Austro-Ugarska je postala pravi
centar pan-pokreta. Ruski pansloveni izjavili su jo{ 1870. da bi najbolja mo-
gu}a polazna ta~ka za panslovensko carstvo bilo razaranje Austrije20, a au-
strijski pangermani bili su tako èstoko agresivni prema sopstvenoj vladi da
se ~ak i Alldeutche Verband ~esto àlio na “preterivanja” bratskog austrij-
skog pokreta.21 Plan za ekonomsko jedinstvo srednje Evrope pod nema~kim
20 Tokom Krimskog rata (1853-1856) Mihael Pagodin, ruski folklorist i filolog, napisao je
pismo Caru u kome slovenske narode naziva jedinim pouzdanim saveznicima Rusije
(Taehlin, op. cit., p. 35); kratko iza toga general Nikolaj Muravjev-Amurski “jedan od velikih
graditelja ruskog carstva”, nadao se “oslobo|enju Slovena od Austrije i Turske” (Hans Kohn,
op. cit.); a još 1870. pojavio se vojni pamflet koji je zahtevao “uništenje Austrije kao neopho-
dan uslov za panslovensku federaciju” (vidi Staehlin, op. cit., p. 282).
21 Vidi Otto Bonhard, op. cit., p. 58 ff. i Hugo Grell, “Der alldeutsche Verband, seine Ges-
chichte, seine Bestrebungen, seine Erfolge”, 1898, No. 8.
234 IMPERIJALIZAM
vo|stvom, zajedno sa svim sli~nim projektima kontinentalne imperije ne-

ma~kih pangermana, promenio se iznenada, kada su ga se latili austrijski
pangermani, u strukturu koja }e postati “centar nema~kog ìvota na celoj
Zemlji i biti u savezni{tvu sa svim ostalim germanskim dràvama”.22
O~ito je samo po sebi da su ekspanzionisti~ke tendencije panslavizma
bile isto toliko zbunjuju}e za cara koliko su samoinicijativna uveravanja u
lojalnost Rajhu a nelojalnost Austriji bila za Bizmarka.23 Bez obzira na to
koliko su visoko povremeno i{la nacionalna ose}anja, ili koliko su nacio-
nalisti~ki zahtevi mogli da postanu sme{ni u kriznim vremenima, oni su,
sve dok su bili vezani za ograni~enu nacionalnu teritoriju i dok ih je kon-
trolisao ponos u ograni~enoj nacionalnoj dràvi, ostajali u granicama koje
je tribalizam pan-pokreta odmah prekora~io.
Modernizam pan-pokreta moè se najbolje oceniti iz njihove potpuno
nove pozicije prema antisemitizmu. Najverovatnije je bilo da }e potisnute
manjine, kao Sloveni u Austriji i Poljaci u caristi~koj Rusiji, zbog sukoba
sa vla{}u otkriti skrivene veze izme|u jevrejskih zajednica i evropskih na-
cionalnih dràva, a to bi otkri}e moglo lako da dovede do mnogo temeljni-
jeg neprijateljstva. Kad god se antagonizam prema dràvi nije identifiko-
vao sa nedostatkom patriotizma, kao u Poljskoj, gde je nelojalanost caru
bila znak poljske lojalnosti, ili u Austriji, gde su Nemci na Bizmarka
gledali kao na svoju veliku nacionalnu figuru, ovaj antisemitizam je popri-
mao mnogo è{}e forme, jer su se Jevreji tada pojavljivali kao zastupnici
ne samo ugnjetavaju}e dràvne ma{ine ve} i stranog ugnjeta~a. Ali su{tin-
ska uloga antisemitizma u pan-pokretima slabo se moè objasniti pozici-
jom manjina ili odre|enim iskustvima koja je [enerer, protagonista au-
strijskog pangermanizma, imao u svojoj ranoj karijeri kada je, jo{ uvek
~lan Liberalne partije, postao svestan veza izme|u Habsbur{ke monarhije
i dominacije Rot{ildovih u austrijskoj mreì èleznica.24 To bi samo po se-
bi te{ko moglo da ga navede da izjavi da “mi pangermani gledamo na anti-
semitizam kao na okosnicu na{e nacionalne ieologije”,25 niti bi i{ta sli~no
22 Prema austrijskom pangermanskom programu iz 1913, citirano prema: Eduard Pichl
(al. Herwig), Georg Schoenerer, 1938, 6 Vols., VI, 375.
23 Kada je Šenerer, sa divljenjem prema Bizmarku, izjavio 1876. da “Austrija mora presta-
ti da bude velika sila” (Pichl, op. cit., I,90), Bizmark je mislio i rekao svojim austrijskim
oboàvaocima da je “mo}na Austrija vitalno neophodna Nema~koj”. Vidi F. A. Neuschaefer,
Georg Ritter von Schoenerer (Dissertation), Hamburg, 1935. Carevo drànje prema pansla-
vizmu bilo je mnogo dvosmislenije jer je panslovenska koncepcija dràve uklju~ivala sna`nu
narodnu podršku despotskoj vladavini. No, ~ak i pod takvim primamljivim okolnostima, Car
je odbio da podrì ekspanzionisti~ki zahtev slavenofila i njihovih sledbenika. Vidi Staehlin,
op. cit., p. 30 ff.
24 Vidi poglavlje II.
25 Pichl, op. cit., I, 26. Prevod je citiran iz odli~nog ~lanka Oscar Darbach, “The Founder
of Modern Political Antisemitism: Georg von Schoenerer”, u Jewish Social Studies, vol. VII,
No. 1, January, 1945.
moglo da navede panslovenskog ruskog pisca Rozanova da se pretvara da

“ne postoji problem u ruskom ìvotu u kome kao miro|ija nije i pitanje:
Kako da iza|emo na kraj sa Jevrejima”.26
Klju~ iznenadnog pojavljivanja antisemitizma kao centra celog pogleda
na ìvot i svet – za razliku od njegove isto politi~ke uloge u Francuskoj to-
kom Drajfusove afere ili njegove instrumentalizacije u propagandne svrhe
u nema~kom [tekerovom pokretu – leì u prirodi tribalizma vi{e nego u
politi~kim ~injenicama i okolnostima. Pravo zna~enje antisemitizma u
pan-pokretima sastoji se u tome {to je mr`nja prema Jevrejima bila, po pr-
vi put, o{trija od svih stvarnih iskustava koja su se ticala jevrejskog naro-
da politi~ki, dru{tveno ili ekonomski, i {to je sledila samo ~udnu logiku
ideologije.
Plemenski nacionalizam, pokreta~ka snaga kontinentalnog imperijaliz-

ma, imao je malo zajedni~kog sa nacionalizmom potpuno razvijene zapadne
nacionalne dràve. Nacionalna dràva, sa svojim zahtevom za narodnim
zastupni{tvom i nacionalnim suverenitetom, kakva se razvijala od Fran-
cuske revolucije tokom ~itavog devetnaestog veka, bila je rezultat kombi-
nacije dva ~inioca koja su u osamnaestom veku bila jo{ uvek odvojena i
ostala su odvojena u Rusiji i Austro-Ugarskoj: nacionalnosti i dràve. Na-
cije su iza{le na scenu istorije i emancipovale se kada su narodi stekli svest
o sebi kao o kulturnim i istorijskim entitetima, a o svojim teritorijama kao
o stalnom domu, gde je istorija ostavila vidljive tragove, kao celinama ~ija
je kultivacija bila proizvod zajedni~kog rada njihovih predaka i ~ija bi
budu}nost zavisila od razvoja zajedni~ke civilizacije. Gde god su na-
cionalne dràve stvorene, migracije su se zavr{ile, dok je, s druge strane, u
isto~nim i ju`nim regionima Evrope izostalo osnivanje nacionalnih
dràva, jer one nisu mogle da se odrè na ~vrsto ukorenjenim selja~kim
klasama.27 Sociolo{ki gledano, nacionalna dràva je bila dràva emanci-
povanih evropskih selja~kih klasa i iz tog razloga su nacionalne vojske
mogle da o~uvaju svoju stalnu poziciju unutar tih dràva samo do kraja
pro{log veka, to jest, samo dok su bile istinski predstavnik ruralne klase.
“Vojska”, kao {to je istakao Marks, “je bila ’stvar ~asti’ sa premijama za
zemljoradnike: oni bi se pretvorili u gospodare, brane}i u inostranstvu
svoj novoste~eni posed... uniforma je bila njihov dràvni kostim, rat je bio
njihova poezija; dodeljeno zemlji{te bilo im je domovina, a patriotizam je
postao idealni oblik poseda.”28 Zapadni nacionalizam koji je kulminirao u
op{toj regrutaciji, bio je proizvod ~vrsto ukorenjenih i emancipovanih se-
lja~kih klasa.
26 Vassiliff Rozanov, Fallen Leaves, 1929. pp. 163-164.
27 Vidi S. A. Macartney, National States and National Minorities, London, 1934, p. 432 ff.
28 Karl Marx, The Eighteen Brumaire of Louis Bonaparte, engleski prevod De Leon, 1898.
236 IMPERIJALIZAM
Dok je svest o nacionalnosti srazmerno skora{nji doga|aj, struktura dr-

àve je bila izvedena iz vekova monarhije i prosve}enog despotizma. Bilo
u obliku nove republike, bilo reformisane ustavne monarhije, dràva je
kao svoju vrhovnu funkciju nasledila za{titu svih stanovnika na svojoj te-
ritoriji bez obzira na njihovu nacionalnost i trebalo je da deluje kao vrhov-
na zakonska institucija. Tragedija nacionalne dràve je bila u tome {to se
nacionalna svest koja je ja~ala preklapala sa tim funkcijama. U ime volje
naroda dràva je bila primoravana da prizna samo “pripadnike nacije” kao
gra|ane, da dodeli puna gra|anska i politi~ka prava samo onima koji su
pripadali nacionalnoj zajednici po pravu porekla i ~injenici ro|enja. To je
zna~ilo da je dràva delom bila transformisana od instrumenta zakona u
instrument nacije.
Osvajanje dràve od strane nacije29 bilo je umnogome olak{ano padom
apsolutne monarhije i novim razvojem klasa koji je iz toga proiza{ao. Ap-
solutni monarh trebalo je da sluì interesima nacije u celini, da bude vidlji-
vi eksponent i dokaz postojanja takvog zajedni~kog interesa. Prosve}eni
despotizam zasnivao se na Roanovom: “kraljevi komanduju narodima a
interes komanduje kralju”;30 ukidanjem kralja i suvereniteta naroda, ovaj
zajedni~ki interes bio je u stalnoj opasnosti da umesto njega do|e do traj-
nog sukoba klasnih interesa i borbe za kontrolu nad dràvnom ma{ineri-
jom, to jest, stalnog gra|anskog rata. Izgledalo je da je jedina preostala ve-
za izme|u gra|ana i nacionalne dràve bez monarha, veza koja bi simboli-
zovala njihovu su{tinsku zajednicu, veza nacionalnog, to jest zajedni~kog
porekla. Tako je u veku kada je svakom klasom i svakim delom stanovni-
{tva vladao klasni ili grupni interes, interes nacije u celini trebalo da bude
garantovan zajedni~kim poreklom, koji se sentimentalno izraàvao u na-
cionalizmu.
Tajni sukob izme|u dràve i nacije obelodanio se samim ro|enjem mo-
derne nacionalne dràve, kada je Francuska revolucija kombinovala De-
klaraciju o pravima ~oveka sa zahtevom za nacionalnim suverenitetom.
Ista su{tinska prava zahtevala su se istovremeno i kao neotu|ivo nasle|e
svih ljudskih bi}a i kao posebno nasledstvo posebnih nacija; ista nacija se
jedanput deklarisala da se podvrgava zakonu, {to bi verovatno proizlazilo
iz Prava ~oveka, i kao suverena, to jest nevezana nikakvim op{tim zako-
nom i bez i~ega {to joj je nadre|eno.31 Prakti~ni ishod ove kontradikcije
bio je da su od tada pa nadalje ljudska prava bila oja~ana i za{ti}ena samo
29 Vidi J. T. Delos, La nation, Montreal, 1944, izuzetna studija o tom predmetu.
30 Vidi Duc de Rohan, De l’Intéret des Princes et Etats de la Chrétienté, 1638, posve}eno
kardinalu Rišeljeu.
31 Jedna od najinformativnijih diskusija o principu suvereniteta je još uvek Jean Bodin,
Six Livres de la Republique. Za dobar pregled i diskusije o glavnim Bodinovim teorijama, vi-
di George H. Sabine, A History of Political Theory, 1937.
kao nacionalna prava, dok je sama institucija dràve, ~iji je vrhovni zada-
tak bio da {titi i garantuje ~oveku njegova ljudska prava kao gra|anina i
pripadnika nacionalnosti, izgubila svoju pravnu, racionalnu pojavu, pa su
romanti~ari mogli da je tuma~e kao nekakvu nebuloznu zastupnicu “na-
cionalne du{e”, koja bi po samoj ~injenici svoga postojanja trebalo da bu-
de izvan ili iznad zakona. Nacionalni suverenitet, prema tome, izgubio je
svoju originalnu konotaciju slobode naroda i bio je obavijen pseudomisti~-
nim oreolom bezakonite samovolje.
U su{tini, nacionalizam je izraz ovog izopa~avanja dràve u instrument
nacije i identifikovanja gra|anina sa pripadnikom nacije. Odnos izme|u
dràve i dru{tva bio je odre|en ~injenicom klasne borbe koja je istisnula
prethodni feudalni poredak. Liberalni individualizam, koji je pogre{no ve-
rovao da dràva vlada nad samim pojedincima, izopa~io je dru{tvo, jer dr-
àva u stvarnosti vlada klasama, a taj liberalni individualizam je u njoj vi-
deo neku vrstu vrhovnog pojedinca kom ostali treba da se klanjaju. Izgle-
dalo je da je volja nacije da je dràva {titi od posledica njene dru{tvene
atomizacije i da joj u isto vreme garantuje mogu}nost opstanka u stanju
atomizacije. Da bi dorasla tom zadatku, dràva je trebalo da poja~a sve ra-
nije centralisti~ke tendencije; samo strogo centralizovana administracija
koja je monopolisala sve instrumente nasilja i mogu}nosti za sticanje
vlasti moè da drì ravnoteù centrifugalnim silama koje se stalno stvara-
ju u dru{tvu kojim su ovladale klase. Nacionalizam je, zatim, postao dra-
goceni lepak koji spaja centralizovanu dràvu i atomizovano dru{tvo, i on
se zapravo pokazao kao jedina uspe{na, ìva veza izme|u pojedinaca i na-
cionalne dràve.
Nacionalizam je uvek ~uvao tu po~etnu prisnu lojalnost vlasti i nikada
nije sasvim izgubio funkciju o~uvanja dragocene ravnoteè izme|u nacije
i dràve s jedne strane i gra|ana jednog atomizovanog dru{tva s druge.
Starosedeoci nacionalne dràve ~esto su s visine gledali na naturalizovane
ìtelje, one koji su primili svoja prava po zakonu a ne po ro|enju, od drà-
ve a ne od nacije; ali nikada nisu oti{li tako daleko da predloè pangerman-
sku distinkciju izme|u “Staatsfremde”, nepripadnika dràvi, i “Volksfrem-
de”, nepripadnika naciji, koja je kasnije u{la u nacisti~ko zakonodavstvo.
Po{to je dràva, ~ak i u svom izopa~enom obliku, ostala pravna institucija,
i nacionalizam je bio kontrolisan putem nekog zakona, a budu}i da je izni-
kao iz identifikacije dràvljana sa teritorijom, bio je sputan jasnim grani-
cama.
Sasvim druga~ija je bila prva nacionalna reakcija naroda kod kojih se
nacionalnost jo{ nije razvila iz neartikulisane etni~ke svesti, ~iji jezici jo{
nisu prerasli stupanj dijalekta kroz koji su svi evropski jezici pro{li pre ne-
go {to su bili prilago|eni knjièvnim svrhama, ~ije selja~ke klase jo{ nisu
bile prekinule duboke korene sa zemljom i nisu bile na granici emanci-
238 IMPERIJALIZAM
pacije – naroda kod kojih se, sledstveno tome, nacionalni kvalitet pokazao
kao mnogo prenosivija, privatna stvar, ugra|ena u samu njihovu li~nost,
nego kao pitanje javne brige i civilizacije.32 Ako su èleli da se uklope u
nacionalni ponos zapadnih nacija, nisu imali zemlju, nisu imali dràvu, ni-
kakva istorijska dostignu}a kojima bi se ponosili, ve} su samo mogli da
ukaù na sebe, a to je zna~ilo, u najboljem slu~aju, na svoj jezik – kao da
je jezik sam po sebi ve} dostignu}e – a u najgorem slu~aju na svoju slo-
vensku ili germansku ili bog zna kakvu du{u. Ipak, u veku koji je naivno
prihvatio da su svi narodi zapravo nacije, te{ko da je i{ta drugo ostalo ug-
njetenim narodima Austro-Ugarske, carske Rusije ili balkanskih zemalja,
gde nije bilo nikakvih uslova za realizaciju zapadnog nacionalnog trojstva
narod-teritorija-dràva, narodima ~ije su se granice vekovima stalno me-
njale, a stanovni{tvo bilo vi{e ili manje u stanju neprestane migracije. Tu
je bilo masa koje nisu imale ni najmanju ideju o tome {ta zna~e patria i
patriotizam, ni najmutniju predstavu o odgovornosti za zajedni~ku, ogra-
ni~enu zajednicu. To je bila nevolja sa “pojasom me{anog stanovni{tva”
(Makartni) koji se protezao od Baltika do Jadrana i na{ao svoj najartikuli-
saniji izraz u Dvojnoj monarhiji.
Plemenski nacionalizam izrastao je iz te sfere neukorenjenosti. On se
sna`no {irio ne samo me|u narodima Austro-Ugarske ve}, tako|e, iako na
vi{em nivou, i me|u pripadnicima nesre}ne inteligencije caristi~ke Rusije.
Neukorenjenost je bila istinski izvor te “pro{irene plemenske svesti”, {to
je zapravo zna~ilo da pripadnici tih naroda nemaju kona~ni dom, ve} se
ose}aju odoma}eni gde god pripadnici njihovog “plemena” slu~ajno ìve.
“U tome se razlikujemo”, rekao je [enerer, “...{to mi ne gravitiramo prema
Be~u ve} gravitiramo prema svakom mestu u kome ìve Nemci”.33 Obe-
le`je pan-pokreta bilo je to da oni nisu ~ak ni poku{ali da postignu na-
cionalnu emancipaciju, ve} su odjednom, u svojim snovima o ekspanziji,
prevazi{li uske granice nacionalne zajednice i proglasili narodnu zajed-
nicu, koja bi ostala dràvni faktor ~ak i da su njeni ~lanovi bili raspr{eni po
celoj zemaljskoj kugli. Sli~no tome, a nasuprot pravim nacionalnim oslo-
bodila~kim pokretima malih naroda, koji su uvek po~injali sa ispitivanjem
nacionalne pro{losti, pan-pokreti nisu prestajali da se bave istorijom, ali su
projektovali osnove svoje zajednice u budu}nost ka kojoj je pokret trebalo
da ide.
32 Interesantni su u ovom kontekstu socijalisti~ki predlozi Karla Renera i Ota Bauera u
Austriji da se nacionalnost potpuno odvoji od svojih teritorijalnih osnova i da postane neka
vrsta li~nog statusa; to je naravno odgovaralo situaciji u kojoj su etni~ke grupe bile raspršene
po celom carstvu ne gube}i ništa od svog nacionalnog karaktera. Vidi Otto Bauer, Die
Nationalitätenfrage und die õsterreichische Sozialdemokratie, Vienna, 1907, o li~nom (na-
suprot teritorijalnom) principu, pp. 332 ff, 353 ff. “Li~ni princip ne èli da organizuje nacije
kao teritorijalne zajednice, ve} samo kao udruènje li~nosti.”
33 Pichl, op. cit., I, 152.
Plemenski nacionalizam, {ire}i se kroz sve ugnjetene nacionalnosti u Is-

to~noj i Ju`noj Evropi, razvio se u nov oblik organizacije, u pan-pokrete,
me|u onim narodima koji su kombinovali neku vrstu nacionalne domovi-
ne, Nema~ku ili Rusiju, sa {irokom, rasutom iredentom, Nemcima i Slove-
nima izvan svoje zemlje.34 Nasuprot prekomorskom imperijalizmu, koji se
zadovoljavao relativnom nadmo}no{}u, nacionalnom misijom, ili breme-
nom belog ~oveka, pan-pokreti su zapo~eli sa apsolutnom tvrdnjom o iza-
branosti. Nacionalizam je ~esto opisivan kao emocionalni surogat za reli-
giju, ali je tek tribalizam pan-pokreta ponudio novu teoriju religije i novi
koncept svetosti. Pansloveni nisu do{li do afirmacije hri{}anske prirode
ruskog naroda, njegovog bi}a, prema Dostojevskom “hristonosca me|u
nacijama”, koji Boga uvodi direktno u ovozemaljske stvari zbog careve
religijske funkcije i poloàja u pravoslavnoj crkvi.35 Pansloveni su napu-
stili svoje ranije liberalne tendencije i uprkos vladinom protivljenju, a u
nekim slu~ajevima ~ak i proganjanju, postali su nepokolebljivi branioci
Svete Rusije zbog tvrdnje da su “pravi boànski narod modernih vreme-
na”36.
Austrijski pangermani izrekli su sli~ne tvrdnje o boànskoj izabranosti,
i pored toga {to su, sa sli~nom liberalnom pro{lo{}u, ostali antiklerikalni i
postali antihri{}ani. Kada je Hitler, koji je po vlastitom priznanju bio [e-
nererov u~enik, ustvrdio tokom pro{log rata: “Svemo}ni Bog je stvorio
na{u naciju. Mi {titimo Njegovo delo {tite}i sâmo njeno postojanje,”37 od-
govor sa druge strane, kod sledbenika panslavizma, bio je potpuno istog
tipa: “Nema~ka ~udovi{ta nisu samo na{i neprijatelji, ve} bo`ji neprijate-
lji.”38 Te skora{nje formulacije nisu se rodile iz trenuta~nih propagandnih
potreba, i ova vrsta fanatizma ne zloupotrebljava jednostavno religijski je-
34 Nijedan potpuni pan-pokret nije se razvio osim pod tim uslovima. Panlatinizam je bio
pogrešan naziv za nekoliko neuspelih pokušaja latinskih nacija da naprave neku vrstu saveza
protiv nema~ke opasnosti, i poljski mesijanizam nikad nije zahtevao ni{ta više nego što se u
neko vreme moglo smatrati teritorijom pod poljskom dominacijom. Vidi tako|e Deckert, op.
cit., koji je 1914. tvrdio da je “panlatinizam sve više propadao a nacionalizam i dràvna svest
postajali ja~i, i tu su stekli ja~i potencijal nego na bilo kom drugom mestu u Evropi” (p. 7).
35 Nicolas Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, p. 102. – K. S. Aksakov je
1855. ruski narod nazvao “jedinim hriš}anskim narodom na Zemlji” (vidi Hans Ehrenberg i
N. V. Bubnoff, Oestliches Christentum, I, p. 92 ff), a pesnik Tjut~ev je u isto vreme tvrdio da
“je ruski narod hriš}anski ne samo po pravoslavlju ve} po ne~em mnogo prisnijem. On je
hriš}anski po sposobnosti odricanja i `rtve koja je osnova njegove moralne prirode.” Citirano
iz: Hans Kohn, op. cit.
36 Prema âadajevu, ~ija su Philosophical Letters. 1829-1831 predstavljala prvi sistemat-
ski pokušaj da se svetska istorija koncentriše oko ruskog naroda. Vidi Ehrenberg, op. cit., I,
p. 5 ff.
37 Govor 30. januara 1945, kako je zabeleèn u New York Times, 31. januara.
38 Re~i Luke, tambovskog vladike, kako je citirano u The Journal of the Moscow Patriar-
chate, No. 2, 1944.
240 IMPERIJALIZAM
zik; iza toga leì istinska teologija koja je ranijim pan-pokretima dala za-
mah i zadràla znatan uticaj na razvoj modernih totalitarnih pokreta.
Pan-pokreti su propovedali boànsko poreklo sopstvenog naroda u po-
re|enju sa jevrejsko-hri{}anskom verom u boànsko poreklo ôveka. Pre-
ma njima je ~ovek, neizbe`no pripadaju}i nekom narodu, primio svoje bo-
ànsko poreklo samo indirektno, kroz pripadnost narodu. Pojedinac, tako,
ima boànsku vrednost samo dok pripada narodu koji je izabran da bude
boànskog porekla. On gubi pravo na to ~im odlu~i da menja nacional-
nost: on i tada raskida sve veze po kojima je bio od prirode obdaren boàn-
skim poreklom i pada, takore}i, u metafizi~ko besku}ni{tvo. Politi~ka pre-
dnost ovog koncepta bila je dvostruka. On je od nacionalnosti ~inio stalni
kvalitet koji istorija vi{e nije mogla da dotakne, bez obzira na to {ta se do-
ga|a datom narodu – emigracija, pokoravanje, raseljavanje. Jo{ neposred-
niji uticaj, me|utim, imalo je to {to su u apsolutnoj suprotnosti sa boàn-
skim poreklom sopstvenog naroda i svih drugih neboànskih naroda nes-
tajale sve razlike izme|u pojedina~nih pripadnika naroda, bilo dru{tvene
bilo ekonomske, bilo psiholo{ke. Boànsko poreklo je pretvorilo narod u
uniformnu “izabranu” masu arogantnih robota.39
Neistinitost ove teorije je uo~ljiva koliko i njena politi~ka korisnost.
Bog nije stvorio ni ~oveka (~ije je poreklo o~igledno u ra|anju) niti naro-
de (koji su nastali kao rezultat ljudske organizacije). Ljudi su nejednaki po
svom prirodnom poreklu, svojoj razli~itoj organizaciji i po istorijskoj sud-
bini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, to jest, jednakost ljud-
skog smisla; ipak, iza te jednakosti ljudskog smisla leì, prema jevrejsko-
hri{}anskoj tradiciji, jedan drugi kvalitet, izraèn u konceptu zajedni~kog
porekla izvan ljudske istorije, ljudske prirode i ljudskog smisla – zajedni-
~ko poreklo u mitskom ~oveku koji se ne da identifikovati, koji je i sam
bo`ja kreacija. To boànsko poreklo je metafizi~ki koncept na kome moè
biti zasnovana politi~ka jednakost svrhe, svrhe uspostavljanja ~ove~anstva
na zemlji. Pozitivizam i progresivizam devetnaestog veka izopa~ili su ovu
svrhu ljudske jednakosti kada su hteli da dokaù ono {to se ne moè doka-
zati, naime, da su ljudi po prirodi jednaki, a razli~iti samo po istoriji i okol-
nostima, tako da se mogu izjedna~avati ne po pravima, ve} po okolnosti-
ma i obrazovanju. Nacionalizam i njegov koncept “nacionalne misije” izo-
pa~io je nacionalni koncept ~ove~anstva kao porodice nacija u hijerarhij-
sku strukturu, u kojoj su razlike u istoriji i organizaciji pogre{no tuma~ene
kao razlike izme|u ljudi koje po~ivaju na prirodnom poreklu. Rasizam,
39 To je opazio ve} ruski jezuit, knez Ivan S. Gagarin u svom pafletu La Russie sera-t-elle
catolique? (1856), u kojem je napao slavenofile jer “oni èle da uspostave najkompletniju
versku, politi~ku i nacionalnu uniformnost. U svojoj spoljnoj politici oni èle da objedine sve
pravoslavne hriš}ane bez obzira na nacionalnost, i sve Slovene bez obzira na veru, u veliko
slovensko i pravoslavno carstvo”. (Citirano iz Hans Kohn, op. cit.)
koji je poricao zajedni~ko poreklo ~oveka i pobijao zajedni~ku svrhu uspo-

stavljanja ~ove~anstva, uveo je koncept boànskog porekla jednog za razli-
ku od svih drugih, prikrivaju}i tako privremen i promenljiv proizvod ljud-
skog truda pseudomisti~nom koprenom boànske ve~nosti i kona~nosti.
Kona~nost je ono {to deluje kao zajedni~ki imenitelj izme|u filozofije
pan-pokreta i rasnih koncepata, i terijski obja{njava njihovu inherentnu
me|usobnu naklonost. Politi~ki, nije va`no da li je kao poreklo naroda za-
mi{ljen Bog ili priroda; u oba slu~aja, ma koliko da je prisvajanje prava za
sopstveni narod uzvi{eno, narodi se preobra}aju u ìvotinjske vrste, tako
da se Rusi razlikuju od Nemaca kao vuk od lisice. “Boànski narod” ìvi u
svetu u kojem je on uro|eni progonitelj svih drugih slabijih vrsta, ili uro-
|ena `rtva svih ja~ih vrsta. Samo se pravila ìvotinjskog carstva mogu
mo`da primeniti na njegovu politi~ku sudbinu.
Tribalizam pan-pokreta sa svojim konceptom “boànskog porekla” jed-
nog naroda duguje deo svoje privla~nosti preziru prema liberalnom indi-
vidualizmu,40 idealu ~ove~anstva i ljudskog dostojanstva. Ni{ta nije ostalo
od ljudskog dostojanstva ako pojedinac svoju vrednost duguje jedino ~i-
njenici {to se slu~ajno rodio kao Nemac ili Rus; ali postoji, umesto toga,
nova povezanost, ose}anje me|usobnog poverenja me|u svim ~lanovima
naroda, koje je zaista bilo u stanju da ublaì opravdane bojazni modernih
ljudi o tome {ta bi im se moglo dogoditi kad ih, kao izolovane pojedince u
atomizovanom dru{tvu, ne bi {titili puki brojevi i nametnuta uniformna
kohezija. Sli~no tome, “pojas me{ovitog stanovni{tva”, izloèniji od osta-
lih delova Evrope olujama istorije i manje ukorenjen u zapadnu tradiciju,
osetio je mnogo pre ostalih evropskih naroda strah od ideala ~ove~anstva i
od jevrejsko-hri{}anske vere u zajedni~ko poreklo ~oveka. Ti ljudi nisu ga-
jili nikakve iluzije o “plemenitom divljaku”, jer su znali pone{to o poten-
cijalu zla i ne istraùju}i navike kanibala. [to vi{e narodi znaju jedan o
drugome, to manje èle da druge narode smatraju sebi ravnima i vi{e uz-
mi~u od ideala ~ove~anstva.
Privla~nost plemenske izolacije i ambicije gospodarske rase delimi~no
su bile posledice instinktivnog ose}anja da ~ove~anstvo, bilo kao religijs-
ki ili humanisti~ki ideal, implicira zajedni~ku odgovornost.41 Zbog sma-
40 “Ljudi }e shvatiti da ~ovek nema nikavo drugo predodre|enje na ovom svetu do da ra-
di na razaranju svoje li~nosti i da je zameni društvenom i bezli~nom egzistencijom”. Chaada-
yev, op. cit. Citirano prema Ehrenberg, op. cit., p. 60.
41 Slede}i pasa` iz Frymann, op. cit., p. 186, veoma je karakteristi~an: “Mi znamo sop-
stveni narod, njegove kvalitete i njegove nedostatke – ~ove~anstvo mi ne znamo i odbijamo
da se njime bavimo ili oduševljavamo. Gde po~inje, gde završava to što treba da volimo jer
pripada ~ove~anstvu...? Jesu li dekadent ili poluìvotinjski ruski seljak iz mira, crnac iz is-
to~ne Afrike, polu-soj iz nema~ke Jugozapadne Afrike, ili nepodnošljivi Jevreji iz Galicije i
Rumunije svi pripadnici ~ove~anstva?... ôvek moè da veruje u solidarnost germanskih
naroda – ko god je izvan ove sfere, ne ti~e nas se.”
242 IMPERIJALIZAM
njivanja geografskih razdaljina, to je postalo politi~ka aktuelnost prvoga

reda.42 Isto tako, idealisti~ki razgovor o ~ove~anstvu i ljudskom dostojan-
stvu postao je stvar pro{losti, jednostavno zato {to je svim tim lepim i sno-
likim idejama sa oven~anom tradicijom iznenada kucnuo zastra{uju}e pra-
vi ~as. âk i insistiranje na gre{nosti svih ljudi, koja je svakako bila odsut-
na iz frazeologije liberalnih protagonista “~ove~anstva”, ni u kom slu~aju
nije dovoljno da se razume ~injenica – koju je narod isuvi{e dobro shvatio
– da ideja ~ove~anstva, o~i{}ena od svake sentimentalnosti, ima veoma
ozbiljnu konsekvencu, naime to da ljudi moraju da u ovom ili onom obliku
preuzmu odgovornost za sve zlo~ine koje su po~inili ljudi i da je kona~no
svaka nacija primorana da odgovara za zlo koje su po~inile sve ostale.
Tribalizam i rasizam su veoma realisti~ni, iako veoma destruktivni pute-
vi da se izbegne nezgodan poloàj zajedni~ke odgovornosti. Njihova me-
tafizi~ka neukorenjenost, koja je tako dobro pristajala teritorijalnoj iskore-
njenosti nacija koje su prve zahvatili, isto tako dobro se prilagodila potre-
bama gibanja masa modernih gradova i zato je ove smesta zgrabio totali-
tarizam; ~ak su bolj{evici osuje}eni da fanati~no prihvate najve}u antina-
cionalnu doktrinu, marksizam, a panslovenska propaganda je ponovo uve-
dena u sovjetsku Rusiju zbog stra{ne izolacijske vrednosti u samim tim
teorijama.43
Ta~no je da je sistem vladavine u Austro-Ugarskoj i u carskoj Rusiji slu-

ìo kao istinska {kola plemenskog nacionalizma, da je zapravo bio zasno-
van na ugnjetavanju nacionalnosti. U Rusiji je to potla~ivanje bilo is-
klju~ivi monopol birokratije koja je tako|e tla~ila ruski narod, tako da je
na kraju samo ruska inteligencija postala panslovenska. Dvojna monarhija
je, naprotiv, vladala svojim neugodnim nacijama daju}i im upravo toliko
slobode da ugnjetavaju druge nacije, tako da su na kraju postale prava ma-
sovna osnova za ideologiju pan-pokreta. Tajna opstanka ku}e Habsburga u
devetnaestom veku leì u osetljivoj ravnoteì i u podr{ci koju je nadnacio-
nalna ma{inerija dobijala od me|usobnog antagonizma, ali i od toga {to su
Nemci eksploatisali êhe, Ma|ari Slovake, Poljaci Karpatske Ukrajince i
42 Ovo suàvanje geografskih razdaljina našlo je izraza u Friedrich Naumann, Central Eu-
rope: “Još je daleko dan kada }e postojati ’jedan tor i jedan pastir’, ali su prošli dani kada su
pastiri bez broja, manji ili ve}i, vodili svoja stada neobuzdano preko pašnjaka Evrope. Duh
zamašne industrije i nadnacionalna organizacija obuzeli su politiku. Ljudi razmišljaju, kako
se jedanput Sesil Roudz izrazio, u ’kontinentima’”. Ovih nekoliko re~enica citirano je u bez-
brojim ~lancima i pamfletima toga vremena.
43 Sa tog stanovišta veoma su interesantne nove teorije sovjetske ruske genetike. Nasle-
|ivanje ste~enih karakteristika jasno zna~i da stanovništvo koje ìvi pod nepovoljnim uslovi-
ma prenosi nasle|em skromnije sposobnosti i vice versa. “U svetu treba da imamo uro|ene
gospodare i podre|ene rase.” Vidi H. S. Muller, “The Society Master Race Theory”, u New
Leader, July 30, 1949.
tako dalje. Za sve njih je postala normalna stvar to da neko moè da priba-
vi dràvnost na tu| ra~un i da }e se neko rado odre}i slobode ako ugnjeta-
vanje dolazi od njegove sopstvene nacionalne vlade.
Ta dva pan-pokreta razvila su se bez ikakve pomo}i ruske ili nema~ke
vlade. To nije spre~ilo njihove austrijske prista{e da uìvaju u slastima
veleizdaje protiv austrijske vlade. Ta mogu}nost obrazovanja masa u duhu
veleizdaje donela je austrijskim pan-pokretima u pravi ~as prili~no {iroku
podr{ku masa koja im je uvek nedostajala u Nema~koj ili u Rusiji. Isto
tako bilo je lak{e navesti nema~ke radnike da napadnu nema~ku buròazi-
ju nego vladu, kao i “di}i seljake u Rusiji pre protiv vlastele nego protiv
cara”.44 Razlika u drànju nema~kih radnika i ruskih seljaka bila je svaka-
ko ogromna; prvi su gledali na ne ba{ previ{e voljenog monarha kao na sim-
bol nacionalnog jedinstva, a ovi drugi su smatrali da je poglavar njihove
vlade pravi predstavnik Boga na zemlji. Te razlike, me|utim, bile su ma-
nje va`ne od ~injenice da ni u Rusiji ni u Nema~koj vlada nije bila tako
slaba kao u Austriji, niti je njihova vlast bila tako ozlogla{ena da bi pan-
pokreti mogli da naprave politi~ki kapital od revolucionarnih nemira. Sa-
mo je u Austriji revolucionarni poriv na{ao svoj prirodan izlaz u pan-po-
kretima. Zamisao (ne jako ve{to izvedena) devide et impera je malo u~i-
nila da se umanje centrifugalne tendencije nacionalnih sentimenata, ali je
sasvim dobro uspela da uvede kompleks vi{e vrednosti i op{te raspoloè-
nje nelojalnosti.
Neprijateljstvo prema dràvi kao instituciji provla~i se kroz teorije svih
pan-pokreta. Opozicija slavenofila prema dràvi ta~no je opisana kao “pot-
puno druga~ija od svega {to bi se moglo na}i u sistemu zvani~nog nacio-
nalizma”;45 smatralo se da je dràva po samoj svojoj prirodi tu|a narodu.
Slavenofili su ose}ali da slovenska nadmo} leì u ravnodu{nosti ruskog
naroda prema dràvi, u tome {to on sebe ~uva kao corpus separatum od
svoje sopstvene vlade. To su slavenofili mislili kada su nazvali Ruse
“bezdràvnim narodom” i to je omogu}ilo tim “liberalima” da se pomire
sa despotizmom; u skladu sa zahtevom despotizma bio je zahtev da se na-
rod ne “me{a u dràvnu vlast”, to jest, u apsolutnu vlast.46 Pangermani,
koji su bili politi~ki artikulisani, uvek su insistirali na prioritetu na-
cionalnog nad dràvnim interesom47 i ~esto su dokazivali da “svetska poli-
44 G. Fedotov, “Russia and Freedom”, The Review of Politics, Vol. VIII, No. 1, January,
1946, pravo je remek delo istoriografije; ono daje sr` cele ruske istorije.
45 N. Berdyaev, op. cit., p. 29.
46 K. S. Asakov u Ehrenberg, op. cit., p. 97.
47 Vidi na primer Šenererovu àlbu da austrijska Verfassungspartei još uvek podre|uje na-
cionalne interese dràvnim (Pichl, op. cit., I, 151). Vidi tako|e karakteristi~ne pasaè u
pangermanskom Judas Kampf und Niederlage in Deutschland, grofa E. Rewentlowa 1937, p.
39 ff. Reventlo je video nacionalsocijalizam kao ostvarenje pangermanizma zbog njegovog
odbijanja da “idolatrizuje” dràvu koja je samo jedna funkcija narodnog ìvota.
244 IMPERIJALIZAM
tika prevazilazi okvir dràve”, da je jedini stalni ~inilac tokom istorije bio
narod a ne dràva; i da zato nacionalne potrebe, menjaju}i se sa okolnosti-
ma, treba da odre|uju, u svim vremenima, politi~ke ~inove dràve.48 Ali
ono {to je u Nema~koj i Rusiji ostalo samo {uplja fraza sve do kraja Prvog
svetskog rata, imalo je dosta realan aspekt u Dvojnoj monarhiji, ~ija je
propast izazivala trajni zlobni prezir prema vladi.
Ozbiljna je gre{ka pretpostaviti da su vo|e pan-pokreta bili reakcionari
ili “kontrarevolucionari”. Iako po pravilu ne previ{e zainteresovani za dru-
{tvena pitanja, nikada nisu napravili tu gre{ku da drè stranu sa kapitalisti-
~kom eksploatacijom i ve}ina ih je nekad pripadala, a dosta njih je i dalje
pripadalo, liberalnim, progresivnim partijama. Sasvim je ta~no, u izves-
nom smislu, da je Pangermanska liga “otelovila stvarni poku{aj narodne
kontrole u spoljnoj politici. Ona je ~vrsto verovala u efikasnost sna`nog,
nacionalno svesnog javnog mnjenja... i inicijativne nacionalne politike po
sili narodnog htenja”.49 Samo {to gomila, organizovana u pan-pokrete i
inspirisana rasnim ideologijama, uop{te nije bila isti onaj narod ~ije su
revolucionarne akcije dovele do ustavne vlade i ~iji bi se pravi predstavni-
ci u to vreme mogli na}i samo u radni~kim pokretima, ve} je sa svojom
“pro{irenom plemenskom sve{}u” i upadljivim nedostatkom patriotizma
mnogo vi{e li~ila na “rasu”.
Panslavizam, za razliku od pangermanizma, stvorila je ruska inteligen-
cija i on ju je u potpunosti proìmao. Mnogo manje razvijen u organizacio-
nom obliku i mnogo manje konzistentan u politi~kim programima, on je
tokom znatnog vremena zadrào visok stepen literarne rafiniranosti i filo-
zofske spekulacije. Dok je Rozanov spekulisao o misterioznim razlikama
izme|u jevrejske i hri{}anske seksualne mo}i i do{ao do iznena|uju}eg
zaklju~ka da su Jevreji “sjedinjeni sa tom mo}i, a hri{}ani od nje odvoje-
ni”,50 vo|a austrijskih pangermana veselo je otkrio da èli da “privu~e in-
teresovanje malog ~oveka propagandnim pesmama, po{tanskim kartama,
[enererovim kriglama za pivo, {tapovima za {etnju i {ibicama”.51 Kona-
~no su i pansloveni “napustili Hegela i [elinga, a prizvali prirodne nauke
da popune teorijsku municiju”.52
Pangermanizam, koji je osnovao jedan ~ovek, Georg fon [enerer, i koji

su uglavnom podràvali nema~ki i austrijski studenti, koristio se od po~et-
48 Ernst Hasse, Deutsche Weltpolitik, 1897, u Alldeutsche Flugschriften, br. 5 i Deutsche
Politik, 1. Heft: Das deutsche Reich als Nationalstaat, 1905, p. 50.
49 Wertheimer, op. cit., p. 209.
50 Rozanov, op. cit., p. 56-57.
51 Oskar Karbach, op. cit.
52 Louis Levine, Pan-Slavism and European Politics, New York, 1914, opisuje ovu
promenu od starije slavenofilske generacije do novog panslavenskog pokreta.
ka upadljivo vulgarnim jezikom, s namerom da se dopadne {irim i razli~i-

tim dru{tvenim slojevima. [enerer je tako|e bio “prvi koji je uo~io mogu}-
nosti antisemitizma kao instrumenta za usmeravanje spoljne politike i za
dezorganizaciju... unutra{nje strukture dràve”.53 Neki od razloga za po-
godnost kori{}enja jevrejskog naroda u te svrhe su o~igledni: njihov veo-
ma istaknut poloàj uz po{tovanje Habsbur{ke monarhije, zajedno sa ~i-
njenicom da su ih u mnogonacionalnoj zemlji lak{e smatrali posebnom na-
cionalno{}u nego u nacionalnoj dràvi ~ije je gra|anstvo, barem po teori-
ji, homogenog sastava. Me|utim, iako svakako obja{njava nasilnost aus-
trijskog tipa antisemitizma i pokazuje koliko je [enerer bio pronicljiv poli-
ti~ar kada je to iskoristio, sve ovo nam ne pomaè da razumemo centralnu
ideolo{ku ulogu antisemitizma u oba pan-pokreta.
“Pro{irena plemenska svest” kao emocionalni motor pan-pokreta potpu-
no se razvila pre nego {to je antisemitizam postao njihova centralna tema i
koheziona snaga. Panslavizam, sa svojom duòm i ozbiljnijom istorijom
filozofske spekulacije i uo~ljivijom politi~kom neefikasno{}u, dobio je ja-
sno antisemitske crte u poslednjim decenijama devetnaestog veka; panger-
man [enerer je ve} otvoreno objavio svoje neprijateljstvo prema dràvnim
institucijama dok su mnogi Jevreji bili jo{ uvek ~lanovi njegove partije.54
U Nema~koj, gde je [tekerov pokret pokazao upotrebljivost antisemitizma
kao politi~kog propagandnog oru`ja, Pangermanska liga krenula je donek-
le u pravcu antisemitizma, ali pre 1918. nikada nije i{la dotle da isklju~i
Jevreje iz ~lanstva.55 Povremena antipatija slavenofila prema Jevrejima
pre{la je u antisemitizam u celoj ruskoj inteligenciji kada je, posle ubistva
cara 1881, talas pogroma koji je organizovala vlada doveo jevrejsko pita-
nje u ìù pa`nje javnosti.
[enerer, koji je u isto vreme otkrio antisemitizam, verovatno je postao
svestan njegovih mogu}nosti skoro slu~ajno: po{to je iznad svega èleo da
razru{i Habsbur{ko carstvo, nije bilo te{ko izra~unati efekat isklju~ivanja
jedne nacije iz dràvne strukture koja po~iva na mno{tvu nacija. Cela iz-
gradnja ovog ~udnog ustrojstva, dragocena ravnoteà njene birokratije
mogla bi se rastrojiti kad bi umereno ugnjetavanje, pod kojim su sve na-
cionalnosti uìvale izvestan stepen jednakosti, bila potkopana narodnim
pokretima. Ipak, istoj svrsi je isto toliko dobro mogla da posluì i divlja
mr`nja pangermana prema slovenskim nacionalnostima, mr`nja koja je
imala duboke korene i mnogo pre nego {to je pokret postao antisemitski;
to su dokazivali i Jevreji u njegovom ~lanstvu.
53 Oscar Karbach, op. cit., p. 45.
54 U Programu iz Linca, koji je ostao kao pangermanski program u Austriji prvobitno nije
bilo paragrafa o Jevrejima; u komisiji za nacrt programa 1882. su ~ak bila tri Jevrejina. Para-
graf o Jevrejima je dodat 1885. Vidi Oscar Karbach, op. cit.
55 Otto Bonhard, op. cit., p. 45.
246 IMPERIJALIZAM
Antisemitizam pan-pokreta je postao tako efikasan da je mogao da pre-

ìvi op{tu propast antisemitske propagande tokom varljivog mira koji je
prethodio izbijanju Prvog svetskog rata, tako {to se udruìo sa plemen-
skim nacionalizmom Isto~ne Evrope. Postojala je unutarnja privla~nost iz-
me|u teorija pan-pokreta i beskorene egzistencije jevrejskog naroda. Iz-
gledalo je da su Jevreji savr{en primer naroda u plemenskom smislu, nji-
hova organizacija model koji su pan-pokreti teìli da opona{aju, njihov
opstanak i mo} koja im se pridavala najbolji dokaz ispravnosti rasnih teo-
rija.
Ako su ostale nacionalnosti u Dvojnoj monarhiji bile samo slabo vezane
za tlo i imale malo smisla za zna~enje zajedni~ke teritorije, Jevreji su bili
primer naroda koji je bez ikakvog doma mogao da sa~uva identitet tokom
vekova, i koji se zato mogao navoditi kao dokaz da nikakva teritorija nije
potrebna da bi se konstituisala nacionalnost.56 Ako su pan-pokreti insisti-
rali na sporednoj ulozi dràve i na primatu naroda, organizovanog bez ob-
zira na granice, naroda koji nije neizostavno predstavljen u vidljivim insti-
tucijama, onda su Jevreji bili savr{en model nacije bez dràve i bez vid-
ljivih institucija.57 Ako su plemenske nacionalnosti ukazivale na sebe kao
na centar svog nacionalnog ponosa, bez obzira na istorijska dostignu}a i
u~estvovanje u istorijskim doga|ajima, ako su verovale da ih neka tajan-
stvena unutarnja psiholo{ka ili fizi~ka osobina ~ini otelovljenjem ne
Nema~ke ve} germanizma, ne Rusije, ve} ruske du{e, nekako su znali,
iako to nisu umeli da izraze, da je jevrejstvo asimilovanih Jevreja bilo up-
ravo ista vrsta pojedina~nog li~nog otelovljenja judaizma i da je neobi~ni
ponos sekularizovanih Jevreja, koji se nisu odrekli tvrdnje da su izabrani,
stvarno zna~io da oni veruju da su druga~iji i bolji jednostavno zato {to su
slu~ajem ro|eni kao Jevreji, bez obzira na dostignu}a i tradiciju Jevreja.
Dosta je ta~no da je takvo jevrejsko drànje, takva, vrsta takore}i, ple-
menskog nacionalizma, bilo rezultat nenormalnog poloàja Jevreja u mo-
dernim dràvama, poloàja izvan dru{tva i nacije. Me|utim, i poloàj ovih
promenljivih etni~kih grupa, koje su postale svesne svoje nacionalnosti
tek kroz primer drugih – zapadnih – nacija, i kasnije poloàj neukorenje-
nih masa velikih gradova, koje je rasizam tako efikasno mobilisao, bio je
po mnogim stvarima veoma sli~an. I one su bile izvan dru{tva, i one su bi-
le izvan nacionalne dràve koja je izgledala kao jedina zadovoljavaju}a
politi~ka organizacija naroda. U Jevrejima su one odjednom prepoznale
svoje veselije, sre}nije takmace jer, oni su tako to videli, Jevreji su na{li
56 Tvrdi socijalista Otto Bauer, svakako ne antisemita, op. cit., p. 373.
57 Za jevrejsku samosvest veoma je instruktivan esej S. A. Steinberga, “Die weltan-
schaulichen Voraussetzungen der jüdischen Geschichtsschreibung” u Dubnov Festschrift,
1930: “Ako je neko ... uveren u koncept ìvota kakav je izaèn u jevrejskoj istoriji... onda
dràvno pitanje gubi zna~aj, bez obzira na to kako se na njega odgovori.”
na~in da konstitui{u sopstveno dru{tvo koje je, upravo zato {to nije imalo
svoje vidljivo zastupni{tvo i nikakvo normalano politi~ko udruènje, mog-
lo da postane zamena za naciju.
Ali vi{e od svega Jevreje je u centar ovih rasnih ideologija dovela jedna
jo{ o~iglednija ~injenica, naime da zahtev pan-pokreta o izabranosti moè
ozbiljno da se sukobi samo sa istim zahtevom Jevreja. Nije bilo va`no {to
jevrejski koncept nije imao ni{ta zajedni~ko sa plemenskim teorijama o
boànskom poreklu sopstvenog naroda. Gomila se nije mnogo bavila ta-
kvim sitnicama kao {to je istorijska ta~nost i jedva da je bila svesna razlike
izme|u jevrejske istorijske misije da zasnuje celo ~ove~anstvo, i sopstve-
ne “misije” da vlada nad svim drugim narodima na Zemlji. Ali vo|e pan-
pokreta znale su vrlo dobro da su Jevreji podelili svet, upravo kao i oni, na
dve polovine – na sebe i na sve ostale.58 U toj su se dihotomiji Jevreji opet
pokazali kao sre}niji takmaci koji su ne{to nasledili, koji su po ne~emu bi-
li priznati, a ne-jevreji su morali da grade ni iz ~ega.59
Op{tepoznata “istina”, koja ponavljanjem nije postala istinitija, jeste to
da je antisemitizam samo oblik zavisti. No kada je u pitanju jevrejska iza-
branost, ona je dosta ta~na. Kad god su narodi odvojeni od delanja i do-
stignu}a, kad su one prirodne veze sa zajedni~kim svetom razbijene ili ne
postoje iz ovog ili onog razloga, oni su skloni da se okrenu sebi u svojoj
goloj prirodnoj datosti i da kao svoje prirodno pravo zahtevaju bo-
ànstvenost i misiju da iskupe ceo svet. Kada se to dogodi u zapadnoj civi-
lizaciji, takvi narodi }e na svom putu redovno nai}i na vekovima star za-
htev Jevreja. To su osetili glasnogovornici pan-pokreta i zato ih nimalo ni-
je uznemiravalo realisti~ko pitanje da li je jevrejski problem, iskazan u
ciframa i mo}i, dovoljno vaàn da bi mr`nja prema Jevrejima postala sto-
èr njihove ideologije. Kako je njihov nacionalni ponos bio nezavisan od
svih dostignu}a, tako se i njihova mr`nja prema Jevrejima oslobodila od
svih specifi~no jevrejskih dela i nedela. U tome su se pan-pokreti potpuno
slagali, iako ~ak nisu ni znali kako da iskoriste svoj ideolo{ki stoèr za
svrhe politi~ke organizacije.
Vremenski razmak izme|u formulisanja ideologije pan-pokreta i mo-
gu}nosti njene ozbiljne politi~ke primene pokazuje ~injenica da su
“Protokoli sionskih mudraca” – koje su oko 1900. krivotvorili agenti ruske
tajne policije u Parizu po sugestiji Pobedonosceva, politi~kog savetnika
58 Me|usobna bliskost tih koncepata moè se videti u slede}oj podudarnosti kojoj se moè
dodati mnogo drugih primera Steinberg, op. cit., kaè o Jevrejima da se njihova istorija doga-
|a izvan svih uobi~ajenih istorijskih zakona. âadajev zove Ruse izuzetnim narodom. Ber-
|ajev otvoreno tvrdi (op. cit., p. 135): “Ruski mesijanizam je rod jevrejskom mesijanizmu.”
59 Vidi antisemitu E. Reventlow, op. cit., ali tako|e i filosemitskog ruskog filozofa Vladi-
mira Solovjeva, Judaism and the Christian Question (1884): Izme|u dve verske nacije, Rusa
i Poljaka, istorija je uvela tre}i verski narod, Jevreje. Vidi Ehrenberg, op. cit., p. 314 ff. Vidi
tako|e Cleinow, op. cit., p. 44 ff.
248 IMPERIJALIZAM
Nikolaja II i jedinog panslovena koji je ikada bio na nekom uticajnom po-

loàju – ostali napola zaboravljen pamflet do 1919, kada je zapo~eo njihov
zaista trijumfalan pohod kroz sve evropske zemlje i jezike;60 jedino je
Hitlerov Mein Kampf nekih tridesetak godina kasnije bio vi{e u opticaju.
Ni krivotvoritelj niti njegov poslodavac nisu znali da }e do}i vreme kada
}e policija biti centralna institucija dru{tva, a zemlja organizovana po kri-
votvorenim jevrejskim principima zapisanim u Protokolima. Mo`da je ba{
Staljin prvi otkrio koliko je policija va`na za odràvanje na vlasti. Hitler,
pronicljiviji od [enerera, svog duhovnog oca, svakako je znao kako da
upotrebi hijerarhijski princip rasizma, kako da iskoristi antisemitsku tvrd-
nju o “najgorem” narodu da bi se na pravi na~in organizovao “najbolji”, a
da svi osvojeni i potla~eni narodi budu izme|u, kako da generalizuje kom-
pleks vi{e vrednosti pan-pokreta tako da svaki narod, sa nu`nom iznim-
kom Jevreja, moè da gleda s visine na neki koji je jo{ gori od njega.
O~igledno je bilo potrebno jo{ nekoliko decenija skrivenog haosa i ot-
vorenog o~aja pre nego {to {iroki sloj naroda radosno uvidi da }e posti}i
ono {to su jedino Jevreji, kako su verovali, po svom uro|enom |avolstvu
tako dugo uspevali da postignu. Vo|e pan-pokreta, u svakom slu~aju, iako
ve} mutno svesne socijalnog pitanja, bile su veoma jednostrane u svom in-
sistiranju na spoljnoj politici. Vo|e zato nisu bile u stanju da vide da anti-
semitizam moè da bude ona neophodna karika koja povezuje metode
unutra{nje i metode spoljne politike; jo{ nisu znale kako da uspostave svo-
ju “narodnu zajednicu”, to jest potpuno iskorenjenu, rasno indoktriniranu
hordu.
To {to se fanatizam pan-pokreta obru{io na Jevreje kao na ideolo{ki cen-
tar i {to je to bio po~etak kraja evropskog jevrejstva, predstavlja jednu od
najlogi~nijih i najogor~enijih osveta koja je ikad u istoriji izvedena. Jer,
naravno, ima neke istine u “prosve}enim” tvrdnjama od Voltera do Renana
i Tena da je jevrejski koncept izabranosti, njihovo poistove}ivanje religije
i nacionalnosti, njihov zahtev za apsolutnim poloàjem u istoriji i povla{-
}eni odnos sa Bogom, uneo u zapadnu civilizaciju ina~e nepoznati ele-
ment fanatizma (koji je nasledilo hri{}anstvo u svojoj tvrdnji da isklju~ivo
ono poseduje Istinu) na jednoj strani, a na drugoj element ponosa koji je
bio opasno blizu njenoj rasnoj izopa~enosti.61 Politi~ki, bilo je bez ikakvih
posledica to {to su judaizam i o~uvana jevrejska pobo`nost svaku pred-
stavu o imanentnosti boànskog odbacivali i nisu je trpeli.
Naime, plemenski nacionalizam je upravo perverzija religije koja je na-
terala Boga da izabere jednu naciju, po pravilu naciju kojoj pripada onaj
60 Vidi John Curtiss, The Protocols of Zion, New York, 1942.
61 Vidi Berdyaev, op. cit., p. 5: “Religija i nacionalnost u Moskovskoj kneèvini rasli su
zajedno, kao što su to ~inili u svesti prastarog jevrejskog naroda. I kao što je mesijanska svest
bila atribut judaizma, ona je isto tako bila atribut ruskog pravoslavlja”.
ko to tvrdi; jedino zato {to je taj drevni mit, zajedno sa jedinim narodom
koji je preìveo od antike, pustio duboke korene u zapadnoj civilizaciji,
mogle su moderne vo|e gomile, sa izvesnim stepenom uverljivosti, da
skupe drskost da uvuku Boga u sitne sukobe me|u narodima i da traè
Njegovu saglasnost za izbor kojim je vo|a ve} sre}no manipulisao.62
Mr`nja rasista prema Jevrejima buknula je iz praznovernog shvatanja da je
Bog mogao stvarno izabrati Jevreje, a ne njih, i da im je boànsko
provi|enje podarilo uspeh. Postoji jedan element slaboumne ogor~enosti
protiv naroda koji je, toga su se pla{ili, primio racionalno neshvatljivu
garanciju da }e se najzad pojaviti, uprkos svim okolnostima, kao kona~ni
pobednik u svetskoj istoriji.
Jer mentalitetu gomile ideja Jevreja o sebi kao narodu kome je Bog po-
verio uspostavljanje carstva Boìjeg na zemlji mogla se prikazati samo u
vulgarnim terminima uspeha i poraza. Strah i mr`nja su se hranili i pone-
{to racionalizovali ~injenicom da je hri{}anstvo, religija jevrejskog pore-
kla, ve} osvojilo zapadno ~ove~anstvo. Vo|eni svojim sme{nim prazno-
verjem, vo|e pan-pokreta su otkrile taj skriveni mali zubac u mehanizmu
jevrejske pobo`nosti koji omogu}ava potpuno vra}anje prava darovatelju i
izokretanje, tako da izabranost nije vi{e bila mit za kona~nu realizaciju
ideala zajedni~kog ~ove~anstva – ve} za njegovo kona~no uni{tenje.
II: Nasle|e bezakonja
OTVORENO prenebregavanje zakona i pravnih institucija i ideolo{ko oprav-

davanje bezakonja mnogo su karakteristi~niji za kontinentalni nego za
prekomorski imperijalizam, delom i zahvaljuju}i ~injenici {to je kontinen-
talnom imperijalizmu nedostajala prostorna udaljenost koja bi odvojila
nelegalnost vladavine nad stranim kontinentima od legalnosti institucija u
domovini. Od iste je va`nosti i ~injenica da su pan-pokreti ponikli u zem-
ljama koje nikada nisu imale ustavnu vladavinu, tako da su njihove vo|e
prirodno vladu i vlast shvatale kao proizvoljne odluke odozgo.
Prezir prema zakonu postao je karakteristika svih pokreta. Iako mnogo
potpunije artikulisan u panslavizmu nego u pangermanizmu, on je
odraàvao stvarno stanje vlasti i u Rusiji i u Austrougarskoj. Opisom ova
62 Fantasti~an primer ludila u celoj toj stvari je slede}i pasus Leona Bloja – koji sre}om
nije karakteristi~an za francuski nacionalizam: “Francuska je toliko najbolja me|u nacijama
da svi ostali, bez obzira ko su, moraju biti po~astvovani ako ih Francuska primi da jedu hleb
njenih pasa. Samo ako je Francuska sre}na, tada ostatak sveta moè biti zadovoljan ~ak i ako
za francusku sre}u treba da plati ropstvom ili uništenjem. Ali ako Francuska pati, tada sam
Bog pati, strašni Bog... To je tako apsolutno i neizbe`no kao tajna predestinacije.” Citirano iz
R. Nadolny, Germanisierung oder Slavisierung?, 1928, p. 55.
250 IMPERIJALIZAM
dva despotizma, jedina preostala u Evropi pred izbijanje Prvog svetskog

rata, u smislu mnogonacionalnih dràva dobija se samo jedan deo slike.
Upravo zbog vladavine nad mnogonacionalnim teritorijama, razlikovali su
se od drugih vlada time {to su upravljali narodima direktno, i to birokrati-
jom (a nisu ih samo eksploatisali); partije su igrale bezna~ajnu ulogu, a par-
lamenti nisu imali legislativnu funkciju; dràva je vladala putem adminis-
tracije koja je primenjivala dekrete. Va`nost parlamenta za Dvojnu mo-
narhiju bila je malo ve}a od va`nosti jednog ne previ{e bistrog debatnog
kluba. U Rusiji, kao i u predratnoj Austriji, ozbiljna opozicija jedva da se
mogla na}i; njenu funkciju vr{ile su spoljne grupe koje su znale da bi nji-
hov ulazak u parlamentarni sistem samo smanjio pa`nju i podr{ku koju su
uìvali u narodu.
Sa pravnog stanovi{ta, birokratska vladavina je vladavina dekretom, a to
zna~i da snaga koja u ustavnoj vladi samo sprovodi zakon postaje direktni
izvor celog zakonodavstva. Dekreti {tavi{e ostaju anonimni (dok se zakoni
uvek mogu pripisati posebnim ljudima ili skup{tinama) i zato izgleda da
dolaze od neke sveobuhvatne vlasti kojoj nije potrebno obrazloènje.
Prezir Pobedonosceva prema “zamkama” zakona bio je ve~ni prezir iz-
vr{ioca prema navodnom nedostatku slobode zakonodavca, koji je opko-
ljen principima, i prema neaktivnosti izvr{ilaca zakona, koji su ograni~eni
njegovim tuma~enjem. Birokrata koji samim sprovo|enjem dekreta ima
iluziju stalne akcije, ose}a se uàsno superioran nad tim “neprakti~nim”
narodom koji je zauvek upleten u “zakonske za~koljice” i zato ostaje izvan
sfere vlasti, koja je za njega izvor svega.
Izvr{ilac smatra da je zakon nemo}an jer je po definiciji odvojen od svo-
je primene. Dekret, s druge strane, uop{te ne postoji osim ako i kada se
primenjuje; njemu nije potrebno nikakvo drugo obrazloènje osim prime-
njivosti. Istina je da dekrete koriste sve vlade u kriznim vremenima, ali je
tada sama kriza jasno obrazloènje i automatsko ograni~enje. U birokrat-
skoj vlasti dekreti se pojavljuju u ogoljenoj ~istoti, kao da njih vi{e ne
proizvode ljudi na vlasti, ve} da su otelovljenje same vlasti, a izvr{itelj tek
njen slu~ajni agent. Nema op{tih principa iza dekreta koje obi~an razum
moè da pojmi, ve} postoje samo stalno promenljive prilike koje jedino
stru~njak moè da zna detaljno. Narod kojim se vlada putem dekreta nikad
ne sazna {ta njime vlada, zbog nemogu}nosti razumevanja dekreta po sebi
i pa`ljivo organizovanog nepoznavanja specifi~nih okolnosti i njihovog
prakti~nog zna~enja, u kojem svi izvr{ioci drè svoje podanike. Ko-
lonijalni imperijalizam, koji je tako|e vladao putem dekreta i ponekad ~ak
bio definisan kao “régime des décrets”,62a bio je dosta opasan; ipak, sama
~injenica da su oni koji su sprovodili dekrete nad doma}im stanovni{tvom
62a Vidi M. Larcher, Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903, Vol. II, str. 150-
152: “Régime des decrets je vlada svih francuskih kolonija.”
bili dovedeni sa strane i da su ih ljudi ose}ali kao uzurpatore, oslabila je

njihov uticaj na podre|ene narode. Samo tamo gde su, kao u Rusiji i u
Austriji, doma}i vladaoci i doma}a birokratija bili prihva}eni kao legitim-
na vlast, vlast putem dekreta mogla je da stvori atmosferu samovolje i taj-
nosti koja je efikasno sakrivala njihovu puku li~nu korist.
Vladavina dekretom ima upadljive prednosti za vladanje nad prostranom
teritorijom i heterogenim stanovni{tvom, kao i za politiku potla~ivanja. Nje-
na efikasnost je superiorna jer jednostavno ignori{e sve posredni~ke stepene
izme|u izdavanja dekreta i njegove primene, i zadràvanjem informacija
spre~ava narod da politi~ki misli. Ona moè lako da prevazi|e razli~itost
lokalnih obi~aja neizostavno sporim razvijanjem op{teg prava. Od najve}e
je pomo}i za uspostavljanje centralizovane administracije, jer se automatski
prelazi preko svih pitanja lokalne autonomije. Ako se vladavina dobrim za-
konima nekad naziva vladavinom mudrosti, vladavina prikladnim dekreti-
ma moè s pravom da se nazove vladavinom pameti. Jer procenjivanje na
osnovu zadnjih namera i ciljeva je pametno, a mudro je razumevanje i stva-
ranje putem dedukcije iz op{teprihva}enih principa.
Upravljanje putem birokratije mora se razlikovati od prostog narastanja
i deformacije dràvnih slu`bi, koji su ~esto pratili propast nacionalne drà-
ve – naro~ito u Francuskoj. Tamo je administracija preìvela sve promene
reìma posle Revolucije, uvreìla se kao parazit u dràvi, razvila sopstve-
ne klasne interese i postala beskorisni organizam ~ija je jedina svrha vara-
nje i spre~avanje normalnog ekonomskog i politi~kog razvoja. Ima sva-
kako mnogo povr{nih sli~nosti izme|u ova dva tipa birokratije, naro~ito
ako neko polaè previ{e pa`nje na upadljivu psiholo{ku sli~nost sitnih
~inovnika. Ali ako je francuski narod napravio veoma ozbiljnu gre{ku da
prihvati svoju administraciju kao neminovno zlo, on nikada nije po~inio i
fatalnu gre{ku da dozvoli da ona upravlja zemljom – iako je posledica bi-
la to {to njome niko nije upravljao. Upravo je vlast u Francuskoj napravila
atmosferu neefikasnosti i nemira; ali nije stvorila oreol pseudomisticizma.
A taj pseudomisticizam je pe~at birokratije kada ona postane oblik up-
rave. Po{to narod kojim ona vlada nikada stvarno ne zna za{to se ne{to do-
ga|a, a racionalno tuma~enje zakona ne postoji, ostaje samo jedna stvar
koja se ra~una, brutalni goli doga|aj. Ono {to se nekome tada zbiva posta-
je predmet tuma~enja ~ije su mogu}nosti beskrajne, neograni~ene razu-
mom i nesputane znanjem. U okviru takve beskrajne interpretativne spe-
kulacije, tako karakteristi~ne za sve grane ruske prerevolucionarne knji-
èvnosti, celo tkivo ìvota i sveta poprima misterioznu tajnu i dubinu. Taj
oreol ima opasan {arm zbog svog naizgled neiscrpnog bogatstva; za razu-
mevanje trpljenja ima mnogo vi{e prostora nego za razumevanje akcije jer
trpljenje du{e obuhvata sve mogu}nosti ljudske imaginacije, dok se akcija
stalno proverava i moè se dovesti do apsurda vidljivom posledicom i is-
kustvom koje se moè kontrolisati.
252 IMPERIJALIZAM
Jedna od najuo~ljivijih razlika izme|u staromodne vladavine putem bi-

rokratije i savremenog totalitarnog na~ina vladanja je to {to su se ruski i
austrijski predratni vladari zadovoljavali lenjim emaniranjem vlasti i kon-
trolisanjem spoljnih sudbina, ostaviv{i ceo unutra{nji ìvot du{e netaknut.
Totalitarna birokratija, sa potpunijim razumevanjem zna~enja apsolutne
vlasti, uplela se u privatni i unutra{nji ìvot pojedinca sa podjednakom
brutalno{}u. Rezultat ove radikalne efikasnosti je bio da je ova unutra{nja
spontanost naroda bila ubijena pod njenom vla{}u zajedno sa dru{tvenim i
politi~kim aktivnostima, tako da je ~isto politi~ku sterilnost pod starijim
birokratijama pratila totalna sterilnost pod totalitarnom vladavinom.
Doba koje je videlo uspon pan-pokreta, me|utim, ìvelo je jo{ u blaè-
nom neznanju o totalnoj sterilizaciji. Naprotiv, nevinom posmatra~u (ka-
kvi su zapadnjaci uglavnom bili) takozvana isto~na du{a je izgledala neu-
poredivo bogatija, njena psihologija dublja, njena knjièvnost punija zna-
~enjem od “plitke” zapadne demokratije. Ova psiholo{ka i knjièvna avan-
tura u “dubine” patnje nije pro{la u Austrougarskoj, jer je njena knjièv-
nost uglavnom bila knjièvnost nema~kog jezika, koja je najzad bila i os-
tala nedeljivi deo nema~ke knjièvnosti uop{te. Umesto da ga inspiri{e da
ode u dubinu obmane, austrijska birokratija je pre navela svog najve}eg
modernog pisca da ismeva i kritikuje celu tu stvar. Franc Kafka je sasvim
dobro znao da praznoverje prema sudbini obuzima narod koji ìvi pod stal-
nom vladavinom slu~aja, da ljudi neminovno postaju skloni da ~itaju po-
sebno nadljudsko zna~enje u doga|ajima ~ije je racionalno zna~enje izvan
znanja i razumevanja onih kojih se ti~e. On je bio potpuno svestan ~udne
privla~nosti takvih naroda, njihovih melanholi~nih i lepih, tu`nih narodnih
pri~a koje su izgledale tako nadmo}ne nad lak{om i svetlijom knji-
èvno{}u sre}nijih naroda. On je razotkrio ponos pred neminovno{}u kao
takvom, ~ak i pred neminovno{}u zla, i mu~nu fantaziju koja poistove}uje
zlo i nesre}u sa sudbinom. ûdo je jedino {to je on to mogao da uradi u
svetu u kojem glavni elementi ove atmosfere nisu bili potpuno artikuli-
sani; poverio je svojim najja~im silama imaginacije da izvuku sve potreb-
ne zaklju~ke i da, takore}i, na neki na~in upotpune ono {to realnost nije
ba{ potpuno izo{trila.63
63 Vidi sjajnu Barnabasovu pri~u u Zamku (1930), koja zvu~i kao uvrnuta travestija nekog
dela ruske literature. Jedna porodica ìvi pod kletvom, tretirana kao gubava pošto ona sama
sebe tako ose}a, samo zato što se jedna od lepih k}eri usudila jednom da odbije nepristojna
navaljivanja jednog va`nog ~inovnika. Sami seljaci, koje birokratija kontroliše do poslednje
sitnice, ~ak i u svojim mislima robovi }efova svemo}nih ~inovnika, davno su shvatili da je
biti u pravu ili grešiti za njih stvar puke sudbine, koju ne mogu da izmene. Nije, kako K.
naivno pretpostavlja, eksponiran pošiljalac pisma, ve} primalac, njega ìgošu i na njega ba-
caju ljagu. To misle seljaci kad govore o svojoj “sudbini”. Sa K-ovog stanovišta, “to je
nepravedno i monstruozno, ali (on je) jedini u selu tog mišljenja”.
Jedino je rusko carstvo toga doba nudilo celokupnu sliku vladavine pu-
tem birokratije. Haoti~no stanje zemlje – prevelike da bi se njome vladalo,
nastanjene primitivnim narodima bez iskustva u politi~koj organizaciji bi-
lo koje vrste, koji su vegetirali pod neshvatljivom vrhovnom vla{}u ruske
birokratije – prizivalo je atmosferu anarhije i hazarda u kojoj su sva|ala~ki
hirovi sitnih oficira i svakodnevna nekompetentnost i nekonzistentnost in-
spirisali filozofiju koja je u Slu~aju videla pravog Gospodara ìvota, ne{to
kao pojavu boànskog provi|enja.64 Panslovenima koji su uvek insistirali
na mnogo “interesantnijoj” situaciji u Rusiji nasuprot plitkoj dosadi civili-
zovanih zemalja, izgledalo je kao da je Boànstvo na{lo intimnu imanen-
ciju u du{i nesre}nog ruskog naroda kao nigde na kugli zemaljskoj. U be-
skrajnoj struji knjièvnih varijacija, pansloveni su suprotstavili dubinu i
èstinu Rusije povr{noj banalnosti Zapada, koji nije znao za patnje niti za
zna~enje `rtve a ispod ~ije su se sterilne civilizovane povr{ine skrivale fri-
volnost i trivijalnost.65 Totalitarni pokreti jo{ uvek su mnogo svoje privla~-
nosti dugovali tom mutnom i ogor~enom antizapadnja~kom raspoloènju
koje je posebno bilo u modi u predhitlerovskoj Nema~koj i Austriji, ali je
isto tako zahvatilo glavninu evropske inteligencije dvadesetih godina. Sve
do trenutka kada su stvarno {~epali vlast, totalitarni pokreti mogli su da
koriste ovu strast prema dubokom i bogatom “iracionalnom”, a tokom
klju~nih godina, kada je prognana ruska inteligencija vr{ila neznatan uti-
caj na duhovno raspoloènje u potpunosti uznemirene Evrope, ovo ~isto
literarno drànje pokazalo se kao jak emocionalni ~inilac u pripremanju tla
za totalitarizam.66
Pokreti, za razliku od partija, nisu jednostavno degenerisali u birokrat-
ske ma{inerije,67 ve} su u birokratskim reìmima videli mogu}e modele
organizacije. Svi }e oni u~estvovati u divljenju koje je inspirisalo panslo-
64 Deifikacija slu~aja sluì naravno kao racionalizacija svakom narodu koji nije gospodar
sopstvene sudbine. Vidi na primer Steinberg, op. cit.: “Jer slu~aj je postao odlu~uju}i za struk-
turu jevrejske istorije. A slu~aj se..., na jeziku religije zove Provi|enje” (p. 34).
65 Jedan ruski pisac je jednom rekao da je panslavizam “probudio nepomirljivu mr`nju
prema Zapadu, morbidni kult svega ruskog; ... Pansloveni, vide}i svuda neprijatelje svoje
ideje, proganjali su svakoga ko se nije slagao sa njima...” (Victor Bérard, L’Empire russe et
le tsarisme, 1905). Vidi tako|e N. V. Bubnoff, Kultur und Geschichte im russischen Denken
der Gegenwart, 1927, Osteuropa: Quellen und Studien. Heft 2, V.
66 Ehrenberg, op. cit., naglašava ovo u epilogu: Ideje Kijerevskog, ômjakova, Leontjeva
“mo`da su umrle izvan Rusije posle revolucije. Ali sada su se proširile po celoj Evropi i da-
nas ìve u Sofiji, Konstantinopolju, Berlinu, Parizu, Londonu. Rusi, upravo u~enici ovih au-
tora,... objavljuju knjige i izdaju ~asopise koji se ~itaju u svim evropskim zemljama; kroz
njih su ove ideje – ideje njihovih duhovnih o~eva – reprezentovane. Ruski duh postao je
evropski” (p. 334).
67 Za birokratizaciju partijskih mašina, studija Roberta Michelsa, Political Parties; a so-
ciological study of the oligarhical tendencies of modern democracy (engleski prevod
Glancoe, 1949, sa nema~kog izdanja od 1911), još uvek je standardno delo.
254 IMPERIJALIZAM
vena Pogodina da opi{e ma{ineriju ruske carske birokratije: “Uàsna ma-

{inerija, konstruisana po najjednostavnijim principima, vo|ena rukom jed-
nog ~oveka... koja se u svakom trenutku stavlja u pogon samo jednim
pokretom, u bilo kom pravcu i brzinom koju on odabere. I ovo nije prosto
mehani~ki pokret, ma{ina je potpuno oduhovljena nasle|enim emocijama,
a to su potpuno podre|ivanje, neograni~eno poverenje i posve}enost Caru
koji je njihov bog na zemlji. Ko bi se usudio da nas napadne i koga ne bis-
mo mogli da nateramo na poslu{nost?”68
Pansloveni su se suprotstavljali dràvi manje od svojih pangermanskih
kolega. Oni su ponekad ~ak poku{avali da ubede Cara da postane glava
pokreta. Razlog ove tendencije je svakako taj {to se careva pozicija znatno
razlikovala od pozicije ijednog drugog evropskog monarha, ne isklju~uju-
}i ni austrougarsko carstvo, i {to se ruski despotizam nikada nije razvio u
racionalnu dràvu u zapadnom smislu, ve} je ostao fluidan, anarhi~an i ne-
organizovan. Carizam se, stoga, panslovenima katkada javljao kao simbol
divovske pokretne sile okruène oreolom jedinstvene svetosti.69 Panslavi-
zam, nasuprot pangermanizmu, nije morao da izmi{lja novu ideologiju ko-
ja odgovara potrebama slovenske du{e i njenog pokreta, ve} je mogao da
tuma~i – i da od toga pravi misteriju – carizam kao antizapadni, antiusta-
vni, antidràvni izraz samog pokreta. Ova mistifikacija anarhi~ne mo}i in-
spirisala je panslovenstvo najpogubnijim teorijama o transcendentnoj pri-
rodi i inherentnoj dobroti sve vlasti. Vlast se smatrala boànskom emana-
cijom koja proìma sve prirodne i ljudske aktivnosti. Ona nije vi{e bila
sredstvo da se ne{to postigne: ona je jednostavno postojala, ljudi su bili
posve}eni njenoj slu`bi za ljubav Boìju i bilo koji zakon koji bi mogao da
reguli{e ili ograni~i njenu “bezgrani~nu i groznu snagu”, jasno, bio je skr-
navljenje. U svojoj potpunoj arbitrarnosti, vlast kao takva je dràna za sve-
tu, bilo da je to vlast cara ili vlast pola. Zakoni su bili ne samo u neskladu
sa tim, oni su bili gre{ni, “zamka” koju su napravili ljudi i koja je spre~ila
pun razvoj “boànskog”.70 Bez obzira {ta je radila, vlast je jo{ uvek bila
68 K. Staehlin, “Die Entstehung des Panslawismus”, Germano-Slavica, 1936, Heft 4.

69 M. N. Katkov: “Sva vlast je izvedena od Boga; ruskom Caru je, me|utim, dodeljen
specijalni zna~aj koji ga deli od ostalih svetskih vladara... On je naslednik Cara Isto~nog car-
stva,... osniva~a samog verovanja u Hristovu veru... Tu leì misterija duboke razlike izme|u
Rusije i svih ostalih nacija sveta”. Citirano iz Salo W. Baron, Modern Nationalism and Reli-
gion, 1947.
70 Pobyedonostzev, Reflections of a Russian Statesman, London, 1898: “Vlast ne postoji
sama za sebe ve} radi ljubavi prema Bogu. To je slu`ba kojoj su ljudi posve}eni. Odatle do-
lazi bezgrani~na, uàsna snaga vlasti i njen neograni~en i uàsan teret” (p. 254). Ili: “Zakon
postaje zamka ne samo za narod, ve}... za same vlasti angaòvane u njegovoj upravi... ako na
svakom stepenu izvršilac zakona na|e restriktivne propise u samom zakonu... onda je sva
vlast izgubljena u sumnji, oslabljena zakonom... i pritisnuta strahom od odgovornosti” (p.
88).
“Vrhovna vlast u akciji”,71 a panslovenski pokret je jedino morao da se

prikloni toj vlasti i da joj organizuje narodnu podr{ku, ~ime bi ona
kona~no proèla i tako posvetila ceo narod – kolosalno krdo, poslu{no sa-
movolji jednog ~oveka, kojim se nije upravljalo ni zakonom niti intere-
som, okupljeno jedino kohezionom silom svoje brojnosti i uverenja u sop-
stvenu svetost.
Od po~etka, pokreti kojima je nedostajala “snaga nasle|enih emocija”
morali su u dva aspekta da se razlikuju od modela ve} postoje}eg ruskog
despotizma. Morali su da prave propagandu koja je etabliranoj birokratiji
jedva bila potrebna i ~inili su to uvode}i element nasilja;72 a zamenu za
ulogu “nasle|enih emocija” na{li su u ideologijama koje su kontinentalne
partije ve} znatno razvile. Razlika u njihovom kori{}enju ideologije bila je
u tome {to ne samo {to su dodavali ideolo{ko opravdanje kad zastupaju
ne~ije interese, ve} su ideologije koristili kao organizacione principe. Ako
su partije bile tela za organizovanje klasnih interesa, pokreti su postali ote-
lovljenja ideologija. Drugim re~ima, pokreti su bili “optere}eni filozofi-
jom” i tvrdili su da su pokrenuli “individualizaciju univerzalnog morala
unutar kolektiva”.73
Ta~no da je konkretizacija ideja prvo razmatrana u Hegelovoj teoriji dr-
àve i istorije, a da je kasnije razvijana u Marksovoj teoriji proletarijata
kao protagoniste ~ove~anstva. Nije naravno slu~ajno {to je na ruski pan-
slavizam isto toliko uticao Hegel koliko je na bolj{evizam uticao Marks.
Ipak ni Marks ni Hegel nisu smatrali da stvarna ljudska bi}a i stvarne par-
tije i zemlje treba da budu otelovljenje ideja; obojica su verovali u proces
istorije u kojem bi se ideje mogle konkretizovati samo u komplikovanom
71 Prema Katkovu “vlada u Rusiji zna~i nešto potpuno razli~ito od onoga što se u drugim
zemljama razume pod tim terminom... U Rusiji je vlast u najvišem smislu te re~i Vrhovna
vlast u akciji...” Moissaye J. Olgin, The Sole of the Russian Revolution, New York, 1917, p.
57. – U racionalizovanijem obliku nalazimo teoriju da “su zakonske garancije bile potrebne
u dràvama koje su osnovane osvajanjem i kojima preti klasni i rasni sukob; one su bile su-
višne u Rusiji gde vlada harmonija klasa i prijateljstvo rasa” (Hans Kohn, op. cit.).
Iako je idolatrizovanje vlasti igralo manje artikulisanu ulogu u pangermanizmu, uvek je
postojala izvesna nezakonita tendencija koja na primer jasno izlazi na videlo kod Frymanna,
op. cit., koji je još 1912. predloìo uvo|enje “zaštitnog nadzora” (Sicherheitshaft), to jest,
hapšenja bez ikakvog zakonskog razloga, što su nacisti koristili da napune koncentracione
logore.
72 Postoji naravno o~ita sli~nost izme|u francuske organizacije gomile tokom Drajfusove
afere (vidi prvu knjigu) i ruskih progromaških grupa, kao {to su “Crne stotke”, u kojima je
“bio okupljen najdivljiji i najmanje kultivisan talog stare Rusije i koje su ostale u kontaktu sa
ve}inom pravoslavnih episkopija”. (Fedotow, op. cit.), ili “Liga ruskog naroda” sa svojim
tajnim borbenim eskadronima regrutovanim od niìh agenata policije, koje je pla}ala vlada a
vodili intelektualci. Vidi E. Cherikover, “New Materials on the Pogroms in Russia at the
Beginning of the Eighties” Historische Shriften (Vilna), II, 463; i N. M. Gelber, “Russian
Pogroms in the Early Eighties in the Light of the Austrian Diplomatic Correspondence”, Ibid.
73 Delos, op. cit.
256 IMPERIJALIZAM
dijalekti~kom pokretu. Bila je potrebna vulgarnost vo|a gomile da se us-

treme na uàsne mogu}nosti takve konkretizacije za organizaciju masa. Ti
ljudi su po~eli da govore gomili da svaki od njenih pripadnika moè po-
stati takvo jedno uzvi{eno sveva`no hodaju}e otelovljenje ne~eg idealnog
samo ako se pridruì pokretu. Onda on vi{e ne mora da bude lojalan ili
plemenit ili hrabar, on bi automatski bio sama inkarnacija Lojalnosti, Ple-
menitosti, Hrabrosti. Pangermanizam se pokazao ne{to superiorniji u or-
ganizacionoj teoriji, sve dok je pronicljivo li{avao svakog Nemca svih
ovih divnih kvaliteta dok se ne priklju~i pokretu (nagove{tavaju}i time
zlobni prezir koji je nacizam kasnije izraàvao prema pripadnicima ne-
ma~kog naroda koji se nisu u~lanili u partiju), dok je panslovenstvo,
utonulo duboko u svoje bezgrani~ne spekulacije o slovenskoj du{i, sma-
tralo da svaki Sloven svesno ili nesvesno ima takvu du{u bez obzira na to
da li je valjano organizovan ili ne. Bila je potrebna Staljinova okrutnost da
u bolj{evizam uvede isti prezir prema ruskom narodu koji su nacisti
pokazivali prema Nemcima.
Ta apsolutnost vi{e od svega drugog deli pokrete od partijskih struktura
i njihove parcijalnosti; pomo}u nje oni sebi daju za pravo da odbiju sve
primedbe individualne svesti. Posebna realnost svake li~nosti pojavljuje se
naspram pozadine krivotvorene realnosti op{teg i univerzalnog, skuplja se
na neznatnu meru ili biva utopljena u bujicu dinami~nog pokreta same
univerzalnosti. U toj bujici razlika izme|u ciljeva i sredstava isparava za-
jedno sa li~no{}u, a rezultat je monstruozna besmrtnost ideolo{ke politike.
Sve je to otelovljeno u samom promenljivom pokretu; svaka ideja, svaka
vrednost nestaje u kovitlacu praznoverne pseudonau~ne imanentnosti.
III: Partija i pokret
UPADLJIVA I zlokobna razlika izme|u kontinentalnog i prekomorskog im-

perijalizma ogleda se u njihovom po~etnom uspehu i proma{ajima. Dok je
kontinentalni imperijalizam, ve} u po~etku, uspeo da ostvari imperijalisti-
~ku mr`nju prema nacionalnoj dràvi organizuju}i velike slojeve naroda
izvan sistema, a u opipljivoj ekspanziji uvek su izostajali rezultati, dotle
prekomorski imperijalizam, u svojoj ludoj i uspe{noj trci da anektira {to
vi{e ra{trkanih teritorija, nikada nije bio posebno uspe{an kada je poku{a-
vao da promeni politi~ku strukturu mati~nih zemalja. Uni{tavanje sistema
nacionalne dràve, koje je pripremio njen sopstveni nacionalni impe-
rijalizam, kona~no su izveli oni pokreti koji su potekli izvan njenog dome-
na. I kada je do{lo do toga da pokreti po~nu da se uspe{no nadme}u sa par-
tijskim sistemom nacionalne dràve, videlo se isto tako da oni mogu da
potkopaju samo zemlje sa vi{epartijskim sistemom, da puka imperijalisti-

~ka tradicija nije dovoljna da postanu masovno privla~ni i da Velika Bri-
tanija, klasi~na zemlja dvopartijske uprave, nije izvan svog partijskog sis-
tema stvorila pokret fa{isti~ke ili komunisti~ke orijentacije koji bi imao i
najmanji ugled.
Parola “iznad partija”, apel “pripadnicima svih partija”, i hvalisanje da
bi se one “dràle izvan sukoba partija i zastupale samo nacionalni interes”,
bili su podjednako karakteristi~ni za sve imperijalisti~ke grupe,74 {to se ja-
vilo kao prirodna posledica njihovog isklju~ivog interesovanja za spoljnu
politiku u kojoj navodno nacija dela kao celina u svim doga|ajima, neza-
visno od klasa i partija75. Po{to je, me|utim, u kontinentalnom sistemu
ovo zastupanje nacije kao celine bilo “monopol” dràve76, ~ak je moglo da
izgleda kako su imperijalisti stavili dràvne interese iznad svega ostalog i
kako je interes nacije kao celine na{ao u njima dugo o~ekivanu {iroku po-
dr{ku. Uprkos svim tvrdnjama o istinskoj popularnosti, te “partije iznad
partija” ostale su mala udruènja intelektualaca i imu}nih ljudi, koja su,
kao Pangermanska liga, mogla da se nadaju ve}oj popularnosti samo u
vremenima nacionalne krize.77
Tako, odlu~uju}i izum pan-pokreta nije bilo to {to su i oni tvrdili da su
izvan i iznad partijskog sistema, ve} {to su se nazvali “pokretima”, aludi-
raju}i samim imenom na duboku nevericu prema svim partijama, koja je
74 Kako je rekao predsednik nema~kog Kolonialverein 1884. Vidi Mary E. Townsend,

Origin of Modern German Colonialism: 1871-1885, New York, 1921. Pangermanska liga je
uvek insistirala na tome da bude “iznad partija; to je bilo i ostalo vitalan uslov za Ligu (Otto
Bonhard, op. cit.). Prva prava partija koja je tvrdila da je više od partije, upravo “imperijalna
partija”, bila je Nacionalna liberalna partija u Nema~koj pod vo|stvom Ernsta Basermana
(Fryman, op. cit.).
U Rusiji trebalo je da pansloveni samo pretenduju da budu ništa više do narodna podrška
vladi pa da budu islju~eni iz svih takmi~enja sa partijama; jer “Vrhovna vlast u akciji... ne
moè se razumeti u odnosu na partije”. Tako kaè M. N. Katkov, bliski novinski saradnik
Pobedonosceva. Vidi Olgin, op. cit., p. 57.
75 To je jasno bila još uvek svrha ranih “izvanpartijskih”grupa me|u koje je do 1918. Pan-
germanska liga morala još uvek da se ra~una. “Stoje}i izvan svih organizovanih politi~kih
partija, moèmo i}i našim ~isto nacionalnim putem. Ne pitamo: Jeste li konzervativac? Jeste
li liberal?... Nema~ka nacija je ta~ka preseka na kojoj sve partije mogu da naprave zajedni~ko
na~elo.” Lehr, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes. Flugschriften, No. 14. Prevod
citiran prema Wertheimer, op. cit., p. 110.
76 Carl Schmitt, Staat, Bewegung, Volk (1934) govori o politi~kom “monopolu koji je dr-
àva stekla tokom sedamnaestog i osamnaestog veka”.
77 Wertheimer, op. cit., sasvim korektno opisuje situaciju kad kaè: “Potpuno je besmisle-
no to da nije postojala ikakva vitalna veza, pre rata, izme|u Pangermanske lige i imperijalne
vlade. S druge strane, bilo je savršeno ta~no da je nema~ka policija tokom Prvog svetskog ra-
ta bila pod odlu~uju}im uticajem pangermana jer je viši oficirski kor postao pangermanski”.
Vidi Hans Delbrück, Ludendorffs Sibstportrait, Berlin, 1922. Uporedi tako|e njegov raniji
~lanak na tu temu, “Die Alldeutschen” u Preussische Jahrbücher, 154, December, 1913.
258 IMPERIJALIZAM
ve} bila rasprostranjena u Evropi na prelazu vekova i koja je kona~no po-

stala tako presudna da je u danima Vajmarske republike, na primer, “svaka
nova grupa verovala da nema bolje legitimacije i da ni{ta nije privla~nije
masama nego insistiranje da ona nije ’partija’ ve} ’pokret’”.78
Istina je da stvarnu dezintegraciju evropskog partijskog sistema nisu iz-
vr{ili pan-pokreti ve} totalitarni pokreti. Pan-pokreti, me|utim, koji su
svoje mesto na{li negde izme|u malih, srazmerno bezopasnih imperijali-
sti~kih dru{tava i totalitarnih pokreta, bili su prethodnica totalitarista, ot-
kada su odbacili element snobizma tako upadljiv u svim imperijalisti~kim
ligama, bilo snobizam iz bogatstva i ro|enja, u Engleskoj, ili iz obrazova-
nja u Nema~koj, pa su tako mogli da izvuku korist iz duboke narodne
mr`nje prema onim institucijama koje je trebalo da predstavljaju narod.79
Ne iznena|uje to {to privla~nost ovih pokreta u Evropi nije bila mnogo na-
ru{ena porazom nacizma i sve ve}im strahom od bolj{evizma. Kako stvari
sada stoje, jedina zemlja u Evropi u kojoj parlament nije prezren i u kojoj
se ne mrzi partijski sistem je Velika Britanija.80
Suo~en sa stabilno{}u politi~kih institucija na Britanskim ostrvima i is-
tovremenim propadanjem nacionalnih dràva na kontinentu, ~ovek te{ko
moè da izbegne zaklju~ak da razlika izme|u anglosaksonskog i kontinen-
talnog partijskog sistema mora biti vaàn ~inilac. Jer puke materijalne ra-
zlike izme|u jako osiroma{ene Engleske i nerazorene Francuske nisu bile
velike po zvr{etku ovog rata; nezaposlenost, najve}i faktor prevrata u pre-
dratnoj Evropi, pogodila je Englesku ~ak ja~e nego mnoge kontinentalne
dràve; a {ok kojem je engleska politi~ka stabilnost bila izloèna odmah
posle rata ukidanjem imperijalisti~ke vladavine u Indiji od strane laburisti~-
ke vlade, kao i njeni nesigurni napori da ponovo izgradi englesku svetsku
politiku neimperijalisti~kog kursa mora da su bili uàsni. A puka razlika u
socijalnoj strukturi nije se mogla ra~unati kao relativna snaga Velike Bri-
tanije, jer je socijalisti~ka vlada drasti~no izmenila ekonomsku bazu njenog
dru{tvenog sistema bez ikakve odlu~ne promene u politi~kim institucijama.
Iza spoljne razlike izme|u anglosaksonskog dvopartijskog i kontinental-
nog vi{epartijskog sistema leì temeljna razlika izme|u funkcije partija
unutar dràve, {to je imalo velike posledice u drànju partije prema vlasti
i poloàju gra|ana u dràvi. U dvopartijskom sistemu, jedna partija uvek
78 Sigmund Neumann, Die deutschen Parteien, 1932, p. 99.
79 Moeller van den Bruck, Das Dritte Reich, 1923, pp. VII-VIII opisuje situaciju: "Kada je
svetski rat završen porazom... svuda smo sretali Nemce koji su govorili da su bili izvan svih
partija, koji su govorili o 'bespartijnosti', koji su pokušavali da na|u gledište 'izvan partija'...
. Potpuno odsustvo poštovanja prema parlamentu... koji ni u jednom trenutku nije imao poj-
ma šta se zapravo zbiva u zemlji... veoma je rasprostranjeno u narodu."
80 Britansko nezadovoljstvo Front-Bench-sistemom nije imalo nikakve veze sa ovim an-
tiparlamentarnim ose}anjem, budu}i da su se Britanci u ovom slu~aju protivili ne~emu što je
spre~avalo Parlament da pravilno funkcioniše.
predstavlja vladu i zapravo vlada zemljom, tako da, privremeno, partija na

vlasti postaje identi~na sa dràvom. Dràva, kao stalni garant jedinstva ze-
mlje, predstavljena je jedino u stalnosti kraljeve slu`be81 (jer je trajna ulo-
ga Forin ofisa kao pomo}nika ministra samo stvar kontinuiteta). Kako su
dve partije planirane i organizovane za naizmeni~nu upravu,82 sve grane
administracije planirane su i organizovane za alternaciju. Po{to je vladavi-
na svake partije ograni~ena u vremenu, opoziciona partija sprovodi kon-
trolu ~ija je efikasnost oja~ana sigurno{}u da je ona vladalac sutra{njice.
Zapravo opozicija, a ne simboli~ni kraljev poloàj, garantuje integritet ce-
line protiv jednopartijske diktature. O~igledne prednosti ovoga sistema su
te da nema su{tinske razlike izme|u vlade i dràve, da vlast kao i dràva os-
taje u rukama gra|ana organizovanih u partiju, koja predstavlja vlast i dr-
àvu ili dana{njice ili sutra{njice, te da sledstveno tome nema prilike za pra-
{tanje u uzvi{enim spekulacijama o Vlasti i Dràvi kao da su one ne{to izvan
ljudskog doma{aja, metafizi~ki entiteti nezavisni od volje i delanja gra|ana.
Kontinentalni partijski sistem pretpostavlja da se svaka partija svesno
defini{e kao deo te celine, koju }e zauzvrat predstavljati dràva iznad par-
tija.83 Jednopartijska vlada tako moè samo da zna~i diktatorsku domina-
ciju jedne partije nad svim drugima. Vlade koje su oformili savezi izme|u
partijskih vo|a uvek su samo partijske vlade, jasno odvojene od dràve,
koja ostaje izvan i iznad njih. Jedan od manjih nedostataka ovoga sistema
je {to ~lanovi kabineta ne mogu biti izabrani prema svojim kompetencija-
ma, jer je zastupljeno isuvi{e partija, a ministri se neminovno biraju prema
partijskim savezima;84 britanski sistem, s druge strane, dozvoljava izbor
81 Britanski partijski sistem, najstariji od svih, “po~eo je da se uobli~uje ... tek kad su dr-
àvni poslovi prestali da budu isklju~ivo prerogativi krune...”, to jest posle 1688. “Istorijski
gledano kraljeva uloga je bila da predstavlja naciju kao jedinstvo protiv frakcionaških suko-
ba partija.” Vidi ~lanak “Political parties”, 3, “Great Britain”, W. A. Rudlina u Encyclopedia
of the Social Sciences.
82 Izgleda da je tu sadràna najstarija istorija “partije”; George W. Cooke, The History of
Party, London, 1936, u predgovoru to definiše kao sistem pomo}u koga “dve klase dràvni-
ka... naizmeni~no vladaju mo}nom imperijom”.
83 Najbolji prikaz suštine kontinentalnog partijskog sistema dao je švajcarski pravnik
Johann Caspar Bluntschli, Charakter und Geist der politischen Parteien, 1869. On tvrdi: “Is-
tina je da je partija samo deo ve}e celine, nikada sama ta celina... Ona se nikada ne moè iden-
tifikovati sa celinom, narodom ili dràvom... ; zbog toga partija moè da se bori protiv drugih
partija, ali nikada ne sme da ih ignoriše i nikada ne sme èleti da ih uništi. Nijedna partija ne
moè da postoji sasvim sama” (p. 3). Istu ideju je izrazio Karl Rozenkranz, Hegelov u~enik,
~ija se knjiga o politi~kim partijama pojavila pre nego što su partije nastale u Nema~koj:
Ueber den Begriff der politischen Partei (1843): “Partija je partijski svesna” (p. 9).
84 Vidi John Gilbert Heinberg, Comparative Major European Governments, New York,
1937, chapters VII and VIII. “U Engleskoj jedna politi~ka partija obi~no ima ve}inu u Do-
njem domu, a vo|e parije su ~lanovi Kabineta... U Francuskoj nijedna politi~ka partija u pra-
ksi nije imala ve}inu ~lanova u Chamber de Deputies, te je, sledstveno, savet ministara sastav-
ljen od vo|a jednog broja partijskih grupa” (p. 158).
260 IMPERIJALIZAM
najboljeg ~oveka iz {irokih redova jedne partije. Mnogo je relevantnija,

me|utim, ~injenica da vi{epartijski sistem nikad ne dozvoljava bilo kom
~oveku ili bilo kojoj partiji da preuzme punu odgovornost, i prirodna je
posledica {to nijedna vlada koju je sastavio partijski savez nikada ne ose}a
punu odgovornost. âk i kad se neverovatno dogodi i apsolutna ve}ina je-
dne partije zavlada parlamentom, {to rezultira jednopartijskom upravom,
to se moè zavr{iti ili diktaturom, jer sistem nije pripremljen za takvu vla-
davinu, ili ne~istom save{}u jo{ uvek istinski demokratskog vo|stva koje
}e se, naviknuto da misli o sebi jedino kao o delu celine, prirodno pla{iti
da upotrebi svoju vlast. Ova ne~ista savest je funkcionisala gotovo na pri-
meran na~in kada su se, posle Prvog svetskog rata, nema~ka i austrijska
Socijaldemokratska partija za trenutak pojavile kao partije apsolutne ve-
}ine, a ipak su odbijale vlast koja ide sa tim poloàjem.85
Od uspona partijskog sistema bilo je sasvim prirodno da se partije pois-
tove}uju sa posebnim interesima, ekonomskim i drugim;86 sve kontinen-
talne partije, ne samo radni~ke grupe, to su vrlo iskreno prihvatale sve dok
su bile sigurne da dràva iznad partija upotrebljava svoju vlast manje-vi{e
u interesu svih. Anglosaksonska partija, naprotiv, zasnovana na nekom
“partikularnom principu” za slu`bu “nacionalnom interesu”,87 sama je ak-
tuelna ili budu}a dràva te zemlje; partikularni interesi su zastupljeni u sa-
moj partiji, kao njeno desno i levo krilo, a reguli{u ih potrebe vlade. A po-
{to u dvopartijskom sistemu jedna partija uop{te ne moè da opstane ako
ne stekne dovoljno snage da preuzme vlast, nije potrebno nikakvo teorij-
sko obja{njenje, ne razvijaju se nikakve ideologije i uop{te ne postoji ~ud-
85 Vidi Demokratie und Partei, izdanje Peter R. Rohden, Vienna, 1932, Uvod: “Osobina
po kojoj su se razlikovale nema~ke partije je... da su sve parlamentarne grupe pomirene sa
sudbinom da ne predstavljaju volonté générale... Zato su partije bile tako zbunjene kada ih je
Novembarska revolucija dovela na vlast. Svaka od njih je bila tako organizovana da je mogla
da postavi samo relativni zahtev, to jest, uvek je ra~unala sa postojanjem drugih partija koje
predstavljaju druge parcijalne interese, te je tako prirodno i ograni~avala sopstvene ambicije”
(pp. 13-14).
86 Kontinentalni partijski sistem je sasvim skorašnjeg datuma. Sa izuzetkom francuskih
partija koje datiraju unazad do Francuske revolucije, nijedna evropska zemlja nije upoznala
politi~ko zastupništvo putem partija pre 1884. Partije su nastale stvaranjem frakcija u parla-
mentu. U Švedskoj je socijaldemokratska partija bila prva partija (1889) sa potpuno for-
mulisanim programom (Encyclopedia of Social Sciences, loc. cit.). Za Nema~ku vidi Ludwig
Bergstraesser, Geschichte der politische Parteien, 1921. Sve partije su se iskreno bazirale na
zaštiti interesa; Nema~ka konzervativna partija, na primer, razvila se iz “Udruènja za zašti-
tu interesa velikih zemljišnih poseda”, osnovanog 1848. Interesi nisu bili nu`no ekonomski,
svakako. Holandske partije su, na primer, bile formirane “oko dva pitanja koja su dominirala
holandskom politikom – širenje dozvola za rad i dotiranje privatnog (uglavnom verskog)
obrazovanja” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).
87 Edmund Burke (Upon Party, 2. edition, London, 1850), definicija partije: “Partija je za-
jednica ljudi ujedinjenih radi unapre|ivanja nacionalnog interesa zajedni~kim trudom na
nekom partikularnom principu sa kojim se svi oni slaù”.
ni fanatizam kontinentalne partijske borbe, koji ne izvire toliko iz sukob-

ljenih interesa koliko iz antagonisti~kih ideologija.88
Nevolja s kontinentalnim partijama, koje su u principu odvojene od vla-
de i vlasti, nije prevashodno u tome {to su bile priklje{tene uskim partiku-
larnim interesima, koliko u tome {to su se stidele tih interesa, pa su zato
razvijale opravdanja koja su ih sve dovela do ideolo{ke tvrdnje da se nji-
hov partikularni interes poklapa sa najop{tijim interesima ~ove~anstva.
Konzervativna partija se nije zadovoljavala time da {titi interese prizem-
nog vlasni{tva ve} joj je bila potrebna filozofija po kojoj je Bog stvorio
~oveka da obra|uje zemlju u znoju lica svog. Isto je bilo i sa ideologijom
progresa partija srednje klase i sa tvrdnjom radni~kih partija da je prole-
tarijat predvodnik ~ove~anstva. Ova ~udna kombinacija uzvi{ene filozofi-
je i prizemnih interesa je samo na prvi pogled paradoksalna. Te partije nisu
organizovale svoje klanove (ili obrazovale svoje vo|e) za rukovo|enje dr-
àvnim poslovima, ve} su ih ovi zastupali samo kao privatne li~nosti sa
privatnim interesima, morali su da udovolje svim privatnim potrebama,
duhovnim kao i materijalnim. Drugim re~ima, glavna razlika izme|u an-
glosaksonske i kontinentalne partije je {to je ova prva politi~ka organiza-
cija gra|ana, koji treba da “delaju sporazumno” da bi uop{te delovali,89
dok je druga organizacija privatnih lica koja èle da za{tite svoje interese
od me{anja javnih poslova.
U skladu sa ovim sistemom, kontinentalna teorija dràve je ljude sma-
trala gra|anima samo dok nisu ~lanovi partije, to jest, po njihovom li~nom
neorganizovanom odnosu prema dràvi (Staatsbürger) ili po njihovom pa-
triotskom entuzijazmu u kriznim vremenima (citoyens).90 To je bio
88 Arthur N. Holcombe (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.) pravilno je naglasio
da su u dvopartijskom sistemu principi dve partije “imali tendenciju da budu isti. Da nisu bile
u osnovi iste, pokoravanje pobedniku bilo bi nepodnošljivo za pobe|enog.”
89 Burke, op. cit. : “Oni su verovali da ljudi koji ne bi delovali slo`no, ne bi mogli da de-
laju efikasno, da ne bi mogli da delaju saglasno kad ne bi radili sa poverenjem; da ljudi ne bi
mogli da rade sa poverenjem ako nisu povezani zajedni~kim uverenjima, zajedni~kim ose}a-
njima i zajedni~kim interesima”.
90 Za srednjoevropski koncept dràvljanina (Staatsbürger) naspram ~lana partije, vidi
Bluntschli, op. cit.: “Partije nisu dràvne institucije,... nisu ~lanovi dràvnog organizma, ve}
slobodne društvene grupe ~ije formiranje zavisi od promenljivog ~lanstva, ujedinjenog oko
zajedni~ke politi~ke akcije odre|enim uverenjem”. “Razlika izme|u interesa dràve i intere-
sa partije se stalno naglašava: “Partija ne sme sebe da stavi iznad dràve, ne sme nikada da
stavi svoj partijski interes iznad dràvnog interesa” (pp. 9 i 10).
Berk se, me|utim, suprotstavlja konceptu prema kojem partijski interesi i ~lanstvo u parti-
ji ~ine ~oveka lošijim gra|aninom. “Dràve su sastavljene od porodica, slobodne dràve od
partija; i mi moèmo da tvrdimo da naši prirodni pogledi i krvne veze neizbe`no imaju
sklonost da ~ine ljude lošim gra|anima, kao i da vezanost za našu partiju slabi one veze koji-
ma se drìmo za našu zemlju” (op. cit.).
Lord John Russel, On Party (1850), ide ~ak korak dalje kad tvrdi da je glavni pozitivni
efekat partije to što “ona daje suštinu maglovitim uverenjima politi~ara, i vezuje ih za posto-
jane i trajne principe”.
262 IMPERIJALIZAM
nesre}ni rezultat preobraàja citoyen-a Francuske revolucije u bourgeois-a

devetnaestog veka s jedne strane i antagonizma izme|u dràve i dru{tva s
druge. Nemci su bili skloni da patriotizam smatraju poslu{nim samozabo-
ravom pred vlastima, a Francuzi entuzijasti~kom lojalno{}u fantomu “ve-
~ne Francuske”. U oba slu~aja patriotizam je zna~io napu{tanje jednopar-
tijskih i parcijalnih interesa u korist vladinog i nacionalnog interesa. Takva
nacionalisti~ka deformacija bila je zapravo skoro neizbe`na u sistemu ko-
ji je stvorio politi~ke partije izvan privatnih interesa tako da je javno dobro
moralo da zavisi od sile odozgo i od nejasnog velikodu{nog samo`rtvova-
nja odozdo, koje se moglo posti}i samo podizanjem nacionalisti~kih stra-
sti. U Engleskoj, naprotiv, antagonizam izme|u privatnog i nacionalnog
interesa nikada nije igrao odlu~uju}u ulogu u politici. Zbog toga {to je par-
tijski sistem na kontinentu vi{e korespondirao sa klasnim interesima, to je
urgentnija bila potreba nacije za nacionalnim interesima – {to Engleskoj sa
njenim direktnim vladanjem putem partije i opozicije nikada nije bilo u toj
meri potrebno.
Ako pogledamo kakvi uslovi za uspon pokreta postoje u kontinentalnom,
a kakvi u britanskom sistemu, verovatno bi se jednopartijska diktatura lak{e
dokopala dràvne ma{ine u zemljama gde je dràva iznad partija, i time iz-
nad gra|ana, nego u onima u kojima gra|ani deluju}i “dogovorno”, to jest
kroz partijsku organizaciju, mogu legalno da zadobiju vlast i da se osete kao
vlasnici dràve, dana{nje ili sutra{nje. Jo{ je verovatnije da se mistifikacija
vlasti svojstvena pokretima moè posti}i lak{e {to su gra|ani udaljeniji od
izvora vlasti – lak{e u zemljama sa birokratskom upravom gde vlast potpuno
prevazilazi sposobnost razumevanja ~oveka kojim se vlada, nego u zemlja-
ma sa ustavnom upravom, gde je zakon iznad vlasti, a vlast samo sredstvo
njenog ja~anja; a jo{ lak{e u zemljama gde je dràvna vlast izvan doma{aja
partija, pa je stoga, ~ak i ako ostane u doma{aju gra|aninove inteligencije,
pomerena van doma{aja njegovog prakti~nog iskustva i delovanja.
Otu|enje masa od vlasti, koje je bilo po~etak njihove kona~ne mr`nje i
gnu{anja prema parlamentu, razlikovalo se u Francuskoj i drugim zapad-
nim demokratijama s jedne strane i u srednjoevropskim zemljama, Nema~-
koj uglavnom, s druge. U Nema~koj, gde je dràva po definiciji iznad par-
tija, partijske vo|e su uvek otkazivale vernost u trenutku kada su postale
ministri i bile zaduène zvani~nim obavezama. Nelojalnost sopstvenoj
partiji bila je du`nost svih u javnoj slu`bi.91 U Francuskoj, kojom je
91 Uporedi sa ovim stavom indikativnu ~injenicu da u Belikoj Britaniji Remzi Mekdonald
nije ništa mogao da u~ini da se zaboravi njegova “izdaja” Laburisti~ke partije. U Nema~koj
je ~inovni~ki duh traìo od slu`benika u dràvnim slu`bama da budu “iznad partija”.
Nasuprot ovom duhu stare pruske dràvne slu`be, nacisti su afirmisali prioritet partije, jer su
èleli diktaturu. Gebels je eksplicitno zahtevao: “Svaki ~lan partije koji postaje dràvni
funkcioner mora da ostane nacionalsocijalista, prvo... i da blisko sara|uje sa partijskom ad-
ministracijom” (citirano iz Gottfried Neese, Partei und Staat, 1939, p. 28).
vladao savez partija, od ustanovljenja Tre}e republike i njenog fantasti-

~nog sastavljanja kabineta nije bila mogu}a nikakva prava vlada. Njena
slabost se potpuno razlikovala od nema~ke; ona je ukinula dràvu, koja je
bila iznad partija i iznad parlamenta, a nije reorganizovala svoj partijski si-
stem u telo sposobno da vlada. Vlada je neizostavno postala sme{an ek-
sponent stalno promenljivih raspoloènja Parlamenta i javnog mnjenja.
Nema~ki sistem, s druge strane, na~inio je od Parlamenta manje-vi{e kori-
sno popri{te konfliktnih interesa i mi{ljenja, ~ija je glavna funkcija bila da
uti~e na vladu ali ~ija je prakti~na neophodnost za vo|enje dràvnih poslo-
va bila, u najmanju ruku, diskutabilna. U Francuskoj su partije ugu{ile
vladu; u Nema~koj je dràva u{kopila partije.
Od kraja pro{log veka, ugled ovih kolonijalnih parlamenata i partija je
stalno opadao; {irokim narodnim masama oni su izgledali kao skupe i ne-
potrebne institucije. Upravo iz tog razloga svaka grupa koja je tvrdila da
predstavlja ne{to iznad partijskih i klasnih interesa i koja je nastala izvan
parlamenta, imala je mnogo {anse za popularnost. Takve su grupe izgle-
dale kompetentnije, iskrenije i delovalo je kao da se vi{e bave javnim po-
slovima. Ovo je, me|utim, bio samo privid, jer je istinski cilj svake “parti-
je iznad partija” bio da promovi{e jedan poseban interes, sve dok ne pro-
`dere sve ostale, a jednu posebnu grupu proizvede u gospodara dràvne
ma{ine. To se kona~no dogodilo u Italiji pod Musolinijevim fa{izmom,
koji do 1938. nije bio totalitaran, ve} obi~na nacionalna diktatura koja se
logi~no razvila iz vi{epartijske demokratije. Jer ima zaista neke istine u
staroj banalnoj istini o afinitetu izme|u vladavine ve}ine i diktature, ali taj
afinitet nema bilo kakve veze sa totalitarizmom. O~igledno da, posle mno-
go decenija neefikasne i zbrkane uprave, uzurpiranje dràve u korist jedne
partije moè da do|e kao veliko olak{anje jer bar obezbe|uje, iako za ogra-
ni~eno vreme, neku konzistentnost, stalnost i malo manje protivre~nosti.
înjenica da je uzurpiranje vlasti od strane nacista ~esto poistove}ivano
sa takvom jednopartijskom diktaturom samo je pokazala koliko je poli-
ti~ko mi{ljenje jo{ uvek imalo korena u starim utvr|enim obrascima i ko-
liko su malo ljudi bili spremni za ono {to je stvarno trebalo da do|e. Jedini
tipi~no moderan aspekt diktature fa{isti~ke partije je {to je i ovde, tako|e,
partija insistirala na tome da je ona u stvari pokret; postalo je evidentno da
ona to nije, ve} da je jednostavno preuzela etiketu “pokret” da bi privukla
mase ~im je zaposela dràvnu ma{inu bez drasti~nih promena strukture
vlasti u zemlji, zadovoljavaju}i se time da sve vladine poloàje popuni
~lanovima partije. Upravo je kroz poistove}ivanje partije sa dràvom, ko-
je su i nacisti i bolj{evici uvek pa`ljivo izbegavali, partija prestala da bude
“pokret” i vezala se za u biti stabilnu strukturu dràve.
Iako totalitarni pokreti i njihovi prethodnici, pan-pokreti, nisu bili “par-
tije iznad partija” sa aspiracijom da prigrabe dràvnu ma{inu, ve} pokreti
264 IMPERIJALIZAM
koji su ciljali na razaranje dràve, nacisti su videli da je vrlo povoljno da

se predstavljaju kao takvi, to jest, da se pretvaraju da verno slede italijans-
ki model fa{izma. Tako su mogli da zadobiju pomo} onih gornjih klasa i
poslovne elite koji su naciste gre{kom smatrali za ove starije grupe, koje
su i sami ~esto inicirali i koje su imale dosta skromne pretenzije da dr-
àvnu ma{inu osvoje za jednu partiju.92 Biznismeni koji su pomogli Hit-
leru da do|e na vlast naivno su verovali da podràvaju samo diktatora, ~o-
veka koga su sami napravili, koji }e upravljati u korist njihove klase a na
{tetu svih ostalih.
Imperijalisti~ki inspirisane “partije iznad partija” nikada nisu znale kako
da profitiraju od narodne mr`nje prema partijskom sistemu kao takvom:
frustrirani nema~ki predratni imperijalizam, uprkos snovima o kontinental-
noj ekspanziji i èstokom optuìvanju demokratskih institucija nacionalne
dràve, nikada nije imao domet pokreta. Svakako da nije bilo dovoljno da
se bahato nipoda{tavaju klasni interesi, sam temelj partijskog sistema na-
cije, jer su pokreti po tome bili jo{ manje privla~ni nego obi~ne partije.
Ono {to im je o~ito nedostajalo, uprkos visokoparnim nacionalisti~kim
frazama, bila je stvarna nacionalisti~ka ili neka druga ideologija. Posle
Prvog svetskog rata, kada su nema~ki pangermani, posebno Ludendorf i
njegova èna, shvatili ovu gre{ku i poku{ali da je poprave, propali su upr-
kos svojoj znatnoj sposobnosti da podilaze najve}im praznovericama ma-
sa, jer su se ~vrsto dràli zastarelog netotalitarnog oboàvanja dràve i ni-
su mogli da razumeju da raspaljeno interesovanje masa za takozvane
“naddràvne sile” (überstaatliche Mächte) – to jest za jezuite, Jevreje i
masone – ne proisti~e iz oboàvanja nacije ili dràve, ve}, naprotiv, iz za-
visti i èlje da i sami postanu “naddràvne sile”.93
Jedine zemlje u kojima, po svemu sude}i, dràvna idolatrija i oboàva-
nje nacije jo{ nisu iza{li iz mode i gde se narod jo{ uvek ozbiljno bavio na-
cionalisti~kim parolama protiv “naddràvnih” sila bile su one latinoevrop-
ske dràve kao Italija i u manjem stepenu [panija i Portugalija, a one su
zapravo patile od ~vrstih prepreka koje su njihovom punom nacionalnom
razvoju postavljale crkvene vlasti. To se doga|alo delimi~no zahvaljuju}i
autenti~nom elementu zakasnelog nacionalnog razvoja, a delimi~no i zbog
mudrosti crkve koja je vrlo razborito shvatila da fa{izam nije ni antihri{-
}anski ni totalitaran u principu, nego da samo èli da postigne odvajanje
crkve od dràve, koje je u drugim zemljama ve} izvr{eno, da je po~etni an-
92 Takvi kao Kolonialverein, Centralverein für Handelsgeographie, Flottenverein ili ~ak

Pangermanska liga, koja, me|utim, pre Prvog svetskog rata nije imala nikakve veze sa krup-
nim biznisom. Vidi Wertheimer, op. cit., p. 73. Tipi~ni me|u tom buròazijom “iznad partija”
bili su naravno Die Nationalliberalen; vidi belešku 74.
93 Erich Ludendorff, Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des Weltkrieges, Lei-
pzig, 1927. Vidi tako|e Feldherrnworte, 1938, 2 vols: I 43, 55; II, 80.
tiklerikalni prizvuk fa{isti~kog nacionalizma dosta brzo jenjavao i ustupio

mesto jednom modus vivendi kao u Italiji, ili o~iglednom savezu sa crk-
vom, kao u [paniji i Portugaliji.
Musolinijevo tuma~enje ideje korporizovane dràve bilo je poku{aj da
se prevazi|u ozlogla{ene opasnosti za naciju u dru{tvu u kojem su vladale
klase sa novom integrisanom dru{tvenom organizacijom 94 i da se
inkorporiranjem dru{tva u dràvu re{i antagonizam na kome je po~ivala
nacionalna dràva.95 Fa{isti~ki pokret, “partija iznad partije”, po{to je tvr-
dio da predstavlja interes nacije u celini, dokopao se dràvne ma{ine, pois-
tovetio se sa najve}im nacionalnim autoritetom i poku{ao da od celog nar-
oda na~ini “deo dràve”. Me|utim, on nije za sebe mislio da je “iznad
dràve” i njegove vo|e nisu zami{ljale da su “iznad nacije”.96 [to se ti~e
fa{ista, njihov se pokret zavr{io barem {to se ti~e unutra{nje politike kada
su prigrabili vlast; pokret nije mogao da se nastavi samo radi spoljne poli-
tike, u stilu imperijalisti~ke ekspanzije i tipi~no imperijalisti~kih avantura.
âk i pre uzurpiranja vlasti, nacisti su se jasno dràli po strani od ovog
fa{isti~kog oblika diktature u kojem “pokret” sluì samo da dovede partiju
na vlast, a svesno su koristili partiju da “podsti~e pokret”, koji, nasuprot
partiji, ne sme da ima bilo kakve “kona~ne, ~vrsto odre|ene ciljeve”.97
Razlika izme|u fa{ista i totalitarnih pokreta najbolje se ilustruje njiho-
vim drànjem prema vojsci, to jest, prema toj nacionalnoj instituciji par
excellence. Za razliku od nacista i bolj{evika, koji su uni{tili duh vojske
podre|uju}i je politi~kim komesarima ili totalitarnim elitnim formacija-
ma, fa{isti su mogli da koriste tako izrazito nacionalisti~ke instrumente
94 Glavna svrha korporativne dràve bila je “popravljanje i neutralizovanje stanja koje je

donela industrijska revolucija devetnaestog veka, koja je razdvojila kapital i rad u industriji
stvaraju}i s jedne strane kapitalisti~ku klasu unajmljiva~a rada a sa druge veliku klasu
bezvlasnih, industrijski proletarijat. Blizina tih klasa neizbe`no je dovodilo do sukoba nji-
hovih suprotnih interesa” (The Fascist Era, published by the Fascist Confederation of
Industrials, Rome, 1939, chapter III).
95 “Ako Dràva treba istinski da predstavlja naciju, onda ljudi od kojih se nacija sastoji
moraju biti deo Dràve.
“Kako to osigurati?
“Fašisti~ki odgovor je organizovanje ljudi u grupe prema njihovim aktivnostima, grupe
koje se kroz svoje vo|e ... uspinju etapama kao u piramidi u ~ijoj su osnovi mase, a na vrhu
Dràva.
“Nijedna grupa izvan Dràve, nijedna grupa protiv Dràve, sve grupe unutar Dràve...
{to... je sama nacija izraèna izgubljeno.” (ibid.)
96 Za odnos izme|u partije i dràve u totalitarnim zemljama, a posebno za inkorporisanje
fašisti~ke partije u dràvu Italije, vidi Franz Neumann, Behemoth, 1942, chapter 1.
97 Vidi izuzetno interesantnu prezentaciju odnosa izme|u partije i pokreta u “Dienstvor-
schrift für die Parteiorganisation der NSDAP”, 1932, p. II ff. i prezentaciju Warnera Besta u
Die deutsche Polizei, 1941, p. 107, koja ima istu orijentaciju: “Zadatak je Partije... da odrà-
va pokret na okupu i da mu daje podršku i pravac.”
266 IMPERIJALIZAM
kao {to je vojska, sa kojom su se poistovetili kao {to su se poistove}ivali sa

dràvom. @eleli su fa{isti~ku dràvu i fa{isti~ku vojsku, ali jo{ uvek voj-
sku i dràvu; samo su u nacisti~koj Nema~koj i u sovjetskoj Rusiji vojska
i dràva postale podre|ene funkcijama pokreta. Fa{isti~ki diktator je bio
jedini pravi uzurpator u stilu klasi~ne politi~ke teorije – a ne ni Hitler ni
Staljin – i njegova jednopartijska vlast je bila u izvesnom smislu jedina
koja je jo{ uvek bila blisko povezana sa vi{epartijskim sistemom. On je iz-
vr{io ono na {ta su ciljali imperijalisti~ki nastrojene lige, dru{tva i “partije
iznad partija”, tako da je upravo italijanski fa{izam postao jedini primer
modernog masovnog pokreta organizovanog u okvirima postoje}e dràve,
inspirisan isklju~ivo ekstremnim nacionalizmom, i on je neprestano trans-
formisao narod u onakve Staatsbürger ili patriotes kakve je nacionalna dr-
àva mobilisala samo u vremenima krize i union sacrée.98
Nema pokreta bez mr`nje prema dràvi, a to je prakti~no bilo nepoznato
nema~kim pangermanima u relativnoj stabilnosti predratne Nema~ke.
Pokreti su nastali u Austrougarskoj, gde je mr`nja prema dràvi za pot-
la~ene nacionalnosti bila izraz patriotizma, gde su partije – sa izuzetkom
Socijaldemokratske, koja je uz Hri{}ansko-socijalnu partiju jedina bila
iskreno lojalna Austriji – bile formirane po nacionalnoj a ne po klasnoj li-
niji. To je bilo mogu}e jer su ekonomski i nacionalni interesi ovde bili sko-
ro identi~ni zato {to je ekonomski i dru{tveni status u velikoj meri zavisio
od nacionalnosti; stoga je nacionalizam, koji je bio ujedinjuju}a sila u na-
cionalnim dràvama, ovde odmah postao princip unutra{njeg raskida, {to
je rezultiralo time da se struktura tih partija o{tro razlikovala od strukture
partija nacionalnih dràva. ^lanove partija nije okupljao partikularni in-
teres u mnogonacionalnoj Austrougarskoj kao u ostalim kontinentalnim
sistemima, ili partikularni princip organizovane akcije kao u anglosakson-
skom, ve} uglavnom ose}anje pripadnosti istoj nacionalnosti. Strogo go-
vore}i, to bi trebalo da bude i bilo je velika slabost u austrijskim partijama,
jer nikakvi kona~ni ciljevi ili programi nisu mogli da se izvedu iz ose}anja
plemenske pripadnosti. Pan-pokreti su od ove mane napravili vrlinu, pret-
varaju}i partije u pokrete i otkrivaju}i onaj oblik organizacije kojem, na-
suprot svim ostalim, nikad ne}e biti potreban cilj ili program, ve} iz dana
u dan moè da menja svoju politiku bez {tete po svoje ~lanstvo. Davno pre
nego {to je nacizam ponosno izrekao da mu program nije potreban iako ga
ima, pangermanizam je otkrio koliko je op{te raspoloènje va`nije za
masovnu privla~nost od nacrta i platformi. Jer za pokret je jedino va`no da
98 U govoru 14. novembra 1933, Musolini brani svoju jednopartijsku vlast argumentima
koji su kolali u svim nacionalnim dràvama tokom rata: potrebna je jedna politi~ka partija
tako “da politi~ka disciplina moè da postoji... a da povezanost zajedni~kom sudbinom moè
sve da ujedini prevazilaze}i suprotne interese” (Benito Mussolini, Four Speaches on the
Corporate State,Rome, 1935).
se stalno kre}e.99 Nacisti su, zato, obi~avali da se prema ~etrnaest godina

Vajmarske republike odnose kao prema “vremenu Sistema” – Systemzeit –
{to je impliciralo da je to vreme bilo sterilno, da mu je nedostajao di-
namizam, da se nije “kretalo”, a da je za njim sledilo njihovo “doba pokre-
ta”.
Pokret koji se stalno {irio smatrao je da dràva, ~ak i kao jednopartijska
diktatura, stoji na putu njegovim stalno promenljivim potrebama. Najkarak-
teristi~nija razlika izme|u imperijalisti~ke “grupe iznad partije”, Pan-
germanske lige u samoj Nema~koj i pangermanskog pokreta u Austriji, je
bilo njihovo drànje prema dràvi:100 dok je “partija iznad partija” èlela
samo da preuzme dràvnu ma{ineriju, pravi pokret je ciljao na njeno ra-
zaranje; dok su prvi dràvu jo{ uvek shvatali kao najvi{u vlast ~im je za-
stupni{tvo dopalo u ruke ~lanovima jedne partije (kao u Musolinijevoj Ita-
liji), ovi drugi su pokret shvatali kao nezavisan i nadre|en dràvi.
Neprijateljstvo pan-pokreta prema partijskom sistemu steklo je prakti~ni

zna~aj kada je, posle Prvog svetskog rata, partijski sistem prestao da
funkcioni{e, a klasni sistem evropskog dru{tva se slomio pod teìnom sve
ve}ih masa potpuno deklasiranih doga|ajima. Inicijativu tada nisu vi{e
imali pan-pokreti ve} njihovi totalitarni naslednici, koji su za nekoliko go-
dina potkopali politike svih drugih partija do tog stepena da su one postale
ili antifa{isti~ke ili antibolj{evi~ke ili i jedno i drugo.101 Tim negativnim
pristupom, o~igledno nametnutim spolja, starije partije su jasno pokazale
da ni one nisu vi{e u stanju da funkcioni{u kao zastupnici specifi~nih klas-
nih interesa, ve} su postale puki zagovornici status quo-a. Brzina kojom su
nema~ki i austrijski pangermani pri{li nacizmu ima paralelu mnogo spori-
jem i mnogo komplikovanijem toku kroz koji su pansloveni kona~no
otkrili da je likvidacijom Lenjinove ruske revolucije u~injeno dovoljno da
Staljin dobije njihovu svesrdnu podr{ku. To {to su bolj{evizam i nacizam
na vrhuncu svoje mo}i nadrasli puki plemenski nacionalizam i bili skoro
neupotrebljivi za one koji su jo{ uvek stvarno verovali u njega u principu,
a ne kao u puki propagandni materijal, nije bila gre{ka ni pangermana niti
panslovena, i to nije sputavalo njihov entuzijazam.
99 Vredna je pa`nje slede}a anegdota koju je zabeleìo Ber|ajev: “Mladi sovjet je išao u
Francusku... (i) pitali su ga kakav je utisak Francuska na njega ostavila. On je odgovorio;
’Nema slobode u toj zemlji’... . Mladi je ~ovek izloìo svoju ideju slobode; ... Takozvana
(francuska) sloboda je od one vrste slobode koja sve ostavlja nepromenjeno; svaki dan je kao
i onaj prethodni, pa se tako mladi ~ovek koji je došao iz Rusije u Francuskoj dosa|ivao” (op.
cit., pp. 182-183).
100 Kao i u Austriji, ponekad je i me|u nema~kim pangermanima dolazilo do neprijatelj-
stava prema dràvi, naro~ito ako su to bili Auslandsdeutsche, kao Moeller van der Bruk.
101 Hitler je ta~no opisao situaciju kada je tokom izbora 1932. rekao: “Protiv nacionalso-
cijalizma u Nema~koj ima samo negativnih ve}ina”, citirano iz Konrad Heiden, Der Führer,
1944, p. 564.
268 IMPERIJALIZAM
Propast kontinentalnog partijskog sistema i{la je ruku pod ruku sa

opadanjem prestià nacionalne dràve. Nacionalna homogenost je bila è-
stoko uzdrmana migracijama. Na primer Francuska, nation par excellen-
ce, postala je u roku od nekoliko godina potpuno zavisna od stranog rada;
restriktivna imigraciona politika, neadekvatna novim potrebama, bila je
jo{ uvek potpuno “nacionalna”, ali je utoliko postalo jasnije da nacionalna
dràva vi{e nije sposobna da se suo~i sa glavnim politi~kim temama tog
vremena.102 Jo{ je ozbiljniji bio nesre}ni napor mirovnih ugovora 1919. da
se uvedu nacionalne dràve u Isto~noj i Ju`noj Evropi, gde je dràvotvorni
narod ~esto imao samo relativnu ve}inu i ~esto bio broj~ano nadma{en
kombinovanim “manjinama”. Ta nova situacija bila bi dovoljna sama po
sebi da ozbiljno potkopa klasnu bazu partijskog sistema; svuda su partije
sada bile organizovane po nacionalnim linijama kao da je ukidanje Dvojne
monarhije sluìlo samo da omogu}i izvo|enje mno{tva sli~nih eksperime-
nata u manjem obimu.103 U drugim zemljama, gde nacionalnu dràvu i
klasni osnov njenih partija nisu potresale migracije i heterogenost sta-
novni{tva, inflacija i nezaposlenost su izazvale sli~an krah; o~igledno, {to
je rigidniji klasni sistem neke zemlje, {to njeni ljudi imaju ja~u klasnu
svest, to je ovaj slom dramati~niji i opasniji.
Takva je bila situacija izme|u dva rata, kad su svi pokreti imali vi{e {an-
se od bilo koje partije, jer pokret napada instituciju dràve i ne poziva se
na klase. Fa{izam i nacizam su se uvek hvalisali da njihova mr`nja nije
uperena protiv pojedina~nih klasa, ve} protiv klasnog sistema kao takvog,
koji su oni optuìvali kao izum marksizma. Jo{ je zna~ajnija bila ~injenica
da su komunisti tako|e, bez obzira na svoju marksisti~ku ideologiju, mo-
rali da napuste rigidnost pozivanja na klase, kada su, posle 1935, pod iz-
govorom da pro{iruju svoju masovnu bazu, svuda formirali Narodni front
i po~eli da privla~e sve ve}e mase izvan svih klasnih slojeva, koje su do ta-
da bile prirodni plen za fa{isti~ki pokret. Nijedna od starih partija nije bila
spremna da primi te mase, niti je pravilno procenjivala njihov sve znatniji
broj i sve ja~i politi~ki uticaj njihovih vo|a. Ova gre{ka u prosu|ivanju
starih partija moè se objasniti ~injenicom da su ih bezbedan poloàj u
parlamentu i sigurna zastupljenost u slu`bama i institucijama dràve nave-
li da se ose}aju mnogo bliè izvorima vlasti nego masama; mislili su da }e
dràva zauvek ostati neprikosnoveni gospodar svih instrumenata nasilja, a
da }e vojska, vrhovna institucija nacionalne dràve, ostati presudni ele-
102 Pri izbijanju Drugog svetskog rata, barem 10 posto francuskog stanovništva su bili
stranci i naturalizovani. U francuskim rudnicima na severu uglavnom su radili Poljaci i
Belgijanci, u poljoprivredi na jugu Španci i Italijani. Vidi Carr-Saunders, World Population,
Oxford, 1936, p. 145-158.
103 “Od 1918. nijedna (dràva-naslednica nije proizvela ... partiju koja bi obuhvatila više
od jedne rase, jedne religije, jedne društvene klase ili jednog regiona. Jedini izuzetak je
Komunisti~ka partija êhoslova~ke” (Encyclopedia of the Social Sciences, loc. cit.).
ment u svim doma}im krizama. Oni su se zbog toga osetili slobodnim da

se podsmehnu brojnim paravojnim formacijama koje su nicale bez ikakve
zvani~no priznate pomo}i. Jer sa slabljenjem partijskog sistema pod pri-
tiskom pokreta izvan parlamenta i klasa, nestajao je i pre|a{nji antagoni-
zam partija prema dràvi. Partije, kao `rtve iluzije “dràva iznad partija”,
lo{e su ovu harmoniju protuma~ile kao izvor snage, kao ~udesan odnos sa
ne~im vi{eg reda. Ali dràvi je, kao i partijskom sistemu, pretio pritisak
revolucionarnih pokreta, i ona vi{e nije mogla sebi da dozvoli da odràva
svoju labavu i neizostavno nepopularnu poziciju iznad unutra{njih do-
ma}ih sukoba. Vojska je odavno prestala da bude zna~ajan bedem protiv
revolucionarnog nemira, ne zato {to je simpatisala sa revolucijom ve} za-
to {to je izgubila poloàj. Dva puta je u modernim vremenima, i oba puta
u Francuskoj, nation par excellence, vojska ve} dokazala svoju su{tinsku
nevoljnost ili nesposobnost da pomogne vlasti ili da sama zauzme vlast:
1850, kada je dozvolila gomili iz “Dru{tva 10. decembar” da dovede Na-
poleona III na vlast104 i opet, krajem devetnaestog veka, za vreme Drajfu-
sove afere, kad ni{ta nije bilo lak{e nego da se uspostavi vojna diktatura.
Neutralnost vojske, njena spremnost da sluì svakog gospodara, kona~no
je stavila dràvu u poziciju “posrednika izme|u organizovanih partijskih
interesa. Ona vi{e nije bila iznad ve} izme|u dru{tvenih klasa.”105 Drugim
re~ima, dràva i partije zajedno branile su status quo ne shvataju}i da sam
ovaj savez podjednako kao i sve drugo sluì tome da se status quo izmeni.
Do sloma evropskog partijskog sistema do{lo je na spektakularan na~in
Hitlerovim osvajanjem vlasti. Sada je ~esto zgodno zaboraviti da je u tre-
nutku izbijanja Drugog svetskog rata ve}ina evropskih zemalja ve} po-
primila neke oblike diktature i odbacila partijski sistem, kao i da je ta revo-
lucionarna promena u vlasti najve}eg broja zemalja bila izvedena bez re-
volucionarnog potresa. Revolucionarna akcija ~e{}e je bila teatralni ustu-
pak zemljama sa èstoko nezadovoljnim masama pre nego stvarna bitka za
vlast. Najzad, nije bilo mnogo razlike u tome {to nekoliko hiljada skoro
nenaoruànih ljudi organizuje mar{ na Rim i preuzima upravu u Italiji, ili
{to u Poljskoj (1934) takozvani “nepartijni blok”, sa programom podr{ke
polufa{isti~koj vladi i sa ~lanstvom privu~enim me|u plemi}ima i najsiro-
ma{nijim seljacima, radnicima i biznismenima, katolicima i ortodoksnim
Jevrejima, legalno zadobija dve tre}ine mesta u Parlamentu.106
U Francuskoj, Hitlerov dolazak na vlast, pra}en ja~anjem komunizma i
fa{izma, brzo je izbrisao prvobitne me|usobne odnose partija i preko no}i
promenio starostavne partijske linije. Francuska desnica, do tada strogo
104 Vidi Karl Marx, op. cit.

105 Carl Schmitt, op. cit. p. 31.
106 Vaclav Fiala, “Les Partis politiques polonais”, Monde Slave, February, 1953.
270 IMPERIJALIZAM
antinema~ka i pro-ratna, posle 1933. postala je prethodnica pacifizma i

razumevanja sa Nema~kom. Levica nije zaostala, od pacifizma po svaku
cenu do ~vrstog stava protiv Nema~ke, i ubrzo su je iste one partije koje su
samo nekoliko godina ranije optuìvale njen pacifizam kao nacionalnu iz-
daju optuìle da je partija ratnih hu{ka~a.107 Godine koje su sledile Hit-
lerovom dolasku na vlast pokazale su se jo{ katastrofalnijim po integritet
francuskog partijskog sistema. U Minhenskoj krizi, sve partije, od desnice
do levice, pocepale su se iznutra na jedino zna~ajnom politi~kom pitanju:
ko je za rat sa Nema~kom, ko je protiv njega.108 Svaka je partija gajila
mirovnu i ratnu frakciju; nijedna od njih nije mogla da ostane ujedinjena
na glavnim politi~kim odlukama i nijedna nije izdràla probu fa{izma i na-
cizma bez cepanja na antifa{iste s jedne strane i pro-fa{iste s druge. To {to
je Hitler za postavljanje marionetskih reìma mogao slobodno da bira
izme|u svih partija, bila je posledica predratne situacije, a ne neki poseb-
no o{trouman nacisti~ki manevar. Nije bilo nijedne partije u Evropi koja
nije dala kolaboratore.
Naspram dezintegracije starijih partija svuda je stajalo jasno jedinstvo
fa{isti~kog i komunisti~kog pokreta – prvi je, izvan Nema~ke i Italije, lo-
jalno zastupao mir ~ak i po cenu spoljne dominacije, dok je ovaj drugi
zagovarao rat ~ak i po cenu nacionalne propasti. Poenta, me|utim, nije to-
liko u tome {to je ekstremna desnica svuda napustila svoj tradicionalni na-
cionalizam u korist Hitlerove Evrope, a {to je ekstremna levica zaboravila
svoj tradicionalni pacifizam u korist starih nacionalnih parola, ve} pre u
tome {to su oba pokreta mogla da ra~unaju na lojalnost ~lanstva i na to da
vo|stvo ne bude potreseno iznenadnim obrtom u politici. Ovo se drama-
ti~no dokazalo u nema~ko-ruskom paktu o nenapadanju, kada je trebalo da
nacisti zaborave svoju glavnu parolu protiv bolj{evizma a komunisti da se
vrate na pacifizam koji su uvek optuìvali kao sitnoburùjski. Takvi izne-
nadni obrti nimalo ih nisu vre|ali. Jo{ uvek se dobro pamti kako su komu-
nisti ostali jaki i posle svog drugog volte-face, kad je za manje od dve go-
dine nacisti~ka Nema~ka napala Sovjetski Savez, i to uprkos ~injenici da
su obe politi~ke partije uvele ~lanstvo u ozbiljne i opasne politi~ke ak-
tivnosti koje su traìle pravo `rtvovanje i neprestanu akciju.
Spolja razli~it, ali u stvari mnogo è{}i, bio je slom partijskog sistema u
predhitlerovskoj Nema~koj. To je iza{lo na videlo tokom poslednjih pred-
sedni~kih izbora 1932, kada su sve partije usvojile potpuno nove i kompli-
kovane oblike masovne propagande.
107 Vidi pa`ljivu analizu Charles A. Micaud, The French Right and Nazi Germany. 1933-
1939, 1943.
108 Naj~uveniji primer je bio cepanje Francuske socijalisti~ke partije 1938. kada je
Blumova frakcija ostala u manjini protiv Deatove prominhenske grupe tokom partijskog
Kongresa senskog okruga.
Sam izbor kandidata je bio ~udan. Dok bi bilo prirodno da dva pokreta
koja su stajala izvan parlamentarnog sistema i napadala ga sa suprotnih
strana istaknu sopstvene kandidate (nacisti Hitlera a komunisti Telmana),
prili~no je iznena|ivalo {to sve partije najednom mogu da se sloè oko is-
tog kandidata. Nije bila {ala to {to je kandidat bio ba{ stari Hindenburg ko-
ji je uìvao jedinstvenu popularnost koja od vremena Mekmehona kod ku-
}e ~eka svakog poraènog generala; time se pokazalo kako su stare partije
samo èlele da se poistovete sa starovremskom dràvom, dràvom iznad
partija, ~iji je najsna`niji simbol bila nacionalna vojska, drugim re~ima, do
kog su stepena ve} odustale od samog partijskog sistema. Jer, imaju}i u vi-
du pokrete, razlika izme|u partija je zaista postala sasvim bezna~ajna; svi-
ma njima je postojanje dovedeno u pitanje i stoga su se one udruìle i na-
dale da }e zadràti status quo koji im je garantovao opstanak. Hindenburg
je postao simbol nacionalne dràve i partijskog sistema, dok su se Hitler i
Telman takmi~ili da postanu pravi narodni simboli.
Izborni plakati su pokazivali zna~aj odabira kandidata. Nijedan od njih
nije hvalio svog kandidata zbog njegovih zasluga; plakati za Hindenburga
su jasno tvrdili da je “glas za Telmana u stvari glas za Hitlera” – upozora-
vaju}i radnike da ne tro{e glasove na kandidata koji }e sigurno biti pora-
èn (Telman) i da time stave Hitlera u sedlo. Tako su se socijaldemokrate
sloìli da to bude Hindenburg, koji ~ak nije ni pominjan. Partije desnice
igrale su istu igru i nagla{avale da je “glas za Hitlera glas za Telmana”. I
jedni i drugi su, osim toga, sasvim jasno aludirali na slu~ajeve u kojima su
nacisti i komunisti imali zajedni~ki cilj da bi uverili sve lojalno partijsko
~lanstvo, bilo sa levice bilo sa desnice, da o~uvanje status quo-a traì Hin-
denburga.
Nasuprot propagandi za Hindenburga, koja se dopadala onima koji su
èleli status quo po svaku cenu – a 1932. to je zna~ilo nezaposlenost za
skoro polovinu nema~kog naroda – kandidati pokreta morali su da ra~una-
ju sa onima koji su èleli promenu po svaku cenu (~ak i po cenu uni{tenja
legalnih institucija), a koji su bili sve brojniji, bar milioni nezaposlenih i
njihove porodice. Nacisti zato nisu ni trepnuli na apsurd da je “glas za Tel-
mana glas za Hindenburga”, komunisti nisu oklevali da odgovore da je
“glas za Hitlera glas za Hindenburga”, i jedni i drugi prete}i svojim glasa-
~ima opasno{}u status quo-a na potpuno isti na~in na koji su njihovi opo-
nenti pretili svojim ~lanovima sabla{}u revolucije.
Iza ~udne uniformnosti metoda koje su koristile pristalice svih kandida-
ta leàla je pre}utna pretpostavka da }e bira~i i}i na izbore jer su zapla{eni
– pla{ili su se komunista, pla{ili su se nacista ili su se pla{ili status quo-a.
U tom op{tem strahu, sa politi~ke scene nestale su sve klasne podele; dok
je partijski savez za odbranu status quo-a izbrisao sve starije klasne struk-
ture koje su se zadràle u odvojenim partijama, ~lanstvo pokreta je bilo
272 IMPERIJALIZAM
potpuno heterogeno i isto toliko dinami~no i nestalno kao i sama neza-

poslenost.109 Dok se u okviru parlamentarnih institucija levica pridruìla
desnici, ta dva pokreta su se bavila zajedni~kim organizovanjem ~uvenog
saobra}ajnog {trajka na ulicama Berlina u novembru 1932.
Kada se razmatra izuzetno brza propast kontinentalnog partijskog

reìma, treba imati na umu njegov veoma kratak ìvotni vek. On nigde ni-
je postojao pre devetnaestog veka, a u najve}em broju evropskih zemalja
do{lo je do formiranja politi~kih partija tek posle 1848, tako da je njegova
vladavina neosporne institucije u nacionalnim politikama trajala jedva ~e-
tiri decenije. Tokom poslednje dve decenije devetnaestog veka, svi zna-
~ajni politi~ki napreci u Francuskoj, kao i u Austro-Ugarskoj, dogodili su
se ve} izvan parlamentarnih partija i u opoziciji prema njima, dok su svu-
da manje imperijalisti~ke “partije iznad partija”, da bi dobile narodnu po-
dr{ku, osporavale tu instituciju u korist agresivne, ekspanzionisti~ke
spoljne politike.
Dok su imperijalisti~ke lige stavljale sebe iznad partija da bi se poisto-
vetile sa nacionalnom dràvom, pan-pokreti su napadali iste te partije kao
deo op{teg sistema koji je uklju~ivao nacionalnu dràvu; oni nisu bili to-
liko “iznad partija” koliko “iznad dràve” da bi se direktno poistove}ivali
sa narodom. Totalitarni pokreti su kona~no do{li dotle da diskredituju i
narod, koji su ina~e, slède}i u stopu pan-pokrete, koristili u propagandne
svrhe. “Totalitarna dràva” je samo naizgled bila dràva, a pokret se vi{e
nije istinski poistove}ivao ~ak ni sa potrebama naroda. Pokret je od sad
bio iznad dràve i naroda, spreman da ih oboje `rtvuje radi svoje ideologi-
je: “Pokret... je Dràva, kao i Narod, i ni sada{nja dràva... ni sada{nji ne-
ma~ki narod ne mogu se zamisliti bez Pokreta.”110
Nema boljeg dokaza o nepopravljivom raspadu partijskog sistema nego
{to su veliki napori da se on oìvi na kontinentu posle ovog rata, àlosni
rezultati tih napora, poja~ana privla~nost pokreta posle poraza nacizma i
o~igledna pretnja bolj{evizma nacionalnoj nezavisnosti. Rezultat svih na-
pora da se povrati status quo samo je ponovno uspostavljanje politi~ke si-
tuacije u kojoj su destruktivni pokreti jedine “partije” koje ispravno fun-
kcioni{u. Njihovo vo|stvo je odràlo autoritet pod najteìm okolnostima, i
uprkos stalnoj promeni partijskih linija. Da bi se pravilno ocenile {anse za
preìvljavanje evropske nacionalne dràve, bilo bi mudro da se vi{e ne
109 Nema~ka socijalisti~ka partija pretrpela je tipi~nu promenu od po~etka veka do 1933.
Pre Prvog svetskog rata samo 10 posto njenih ~lanova nije pripadalo radni~koj klasi dok je
oko 25 posto njenih glasova dolazilo iz srednjih klasa. Me|utim, 1930. samo 60 posto njenih
~lanova su bili radnici a barem 40 posto glasova poticalo je od glasova srednje klase. Vidi
Sigmund Neumann, op. cit., p. 28 ff.
110 Schmitt, op. cit.
obra}a previ{e pa`nje na nacionalne parole koje pokreti povremeno usva-

jaju da bi sakrili svoje prave namere, bolje je smatrati da su do sada svi
shvatili da su to regionalne grane me|unarodnih organizacija, da se njego-
vo ~lanstvo nimalo ne uznemirava kad iza|e na videlo da njihova politika
sluì interesima spoljne politike jedne druge, pa ~ak i neprijateljske sile, a
da optuìvanje njihovih vo|a za petokolona{tvo i izdaju, njihovo ~lanstvo
ne impresionira u nekoj znatnoj meri. Nasuprot starim partijama, pokreti
su opstali u poslednjem ratu, i danas su jedine “partije” koje su ostale ìve
i zna~ajne za svoje pristalice.
Propadanje nacionalne
D E V E T O P O G L AVLJE :
dràve i kraj Prava ~oveka
^ AK I SADA je skoro nemogu}e opisati {ta se zapravo desilo u Evropi 4.

avgusta 1914. Dani pre i dani posle Prvog svetskog rata ne dele se kao
kraj starog i po~etak novog perioda, ve} kao dan pre i dan posle eksplozi-
je, iako je i ova govorna figura neta~na kao i sve druge, jer tu`no zati{je
koje je nastalo posle katastrofe nikako nije pro{lo. Kao da je prva eksplo-
zija izazvala lan~anu reakciju u koju smo od onda uhva}eni i koju izgleda
niko nije u stanju da zaustavi. Prvi svetski rat je nepopravljivo razneo ev-
ropsku zajednicu nacija, {to nikada nijedan drugi rat nije u~inio. Inflacija
je uni{tila celu klasu sitnih posednika bez nade za oporavak ili nov po-
~etak. Kad je stigla nezaposlenost, ona je dostigla neverovatne razmere,
nije vi{e bila ograni~ena na vladaju}u klasu, ve} je zahvatila, sa bezna~aj-
nim izuzecima, cele nacije. Gra|anski ratovi, koji su vo|eni i koji su se {i-
rili tokom dvadeset godina nelagodnog mira, nisu bili samo krvaviji i ok-
rutniji od svih prethodnih; njih su pratile migracije ~itavih grupa koje, za
razliku od svojih sre}nijih prethodnika u verskim ratovima, nigde nisu po-
zdravljene i nigde nisu mogle da se asimiluju. îm bi napustile svoju do-
movinu, postale bi besku}nici, ~im su napustili svoju dràvu, ostali su bez
dràvljanstva, jednom li{eni svojih ljudskih prava, postali su bespravni,
svetski {ljam. Ni{ta {to se ~inilo, ma kako glupo, ma koliko ljudi to znalo
i predvi|alo posledice, nije moglo da se ra{~ini ili spre~i. Svaki je doga|aj
imao kona~nost poslednjeg suda, suda koji nije sprovodio ni Bog ni |avo,
ve} koji je pre izgledao kao izraz neke neiskupljivo glupe fatalnosti.
Pre nego {to su totalitarne politike svesno napale i delimi~no uni{tile sa-
mu strukturu evropske civilizacije, eksplozija 1914. i njene ozbiljne i ra-
zorne posledice dovoljno su rastresle fasadu evropskog politi~kog sistema
i ogolile njegovu skrivenu konstrukciju. Tako su iza{le na videlo patnje
sve vi{e grupa ljudi za koje su pravila sveta oko njih iznenada prestala da
vaè. Upravo je prividna stabilnost okolnog sveta u~inila da svaka grupa
oterana iz svojih za{titnih granica izgleda kao nesre}ni izuzetak od ina~e
zdravog i normalnog pravila i ona je podjednakim cinizmom ispunila i
`rtve i posmatra~e jedne o~igledno nepravedne i nenormalne sudbine. I je-
dni i drugi su taj cinizam pogre{no shvatali kao sve ve}u mudrost u sna-
PROPADANJE NACIONALNE DR@AVE I KRAJ PRAVA ÔVEKA 275
laènju u svetu, dok su zapravo bili zbunjeniji, i zbog toga su postali glup-
lji nego {to su ikada ranije bili. Mr`nja, koje ni u predratnom svetu nije ne-
dostajalo, je po~ela svuda da igra sredi{nju ulogu u javnim poslovima, ta-
ko da je politi~ka scena u prividno mirnim dvadesetim godinama popri-
mila gadnu i sablasnu atmosferu Strindbergovih porodi~nih sva|a. Op{tu
dezintegraciju politi~kog ìvota mo`da ni{ta bolje ne ilustruje od ove ne-
jasne, proìmaju}e mr`nje prema svemu i prema svakome, mr`nje koja ni-
je imala ìù svoje strasti, s tim {to niko nije hteo da preuzme odgovornost
za stanje stvari – ni vlada, ni buròazija, niti neka spoljna sila. Stoga je ona
krenula u svim pravcima, pukim slu~ajem i nepredvidivo, nesposobna da
poprimi duh zdrave ravnodu{nosti prema bilo ~emu pod suncem.
Ova atmosfera dezintegracije, iako karakteristi~na za ~itavu Evropu iz-
me|u dva rata, bila je vidljivija u poraènim zemljama nego u zemljama-
pobednicama, a potpuno se razvila u novoosnovanim dràvama posle uki-
danja Dvojne monarhije i Carstva. Poslednji ostaci solidarnosti me|u ne-
emancipovanim nacijama u “pojasu me{ovitog stanovni{tva” isparili su sa
nestankom centralne despotske birokratije koja je tako|e sluìla da na nju
pre|u sve raspr{ene mr`nje i konfliktni nacionalni zahtevi. Sada su svi bili
protiv svih, a najvi{e protiv svog najblièg suseda – Slovaci protiv êha,
Hrvati protiv Srba, Ukrajinci protiv Poljaka. A to nije bio ishod sukoba
izme|u nacionalnosti i dràvotvornih naroda (ili manjina i ve}ina); Slo-
vaci ne samo da su neprestano sabotirali demokratsku ~e{ku vladu u Pra-
gu, ve} su u isto vreme na sopstvenom tlu proganjali ma|arsku manjinu,
dok je sli~no neprijateljstvo izme|u dràvotvornog naroda i nezadovoljnih
manjina s jedne strane, i me|u samima manjinama s druge, postojalo u
Poljskoj.
Na prvi pogled su ti problemi u staroj evropskoj ta~ki nemira izgledali
kao sitne nacionalisti~ke razmirice bez ikakve posledice po politi~ku sud-
binu Evrope. No, ipak su se u tim oblastima, i zbog ukidanja dve mnogo-
nacionalne dràve predratne Evrope, Rusije i Austro-Ugarske, pojavile
dve grupe `rtava ~ije su patnje bile druga~ije od patnji drugih u me|urat-
nom periodu; njima je bilo jo{ gore nego srednjim klasama li{enim pose-
da, nezaposlenima, malim rentiers, penzionerima li{enim dru{tvenog po-
loàja, mogu}nosti za rad i prava da drè posed: oni su izgubili prava za
koja se mislilo da su neotu|iva i koja su tako ~ak i bila definisana, naime
Prava ~oveka. Ljudi bez dràve i ljudi iz manjinskih naroda, s pravom naz-
vani “bliskim srodnicima”,1 nisu imali vladu koja bi ih predstavljala i {titi-
la, i zato su bili primorani da ìve ili pod zakonom izuzetka po manjinskim
1 S. Lawford Childs, “Refugees A Permanent Problem in International Organization” u

War is Inevitable. Problems of Peace. 13th Series, London, 1938, izdanje International Labor
Office.
276 IMPERIJALIZAM
ugovorima, koje su sve vlade (osim êhoslova~ke) potpisale sa primedba-

ma i nikada ih nisu primenjivale, ili u uslovima potpunog bezakonja.
Sa pojavom manjina u Isto~noj i Ju`noj Evropi i sa ljudima bez dràv-
ljanstva prognanim u Srednju i Zapadnu Evropu, u poratnu Evropu je uve-
den potpuno nov element dezintegracije. Oduzimanje dràvljanstva je po-
stala mo}no oru`je totalitarne politike, a ustavna nemo} evropskih nacio-
nalnih dràva da garantuju ljudska prava onima koji su izgubili nacionalno
garantovana prava omogu}ila je vlastima koje su ih progonile da ~ak i
oponentima nametnu svoja merila vrednosti. Oni koje je progonilac ozna-
~io kao svetski {ljam – Jevreji, trockisti, itd. – stvarno su svuda bili prima-
ni kao svetski {ljam; oni koje je progonitelj nazvao nepoèljnima postali
su indésirables cele Evrope. Zvani~no glasilo SS-a, Das Schwarze Korps,
otvoreno je tvrdilo 1938. da ako svet jo{ uvek nije uveren da su Jevreji
svetski {ljam, bi}e to uskoro kada prosjaci koji se ne mogu identifikovati,
bez nacionalnosti, bez novca i bez paso{a pre|u njihove granice.2 A istina
je da je ova vrsta ~injeni~ne propagande funkcionisala bolje od Gebelsove
retorike, ne samo zato {to je proglasila Jevreje za svetski {ljam, ve} i zbog
toga {to je neverovatno bedan poloàj sve ve}e grupe nevinog naroda bio
nalik na prakti~nu demonstraciju cini~nih tvrdnji totalitarnih pokreta da ne
postoji ne{to tako kao neotu|iva prava ~oveka i da je afirmisanje
demokratije svih dràva naprotiv bila puka predrasuda, hipokrizija i otvo-
reni kukavi~luk pred licem okrutnog veli~anstva novog sveta. Sam izraz
“prava ~oveka” postao je za sve kojih se ticao – za `rtve, progonitelje i po-
smatra~e podjednako – potvrda beznadnog idealizma ili nespretne ma-
loumne hipokrizije.
I: “Nacija manjina” i narod bez dràvljanstva
SITUACIJA moderne vlasti, koja je od nacionalnog suvereniteta svuda osim

u dìnovskim dràvama napravila ruglo, zatim uspon imperijalizma i pan-
pokreti potkopali su spolja stabilnost sistema nacionalnih dràva u Evropi.
2 Rano proganjanje nema~kih Jevreja od strane nacista mora se smatrati pokušajem da se
antisemitizam proširi me|u “onim narodima koji su prijateljski raspoloèni prema Jevrejima,
pre svega me|u zapadnim demokratskim dràvama”, više nego pokušajem da se oslobode
Jevreja. U cirkularnom pismu Ministarstva spoljnih poslova svih nema~kim vlastima u inos-
transtvu ubrzo posle novembarskog pogroma 1938. tvrdi se: “Emigracioni pokret od samo
oko 100 000 Jevreja bio je ve} dovoljan da pobudi interesovanje mnogih zemalja za jevrej-
sku napast... Nema~ka je veoma zainteresovana da zaustavi širenja Jevreja... priliv Jevreja u
sve delove sveta izaziva protivljenje doma}eg stanovništva i tako vrši najbolju propagandu
nema~ke politike prema Jevrejima... [to je Jevrejin doseljenik siromašniji i zbog toga ve}i
teret zemljama koje ga prihvataju, one }e sna`nije reagovati” vidi Nazi Conspiracy and
Aggresion, Washington, 1946, izdanje U. S. government, VI, 87 ff.
Nijedan od tih faktora, me|utim, nije nikao direktno iz tradicije i institucija

samih nacionalnih dràva. Njhova unutra{nja dezintegracija po~ela je tek
posle Prvog svetskog rata, sa pojavom manjina koje su stvorili mirovni ugo-
vori, i sa sve ve}im kolonama izbeglica, kao posledicama revolucija.
Neadekvatnost mirovnih ugovora uvek se obja{njavala ~injenicom da su
mirotvorci pripadali generaciji koja se formirala na iskustvima predratnog
perioda, tako da oni uop{te nisu do kraja shvatili pun u~inak rata ~iji je mir
trebalo da zaklju~e. Nema boljeg dokaza o tome nego {to je njihov napor
da nacionalni problem u Isto~noj i Ju`noj Evropi reguli{u uspostavljanjem
nacionalnih dràva i sklapanjem ugovora o manjinama. Ako je do{lo u pi-
tanje to da li je mudro {iriti oblik vladavine koja ~ak i u zemljama sa sta-
rom i utvr|enom tradicijom nije mogla da rukovodi problemima svetske
politike, bilo je jo{ sumnjivije da li se ona moè uvesti u oblastima kojima
nedostaju upravo uslovi za uspon nacionalnih dràva: homogenost sta-
novni{tva i njegova vezanost za tlo. Ali prosto je nerazumno pretpostaviti
da bi nacionalne dràve mogle da se uspostave mirovnim ugovorima. Zai-
sta: “Jedan pogled na demografsku mapu Evrope trebalo bi da bude do-
voljan da pokaè da se princip nacionalne dràve ne moè primeniti na
Isto~nu Evropu”. 3 Ugovori su nagomilali mnoge narode u jednu dràvu,
neke od njih nazvali “dràvotvornim narodima” i poverili im vladu, pre-
}utno pretpostavljaju}i da su ostali (kao Slovaci u êhoslova~koj ili Hr-
vati i Slovenci u Jugoslaviji) ravnopravni partneri u vladi, {to ovi naravno
nisu bili 4; sa istom su proizvoljno{}u od ostataka stvorili tre}u grupu na-
cionalnosti, nazvanih “manjine”, dodaju}i na taj na~in mnogim optere}e-
njima novih dràva brigu da po{tuju posebne propise za deo stanovni{tva.5
Ishod je bio da su oni narodi kojima dràve nisu priznate, bez obzira na to
da li su bili zvani~ne manjine ili samo nacionalnosti, ugovore smatrali
proizvoljnom igrom koja je nekima dodelila pravila a nekima poslu{nost.
Novostvorene dràve, s druge strane, kojima je bio obe}an jednak status u
nacionalnom suverenitetu sa zapadnim nacijama, gledale su na mirovne
ugovore kao na otvoreno kr{enje obe}anja i diskriminaciju, jer su oni oba-
vezivali samo nove dràve, a ~ak ni poraènu Nema~ku nisu.
3 Kurt Tramples, “Völkerbund und Völkerfreinheit”, u Süddeutsche Monatshefte, 26.

Jahrgang, July, 1929.
4 Borba Slovaka protiv “~eške” vlade u Pragu okon~ala se Hitlerovom podrškom nezavis-
nosti Slova~ke; jugoslovenski ustav od 1921. bio je “usvojen” u Skupštini protivno glasovi-
ma svih hrvatskih i slovena~kih predstavnika. Za dobar pregled jugoslovenske istorije
izme|u dva rata vidi Propyläen Weltgeschichte. Das Zeitalter des Imperialismus, 1933, Band
10, 471 ff.
5 Musolini je bio sasvim u pravu kada je posle minhenske krize napisao: “Ako se êhoslo-
va~ka danas mo`da nalazi u ne~emu što se moè nazvati ’delikatna situacija’, to je zato što
ona i nije baš êhoslova~ka, ve} êho-nema~ko-poljsko-ma|aro-rusino-rumuno-slova-
~ka...” (Citirano iz Hubert Ripka, Munich: Before and After, London, 1939, p. 117.).
278 IMPERIJALIZAM
Zbunjuju}i vakuum vlasti proiza{ao iz raspada Dvojne monarhije i oslo-

bo|enja Poljske i Balti~kih zemalja od caristi~kog despotizma nije bio je-
dini ~inilac koji je namamio dràvnike u ovaj katastrofalni eksperiment.
Mnogo ja~a je bila nemogu}nost ikakve dalje rasprave sa vi{e od sto mi-
liona Evropljana koji nikada nisu postigli stepen nacionalne slobode i
samoodre|enja, ka kojem su kolonijalni narodi ve} teìli i koji im se nu-
dio. Zaista, ta~no je da su na Istoku ulogu zapadnog i srednjoevropskog
proletarijata, potla~ene, istorijski napa}ene grupe, ~ije je oslobo|enje bilo
pitanje ìvota ili smrti celog evropskog dru{tvenog sistema, igrali “narodi
bez istorije”. 6 Nacionalni osobodila~ki pokreti Istoka bili su revolucionarni
na vrlo sli~an na~in kao radni~ki pokreti na Zapadu; oba su predstavljala
“neistorijski” sloj evropskog stanovni{tva i oba su nastojala da obezbede
priznavanje i u~e{}e u dràvnim poslovima. Po{to je cilj bio da se sa~uva
evropski status quo, davanje nacionalnog samoodre|enja i suvereniteta
svim evropskim narodima bilo je zaista neizbe`no; alternativa bi bila da se
oni okrutno osude na status kolonijalnih naroda ({to su pan-pokreti uvek
predlagali) i da se u evropske poslove uvedu kolonijalne metode. 7
Poenta je, naravno, u tome da evropski status quo nije mogao da se
sa~uva i da je tek posle propasti poslednjih ostataka evropske autokratije
postalo jasno da je Evropom vladao sistem koji nikada nije uzeo u obzir ili
odgovarao na potrebe bar 25 procenata njenog stanovni{tva. Ovo zlo, me-
|utim, nije izle~eno uspostavljanjem dràva-naslednica, jer je 30 procena-
ta od njihovih pribli`no sto miliona stanovnika zvani~no priznato kao izu-
zeci koji treba da budu posebno za{ti}eni ugovorima o manjinama. Ova
brojka, {tavi{e, ni u kom slu~aju ne kazuje celu pri~u; ona samo nazna~ava
razliku izme|u naroda sa sopstvenom vladom i onih za koje se pretposta-
vljalo da su suvi{e mali i suvi{e ra{trkani da postanu punopravna nacija.
6 Ovaj termin je prvi skovao Otto Bauer, Die Nationalitätenfrage und die österreichische
Sozialdemokratie, Vienna, 1907.
Istorijska svest igrala je veliku ulogu u formiranju nacionalne svesti. Emancipacija nacija
od dinasti~ke vladavine i me|unarodne aristokratije kao vrhovnog gospodara bila je propra-
}ena emancipacijom knjièvnosti od “me|unarodnog” jezika u~enih (prvo latinski a zatim
francuski) i ja~anjem nacionalnih jezika. Izgledalo je da su narodi ~iji je jezik bio podesan za
knjièvnost dostigao nacionalnu zrelost per definitionem. Oslobodila~ki pokreti isto~no-
evropskih nacija, stoga, po~eli su neku vrstu filološkog oìvljavanja (rezultati su bili nekad
groteskni a nekad veoma plodni), ~ija je politi~ka funkcija bila da dokaù da narod koji pose-
duje knjièvnost i sopstvenu istoriju ima prava i na nacionalni suverenitet.
7 Naravno, to nije uvek bila jasno odre|ena alternativa. Do sada se niko nije potrudio da
prona|e karakteristi~ne sli~nosti izme|u kolonijalisti~ke i manjinske eksploatacije. Samo
Jacob Robinson, “Staatsbürgerliche und wirtschaftliche Gleichberechtigung” u Süddeutsche
Monatshefte, 26: Jahrgang, July, 1929, usput prime}uje: “Pojavio se ~udan ekonomski pro-
tekcionizam, koji nije uperen protiv drugih zemalja, ve} protiv izvesnih grupa stanovništva.
Iznena|uju}e, izvesni metodi kolonijalne eksploatacije mogu se zapaziti i u Srednjoj
Evropi.”
Manjinski ugovori pokrivali su samo one nacionalnosti koje su imale zna-

~ajan broj pripadnika u barem dve dràve-naslednice, ali su propustili da
razmotre sve ostale nacionalnosti bez sopstvene vlade, tako da su u nekim
od dràva-naslednica nacionalno frustrirani narodi ~inili 50 procenata
ukupnog stanovni{tva. 8 Najgori ~inilac u ovoj situaciji ~ak nije bilo to {to
je postalo sasvim normalno za nacionalnosti da budu nelojalne svojim na-
metnutim vladama i za vlade da tla~e svoje nacionalnosti {to efikasnije
mogu, ve} to {to je nacionalno frustrirano stanovni{tvo bilo ~vrsto uvere-
no – kao {to su bili i svi ostali – da se istinska sloboda, istinska emancipa-
cija i istinski narodni suverenitet mogu posti}i samo sa punom nacional-
nom emancipacijom, da su ljudi bez sopstvene nacionalne vlade li{eni
ljudskih prava. U ovom uverenju, koje je moglo da se bazira na ~injenici
da je Francuska revolucija kombinovala Deklaraciju prava ~oveka sa na-
cionalnim suverenitetom, podràvali su ih sami manjinski ugovori, koji
nisu bili povereni vladama sa razli~itim nacionalnostima, ve} je Liga na-
roda bila zaduèna da pazi na prava onih koji su, iz razloga teritorijalne
razasutosti, ostali bez sopstvene nacionalne dràve.
Nisu manjine verovale Ligi naroda ni{ta vi{e nego dràvotvornim naro-
dima. Ipak, Liga je bila sa~injena od stranih dràvnika koji su morali da
imaju simpatije prema novim vladama koje su bile sputavane i kojima se
suprotstavljalo u principu izme|u 25 i 30 procenata njihovih stanovnika.
Zato su tvorci manjinskih ugovora ubrzo bili primorani da stroìje tuma~e
svoje stvarne namere i da istaknu “du`nosti” koje su manjine imale prema
novim dràvama; 9 iz toga je sada proiza{lo da su ugovori smatrani samo
za bezbolan i human metod asimilacije, tuma~enje koje je, prirodno,
razgnevilo manjine. 10 Ali ni{ta drugo ne bi se moglo o~ekivati u sistemu
8 Procenjuje se da je pre 1914. bilo oko sto miliona ljudi ~ije nacionalne aspiracije nisu
bile ispunjene. (Vidi Charles Kinglsey Webster, “Minorities: History”, u Encyclopedia
Britanica, 1929.) Manjinsko stanovništvo bilo je pribli`no procenjeno na izme|u 25 ili 30
miliona. (P. de Azcarte, “Minorities: League of Nations”, ibid.) Stvarna situacija u êhoslo-
va~koj i Jugoslaviji bila je mnogo gora. Dok je “dràvotvorni ~eški narod” sa 7 000 000
~inio oko 50 posto stanovništva, 5 000 000 Srba ~inilo je samo 42 procenta od ukupnog bro-
ja stanovnika. Vidi W. Winkler, Statistiches Handbuch der europäischen Nationalitäten,
Vienna, 1931; Otto Junghann, National Minorities in Europe, 1932. Malo druga~ije brojke
daje Tramples, op. cit.
9 P. de Azcarate, op. cit.: “Ugovori ne sadrè nikakve uslove u vezi sa ’du`nostima’ man-
jina prema dràvama u ~ijem su sastavu. Me|utim, tre}a op{ta skupština Lige, 1922,... usvo-
jila je ... rezolucije u vezi sa ’du`nostima manjina’... .”
10 Francuski i britanski delegati bili su najglasniji u tom smislu. Brijan je rekao: “Proces
na koji treba da se usmerimo nije nestajanje manjina, ve} neka vrsta asimilacije... .” A ser
Ostin êmbrlen, britanski predstavnik, tvrdio je ~ak: “Predmet manjinskih ugovora [je] ... da
obezbede... onu meru zaštite i pravde koja bi ih postepeno pripremila da se utope u nacional-
nu zajednicu kojoj pripadaju” (C. A. Macartney, National States and National Minorities;
London, 1934, pp. 276, 277).
280 IMPERIJALIZAM
suverenih nacionalnih dràva; da je postojala namera da manjinski ugo-

vori budu i{ta vi{e od privremenog leka za naopaku situaciju, tada bi nji-
hova implikovana ograni~enja nacionalnog suvereniteta pogodila i su-
verenitet starijih evropskih sila. Predstavnici velikih nacija znali su isuv{e
dobro da manjine unutar nacionalnih dràva moraju pre ili kasnije biti ili
asimilovane ili ukinute. I nije bilo va`no da li su njih humana razmi{ljanja
potakla da za{tite pocepane nacije od uni{tenja, ili su ih politi~ki obziri
naveli da se suprotstave bilateralnim ugovorima izme|u zainteresovanih
dràva i ve}ine manjinskih zemalja (najzad, Nemci su bili najja~a od svih
zvani~no priznatih manjina i po broju i po ekonomskom poloàju); oni
nisu ni èleli niti su bili u stanju da obore zakone po kojima su nacionalne
dràve egzistirale. 11
Ni Liga naroda ni manjinski ugovori ne bi spre~ili novoosnovane dràve
da manje ili vi{e silom asimiluju svoje manjine. Ja~i faktor protiv asimila-
cije bila je broj~ana i kulturna nejakost takozvanih dràvotvornih naroda.
Ruska i jevrejska manjina u Poljskoj nisu ose}ale poljsku kulturu kao su-
periornu i nijedna od njih nije bila posebno impresionirana ~injenicom da
Poljaci ~ine otprilike pedeset posto stanovni{tva Poljske.
Ogor~ene nacionalnosti, prenebregavaju}i potpuno Ligu naroda, odlu-
~ile su uskoro da uzmu stvar u svoje ruke. Povezale su se u Kongres ma-
njina, koji je bio zna~ajan u vi{e aspekata. On je protivure~io samoj ideji
koja je stajala iza Liginih ugovora, nazivaju}i sebe zvani~no “Kongres
organizovanih nacionalnih grupa u evropskim dràvama”, poni{tavaju}i
tako veliki rad utro{en tokom mirovnih pregovora da se izbegne zlokob-
na re~ “nacionalnosti”.12 Zna~ajnu posledicu je imalo to {to }e se udruìti
sve “nacionalnosti”, a ne samo “manjine”, i {to je broj “manjinskih naci-
ja” toliko porastao da su kombinovane nacionalnosti u dràvama nasled-
nicama po broju nadrasle dràvotvorne narode. Ali “Kongres nacionalnih
grupa” je na jo{ jedan na~in zadao odlu~ni udarac Liginim ugovorima. Je-
dan od aspekata isto~noevropskog nacionalnog problema koji je najvi{e
zbunjivao (vi{e nego brojni mali narodi ili “pojasa me{ovitog stanovni-
11 Istina je da je neki ~eški dràvnik, najliberalniji i najdemokratskiji od vo|a nacionalnih
pokreta, nekada sanjao da od êhoslova~ke Republike napravi neku vrstu Švajcarske. âk ni
Beneš nije nikada pokušao da sprovede takvo rešenje za svoje mu~ne nacionalne probleme
zato što Švajcarska nije bila model koji bi se mogao imitirati, ve} pre delimi~no sre}an izuze-
tak koji je dokazivao ina~e utvr|eno pravilo. Novouspostavljene dràve nisu se ose}ale do-
voljno bezbedno da napuste centralizovani dràvni aparat i nisu mogle da preko no}i stvore
ona mala samoupravna tela opština i kantona na kojima se bazira vrlo ekstenzivna vlast švaj-
carskog sistema federacije.
12 Naro~ito Vilson, koji je bio èstoki zagovornik davanja “etni~kih, verskih i jezi~kih
prava manjinama”, “plašio se da bi se ’nacionalna prava’ pokazala štetna ukoliko bi ma-
njinske grupe, koje su time ozna~ene kao posebna korporativna tela, bile usled toga pre-
puštene, izloène ljubomori i napadu’ “ (Oscar J. Janowski, The Jews and Minorities Rights,
New York, 1933, p. 351). Macartney, op. cit., p. 4, opisuje situaciju kao “mudro nastojanje
Udruènog stranog komiteta” da se izbegne termin “nacionalno”.
{tva”)13 bio je me|uregionalni karakter nacionalnosti koje su, u slu~aju da

su stavile svoje nacionalne interese iznad interesa svojih vlada, predstav-
ljale o~igledan rizik po sigurnost svojih zemalja.14 Ligini ugovori su nas-
tojali da ignori{u interregionalni karakter manjina zaklju~uju}i sa svakom
zemljom separatni ugovor, kao da jevrejske ili nema~ke manjine nema van
granica tih dràva. “Kongres nacionalnih grupa” nije odstupio samo od te-
ritorijalnog principa Lige; njime su prirodno dominirale dve nacionalnosti
koje su bile zastupljene u svim dràvama naslednicama i zato su bile u po-
ziciji, ako su èlele, da se njihova teìna oseti svuda u Isto~noj i Ju`noj
Evropi. Te dve grupe bili su Nemci i Jevreji. Jevrejske manjine u Rumuniji
i êhoslova~koj glasale su naravno isto kao i nema~ke manjine u Poljskoj
i Ma|arskoj, a niko nije mogao da o~ekuje da poljski Jevreji, na primer,
ostanu indiferentni na diskriminatorsku politiku rumunske vlade. Drugim
re~ima, nacionalni interesi, a ne obi~ni interesi manjina kao takvih, formi-
rali su istinsku bazu ~lanstva u Kongresu, 15 a na okupu ih je drào samo
skladan odnos izme|u Jevreja i Nemaca (Vajmarska republika je uspe{no
odigrala ulogu posebnog za{titnika manjina). Zato je 1933, kada je jevrej-
ska delegacija uloìla protest protiv tretiranja Jevreja u Tre}em rajhu
(potez koji nisu imali prava da u~ine, strogo govore}i, jer nema~ki Jevreji
nisu bili manjina), a Nemci izjavili solidarnost sa Nema~kom i ve}ina ih
podràla (antisemitizam je bio sazreo u svim dràvama-naslednicama),
Kongres je, po{to ga je jevrejska delegacija zauvek napustila, potonuo kao
potpuno bezna~ajan.
Realni zna~aj manjinskih ugovora nije leào u njihovoj prakti~noj pri-
meni, ve} u ~injenici da je njih garantovalo me|unarodno telo, Liga naro-
da. Manjine su postojale i ranije, 16 ali manjine kao stalna institucija, priz-
13 Termin je Makartnijev, op. cit., passim.
14 “Rezultat mirovnih odluka bio je da je svaka dràva u pojasu mešovitog stanovništva...
na sebe sada gledala kao na nacionalnu dràvu. Ali su ~injenice bile protiv njih... Nijedna od
tih dràva nije bila jednonacionalna, kao što, s druge strane, nije postojala nijedna nacija ~iji
su svi pripadnici ìveli u jednoj dràvi” (Mecartney, op. cit, p. 210).
15 Predsedavaju}i Kongresa je 1933. naro~ito naglasio: “Jedno je sigurno: na našim
kongresima mi se ne sre}emo isklju~ivo kao ~lanovi apstraktnih manjina, svako od nas pri-
pada telom i dušom posebnom narodu, svom sopstvenom, i ose}a se vezanim za sudbinu to-
ga naroda u dobru i u zlu. Iz toga proizlazi da svako od nas stoji ovde, ako mogu tako da ka-
èm, kao punokrvni Nemac ili punokrvni Jevrejin, kao punokrvni Ma|ar ili punokrvni Ukra-
jinac.” Vidi Sitzungsbericht des Kongresses der organisierten nationalen Gruppen in den
Staaten Europs, 1933, p. 8.
16 Prve manjine su nastale kada je protestantski princip slobode uverenja ugušio pricip
cuius regio eius religio. Be~ki kongres 1815. ve} je preduzeo korake da osigura izvesna pra-
va poljskom stanovništvu u Rusiji, Pruskoj i Austriji, prava koja sigurno nisu bila samo “ver-
ska”; karakteristi~no je, me|utim, da svi kasniji ugovori – protokol koji garantuje nezavis-
nost Gr~ke 1830, onaj koji garantuje nazavisnost Moldavije i Vlaške 1856, i Berlinski kon-
gres 1878. koji se ticao Rumunije – govore o “verskim” a ne o “nacionalnim” manjinama,
kojima su dodeljena “gra|anska” a ne “politi~ka” prava.
282 IMPERIJALIZAM
nanje da milioni ljudi ìve izvan normalne za{tite zakona i da im je potreb-

na dodatna garancija elementarnih prava od spoljnog tela i tvrdnja da ovo
stanje stvari nije privremeno, ve} da su potrebni ugovori da bi se usposta-
vio trajni modus vivendi – sve to je bilo ne{to novo, u ovom stepenu sva-
kako, u evropskoj istoriji. Manjinski ugovori su jasnim jezikom rekli ono
{to je do tada bilo sadràno samo u sistemu funkcionisanja nacionalnih dr-
àva, naime, da samo pripadnici nacije mogu biti gra|ani, da jedino ljudi
istog nacionalnog porekla mogu da uìvaju punu za{titu zakonskih institu-
cija, da je osobama druge nacionalnosti potreban neki zakon izuzetka sve
dok ili osim ako ne budu potpuno asimilovani i odvojeni od svog porekla.
U govorima kojima su Ligine ugovore tuma~ili dràvnici zemalja bez ma-
njinskih obaveza koristio se jo{ jasniji jezik: oni su uzeli kao re{enu stvar
da zakon ne moè biti odgovoran za osobe koje insistiraju na razli~itoj na-
cionalnosti. 17 Oni su zato dodali – a porastom broja ljudi bez dràvljan-
stva ubrzo im je data prilika da to i prakti~no dokaù – da je preobraàj dr-
àve od instrumenta zakona u instrument nacije upotpunjen; nacija je os-
vojila dràvu, nacionalni interes je imao prioritet nad zakonom davno pre
nego {to je Hitler izgovorio “ispravno je ono {to je dobro za nema~ki na-
rod”. Opet je ovde jezik gomile samo bio jezik javnog mnjenja i{~i{}en od
hipokrizije i ustezanja.
Svakako da je opasnost od ovakvog razvoja od po~etka postojala u stru-
kturi nacionalne dràve. Ali sve dok se uspostavljanje nacionalnih dràva
poklapalo sa uspostavljanjem ustavne vlade, one su uvek zastupale vlada-
vinu prava protiv samovoljne administracije i despotizma, tako da je, sa
naru{avanjem osetljive ravnoteè izme|u nacionalnih interesa i legalnih
institucija ovaj oblik vladavine dezintegrisan uàsavaju}om brzinom. Nje-
gova dezintegracija, dosta ~udno, zapo~ela je upravo u momentu kada je
pravo na nacionalno samoopredeljenje bilo priznato u celoj Evropi i kada
je su{tinsko uverenje koje je stajalo iza tog prava, nadmo} volje nacije nad
svim legalnim i “apstraktnim” institucijama, bilo op{te prihva}eno.
U vreme manjinskih ugovora moglo je da se kaè i govorilo se u korist
tih ugovora, takore}i kao njihovo opravdanje, da starije nacije uìvaju us-
tave koji su implicitno ili ekspilicitno (kao u slu~aju Francuske, nation par
excellence) zasnovani na Pravima ~oveka, tako da za druge nacionalnosti,
~ak i ako ih ima unutar granica, nije potreban dodatni zakon, te da je samo
u novoosnovanim dràvama-naslednicama potrebno privremeno uvo|enje
ljudskih prava kao kompromis i kao izuzetak. 18 Navala ljudi bez drà-
17 De Melo Franko, predstavnik Brazila u Savetu Lige naroda, jasno je postavio problem:
“Meni izgleda o~igledno da oni koji su zamislili ovaj sistem zaštite nisu sanjali o stvaranju
grupe stanovnika unutar nekih dràva koji bi sebe smatrali trajno stranima u odnosu na opštu
organizaciju zemlje” (Macartney, op. cit., p. 277).
18 “Reìm za zaštitu manjina bio je zamišljen kao lek u slu~ajevima u kojima je teritorijal-
no re{enje neizbe`no bilo nesavršeno s ta~ke gledišta nacionalnosti” (Joseph Roucek, The
vljanstva donela je kraj ove iluzije. Manjine su bile samo polu-bezdràv-

ne; de jure one su pripadale nekoj dràvnoj zajednici ~ak i ako im je bila
potrebna dodatna za{tita u obliku posebnih ugovora i garancija; neka
sekundarna prava, kao {to su pravo na upotrebu svog jezika i na ostajanje
u sopstvenom kulturnom i dru{tvenom miljeu, bila su u velikoj opasnosti i
mati~na zajednica ih je nevoljno {tititila; ali druga, elementarnija prava,
kao prava na boravak i rad, nikada nisu postignuta. Sastavlja~i manjinskih
ugovora nisu predvideli mogu}nost masovnog raseljavanja stanovni{tva
ili problem naroda koji je postao “nepodoban za deportaciju” jer nije bilo
dràve na svetu u kojoj bi uìvao pravo na boravak. Manjine su jo{ uvek
mogle da se posmatraju kao izuzetak svojstven izvesnim teritorijama koje
su odstupale od norme. Ovaj je argument uvek bio privla~an jer je sam sis-
tem ostavljao netaknut; na neki na~in on je preìveo Drugi svetski rat ~iji
su mirotvorci, uvereni u neprakti~nost manjinskih ugovora, po~eli da “re-
patriraju” nacionalnosti {to je vi{e mogu}e u nastojanju da zavedu red u
“pojasu me{ovitog stanovni{tva”.19 I taj poku{aj {iroke repatrijacije nije
bio direktan rezultat katastrofa koje su usledile manjinskim ugovorima;
vi{e je postojala nada da bi takav korak kona~no razre{io problem koji je,
u prethodnim decenijama, poprimio {ire razmere i za koji me|unarodno
priznata i prihva}ena procedura jednostavno nije postojala – problem ljudi
bez dràvljanstva.
Mnogo istrajnije, u stvari, i mnogo dalekose`nije po posledicama bilo je
neposedovanje dràvljanstva, najnoviji masovni fenomen u savremenoj is-
toriji, sve brojnijeg novog naroda sastavljenog od lica bez dràvljanstva,
grupe koja najvi{e govori o savremenom politi~kom ìvotu.20 Za njihovo
Minority Principle as a Problem of Political Science, Prague, 1928, p. 29). Nevolja je bila u
tome što je nesavršenost teritorijalnog re{enja bila greška ne samo u manjinskim re{enjima,
ve} u osnivanju samih dràva-naslednica, jer u ovoj oblasti nije bilo teritorije na koju neko-
liko nacionalnosti ne bi polagalo pravo.
19 Skoro simboli~an znak ove promene svesti moè se na}i u tvrdnjama Eduarda Beneša,
Predsednika êhoslova~ke, jedine zemlje koja se posle Prvog svetskog rata rado podvrgla
obavezama manjinskih ugovora. Ubrzo posle izbijanja Drugog svetskog rata, Beneš je po~eo
da podràva princip transfera stanovništva, što je kona~no dovelo do isterivanja nema~ke
manjine i dodavanja jo{ jedne kategorije sve ve}oj masi raseljenih lica. Za Benešov stav vidi
Oscar I. Janowsky, Nationalities and National Minorities, New York, 1945, p. 136 ff.
20 “Problem apatridstva postao je zna~ajan posle Velikog rata. Pre rata su postojali propisi
u nekim zemljama, naro~ito u Sjedinjenim Dràvama, po kojima naturalizacija moè da se
ukine u onim slu~ajevima u kojim naturalizovana osoba prestane da gaji iskrenu privrènost
prema zemlji u kojoj je naturalizovana. Tako denaturalizovana osoba ostaje bez dràvljanst-
va. Tokom rata su vode}e evropske dràve našle da je neophodno da isprave svoje zakone o
nacionalnosti tako da imaju ovla{}enje da ponište naturalizaciju” (John Hope Simpson, The
Refugee Problem, Institute of International Affairs, Oxford, 1939, p. 231). Klasa lica bez
dràvljanstva stvorena ukidanjem naturalizacije bila je veoma mala; oni su, me|utim, pred-
stavljali jedan mali presedan, tako da su, u me|uratnom periodu, naturalizovani gra|ani po
pravilu prvi gubili dràvljanstvo. Masovno poništavanje naturalizacije, kao u nacisti~koj
284 IMPERIJALIZAM
postojanje te{ko se moè okriviti samo jedan ~inilac, ali ako razmotrimo
razli~ite grupe me|u ljudima bez dràvljanstva, pokazuje se da je svaki
politi~ki doga|aj od kraja Prvog svetskog rata dodavao novu kategoriju
onima koji su ve} ìveli izvan podru~ja zakona, dok se nijedna od tih ka-
tegorija, ma kako se originalna konstelacija menjala, uop{te nije mogla
ponovo normalizovati. 21
Me|u njima mi jo{ uvek nalazimo najstarije grupe ljudi bez dràvljanst-
va, Heimatlosen, koje su stvorili mirovni ugovori 1919, raspad Austro-
Ugarske i osnivanje Balti~kih dràva. Ponekad se nije moglo utvrditi nji-
hovo pravo poreklo, posebno ako se dogodilo da na kraju rata nisu
stanovali u mestu ro|enja, 22 katkad je njihovo mesto porekla prelazilo iz
ruke u ruku toliko puta u vrtlogu posleratnih sva|a da se nacionalnost
stanovnika menjala iz godine u godinu (kao u Vilni, koju je jedan francus-
ki ~inovnik nazvao la capitale des apatrides); mnogo ~e{}e nego {to se
moè zamisliti, ljudi su posle Prvog svetskog rata nalazili uto~i{te u ne-
manju dràvljanstva da bi ostali tamo gde su i da bi izbegli deportaciju u
“domovinu” gde bi bili stranci (kao u slu~aju mnogih poljskih i rumunskih
Jevreja u Francuskoj i Nema~koj, koji su bili svesrdno pomognuti anti-
semitskim drànjem svojih konzulata).
Po sebi bezna~ajan, o~igledno samo zakonska nakaza, apatride je izaz-
vao zakasnelu pa`nju i priznavanje kad su se u tom zakonskom statusu
Nema~koj 1933. protiv svih naturalizovanih Nemaca jevrejskog porekla, obi~no je prethodi-
lo denacionalizaciji gra|ana po ro|enju u sli~nim kategorijama, a uvo|enje zakona koji su
omogu}avali nacionalizaciju prostim dekretom, kao onih u Belgiji i drugim zapadnim
demokratskim dràvama tridesetih godina, obi~no je prethodilo masovnoj denaturalizaciji;
dobar primer je politika gr~ke vlade prema jermenskim izbeglicama: od 45 000 jermenskih
izbeglica, 1 000 je bilo naturalizovano izme|u 1923. i 1928. Posle 1928. zakon koji bi natu-
ralizovao sve izbeglice ispod dvadeset dve godine starosti bio je suspendovan, a 1936. vlada
je poni{tila sve naturalizacije. (Vidi Simpson, op. cit., p. 41).
21 Dvadeset pet godina pošto se sovjetski reìm odrekao milion i po Rusa, procenjeno je
da je barem 350 000 do 450 000 ve} bez dràvljanstva – što je uàsan procenat ako se ima u
vidu da je protekla cela generacija od po~etnog jata, da je znatan deo otpao preko mora, a da
je drugi veliki deo stekao dràvljanstvo u razli~itim zemljama putem brakova. (Vidi
Simpson, op. cit., p. 559; Eugene M. Kulischer, The Displacement of Population in Europe,
Montreal 1943; Winifred N. Hadsel, “Can Europe’s Refugees Find New Homes?” u Foreign
Policy Reports, August, 1943, Vol. X, br. 10).
Istina, i Sjedinjene Dràve su stavile doseljenike bez dràvaljanstva u poloàj potpune jed-
nakosti sa drugim strancima, ali to je bilo mogu}no samo zato što je ova zemlja imigracije
par excellence pridošlice uvek smatrala sopstvenim gra|anima u perspektivi, bez obzira na
njihovu raniju nacionalnu pripadnost.
22 American Friends Service Bulletin (General Relief Bulletin, March, 1943) štampa za-
mršen izveštaj o jednom od svojih ljudi iz rovova u Španiji koji je bio suo~en sa problemom
“~oveka koji je ro|en u Berlinu, u Nema~koj, ali koji je poljskog porekla po roditeljima
Poljacima i koji je zbog toga ... apatrid, ali se izjašnjava da je ukrajinske nacionalnosti, a traì
ga ruska vlada za repatrijaciju i slu`bu u Crvenoj armiji”.
okupile posleratne izbeglice koje su iz svojih zemalja bile proterane revo-

lucijama, a kod ku}e su ih spremno denacionalizovale pobedni~ke vlade.
Ovoj grupi pripadaju, po hronolo{kom redu, milioni Rusa, stotine hiljada
Jermena, hiljade Ma|ara, stotine hiljada Nemaca i vi{e od pola miliona
[panaca – da nabrojimo samo va`nije kategorije. Pona{anje njihovih vla-
da danas izgleda kao prirodna posledica gra|anskog rata, ali su u to vreme
masovne denacionalizacije bile ne{to potpuno novo i nepredvi|eno. Te
dràve su sebi dopu{tale dràvnu strukturu koja, ako jo{ nije bila potpuno
totalitarna, u najmanju ruku ne bi trpela bilo kakvu opoziciju i radije bi
izgubila svoje gra|ane nego {to bi {titila ljude sa razli~itim pogledima.
[tavi{e, otkrile su, a to je bilo skriveno istorijom nacionalnog suverenite-
ta, da suvereniteti susednih zemalja mogu do}i u poguban sukob ne samo
u ekstremnim slu~ajevima rata, ve} i u miru. Sada je postalo jasno da je
pun nacionalni suverenitet bio mogu} samo dok je postojala zajednica ev-
ropskih nacija; jer ona je bila taj duh neorganizovane solidarnosti i slaga-
nja koji je spre~avao svaku vladu da upotrebi svoju punu suverenu vlast.
Teoretski, u sferi me|unarodnog prava, uvek je vaìlo da suverenitet nigde
nije apsolutniji nego u stvarima “emigracije, naturalizacije, nacionalnosti i
izgona”;23 zapravo su, me|utim, nacionalni suvereniteti ko~ili prakti~no
razmi{ljanje i pre}utno priznavanje zajedni~kih interesa, sve do uspona to-
talitarnih reìma. ôvek skoro pada u isku{enje da stepen totalitarne infe-
kcije meri stepenom do kojeg su odre|ene vlade koristile svoje suvereno
pravo denacionalizacije (i bilo bi dosta interesanto otkriti da je Musolinije-
va Italija bila prili~no nesklona da svoje izbeglice tretira na taj na~in).24
Ali istovremeno treba imati na umu da skoro nijedna zemlja na kontinentu
izme|u dva rata nije uvela novi zakon koji bi, ~ak i ako ona nije ekstenzivno
primenjivala ovo pravo, uvek bio formulisan tako da joj dozvoli da se u
svakom zgodnom momentu re{i velikog broja stanovnika. 25
23 Lawrence Preuss, “La Dénationalisation imposée pour des motifs politiques”, u Revue
Interantional Français du Droit des Gens, 1937, Vol. IV, Nos. 1,2,3.
24 Izgledalo je da italijanski zakon iz 1926. protiv “zloupotrebe emigracije” nagoveštava
mere denaturalizacije protiv izbeglica antifašista; me|utim, posle 1929. denaturalizaciona
politika bila je napuštena i uvedene su fašisti~ke organizacije u inostranstvu. Od 40 000
~lanova Unione Populare Italiana u Francuskoj su barem 10 000 bili autenti~ne an-
tifašisti~ke izbeglice, ali samo 3 000 je bilo bez pasoša. Vidi Simpson, op. cit., p. 122 ff.
25 Prvi zakon tog tipa bila je francuska ratna mera 1915. uperena samo protiv naturalizo-
vanih gra|ana neprijateljskog porekla koji su zadràli svoju originalnu nacionalnost;
Portugalija je otišla mnogo dalje u dekretu 1916. koji je automatski denaturalizovao sve
osobe ro|ene od oca Nemca. Belgija je 1922. izdala zakon koji ukida naturalizaciju licima
koja su tokom rata po~inila dela protiv naroda, a reafirmiše je novim dekretom 1934. koji u
karakteristi~no nejasnom maniru toga vremena govori o osobama “manquant gravement à
leurs devoirs de citoyen belge”. U Italiji su od 1926. mogle biti denaturalizovane sve osobe
koje “ne zasluùju italijansko dràvljanstvo” ili su pretnja javnom redu. Egipat i Turska su
1926. odnosno 1928. izdale zakone po kojima mogu biti denaturalizovani ljudi koji su
286 IMPERIJALIZAM
Nijedan paradoks savremene politike nije ironi~niji od protivre~nosti iz-

me|u napora dobronamernih idealista koji su tvrdoglavo zahtevali da se
ova ljudska prava koja su uìvali jedino gra|ani najnaprednijih i najcivili-
zovanijih zemalja, nazovu “neotu|ivim”, i situacije samih obespravljenih.
Njihova situacija se isto tako konstantno pogor{avala otkad je internirski
logor – pre Drugog svetskog rata vi{e izuzetak nego pravilo za lica bez dr-
àvljanstva – postao rutinsko re{enje pitanja boravka “raseljenih lica”.
âk se i terminologija koja se primenjivala na ljude bez dràvljanstva
pogor{ala. Termin “bez dràvljanstva” makar je stavljao na znanje ~injeni-
cu da su te osobe izgubile za{titu svoje vlade i da traè me|unarodne spo-
razume za ~uvanje svog zakonskog statusa. Posleratni termin “raseljena li-
ca” izmi{ljen je u toku rata sa hitnim ciljem da se mogu}nost da neko ne-
ma dràvljanstvo jednom zauvek ukine tako {to }e se ignorisati taj status.
Nepriznavanje da neko nema dràvljanstvo je uvek zna~ilo repatrijaciju,
to jest, deportaciju u zemlju porekla, koja ili odbija da prizna budu}eg re-
patriranog kao gra|anina, ili, naprotiv, èli njegovo hitno vra}anje radi ka-
`njavanja. Po{to su se netotalitarne zemlje, uprkos svojim lo{im namera-
ma nadahnutim ratnom klimom, generalno pla{ile masovne repatrijacije,
broj ljudi bez dràvljanstva – dvadeset godina posle zavr{etka rata – ve}i
je no ikada. Odluku politi~ara da problem ljudi bez dràvljanstva re{e time
{to }e tu mogu}nost ignorisati pokazuje i nedostatak bilo kakvih pouz-
danih statistika o tom predmetu. Jedno se, me|utim, zna: dok ima milion
“priznatih” ljudi bez dràvljanstva, ima vi{e od pedeset miliona takoz-
vanih “de facto” bez dràvljanstva; i dok relativno bezazlen problem ljudi
koji su “de jure” bez dràvljanstva povremeno do|e na dnevni red me-
|unarodnih konferencija, sama su{tina ~injenice da postoje ljudi bez drà-
vljanstva, {to je identi~no sa izbegli~kim pitanjem, jednostavno se ne po-
minje. Jo{ gore, broj ljudi koji su potencijalno bez dràvljanstva ne-
prestano raste. Pre pro{log rata samo su totalitarne diktature li{avale
dràvljanstva one koji su bili dràvljani po ro|enju; sada smo dostigli ta-
~ku na kojoj, na primer, ~ak i slobodne demokratske dràve kao {to su Sje-
dinjene Dràve, ozbiljno razmi{ljaju da li{e dràvljanstva ro|ene Ameri-
kance koji su komunisti. Zloslutni aspekt ovih mera je {to one izgledaju
potpuno bezazleno. Ipak, da bi shvatio prave implikacije nemanja dràv-
ljanstva, ~ovek treba samo da se seti nastojanja nacista da sve Jevreje i pri-
padnike negermanskih nacionalnosti “li{e dràvljanstva ili pre ili barem
bili pretnja javnom redu. Francuska je pretila denaturalizacijom onim svojim gra|anima koji
su po~inili dela protivna interesima Francuske (1927). Austrija 1933. moè da liši austrijske
nacionalnosti svakog svog gra|anina koji sluì ili u~estvuje u inostranstvu u akcijama nepri-
jateljskim prema Austriji. Nema~ka, kona~no, 1933. neposredno sledi razli~ite ruske na-
cionalne dekrete od 1921, tvrde}i da se sve osobe koje “prebivaju u inostranstvu” mogu po
volji lišiti nema~ke nacionalnosti.
na dan deportovanja” 25a (za nema~ke Jevreje takav dekret nije bio potre-
ban, jer je u Tre}em rajhu postojao zakon prema kome svi Jevreji koji su
napustili teritoriju – uklju~uju}i, naravno, one deportovane u Poljsku u lo-
gor – automatski gube dràvljanstvo). Prva velika {teta naneta nacional-
nim dràvama kao rezultat dolaska stotina hiljada ljudi bez dràvljanstva
bila je {to je ukinuto pravo azila, jedino pravo koje je ikada figuriralo kao
simbol prava ~oveka u sferi me|unarodnih odnosa. Njegova duga i svetla
istorija datira unazad do samih po~etaka regulisanog politi~kog ìvota. Od
davnih vremena to pravo je {titilo i izbeglicu i zemlju izbegli{tva od situa-
cija u kojima bi ljudi bili prisiljeni da stanu izvan zakona ukoliko se neke
okolnosti otrgnu njihovoj kontroli. To je bio jedini moderni ostatak sred-
njovekovnog principa quid quid est in territorio est de territorio, jer je u
svim drugim slu~ajevima moderna dr`va bila sklona da {titi svoje gra|ane
izvan sopstvenih granica i da bude sigurna, putem uzajamnih ugovora, da
oni i dalje potpadaju pod zakone svoje zemlje. Ali iako je pravo azila nas-
tavilo da funkcioni{e u svetu organizovanom u nacionalne dràve i, u po-
jedinim slu~ajevima, ~ak preìvelo oba svetska rata, ose}alo se da je ono
anahronizam i da je u sukobu sa me|unarodnim pravima dràve. Zato se
ono ne moè na}i u pisanom zakonu, ni u jednom ustavu ili me|unarod-
nom dogovoru, a Sporazum Lige naroda ~ak ga i ne spominje. 26 Ono deli,
u ovom pogledu, sudbinu Prava ~oveka, koja tako|e nisu nikada postala
zakon, ve} su ìvotarila u senci, kao apel u pojedinim izuzetnim slu~ajevi-
ma za koje normalne legalne institucije nisu marile. 27
25a Citat je uzet iz naredbe haupt{turmfirera Danekera datirane 10. marta 1943, i odnosi
se na “deportaciju 5 000 Jevreja iz Francuske, kvota za 1942”. Ovaj dokument (fotokopija u
Centre de Documentation Juive u Parizu) deo je Nuremberg Documents No. RF 1216.
Identi~ni aran`mani bili su napravljeni za bugarske Jevreje. Ibidem, relevantan memoran-
dum L. R. Wagnera, datiran 3. aprila 1943, document NG 4180.
26 S. Lawford Childs (op. cit.) istraùje ~injenicu da Ugovor Lige “nije sadrào ~lan za
politi~ke izbeglice, nikakav izlaz za azilante”. Najskoriji pokušaj Ujedinjenih nacija da,
barem za malu grupu lica bez dràvljanstva – takozvanih “de jure lica bez dràvljanstva” –
izdejstvuju poboljšanje legalnog statusa bio je samo puki gest; naime, poku{aj da se skupe
predstavnici najmanje dvadeset dràva, ali sa eksplicitnim uveravanjem da u~estvovanje na
takvoj konferenciji ne bi nametalo bilo kakve obaveze. âk i pod tim uslovima, ostalo je
izuzetno sumnjivo da li konferencija moè da se sazove. Vidi vesti u New York Times,
October 17, 1954. p. 9.
27 Jedini ~uvari prava na azil bilo je nekoliko udruènja ~iji je poseban cilj bio zaštita ljud-
skih prava. Najva`nije od njih, Ligue des Droits de l ’Homme koju je podràvala Francuska,
sa ograncima u svim demokratskim evropskim zemljama, ponašala se kao da je još uvek bi-
lo samo pitanje spasavanja pojedinaca progonjenih zbog politi~kih uverenja i aktivnosti. Tvrd-
nja, bespredmetna ve} kod miliona ruskih izbeglica, postala je jednostavno apsurdna za Je-
vreje i Jermene. Liga nije bila ni ideološki ni administrativno opremljena da se nosi sa novim
promblemima. Pošto nije htela da se suo~i sa novom situacijom, posrnula je u funkcije koje
je mnogo bolje ispunjavalo bilo koje od dobrotvornih društava koje su osnovale same izbeglice
uz pomo} svojih sunarodnika. Kada su Prava ~oveka postala predmet naro~ito neefikasne do-
brotvorne organizacije, ideja ljudskih prava, prirodno, bila je još više diskreditovana.
288 IMPERIJALIZAM
Drugi veliki {ok koji je evropski svet pretrpeo dolaskom izbeglica 28 bi-
lo je to {to je shvatio da ih se ne moè osloboditi ili ih pretvoriti u pripad-
nike nacije zemlje koja ih je primila. Od po~etka su se svi slagali da pos-
toje samo dva na~ina za re{avanje ovog problema: repatrijacija ili natura-
lizacija. 29 Kada je primer prvih talasa ruskih i jermenskih izbeglica doka-
zao da nijedan od tih na~ina ne daje nikakve opipljive rezultate, zemlje
izbegli{tva su jednostavno odbile da priznaju status bez dràvljanstva pri
svim kasnijim dolascima, ~ine}i na taj na~in situaciju izbeglica jo{ nepod-
no{ljivijom. 30 S gledi{ta zainteresovanih vlada bilo je sasvim razumljivo
{to su stalno podse}ale Ligu naroda “da (njen) rad na izbeglicama mora
{to pre da se okon~a”; 31 imale su mnogo razloga da se pla{e da ljudi iz-
ba~eni iz starog trojstva dràva-narod-teritorija, koje je jo{ uvek ~inilo os-
nov evropske organizacije i politi~ke civilizacije, predstavljaju samo
po~etak sve ve}eg pokreta, samo prvu kap okeana koji se stalno {iri. Bilo
je o~igledno, i Evijanska konferencija 1938. je ~ak priznala da su svi ne-
ma~ki i austrijski Jevreji potencijalno bez dràvljanstva; i bilo je sasvim
prirodno da }e zemlje sa manjinama biti ohrabrene nema~kim primerom
da poku{aju da upotrebe iste metode da se oslobode nekog od svog ma-
njinskog stanovni{tva. 32 Me|u manjinama su Jevreji i Jermeni snosili naj-
28 Mnogi pravnici trudili su se da pojednostave problem tvrde}i da postoji razlika izme|u

lica bez dràvljanstva i izbeglice – tako što su podràvali stav “da je status lica bez dràvl-
janstva karakteristi~an po ~injenici da ono nema nikakvu nacionalnost, dok je status
izbeglice odre|en time što je ona izgubila diplomatsku zaštitu” (Simpson, op. cit., p. 4).
29 Najironi~niju formulaciju ovog opšteg o~ekivanja dao je R. Yewdall Jermings, “Some
International Aspects of the Refugee Question”, British Yearbook of International Law, 1939;
“Status izbeglice, naravno nije stalan. Cilj je da se on oslobodi tog statusa što je mogu}e pre,
ili repatrijacijom ili naturalizacijom u zemlji izbeglištva.”
30 Samo su Rusi, u svakom smislu aristokratija naroda bez dràvljanstva, i Jermeni koji su
asimilovani u ruski status, uopšte zvani~no priznati kao “lica bez dràvljanstva”, stavljeni
pod zaštitu Nansenske kancelarije Lige naroda, a date su im i putne isprave.
31 Childs, op. cit. Razlog ovog o~ajni~kog pokušaja brzog izvršenja bio je strah svih vlada
da bi ~ak i najmanji pozitivan gest “mogao ohrabriti zemlje da se oslobode svojih neèljenih
ljudi i da bi mogli emigrirati mnogi koji bi ina~e ostali u svojim zemljama ~ak i pri ozbiljnom
uskra}ivanju prava” (Louise W. Holborn, “The Legal Status of Political Refugees 1920-
1938”, American Journal of Interantional Law, 1938).
Vidi tako|e Georges Mauco (u Esprit, 7e anné, 82, July 1939, p. 590): “Asimilacija ne-
ma~kih izbeglica u status ostalih izbeglica o kojima je vodila ra~una Nansenska kancelarija
prirodno bi bila najjednostavnije i najbolje rešenje za same nema~ke izbeglice. Ali vlade nisu
èlele da šire privilegije ve} dodeljene novoj kategoriji izbeglica ~iji je broj, štaviše, pretio da
}e rasti u beskraj.”
32 Broju od 600 000 Jevreja u Nema~koj i Austriji koji su 1938. bili potencijalno bez
dràvljanstva moraju se dodati Jevreji iz Rumunije (Predsednik rumunske Federalne komisi-
je za manjine, profesor Dragomir, upravo je bio svetu objavio predstoje}u reviziju dràv-
ljanstva svih rumunskih Jevreja) i Poljske (~iji je ministar spoljnih poslova Bek zvani~no iz-
javio da Poljska ima milion Jevreja viška). Vidi Simpson, op. cit., p. 235.
ve}i rizik i uskoro je ve}ina njih zaista i izgubila dràvljanstvo; oni su

tako|e dokazali i da manjinski ugovori ne nude nu`no za{titu, ve} da isto
tako mogu da posluè kao instrument da bi se izdvojile izvesne grupe za
eventualni izgon.
Skoro isto tako zastra{uju}a kao ove nove opasnosti koje su izrastale iz
starih evropskih neuralgi~nih ta~aka, bila je potpuno nova vrsta pona{anja
svih evropskih nacionalnosti u “ideolo{kim” borbama. Ne samo da su lju-
di bili proterani iz zemlje i oduzeto im dràvljanstvo, ve} se sve vi{e oso-
ba iz svih zemalja, uklju~uju}i zapadne demokratije, dobrovoljno borilo u
stranim gra|anskim ratovima (ne{to {to je do tada u~inilo samo nekoliko
idealista i avanturista) ~ak i kada je to zna~ilo da se odsecaju od svojih na-
cionalnih zajednica. Lekcija {panskog gra|anskog rata je bila jedan od ra-
zloga {to su se vlade tako upla{ile internacionalnih brigada. Stvari ne bi
bile ba{ toliko lo{e da je to zna~ilo da se ljudi ne drè ~vrsto uz svoju na-
cionalnost i da su eventualno spremni da budu asimilovani u drugu nacio-
nalnu zajednicu. Ali uop{te nije bilo tako. Ljudi bez dràvljanstva su ve}
pokazali iznena|uju}u tvrdoglavost u zadràvanju svoje nacionalnosti; iz-
beglice su u svakom smislu predstavljale izdvojene manjine koje ~esto
nisu marile da budu naturalizovane, i nikada se nisu povezivale, kao {to su
manjine povremeno ~inile, radi odbrane zajedni~kih interesa. 33 Interna-
cionalna brigada bila je organizovana u nacionalne bataljone u kojima se
Nemcima ~inilo da se bore protiv Hitlera, a Italijanima protiv Musolinija,
ba{ kao {to se nekoliko godina kasnije, u pokretu otpora, {panskim
izbeglicama ~inilo da se bore protiv Franka kada su pomagali Francuzima
protiv Vi{ija. Ono ~ega su se evropske vlade toliko pla{ile u ovom procesu
33 Teško je odlu~iti šta ide prvo, nevoljnost nacionalnih dràva da naturalizuju izbeglice
(praksa naturalizacije postala je sve restriktivnija a praksa denaturalizacije sve uobi~ajenija
dolaskom izbeglica) ili nevoljnost izbeglica da prihvate drugo dràvljanstvo. U zemljama sa
zna~ajnim manjinskim stanovništvom, kao {to je Poljska, izbeglice (Rusi i Ukrajinci) su
imale krajnju tendeciju da se asimiluju u manjine a da ipak ne traè poljsko dràvljanstvo.
(Vidi Simpson, op. cit., p. 364.)
Ponašanje poljskih izbeglica je sasvim karakteristi~no. Nansenski pasoš opisuje svoga no-
sioca kao personne d ’origine russe, “jer se niko ne bi usudio da ruskom émigré kaè da je on
bez nacionalnosti i sumnjive nacionalnosti”. (Vidi Marc Vichniac, “Le Statut International
des Apatrides” u Recueil des Cours de l ’Académie de Droit International, Vol. XXXIII,
1933). Pokušaj da se sva lica bez dràvljanstva snabdeju jednoobraznim li~nim kartama oštro
su osporavali nosioci nansenskog pasoša, koji su tvrdili da je njihov pasoš bio “znak zakon-
skog priznavanja njihovog ~udnog statusa”. (Vidi Jermings, op. cit.) Pre izbijanja rata ~ak su
izbeglice iz Nema~ke bile daleko od toga da ùde da se stope sa masom lica bez dràvljanst-
va, ve} su više volele opis “réfugié provenant d ’Allemagne” sa zadràvanjem nacionalnosti.
Mnogo uverljivije nego àlbe evropskih zemalja zbog teško}a asimilovanja izbeglica su
tvrdnje s druge strane Okeana koje se slaù sa navedenim stavom da su “od svih klasa evrop-
skih useljenika najteì za asimilovanje Ju`ni, Isto~ni i Srednji Evropljani”. (Vidi “Canada
and the Doctrine of Peaceful Changes”, edited by H. F. Angus u International Studies
Conference: Demographic Questions: Peaceful Changes, 1937, p. 75-76).
290 IMPERIJALIZAM
jeste da za nove ljude bez dràvljanstva nije vi{e moglo da se kaè da su

nejasne i sumnjive nacionalnosti (de nationalité indéterminé). Iako su
zadràli svoje dràvljanstvo, oni nisu vi{e imali nikakvih veza ili lojalnos-
ti prema zemlji svoga porekla, a iako nisu identifikovali svoju nacional-
nost sa vidljivom, punopravnom vladom, zadràli su jaku vezanost za svo-
ju nacionalnost. Nacionalne frakcije i manjine, bez dubokih korena na
svojoj teritoriji i bez lojalnosti ili ikakvog odnosa prema dràvi, prestale
su da budu samo karakteristika Istoka. One su se do sada infiltrirale, kao
izbeglice i lica bez dràvljanstva, u starije nacionalne dràve Zapada.
Prave nevolje su nastale ~im su oprobana dva priznata leka, repatrijacija
i naturalizacija. Repatriacione mere su prirodno propale kad nije bilo ze-
mlje u koju bi ovi ljudi mogli biti deportovani. Nisu propale iz obzira pre-
ma osobi bez dràvljanstva (kao {to je mo`da danas slu~aj kada sovjetska
Rusija traì svoje biv{e gra|ane a demokratske zemlje moraju da ih {tite
od repatrijacije koju ovi ne èle); i ne zbog humanih ose}anja prema delu
zemalja koje su bile preplavljene izbeglicama; ve} zato {to se ni zemlja
porekla niti ijedna druga nisu sloìle da prihvate lica bez dràvljanstva.
Izgledalo bi da je sama zabrana deportacije lica bez dràvljanstva trebalo
da spre~i njihovo proterivanje od strane vlade; ali po{to je ~ovek bez drà-
ve bio “anomalija za koju nema odgovaraju}e fioke u okviru op{teg zako-
na” 34 – po definiciji izvan zakona – on je bio potpuno u milosti policije,
koja sama nije mnogo brinula {to }e po~initi nekoliko ilegalnih dela da bi
olak{ala zemlji teret indésirables. 35 Drugim re~ima, dràva, insistiraju}i
na svom suverenom pravu izgona, bila je naterana ilegalnom prirodom
statusa ljudi bez dràvljanstva na ne{to {to je zapravo ilegalan ~in. 36 Ona
je krijum~arila svoje proterane ljude bez dràvljanstva u okolne zemlje, s
34 Jermings, op. cit.

35 Cirkularno pismo holandskih vlasti (7. maj 1938) otvoreno smatra svaku izbeglicu kao
“nepoèljnog tu|inca” i definiše izbeglicu kao “tu|inca koji je napustio svoju zemlju pod pri-
tiskom okolnosti”. Vidi “L ’Emigration, Problème Revolutionnaire” u Esprit, 7e année, No.
82, July, 1939, p. 602.
36 Lawrence Preuss, op. cit., opisuje širenje ilegalnosti na slede}i na~in: “Po~etni ilegalni
~in denacionalizacije vlade... stavlja zemlju izgnanstva u poloàj nekoga ko je povredio
me|unarodni zakon, jer njene vlasti vrše nasilje nad zakonom zemlje u koju je lice bez
dràvljanstva prognano. Ova druga zemlja, zauzvrat, ne moè da ga odbaci... osim vrše}i
nasilje nad... zakonom tre}e zemlje... [Lice bez dràvljanstva se nalazi pred slede}om alter-
nativom]: ili ono vrši nasilje nad zakonom zemlje u kojoj boravi... ili vrši nasilje nad za-
konom zemlje u koju je proterano.”
Ser John Fischer Williams (“Denationalisation”, British Year Book of Interantional Law,
VII, 1927) zaklju~uje iz ove situacije da je denacionalizacija suprotna me|unarodnom pravu;
ipak je na Conférence pour la Codification du Droit International u Hagu 1930. samo finska
vlada ostala pri tome da “lišavanje nacionalnosti ... nikada ne treba da predstavlja kaznu... ni-
ti treba da bude izre~eno da bi se nepoèljnog lica rešilo putem proterivanja”.
tim {to su ove uzvra}ale istom merom. Idelno re{enje repatrijacije, krijum-
~arenje izbeglica nazad u zemlju njegovog porekla, uspelo je samo u ne-
koliko istaknutih primera, delom zbog toga {to su netotalitarnu policiju jo{
uvek ko~ili nekoliki ostaci eti~kih shvatanja, delom zato {to je izgledalo
da }e lica bez dràvljanstva biti prokrijum~arena nazad iz svoje doma}e
zemlje kao i iz bilo koje druge i, na kraju, ali ne najmanje va`no, zato {to
je taj promet u celini mogao da se odvija samo sa okolnim zemljama. Po-
sledice ovog krijum~arenja bile su sitni ratovi izme|u policije i grani~ara,
koji nisu ba{ doprinosili dobrim me|unarodnim odnosima, i nagomilava-
nje zakonskih odrednica za ljude bez dràvljanstva koji su, uz pomo} poli-
cije jedne zemlje, ilegalno pre{li na teritoriju druge.
Svaki poku{aj me|unarodnih konferencija da uspostave nekakav lega-
lan status za ljude bez dràvljanstva propao je jer nikakvi dogovori nisu
mogli da zamene teritoriju na koju tu|in, u okviru postoje}eg zakona, mo-
ra biti deportovan. Sve diskusije o problemima izbeglica vrtele su se oko
jednog pitanja: Kako opet ozakoniti deportaciju izbeglica? Nisu Drugi
svetski rat i DP-logori bili neophodni da bi se pokazalo da je jedina prakti~-
na zamena za nepostoje}u domovinu internirski logor. Zaista, jo{ tride-
setih godina to je bila jedina “zemlja” koju je svet mogao da ponudi ljudi-
ma bez dràvljanstva. 37
Naturalizacija se, s druge strane, pokazala tako|e kao proma{aj. Ceo sis-
tem naturalizacije evropskih zemalja raspao se suo~en sa ljudima bez dr-
àvljanstva, i to iz istih razloga iz kojih je bilo ukinuto pravo na azil. Su-
{tinski je naturalizacija bila privezak zakonodavstva nacionalne dràve
koje je ra~unalo samo sa “pripadnicima nacionalnosti”, ljudima ro|enim
na njegovoj teritoriji i dràvljanima po ro|enju. Naturalizacija je bila
potrebna u izuzetnim slu~ajevima, za pojedince koje su okolnosti mogle
da dovedu na stranu teritoriju. Ceo proces je propao kada se pojavilo pita-
nje masovnog podno{enja prijava za naturalizaciju; 38 ~ak i sa ~isto admi-
nistrativne ta~ke, nijedna evropska dràvna slu`ba ne moè da rukovodi
tim problemom. Umesto naturalizovanja makar malog dela prido{lica, ze-
mlje su po~ele da poni{tavaju ranije naturalizacije, delom zbog op{te pa-
nike, a delom zato {to je veliki broj prido{lica zapravo promenio uvek dra-
37 Pošto je došao do tu`nog zaklju~ka da je “stvarna teško}a oko primanja izbeglica to što
ako na loše iza|e... nema na~ina da se nje reši”, Childs, op. cit., predlaè “tranzitne centre” u
koje bi izbeglice mogle biti vra}ene ~ak i iz inostranstva, koji, drugim re~ima, treba da
zamene domovinu u svrhe deportacije.
38 Dva pirmera masovne naturalizacije na Bliskom Istoku bila su ~isti izuzeci: u jednom
se radi o gr~kim izbeglicama iz Turske, koje je gr~ka vlada u celini naturalizovala 1922. jer
je to zapravo bila stvar repatrijacije gr~ke manjine a ne stranih gra|ana; druga se ti~e jer-
menskih izbeglica iz Turske u Siriju, Liban i druge ranije turske zemlje, to jest, stanovništva
koje je na Bliskom Istoku imalo zajedni~ko dràvljanstvo.
292 IMPERIJALIZAM
gocenu poziciju naturalizovanih gra|ana zajedni~kog porekla. 39 Ukidanje

naturalizacije ili uvo|enje novih zakona koji su o~igledno utrli put novoj
denaturalizaciji 40 uni{tili su ono malo poverenja koje su izbeglice mo`da
imale u mogu}nost prilago|avanja novom normalnom ìvotu; ako je asi-
milacija u novu zemlju nekada izgledala pomalo podla ili nelojalna, sada
je jednostavno bila besmislena. Razlika izme|u naturalizovanog dràv-
ljanina i stanovnika bez dràve nije bila dovoljno velika da opravda pod-
no{enje ikakve muke, po{to je prvi ~esto bio li{en va`nih gra|anskih pra-
va i u svakom trenutku su mu pretili sudbinom ovog drugog. Naturalizo-
vane osobe su bile {iroko prihva}ene u statusu obi~nih tu|ina, a po{to su
naturalizovani ve} izgubili svoje prvobitno dràvljanstvo, ove su mere
jednostvno drugu grupu pla{ile apatridstvom.
Bilo je skoro àlosno gledati kako su bespomo}ne bile evropske vlade,
uprkos svesti o opasnosti od apatridstva po etablirane legalne institucije i
uprkos svim svojim naporima da zaustave tok doga|aja. Eksplozivni do-
ga|aji nisu vi{e bili potrebni. îm je jedan broj ljudi bez dràvljanstva bio
primljen u ina~e normalnu zemlju, apatridstvo se {irilo kao zarazna bolest.
Nisu samo naturalizovani gra|ani bili u opasnosti od vra}anja na status
ljudi bez dràvljanstva, ve} su se ìvotni uslovi za sve tu|ine znatno
pogor{ali. Tridesetih godina je postajalo sve teè da se pravi jasna razlika
izme|u izbeglica bez dràvljanstva i normalno naseljenih tu|inaca. îm je
vlada poku{ala da iskoristi svoje pravo i da repatrira nastanjenog tu|inca
protiv njegove volje, on je dao sve od sebe da na|e uto~i{te u apatridstvu.
Tokom Prvog svetskog rata tu|inci pripadnici nekog neprijateljskog naro-
da su ve} otkrili prednosti apatridstva. Ali ono {to je tada bilo lukavstvo
pojedinaca koji su na{li rupu u zakonu, sada je postalo instinktivna reakci-
ja masa. Francuska, zemlja sa najve}im prilivom imigranata u Evropi,41
nau~ila je svoje tu|ine lekciju o nemanju dràvljanstva koju oni nisu od-
39 Tamo gde je talas izbeglica našao pripadnike iste nacionalnosti ve} nastanjene u zemlji
u koju su se oni useljavali – kao što je bio slu~aj sa Jermenima i Italijanima u Francuskoj, na
primer, a sa Jevrejima svuda – izvesno nazadovanje nastupilo je u asimilaciji onih koji su ta-
mo bili duè. Jer njihova pomo} i solidarnost mogli su biti mobilisani samo pozivanjem na
prvobitnu nacionalnost koja im je bila zajedni~ka sa pridošlicama. Ta stvar je bila od
neposrednog interesa za zemlje preplavljene izbeglicama, ali zemlje koje su bile nesposobne
ili nevoljne da im pruè direktnu pomo} ili pravo na rad. U svim tim slu~ajevima nacionalna
ose}anja starije grupe pokazala su se kao “jedan od glavnih ~inilaca da se izbeglice uspešno
sku}e” (Simpson, op. cit., pp. 45-46), ali su pozivanjem na takvu nacionalnu svest i soli-
darnost zemlje-primaoci prirodno pove}ale broj neasimilovanih tu|inaca. Da uzmemo jedan
naro~ito zanimljiv primer, 10 000 italijanskih izbeglica bilo je dovoljno da neograni~eno od-
loè asimilaciju skoro milion italijanskih imigranata u Francuskoj.
40 Francuska vlada, koju su sledile druge zapadne zemlje, uvodila je tokom tridesetih sve
ve}i broj restrikcija za naturalizaciju gra|ana: oni su bili eliminisani iz izvesnih profesija na
do deset godina po naturalizaciji, nisu imali politi~ka prava, itd.
41 Simpson, op. cit., p. 289.
mah zaboravili, tako {to je regulisala haoti~nu berzu rada pozivaju}i strane
radnike dok je za njima imala potrebe i deportuju}i ih u vreme nezaposle-
nosti i krize. Posle 1935, godine kada je Lavalova vlada izvr{ila masovnu
repatrijaciju, od koje su bili spaseni samo ljudi bez dràvljanstva, takozva-
ni “ekonomski imigranti” i druge grupe stranog porekla – Balkanci, Itali-
jani, Poljaci i [panci – spleli su se sa talasima izbeglica u ~vor koji vi{e ni-
je mogao da se razmrsi.
Mnogo gore od {tete koju su apatridi naneli drevnoj i neophodnoj razli-
ci izme|u pripadnika nacije i stranaca, kao i suverenim pravima dràva u
stvarima nacionalnosti i izgona, bila je {teta po samu strukturu legalnih
nacionalnih institucija, jer je sve ve}i broj stanovnika morao da ìvi izvan
jurisdikcije ovih zakona a bez za{tite bilo kog drugog. Lice bez dràv-
ljanstva, prava naseljavanja i bez prava na rad moralo je naravno stalno da
kr{i zakon. Ono je bilo izloèno kazni zatvora a da nikada nije po~inilo
zlo~in. [tavi{e, celokupna hijerarhija vrednosti koja je spadala u civilizo-
vane zemlje bila je u njegovom slu~aju preokrenuta. Po{to je on bio ano-
malija za koju op{ti zakon nije bio predvi|en, za njega je bolje bilo da
postane anomalija koju je zakon predvideo, kriminalac.
Najbolji kriterijum za prosu|ivanje da li je neko bio nateran da prekr{i
zakon jeste pitanje da li je on imao koristi od po~injenog zlo~ina. Ako pos-
toji verovatno}a da }e mala kra|a pobolj{ati na{ zakonski poloàj, makar
privremeno, moèmo biti sigurni da nas li{avaju ljudski prava. Jer tada
kriminalni prestup postaje najbolja prilika za postizanje neke vrste ljudske
jednakosti, ~ak i ako se smatra izuzetkom od pravila. Va`na je ~injenica da
ovaj izuzetak potpada pod zakon. âk i osoba bez dràvljanstva ne}e kao
kriminalac biti tretirana gore od drugog kriminalca, to jest, bi}e tretirana
kao svi drugi. Samo kao prekr{ilac zakona apatrid moè da stekne njegovu
za{titu. Dok traju su|enja i kazna, bi}e bezbedan od samovolje policije,
protiv koje nema advokata i tu`bi. Isti ~ovek koji je ju~e bio u zatvoru sa-
mo zbog toga {to postoji na svetu, koji nije imao nikakva prava i koji je ì-
veo pod pretnjom deportacije, i koji je bez izricanja kazne i bez su|enja
oteran u neku vrstu internacije zato {to je poku{ao da radi i da zaradi za ì-
vot, moè da postane skoro punopravni gra|anin zbog malog lopovluka.
âk i ako je bez dinara, sada moè da dobije advokata, da se àli na svoje
tamni~are, i bi}e saslu{an s po{tovanjem. On nije vi{e svetski {ljam, ve}
dovoljno vaàn da ga informi{u o svim detaljima zakona po kojem }e mu
suditi. On je postao uvaèna osoba. 42
42 U prakti~nom smislu, svaka izre~ena presuda imala bi manje posledice u pore|enju sa
naredbom za izgon, ukidanjem dozvole za rad ili sa dekretom kojim se ~ovek šalje u internir-
ski logor. Japano-amerikanac sa zapadne obale koji je bio u zatvoru kada je vojska naredila
interniranje svih Amerikanaca japanskog porekla ne bi bio primoran da likvidira svoj posed
po suviše niskoj ceni; ostao bi upravo tamo gde je, imao bi kao štit advokata koji bi branio
294 IMPERIJALIZAM
Mnogo nepouzdaniji i mnogo teì put za uzdizanje od nepriznate ano-

malije do statusa priznatog izuzetka je postati genije. Ba{ kao {to zakon
zna samo jednu razliku izme|u ljudskih bi}a, razliku izme|u nekriminalca
i anomalnog kriminalca, tako konformisti~ko dru{tvo priznaje samo jedan
oblik nepopustljivog individualizma, genija. Evropsko buròasko dru{tvo
je èlelo da genije ostane izvan ljudskih zakona, da bude neka vrsta
~udovi{ta ~ija je glavna dru{tvena funkcija da izaziva uzbu|enje i nije bi-
lo va`no {to je on zapravo izvan zakona. [tavi{e, gubitak dràvljanstva ni-
je ljude li{avao samo za{tite, ve} i svakog jasno uspostavljenog, zvani~no
priznatog identiteta, ~injenica koju su vrlo jasno simbolizovali njihovi
grozni~avi napori da dobiju bar kr{tenicu od zemlje koja ih je denaciona-
lizovala; jedan od njihovih problema bio je re{en kada su postigli stepen
razlikovanja koji }e ~oveka spasti iz ogromne i bezimene gomile. Samo }e
slava eventualno odgovoriti na ponovljene àlbe izbeglica svih dru{tvenih
slojeva da “niko ovde ne zna ko sam ja”; i istina je da su {anse slavnog
izbeglice pobolj{ane ba{ kao {to pas sa imenom ima vi{e {anse da preìvi
od psa lutalice koji je samo pas uop{te. 43
Nacionalna dràva, nesposobna da pod zakon stavi one koji su izgubili
za{titu nacionalne vlade, prebacuje celu stvar na policiju. To je bilo prvi
put da je policija u Zapadnoj Evropi dobila vlast da radi po svome, da di-
rektno vlada ljudima; u jednoj sferi javnog ìvota ona vi{e nije bila instru-
ment koji sprovodi i oja~ava zakon, ve} je postala vlast nezavisna od vlade
i ministara. 44 Njena snaga i njena emancipacija od zakona i vlade rasle su
proprocionalno sa prilivom izbeglica. [to je ve}i bio broj ljudi konkretno
ili potencijalno bez dràvljanstva u odnosu na ukupno stanovni{tvo – u
predratnoj Francuskoj on je dostigao 10 procenata – to je ve}a bila opas-
nost od postepenog preobraàja doti~ne zemlje u policijsku dràvu.
Ne treba ni nagla{avati da su totalitarni reìmi, gde je policija do{la do
vrhunca vlasti, posebno ùdeli da konsoliduju ovu snagu putem dominaci-
je nad {irokim grupama ljudi koje su se, bez obzira na prekr{aje koje su
po~inili pojedinci, u svakom slu~aju nalazili izvan granica zakona. U na-
njegove interese; a ako je bio te sre}e da bude osu|en na dugo, mogao bi da se pravo i mirno
vrati na svoj prvobitni posao i u profesiju, ~ak i na posao profesionalnog lopova. Zatvorska
kazna mu je garantovala ustavna prava koja ništa drugo – nikakvi protesti i àlbe – ne bi
mogli da mu pruè u slu~aju kad je njegovo pravo gra|anina dovedeno u sumnju.
43 înjenica da je isti princip formiranja elite ~esto delovao u totalitarnim koncentra-
cionim logorima, gde je “aristokratija” bila sastavljena od ve}ine kriminalaca i nekoliko “ge-
nija”, to jest zabavlja~a i umetnika, pokazuje koliko je blizak društveni poloàja tih grupa.
44 U Francuskoj, na primer, treba zabeleìti da je naredba za proterivanje koja je poticala
od policije bila mnogo ozbiljnija od one koju je izdalo “samo” Ministarstvo spoljnih poslova
i da je ministar spoljnih poslova samo u retkim slu~ajevima mogao da poništi policijski iz-
gon, dok je suprotna procedura bila ~esto samo pitanje mita. Po ustavu je policija pod au-
toritetom ministra spoljnih poslova.
cisti~koj Nema~koj su Nirnber{ki zakoni, prave}i razliku izme|u gra|ana

Rajha (punopravnih gra|ana) i pripadnika nacionalnosti (drugorazrednih
gra|ana bez politi~kih prava), utemeljili pravac po kome kona~no svi pri-
padnici nacije “tu|e krvi” mogu zvani~nim dekretom da izgube svoju na-
cionalnost; jedino je izbijanje rata spre~ilo usvajanje odgovaraju}eg za-
kona, koji je ve} bio detaljno pripremljen. 44a S druge strane, sve ve}e gru-
pe ljudi bez dràvljanstva u netotalitarnim zemljama vodile su jednom ob-
liku bezakonja koji je organizovala policija, i koji je prakti~no rezultirao
koordinacijom* slobodnog sveta i zakonodavstva totalitarnih zemalja. To
{to su koncentracioni logori kona~no bili predvi|eni za iste grupe u svim
zemljama, ~ak i ako je bilo zna~ajnih razlika u tretmanu njihovih stanara,
bilo je utoliko karakteristi~nije {to je selekcija grupa bila prepu{tena
isklju~ivo inicijativi totalitarnih reìma: ako su nacisti stavili osobu u kon-
centracioni logor i ako je ona uspe{no pobegla, recimo, u Holandiju, Ho-
lan|ani bi je stavili u internirski logor. Tako je, mnogo pre izbijanja rata,
policija u jednom broju zapadnih zemalja, pod izgovorom “nacionalne
bezbednosti”, na sopstvenu inicijativu uspostavila bliske veze sa Gesta-
pom i GPU-om, pa bi se moglo re}i da je postojala nezavisna inostrana po-
litika policije. Ta spoljna politika kojom je rukovodila policija funkci-
onisala je sasvim nezavisno od zvani~ne vlade; odnosi izme|u Gestapoa i
francuske policije nikada nisu bili srda~niji nego u vreme vlade Narodnog
fronta Leona Bluma sa izrazitom antinema~kom politikom. Nasuprot
vladama, razli~ite policijske organizacije nikada nisu bile preoptere}ene
“predrasudama” protiv bilo kog totalitarnog reìma; informacije i denun-
cijacije koje su primali od agenata GPU-a bile su im isto tako dobrodo{le
kao i one od fa{isti~kih i Gestapovih agenata. Oni su znali za eminentnu
ulogu policijskog aparata u svim totalitarnim reìmima, oni su znali za nji-
44a Februara 1938. Rajh i pruski Ministar unutrašnjih poslova predstavili su “nacrt zakona
koji se ticao sticanja i oduzimanja nema~ke nacionalnosti”, a koji je daleko prevazi{ao
Nirnberške zakone. On je odre|ivao da sva deca “Jevreja, Jevreja mešane krvi ili osobe neke
druge tu|inske krvi (koja uopšte ne bi mogla postati gra|ani Rajha) tako|e više nemaju pra-
vo na naconalnost “~ak i ako otac ima nema~ku nacionalnost po ro|enju”. Da se te mere nisu
više ticale prosto antijevrejskog zakonodavstva, evidentno je iz mišljenja koje je 19. juna
1939. izrazio ministar pravde: on predlaè da “re~i Jevrejin i Jevrejin mešane krvi treba, ako
je mogu}e, izbegavati u zakonu, zameniti ih sa ’osobe tu|inske krvi’ ili ’osobe nenema~ke ili
negermanske /nicht artverwandt/ krvi’“. Zanimljiv smer u planiranju ove neobi~ne ekspan-
zije stanovništva bez dràvljanstva u nacisti~koj Nema~koj ti~e se naho~adi koja su eksplic-
itno smatrana licima bez dràvljanstva sve dok se ne obavi “ispitivanje njihovih rasnih karak-
teristika”. Ovde je bio namerno revidiran princip po kojem je svaki pojedinac ro|en sa neo-
tu|ivim pravima koja mu garantuje njegova nacionalnost: svaki pojedinac je ro|en bespra-
van, naime bez dràvljanstva, osim ako se kasnije ne donesu neke druge odluke.
Originalni dosije koji se ti~e nacrta zakona, uklju~uju}i mišljenja svih ministara i vrhovne
komande Vermahta, moè se na}i u arhivima Yidissh Scientific Institute u Njujorku (G-75).
* vidi obja{njenje termina koordinacija na str. 346.
296 IMPERIJALIZAM
hov visok dru{tveni poloàj i politi~ki zna~aj i uop{te se nisu trudili da sa-
kriju svoje simpatije. To {to su nacisti na kraju nai{li na sramno mali otpor
od strane policije u zemljama koje su okupirali i {to su mogli da organizu-
ju toliko nasilje uz pomo} lokalnih policijskih snaga, barem se delimi~no
ima zahvaliti mo}noj poziciji koju je policija stekla u nesputanoj i samo-
voljnoj vladavini nad ljudima bez dràvljanstva i izbeglicama.
I u istoriji “nacije manjina” i u formiranju naroda bez dràvljanstva, Je-
vreji su igrali zna~ajnu ulogu. Oni su bili na ~elu takozvanog manjinskog
pokreta zbog svoje velike potrebe za za{titom (merljive jedino sa potre-
bom Jermena) i zbog odli~nih me|unarodnih veza, ali pre svega zbog toga
{to nisu ~inili ve}inu ni u jednoj zemlji pa su se zato mogli smatrati kao
minorité par excellence, to jest, jedina manjina ~iji se interesi mogu braniti
samo me|unarodno garantovanom za{titom. 45
Posebne potrebe jevrejskog naroda bile su najbolji izgovor za poricanje
tvrdnje da su ugovori bili kompromis izme|u tendencije novih nacija da
silom asimiluju tu|e narode i izme|u nacionalnosti kojima iz izvesnih ra-
zloga nije moglo biti dodeljeno pravo nacionalnog samoodre|enja.
Sli~na okolnost je stavila u prvi plan Jevreje u diskusiji o problemu
izbegli{tva i apatridstva. Prvi Heimatlose ili apatrides stvoreni mirovnim
ugovorima bili su u najve}em broju Jevreji koji su dolazili iz dràva-
-naslednica i nisu bili u stanju ili nisu imali volje da se stave pod za{titu
nove manjine u svojim domovinama. Dok Nemci nisu naterali nama~ku
jevrejsku zajednicu u emigraciju i gubljenje dràvnosti, ovi nisu ~inili
znatan deo ljudi bez dràvljanstva. Ali u godinama koje su do{le posle
Hitlerovog uspe{nog istrebljenja nema~kih Jevreja, sve manjinske zemlje
su po~ele da razmi{ljaju u pravcu ekspatrijacije svojih manjina i bilo je
sasvim prirodno da mogu da po~nu sa minorité par excellence, jedinom
nacionalno{}u koja zapravo nije imala nikakvu drugu za{titu osim za{tite
manjinskog sistema koji je od tad postao sprdnja.
Primedba da je nemanje dràvljanstva primarno jevrejski problem46 bila
je izgovor koji su vlade koristile kada su poku{avale da taj problem smire
tako {to }e ga ignorisati. Nijedan od dràvnika nije bio svestan da se
Hitlerovo re{enje jevrejskog problema sastoji u tome da prvo smanji ne-
ma~ke Jevreje do nepriznate manjine u Nema~koj, a onda da ih kao bezdr-
àvne ljude odveze preko granica i kona~no da ih odasvud sve opet skupi
45 O ulozi Jevreja u formulisanju Manjinskih ugovora, vidi Macrtney, op. cit., p. 4, 213,
281 i passim; David Erdstein, Le Statut juridique des Minorités en Europe, Paris, 1932, p. 11
ff. ; Oscar J. Janowsky, op. cit.
46 To ni u kom slu~aju nije bio samo hir nacisti~ke Nema~ke, iako se samo jedan nacisti~ki
autor usudio da to izrazi: “Istina je da }e izbegli~ko pitanje nastaviti da postoji ~ak i kad više
ne bude jevrejskog pitanja; ali pošto Jevreji ~ine tako visok procenat izbeglica, izbegli~ko pi-
tanje bi}e vrlo pojednostavljeno” (Kabermann, “Das internationale Flüchtlingsproblem”, u
Zeitschrift für Politik, Bd. 29, Heft 3, 1939).
da bi ih otpremio u logore smrti; bila je to re~ita demonstracija pred os-

tatkom sveta kako stvarno da “likvidiraju” sve probleme koji se ti~u ma-
njina i ljudi bez dràvljanstva. Posle rata je iza{lo na videlo da je jevrejsko
pitanje, koje se smatralo jedinim nere{ivim, bilo zaista re{eno – naime, pu-
tem kolonizacije a zatim pokoravanja teritorije – ali to nije re{ilo ni prob-
lem manjina ni problem dràvljanstva. Naprotiv, prakti~no kao i svi ostali
doga|aji na{eg veka, re{enje jevrejskog pitanja samo je proizvelo novu
kategoriju izbeglica, Arape, pove}avaju}i time broj ljudi bez dràvljanstva
i bez prava za jo{ 700.000 do 800.000 ljudi. A ono {to se dogodilo u Pale-
stini, na veoma maloj teritoriji, sa stotinama hiljada, ponovilo se zatim u
Indiji u ve}em stepenu, gde je obuhva}eno mnogo miliona ljudi. Od mirov-
nih ugovora 1919. i 1920. izbeglice i ljudi bez dràvljanstva zaka~ili su se
kao prokletstvo za sve novoosnovane zemlje na svetu koje su stvorene
prema slici nacionalne dràve.
Za te nove dràve ovo je prokletstvo rodilo klicu smrtne bolesti. Jer na-
cionalna dràva ne moè da ìvi ~im se njen princip jednakosti pred za-
konom slomi. Bez te zakonske jednakosti, ~ija je prvobitna namena bila da
zameni starije zakone i pravila feudalnog dru{tva, nacija se raspustila u
anarhi~nu masu privilegovanih i neprivilegovanih pojedinaca. Zakoni koji
nisu jednaki za sve vra}aju se pravima i privilegijama, ne~emu {to pro-
tivre~i samoj prirodi nacionalnih dràva. [to je jasniji dokaz njihove nes-
posobnosti da ljude bez dràvljanstva tretiraju kao legalne osobe i {to se
vi{e {iri samovoljna uprava policijskim dekretom, to je draàvama teè da
se odupru isku{enju da sve gra|ane li{e legalnog statusa i da njima vlada-
ju svemo}nom policijom.
II: Aporije ljudskih prava
DEKLARACIJA prava ~oveka na kraju osamnaestog veka bila je prekretni-

ca u istoriji. To zna~i ni manje ni vi{e nego da }e od sada ôvekova a ne
Boìja zapovest ili istorijski obi~aji biti izvor Zakona. Nezavisno od pri-
vilegija koje je istorija darivala izvesnim slojevima dru{tva ili izvesnim
nacijama, Deklaracija je pokazala emancipaciju ~oveka od svakog tutorst-
va i objavila da je on sada stekao zrelost.
Pored toga, postojala je jedna druga implikacija koje su sastavlja~i De-
klaracije bili samo donekle svesni. Proklamacija ljudskih prava se pomi-
njala i kao neophodna za{tita u novom dobu, gde pojedinci nisu vi{e bili
bezbedni u staleìma u kojima su bili ro|eni, niti su kao hri{a}ani bili si-
gurni u svoju jednakost pred Bogom. Drugim re~ima, u novom sekularizo-
vanom i emanicipovanom dru{tvu ljudi vi{e nisu bili sigurni u ova dru-
{tvena i ljudska prava koja su do tada bila izvan politi~kog poretka i koja
298 IMPERIJALIZAM
nisu garantovali vlada i Ustav, ve} dru{tvene, duhovne i verske sile. Zato
je tokom celog devetnaestog veka postojala saglasnost u mi{ljenju da se na
ljudska prava treba pozivati kad god je pojedincima potrebna za{tita protiv
novog suvereniteta dràve i nove samovolje dru{tva.
Po{to su Prava ~oveka bila proklamovana kao “neotu|iva”, nesvodiva i
neizvodiva iz drugih prava ili zakona, nije se pozivalo na neki autoritet ko-
ji bi ih primenjivao; sam ôvek je bio njihov izvor kao i njihov krajnji cilj.
Me|utim, nije se mislilo da je potreban bilo kakav poseban zakon za za-
{titu tih prava jer se pretpostavljalo da }e svi zakoni po~ivati na njima. ô-
vek se ukazao kao jedini suveren u pitanjima zakona, kao {to je bilo pro-
klamovano da je narod jedini suveren u pitanjima vladanja. Suverenitet
naroda (razli~it od suvereniteta kneza) nije proklamovan po milosti bo`joj,
ve} u ime ôveka, tako da je izgledalo jedino prirodno da }e “neotu|iva”
prava ~oveka na}i garancije i postati neotu|iv deo prava naroda na suve-
renu vladu.
Drugim re~ima, ~ovek se kao potpuno emancipovano, potpuno izolova-
no bi}e koje je u sebi nosilo svoj dignitet bez obra}anja nekom {irem, obu-
hvatnom poretku, pojavio tek kada je ponovo i{~ezao kao pripadnik je-
dnog naroda. Od po~etka je u deklaraciju neotu|ivih ljudskih prava uple-
ten paradoks time {to je ona ra~unala sa “apstraktnim” ljudskim bi}em ko-
je izgleda nigde nije postojalo, jer su ~ak i divljaci ìveli u nekoj vrsti dru-
{tvenog poretka. Ako plemenska ili neka druga “nazadna” zajednica nije
uìvala ljudska prava, to je o~igledno bilo zato {to kao celina jo{ nije po-
stigla stepen civilizacije, stepen narodnog i nacionalnog suvereniteta, ve}
su je tla~ili strani ili doma}i despoti. Celo pitanje ljudskih prava, me|utim,
bilo je ubrzo i nerazmrsivo spleteno sa pitanjem nacionalne emancipacije;
izgledalo je da jedino emancipovan suverenitet naroda, sopstvenog naroda
moè da ih osigura. Iako je ~ove~anstvo, od Francuske revolucije, bilo za-
mi{ljeno kao slika porodice nacija, postepeno je postalo jasno da je narod,
a ne pojedinac, bio slika ~oveka.
Puna implikacija ovog poistove}ivanja prava ~oveka sa pravima naroda
u evropskom sistemu nacionalnih dràva iza{la je na videlo tek kada se iz-
nanada pojavio velik broj ljudi i naroda ~ija su elementarna prava toliko
malo obezbe|ena obi~nim funkcionisanjem nacionalnih dràva u sred Ev-
rope kao da su u srcu Afrike. Prava ~oveka, kona~no, definisana su kao
“neotu|iva” jer se pretpostavljalo da treba da budu nezavisna od svih vla-
da; ali je ispalo da onog trenutka kad ljudska bi}a nemaju svoju vladu i
moraju da spadnu na svoja minimalna prava, nema nijednog autoriteta da
ih za{titi i da nijedna institucija nije voljna da garantuje za njih. Ili kada je,
kao u slu~aju manjina, me|unarodna zajednica sebi bespravno prisvojila
nevladinu vlast, neuspeh je bio o~igledan ~ak i pre nego {to su se njene
mere potpuno realizovale; nisu se samo vlade manje ili vi{e otvoreno us-
protivile tom zadiranju u njihov suverenitet, ve} same doti~ne nacional-

nosti nisu priznale nenacionalnu garanciju, bile su nepoverljive prema
svemu {to nije bila jasno odre|ena podr{ka njihovim “nacionalnim” (na-
suprot njihovim samo “jezi~kim, verskim i etni~kim”) pravima, i vi{e su
volele ili da se, kao Nemci i Ma|ari, okrenu za{titi “nacionalne” mati~ne
zemlje, ili kao Jevreji, nekoj vrsti nacionalne solidarnosti. 47
Ljudi bez dràvljanstva su, kao i manjine, bili uvereni, da je gubitak na-
cionalnih prava ravan gubitku ljudskih prava, da ovo prvo neizbe`no po-
vla~i ovo drugo. [to su vi{e bili isklju~eni iz prava u bilo kakvom obliku,
to su vi{e nastojali na reintegraciji u nacionalno, u sopstvenu nacionalnu
zajednicu. Ruske izbeglice bile su samo prve koje su insistirale na svojoj
nacionalnosti i èstoko su se branile od poku{aja da ih zgrnu sa drugim
ljudima bez dràvljanstva. Posle njih, svaka grupa izbeglica ili raseljenih
lica je razvila strasnu, èstoku grupnu svest i zahtevala prava kao – i samo
kao – Poljaci, Jevreji ili Nemci, i tako dalje.
Jo{ gore je bilo {to su sva dru{tva osnovana za za{titu prava ~oveka, sve
poku{aje da se do|e do novog predloga zakona o ljudskim pravima, podr-
àvale marginalne figure – nekoliko stru~njaka za me|unarodno pravo bez
politi~kog iskustva ili profesionalni filantropi podràvani nestabilnim sen-
timentima profesionalnih idealista. Grupe koje su oni formirali, deklaraci-
je koje su izdavali, pokazale su neverovatnu sli~nost u jeziku i kompozici-
ji sa dru{tvima za spre~avanje zlostavljanja ìvotinja. Nijedan dràvnik,
nijedna politi~ka figura od bilo kakvog zna~aja nikako ih nije mogao uzeti
ozbiljno; i nijedna od liberalnih ili radikalnih partija u Evropi nije mislila
da je potrebno da u svoj program ugradi novu deklaraciju o ljudskim pra-
vima. Ni pre ni posle Drugog svetskog rata same `rtve se nisu nikada pozi-
vale na ta fundamentalna prava, koja su im tako o~igledno uskra}ivana pri
njihovim mnogim poku{ajima da na|u izlaz iz lavirinta bodljikave ìce u
koji su ih doga|aji doveli. Naprotiv, `rtve su gajile isti prezir i ravno-
du{nost kao i aktuelne vlasti prema svakom poku{aju marginalnih dru{ta-
va da oja~aju ljudska prava u bilo kom elementarnom ili op{tem smislu.
Neuspeh svih odgovornih osoba da nesre}u sve ve}eg broja ljudi primo-
ranih da ìve izvan delokruga svakog opipljivog zakona spoje sa prokla-
movanim novim ljudskim pravima, svakako nije nastao iz lo{ih namera.
47 @alostan primer ovog izuzetnog poverenja u nacionalna prava su pristanak, pre Drugog
svetskog rata, skoro 75 procenata nema~ke manjine u italijanskom Tirolu da napuste svoje
domove i da se nastane u Nema~koj, dobrovoljna repatrijacija nema~ke zajednice u
Sloveniji, koja je tamo bila od ~etrnaestog veka, ili, odmah posle završetka rata, jednoglasno
odbijanje ponude italijanske vlade za masovnu naturalizaciju jevrejskim izbeglicama u itali-
janskom deportacionom logoru. Uprkos iskustvu nema~kih naroda izme|u dva rata, bila bi
ozbiljna pogreška tuma~iti ovo ponašanje jednostavno kao još jedan primer fanati~nog
nacionalisti~kog ose}anja; ti ljudi nisu više bili sigurni u svoja osnovna prava ako ih ne štiti
vlada kojoj oni po ro|enju pripadaju. Vidi Eugene M. Kulisher, op. cit.
300 IMPERIJALIZAM
Prava ~oveka koja su sve~ano proklamovale Francuska i Ameri~ka revolu-

cija kao novi osnov civilizovanih dru{tava, nikada ranije nisu bila aktivna
politi~ka stvar. Tokom devetnaestog veka, na ta prava se pozivalo dosta
nemarno, da bi se odbranili pojedinci od sve ve}e dràvne vlasti i da bi se
ublaìla nova dru{tvena nesigurnost koju je izazvala industrijska revoluci-
ja. Tada je zna~enje ljudskih prava poprimilo novu konotaciju: ona su po-
stala standardna parola za{titnika obespravljenih, neka vrsta dodatnog za-
kona, pravo izuzetka potrebno za one koji nisu imali ni na {ta drugo da
spadnu.
îni se da je o~igledno za{to je politi~ka misao devetnaestog veka treti-
rala koncept ljudskih prava kao neku vrstu pastor~eta i za{to ga nijedna li-
beralna ili radikalna partija dvadesetog veka, ~ak i kada je narasla hitna
potreba za oja~avanjem ljudskih prava, nije smatrala primerenim za uklju-
~ivanje u svoj program: o~ekivalo se da gra|anska prava – to jest najrazli-
~itija prava gra|ana u raznim zemljama – otelove i u obliku opipljivih za-
kona ta~no odrede ve~na Prava ~oveka, a za njih same se pretpostavljalo
da su nezavisna od dràvljanstva i nacionalnosti. Sva ljudska bi}a bila su
gra|ani neke vrste dràvne zajednice; ako se zakoni njihove zemlje ne dr-
è zahteva Prava ~oveka, o~ekivalo se da }e ih Prava ~oveka promeniti pu-
tem zakonodavstva u demokratskim zemljama ili kroz revolucionarnu ak-
ciju u despotizmu.
Pokazalo se da se Prava ~oveka, zami{ljena kao neotu|iva, ne mogu pri-
menjivati – ~ak i u zemljama ~iji se ustavi na njima zasnivaju – ~im su se
pojavili ljudi koji vi{e nisu bili dràvljani nijedne suverene zemlje. Ovoj
~injenici, dovoljno uznemiravaju}oj po sebi, treba dodati konfuziju koju
su stvorili mnogi skora{nji poku{aji da se daju okviri novom predlogu za-
kona o ljudskim pravima, koji su pokazali da niko nije u stanju da sa bilo
kakvom sigurno{}u defini{e {ta ta op{ta ljudska prava, za razliku od gra-
|anskih prava, zaista jesu. Iako izgleda da se svi slaù da se teàk poloàj
ovih ljudi upravo sastoji u gubitku Prava ~oveka, ~ini se da niko ne zna ko-
ja su oni prava izgubili kad su izgubili svoja ljudska prava.
Prvi gutibak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak njihovih do-
mova, a to zna~i gubitak celokupnog dru{tvenog tkiva u kojem su ro|eni i
u kojem su za sebe uspostavili odre|eno mesto na svetu. Ne moè se re}i
da ova nesre}a nema presedana; u dugom istorijskom pam}enju, prisilne
migracije pojedinaca ili celih naroda, iz politi~kih ili ekonomskih razloga,
izgledaju kao svakodnevna zbivanja. Ono {to je istorijski nezapam}eno ni-
je gubitak doma, ve} nemogu}nost nalaènja novog. Odjednom, nije bilo
mesta na Zemlji gde bi migranti mogli da odu bez najstroìh ograni~enja,
nije bilo dràve koja bi ih asimilovala, teritorije gde bi mogli da osnuju
novu sopstvenu zajednicu. Ovo, {tavi{e, nije imalo nikakve veze sa bilo
kakvim materijalnim problemom prenaseljenosti; to nije bio problem
prostora ve} politi~ke organizacije. Niko nije bio svestan da je ~ove~anst-

vo, na koje se tako dugo gledalo kao na porodicu nacija, do{lo do stepena
na kom se svako ko je izba~en iz jedne od tih ~vrsto organizovanih zatvo-
renih zajednica na{ao izba~en iz porodice svih nacija. 48
Drugi gubitak koji su obespravljeni pretrpeli bio je gubitak za{tite od
strane vlade, a to je uklju~ivalo gubitak legalnog statusa ne samo u svojoj,
ve} u svim zemljama. Recipro~ni ugovori i me|unarodni dogovori ispleli
su mreù preko celog sveta koja omogu}ava gra|aninu svake zemlje da
ponese sa sobom svoj legalni status bez obzira na to kuda ide (tako da na
primer nema~ki gra|anin pod nacisti~kim reìmom ne moè da sklopi me-
{ovit brak u inostranstvu zbog Nirnber{kih zakona). Ipak, svako ko tom
mreòm vi{e nije obuhva}en na|e se potpuno van legalnosti (tako su to-
kom pro{log rata ljudi bez dràvljanstva obavezno bili u gorem poloàju
nego tu|inci pripadnici neprijateljskog naroda koje su njihove vlade jo{
uvek indirektno {titile po me|unarodnim dogovorima).
Gubitak za{tite vlade nije bez presedana vi{e nego gubitak doma. Civili-
zovane zemlje jesu nudile pravo azila onima koje su iz politi~kih razloga
proganjale njihove vlade i ova praksa, iako nikada zvani~no nije bila in-
korporirana u bilo koji ustav, funkcionisala je dosta dobro tokom celog de-
vetnaestog, a ~ak i u na{em veku. Nevolja je nastala kada su nove kate-
gorije progonjenih postale previ{e brojne da bi se sa njima postupalo po
nezvani~noj praksi odre|enoj za izuzetne slu~ajeve. [tavi{e, ve}ina se ta-
ko mogla kvalifikovati za pravo na azil, koje je implicitno moglo pretpo-
staviti politi~ka ili verska uverenja koja nisu bila van zakona u zemlji iz-
begli{tva. Nove izbeglice nisu bile progonjene zbog onoga {to su uradile
ili mislile, ve} zbog onoga {to su bile nepromenljivo – ro|ene u pogre{noj
rasi ili u pogre{noj klasi ili ih je pozivala na vojnu obavezu pogre{na vla-
da (kao u slu~aju {panske republikanske armije). 49
[to je broj obespravljenih ljudi bio ve}i, to je ve}e bilo i isku{enje da se
obrati manje pa`nje na dela vlade koja proganja nego na status progo-
njenog. A prva krupna ~injenica bila je da ovi ljudi, iako progonjeni pod
izvesnim politi~kim izgovorom, nisu vi{e bili ne~ija obaveza i slika srama
48 Nekoliko šansi za reintegraciju, otvorenih novim migrantima, uglavnom se zasnivalo
na njihovoj nacionalnosti: španske izbeglice, na primer, bile su do izvesnog stepena do-
brodošle u Meksiku. Sjedinjene Dràve usvojile su ranih dvadesetih sistem kvota po kojem
svaka nacionalnost koja je ve} zastupljena u zemlji dobija, da tako kaèmo, pravo da primi
jedan broj ranijih sunarodnika proporcionalan njenoj brojnoj zastupljenosti u ukupnom
stanovništvu.
49 Koliko moè biti opasna nevinost sa stanovi{ta vlade, postalo je veoma jasno kada je,
tokom prošlog rata, ameri~ka vlada ponudila azil svim onim nema~kim izbeglicama kojima
je pretio paragraf o ekstradiciji u nema~ko-francuskom primirju. Uslov je naravno bio da
kandidat dokaè da je u~inio nešto protiv nacisti~kog reìma. Broj izbeglica iz Nema~ke ko-
ji su mogli da ispune ovaj uslov bio je proporcionalno mali, a ti ljudi, sasvim ~udno, nisu bili
u najve}oj opasnosti.
302 IMPERIJALIZAM
za progonitelje kao progonjeni tokom cele istorije; nisu ih smatrali aktiv-

nim neprijateljima, a te{ko da bi oni na to i pretendovali (nekoliko hiljada
sovjetskih gra|ana koji su dobrovoljno napustili sovjetsku Rusiju posle
Drugog svetskog rata i na{li azil u demokratskim zemljama naneli su vi{e
{tete prestiù Sovjetskog Saveza od miliona izbeglica dvadesetih godina
koji su pripadali pogre{noj klasi), ve} su bili i pokazali se samo kao ljuds-
ka bi}a ~ija je sama nevinost – sa svakog gledi{ta, a posebno sa gledi{ta
progoniteljske vlade – bila najve}a njihova nesre}a. Nevinost, u smislu
potpunog nedostatka odgovornosti, bila je znak njihove obespravljenosti,
kao {to je bila pe~at njihovog gubitka politi~kog statusa.
Zato se potrebe za primenom ljudskih prava samo naizgled doti~u autenti-
~nih politi~kih izbeglica. Politi~ke izbeglice, nu`no malobrojne, jo{ uvek
uìvaju pravo azila u mnogim zemljama, i to pravo dejstvuje, na neforma-
lan na~in, kao istinska zamena za nacionalni zakon.
Jedan od iznena|uju}ih aspekata na{eg iskustva sa ljudima bez dràv-
ljanstva koji pravno imaju koristi od vr{enja kriminalnog dela je ~injenica
da je lak{e uskratiti legalnost potpuno nevinoj osobi nego nekome ko je
na~inio prekr{aj. ûvena duhovita opaska Anatola Fransa, “Ako me optu-
è da kradem kule Notr Dama, mogu samo da beìm iz zemlje”, poprimi-
la je uàsnu realnost. Pravnici su nau~eni da o zakonu misle u smislu ka-
zne, koja nas zapravo uvek li{ava izvesnih prava, tako da njima moè biti
jo{ teè nego laicima da priznaju da li{avanje legalnosti, to jest svih prava,
vi{e nema veze sa posebnim kriminalnim delom.
Ova situacija ilustruje mnoge nedoumice sadràne u konceptu ljudskih
prava. Bez obzira na to kako su ona nekada bila definisana (ìvot, sloboda
i traganje za sre}om, po ameri~koj formuli, ili kao jednakost pred zako-
nom, sloboda, za{tita imovine i nacionalni suverenitet, prema francuskoj),
bez obzira na to kako je mo`da neko poku{avao da pobolj{a dvosmislenu
formulaciju kao {to je traganje za sre}om ili zastarelu kao {to je neograni-
~eno pravo vlasni{tva, realna situacija onih koje je dvadeseti vek izveo iz-
van granica zakona pokazuje da gubitak gra|anskih prava nema nu`no za
posledicu apsolutnu bespravnost. Vojnik je tokom rata li{en prava na ì-
vot, kriminalac prava na slobodu, svi gra|ani u vanrednim situacijama
prava da traè sre}u, ali niko uop{te ne}e tvrditi da je u bilo kom od ovih
primera do{lo do gubitka ljudskih prava. Ova prava, s druge strane, mogu
biti data (iako te{ko da se mogu uìvati) ~ak i u uslovima fundamentalne
obespravljenosti.
Nesre}a obespravljenih nije u tome {to su oni li{eni ìvota, slobode i tra-
ganja za sre}om ili jednakosti pred zakonom i slobode uverenja – formule
koje je trebalo da re{e probleme unutar datih dru{tava – ve} {to oni vi{e ne
pripadaju nijednoj, ma kakvoj zajednici. Njihova nevolja nije u tome {to
nisu jednaki pred zakonom, ve} {to ne postoji zakon za njih; ne u tome {to
su potla~eni ve} {to niko ne}e ~ak ni da ih potla~i. Samo u poslednjem ste-
penu ovog prili~no dugog procesa ugroèno je njihovo pravo na ìvot;
jedino ako ostanu savr{eno “suvi{ni”, ako se niko ne moè na}i da ih “svo-
jata”, njihovi ìvoti mogu biti u opasnosti. âk su i nacisti po~eli istreblje-
nje Jevreja li{avaju}i ih prvo svakog pravnog statusa (statusa gra|ana dru-
gog reda) i odsecaju}i ih od sveta ìvih trpaju}i ih u geta i koncentracione
logore; i pre nego {to su uklju~ili gasne komore, pa`ljivo su ispitali teren i
na svoje zadovoljstvo na{li da nijedna zemlja ne}e traìti te ljude. Poenta
je u tome {to je stanje potpune obespravljenosti stvoreno pre nego {to je
osporeno pravo na ìvot.
Isto to se odnosi ~ak do stepena ironije na priznavanje prava na slobodu,
koje se nekada smatralo pravom su{tinom ljudskih prava. Nema spora da
su ljudi izvan granica zakona imali mo`da ve}u slobodu kretanja nego pot-
puno zakonito zatvoreni kriminalac ili da su uìvali ve}u slobodu uverenja
u internirskim logorima demokratskih zemalja nego {to bi imali u bilo
kom obi~nom despotizmu, da ne pominjemo totalitarnu zemlju. 50 Ali ni
fizi~ka bezbednost – hranila ih je neka dràvna ili privatna organizacija
socijalne pomo}i – niti sloboda uverenja nisu nimalo menjale bazi~nu si-
tuaciju obespravljenosti. Njihov se ìvot produàvao iz milosr|a a ne po
pravu, jer nije postojao nijedan zakon koji bi naterao nacije da ih hrane;
sloboda kretanja, ako su je uop{te imali, nije im davala pravo da se negde
nasele, koje su ~ak i zato~eni kriminalci uìvali kao normalnu stvar; a nji-
hova sloboda uverenja je sloboda lude, jer ni{ta {to su oni mislili nije ima-
lo bilo kakvu va`nost.
Ove poslednje ta~ke su krucijalne. Fundamentalno li{avanje ljudskih
prava manifestovalo se prvo i iznad svega li{avanjem mesta u svetu koje
uverenja ~ini zna~ajnim a dela efikasnim. U pitanju je ne{to mnogo bazi-
~nije od slobode i pravde, {to su gra|anska prava, kada pripadnost zajedni-
ci u kojoj je ~ovek ro|en nije vi{e ne{to normalno, a nepripadanje nije vi{e
stvar izbora, ili kada je ~ovek stavljen u situaciju u kojoj, sve dok ne u~ini
kriminalno delo, njegov tretman ne zavisi od toga {ta on ~ini ili ne ~ini. Ta
krajnost, i ni{ta drugo, jeste situacija ljudi li{enih ljudskih prava. Oni su li-
{eni ne prava na slobodu, ve} prava na akciju, ne prava da misle {to god
èle, ve} prava da merodavno sude. Privilegije u nekim slu~ajevima, ne-
pravda u najve}em broju, blagoslovi i kletve dodeljivani su im prema do-
ga|ajima a bez ikakve veze sa bilo ~im {to oni ~ine, {to su ~inili ili mogu
da u~ine.
50 âk i pod uslovima totalitarnog nasilja koncentracioni logori su ponekad bili jedino
mesto gde su izvesni ostaci slobode mišljenja i govora još uvek postojali. Vidi David Russet,
Les Jours de Notre Mort, Paris, 1947, passim, za slobodu diskutovanja u Buhenvaldu, i
Anton Ciliga, The Russian Enigma, London, 1940, p. 200, o “ostrvima slobode”, “slobodi
mišljenja” koja je vladala u nekim sovjetskim zatvorima.
304 IMPERIJALIZAM
Postali smo svesni prava da se imaju prava (a to zna~i da se ìvi u okviru

gde se nekome sudi prema njegovim delima i uverenjima) i prava da se
pripada nekoj vrsti organizovane zajednice tek kada su se pojavili milioni
ljudi koji su ta prava izgubili i nisu mogli da ih povrate zbog nove global-
ne politi~ke situacije. Problem je u tome {to se ova nesre}a nije pojavila iz
nedostatka civilizovanosti, iz nazadnosti ili puke tiranije, ve}, naprotiv, {to
se ona ne moè popraviti, po{to ne postoji vi{e nijedna “necivilizovana”
ta~ka na zemlji jer, dopadalo nam se to ili ne, mi smo stvarno po~eli da ì-
vimo u Jednom svetu. Tek sa potpuno organizovanim ~ove~anstvom gubi-
tak doma i politi~kog statusa mogao je da postane identi~an proterivanju iz
~ove~anstva uop{te.
Pre toga, o onome {to danas moramo zvati “ljudskim pravom” mislilo se
kao o op{tim karakteristikama condicio humana koje nijedan tiranin ne
moè da oduzme. Gubitak tog prava ima za nu`nu posledicu gubitak rele-
vantnosti govora (a o ~oveku se, sve od Aristotela opet, mislilo kao o “po-
liti~koj ìvotinji”, to jest kao o nekome ko po definiciji ìvi u zajednici),
gubitak, drugim re~ima, nekih od najsu{tinskijih karakteristrika ljudskog
ìvota. To je do izvesnog stepena bila velika nesre}a robova, koje Aristotel
zbog toga nije ra~unao me|u ljudska bi}a. Fundamentalno kr{enje ljud-
skih prava u ropstvu nije bilo u tome {to je ono oduzimalo slobodu (to mo-
è da se desi u mnogim drugim situacijama), ve} {to je izvesnoj kategoriji
ljudi oduzimalo ~ak i mogu}nost da se bore za slobodu – borba mogu}a
pod tiranijom, a ~ak i pod o~ajnim uslovima modernog terora (ali nikako i
pod uslovima ìvota u koncentracionom logoru). Ropstvo je zlo~in protiv
~ove~nosti koji nije po~eo kada je jedan narod porazio i porobio svoje ne-
prijatelje (iako je to, naravno, bilo veoma lo{e), ve} kada je ropstvo posta-
lo institucija u kojoj su neki ljudi bili “ro|eni” kao slobodni a drugi kao ro-
bovi, kada se zaboravilo da je ~ovek bio taj koji je li{io svoje bli`nje slo-
bode i kada je odobrenje tog zlo~ina pripisano prirodi. Ipak, u svetlosti
skora{njih doga|aja mogu}e je re}i da su ~ak i robovi jo{ uvek pripadali
nekoj vrsti ljudske zajednice; njihov je rad bio potreban, kori{}en i eksplo-
atisan, i to ih je dràlo u granicama ~ove~nosti. Biti rob zna~ilo je, najzad,
imati posebno odre|enje, mesto u dru{tvu – vi{e od apstraktne nagosti ljud-
skog i ni~eg osim ljudskog. Tako nesre}a koja se de{avala sve ve}em bro-
ju ljudi nije bio gubitak posebnih prava, ve} gubitak zajednice voljne i
sposobne da garantuje ma kakva prava. ôvek, iz toga proizlazi, moè da
izgubi sva takozvana Prava ~oveka a da ne izgubi su{tinski ljudski kva-
litet, ljudsko dostojanstvo. Jedino ga gubitak same dràve proteruje iz ~o-
ve~anstva.
Pravo koje odgovara ovom gubitku, a koje nikada ~ak nije ni pomenuto
me|u ljudskim pravima, ne moè se izraziti u kategorijama osamnaestog
veka, jer one pretpostavljaju da prava izviru neposredno iz ljudske “pri-
rode” – dok je relativno neva`no da li je priroda predstavljena u smislu

prirodnog zakona ili u smislu bi}a stvorenog po liku boìjem, da li se ti~e
“prirodnih” prava ili boìje uprave. Odlu~uju}i ~inilac je {to ova prava i
ljudsko dostojanstvo koje ona daju treba da ostanu vaè}a i stvarna ~ak i
ako samo jedno jedino ljudsko bi}e postoji na Zemlji; ona su nezavisna od
ljudske pluralnosti i treba da vaè ~ak i ako je ljudsko bi}e proterano iz
ljudske zajednice.
Kada su Prava ~oveka proklamovana prvi put, smatralo se da su nezavi-
sna od istorije i od privilegija koje istorija daje izvesnim slojevima dru-
{tva. Nova nezavisnost je konstituisala iznova prona|eno dostojanstvo ~o-
veka. Od po~etka je ovo novo dostojanstvo bilo prili~no dvosmislene pri-
rode. Istorijska prava bila su zamenjena prirodnim pravima, “priroda” je
zauzela mesto istorije i pre}utno je prihva}eno da je priroda manje nego
istorija tu|a su{tini ~oveka. Sam jezik Deklaracije nezavisnosti kao i Dé-
claration des Droits de l ’Homme – “neotu|ivo”, “dato ro|enjem”, “samo
po sebi istina” – implicira veru u jednu vrstu ljudske prirode koja bi bila
podre|ena istim zakonima rasta kao i zakon li~nosti, i iz kojih se prava i
zakoni mogu izvesti. Danas smo mi mo`da bolje kvalifikovani da sudimo
na {ta zapravo ta ljudska “priroda” izlazi; u svakom doga|aju ona nam
pokazuje mogu}nosti koje nisu priznavale zapadna filozofija i religija i na
koje tokom tri hiljade godina definisanja i redefinisanja ove “prirode” nisu
~ak ni sumnjale. Ali nije samo taj, takore}i, ljudski aspekt prirode za nas
postao sporan. Otkada je ~ovek nau~io da njome gospodari do tog stepena
da je razaranje sveg organskog ìvota na Zemlji sredstvima koje je
napravio ~ovek postalo zamislivo i tehni~ki mogu}no, on se otu|io od pri-
rode. Otkako je dublje poznavanje prirodnih procesa usadilo duboke sum-
nje u prostojanje prirodnih zakona uop{te, sama priroda je poprimila
zloslutan izgled. Kako je ~ovek u stanju da izvede zakone i prava iz uni-
verzuma koji o~igledno ne poznaje ni jednu ni drugu kategoriju?
ôvek dvadesetog veka postao je emanicipovan u odnosu na prirodu up-
ravo kao ~ovek osamnaestog veka u odnosu na istoriju. Istorija i priroda su
nam postale podjednako tu|e, tako da se su{tina ~oveka ne moè vi{e
shvatiti u smislu bilo koje od tih kategorija. S druge strane, ~ove~anstvo,
koje za osamnaesti vek, u kantovskoj terminologiji, nije bilo ni{ta vi{e od
regulativnog principa, postalo je danas ~injenica od koje se ne moè
pobe}i. Ova nova situacija, u kojoj “~ove~anstvo” zapravo poprima ulogu
ranije pripisivanu prirodi ili istoriji, u ovom kontekstu zna~i da bi pravo da
se imaju prava, ili pravo svake li~nosti da pripada ~ove~anstvu, trebalo da
garantuje ~ove~anstvo samo. Uop{te nije sigurno da li je to mogu}e. Jer,
nasuprot dobronamernim humanitarnim poku{ajima da se od me|unarod-
nih organizacija dobiju nove deklaracije ljudskih prava, trebalo bi shvatiti
da ova ideja transcendira sada{nju sferu me|unarodnog prava, koje jo{
306 IMPERIJALIZAM
uvek operi{e u smislu me|usobnih dogovora i ugovora me|u suvernim dr-

àvama; jer, za sada, sfera koja je iznad nacija ne postoji. Dalje, ova dile-
ma ni u kom slu~aju ne}e biti eliminisana uspostavljanjem “svetske vla-
de”. Takva svetska vlada je zaista u okviru carstva mogu}nosti, ali moè se
pretpostaviti da bi se u stvarnosti ona znatno razlikovala od verzije koju su
promovisale neke idealisti~ki nastrojene organizacije. Zlo~in protiv ljud-
skih prava, koji je postao specijalnost totalitarnih reìma, uvek se moè
opravdavati izgovorom da je pravo ekvivalentno onome {to je dobro ili
korisno za celinu, za razliku od njenih delova. (Hitlerov moto “Pravo je
ono {to je dobro za nema~ki narod” samo je vulgarizovan oblik koncepci-
je zakona koji se svuda moè na}i i koji }e u praksi ostati neefikasan samo
dok to spre~avaju starije tradicije, koje su jo{ uvek delotvorne u ustavima.)
Koncepcija zakona koja identifikuje pravo sa idejom onog {to je dobro –
za pojedinca, ili porodicu ili narod, ili za ve}inu – postaje neizbe`na ~im
transcendentne mere vere ili zakona prirode izgube autoritet. A ovaj neu-
godan poloàj se ni u kom slu~aju ne razre{ava ako je to na {ta se kriteri-
jum “dobro za” primenjuje veliko kao samo ~ove~anstvo. Jer sasvim je
shvatljivo, ~ak i u okviru carstva prakti~nih politi~kih mogu}nosti, da }e
jednog lepog dana visoko organizovano i mehanizovano ~ove~anstvo sa-
svim demokratski zaklju~iti – naime po odluci ve}ine – da bi za ~ove-
~anstvo kao celinu bilo bolje da likvidira izvesne svoje delove. Ovde, u
problemima ~injeni~ne realnosti, suo~eni smo sa jednom od najstarijih ne-
doumica politi~ke filozofije, koja moè ostati neopaèna samo dotle dok
postojana hri{}anska teologija ~ini okvir za sve politi~ke i filozofske prob-
leme, a to je nekada davno podstaklo Platona da kaè: “Ne ~ovek, bog mo-
ra biti mera svih stvari.”
Ove ~injenice i razmi{ljanja nude ne{to {to izgleda kao ironi~na, gorka i
zakasnela potvrda argumenata kojima se Edmund Berk suprotstavio De-
klaraciji prava ~oveka iz Francuske revolucije. Oni podupiru njegovu tvrd-
nju da su ljudska prava “apstrakcija”, i da je bilo mnogo mudrije osloniti
se na “neotu|ivo nasle|e” prava koje ~ovek svojoj deci prenosi kao sam
ìvot, i traìti da ~ovekova prava budu “prava Engleza” radije nego neotu-
|iva prava ~oveka. 51 Prema Berku, prava koja mi uìvamo izviru “iz naci-
je” tako da ni prirodni zakon, niti boànska uprava, niti ijedan koncept ~o-
ve~anstva kao {to je Robespjerova “ljudska rasa”, “suveren zemlje”, nisu
potrebni kao izvor zakona. 52
Pragmati~na ~vrstina Berkovog koncepta izgleda nesumnjiva u svetlu
na{ih mnogostrukih iskustava. Nije samo gubitak nacionalnih prava u
svim primerima imao kao nu`nu posledicu gubitak ljudskih prava; restau-
51 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, 1790, edited by E. J. Payne,
Everman’s library.
52 Robespierre, Speeches, 1927. Govor od 24. aprila 1793.
racija ljudskih prava, kao {to skora{nji primer izraelske dràve pokazuje,
postiè se samo kroz restauraciju ili uspostavljanje nacionalnih prava.
Koncepcija ljudskih prava, zasnovana na pretpostavljenom postojanju ljud-
skog bi}a kao takvog, slomila se u samom trenutku kada su se oni koji su
tvrdili da veruju u nju prvi put suo~ili sa ljudima koji su zaista izgubili sve
ostale kvalitete i posebne odnose – osim {to su jo{ uvek bili ljudi. Svet ni-
je na{ao ni{ta sveto u apstraktnoj nagosti ljudskog bi}a. I, sa stanovi{ta ob-
jektivnih politi~kih uslova, te{ko je re}i kako su koncepti ~oveka na koji-
ma su bazirana ljudska prava – da je on stvoren po slici boìjoj (u ame-
ri~koj formuli) ili da je on predstavnik ~ove~anstva ili da u sebi ~uva svete
zahteve prirodnog zakona (u francuskoj formuli) – mogli da pomognu da
se taj problem re{i.
Preìveli iz logora smrti, logora{i iz koncentracionih i internirskih logo-
ra i, u pore|enju sa njima, ~ak sre}ni ljudi bez dràvljanstva mogli su i bez
Berkovih argumenata da vide da je njihova apstraktna nagost samih ljud-
skih bi}a bila po njih najve}a opasnost. Zato {to se na njih gledalo kao na
divljake i pla{e}i se da bi mogli da zavr{e tako {to bi bili smatrani ìvoti-
njama, ovi ljudi su insistirali na svojoj nacionalnosti, poslednjem znaku
svog ranijega dràvljanstva, kao na jedinoj preostaloj i priznatoj vezi sa
~ove~anstvom. Njihovo nepoverenje prema prirodnim pravima i njihovo
preferiranje nacionalnih prava dolazi upravo iz toga {to su shvatili da su
prirodna prava data ~ak i divljacima. Berk se ve} bojao da bi prirodna,
“neotu|iva” prava samo potvrdila “pravo golog divljaka”, 53 i time svela
civilizovane nacije na status divlja{tva. Jer samo divljaci nisu imali na {ta
da spadnu osim na minimalnu ~injenicu svog ljudskog porekla pa su se
ljudi za svoju nacionalnost zaka~ili jo{ o~ajni~kije kada su izgubili prava i
za{titu koju im je takva nacionalnost nekada pruàla. Izgledalo je da jedi-
no njihova pro{lost sa svojim “neotu|ivim nasle|em” svedo~i o ~injenici
da oni jo{ uvek pripadaju civilizovanom svetu.
Ako ljudsko bi}e gubi svoj politi~ki status, ono treba, prema implikaci-
jama uro|enih i neotu|ivih prava ~oveka da ta~no potpadne pod situaciju
za koju su deklaracije takvih op{tih prava odre|ene. Zapravo se de{ava
suprotno. Izgleda da ~ovek koji nije ni{ta drugo nego ~ovek gubi same od-
like koje omogu}avaju drugim ljudima da ga tretiraju kao svog bli`njeg.
To je jedan od razloga {to je mnogo teè razoriti pravnu li~nost kriminal-
ca, to jest ~oveka koji je preuzeo na sebe odgovornost za ~in ~ije posledice
sada odre|uju njegovu sudbinu, nego ~oveka kome su osuje}ene sve obi~-
ne ljudske odgovornosti.
Zato Berkovi argumenti dobijaju dodatno zna~enje ako gledamo samo
na op{tu ljudsku situaciju onih koji su bili izgnani iz svih politi~kih zajed-
53 Uvod Peyne u Burke, op. cit.

308 IMPERIJALIZAM
nica. Bez obzira na tretman, nezavisno od slobode ili potla~enosti, pravde

ili nepravde, oni su izgubili sve one delove sveta i sve one vidove ljudske
egzistenicije koji su rezultat na{eg zajedni~kog rada, proizvod ljudskog
ume}a. Ako je tragedija divljih plemena to {to naseljavaju nepromenjenu
prirodu kojom ne mogu da gospodare, od ~ije {tedrosti ili {krtosti zavisi
njihova prehrana, to {to ìve i umiru ne ostavljaju}i nikakvog traga, ne do-
prinose}i ni{ta zajedni~kom svetu, onda su ovi obespravljeni ljudi zapravo
ba~eni nazad u tipi~no prirodno stanje. Oni svakako nisu varvari; neki od
njih, {tavi{e, pripadaju najobrazovanijem sloju svojih zemalja; pa ipak, u
svetu koji je skoro ukinuo varvarstvo, pojavljuju se kao pravi znaci mo-
gu}ne regresije od civilizacije.
[to je civilizacija razvijenija, {to je potpuniji svet koji je ona proizvela,
{to se vi{e ljudi ose}a prirodno u okviru ljudskog ume}a – to }e oni biti
ogor~eniji na sve {to nisu proizveli, sve {to im je samo po sebi i misteri-
ozno dato. Ljudsko bi}e koje je izgubilo mesto u zajednici, politi~ki status
u borbi svog vremena i pravnu li~nost koja njegova dela i deo njegove
sudbine ~ini konzistentnom celinom, ostavljeno je sa onim osobinama ko-
je obi~no mogu da se artikuli{u jedino u sferi privatnog ìvota i mora da
ostane nekvalifikovano, puka egzistencija u svim stvarima od zna~aja. Sa
ovom pukom egzistencijom, to jest sa svim onim {to nam je misteriozno
dato po ro|enju, u {ta spadaju oblik na{ih tela i talenti na{eg uma, moè
adekvatno da se bavi samo nepredvidljivi hazard prijateljstva i simpatije
ili velika i neprocenjiva milost ljubavi, kako Avgustin kaè: ”Volo ut sis
(èlim da bude{)”, bez mogu}nosti da dâ ikakav razlog za takvu uzvi{enu
i nenadma{nu potvrdu.
Od vremena Grka saznali smo da visoko razvijen politi~ki ìvot uzroku-
je duboko ukorenjenu predrasudu prema ovoj privatnoj sferi, duboku ki-
vnost na uznemiravaju}e ~udo koje se sadrì u ~injenici da je svako od nas
napravljen takav kakav je – sam, jedinstven, nepromenljiv. Cela ta sfera
onoga {to je dato, prognana u privatni ìvot u civilizovanom dru{tvu, stal-
na je pretnja javnoj sferi, jer je javna sfera ~vrsto bazirana na zakonu jed-
nakosti, kao {to je privatna sfera bazirana na zakonu op{te razlike i raz-
likovanja. Jednakost, nasuprot svemu onom {to je ume{ano u samu egzis-
tenciju, nije nam data, ve} je razultat ljudske organizacije sve dok je ova
vo|ena principom pravde. Mi nismo jednaki ro|eni; mi postajemo jednaki
kao ~lanovi grupe po snazi svoje odluke da sebi garantujemo uzajamno
jednaka prava.
Na{ politi~ki ìvot po~iva na pretpostavci da moèmo stvoriti jednakost
kroz organizaciju, jer ~ovek moè da dela, da menja i da gradi zajedni~ki
svet, zajedno sa sebi jednakima i jedino sa sebi jednakima. Mra~na poza-
dina puke datosti, pozadina stvorena na{om nepromenljivom i jedinstve-
nom prirodom, upada na politi~ku scenu kao tu|inac koji nas sa svim svo-
jim previ{e o~iglednim razlikama podse}a na ograni~enja ljudske ak-

tivnosti – {to je identi~no sa ograni~enjima ljudske jednakosti. Razlog
zbog kojeg visokorazvijene dràvne zajednice, kao anti~ki polisi ili mo-
derne nacionalne dràve, tako ~esto insistiraju na eti~koj homogenosti je
taj {to se one nadaju da }e eliminisati {to je vi{e mogu}e ove prirodne i
uvek prisutne razlike i diferenciranja koje same po sebi proizvode nemu
mr`nju, nepovernje i diskriminaciju, jer sve one suvi{e jasno pokazuju one
sfere u kojima ~ovek ne moè da dejstvuje i da menja po volji, to jest,
pokazuje ograni~enja ljudskog ume}a. ”Tu|inac” je zastra{uju}i simbol
~injenice razlikovanja kao takvog, inidvidualnosti kao takve, i ukazuje na
one sfere u kojim ~ovek ne moè da menja i ne moè da deluje i u kojima,
zato, ima izuzetnu tendenciju da razara. Ako Crnca u beloj zajednici sma-
traju Crncem i ni~im vi{e, on zajedno sa pravom na jednakost gubi onu
slobodu akcije koja je specifi~no ljudska; sva njegova dela se sada
obja{njavaju kao ”neizbe`ne” posledice nekih ”crna~kih” posebnosti; on
postaje neki uzorak ìvotinjske vrste zvane ~ovek. Sasvim isto se doga|a i
onima koji su izgubili sve posebne politi~ke odlike i postali ljudska bi}a i
ni{ta drugo. Bez sumnje, gde god su javni ìvot i njegovi zakoni potpuno
pobedili, gde god neka civilizacija uspeva da elimini{e ili redukuje na
minimum tamnu pozadinu razlike, ona }e zavr{iti potpuno okamenjena i
bi}e ka`njena, da tako kaèmo, {to je zaboravila da je ~ovek samo gospo-
dar, a ne i tvorac sveta.
Velika opasnost koja proizilazi iz egzistencije ljudi primoranih da ìve
izvan zajedni~kog sveta jeste ta {to su oni u sred civilizacije ba~eni nazad,
na ono {to im je prirodno dato, na svoje puke razlike. Njima nedostaje to
uàsno ujedna~avanje razlika koje dolazi iz toga {to su gra|ani zajednice
dràva, a {to ipak, po{to im vi{e nije dozvoljeno da sudeluju u ljudskom
ume}u, po~inju da pripadaju ljudskoj rasi na sasvim isti na~in na koji ì-
votinje pripadaju posebnim ìvotinjskim vrstama. Paradoks ume{an u gu-
bitak ljudskih prava jeste {to taj gubitak koincidira sa trenutkom kada
li~nost postaje i ljudsko bi}e uop{te – bez profesije, bez dràvljanstva, bez
uverenja, bez dela po kome moè da se identifikuje i specifikuje – i razli~it
uop{te, ne predstavljaju}i ni{ta osim svoje apsolutno jedinstvene li~nosti
koja, li{ena izraza u zajedni~kom svetu i delovanja na njega, gubi svaki
zna~aj.
Opasnost od postojanja takvih ljudi je dvostruka: prvo i o~iglednije, nji-
hov sve ve}i broj preti na{em politi~kom ìvotu, na{em ljudskom ume}u,
svetu koji je rezultat na{eg zajedni~kog i koordiniranog napora, na isti,
mo`da jo{ vi{e zastra{uju}i na~in nego {to su divlji elementi prirode neka-
da pretili gradovima i selima koja je ~ovek napravio svojom rukom. Smrt-
na opasnost za svaku civilizaciju izgleda da vi{e ne dolazi spolja. Priroda
je zauzdana i nikakvi varvari ne prete da razru{e ono {to ne mogu da razu-
310 IMPERIJALIZAM
meju, kao {to su Mongoli vekovima pretili Evropi. âk je i pojava totali-
tarnih vlada fenomen iz srì, a ne izvan na{e civilizacije. Opasnost se kri-
je u tome {to globalna, op{tepovezana civilizacija moè da stvori varvare
u sebi samoj, teraju}i milione ljudi u situacije koje su, uprkos svim po-
javnim oblicima, situacije divljaka.54
54 Ovo moderno proterivanje iz ~ove~anstva ima mnogo radikalnije posledice od anti~kog

i srednjovekovnog obi~aja stavljanja izvan zakona. Stavljanje izvan zakona, svakako “naj-
strašnija sudbina koju primitivni zakon moè da zada”, stavljaju}i ìvot osobe van zakona na
milost i nemilost svakom ko ga sretne, nastalo je sa ustanovljavanjem efikasnog sistema pri-
mene zakona i bilo je kona~no zamenjeno ugovorima o ekstradiciji izme|u nacija. To je pr-
venstveno bilo zamena za policijske snage, i tako je zamišljeno da prisili kriminalce na pre-
daju.
Rani srednji vek izgleda da je bio sasvim svestan opasnosti koju je za sobom povla~ila
“gra|anska smrt”. Ekskomunikacija u kasnom Rimskom carstvu zna~ila je crkvenu smrt ali
je osobi koja je izgubila ~lanstvo u crkvi ostavljala punu slobodu u svim drugim oblastima
ìvota. Crkvena i gra|anska smrt postale su identi~ne tek u doba Merovinga, a tamo je ek-
skomunikacija “u opštoj praksi [bila] ograni~ena na privremeno povla~enje ili suspenziju
prava na ~lanstvo koje moè biti vra}eno”. Vidi ~lanke “Outlawry” i “Excommunication”,
Encyclopedia of Social Sciences. Tako|e ~lanak “Friedlosigkeit” u Schweizer Lexikon.
TRE]I DEO
Totalitarizam
Obi~an svet i ne zna da je sve mogu}e
DAVID RUSE
D E S E T O P O G L AV L J E : Besklasno dru{tvo
I: Mase
J EDNA od najupadljivijih odlika totalitarnih pokreta, ali i slave njihovih

vo|a, jeste zapanjuju}a brzina kojom oni padaju u zaborav i lako}a sa
kojom se mogu zameniti. Dok je Staljin tek posle mnogo godina ogor~ene
unutarpartijske borbe i velikih (mada samo nominalnih) ustupaka svom
prethodniku uspeo da sebe proglasi Lenjinovim legitimnim politi~kim na-
slednikom, Staljinovi naslednici poku{ali su to da izvedu i bez nominalnih
ustupaka prethodniku, iako je Staljin imao trideset godina vremena, a i
propagandnu ma{ineriju kakva je bila nepoznata u Lenjinovo vreme. Isto
vaì i za Hitlera, ~ija je privla~nost navodno bila neodoljiva,1 a koji je da-
nas, poraèn i mrtav, toliko pao u zaborav da jedva i igra neku ulogu ~ak i
me|u neofa{isti~kim i neonacisti~kim grupama u posleratnoj Nema~koj.
Ta nedoslednost o~igledno ima veze sa poslovi~nom nestalno{}u masa,
kao i sa prolazno{}u slave, ali se jo{ vi{e moè objasniti manijom kretanja
1 “Magiju” kojom je Hitler zra~io na publiku potvr|uje vi{e izvora, a nedavno i izdava~i
zbirke Hitlers Tischgespräche (Hitlerova }askanja za trpezom, Bonn 1951, ameri~ko izdanje
New York 1953; citirano prema nema~kom originalu). Ta privla~nost, taj “~udni, neodoljivi
magnetizam Hitlerov”, po~ivao je, dakako, na “fanati~noj samouverenosti ovog ~oveka”
(predgovor Gerharda Ritera [Ritter], p. 14), na njegovim pseudo-autoritativnim sudovima o
svemu pod kapom nebeskom, kao i na ~injenici da su njegovi stavovi, bilo da se odnose na
{tetne posledice pu{enja ili na Napoleonovu politiku, uvek mogli da se uklope u nekakvu
sveobuhvatnu ideologiju.
Fascinacija je dru{tveni fenomen, pa zato fasciniranost ljudi iz Hitlerovog okruènja treba
posmatrati u kontekstu njih samih. Ludi su uvek skloni da nekoga najpre prihvate za ono za
{ta se izdaje, tako da {arlatan koji glumi genijalca uvek ima izvesne izglede da mu poveruju.
U modernom dru{tvu, sa njegovim karakteristi~nim nedostatkom kriti~kog rasu|ivanja, ova
je sklonost ja~a, tako da neko ko ne samo {to ima mi{ljenje nego ga i prezentuje kao ~vrsto
uverenje, ne}e tako lako prokockati svoj ugled, ma koliko puta se jasno ispostavilo da je
pogre{io. Hitler, koji je vrlo dobro poznavao smu{enost savremenog duha, otkrio je da se
bespomo}no kolebanje izme|u razli~itih stavova s jedne strane, i “uverenja... da su to sve
same besmislice” (p. 281) s druge, najlak{e moè izbe}i ako se ~ovek “nepokolebljivo” prik-
loni jednom od mnogih trenutno vaè}ih mi{ljenja. Jeziva proizvoljnost takvog fanatizma
veoma je privla~na za dru{tvo, zato {to je ono za sve vreme svog postojanja upravo zahvalju-
ju}i fanatizmu oslobo|eno haosa razli~itih uverenja koje sámo stalno proizvodi. Taj “dar”
fascinacije, me|utim, zna~ajan je jedino sa dru{tvenog stanovi{ta; on je sasvim jasno uo~ljiv
u Tischgespräche, jer je ovde Hitler igrao igru dru{tva, nije bio me|u svojima, nego se
obra}ao generalima Vermahta, koji su svi manje ili vi{e pripadali “visokom dru{tvu”. Za-
bluda bi bila verovati da su Hitlerovi uspesi po~ivali na njegovoj “privla~nosti”; samo po-
mo}u nje on nikada ne bi prevazi{ao ulogu salonskog kozera.
314 TOTALITARIZAM
od koje boluju svi totalitarni pokreti: oni, naime, mogu da se odrè sve dok
se sami kre}u i dok pokre}u sve oko sebe. Utoliko je upravo ova ne-
doslednost u izvesnom smislu prili~no laskava pohvala mrtvim vo|ama,
jer su uspeli da svoje podanike zaraze specifi~no totalitarnim virusom;
naime, ukoliko postoji ne{to {to bi se moglo nazvati totalitarnom li~no{}u,
odnosno totalitarnim mentalitetom, onda su ova izvanredna pri-
lagodljivost i odsustvo kontinuiteta nesumnjivo njene najizraènije oso-
bine. Stoga nestalnost i zaboravnost masa ne garantuju da }e one mo}i da
se izle~e od totalitarne zaslepljenosti, koja se povremeno poistove}ivala sa
kultom Hitlerove ili Staljinove li~nosti; mo`da ba{ treba izvesti suprotan
zaklju~ak.
Jo{ bismo vi{e pogre{ili ako bismo zbog ove nedoslednosti zaboravili da
se totalitarni reìmi, dokle god su na vlasti, i totalitarne vo|e, dokle god su
ìve, “oslanjaju na mase i vladaju zahvaljuju}i podr{ci masa”, sve do sa-
mog kraja.2 Hitlerov dolazak na vlast bio je legalan po svim pravilima de-
mokratije;3 da nisu uìvali poverenje masa, ni on ni Staljin ne bi mogli da
se nametnu kao vo|e {irokih slojeva stanovni{tva, ne bi mogli da preìve
mnoge unutra{nje i spoljne krize ili da prebrode brojne opasnosti nemilo-
srdnih borbi unutar partije. Isto tako ni do Moskovskih procesa ili do li-
kvidiranja Remove frakcije ne bi do{lo da nije bilo podr{ke masa. Ra{ire-
no uverenje da je Hitler bio prosto agent nema~kih industrijalaca ili da je
Staljin odneo pobedu u borbi za nasledni{tvo posle Lenjinove smrti zah-
valjuju}i mra~noj spletki, legende su koje se mogu opovrgnuti mnogim ~i-
njenicama, i to pre svega neospornom omiljeno{}u vo|a,4 a ona se, opet,
ne moè pripisati samo pobedi ve{te i lukave propagande nad neznanjem i
glupo{}u. Jer propaganda totalitarnog pokreta, koji prethodi totalitarnom
reìmu ali ga do odre|enog trenutka i prati, uvek je iskrena koliko je i
pritvorna, a potencijalni totalitarni vladar obi~no zapo~inje karijeru tako
2 v. inspirativne opaske Karltona D`. H. Hejza (Hayes) u ~lanku “Originalnost totalitariz-
ma u istoriji zapadne civilizacije” u: Symposium on the Totalitarian State, 1939. Proceedings
of the American Philosophical Society, Philadelphia 1940. Vol. LXXXII.
3 To je zaista bila “prva velika revolucija u istoriji izvedena uz puno po{tovanje pozitivnog
prava koje vaì u trenutku preuzimanja vlasti” (Hans Frank, Recht und Verwaltung, 1939, p.
8).
4 Najbolja studija o Hitleru i njegovoj karijeri je nova Hitlerova biografija Alana Bullocka,
Hitler, A Study in Tyranny, London 1952. Pisana u engleskoj tradiciji politi~ke biografije,
njegova studija savesno koristi sve dostupne izvore i daje detaljnu sliku tada{nje politi~ke
situacije. Ova publikacija je po iscrpnosti prevazi{la izvrsna dela Konrada Heidena (pre sve-
ga Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944), mada su ona i dalje va`na zbog op{teg
tuma~enja doga|ajâ. Za Staljinovu karijeru v. Boris Souvarine, Stalin. A Critical Survey of
Bolshevism, New York 1939, jo{ uvek merodavno delo, kao i Isaac Deutscher, Stalin. A
Political Biography, New York/London 1949, studija nezaobilazna zbog bogate dokumenta-
cije i detaljnog uvida u unutarpartijske borbe; povoljan utisak o ovoj studiji, me|utim,
donekle kvari pore|enje Staljina sa Kromvelom, Napoleonom i Robespjerom.
BESKLASNO DRU[TVO 315
{to se razme}e svojim nekada{njim zlodelima i bri`ljivo planira budu}a.

Nacisti su bili “uvereni da zlo~in u na{e vreme ima neku morbidnu privla-
~nost”,5 dok su izjave bolj{evika u Rusiji i izvan nje da oni ne priznaju
obi~ne moralne norme postale okosnica komunisti~ke propagande; iskust-
vo je vi{e puta pokazalo da propagandna vrednost zlo~ina i op{ti prezir
prema moralnim normama ne zavise od pukog li~nog interesa, navodno
najmo}nijeg psiholo{kog faktora u politici.
Privla~nost koju zlo i zlo~in imaju za mentalitet gomile nije nikakva
novost. Gomila }e uvek “pozdraviti nasilje, prime}uju}i zadivljeno: mo-
`da je podlo, ali je vrlo inteligentno”.6 Ono {to kod uspeha totalitarizma
uznemiruje zapravo je istinska nesebi~nost njegovih pristalica; mo`da je i
razumljivo {to uverenje nekog naciste ili bolj{evika ne mogu da poljuljaju
zlo~ini protiv ljudi koji ne pripadaju pokretu ili koji su ~ak protiv njega, ali
zapanjuje to {to se on isto tako ne}e pokolebati ni kada ~udovi{e po~ne da
pro`dire sopstvenu decu, pa ~ak ni kad i sam postane `rtva, kad mu mon-
tiraju proces i osude ga, izbace iz partije i po{alju na prinudni rad ili u kon-
centracioni logor. Naprotiv, on }e, na ~u|enje ~itavog civilizovanog sveta,
mo`da ~ak drage volje da pripomogne tuìocu i da potpi{e sopstvenu smrt-
nu presudu, samo ako se time ne osporava njegova pripadnost pokretu.7
Bilo bi naivno kada bi se ova tvrdoglava uverenost, koja nadìvljava sve
stvarno iskustvo i u potpunosti ukida neposredne li~ne interese, smatrala
tek izrazom vatrenog idealizma. Idealizam, bio on sme{an ili herojski,
uvek proisti~e iz indvidualne odluke i uverenja, i uvek podleè iskustvu i
proveri.8 Fanatizam totalitarnih pokreta, za razliku od svih oblika idealiz-
5 Franz Borkenau, The Totalitarian Enemy, London, p. 231.
6 Citirano iz predgovora Theodora Fritscha za nema~ko izdanje Protokola sionskih mu-
draca (Die Zionistischen Protokolle, 1924, p. 29).
7 Ovo je, istini za volju, specijalnost ruske vrste totalitarizma. Zanimljivo je primetiti da su
se ve} u jednom ranom su|enju stranim inènjerima u Sovjetskom Savezu simpatije prema
komunistima koristile za samooptuìvanje: “Vlasti su sve vreme zahtevale da priznam da
sam ja taj koji je izvr{io sabotaù. Odbio sam. Tada su mi rekli: ’Ako si zaista za sovjetsku
vlast, kao {to tvrdi{, dokaì to i na delu; vladi je potrebno tvoje priznanje’“ (prenosi Anton
Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 153).
Teorijsko opravdanje ovakvog pona{anja dao je Trocki: “Moèmo biti u pravu samo sa
Partijom i zahvaljuju}i Partiji, jer nam istorija ne ostavlja drugu mogu}nost. Englezi imaju
poslovicu ’My country, right or wrong’ /bila u pravu ili ne, to je moja zemlja/... Mi imamo
mnogo bolje istorijsko opravdanje da kaèmo: bila u pravu ili ne u odre|enim slu~ajevima, to
je moja partija” (Souvarine, op. cit., p. 361).
S druge strane, opet, oficirima Crvene armije koji nisu pripadali pokretu moralo se suditi
iza zatvorenih vrata.
8 Nacisti~ki pisac Andreas Pfening eksplicitno odbacuje mi{ljenje da se SA bori za bilo
kakav “ideal” ili da ga motivi{e bilo kakav “idealizam”. Njegovo “ose}anje zajedni{tva ra|a-
lo se u borbi” (Andreas Pfenning, “Gemeinschaft und Staatswissenschaft”, u: Zeitschrift für
die gesamte Staatswissenschaft, Band 96; prevod citiran prema: Ernst Fraenkel, The Dual
State, New York/London 1941, p. 192). U obimnoj literaturi koju je u obliku pamfleta izdavala
316 TOTALITARIZAM
ma, slama se onog trenutka kada pokret svoje fanati~ne sledbenike ostavi
na cedilu, kada u njima ubije i poslednji trag uverenja koji bi mogao da
preìvi slom pokreta.9 No unutar organizacionog okvira pokreta, dok god
on funkcioni{e, fanati~ni ~lanovi otporni su i na iskustvo i na argumente
razuma; identifikacija sa pokretom i potpuni konformizam kao da su uni-
{tili svaku otvorenost za nova iskustva, ~ak i kada ona idu do takvih kraj-
nosti kao {to su mu~enje ili strah od smrti.
Cilj totalitarnih pokreta je organizovanje masa – dakle, ne organizova-

nje klasa, {to su ~inile stare stranke interesâ u kontinentalnim nacionalnim
dràvama, ne organizovanje gra|ana koji imaju mi{ljenje o pitanjima od
op{teg zna~aja, pa i odre|eni interes, {to su ~inile partije u anglosakson-
skim zemljama. Dok sve ostale politi~ke grupacije zavise od me|usobnog
odnosa snaga, totalitarni pokreti do te mere zavise od puke sile brojeva da
se totalitarni reìmi ~ine nemogu}im u zemljama sa relativno malom po-
pulacijom, ~ak i ako su u njima drugi uslovi povoljni.10 Posle Prvog svet-
skog rata Evropu je zapljusnuo snaàn antidemokratski, prodiktatorski ta-
las polutotalitarnih i totalitarnih pokreta; fa{isti~ki pokret pro{irio se iz
Italije na skoro sve zemlje Srednje i Isto~ne Evrope (jedini zna~ajan izuze-
tak je ~e{ki deo êhoslova~ke); pa ipak, ~ak ni Musolini, kome je pojam
“totalitarne dràve” bio tako drag, nije poku{ao da uspostavi potpuno to-
talitaran reìm,11 ve} se zadovoljio diktaturom i jednopartijskom vladavi-
glavna centrala SS-a za indoktrinaciju (Hauptamt-Schulungsamt) re~ “idealizam” bri`ljivo

se izbegavala. Nije se od pripadnika SS-a traìo idealizam, nego “potpuna logi~na doslednost
u svim ideolo{kim pitanjima i bezobzirno angaòvanje u politi~koj borbi” (Werner Best, Die
deutsche Polizei, 1941, p. 99).
9 U tom pogledu posleratna Nema~ka nudi mno{tvo pou~nih primera. Iznena|uje ve} i to
{to narod crne vojnike iz ameri~ke vojske nije neprijateljski do~ekao, i to uprkos jakoj ra-
sisti~koj indoktrinaciji. U istoj meri ~udi i “~injenica da se Waffen-SS u poslednjim danima
nema~kog otpora Saveznicima uop{te nije borio ’do poslednjeg ~oveka’” i da je ova elitna
borbena jedinica “posle ogromnih `rtava, koje su po broju daleko prevazilazile gubitke
Vermahta, tokom poslednjih nedelja pokleknula pred beznade`no{}u situacije kao bilo koja
jedinica sastavljena od civila” (Karl O. Paetel, “Die SS” u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschi-
chte, januar 1954).
10 Satelitske dràve u Isto~noj Evropi vladaju u ime Moskve i rade kao agenti Kominter-
ne; kod njih komunizam nije posledica autohtonog razvoja, nego {irenja totalitarnog pokreta
po direkcijama iz Moskve. îni se da je Jugosloven Tito jedini izuzetak; mo`da je on raskin-
uo s Moskvom shvativ{i da bi totalitarni metodi po uzoru na ruske mogli da ga ko{taju ve-
likog procenta jugoslovenskog stanovni{tva.
11 Dokaz da fa{isti~ka diktatura u Italiji nije bila totalitarna jeste iznena|uju}e mali broj
presuda izre~enih politi~kim protivnicima, kao i njihova relativna blagost. Tokom godina po-
ve}ane aktivnosti, od 1926. do 1932, posebni sudovi za politi~ke prestupnike izrekli su 7
smrtnih kazni, 257 kazni od 10 i vi{e godina zatvora, 1.360 ispod 10 godina, dok je ve}i broj
optuènih osu|en na progonstvo; dalje, 12.000 ljudi je uhap{eno i progla{eno nevinim, {to je
nezamislivo u uslovima nacisti~kog ili bolj{evi~kog terora (v. Kohn-Bramstedt, Dictatorship
and Political Police: The Technique of Control by Fear, London 1945, p. 51ff).
nom. Sli~ne netotalitarne diktature nikle su i u predratnoj Rumuniji, Polj-

skoj, pribalti~kim dràvama, Ma|arskoj, Portugaliji i Frankovoj [paniji.
Nacisti, koji su imali nepogre{iv instinkt za nijanse, uglavnom su prezrivo
komentarisali nedostatke svojih fa{isti~kih saveznika; iskreno po{tovanje
koje su gajili prema bolj{evi~kom reìmu u Rusiji (i Komunisti~koj partiji
u Nema~koj) moglo je da se meri samo sa njihovom mr`njom prema naro-
dima Isto~ne Evrope.12 Jedini ~ovek kog je Hitler “bezrezervno po{tovao”
bio je “genije Staljin”;13 i dok u slu~aju Staljina i ruskog reìma ne raspo-
laèmo (niti }emo verovatno ikada raspolagati) dokumentarnim materija-
lom kakav postoji u Nema~koj, ipak od Hru{~ovljevog govora na Dvade-
12 Teoreti~ari nacizma uvek su isticali da se “Musolinijeva ’eti~ka dràva’ i Hitlerova ’ide-

olo{ka dràva’ (Weltanschauungsstaat) ne mogu stavljati u isti ko{“ (Gottfried Neesse, “Die
verfassungsrechtliche Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissen-
schaft, 1938, Band 98.)
Evo {ta Gebels kaè o razlici izme|u fa{izma i nacionalsocijalizma: “[Fa{izam]... nema
veze sa nacionalsocijalizmom. Dok ovaj seè sve do samih korena, fa{izam ostaje na po-
vr{ini” (The Goebbels Diaries 1942-1943, prire|iva~ Louis Lochner, New York 1948, p. 71).
“[Du~e] nije revolucionaran kao Hitler ili Staljin. On je do te mere vezan za svoj italijanski
narod da mu nedostaju sposobnosti svetskog revolucionara i pobunjenika” (ibid., p. 469).
Himler je isti stav izrazio u govoru odrànom 1943. na Konferenciji komandanata: “Fa{i-
zam i nacionalsocijalizam su dve su{tinski razli~ite stvari,... fa{izam i nacionalsocijalizam
kao duhovni, ideolo{ki pokret apsolutno se ne mogu porediti” (v. Kohn-Bramstedt, op.cit.,
dodatak br. 1).
Hitler je po~etkom dvadesetih godina uvideo sli~nost izme|u nacisti~kog i komunisti~kog
pokreta: “U na{em pokretu spajaju se dve krajnosti: komunisti sa levice i slu`benici i studen-
ti sa desnice. Ovi elementi oduvek su bili najaktivniji... Komunisti su bili idealisti socijaliz-
ma...” (v. Heiden, op. cit., p. 147). Rem, {ef SA-a, samo je potvrdio ra{ireno uverenje kada je,
krajem dvadesetih, zapisao: “Mnogo toga deli nas i komuniste, ali mi cenimo iskrenost nji-
hovog uverenja, njihovu re{enost da se `rtvuju za sopstvenu stvar, i to nam je zajedni~ko”
(Ernst Röhm, Die Geschichte eines Hochverräters, 1933, Volksausgabe, p. 273).
Tokom poslednjeg rata, nacisti su Ruse, pre nego bilo koju drugu naciju, priznavali kao se-
bi ravne. Govor na konferenciji Reichsleitera i Gauleitera maja 1943. Hitler je “zapo~eo
tvrdnjom da se u ovom ratu su~eljavaju buròaske i revolucionarne dràve. Nama je bilo lako
da elimini{emo buròaske dràve, jer one su po vaspitanju i po svojim stavovima bile daleko
slabije od nas. Dràve koje po~ivaju na ideologiji u prednosti su nad buròaskim dràvama...
[Na Istoku] smo nai{li na protivnika koji tako|e zastupa odre|enu ideologiju, mada po-
gre{nu...” (Goebbels Diaries, p. 355). – Ova ocena zasnovana je na ideolo{kim, a ne na voj-
nim prora~unima. Gotfrid Nese je u knjizi Partei und Staat (1936) dao zvani~no tuma~enje
borbe za vlast svog pokreta: “Za nas se jedinstveni front sistema proteè od Nema~ke
Nacionalne Narodne Partije [t.j od ekstremne desnice] do socijaldemokrata. Komunisti~ka
partija oduvek je bila neprijatelj izvan sistema. Zato smo tokom prvih meseci 1933. godine,
kada je sudbina sistema ve} bila zape~a}ena, jo{ uvek imali da izborimo odlu~uju}u bitku
protiv Komunisti~ke Partije” (p. 76).
13. Hitlers Tischgespräche, p. 113. Tu se tako|e mogu na}i brojni primeri koji pokazuju
da, suprotno posleratnoj legendi, Hitler nikada nije imao nameru da brani “Zapad” od
bolj{evizma, ve} da je uvek bio spreman da se pridruì “Crvenima” u ru{enju Zapada, ~ak i u
jeku borbe protiv sovjetske Rusije (v. posebno p. 95, 108, 113ff, 158, 385).
318 TOTALITARIZAM
setom kongresu znamo da je Staljin verovao samo jednom ~oveku – Hi-

tleru.14
Zna~i, u svim tim manjim evropskim zemljama su i pre netotalitarnih
diktatura delovali totalitarni pokreti, za koje je totalitarna vlast verovatno
bila isuvi{e ambiciozan cilj; iako je totalitarizam, sve do osvajanja vlasti,
dobro posluìo u organizovanju masa, tada bi apsolutna veli~ina zemlje
naterala potencijalne totalitarne vladare da se priklone poznatijim mode-
lima klasne ili partijske diktature. U stvari, ove zemlje prosto nisu imale
na raspolaganju dovoljan ljudski potencijal koji bi dozvolio uspostavljanje
totalne dominacije i velike ljudske `rtve koje ona podrazumeva.15 Kako
nisu mogli da se nadaju da }e osvojiti naseljenije teritorije, tirani u ovim
dràvicama bili su prisiljeni na izvesnu staromodnu umerenost kako ne bi
ostali i bez to malo ljudi kojima su vladali. To je ujedno i razlog zbog kog
je nacizam, sve do izbijanja rata i njegovog {irenja Evropom, po dosled-
nosti i bezobzirnosti zaostajao za svojim ruskim parnjakom; ~ak ni ne-
ma~ki narod nije bio dovoljno brojan da bi omogu}io potpun razvoj ovog
najnovijeg oblika vlasti. Da je dobila rat, Nema~ka bi tek tada upoznala
pravi totalitarni reìm, a `rtve koje bi njemu morale da prinesu ne samo
“niè rase”, nego upravo i Nemci, mogu se nazreti i na osnovu planova iz
Hitlerove zaostav{tine.16 U svakom slu~aju, Nema~ka je istinski totali-
14 Poznato je da su Staljina vi{e puta upozoravali na opasnost od Hitlerovog napada na
Sovjetski Savez. âk i kada je ga je sovjetski vojni ata{e u Berlinu obavestio o danu napada,
Staljin je odbio da veruje da }e Hitler prekr{iti sporazum (v. Hru{~ovljev “Govor o Staljinu”,
tekst objavio State Department, New York Times, 5. juni 1956).
15 Slede}a informacija, koju daje Souvarine, op. cit., p. 669, to izuzetno plasti~no ilustru-
je: “Prema V. Krivickom, kome sâm GPU sluì kao izvrstan izvor poverljivih informacija,
’umesto 171 miliona stanovnika, koliko se o~ekivalo 1937. godine, zate~eno je samo 145;
zna~i da nedostaje blizu 30 miliona stanovnika SSSR-a’”, i to, nota bene, posle obra~una sa
kulacima ranih tridesetih godina, koji su odneli oko 8 miliona ljudskih ìvota (v. Communism
in Action, U.S. Government, Washington, 1946, p. 140).
16 Veliki deo originalnih dokumenata u vezi sa planovima za istrebljenje ne-germanskih
naroda, pre svega naroda slovenskog porekla, moè se na}i kod Léona Poliakova, Bréviaire
de la Haine, Paris 1951, glava 8 (ameri~ko izdanje pod naslovom Harvest of Hate, Syracuse
1954; citiramo prema originalnom francuskom izdanju). Me|utim, nacisti~ka ma{inerija
uni{tavanja nije htela da se zaustavi ni pred nema~kim narodom, {to se vidi po Zakonu o
zdravstvu Rajha, za koji je nacrt dao li~no Hitler. Tu on predlaè da se od ostatka stanov-
ni{tva “izoluju” sve porodice u kojima je bilo slu~ajeva sr~anih ili plu}nih bolesti – njihovo
likvidiranje bilo je, naravno, slede}i korak programa. Ovaj, kao i nekoliko drugih zanimljivih
projekata za pobedonosnu posleratnu Nema~ku, mogu se na}i u cirkularnom pismu na~el-
nicima okrugâ (Kreisleiter) pokrajine Hesen-Nasau, koje izve{tava o raspravi u firerovom
general{tabu po pitanju “mera [koje treba preduzeti] pre... i posle uspe{nog okon~anja rata”
(v. zbirku dokumenata u: Nazi Conspiracy and Aggression, Washington 1946, et seq., vol.
VII, p. 175). S tim u vezi treba spomenuti i planirano uvo|enje “sveop{teg zakona za
strance”, koji je trebalo da legalizuje i pro{iri “institucionalno ovla{}enje” policije da ~ak i
sasvim nevinu osobu strpa u koncentracioni logor (v. Paul Werner, “SS-Standartenführer”, u:
Deutsches Jugendrecht, Heft 4, 1944).
taran reìm mogla da uspostavi tek tokom rata, nakon {to je osvajanjem
Istoka obezbe|en dovoljan broj stanovnika a logori smrti postali mogu}i. I
obrnuto, izgledi za uspostavljanje totalitarne vlasti zastra{uju}e su dobri u
zemljama tradicionalnog orijentalnog despotizma, u Indiji i Kini: one,
naime, raspolaù gotovo neiscrpnim materijalom koji moè da odràva
mo}nu i krvoèdnu ma{ineriju totalne dominacije; osim toga, tamo je
ose}anje suvi{nosti, tipi~no za ~oveka mase, ve} vekovima izraèno u
preziru prema ljudskom ìvotu. U Evropi je ovo, pak, sasvim nova pojava,
nusproizvod masovne nezaposlenosti i porasta broja stanovnika u posled-
njih 150 godina. Umerenost ili manje ubila~ki metodi vladanja te{ko se
mogu objasniti strahom vlasti od narodne pobune: ona se mnogo vi{e pla{i
depopulacije sopstvene zemlje. Samo tamo gde su mase suvi{ne, ili gde
njihovo eliminisanje ne bi dovelo do katastrofalne depopulacije, samo je
tamo totalitarna vlast, za razliku od totalitarnog pokreta, uop{te i mogu}a.
Totalitarni pokreti mogu se javiti svuda gde postoje mase koje iz bilo
kog razloga teè da se politi~ki organizuju. Mase ne drì na okupu svest o
zajedni~kom interesu, njima nedostaje ona specifi~na klasna artikulisanost
koja se izraàva u jasnim, ograni~enim i ostvarivim ciljevima. Termin
“masa” moè se upotrebljavati jedino kada je re~ o ljudima koji, bilo zbog
samog svog broja, bilo zbog ravnodu{nosti, bilo zbog kombinacije jednog
i drugog, ne mogu da se integri{u ni u jednu organizaciju zasnovanu na za-
jedni~kom interesu, u politi~ku partiju ili organe lokalne vlasti, u profe-
sionalne organizacije ili sindikate. One potencijalno postoje u svakoj
zemlji i ~ine onu ve}inu neutralnih, politi~ki nezainteresovanih ljudi koji
nikada ne pristupaju nijednoj partiji i retko izlaze na izbore.
Za uspon nacisti~kog pokreta u Nema~koj i komunisti~kih pokreta u
Evropi posle 1930. godine17 karakteristi~no je to {to su oni svoje ~lanove
regrutovali upravo iz ove mase naizgled nezainteresovanih ljudi od kojih
su sve druge partije ve} digle ruke, smatraju}i da su isuvi{e apati~ni ili isu-
vi{e glupi da bi bili dostojni njihove pa`nje. Zato su ve}inu njihovih ~la-
U vezi sa ovom “negativnom populacionom politikom”, ~iji se cilj, istrebljenje stanovni-

{tva, jasno podudara sa ~istkama unutar bolj{evi~ke partije, va`no je imati u vidu da “u pro-
cesu selekcije nikada ne sme da do|e do zastoja” (Himmler, “Die Schutzstaffel”, u:
Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staates, br. 7b).
“Firerova borba i borba njegove partije zapravo je beskona~an proces selekcije... Ova selek-
cija i ova borba toboè su dovr{ene 30. januara 1933... No, Firer i njegova stara garda znali
su da prava borba tek po~inje” (Robert Ley, Der Weg zur Ordensburg, s. a, Verlag der Deut-
schen Arbeitsfront; “nije za prodaju”).
17 F. Borkenau ta~no opisuje ovu situaciju: “Komunisti su imali samo neznatan uspeh ka-
da su poku{avali da steknu uticaj u radni~koj klasi; stoga se njihova masovna baza, ako su je
uop{te i imali, sve vi{e udaljavala od proletarijata” (“Die neue Komintern”, u: Der Monat,
Berlin 1949, Heft 4).
320 TOTALITARIZAM
nova ~inili ljudi koji se ranije nisu pojavljivali na politi~koj sceni, {to je
omogu}ilo uvo|enje sasvim novih metoda u politi~ku propagandu, ali je
dovelo i do neprijem~ivosti za argumente politi~kih protivnika; ovi pokreti
ne samo da su se stavili s onu stranu partijskog sistema u celini, ve} su
na{li ~lanstvo koje do tada nije bilo taknuto, nije bilo “iskvareno” partij-
skim sistemom. Zato totalitarni pokreti nisu ni morali da se obaziru na
tu|e argumente, i sve vreme su radije ubijali protivnike nego {to su ih ube-
|ivali, {ire}i tako pre teror nego konkretna uverenja. Oni su nesuglasice
prikazivali kao ne{to {to neminovno poti~e iz dubokih prirodnih, dru-
{tvenih ili psiholo{kih izvora koji su izvan kontrole pojedinca, te su stoga
i s onu stranu mo}i razuma. Ovakav stav je mogao da bude i nedostatak,
da su ovi pokreti samo iskreno prihvatili konkurentsku borbu sa drugim
partijama; ovako su, pak, bili sigurni da se obra}aju ljudima koji imaju do-
voljno razloga da u podjednakoj meri budu ogor~eni na sve stranke.
Uspeh totalitarnih pokreta kod masa zna~io je kraj dve iluzije koje su
gajile zemlje sa demokratskim vladama, a posebno evropske nacionalne
dràve i njihove partije. Prva je bila iluzija da narod svojim ve}im delom
aktivno u~estvuje u vlasti i da je svaki pojedinac simpatizer partije kojoj
pripada ili ve} neke druge. Totalitarni pokreti su dokazali da, ba{ naprotiv,
politi~ki neutralne i nezainteresovane mase itekako mogu da ~ine ve}inu u
demokratskim zemljama, te da tako demokratija moè da funkcioni{e u
skladu sa pravilima koja aktivno priznaje samo manjina. Druga iluzija ko-
ju su totalitarni pokreti sru{ili bilo je uverenje da te politi~ki nezaintereso-
vane mase uop{te nisu va`ne, da su one zaista neopredeljene, da predsta-
vljaju neku neizdiferenciranu pozadinu politi~kog ìvota nacije. Sada su
one pokazale ne{to {to nijednom organu javnog mnjenja nije po{lo za
rukom, naime to da demokratske vlade po~ivaju na pre}utnom pristanku i
trpeljivosti nezainteresovanih i neartikulisanih slojeva naroda isto koliko i
na vidljivim i javnim institucijama i organizacijama zemlje. Zato se u~ini-
lo da su totalitarni pokreti nedosledni kada su, uprkos preziru prema parla-
mentarnoj vlasti, po{li u osvajanje parlamenata: uspeli su da sve ljude ube-
de kako su parlamentarne ve}ine la`ne i kako ne odgovaraju nu`no real-
nom stanju stvari u zemlji, ~ime su podrili samopo{tovanje i samopouzda-
nje vlada, koje su tako|e pre verovale u vladavinu ve}ine nego u svoje us-
tave.
êsto je nagla{avano da totalitarni pokreti upotrebljavaju i zloupotreb-
ljavaju demokratske slobode da bi ih kona~no ukinuli. Tu nije na delu
samo demonska inteligencija vo|a ili detinjasta nedotupavnost masa.
Demokratske slobode, dodu{e, jesu zasnovane na ravnopravnosti svih gra-
|ana pred zakonom, ali one sti~u svoj organski smisao i funkciju jedino
ako ti gra|ani pripadaju nekim grupama i ako ih one predstavljaju, ili, pak,
ako gra|ani ìve unutar neke socijalne i politi~ke hijerarhije. Raspad kla-
snog sistema, jedine socijalne i politi~ke stratifikacije evropskih nacional-
nih dràva, sigurno je bio “jedan od najzna~ajnijih doga|aja u novijoj is-
toriji Nema~ke”,18 a pomogao je usponu nacizma kao {to je u Rusiji
odsustvo socijalne stratifikacije u ruralnoj populaciji (tom “ogromnom be-
zobli~nom telu bez ikakvog politi~kog obrazovanja, gotovo neprijem~ivog
za ideje koje bi omogu}ile plemenitu akciju”)19 bolj{evicima pomoglo da
zbace demokratsku vladu Kerenskog. Stanje u prehitlerovskoj Nema~koj
indikativno je za opasnosti koje u sebi nosi razvoj zapadnog dela sveta,
posebno ako imamo u vidu da se, zavr{etkom Drugog svetskog rata, isti
dramati~an slom klasnog sistema ponovio u gotovo svim evropskim zeml-
jama. Doga|aji u Rusiji, pak, jasno ukazuju na pravac kojim bi mogle da
krenu neizbe`ne revolucionarne promene u Aziji. Prakti~no nije mnogo
va`no da li }e totalitarni pokreti prihvatiti matricu nacizma ili matricu
bolj{evizma, da li }e mase organizovati u ime rase ili u ime klase, da li }e
se pretvarati da po{tuju zakone ìvota i prirode ili zakone dijalektike i
ekonomije.
Nezainteresovanost za javne poslove i neutralnost u politi~kim pitanji-
ma same po sebi nisu dovoljan razlog za uspon totalitarnih pokreta. Bur-
òaska dru{tva, zasnovana na konkurenciji i na sticanju dobara, dovela su
do apatije, pa ~ak i do netrpeljivosti prema javnom ìvotu, i to ~ak ne to-
liko kod onih eksploatisanih dru{tvenih slojeva koji su bili isklju~eni iz
aktivnog upravljanja zemljom, koliko u samoj buròaziji. Posle dugog pe-
rioda la`ne skromnosti, u kom se buròazija zadovoljavala statusom domi-
nantne klase i nije teìla politi~koj vlasti (nju je drage volje prepustila ari-
stokratiji), nastupila je era imperijalizma, tokom koje je buròazija posta-
jala sve netolerantnija prema postoje}im nacionalnim institucijama: sada
je po~ela da polaè pravo na politi~ku mo} i da se organizovano priprema
za nju. I po~etna apatija i kasnije monopolisti~ko, diktatorsko usmerenje u
spoljnoj politici nacije, poti~u iz onog na~ina ìvota i onih ìvotnih uve-
renja koja su tako isklju~ivo usmerena na uspeh ili neuspeh pojedinca u
bezobzirnoj konkurenciji da se gra|anske du`nosti i odgovornosti ose}aju
kao nepotrebno tra}enje ionako ograni~enog vremena i energije. Takvi
stavovi buròazije veoma su korisni za one oblike diktature u kojima jedan
“snaàn ~ovek” preuzima na sebe te{ku odgovornost vo|enja javnih po-
slova; oni isto tako predstavljaju prepreku totalitarnim pokretima koji ne
mogu da toleri{u buròaski (niti bilo koji drugi) individualizam. Ma kako
nespremni bili da prihvate gra|anske odgovornosti, pripadnici apati~nih
slojeva dru{tva u kom dominira buròazija itekako zadràvaju svoju indi-
18 William Ebenstein, The Nazi State, New York 1943, p. 247.

19 Tako ih je Maksim Gorki opisao (v. Souvarine, op. cit., p. 290).
322 TOTALITARIZAM
vidualnost, pa makar i samo zato {to bez nje ne bi mogli da preìve u bor-
bi za ìvot.
Presudne razlike izme|u organizacija gomile u devetnaestom veku i ma-
sovnih pokreta u dvadesetom lako se previ|aju zato {to se moderne totali-
tarne vo|e po psihologiji i mentalitetu ne razlikuju mnogo od nekada{njih
vo|a gomile, ~ije su moralne norme i politi~ka sredstva veoma srodna
buròaskima. Pa ipak, ako je individualizam karakteristi~an za stav prema
ìvotu i buròazije i gomile, totalitarni pokreti s pravom mogu da tvrde da
su oni prvi imali istinski antiburòasku orijentaciju; ni jedan od njihovih
prethodnika iz devetnaestog veka, ni Dru{tvo 10. decembra, koje je pomo-
glo Luju Napoleonu da do|e na vlast, ni kolja~ke brigade koje su harale
Parizom za vreme Drajfusove afere, ni Crne stotine ruskih pogroma, ni
pan-pokreti nisu angaòvali svoje ~lanove do ta~ke na kojoj se potpuno
gube individualni prohtevi i ambicije, niti su i slutili da organizacija moè
jednom za svagda, a ne samo dok traje kolektivno juna{tvo, da izbri{e in-
dividualni identitet.
Odnos izme|u gra|anskog klasnog dru{tva i masa koje nastaju po nje-
govom slomu nije jednak odnosu izme|u buròazije i gomile, nusproizvo-
da kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Mase i gomila imaju samo jednu
zajedni~ku crtu: obe se nalaze izvan svih socijalnih struktura i organa poli-
ti~kog predstavljanja. Mase ne preuzimaju norme i stavove vladaju}e
klase, kao {to to ~ini gomila (mada na iskrivljen na~in), ve} odraàvaju i
na odre|eni na~in izvitoperuju norme i stavove svih klasa u vezi sa javnim
poslovima. Merila ~oveka mase ne odre|uje samo, pa ~ak ne ni prven-
stveno, ta posebna klasa kojoj je nekada pripadao, ve} sveprisutni uticaji i
ube|enja koja su, pre}utno i neodre|eno, delile sve klase dru{tva.
Pripadnost klasi, mada mnogo labavija i ne tako neumoljivo odre|ena
dru{tvenim poreklom kao u feudalnom dru{tvu, uglavnom je bila data
ro|enjem, a samo su je izuzetan dar ili sre}a mogli promeniti. Dru{tveni
status odlu~ivao je o u~estvovanju pojedinca u politici, i osim u slu~ajevi-
ma nacionalne krize, kada je trebalo da dela kao pripadnik nacije, bez
obzira na pripadnost klasi ili partiji, pojedinac se nikada nije direktno
suo~avao sa javnim poslovima niti se ose}ao direktno odgovornim za njih.
îm bi neka klasa dobila ve}i dru{tveni zna~aj, po~ela bi da obu~ava
odre|en broj svojih ~lanova za politiku kao zanimanje, kao pla}en (ili, ako
su ovi to sebi mogli da priu{te, nepla}en) rad u vladi i telima koja doti~nu
klasu predstavljaju u parlamentu. Ve}ina ljudi, i to u svim klasama, ostaja-
la je izvan partijskih i drugih politi~kih organizacija, ali to nikome nije bi-
lo va`no. Drugim re~ima, pripadnost klasi, usko ograni~ene obaveze klase
i tradicionalno shvatanje vlasti spre~ili su ja~anje gra|anstva koje bi
ose}alo individualnu i li~nu odgovornost za upravljanje zemljom. Ova
apoliti~nost stanovnikâ nacionalnih dràva iza{la je na videlo tek kad se
klasni sistem slomio i u propast poveo ~itav splet vidljivih i nevidljivih ni-
ti koje su ljude vezivale za politi~ku zajednicu.
Slom klasnog sistema automatski je ozna~io i slom partijskog sistema,
prvenstveno zato {to partije, kao interesna udruènja, vi{e nisu mogle da
zastupaju klasne interese. One su bile zna~ajne za pripadnike nekada{njih
klasa koji su se, uprkos svemu, nadali da }e ponovo pridobiti svoj stari
dru{tveni poloàj, i koji su se dràli jedni drugih ne zato {to su i dalje imali
zajedni~ke interese, nego zato {to su se nadali da }e mo}i ponovo da ost-
vare svoje. Stoga su i partije u svojoj propagandi sve vi{e koristile psiho-
lo{ka sredstva i ideologiju, a u politi~kom nastupu potencirale apologiju i
nostalgi~nost. Osim toga, partije su i ne primetiv{i izgubile one neutralne
simpatizere koji nikada nisu bili zainteresovani za politiku zato {to su
ose}ali da nijedna partija ne moè da zastupa njihove interese. Prvi znak
sloma evropskog partijskog sistema nije, dakle, bilo osipanje starog
~lanstva, ve} nesposobnost partija da regrutuju ~lanove iz mla|ih gen-
eracija, ali isto tako i gubitak pre}utnog pristanka i podr{ke neorganizo-
vanih masa, koje su odjednom odbacile svoju apati~nost i krenule kud god
su videle mogu}nost da artikuli{u svoje novo silovito neslaganje sa
~itavim sistemom.
Pad za{titnih bedema izme|u klasa preobrazio je usnule ve}ine koje sto-
je iza svih partija u jednu veliku neorganizovanu, nestruktuisanu masu oz-
loje|enih pojedinaca, koji nisu imali ni{ta zajedni~ko osim nejasne svesti
o tome da su nade ~lanova partije u povratak dobrih starih vremena osu|e-
ne na propast, da su, s tim u skladu, oni najugledniji, najreprezentativniji i
najobave{teniji ~lanovi dru{tva obi~ne budale, kao i da sva vlast nije ~ak
ni toliko zla koliko je u stvari i glupa i podla. Za ro|enje ove nove zastra-
{uju}e negativne solidarnosti nije bilo od posebnog zna~aja to {to su neza-
posleni radnici mrzeli status quo i postoje}u vlast okupljeni u Socijalde-
mokratskoj stranki, dok se mr`nja razvla{}enih sitnosopstvenika artiku-
lisala putem partija centra ili desnice, a nekada{nji pripadnici srednje i
vi{ih klasa svoj bes iskaljivali preko partija tradicionalne ekstremne desni-
ce. Masa nezadovoljnih i beznadnih ljudi u Nema~koj i Austriji drasti~no
je porasla posle Prvog svetskog rata, kada su inflacija i nezaposlenost do-
datno uve}ale katastrofalne posledice vojnog poraza; takva masa je posto-
jala i u svim dràvama nastalim posle rata, i ubrzala je razvoj ekstremi-
sti~kih pokreta u Francuskoj i Italiji posle Drugog svetskog rata.
Mentalitet evropskog ~oveka mase nastajao je u ovoj atmosferi raspada

klasnog dru{tva. Apstraktna jednolikost sudbine koja je zadesila ogroman
broj pojedinaca njih nije spre~ila da sebe procenjuju prema li~nom neu-
spehu, niti da svet procenjuju prema ve} poslovi~noj nepravednosti. No,
ova egocentri~na gor~ina, iako je svojstvena izolovanom pojedincu i iako
324 TOTALITARIZAM
teì da izbri{e individualne razlike, nije bila ta spona koja bi mase dràla
na okupu, jer ona nije po~ivala na nekom zajedni~kom interesu – ekonom-
skom, socijalnom ili politi~kom. Egocentri~nost je, dakle, i{la ruku pod
ruku sa presudnim slabljenjem instinkta za samoodrànjem. Nesebi~nost,
ali samo kao ose}anje da ~ovek sam nije vaàn, kao ose}anje suvi{nosti,
vi{e nije bila izraz individualnog idealizma, ve} je postala masovni feno-
men. Stara izreka da siroma{ni i potla~eni nemaju {ta da izgube osim svo-
jih okova vi{e se nije mogla primeniti na ~oveka mase, jer on je, prestav{i
da se zanima za sopstvenu dobrobit, izgubio mnogo vi{e od okova bede:
nestao je izvor svih briga i strahova koji ~ovekov ìvot ~ine te{kim i ne-
spokojnim. U pore|enju sa takvim ne-materijalizmom, hri{}anski monah
izgleda kao ~ovek opsednut svetovnim stvarima. Himler, dobar poznava-
lac mentaliteta ljudi koje je okupio u svojoj organizaciji, opisao je ne samo
SS-ovce, ve} i {iroke slojeve naroda iz kojih je ove regrutovao, rekav{i da
oni nisu zainteresovani za “svakodnevne probleme”, ve} isklju~ivo za
“ideolo{ka pitanja” i za “sre}u {to su ba{ oni odabrani da rade na ostvari-
vanju zadatka koji se meri istorijskim epohama, zadatka ~iji trag ni mileni-
jumi ne}e mo}i da izbri{u”.20 Omasovljenje pojedinaca stvorilo je ljude
koji, kao i Sesil Roudz nekih ~etrdeset godina ranije, razmi{ljaju u konti-
nentima i ose}aju u vekovima.
Istaknuti evropski nau~nici i dràvnici su jo{ od po~etka devetnaestog
veka predskazivali uspon ~oveka mase i dolazak doba masa. Obimna lite-
ratura o pona{anju i psihologiji masa pokazala je i popularizovala u antici
dobro poznatu mudrost o sli~nosti izme|u demokratije i diktature, izme|u
vladavine gomile i tiranije. Tako su nau~nici pripremili odre|ene politi~ki
svesne i osetljive, ako ne i preosetljive, gra|ane Zapadne Evrope na uspon
demagogâ, na lakovernost, praznoverje i brutalnost. Pa ipak, iako su se
mnoga od ovih predskazanja u izvesnom smislu obistinila, njihova rele-
vantnost se smanjuje kada se u obzir uzmu neo~ekivane i nepredvi|ene
pojave kao {to su radikalan gubitak svesti o li~nom interesu,21 cini~na ili
dekadentna nezainteresovanost sa kojom se mase suo~avaju sa smr}u ili
drugim li~nim neda}ama, strastvena sklonost najapstraktnijim koncepcija-
ma kao ìvotnim smernicama i uop{teni prezir ~ak i prema najo~igledni-
jim pravilima zdravog razuma.
Mase, mimo svih predvi|anja, nisu rezultat sve ve}e ravnopravnosti i {i-
renja op{teg obrazovanja, odnosno neminovnog sniàvanja njegovog kva-
20 Govor Hajnriha Himlera o “Organizaciji i du`nostima SS-a i policije”, objavljen u:

National-politischer Lehrgang der Wehrmacht vom 15-23. Januar 1937; prevod citiran pre-
ma: Nazi Conspiracy and Aggression, Office of the United States Chief of Counsel for the
Prosecution of Axis Criminality, U. S. Government, Washington, 1946, IV, 616ff.
21 Gustave Lebon, La psychologie des Foules, 1895, spominje ~udnu nesebi~nost masa (v.
glava II, odeljak 5).
liteta i popularizacije njegovih sadràja. (Amerika, primer zemlje u kojoj

postoje jednakost pred zakonom i op{te obrazovanje, sa svim svojim ne-
dostacima, zna manje o modernoj psihologiji masa nego bilo koja druga
zemlja na svetu.) Uskoro se ispostavilo da su masovni pokreti posebno
privukli visoko obrazovane slojeve, i da, na~elno, izraèni individualizam
i prefinjenost ne spre~avaju, ve} ponekad i ubrzavaju samozaborav u masi
koji su nudili pokreti. Po{to je o~igledna istina da visok stepen individual-
izovanosti i kultivisanost ne spre~avaju ~oveka da prihvati stavove karak-
teristi~ne za mase bila tako neo~ekivana, krivica za to ~esto se svaljivala
na morbidnost ili nihilizam moderne inteligencije, mr`nju prema sebi
samom, navodno tipi~nu za intelektualca, i “opre~nost duha ìvotu i vital-
nosti”. Pa ipak, tako oklevetani intelektualci bili su samo najupe~atljiviji
primer i najve{tiji zagovornici jednog mnogo op{tijeg fenomena. Dru{tve-
na atomizacija i ekstremna individualizacija prethodile su masovnim
pokretima, a ovi su sasvim neorganizovane, tipi~ne “apstinente”, koji su iz
individualisti~kih pobuda uvek odbijali da priznaju dru{tvene spone ili
obaveze, privukli mnogo lak{e i mnogo ranije nego “neindividualisti~ke”,
druèljubive ~lanove tradicionalnih partija.
Zapravo su mase proiza{le iz krhotina jednog ve} visoko atomizovanog
dru{tva, ~iju je konkurentsku prirodu i prate}i ose}aj usamljenosti mogla
da relativizuje jedino pripadnost klasi. Glavna odlika ~oveka mase nije
brutalnost niti nazadnost, ve} njegova izolovanost i odsustvo normalnih
dru{tvenih veza. Kako dolaze iz klasnog dru{tva nacionalnih dràva, ~ije
su se pukotine popunjavale vezivom nacionalisti~kog sentimenta, sasvim
je prirodno {to su te mase, u po~etnoj bespomo}nosti, ispoljile te`nju ka
posebno nasilnom nacionalizmu, pred kojim su njihove vo|e popustile iz
~isto demago{kih razloga, oglu{avaju}i se o svoj instinkt i svoje ciljeve.22
Ni plemenski nacionalizam ni pobunjeni~ki nihilizam nisu karakte-
risti~ni ili ideolo{ki prihvatljivi za mase u meri u kojoj su to bili za gomilu.
A ipak su najdarovitije vo|e masa na{eg vremena pre ponikle iz gomile
nego iz masa.23 Hitlerova biografija je {kolski primer za to; Staljin je, pak,
do{ao iz zavereni~kog aparata bolj{evi~ke partije, koji je bio specifi~na
me{avina marginalaca i revolucionara. Prvobitna Hitlerova partija, sas-
tavljena gotovo isklju~ivo od neprilago|enih, propalica i avanturista, ite-
22 Osniva~i nacionalsocijalisti~ke partije povremeno su se osvrtali na to i pre no {to je
Hitler preuzeo partiju kao “partiju levice”. Zanimljiv je i jedan incident do kog je do{lo posle
izbora za skup{tinu 1932. godine: “Gregor [traser je ogor~eno rekao svom Vo|i da su pre
izbora nacionalsocijalisti mogli da oforme ve}inu u parlamentu, Rajhstagu, sa partijama cen-
tra; sada je ta mogu}nost isklju~ena, zajedno ove partije ~ine manje od polovine parlamen-
ta;... ali sa komunistima jo{ uvek ~inimo ve}inu, odgovorio je Hitler; niko ne moè da nas
nadvlada” (Heiden, op. cit., pp. 94 i 495).
23 v. Carlton J. H. Hayes, op. cit., koji ne pravi razliku izme|u gomile i masa; on smatra da
totalitarni diktatori “pre vode poreklo iz masa nego iz klasa”.
326 TOTALITARIZAM
kako je bila partija “naoruànih boema”,24 koji su bili nali~je buròaskog

dru{tva i koje je, prema tome, nema~ka buròazija po svim pravilima
trebalo da uspe{no upotrebi za svoje ciljeve. Me|utim, nacisti su buròazi-
ju nasamarili koliko i Removu i [lajherovu frakciju Rajhsvera, koja se ta-
ko|e nadala da }e Hitler, njen nekada{nji agent, ili SA, medijum za vojnu
propagandu i paravojnu obuku, biti njeni agenti i da }e joj pomo}i da
zavede vojnu diktaturu.25 I ugledno dru{tvo i vojni krugovi su nacisti~ki
pokret procenjivali u skladu sa politi~kom filozofijom gomile,26 previ-
|aju}i pri tom nezavisnu, spontanu podr{ku koju su mase pruàle novim
vo|ama gomile, kao i pravi talenat ovih vo|a da smi{ljaju dotad nepoznate
vidove organizovanja. Gomila na ~elu ovih masa vi{e nije bila agent bur-
òazije niti bilo koga drugog – osim masa samih.
Pore|enje nacizma i bolj{evizma, koji su se u dvema zemljama pojavili

pod sasvim razli~itim okolnostima, najbolje moè da dokaè da totalitarni
pokreti ne zavise toliko od nestrukturisanosti masovnog dru{tva koliko od
tipi~nih svojstava atomizovane i izolovane mase. Da bi Lenjinovu revolu-
cionarnu diktaturu preobrazio u pravu totalitarnu vladavinu, Staljin je naj-
pre morao da ve{ta~kim putem stvori onakvo atomizovano dru{tvo kakvo
su za naciste u Nema~koj ve} pripremile istorijske prilike.
Iznena|uju}e laka pobeda Oktobarske revolucije ostvarena je u zemlji u
kojoj je despotska i centralizovana birokratija vladala bezobli~nom ma-
som; nju nisu uspeli da organizuju ni ostaci ruralnih feudalnih staleà, ni
24 Ovo je osnovna teorija K. Heidena, ~ija je analiza nacizma uprkos tome izuzetna.
“Posle brodoloma starih klasa nastaje nova klasa intelektualaca, a na njihovom ~elu su naj-
bezobzirniji, oni koji imaju malo {ta da izgube, pa su stoga i najja~i; naoruàni boemi, koji-
ma je rat dom, a gra|anski rat otad`bina” (op. cit., p. 100).
25 Zavera izme|u generala Rajhsvera [lajhera i {efa SA-a Rema sastojala se iz plana da se
sve paravojne formacije stave pod vojnu upravu Rajhsvera, ~ime bi se nema~koj vojsci jed-
nim potezom dodali milioni ljudi. Posledica bi, naravno, bila vojna diktatura. Juna 1934.
Hitler je likvidirao Rema i [lajhera. Pregovori su po~eli uz Hitlerovo znanje, a on je koristio
Remove veze u Rajhsveru da bi zavarao nema~ke vojne krugove po pitanju svojih pravih
namera. Aprila 1932. Rem je posvedo~io na jednom od su|enja Hitleru da je Rajhsver u pot-
punosti saglasan sa vojnim statusom SA-a (za dokumente o Removom i [lajherovom planu
v. Nazi Conspsiracy, V, 456ff, i Heiden, op. cit., 450). Sam Rem ponosno izve{tava o prego-
vorima sa [lajherom, koji su, prema njegovim podacima, otpo~eli 1931. godine. [lajher je
obe}ao da }e u slu~aju nu`de staviti SA pod komandu oficira Rajhsvera (v. Die Memoiren des
Stabchefs Röhm, Saarbrücken, 1934, p. 170). Vojni karakter SA-a, na kom je radio Rem, a
protiv koga se Hitler stalno borio, odre|ivao je retoriku SA-a ~ak i posle likvidiranja Remove
frakcije. Za razliku od pripadnika SS-a, pripadnici SA-a uvek su insistirali na tome da “pred-
stavljaju vojnu volju Nema~ke”, te da je za njih Tre}i Rajh “vojna zajednica [koju podupiru]
dva stuba: Partija i Vermaht” (v. Handbuch der SA, Berlin 1939, i Victor Lutze, “Die Sturm-
abteilung”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staa-
tes, br. 7a).
26 Posebno Remova autobiografija spada u klasike ove vrste literature.
slabe urbane kapitalisti~ke klase, tek u povoju. Kada je rekao da nigde u

svetu vlast nije tako lako osvojiti, i nigde tako te{ko zadràti, Lenjin je bio
svestan ne samo broj~ane slabosti ruske radni~ke klase, ve} i anarhi~nog
stanja u dru{tvu uop{te, stanja koje je omogu}avalo iznenadne promene.
Iako nije imao instinkt vo|e masa – bio je lo{ govornik, a uz to je voleo i
da javno priznaje i analizira sopstvene gre{ke, {to je protivno elementar-
nim pravilima demagogije – Lenjin se odmah uhvatio svih mogu}ih dife-
rencijacija, dru{tvenih, nacionalnih, profesionalnih, koje bi mogle da une-
su ma kakvu strukturu u stanovni{tvo, i verovatno je smatrao da takva
stratifikacija moè da spase revoluciju. Legalizovao je anarhi~nu ekspro-
prijaciju zemljoposednika od strane ruralnih masa, i tako po prvi, a vero-
vatno i poslednji put, stvorio u Rusiji onu emancipovanu klasu seljaka ko-
ja je jo{ od Francuske revolucije bila najpouzdaniji oslonac zapadno-
evropskih nacionalnih dràva. Poku{ao je da oja~a radni~ku klasu
podràvaju}i nezavisne sindikate. Po zavr{etku gra|anskog rata tolerisao
je boja`ljivo nastajanje novog srednjeg sloja, proizi{log iz NEP-a. Uveo je
i dodatna merila diferencijacije organizuju}i, a ponekad i izmi{ljaju}i, {to
je vi{e nacionalnosti mogao, podsti~u}i nacionalnu svest i svest o istorij-
skim i kulturnim razlikama ~ak i me|u najprimitivnijim plemenima u
Sovjetskom Savezu. Izgleda da se u ovim ~isto prakti~nim politi~kim
stvarima Lenjin pre drào svog sna`nog dràvni~kog instinkta nego mark-
sisti~kog ube|enja; u svakom slu~aju, njegova politika dokazuje da se on
odsustva socijalne i svake druge strukture pla{io vi{e nego mogu}eg ra-
zvoja centrifugalnih tendencija unutar tek emancipovanih nacionalnosti ili
~ak ja~anja nove buròazije u tek stvorenim srednjim i selja~kim slojevi-
ma. Lenjin je svoj najve}i poraz doìveo po~etkom gra|anskog rata, kada
je vrhovna vlast, koju je on prvobitno hteo da koncentri{e u sovjetima,
pre{la u ruke partijske birokratije; me|utim, ~ak i ovakav razvoj doga|aja,
ma koliko tragi~an bio po dalji tok revolucije, nije neminovno morao da
vodi u totalitarizam. Jednopartijska diktatura je za~etoj socijalnoj strati-
fikaciji zemlje prosto dodala jo{ jednu klasu, naime birokratiju, koja je, po
Marksovim re~ima, “zaposela dràvu kao privatnu svojinu”.27 U trenutku
27 Dobro je poznato da su antistaljinisti~ke frakcije kritiku razvoja Sovjetskog Saveza za-

snivale na ovoj marksisti~koj formulaciji, i nikada je nisu ni prevazi{le. Uprkos ~estim
“~istkama” u sovjetskoj birokratiji, koje su ciljale na likvidiranje birokratije kao klase, ovi
kriti~ari su u njoj i dalje videli glavnu i vladaju}u klasu u Sovjetskom Savezu. Evo kako to
analizira Rakovski u progonstvu u Sibiru 1930: “Na na{e o~i je nastajala i rasla velika klasa
direktora sa svojim podklasama, klasa koja raste dobro prora~unatim kooptiranjem i direkt-
nim ili indirektnim naimenovanjima... Ono {to ujedinjuje ovu jedinstvenu klasu jeste jedan
oblik privatne svojine, tako|e jedinstven, naime dràva” (citirano prema: Souvarine, op. cit.,
p. 564). Ovo je zaista prili~no ta~na analiza stanja pre Staljinovog dolaska na vlast; za odnos
izme|u partije i sovjetâ, koji je bio presudan po dalji tok Oktobarske revolucije, v. I.
Deutscher, The Prophet Armed: Trotsky 1879-1921, 1954).
328 TOTALITARIZAM
Lenjinove smrti, mnogi su putevi jo{ uvek bili otvoreni. Na primer, stvara-
nje radni~ke, selja~ke i srednje klase nije neminovno moralo da vodi klas-
noj borbi, ina~e karakteristi~noj za evropski kapitalizam. Poljoprivreda je
jo{ uvek mogla da se razvije na kolektivnom, kooperativnom ili na privat-
nom osnovu, a privreda cele zemlje je jo{ uvek mogla da se drì socijali-
sti~kog, dràvno-kapitalisti~kog ili slobodno-trì{nog obrasca. Nijedna od
ovih mogu}nosti nije automatski morala da zna~i uni{tavanje nove struk-
ture zemlje.
Sve te nove klase i nacionalnosti na{le su se Staljinu na putu kada je po-
~eo da priprema zemlju za totalitarnu vlast. Kako bi stvorio atomizovanu i
nestrukturisanu masu, najpre je morao da likvidira ostatke mo}i sovjetâ,
koji su, kao glavni nacionalni predstavni~ki organ, ipak imali izvesnu ulo-
gu, i ograni~avali apsolutnu vlast partijske hijerarhije. Zato je Staljin naj-
pre potkopao nacionalne sovjete uvo|enjem bolj{evi~kih }elija, iz kojih su
jedino mogli biti imenovani vi{i funkcioneri centralnih komiteta.28 Godine
1930. nestali su i poslednji tragovi nekada{nje lokalne samouprave; na nji-
hovo mesto do{la je strogo centralizovana partijska birokratija, ~ija se
te`nja ka rusifikaciji nije mnogo razlikovala od te`nji caristi~kog reìma,
osim {to nove birokrate vi{e nisu zazirale od pismenosti.
Bolj{evi~ka vlast je zatim pristupila likvidaciji klasa; iz ideolo{kih i pro-
pagandnih razloga zapo~ela je sa onima koje su imale nekakvo vlasni{tvo,
naime sa novim srednjim slojem u gradovima, da bi potom pre{la na se-
ljake. Zahvaljuju}i brojnosti i imovini, seljaci su do tada bili potencijalno
najsna`nija klasa u Sovjetskom Savezu; zato je njihova likvidacija morala
biti temeljnija i okrutnija nego likvidacija bilo koje druge dru{tvene grupe,
a sprovo|ena je stvaranjem ve{ta~ke gladi i ~estim deportacijama pod iz-
govorom kolektivizacije i eksproprisanja kulaka. Likvidacija srednjih i
selja~kih slojeva okon~ana je ranih tridesetih godina; oni koji se nisu na{li
me|u milionima mrtvih ili milionima deportovanih nau~ili su “ko je ovde
vlast”, shvatili su da njihovi ìvoti i ìvoti njihovih porodica ne zavise od
njihovih sugra|ana, nego od vlasti, ~ijim su hirovima bili izloèni, sami,
bez ikakve za{tite od strane grupe kojoj sticajem okolnosti pripadaju. Na
osnovu statisti~kih podataka ili dokumenata ne moè se ta~no odrediti
trenutak kada je kolektivizacija stvorila nov sloj seljaka, povezanih zajed-
ni~kim interesom, sloj koji je, zahvaljuju}i svojoj klju~noj broj~anoj i
ekonomskoj poziciji, opet predstavljao potencijalu opasnost za totalitarnu
28 Godine 1927, 90% ~lanova seoskih sovjeta i 75% njihovih predsednika nisu bili ~lanovi
partije; izvr{ni komiteti okrugâ sastojali su se od 50% ~lanova partije i 50% ljudi koji nisu
pripadali partiji, dok je od delegata u Centralnom komitetu 75% bilo u partiji (v. ~lanak o
bolj{evizmu Mauricea Dobba u: Encyclopedia of Social Sciences).
A. Rosenberg u knjizi A History of Bolshevism, London 1934, glava VI, detaljno opisuje
kako su ~lanovi partije u sovjetima, glasaju}i “u skladu sa instrukcijama koje su dobijali od
vi{ih partijskih ~inovnika”, iznutra podrivali sistem sovjeta.
vlast. No, oni koji znaju kako da ~itaju totalitarni “materijal”, mogu da do-
ku~e da je ovaj trenutak do{ao otprilike dve godine pred Staljinovu smrt,
kada je ovaj predloìo da se kolektivi raspuste i da se pretvore u ve}e orga-
nizacione jedinice. Staljin nije do~ekao ostvarenje svog plana; ovaj put
`rtve bi bile jo{ ve}e, a haoti~ne posledice za privredu u celini kobnije
nego uni{tavanje prve selja~ke klase – ali imamo dovoljno razloga da po-
verujemo da bi se i to sprovelo. Nema te klase koja se ne moè uni{titi ako
se ubije dovoljan broj njenih pripadnika.
Slede}a klasa koju je valjalo likvidirati bili su radnici. Oni su bili mno-
go slabiji, i pruàli su mnogo manji otpor nego seljaci, zato {to je spontana
eksproprijacija vlasnika fabrika, koju su radnici sproveli tokom revolucije
(a za razliku od eksproprijacije zemljoposednika koju su sproveli seljaci),
bila osuje}ena kada je vlada konfiskovala fabrike pod izgovorom da
dràva ionako pripada proletarijatu. Stahanovski sistem, uveden po~etkom
tridesetih godina, uni{tio je svu solidarnost i klasnu svest me|u radnicima,
i to pre svega putem surove konkurencije, a potom i privremenim konsoli-
dovanjem stahanovske aristokratije, koja je (u socijalnom pogledu) od
obi~nih radnika odudarala mnogo vi{e nego sámo rukovodstvo. Ovaj pro-
ces zavr{en je 1938. godine, uvo|enjem radne knjiìce, koja je ~itavu
rusku radni~ku klasu zvani~no pretvorila u gigantsku masu prinudnih rad-
nika.
Vrhunac je bila likvidacija birokratije, koja je i sama potpomogla spro-
vo|enje navedenih mera likvidacije. Staljinu je trebalo oko dve godine, od
1936. do 1938, da se otrese ~itave administrativne i vojne aristokratije so-
vjetskog dru{tva; skoro sve slu`be, fabrike, privredne i kulturne instituci-
je, vlada, partija i vojna uprava, pre{le su u nove ruke, jer je “skoro polovi-
na administrativnog osoblja, bili oni ~lanovi partije ili ne, izba~ena”, a vi-
{e od 50% svih ~lanova partije i “bar jo{ dodatnih osam miliona ljudi” lik-
vidirano.29 Opet se uni{tavanje partijske birokratije kao klase zavr{ilo
uvo|enjem internog paso{a, u kom su se morali beleìti i odobravati svi
odlasci iz jednog grada u drugi. [to se pravnog statusa ti~e, sada je biro-
kratija, zajedno sa partijskim funkcionerima, bila izjedna~ena sa radnici-
ma; sada je i ona postala deo nepreglednog mno{tva sovjetskih prinudnih
radnika, a njen status privilegovane klase u sovjetskom dru{tvu bio je pro-
{lost. A kako se ova generalna ~istka zavr{ila likvidacijom najvi{ih ~i-
29 Podaci su uzeti iz knjige Viktora Krav~enka I Chose Freedom: The Personal and Po-
litical Life of a Soviet Official, New York 1946, p. 278 i 303. Ovaj izvor je, naravno, prili~no
nepouzdan. Me|utim, kako u slu~aju sovjetske Rusije jedino nepouzdanim izvorima i raspo-
laèmo – {to zna~i da u potpunosti moramo da se oslonimo na reportaè, izve{taje i procene
ove ili one vrste moramo da upotrebimo svaki podatak koji nam se makar ~ini u velikoj meri
verovatan. Neki istori~ari izgleda smatraju da je suprotan metod – naime, kori{}enje samo
onog materijala koji daje ruska vlada – pouzdaniji, ali to nije ta~no. Upravo su zvani~ni po-
daci puka propaganda.
330 TOTALITARIZAM
novnika iz redova policije – istih onih koji su tu generalnu ~istku organi-

zovali – ~ak ni kadrovi GPU-a, koji je i sproveo sav taj teror, nisu vi{e
mogli da se zavaravaju da kao grupa predstavljaju i{ta, a ponajmanje vlast.
Ove ogromne ljudske `rtve nisu motivisane nekakvim raison d’état u
tradicionalnom smislu te re~i. Nijedan od likvidiranih dru{tvenih slojeva
nije bio neprijateljski nastrojen prema reìmu, niti je bilo verovatno da }e
to postati u bliskoj budu}nosti. Aktivna opozicija je zamrla jo{ 1930, kada
je Staljin, u govoru na 16. Kongresu, prokazao sva desni~arska i levi~ars-
ka odstupanja unutar partije, mada su ~ak i te slaba{ne opozicione struje
te{ko mogle da se zasnuju na bilo kojoj postoje}oj klasi.30 Diktatorski
teror – koji se od totalitarnog razlikuje po tome {to je usmeren na prave
protivnike, a ne na bezazlene gra|ane bez ikakvog politi~kog stava – bio
je dovoljno okrutan da bi ugu{io sav politi~ki ìvot, otvoren ili prikriven, i
to jo{ za Lenjinovog ìvota. Intervencija iz inostranstva, koja je mogla da
se udruì sa nekim od nezadovoljnih slojeva, vi{e nije predstavljala
nikakvu opasnost po{to je, oko 1930, sovjetski reìm ve} priznala ve}ina
vlada i zaklju~ila sa njim trgovinske i druge me|unarodne ugovore. (Mada
Staljinova vlada nije isklju~ivala takvu mogu}nost {to se samog doma}eg
stanovni{tva ti~e; znamo da je Hitler, da je bio obi~an zavojeva~, a ne su-
parni~ki totalitarni vlastodràc, mogao bar narod Ukrajine da pridobije za
svoju stvar.)
Ako likvidacija klasa i nije imala nikakvog politi~kog smisla, sa stano-
vi{ta sovjetske privrede ona je definitivno bila katastrofalna. Posledice
ve{ta~ke gladi iz 1933. ose}ale su se jo{ godinama {irom zemlje; uvo|enje
stahanovskog sistema 1935, sa proizvoljnim ubrzavanjem individualnog
u~inka i potpunim zanemarivanjem potrebe za timskim radom, dovelo je
do “haoti~ne nestabilnosti” u ovoj mladoj industriji.31 Likvidiranje biro-
kratije, to jest klase fabri~kih upravnika i inènjera, kona~no je li{ilo in-
dustriju i ono malo stru~nog iskustva i ume}a koje je nova ruska tehni~ka
inteligencija uspela da stekne.
Jednakost podanika bila je jedna od najve}ih briga despotizama i tirani-
ja jo{ od pradavnih vremena, ali takvo izjedna~avanje totalitarnoj vlasti ni-
je dovoljno, zato {to odre|ene nepoliti~ke veze izme|u podanika ostaju
manje-vi{e netaknute – na primer, porodi~ne veze ili zajedni~ka kulturna
interesovanja. Ako totalitarizam ima ozbiljne namere, on nu`no dolazi do
ta~ke na kojoj “jednom za svagda mora da raskine sa neutralno{}u jednog
30 Staljinov izve{taj na 16. Kongresu prokazao je odstupanja kao “odraz otpora koji pru-
àju seljaci i sitna buròazija u redovima same Partije (v. Leninism, 1933, tom II, glava III).
Opozicija je bila za~u|uju}e nesposobna da se odbrani od ovog napada, zato {to je ona, a to
se posebno odnosi na Trockog, “oduvek bila sklona da u borbi izme|u frakcija vidi klasnu
borbu” (Souvarine, op. cit., p. 440).
31 Kravchenko, op. cit., p. 187.
{ahiste”, to jest sa autonomnim postojanjem svake vrste aktivnosti. Oni

koji “vole {ah radi {aha”, a koje su njihovi likvidatori ispravno uporedili
sa onima koji vole “umetnost radi umetnosti”,32 jo{ uvek nisu apsolutno
atomizovani elementi u masovnom dru{tvu, ~ija je potpuno heterogena
uniformnost jedan od osnovnih uslova za nastanak totalitarizma. Sa
stanovi{ta totalitarnih vladara, dru{tvo koje je posve}eno {ahu radi {aha
samog tek je za koji stepen manje opasno nego klasa seljaka zainteresova-
nih samo za obradu zemlje. Himler je sasvim ispravno definisao pripadni-
ka SS-a kao novi tip ~oveka koji ni pod kojim uslovima ne}e uraditi neki
zadatak “radi zadatka samog”.33
Atomizacija masa u sovjetskom dru{tvu postignuta je ~estim i ve{tim
sprovo|enjem ~istki koje neminovno prethode pravoj likvidaciji odre|ene
grupe. Da bi se uni{tile sve dru{tvene i porodi~ne spone, ~istke su organi-
zovane tako {to bi se svim ljudima koji su u nekoj vezi sa optuènim, od
poznanika pa do najbliskijih prijatelja i ro|aka, pripretilo istom sudbinom.
Posledica ove jednostavne i ingeniozne mere, “krivice po srodstvu”, jeste
da se, ~im je neko optuèn, njegovi prijatelji preko no}i pretvaraju u nje-
gove najogor~enije neprijatelje; kako bi spasli svoju koù, oni ga potkazu-
ju i dobrovoljno daju obave{tenja koja potkrepljuju nepostoje}e dokaze
protiv njega – jer to je o~igledno jedini na~in da dokaù sopstvenu is-
pravnost. Biv{i prijatelji }e poku{ati da dokaù da je njihovo poznanstvo
ili prijateljstvo sa optuènim bilo izgovor da bi ga {pijunirali i raskrinkali
kao sabotera, trockistu, stranog {pijuna ili fa{istu. Zasluga se meri “brojem
denuncijacija bliskih drugova”,34 pa zato i elementarna predostro`nost
nalaè da se svi prisniji kontakti izbegavaju, ako je to mogu}e – ne zbog
opasnosti da }e ~ovek otkriti svoje najskrivenije misli, ve} prosto da bi se,
za prili~no izvestan slu~aj budu}ih neprilika, eliminisale sve osobe koje bi
mogle da imaju ne samo obi~an interes da denunciraju, nego i neodoljivu
potrebu da drugog gurnu u propast, prosto zato {to su njihovi ìvoti u
opasnosti. U krajnjoj liniji, upravo su razvijanjem ove metode do krajnjih
i najfanati~nijih granica bolj{evi~ki vlastodr{ci uspeli da stvore atomizo-
vano i izolovano dru{tvo kakvo do tad nismo poznavali, a koje samo
slu~ajnosti ili katastrofe ne bi mogle da stvore.
32 Souvarine, op. cit., p. 575.

33 Lozinka SS-a, kako ju je Himler li~no formulisao, po~inje re~ima: “Nema zadatka koji
se izvr{ava radi njega samog” (v. Gunter d’Alquen, “Die SS”, u: Schriften der Hochschule
für Politik, 1939). Bro{ure koje je SS izdavao za internu upotrebu stalno nagla{avaju “apso-
lutnu svest o ni{tavnosti svega {to je samo sebi svrha” (v. Der Reichsführer SS und Chef der
deutschen Polizei, bez datuma, “samo za upotrebu unutar policije”).
34 Ovu praksu potvr|uju svi izve{taji. V. Krivicki u knjizi In Stalin’s Secret Services, New
York 1939, smatra da je nju uveo sam Staljin.
332 TOTALITARIZAM
Totalitarni pokreti su masovne organizacije atomizovanih, izolovanih

pojedinaca. Od ostalih partija i pokreta razlikuju se po tome {to zahtevaju
totalnu, neograni~enu, bezuslovnu i nepokolebljivu lojalnost svakog poje-
dina~nog ~lana. Ovaj zahtev vo|e totalitarnih pokreta postavljaju i pre no
{to do|u na vlast i organizuju zemlju po totalitarnim principima, a pot-
krepljuju ga tvrdnjom da }e njihove organizacije uskoro obuhvatati ~itavo
~ove~anstvo. Tamo, pak, gde totalitarnoj vlasti nije prethodio totalitaran
pokret ({to je, za razliku od nacisti~ke Nema~ke, bio slu~aj u Rusiji),
pokret valja organizovati naknadno, a uslovi za njegovo ja~anje moraju se
stvoriti ve{ta~kim putem, kako bi totalna lojalnost – psiholo{ki osnov to-
talne dominacije – uop{te bila mogu}a. Takva lojalnost moè da se o~eku-
je samo od potpuno izolovanog pojedinca koji, budu}i bez ikakvih dru-
{tvenih spona, bez porodice, prijatelja, drugova, pa ~ak i pukih poznanika,
ose}aj da za njega ipak ima mesta pod suncem izvodi iz pripadnosti pokre-
tu, iz ~lanstva u partiji.
Potpuna lojalnost mogu}a je jedino kada se vernost li{i sveg konkretnog
sadràja, koji po prirodi stvari moè da dovede do kolebanja u mi{ljenju.
Totalitarni pokreti su, svaki na svoj na~in, u~inili sve {to su mogli kako bi
se oslobodili partijskih programa sa specifi~nom sadrìnom, programa iz
po~etnih, ne-totalitarnih faza pokreta. Ma kako radikalno bio formulisan,
svaki jasno odre|en politi~ki cilj koji nije prosto zahtev za osvajanjem
vlasti nad celim svetom, svaki politi~ki program koji se bavi stvarima
konkretnijim od “ideolo{kih pitanja od vekovnog zna~aja”, za totalitari-
zam predstavlja prepreku. Najve}e Hitlerovo dostignu}e pri stvaranju na-
cisti~kog pokreta, koji je on postepeno gradio od opskurne male partije
{arlatana sa tipi~no nacionalisti~kim programom, sastoji se u tome {to je
pokret oslobodio nekada{njeg partijskog programa, i to ne tako {to je ovaj
promenio ili zvani~no ukinuo, ve} prosto tako {to je odbio da razgovara o
njemu ili o nekim njegovim ta~kama, budu}i da je relativna umerenost
njegovog sadràja i frazeologije vrlo brzo bila prevazi|ena.35 Staljinov za-
datak po ovom i po mnogim drugim pitanjima bio je ozbiljniji; socijali-
sti~ki program Partije bolj{evika bio je mnogo ve}i teret36 nego 25 ta~aka
jednog ekonomiste-amatera i politi~ara-{arlatana kakav je bio Feder.37 No,
35 U Mein Kampf (2 toma, 1. nema~ko izdanje, 1925. i 1927; necenzurisan prevod, New
York 1939), Hitler tvrdi da je bolje imati zastareo program nego dozvoliti diskusiju o njemu
(tom II, glava V). Uskoro }e i javno re}i: “Kada preuzmemo vlast, program }e do}i sam od
sebe... Prva stvar mora biti stra{an talas propagande. Ta politi~ka akcija ima}e malo veze sa
drugim aktuelnim problemima” (v. Heiden, op. cit., p. 203).
36 Suvarin sugeri{e, i to pogre{no, po na{em mi{ljenju, da je ve} Lenjin ukinuo partijski pro-
gram: “Ni{ta ne dokazuje jasnije da bolj{evizam kao doktrina postoji jedino u Lenjinovoj glavi;
svaki bolj{evik prepu{ten sam sebi skrenuo bi sa ’linije’ njegove frakcije... ove ljude je mnogo
vi{e povezivao njihov temperament i Lenjinov uspon, nego same ideje” (op. cit., p. 85).
37 Program Nacionalsocijalisti~ke partije Gotfrida Federa sa ~uvenih 25 ta~aka igrao je
ve}u ulogu u literaturi o pokretu nego u pokretu samom.
Staljin je kona~no, prokazav{i sve frakcije u Komunisti~koj partiji, posti-

gao isti rezultat stalnim menjanjem politi~kog kursa partije, kao i stalnim
kolebanjima u tuma~enju i primeni marksizma; to je doktrinu potpuno
li{ilo njenog sadràja, zato {to se vi{e nije moglo predvideti koji }e kurs ili
potez ona nametnuti. înjenica da ni najpotpunija upu}enost u marksizam
i lenjinizam nije bila ni od kakve koristi za ispravno politi~ko pona{anje –
ve} da se, naprotiv, linija partije mogla slediti jedino ako svako jutro
ponovite Staljinove re~i od prethodne ve~eri – prirodno je rezultirala onim
mentalnim stanjem, onom usredsre|enom poslu{no{}u koju ne umanjuje
nikakav poku{aj da se shvati ono {to se radi; nju ingeniozno izraàva
lozinka koju je Himler smislio za svoje SS-ovce: “Moja ~ast je moja ver-
nost”.38
Opet, ni nepostojanje ili ignorisanje partijskog programa samo po sebi
ne mora da bude znak totalitarizma. Prvi koji je programe i platforme sma-
trao suvi{nim papiri}ima i nezgodnim obe}anjima, nespojivim sa stilom i
èstinom pokreta, bio je Musolini, ~ija fa{isti~ka filozofija aktivizma sve
delanje prepu{ta nadahnu}u odre|enog istorijskog trenutka.39 Puka ùdnja
za mo}i, u kombinaciji sa prezirom prema “brbljivosti” vo|a obi~nih par-
tija koji uvek odaju {ta sa tom mo}i smeraju, karakteristi~na je za sve vo|e
gomile, ali ne zadovoljava potrebe totalitarizma. Pravi cilj fa{izma bio je
samo da do|e na vlast i u~vrsti poziciju fa{isti~ke “elite”. Totalitarizam se
nikada ne zadovoljava time da vlada spolja{njim sredstvima, naime po-
mo}u dràve i ma{inerije nasilja; zahvaljuju}i posebnoj ideologiji i mestu
koje ona ima u tom aparatu represije, totalitarizam je otkrio na~in da vlada
ljudima i da ih terori{e iznutra. U tom smislu on ukida razliku izme|u vla-
dalaca i podanikâ i stvara stanje u kom mo} i volja za mo}, onako kako ih
mi shvatamo, nemaju nikakvu ulogu, ili su, u najboljem slu~aju, od
sporednog zna~aja. U su{tini, totalitarni vo|a nije ni{ta drugo nego
funkcioner masa koje vodi; on nije pojedinac èljan vlasti koji podanicima
tiranski name}e svoju volju. Budu}i obi~an funkcioner, on se u svako do-
ba moè zameniti, tako da u istoj meri zavisi od “volje” masa koje
otelovljuje koliko i mase zavise od njega. Da nije njega, masama bi ne-
38 Upe~atljivost ove lozinke, koju je sam Himler formulisao, te{ko se moè do~arati u pre-
vodu. Na nema~kom “Meine Ehre heißt Treue” ukazuje na apsolutnu odanost i poslu{nost
koja prevazilazi puku disciplinu ili li~nu vernost. Nazi Conspiracy, ~iji su prevodi nema~kih
dokumenata i nacisti~ke literature, mada na àlost veoma neujedna~eni, neprocenjivo vredan
izvor materijala, ovu lozinku prevodi kao “Moja ~ast zna~i (signifies) vernost”.
39 Musolini je verovatno prvi partijski lider koji je svesno odbio formalni program i zame-
nio ga nadahnutim vo|stvom i akcijom. U pozadini ovoga stoji koncept da je ve} puko posto-
janje pokreta glavni element nadahnu}a, kome bi partijski program samo smetao. Filozofiju
italijanskog fa{izma pre izraàva \entileov “aktualizam” nego Sorelovi “mitovi” (v. tako|e
~lanak o fa{izmu u: Encyclopedia of Social Sciences). Program iz 1921. formulisan je tek dve
godine posle osnivanja pokreta i uglavnom sadrì njegovu nacionalisti~ku filozofiju.
334 TOTALITARIZAM
dostajao spoljni predstavnik, i one bi ostale bezobli~na rulja; bez masa,

vo|a ne postoji. Hitler, koji je bio sasvim svestan ove me|usobne zavis-
nosti, jednom je u govoru pripadnicima SA-a rekao: “Sve {to vi jeste,
dugujete meni; sve {to ja jesam, dugujem vama”.40 Mi ponekad olako pot-
cenjujemo takve tvrdnje ili ih pogre{no razumemo, jer mislimo da se ovde
delanje shvata kao davanje i izvr{avanje naredbi. U politi~koj tradiciji i is-
toriji Zapada ovakvo shvatanje nije usamljeno,41 ali ono pretpostavlja na-
dle`no lice koje ima mi{ljenje i volju, i koje potom – bilo prinudom, bilo
autoritetom, bilo nasiljem – svoje mi{ljenje i svoju volju name}e grupama
koje su mi{ljenja i volje li{ene. Hitler je, pak, smatrao da ~ak i “mi{ljenje
postoji isklju~ivo kao davanje naredbi ili njihovo izvr{avanje”,42 ~ime je i
teoretski ukinuo razliku izme|u mi{ljenja i delanja, odnosno izme|u vla-
dara i podanika.
Ni nacionalsocijalizam ni bolj{evizam nikada nisu proklamovali nov
oblik vladanja, niti su tvrdili da su dolaskom na vlast i preuzimanjem kon-
trole nad dràvnom ma{inerijom postigli svoje ciljeve. Njihovoj predstavi
o vlasti kao trajnoj dominaciji nad svakim pojedincem u svakoj sferi ìvo-
ta ne mogu da udovolje nijedna dràva i nijedan aparat nasilja, ve} samo
pokret koji se stalno menja.43 Dolazak na vlast nasilnim putem nikada nije
cilj, ve} je samo sredstvo, a dolazak na vlast u nekoj konkretnoj zemlji je
dobrodo{la prelazna faza, ali nikada i kraj pokreta. Prakti~an cilj pokreta
je da se {to ve}i broj ljudi organizuje unutar njegovih okvira, da se ljudi
pokrenu i da stalno budu u pokretu; politi~ki cilj koji bi zna~io kraj pokre-
ta prosto ne postoji.
II. Privremeni savez izme|u gomile i elite
MNOGO VI[E od bezuslovne lojalnosti ~lanova totalitarnih pokreta ili po-

dr{ke koju totalitarni reìmi uìvaju u narodu, na{u savest uznemirava
neosporna privla~nost koju ovi pokreti imaju i za elitu, a ne samo za pri-
padnike gomile. Bilo bi itekako brzopleto kada bismo, zbog njihove umet-
ni~ke ekstravagantnosti ili u~enja~ke naivnosti, zanemarili uàsavaju}i
40 Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV, 783.
41 Po prvi put u Platonovom Dràvniku, 305, gde se delanje tuma~i u smislu archein i
prattein – nare|enja da se sa delanjem po~ne i izvr{avanja te naredbe.
42 Hitlers Tischgespräche, p. 198.
43 Mein Kampf, tom I, glava XI; v. i Dieter Schwarz, Angriffe auf die nationalsozialisti-
sche Weltanschauung: Aus dem Schwarzen Korps, br. 2, 1936, koji obja{njava za{to nacio-
nalsocijalisti i posle dolaska na vlast govore o “borbi”: “Cilj nacionalsocijalizma kao ideo-
logije [Weltanschauung] jeste neprestana borba... sve dok ìvot svakog Nemca ne bude
proèt osnovnim vrednostima ove ideologije, sve dok on ne po~ne da je ìvi.”
spisak istaknutih ljudi koje totalitarizam moè da ubroji me|u svoje sim-
patizere, saputnike ili formalne ~lanove.
Ova sklonost elite va`na je za razumevanje totalitarnih pokreta (mada
ne i totalitarnih reìma), isto kao i mnogo o~iglednija veza pokretâ sa go-
milom. Ta sklonost ukazuje na specifi~nu atmosferu, op{tu klimu u kojoj
je do{lo do ja~anja totalitarizma. Treba imati u vidu da su vo|e totalitarnih
pokreta i njihovi simpatizeri takore}i stariji od masa koje organizuju, pa
mase, bar hronolo{ki gledano, ne moraju bespomo}no da ~ekaju uspon
sopstvenih vo|a usred klasnog dru{tva koje se raspada, a ~iji su one najti-
pi~niji proizvod. Oni koji su dobrovoljno napustili dru{tvo pre sloma klasa
sada zajedno sa gomilom, ranijim nusproizvodom vladavine buròazije,
spremno do~ekuju nove vo|e. Dana{nji totalitarni vladari i vo|e totalitar-
nih pokreta jo{ uvek imaju karakteristi~ne crte gomile, ~ija su psihologija
i politi~ka filozofija prili~no dobro poznate. Jo{ ne znamo {ta }e se dogo-
diti kada autenti~ni ~ovek mase preuzme vlast, mada se moè pretpostavi-
ti da }e on imati mnogo vi{e zajedni~kog sa pedantnom, prora~unatom ko-
rektno{}u Himlerovom ili sa tupom tvrdoglavo{}u Molotovljevom, nego
sa Hitlerovim histeri~nim fanatizmom ili Staljinovom senzualnom, osve-
toljubivom okrutno{}u.
U tom se pogledu situacija posle Drugog svetskog rata ne razlikuje bit-
no od one posle Prvog; kao {to su tokom dvadesetih godina formulisane
ideologije fa{izma, bolj{evizma i nacizma, a pokrete predvodili predstav-
nici takozvane frontovske generacije, ljudi odgajani pre rata, ljudi koji su
se jo{ uvek dobro se}ali tog vremena, tako i sada{nju op{tu politi~ku i inte-
lektualnu klimu posleratnog totalitarizma odre|uje generacija koja dobro
poznaje vreme i ìvot pre rata. Ovo je posebno slu~aj u Francuskoj, gde je
do sloma klasnog sistema do{lo posle Drugog, a ne posle Prvog rata. Kao
i ljudi gomile i avanturisti iz doba imperijalizma, vo|e totalitarnih pokreta
sa svojim simpatizerima-intelektualcima dele to {to su, ~ak i pre no {to je
do{lo do sloma sistema, i jedni i drugi bili izvan klasnog i nacionalnog sis-
tema uglednog evropskog dru{tva.
Kada je blaziranost la`nog ugleda ustuknula pred anarhi~nim bezna-
|em, taj slom je izgledao kao prva velika prilika za elitu, ali i za gomilu.
Ovo je posebno vidljivo u slu~ajevima novih vo|a masa, ~ije karijere veo-
ma podse}aju na karijere ranijih vo|a gomile: neuspeh u profesionalnom i
u dru{tvenom ìvotu, izopa~enost i nesre}a u privatnom. Ovakav ìvot pre
politi~ke karijere, koji su ne{to uglednije vo|e starijih partija tako naivno
koristile kao argument protiv novih vo|a, i jeste bio najja~i faktor u nji-
hovoj privla~nosti. On kao da je dokazivao da ovi ljudi pojedina~no ote-
lovljuju sudbinu masa tog vremena i da su njihova èlja da sve `rtvuju po-
kretu, njihova odanost unesre}enima, njihova re{enost da se nikada vi{e ne
336 TOTALITARIZAM
vrate u bezbednost normalnog ìvota, kao i njihov prezir prema uglednom

dru{tvu, sasvim iskreni, a ne prosto motivisani prolaznim ambicijama.
Posleratna elita je, s druge strane, bila tek neznatno mla|a od generacije
koja je dopustila da je imperijalizam upotrebi i zloupotrebi; kao kockari,
{pijuni, avanturisti, kao vitezovi bez straha i mane i istrebljiva~i zmajeva,
predstavnici te starije elite ostvarivali su sjajne karijere s onu stranu ugled-
nog dru{tva. Kao i Lorens od Arabije, i nova elita je ~eznula “da se otrese
sebe”, ose}ala je istu sna`nu odvratnost prema svim postoje}im normama
i prezir prema postoje}oj vlasti. Ako se jo{ se}ala “zlatnog doba sigurnos-
ti” pre Prvog svetskog rata, se}ala se i kako ga je mrzela i kako je iskren
bio njen entuzijazam po~etkom rata. Nije samo Hitler, i nisu samo gubitni-
ci na kolenima zahvaljivali bogu kada je talas mobilizacije pre{ao Evro-
pom 1914.44 Elita nije morala ~ak ni da prebacuje sebi {to je bila tako lak
plen za {ovinisti~ku propagandu ili za laì o ~isto odbrambenom karakteru
rata. Elita je u rat krenula sa egzaltiranom nadom da bi sve {to je njoj bilo
poznato, sva kultura i tkivo ìvota, moglo da ode u propast u “oluji ~elika”
(Stahlgewitter, po Ernstu Jingeru). Biranim re~ima Tomas Man je rat naz-
vao “kaznom” i “pro~i{}enjem”; “sam rat, i to mnogo vi{e nego pobeda,
nadahnjivao je pesnika”. Po re~ima jednog prou~avaoca tog doba, “ono
{to je va`no jeste spremnost na `rtve, a ne cilj za koji se ta `rtva podnosi”;
ili, opet, po re~ima jednog mladog radnika, “nije va`no da li }e da ìvi ko-
ju godinu duè ili ne. ôvek voli da ima ~ime da se podi~i.”45 A mnogo pre
no {to je jedan od intelektualaca-simpatizera nacizma izjavio “kada ~ujem
re~ kultura, odmah poteèm pi{tolj”, pesnici su objavili svoju odvratnost
prema “kulturi sme}a” i poetski pozvali “Varvare, Skite, Crnce, Indijance”
da je pogaze.46
Ako bi se ovo silovito nezadovoljstvo predratnim dobom, kao i kasniji
poku{aji da se ono ponovo izazove, ìgosalo prosto kao izliv nihilizma (od
Ni~ea i Sorela do Pareta, od Remboa i T. E. Lorensa do Jingera, Brehta i
Malroa, od Bakunjina i Nje~ajeva do Aleksandra Bloka), zna~ilo bi to pre-
videti da zgraàvanje zapravo moè da bude opravdano u dru{tvu koje je
sasvim proèto ideologijom i moralnim normama buròazije. No isto tako
je ta~no i da je “frontovska generacija”, za razliku od duhovnih otaca koje
je izabrala, bila potpuno opsednuta èljom da doìvi propast ~itavog sveta
la`ne sigurnosti, la`ne kulture i la`nog ìvota. Ta èlja bila je tako sna`na
da je po uticaju i artikulisanosti nadja~ala sve ranije poku{aje “prevredno-
44 v. kako Hitler opisuje svoju reakciju na vest o izbijanju Prvog svetskog rata u: Mein
Kampf, tom I, glava V.
45 v. Hanna Hafkesbrink, Unknown Germany, New Haven 1948, pp. 43, 45, 81, “unutarnja
hronika Prvog svetskog rata”. Zbog ove zbirke, koja je od ogromnog zna~aja za procenjiva-
nje istorijske atmosfere, jo{ je uo~ljiviji nedostatak sli~nih studija o Francuskoj, Engleskoj i
Italiji.
46 ibid., p. 20-21.
vanja vrednosti”, kakav je Ni~eov, reorganizacije politi~kog ìvota, kakav

se moè naslutiti u Sorelovim spisima, oìvljavanja ~ovekove auten-
ti~nosti kod Bakunjina, ili strastvene ljubavi prema ìvotu u ~istoti Rem-
boovih egzoti~nih avantura. Nemilosrdno uni{tavanje, haos i razaranje ra-
di njih samih poprimili su dostojanstvo najvi{ih vrednosti.47
Autenti~nost ovih ose}anja dokazuje i ~injenica da se tek mali deo ove
generacije izle~io od entuzijazma kada je zaista iskusio strahote rata. Pre-
ìveli iz rovova nisu postali pacifisti. Oni su se gr~evito dràli doìvljaja
koji, kako su mislili, moè da im posluì da se kona~no odvoje od omraè-
nog uglednog dru{tva. Bili su odani uspomeni na ~etiri godine ìvota u
rovovima, kao da su one objektivno merilo za stvaranje nove elite. S druge
strane su, me|utim, odoleli isku{enju idealizovanja pro{losti; naprotiv,
zagovornici rata prvi su shvatili da rat u eri ma{ina nikako ne moè da
stvori vrline kakve su hrabrost, ~ast i muèvnost,48 da on ljudima moè da
pruì jedino iskustvo ~iste destrukcije i poniènje {to sluè tek kao {raf~i}
veli~anstvene ma{inerije ubijanja.
Ova generacija se}ala se rata kao velikog uvoda u slom klasa i njihov
preobraàj u mase. Rat je, sa svojom stalnom ubila~kom proizvoljno{}u,
postao simbol smrti, “veliki ujedna~itelj”,49 pa time i pravi za~etnik novog
poretka u svetu. Strastvena èlja za jednako{}u i pravdom, ~e`nja za pre-
vazilaènjem uskih i bezna~ajnih granica me|u klasama, za ukidanjem
glupih privilegija i predrasuda, kao da su u ratu videle izlaz iz stare snishod-
ljivosti i saàljenja prema potla~enima i obespravljenima. U vremenima
sve ve}e bede i bespomo}nosti pojedinca, ~ini se da je saàljenju koje pre-
rasta u svepro`diru}u strast podjednako te{ko odoleti koliko i mr`nji pre-
ma bezgrani~nosti tog saàljenja, koje ljudsko dostojanstvo ubija sa skoro
istom smrtonosnom sigurno{}u kao i sama beda.
Tokom prvih godina svoje karijere, kada je ponovno uspostavljanje sta-
tus quo-a u Evropi bilo najozbiljnija opasnost po ambicije gomile,50 Hitler
47 U korenu svega ovoga je ose}anje potpune otu|enosti od obi~nog ìvota. Tako je, na
primer, Rudolf Binding zapisao: “Nas sve vi{e treba ra~unati me|u mrtve, me|u otu|ene –
jer nas zna~aj doga|aja otu|uje i razdvaja – pre nego me|u izgnanike, koji makar mogu da se
vrate” (ibid., p. 160). Neobi~an odjek elitisti~kih pretenzija frontovske generacije moè se
na}i i kod Himlera, koji obja{njava kako je kona~no do{ao do svojih “merila za selekciju” pri
reorganizaciji SS-a: “...najstroù selekciju donosi rat, borba na ìvot i smrt. U tom procesu
vrednost krvi dokazuje se postignutim... Rat je, me|utim, ipak vanredno stanje, a treba na}i
na~ina da se selekcija vr{i i u mirnodopskim uslovima” (op. cit).
48 v. npr. Ernst Jünger, The Storm of Steel, London 1929.
49 Hafkesbrink, op. cit., p. 156.
50 Heiden, op. cit., obja{njava kako je Hitler u prvim danima pokreta bio opsednut kata-
strofama, koliko se pla{io mogu}eg oporavka Nema~ke. “Vi{e puta [npr. tokom Rurskog
pu~a] i na razli~ite na~ine, on je svojim juri{nim odredima, SA-u, govorio da Nema~ka pro-
pada. ’Na{ zadatak je da obezbedimo uspeh na{eg pokreta’” (p. 167) – uspeh koji je u tom
trenutku zavisio od sloma Rurskog pu~a.
338 TOTALITARIZAM
je gotovo isklju~ivo ciljao na ovakve sentimente frontovske generacije.

ûdna nesebi~nost ~oveka mase ovde se pojavila kao ~e`nja za anonim-
no{}u, kao èlja da bude samo broj i da funkcioni{e samo kao {raf, èlja za
bilo kakvom promenom koja bi mogla da poni{ti la`nu identifikaciju sa
odre|enim kli{eima ili predodre|enim funkcijama unutar dru{tva. Rat se
shvatao kao “najmo}nija masovna akcija” koja ukida individualne razlike,
tako da ~ak i patnja, koja prema tradicionalnom shvatanju izdvaja pojedin-
ca od ostalih jedinstveno{}u njegove sudbine, sada moè da se protuma~i
kao “sredstvo istorijskog napretka”.51 Isto tako ni nacionalne razlike nisu
delile mase u koje su posleratne elite èlele da se utope. Prvi svetski rat je,
donekle paradoksalno, gotovo izbrisao pravi nacionalni ose}aj u Evropi,
gde je, u doba izme|u dva rata, pripadnost rovovskoj generaciji na ma ko-
joj strani bila mnogo va`nija od pripadnosti nema~koj ili francuskoj naci-
ji.52 Nacisti su svu svoju propagandu zasnivali na ovom neodre|enom brat-
stvu, na ovom “sudbinskom zajedni{tvu”, i u svakom pogledu su nadja~ali
veliki broj veteranskih organizacija {irom Evrope, dokazav{i time kako su
besmislene postale nacionalne parole ~ak i kod pripadnika takozvane
desnice, koja je njih koristila zbog prizvuka nasilja, ne toliko zbog na-
cionalisti~kog sadràja.
Nijedan element u ovoj op{toj intelektualnoj klimi posleratne Evrope ni-
je bio naro~ito nov. Bakunjin je ve} priznao “ja ne èlim da budem ja, ja
èlim da budem mi”,53 a Nje~ajev je propovedao jevan|elje “prokletog
~oveka” bez ikakvih “li~nih interesa, bez ljubavi, bez ose}anja, spona, vla-
sni{tva, pa ~ak i bez imena”.54 Antihumanisti~kim, antiliberalnim, antiin-
dividualisti~kim i antikulturnim instinktima frontovske generacije, njiho-
voj ~esto sjajnoj i duhovitoj pohvali nasilja, mo}i i okrutnosti, prethodili
su smu{eni i pompezni “nau~ni” dokazi imperijalisti~ke elite da je borba
svih protiv svih zakon svemira, da je ekspanzija psiholo{ka neminovnost
mnogo vi{e nego politi~ko sredstvo, te da ~ovek mora da se pridràva
takvih univerzalnih zakona.55 Ono {to je u spisima frontovske generacije
51 Hafkesbrink, op. cit., p. 156-157.

52 Taj ose}aj je ve} bio ~est tokom rata, kada je Rudolf Binding zapisao: “[Ovaj rat] ne
moè se porediti sa politi~kom borbom, u kojoj jedan vo|a odmerava snagu sa drugim. U
ovom su ratu oba protivnika potu~ena, a samo Rat ima svoju volju” (ibid., p. 67)
53 Bakunjin u pismu od 7. februara 1870. (v. Max Nomad, Apostles of Revolution, Boston,
1939, p. 180).
54 “Katehizis revolucije” napisao je ili sam Bakunjin ili njegov u~enik Nje~ajev. U vezi sa
pitanjem autorstva, v. Nomad, op. cit., p. 227ff; tu se nalazi i prevod celog teksta. U svakom
slu~aju, “sistem potpunog zanemarivanja bilo kakvih na~ela osnovne pristojnosti i po{tenja u
odnosu [revolucionara] prema drugim ljudima... zapisan je u istoriji ruske revolucije kao
’nje~ajev{tina’” (ibid., p. 224).
55 Me|u ovim teoreti~arima imperijalizma isti~e se Ernest Sellière, Mysticisme et Domi-
nation: Essais de Critique Impérialiste, 1913; v. tako|e Cargill Sprietsma, We Imperialists:
novo, jeste njihova knjièvna vrednost i istinska strast. Posleratnim pisci-

ma vi{e nisu bili potrebni nau~ni dokazi genetike, oni jedva da su koristili
sabrana dela Gobinoa ili Hjustona Stjuarta êmberlena, koji su ve} postali
deo kulturnog inventara malogra|ana. Oni nisu ~itali Darvina, ve} marki-
za de Sada.56 Ako su uop{te i verovali u univerzalne zakone, sigurno nisu
mnogo marili da im se povinuju. Za njih su nasilje, mo}, okrutnost bili
najve}e vrline ~oveka koji je definitivno izgubio svoje mesto u univerzu-
mu, ali je isuvi{e ponosan da bi ~eznuo za teorijom mo}i koja bi ga bez-
bedno vratila u svet i ponovo integrisala u njega. Oni su se slepo zadovo-
ljavali bilo ~im {to je pristojno dru{tvo odbacilo, bez obzira na doktrinu ili
sadràj, a okrutnost su po{tovali kao glavnu vrlinu zato {to je ona bila
suprotna humanisti~kom i liberalnom licemerju dru{tva.
Ako pripadnike ove generacije uporedimo sa ideolozima devetnaestog
veka, sa kojima oni izgleda imaju dosta toga zajedni~kog, primetna je ve}a
autenti~nost i strastvenost onih prvih. Njih je beda mnogo dublje pogodi-
la, nejasno stanje duha njih je mnogo vi{e brinulo, a licemerje mnogo vi{e
bolelo nego sve apostole dobre volje i sveop{teg bratstva. Oni ~ak nisu vi-
{e mogli da beè u egzoti~ne zemlje, nisu vi{e sebi mogli da dozvole veli-
~anstvene pustolovine me|u nepoznatim i neobi~nim narodima. Vi{e se
nije moglo pobe}i iz svakodnevne rutine bede, poniznosti, osuje}enosti i
jeda, prekrivene la`nom kulturom i visokoparnom frazeologijom; svet baj-
ki njih nije mogao da spase od sve ve}e mu~nine koju je stvarnost nepre-
stano izazivala.
Ova nemogu}nost bekstva u daleki svet, ose}aj da su uhva}eni u klopke
dru{tva – tako razli~itog od onog koje je stvorilo imperijalisti~ki karakter
– dodao je ve} prisutnoj strasti za anonimno{}u i gubljenjem sopstvene li-
~nosti i stalnu napetost i è| za nasiljem. Kako vi{e nije postojala mogu}-
nost radikalne izmene uloge i karaktera, kakvi su, recimo, identifikacija sa
pokretom za nacionalno ujedinjenje Arapa ili sa ritualima indijanskih ple-
mena, ~inilo se da je dragovoljno utapanje u nadljudske sile uni{tenja spas
od automatskog identifikovanja sa predodre|enim funkcijama u dru{tvu,
spas od njihove potpune banalnosti, s tim {to se tako u isti mah mo`da
Notes on Ernest Seillière’s Philosophy of Imperialism, New York, 1931; G. Monod u: La Re-
vue Historique, januar 1912; i Louis Estève, Une nouvelle Psychologie de l’Impérialisme:
Ernest Seillière, 1913.
56 U Francuskoj je markiz de Sad posle 1930. postao jedan od omiljenih autora knjièvne
avangarde. Jean Paulhan prime}uje u uvodu za novo izdanje Sadovih Les Infortunes de la
Vertu, Pariz 1946: “Kada vidim kako velik broj pisaca danas svesno poku{ava da porekne
izve{ta~enost i knjièvnu igrariju zarad neizrecivog [un évènement indicible]..., kako pani~no
traè uzvi{eno u besramnom, veli~anstveno u subverzivnom,... zapitam se... nije li se na{a
savremena knjièvnost, u onim delovima koji nama izgledaju najvitalniji – ili bar najagre-
sivniji – u potpunosti okrenula pro{losti, i nije li ba{ de Sad taj koji uti~e na nju” (v. tako|e
Georges Bataille, “Le Secret de Sade”, u: La Critique, vol. III, br. 15-16, 17, 1947).
340 TOTALITARIZAM
moè uni{titi i tkivo dru{tva. Ove ljude privla~io je otvoreni aktivizam to-
talitarnog pokreta, njegovo ~udno i samo naizgled protivre~no insistiranje
kako na primatu pukog aktivizma, tako i na nadmo}i gole prinude. Ova
me{avina odgovarala je iskustvu koje je “frontovska generacija” stekla u
ratu, iskustvu neprestane aktivnosti unutar okvira nadmo}ne fatalnosti.
Osim toga, ~ini se da je aktivizam davao nove odgovore na staro i neu-
godno pitanje “ko sam ja?”, koje se u vremenima krize uvek pojavljuje s
udvostru~enom istrajno{}u. Ako je dru{tvo tvrdilo: “ti si ono za {ta se iz-
daje{“, posleratni aktivizam je uzvra}ao: “ti si ono {to si uradio” (na pri-
mer, prvi ~ovek koji je preleteo Atlantski okean, kao u Brehtovom komadu
Der Flug der Lindberghs/Let Lindbergovih). U ne{to izmenjenom obliku,
ovaj odgovor je posle Drugog svetskog rata ponovio Sartr: “ti si tvoj ì-
vot” (Huis Clos/Iza zatvorenih vrata). Prikladnost ovakvih odgovora nije
toliko u ubedljivosti kojom redefini{u li~ni identitet, koliko u njihovoj
upotrebljivosti za eventualno bekstvo od socijalne identifikacije, od mno-
{tva zamenjivih uloga i funkcija koje dru{tvo name}e. Bilo je va`no u~ini-
ti ne{to, neko herojsko ili nezakonito delo, ne{to nepredvidljivo, na {ta
niko drugi ne moè da uti~e.
Ovaj otvoreni aktivizam totalitarnih pokreta, njihova sklonost terorizmu
pre nego bilo kom drugom obliku politi~ke aktivnosti, u istoj meri je
privukao intelektualce koliko i gomilu, zato {to se taj terorizam totali-
tarnih pokreta tako su{tinski razlikuje od terorizma ranijih revolucionarnih
dru{tava. Terorizam sada vi{e nije bio sredstvo prora~unate politike za eli-
minisanje istaknutih li~nosti koje, zbog politike ili zbog poloàja, pred-
stavljaju simbol ugnjetavanja. Ispostavilo se da je u terorizmu najatraktiv-
nije bilo to {to je on postao neka vrsta stava kojim se mogu izraziti frus-
tracija, jed i slepa mr`nja, neka vrsta politi~kog ekspresionizma koji ko-
risti bombe, koji s odu{evljenjem prati publicitet svojih dela, i apsolutno je
spreman da plati ìvotom ne bi li ikako iznudio priznanje sopstvenog pos-
tojanja u normalnim slojevima dru{tva. Taj isti duh i ta ista igra je, mnogo
pre kona~nog poraza nacisti~ke Nema~ke, nagnala Gebelsa da sa o~igled-
nim odu{evljenjem objavi da }e nacisti, u slu~aju poraza, znati kako da
zalupe vrata za sobom i da vekovima ne padnu u zaborav.
Ali ako nigde drugde, upravo ovde se moè na}i relevantno merilo za
razlikovanje elite od gomile u pretotalitarno vreme. Ono {to je gomila è-
lela, a Gebels tako precizno izrazio, bio je ulaz u istoriju ~ak i po cenu uni-
{tenja. Gebelsovo iskreno uverenje da je “najve}a sre}a koju ~ovek danas
moè da doìvi” ili da bude genije ili da sluì geniju,57 tipi~na je za go-
milu, ali nikako za mase, niti za simpatizere iz redova elite. Naprotiv, ovi
potonji su anonimnost shvatili tako ozbiljno da su dosledno poricali i pos-
tojanje genija; umetni~ke teorije dvadesetih godina o~ajni~ki su poku{ava-
57 Goebbels, op. cit., p. 139.
le da dokaù da je sve izuzetno proizvod ume}a, ve{tine, logike, i rezultat

mogu}nosti samog materijala.58 Gomila, a ne elita, bila je o~arana “sjaj-
nom snagom slave” ([tefan Cvajg), i sa entuzijazmom je prihvatila pozno-
buròasko idolatrizovanje genija. U tome je gomila dvadesetog veka ver-
no sledila stazu ranijih skorojevi}a, koji su tako|e shvatili da }e buròasko
dru{tvo radije raskriliti vrata nekom ko je fascinantno “abnormalan”: ge-
niju, homoseksualcu ili Jevrejinu, nego nekom ko je prosto postigao ne{to.
Prezir elite prema geniju i njena ~e`nja za anonimno{}u svedo~i o duhu
koji ni mase ni gomila nisu bile kadre da shvate, a koji je, po Robespjero-
vim re~ima, teìo da afirmi{e veli~inu ~oveka spram ni{tavnosti velikana.
I pored ove razlike izme|u elite i gomile, nema sumnje da je eliti bilo
drago kad god bi svet podzemlja zapla{io ugledno dru{tvo i ovo tako nag-
nao da ga smatra ravnim sebi. Pripadnici elite bili su spremni da plate cenu
razaranja civilizacije, samo da bi mogli da se nasla|uju prizorom ljudi ko-
ji su u pro{losti nepravi~no bili isklju~eni iz dru{tva, a koji sada kr~e sebi
put u njega. Oni se nisu posebno gnu{ali ni krivotvorenja istoriografije, od
kojih nijedan totalitarni reìm nije prezao, ve} ih je vrlo otvoreno koristio
u propagandi; uverili su se da je tradicionalna istoriografija tako|e falsi-
fikat, jer je iz pam}enja ~ovekovog isklju~ila obespravljene i potla~ene.
One koje je i sámo njihovo doba zaboravilo, uglavnom je zaboravljala i is-
torija, a poruga koja dolazi na ranu bolela je sve ljude osetljive savesti jo{
od kad je nestala vera u neki zagrobni ìvot u kome }e poslednji biti prvi.
Nepravde u pro{losti kao i u sada{njosti postajale bi nepodno{ljive kada
vi{e nije bilo nade da }e se tasovi pravde ikada poravnati. Veliki Marksov
poku{aj da svetsku istoriju prikaè kao istoriju klasne borbe fascinirao je
~ak i one koji nisu verovali u ispravnost njegovih postavki, jer je Marks
èleo da prona|e na~in da u pam}enje budu}ih nara{taja unese sudbine
ljudi izba~enih iz zvani~ne istorije.
Privremeni savez izme|u elite i gomile po~ivao je u velikoj meri na
ovom istinskom odu{evljenju sa kojim je elita posmatrala kako gomila
uni{tava ugledno buròasko dru{tvo: kako su nema~ki industrijski mag-
nati prisiljeni ne samo da trguju sa Hitlerom-firmopiscem, biv{om propali-
com (tako je on sebe nazivao), ve} i da ga prime u dru{tvo, ili kako totali-
tarni pokreti, uz gruba i vulgarna krivotvorenja na svim poljima inte-
lektualnog ìvota, prikazuju celokupnu evropsku istoriju samo kao istoriju
podzemnih, prezrenih elemenata. Zato je itekako bilo razloga da se poz-
dravi doslednost s kojom su bolj{evizam i nacizam po~eli da uklanjaju ~ak
i one izvore sopstvenih ideologija koji su ve} stekli odre|eno priznanje u
akademskim ili drugim zvani~nim krugovima. Nije Marksov dijalekti~ki
materijalizam nadahnjivao nova tuma~enja istorije, nego zavera 300
58 U tom pogledu karakteristi~ne su umetni~ke teorije Bauhausa; v. i bele{ke Bertolta
Brehta o pozori{tu u: Gesammelte Werke, London 1938.
342 TOTALITARIZAM
porodica, ne Gobinoova i êmberlenova pompezna nau~nost, ve} Proto-

koli sionskih mudraca, ne neporeciv uticaj katoli~ke crkve i uloga antikle-
rikalizma u romanskim zemljama, nego drugorazredna literatura o jezuiti-
ma i slobodnim zidarima. Predmet raznih ovakvih konstrukcija uvek je
raskrinkavanje zvani~ne istorije sa namerom da se dokaè postojanje
tajnih uticaja; vidljiva, dokaziva i zvani~na istorijska realnost tek je spolj-
na fasada, smi{ljena da zavara narod.
Ovoj averziji intelektualne elite prema zvani~noj istoriografiji i uvere-
nju elite da je istorija, koja je ionako falsifikat, isto tako mo`da i poligon
za {arlatane, treba dodati i njeno uàsno, obeshrabruju}e odu{evljenje
mogu}no{}u da se gigantske laì i monstruozni falsifikati kona~no afir-
mi{u kao neosporne ~injenice, odu{evljenje ~ovekovom slobodom da pre-
ma sopstvenom naho|enju menja pro{lost i time {to razlika izme|u istine
i laì ne mora vi{e da bude objektivna, ve} je prosto pitanje mo}i i promu-
}urnosti, pritiska i besomu~nog ponavljanja. Ne fasciniraju nas Staljinovo
i Hitlerovo ume}e laganja, nego ~injenica da su uspeli da ujedine mase u
blok koji }e veli~anstveno podràti njihove laì. Ono {to su sa stanovi{ta
nauke bila sitna krivotvorenja, kao da je sankcionisala sama istorija u tre-
nutku kada je ~itava zahuktala stvarnost pokretâ stala iza njih i po~ela da
se pretvara da iz njih crpi nadahnu}e potrebno za delanje.
Privla~nost koju su totalitarni pokreti imali za elitu pre dolaska na vlast
zbunjuje zato {to su za nekog ko stoji po strani kao puki posmatra~ otvore-
na vulgarnost i proizvoljnost, prostota doktrine totalitarizma mnogo uo-
~ljivije nego {to je to op{te raspoloènje pretotalitarnog doba. Ove dok-
trine su do te mere bile nespojive sa op{teprihva}enim intelektualnim, kul-
turnim i moralnim normama da bi se moglo pomisliti kako neki intelektu-
alcima svojstven su{tinski nedostatak karaktera, “la trahision des clercs”
(@. Benda), ili perverzna mr`nja duha prema samom sebi moè da se okri-
vi za odu{evljenje s kojim je elita prihvatila “ideje” gomile. No, zagovor-
nici humanizma i liberalizma, u svom gorkom razo~aranju i nedovoljnom
poznavanju svog doba, uglavnom previ|aju da je upravo atmosfera u kojoj
su se izgubile sve tradicionalne vrednosti i pravila (nakon {to su se devet-
naestovekovne ideologije me|usobno potrle i iscrple svoju vitalnost)
donekle olak{ala prihvatanje o~igledno apsurdnih pravila umesto starih
istina: one su se bile pretvorile u svete banalnosti, i to ba{ zato {to se sma-
tralo da takve banalnosti niko ne moè ozbiljno da shvati. Vulgarnost je
svojim cini~nim odbacivanjem vaè}ih normi i prihva}enih teorija dovela
do iskrenog priznavanja onog najgoreg i ravnodu{nosti prema svim zahte-
vima, {to se lako moglo pome{ati sa hrabro{}u i novim stilom ìvota. Oni
koji su tradicionalno mrzeli buròaziju i koji su dobrovoljno napustili ug-
ledno dru{tvo, videli su u {irenju stavova i uverenja gomile – a to su u
stvari bili stavovi i uverenja buròazije, jedino li{eni licemerja – samo

odsustvo pritvornosti i pristojnosti, a ne su{tinu.59
Kako je buròazija sebe smatrala ~uvarem zapadne tradicije i kako je u
sva pitanja morala unela pometnju paradiraju}i javno vrline koje ne samo
{to je nisu krasile u privatnom i poslovnom ìvotu, nego su ~ak bile pred-
met njenog prezira – prihvatanje okrutnosti, nepo{tovanje ljudskih vred-
nosti i op{ta amoralnost ~inile su se revolucionarnima zato {to su makar
ukidale podvojenost na kojoj je postoje}e dru{tvo o~igledno po~ivalo.
Kakvo isku{enje: hvalisati se ekstremisti~kim na~elima u licemernom
sumraku dvostrukog morala, javno nositi masku okrutnosti u dru{tvu koje
je tako otvoreno bezobzirno ali glumi otmenost, razmetati se izopa~eno{}u
u svetu koji nije samo poro~an nego je u svojoj su{tini zao! Intelektualna
elita dvadesetih godina, koja je malo znala o ranijim vezama izme|u go-
mile i buròazije, bila je uverena da se stara igra épater le bourgeois moè
ponavljati u nedogled ako ~ovek po~ne da {okira dru{tvo ironi~no iskriv-
ljenom slikom njega samog.
U to vreme niko nije mogao da predvidi da }e prava `rtva ove ironije biti
pre elita nego buròazija. Avangarda nije shvatala da tr~i glavom ne kroza
zid, nego kroz otvorena vrata; njen op{ti uspeh pokaza}e svu neosnova-
nost njenog zahteva da predstavlja revolucionarnu manjinu – ispostavi}e
se, naprotiv, da ona zapravo izraàva novi duh masa ili duh vremena. U
tom kontekstu posebno je simptomati~an prijem na koji je nai{la Brehtova
Dreigroschenoper/Opera za tri gro{a u prehitlerovskoj Nema~koj. Komad
prikazuje gangstere kao ugledne poslovne ljude, a ugledne poslovne ljude
kao gangstere. Ironija se donekle izgubila kada su uvaèni biznismeni u
publici to shvatili kao dubok uvid u na~in na koji je svet ustrojen, a gomi-
la do~ekala komad kao poèljno umetni~ko sankcionisanje gangsteraja.
Temu komada, “Erst kommt das Fressen, dann kommt die Moral” (Prvo
`dranje, onda moral), svi su pozdravili burnim aplauzom, mada iz ra-
zli~itih razloga: gomila je aplaudirala zato {to je ovu parolu shvatila do-
slovno, buròazija je aplaudirala zato {to se tako dugo zavaravala sop-
stvenim licemerjem da se ve} umorila, te je u prikazivanju banalnosti u
kojoj je ìvela videla duboku mudrost, a elita je aplaudirala zato {to je
raskrinkavanje licemerja taaako zabavno. Efekat dela bio je upravo su-
protan od onog koji je Breht hteo da postigne. Buròaziju vi{e ni{ta nije
moglo da {okira; ona je pozdravila razobli~avanje svoje skrivene filozofi-
je, ~ija je popularnost dokazala da je sve vreme bila u pravu, tako da je je-
59 Slede}i odeljak iz Remove knjige Die Geschichte eines Hochverräters (pp. 267 i 269)
odraàva ose}anja gotovo cele mla|e generacije, a ne samo elite: “Licemerje i farizejstvo
vladaju. Oni su najuo~ljivija odlika dana{njeg dru{tva... Ni{ta nije neiskrenije od takozvanog
morala dru{tva”. Omladina se “ne snalazi u dvostrukom moralu burùja-filistara, i ne zna
vi{e kako da razlikuje istinu od laì”. Homoseksualnost u ovim krugovima je, barem donek-
le, bila izraz protesta protiv dru{tva.
344 TOTALITARIZAM
dini politi~ki rezultat Brehtove “revolucije” bio to {to je ohrabrio svakoga

da odbaci neugodnu masku licemerja i da otvoreno prihvati norme gomile.
Sli~no dvosmislenu reakciju izazvao je u Francuskoj nekih deset godina
kasnije Selinov pamflet Bagatelles pour un Massacre, u kome on predlaè
da se masakriraju svi Jevreji. Andre @id se na stranicama Nouvelle Revue
Française javno odu{evljavao ovom knjigom, ne zato {to je hteo da poubi-
ja sve Jevreje Francuske, nego zato {to mu se dopalo otvoreno priznavanje
takve èlje i fascinantna protivure~nost izme|u Selinove otvorenosti i li-
cemerne ugla|enosti s kojom se u svim uglednim krugovima tretiralo jev-
rejsko pitanje. @elja elite da se demaskira licemerje bila je toliko sna`na
da nije mogao da je umanji ni Hitlerov itekako konkretan progon Jevreja,
koji je u vreme objavljivanja Selinovog dela bio u punom jeku. Pa ipak, i
ova reakacija bila je mnogo vi{e uslovljena averzijom prema filosemitiz-
mu liberala nego stvarnom mr`njom prema Jevrejima. Sli~no stanje duha
obja{njava i zanimljivu ~injenicu da poznat Staljinov i Hitlerov stav o
modernim umetnicima i ~esta proganjanja nikako nisu mogli da umanje
sklonost avangardnih umetnika prema totalitarnim pokretima. To jasno
ukazuje na odsustvo ose}aja za realnost kod elite, zajedno sa njenom per-
verznom nesebi~no{}u, a i jedno i drugo gotovo previ{e nalikuju fiktiv-
nom svetu i nesebi~nosti masa. Na jedan dodu{e elementaran i neizdife-
renciran na~in problemi intelektualne elite i gomile postali su isti i najav-
ljivali su probleme i mentalitet masa, {to je bila velika prilika za totalitarne
pokrete, a ujedno i osnov za privremeni savez intelektualne elite i gomile.
U bliskoj vezi sa tom privla~no{}u koju je elita osetila prema gomili
zbog odsustva licemerja, a prema masama zbog njihove nesebi~nosti, jeste
i podjednako neodoljiva dra` la`nog zahteva totalitarnih pokreta za uki-
danjem razlike izme|u privatnog i javnog ìvota, kao i zahteva za ponov-
nim uspostavljanjem neke misteriozne, iracionalne celovitosti ~ovekove.
Otkako je Balzak otkrio privatne ìvote javnih li~nosti francuskog dru{tva,
otkako je Ibzenova drama Stubovi dru{tva osvojila evropske pozornice,
problem dvostrukog morala postao je jedna od glavnih tema tragedija, ko-
medija i romana. Dvostruki moral buròazije postao je simbol onog pom-
peznog, neiskrenog esprit de sérieux. To razdvajanje privatnog i javnog
ìvota nema ni~eg zajedni~kog sa opravdanim razdvajanjem sfere li~nog i
javnog, ve} je pre bilo psiholo{ki odraz borbe izme|u burùja (bourgeois)
i gra|anina (citoyen), karakteristi~ne za devetnaesti vek, borbe, dakle,
izme|u ~oveka koji sve javne institucije meri ar{inom li~nog interesa, i
odgovornog gra|anina koji se za javne poslove zanima kao za poslove
svih. U tom kontekstu, politi~ka filozofija liberala, prema kojoj ve} i sam
zbir li~nih interesa daje ~udo op{teg dobra, izgleda kao puka raciona-
lizacija beskrupuloznosti s kojom se ostvaruju li~ni interesi, bez obzira na
op{te dobro.
Nasuprot klasnoj prirodi evropskih partija, koje su oduvek priznavale da

zastupaju odre|ene interese, te su sebe smatrale delovima celine, nasuprot,
dakle, takvom njihovom “oportunizmu”, totalitarni pokreti su kao svoje
“preimu}stvo” isticali Weltanschauung, ideologiju koja se odnosi na ~ove-
ka u celini.60 Tom pretenzijom na celovitost, vo|e pokretâ potekle iz go-
mile ponovo su formulisale (a zapravo samo izokrenule) politi~ku filozo-
fiju buròazije. Buròazija, budu}i da je sebi kr~ila put socijalnim pritis-
kom, a neretko i ekonomskim ucenjivanjem politi~kih institucija, oduvek
je verovala da javnim i vidljivim organima vlasti upravljaju njihovi tajni,
ne-javni interesi i uticaji. U tom smislu, politi~ka filozofija buròazije
oduvek je bila “totalitarna”; ona je oduvek polazila od identi~nosti politi-
ke, ekonomije i dru{tva, pri ~emu politi~ke institucije sluè kao fasada za
li~ne interese. Dvostruka merila buròazije, njeno razlikovanje javnog i
privatnog ìvota, bili su ustupak nacionalnoj dràvi koja je o~ajni~ki po-
ku{avala da razdvoji ove dve sfere.
Elitu je privla~io radikalizam kao takav. Marksova optimisti~na proro-
~anstva o odumiranju dràve i ra|anju besklasnog dru{tva vi{e nisu bila
tako radikalna, tako mesijanska. Ako je Ber|ajev u pravu kada tvrdi da su
“ruski revolucionari... oduvek bili totalitarno nastrojeni”, onda se privla-
~nost sovjetske Rusije kako za naciste, tako i za komuniste iz redova in-
telektualaca, sastojala upravo u tome {to je u Rusiji “revolucija bila i re-
ligija i filozofija, a ne samo sukob koji se ticao dru{tvene i politi~ke sfere
ìvota”.61 U stvari, preobraàj klasa u mase i slabljenje ugleda i autoriteta
politi~kih institucija u zemljama Zapadne Evrope stvorili su uslove nalik
onima u Rusiji, tako da nije slu~ajno {to su i zapadnoevropski revolu-
cionari poprimili onaj tipi~no ruski revolucionarni fanatizam kome cilj ni-
je samo promena dru{tvenih ili politi~kih uslova, nego i radikalno uni{te-
nje svake vere, vrednosti i institucije. Gomila je prosto iskoristila ovo no-
vo raspoloènje i dovela do kratkotrajnog saveza revolucionara i krimi-
nalaca, saveza koji je postojao i u mnogim revolucionarnim sektama
carske Rusije, ali, simptomati~no, ne i na evropskoj sceni.
Ovaj uznemiruju}i savez izme|u gomile i elite, kao i ~udnovata podudar-

nost njihovih te`nji, moè se objasniti time {to su ovi slojevi prvi bili is-
klju~eni iz strukture nacionalnih dràva i iz okvira klasnog dru{tva. Go-
mila i elita su se tako lako na{le, makar i privremeno, jer su osetile da oli-
~avaju sudbinu svog vremena, da iza njih stoje nepregledne mase, da bi
60 Ulogu Weltanschauung-a u formiranju nacisti~kog pokreta vi{e puta je naglasio i sam
Hitler. Zanimljivo je primetiti da on u svojoj knjizi Mein Kampf (tom II, glava I,
Weltanschauung i Partija) tvrdi da je zahvaljuju}i marksisti~kim partijama shvatio neophod-
nost zasnivanja partije na Weltanschauung-u.
61 Nicolai Berdyaev, The Origin of Russian Communism, 1937, pp. 124-125.
346 TOTALITARIZAM
pre ili kasnije ve}ina evropskih naroda mogla da stane uz njih, spremna da
u~estvuje u njihovoj revoluciji.
Ispostavilo se da ni jedna ni druga nisu bile u pravu. Gomila, polusvet
buròaske klase, nadala se da }e posredstvom bespomo}nih masa do}i na
vlast, da }e je ove podràti kada poku{a da ostvari svoje interese, da }e
mo}i prosto da zameni starije slojeve buròaskog dru{tva i u njih unese
mnogo preduzimljiviji duh podzemlja. Me|utim, odmah po dolasku na
vlast, totalitarne vo|e su shvatile da preduzimljivi duh ne odlikuje samo
gomilu i da bi, u svakom slu~aju, takva inicijativa mogla da ugrozi totalnu
dominaciju nad ~ovekom. Ni beskrupuloznost, s druge strane, nije bila
ograni~ena na gomilu, a mogla se, za nevolju, nau~iti za relativno kratko
vreme. Mase koordinisanih* filistara bile su mnogo pogodniji materijal za
nemilosrdnu ma{ineriju dominacije i istrebljenja; one su bile sposobne ~ak
i za mnogo ve}e zlo~ine nego takozvani profesionalni kriminalci – samo
ukoliko se zlo~ini dobro organizuju i pridobiju izgled rutinskog posla.
Zato nije slu~ajno ni {to ono malo protesta protiv masovnih zlo~ina
nacista nad Jevrejima i narodima Isto~ne Evrope nije do{lo iz redova voj-
ske ili bilo kog drugog dela koordinisanih masa po{tenih filistara, ve} iz
redova onih nekada{njih Hitlerovih drugova koji su bili tipi~ni predstavni-
ci gomile.62 Isto tako ni Himler, najmo}niji ~ovek u Nema~koj posle 1936,
* Hana Arent ovim terminom prevodi nema~ki Gleichschaltung, koji ozna~ava nametanje
uniformnog mi{ljenja, podvo|enje svih sfera ìvota pod politiku i ideologiju vlastodràca, i
potpunu dru{tvenu nivelaciju. – Prim. prev.
62 Tako je, na primer, Vilhelm Kube, generalni komesar u Minsku i jedan od najstarijih
~lanova Partije, jo{ 1941. godine, dakle na samom po~etku masovnih ubistava, poku{ao da
interveni{e, i pisao svom {efu: “Ja svakako jesam snaàn i voljan da sara|ujem u re{avanju
jevrejskog pitanja, ali ljudi koji su odgajani u okvirima na{e kulture ipak se razlikuju od ov-
da{njih zverskih hordi. Zar pokolj treba da prepustimo Litvancima i Letoncima, koje ~ak i
lokalno stanovni{tvo diskrimini{e? Ne mogu to da u~inim. Molim Vas da mi date jasne in-
strukcije kako da se ovaj problem re{i na najhumaniji na~in, u ime ugleda na{eg Rajha i na{e
Partije”. Ovo pismo objavio je Max Weinreich u: Hitler’s Professors, New York 1946, pp.
153-154. Kubeova intervencija odmah je odbijena, ali je skoro istovetan poku{aj V. Besta,
opunomo}enika Rajha u Danskoj i ~uvenog naciste, da spase danske Jevreje bio uspe{niji (v.
Nazi Conspiracy, V, 2).
O~igledno ni Alfred Rozenberg, koji je propovedao inferiornost slovenskih naroda, nikako
nije shvatao da bi njegove teorije mogle jednog dana da zna~e likvidaciju tih naroda. Njemu
je bila poverena uprava nad Ukrajinom, odakle je tokom jeseni 1942. slao ogor~ene izve{taje,
nakon {to je ve} vi{e puta poku{ao da dobije direktne smernice za akciju od samog Hitlera (v.
Nazi Conspiracy, II, 83ff i IV, 62).
Ima, naravno, i izuzetaka. ôvek koji je spasao Pariz bio je general fon Holtic, koji se, do-
du{e, “pla{io da bi mogao da ostane bez mesta ako ne izvr{ava nare|enja”, mada je znao da
je rat “ve} od pre nekoliko godina izgubljen”. Malo je, ipak, verovatno da bi on smogao hra-
brosti da se odupre nare|enju “da sravni Pariz sa zemljom” da nije imao svesrdnu podr{ku je-
dnog dugogodi{njeg naciste, Ota Abeca, nema~kog ambasadora u Francuskoj; tako bar proi-
zilazi iz njegovog svedo~enja na su|enju Abecu u Parizu (v. New York Times, 21. juli 1949).
nije bio jedan od onih “naoruànih boema” (Hajden), tako opasno sli~nih
elitnim intelektualcima; on je bio mnogo “normalniji”, to jest mnogo vi{e
}ifta, od bilo kog visokog funkcionera prvobitnog nacisti~kog pokreta.63
On nije bio boem kao Gebels, perverznjak kao [trajher, {arlatan kao Ro-
zenberg, fanatik kao Hitler, ili pak avanturista kao Gering. Svoju izuzetnu
sposobnost da organizuje mase, da ih dovede do potpune pot~injenosti,
Himler je dokazao time {to je shvatio da ve}ina ljudi nisu ni boemi, ni fa-
natici, pustolovi, perverznjaci, {arlatani ili marginalci, ve} pre svega za-
posleni ljudi i dobri o~evi i muèvi.
Filistar koji se povla~i u privatan ìvot, njegova prostodu{na posve}e-
nost porodici i karijeri bili su poslednji i ve} degenerisan proizvod burò-
aske vere u primat privatnog interesa. Filistar je burùj izolovan od svoje
klase, atomizovana individua kao posledica sloma buròaske klase. ôvek
mase, od koga je Himlerova organizacija na~inila sredstvo za najve}e
zlo~ine u istoriji, pre je imao crte filistra nego crte ~oveka gomile, on je
bio burùj koji, dok se njegov svet ru{i, ni o ~emu ne brine koliko o li~noj
sigurnosti, koji je spreman da i najmanjim povodom `rtvuje sve – ube|e-
nje, ~ast, dostojanstvo. Ispostavilo se da ni{ta nije lak{e uni{titi nego pri-
vatnost i moral ljudi koji misle samo na to kako da za{tite svoje privatne
ìvote. Posle nekoliko godina vlasti i sistematskog koordinisanja, nacisti
su s pravom mogli da tvrde: “Jedini ~ovek koji je u Nema~koj jo{ uvek
privatna li~nost, jeste neko ko spava”.64
S druge strane, da bismo bili pravi~ni prema onim pripadnicima elite ko-
ji su u jednom trenutku dopustili da ih zavedu totalitarni pokreti, i koji su,
zbog svojih intelektualnih sposobnosti, ponekad ~ak optuìvani da su in-
spirisali totalitarizam, morali bismo da naglasimo da ono {to su ovi o~ajni-
ci dvadesetog veka uradili (ili nisu uradili) nije imalo nikakvog uticaja na
totalitarizam, iako jeste igralo odre|enu ulogu u ranijim, i to uspe{nim,
poku{ajima totalitarnih pokreta da prisile spoljni svet da ozbiljno shvati
njihove doktrine. îm bi do{li na vlast, totalitarni pokreti po~eli bi da se
osloba|aju ove grupe simpatizera ~ak i pre no {to bi pre{li na ve}e zlo~ine.
Za totalitarizam je intelektualna, duhovna i umetni~ka inicijativa opasna
koliko i gangsterska inicijativa gomile, a i jedna i druga opasnije su od
obi~ne politi~ke opozicije. Stalno proganjanje svakog vi{eg oblika intelek-
63 Jedan Englez, Stiven H. Roberts, u knjizi The House that Hitler Built, London 1939,
opisuje Himlera kao “~oveka izuzetno ljubaznog, jo{ uvek zainteresovanog za svakodnevne,
ìvotne stvari. On nema drànje ve}ine nacista, koji se pona{aju kao polubogovi.... Nema
~oveka za koga bi se moglo re}i da manje prili~i svojoj funkciji nego ovaj {ef nema~ke poli-
cije, i uveren sam da u celoj Nema~koj nisam sreo obi~nijeg ~oveka...” (pp. 89-90). – Ovo na
~udan na~in podse}a na izjavu Staljinove majke, koja je, prema bolj{evi~koj propagandi, za
njega rekla da je “primeran sin. Svakoj bih majci poèlela ovakvog sina” (Souvarine, op. cit.,
p. 656).
64 primedba Roberta Laja (v. Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 178).
348 TOTALITARIZAM
tualne aktivnosti od strane novih vo|a masa proisti~e iz ne~eg mnogo oz-
biljnijeg nego {to je ~ovekova prirodna odbojnost prema stvarima koje ni-
je kadar da razume. Totalna dominacija ne dozvoljava slobodnu inicijativu
ni na kom polju ìvota, nikakvu aktivnost koja nije u potpunosti pred-
vidljiva. Totalitarizam na vlasti uvek i svuda zamenjuje sve prvorazredne
talente, makar oni bili i simpatizeri, onim {arlatanima i budalama ~iji je
manjak inteligencije i kreativnosti najbolja garancija njihove lojalnosti.65
65 Bolj{evi~ka politika, koja je u ovom pogledu iznena|uju}e dosledna, dobro je poznata i

ne traì dalji komentar. Pikaso, da uzmemo najpoznatiji primer, u Rusiji nije omiljen – iako
je postao komunista. Andre @id je, videv{i 1936. stvarnost sovjetske Rusije, iznenada prome-
nio stav, {to je mo`da kona~no uverilo Staljina da su kreativni umetnici neupotrebljivi, ~ak i
ako su simpatizeri. Nacisti su se od bolj{evka razlikovali samo po tome {to jo{ nisu ubijali
svoje istaknute talente.
Vredelo bi detaljnije prou~iti karijere onog relativno malog broja nema~kih nau~nika koji
su prevazi{li okvire puke kolaboracije i koji su ponudili svoje usluge zato {to su bili ube|eni
nacisti. (Weinreich, op. cit., je jedina takva studija, ali nije dovoljno merodavna zato {to ne
pravi razliku izme|u u~enjaka koji su prigrlili nacisti~ku ideologiju i onih koji su za svoje
karijere mogli da zahvale isklju~ivo reìmu; on ne uzima u obzir ranije karijere doti~nih
nau~nika, te stoga nekriti~ki u istu kategoriju stavlja znamenite, zaslu`ne ljude i {arlatane.)
Najzanimljiviji je primer pravnika Karla [mita, ~ije se ingeniozne teorije o kraju demokrati-
je i legalne vlasti i danas mogu ~itati bez daha; jo{ po~etkom tridesetih godina na njegovo
mesto do{li su pravi nacisti~ki politi~ari i teoreti~ari prava, kakvi su, na primer, Hans Frank,
kasnije guverner Poljske, Gotfrid Nese i Rajnhard Hen. Poslednji koji je pao u nemilost bio
je istori~ar Valter Frank, ube|eni antisemita i ~lan nacisti~ke partije i pre no {to je ona do{la
na vlast, koji je 1933. postao direktor novoosnovanog Instituta Rajha za istoriju nove
Nema~ke (Reichsinstitut für Geschichte des Neuen Deutschlands) sa njegovim ~uvenim
Odeljenjem za jevrejsko pitanje (Forschungsabteilung für Judengfrage), i izdava~ devet to-
mova Forschungen zur Judenfrage (Istraìvanja o jevrejskom pitanju, 1937-1944). Po~et-
kom ~etrdesetih, Frank je svoju poziciju morao da prepusti ozlogla{enom Alfredu Ro-
zenbergu, ~ija studija Der Mythos des 20. Jahrhunderts ne mari ~ak ni za privid “nau~nosti”.
Nepoverenje prema Franku bilo je o~igledno insprisano time {to nije bio {arlatan, ni~im
drugim.
Ono {to ni elita ni gomila, koje su s takvim àrom “prigrlile” nacionalsocijalizam, nisu
mogle da shvate jeste da “se ovom redu... ne pristupa slu~ajno. Iznad èlje da se sluì stoji
nepokolebljiva nu`nost selekcije, koja ne zna ni za olak{avaju}e okolnosti ni za milost” (Der
Weg der SS, izdao SS Hauptamt-Schulungsamt, s. a, p. 4). Drugim re~ima, {to se ti~e selek-
cije ~lanova, nacisti su nameravali da sami donose odluke, bez obzira na “slu~ajnost” bilo
~ijeg mi{ljenja. îni se da isto to vaì i za selekciju bolj{evika za tajnu policiju. F. Beck i W.
Godin u knjizi Russian Purge and the Extraction of Confession, 1951, p. 160, kaù da se ~la-
novi NKVD-a regrutuju iz redova partije, ali da ~lanovi partije ne mogu dobrovoljno da se
prijave za ovakvu “karijeru”.
J E D A N A E S T O P O G L AV L J E : Totalitarni pokret
I: Totalitarna propaganda
S AMO GOMILU i elitu moè da privu~e èstina totalitarizma; mase treba

osvajati putem propagande. U uslovima ustavne vladavine i slobode
mi{ljenja, totalitarni pokreti koji se bore za vlast terorom mogu da se
posluè tek u ograni~enoj meri; isto kao i ostale partije, oni moraju da se
potrude da bi pridobili sledbenike i da bi izgledali uverljivo u javnosti ko-
ja jo{ uvek nije sasvim odse~ena od svih izvora informacija.
Odavno je poznato i ~esto se tvrdi da su propaganda i teror u totalitarnim
zemljama dve strane iste medalje.1 Ovo je, me|utim, samo delimi~no
ta~no. Gde god totalitarna vlast ima apsolutnu kontrolu, ona propagandu
zamenjuje indoktrinacijom i koristi nasilje ne toliko da bi zapla{ila narod
(tako izgleda samo u po~etku, dok politi~ka opozicija jo{ uvek postoji) ko-
liko da bi ostvarila svoju ideolo{ku doktrinu i konkretne laì. Totalitarizam
se ne}e zadovoljiti time da, mimo ~injenica, ustvrdi da u zemlji nema ne-
zaposlenosti; on }e, kao deo propagande, nezaposlenima ukinuti olak{ice.2
Isto toliko je va`no i {to se negiranjem nezaposlenosti – dodu{e, na prili~-
no neo~ekivan na~in – potvr|uje stara socijalisti~ka doktrina: ko ne radi,
umre}e od gladi. Da uzmemo drugi primer: kada je Staljin odlu~io da pre-
radi istoriju Ruske revolucije, propagiranje nove verzije sastojalo se u
uni{tavanju starijih knjiga i dokumenata, ali i njihovih autora i ~italaca.
Godine 1938. objavljena je nova zvani~na istorija Komunisti~ke partije,
{to je bio znak da je generalna ~istka, koja je desetkovala ~itavu generaci-
1 v. npr. Kohn-Bramstedt, Dictatorship and Political Police: The Technique of Control by

Fear, London 1945, p. 164ff. On obja{njava da “teror bez propagande gubi skoro sav psiho-
lo{ki efekat, ali ni propaganda bez terora ne dostiè svoju punu snagu” (p. 175). Ono {to se
previ|a u ovakvim i sli~nim tvrdnjama, koje se uglavnom vrte u krug, jeste ~injenica da ne
samo politi~ka, ve} i ~itava moderna ekonomska propaganda sadrì element pretnje, a da
teror isto tako moè da bude efikasan i bez propagande, ukoliko sluì samo kao sredstvo kon-
vencionalnog politi~kog terora tiranije. No, kada politi~ki reìm èli da vr{i nasilje ne samo
spolja, ve} takore}i i iznutra, kada èli vi{e od mo}i, on mora da spoji teror i propagandu. U
tom smislu je nacisti~ki teoreti~ar Ojgen Hadamovski i mogao da kaè: “Propaganda i nasil-
je nikada se ne isklju~uju. Upotreba sile moè biti deo propagande” (Eugen Hadamovsky,
Propaganda und nationale Macht, 1933, p. 22)
2 “U tom trenutku zvani~no je objavljeno da je u sovjetskoj Rusiji nezaposlenost ’likvidi-
rana’. Rezultat ove objave bilo je i ’likvidiranje’ svih povlastica za nezaposlene” (Anton
Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 109).
350 TOTALITARIZAM
ju sovjetskih intelektualaca, zavr{ena. Sli~no tome su i nacisti na okupi-

ranim isto~nim teritorijama najpre koristili uglavnom antisemitsku propa-
gandu kako bi u~vrstili kontrolu nad tamo{njim stanovni{tvom. Teror kao
podr{ka propagandi nije im bio ni potreban, niti su ga upra`njavali. Ve}i
deo poljske inteligencije likvidiran je ne zato {to im nije bio naklonjen,
ve} zato {to, u skladu sa doktrinom nacista, Poljaci i nemaju intelekta; ka-
da su re{ili da kidnapuju plavooku i plavokosu decu, nacisti nisu mislili da
zapla{e stanovni{tvo, ve} da spasu “germansku krv”.3
Kako totalitarni pokreti postoje u svetu koji sam po sebi nije totalitaran,
oni su prisiljeni da pribegnu onome {to mi ina~e zovemo propagandom.
No, takva propaganda uvek je upu}ena spoljnoj, eksternoj sferi – bilo ne-
totalitarnim slojevima stanovni{tva totalitarne dràve, bilo netotalitarnim
zemljama. Ova eskterna sfera kojoj je totalitarna propaganda upu}ena
moè da bude veoma raznolika; po dolasku na vlast, pokret moè da us-
meri totalitarnu propagandu na one delove sopstvenog stanovni{tva ~iju
koordinaciju nije pratila odgovaraju}a indoktrinacija. U tom smislu su
govori koje je Hitler tokom rata drào svojim generalima prototipovi pro-
pagande, puni monstruoznih laì kojima je Firer zabavljao svoje goste,
poku{avaju}i da ih pridobije za sebe.4 Eksternu sferu moè da predstavlja
3 Takozvana “Operacija Seno” otpo~ela je Himlerovom uredbom od 16. februara 1942, “o
ìteljima Poljske nema~kog porekla”, ~iju je decu trebalo poslati u porodice “koje su
spremne [da ih prihvate] bezrezervno, samo zbog njihove dobre krvi” (Nirnber{ki dokument
R 135, fotokopija u Centre de Documentation Juive, Paris). îni se da je juna 1944. Deveta
armija zaista kidnapovala 40-50 000 dece i prebacila ih u Nema~ku. Izve{taj o ovom slu~aju,
koji je izvesni Brandenburg poslao general{tabu Vermahta u Berlinu, govori o sli~nim
planovima i za Ukrajinu (dokument PS 031, objavio Léon Poliakov u: Bréviaire de la Haine,
p. 317). Sam Himler je nekoliko puta spominjao ovaj plan (v. Nazi Conspiracy and Aggre-
ssion, Office of the United States Chief of Counsel for the Prosecution of Axis Criminality,
U. S. Government, Washington 1946, III, 640, gde se mogu na}i i odlomci Himlerovog go-
vora u Krakovu marta 1942; v. kako Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 244, komentari{e Himlerov
govor u Bad [ahenu 1943). Po kojim su merilima ova deca birana, moè se zaklju~iti iz
lekarskih uverenja koja je 10. avgusta 1942. izdalo Drugo medicinsko odeljenje u Minsku:
“Rasno ispitivanje Natalije Harpf, ro|ene 14. avgusta 1922, pokazalo je normalno razvijenu
devojku prete`no isto~nobalti~kog tipa sa nordijskim crtama”; “Ispitivanje Arnolda Kornisa,
ro|enog 19. februara 1930, pokazalo je normalno razvijenog de~aka od dvanaest godina,
prete`no isto~nog tipa sa nordijskim crtama”, potpisao N. Wc. (dokument se nalazi u arhivi-
ma Yiddish Scientific Institute-a, New York, No. Occ E 3a-17).
Za istrebljenje poljske inteligencije, koja se, po Hitlerovom mi{ljenju, mogla “izbrisati bez
razmi{ljanja”, v. Poliakov, op. cit., p. 321, i dokument NO 2472.
4 v. Hitlers Tischgespräche. U leto 1942. on jo{ uvek govori o tome kako “i poslednjeg
Jevrejina treba izbaciti iz Evrope” (p. 113), kako sve Jevreje treba preseliti u Sibir ili u Afriku
(p. 311) ili na Madagaskar, dok je zapravo ve} bio doneo odluku o “kona~nom re{enju”, i to
pre invazije na Rusiju, verovatno jo{ 1940, i naredio da se na jesen 1941. instaliraju gasne
komore (v. Nazi Conspiracy and Aggression, II, p. 265ff; III, p. 783ff, dokument PS 1104; V,
p. 322ff, dokument PS 2605). Himler je jo{ na prole}e 1941. znao da “do kraja rata Jevreje
treba [istrebiti] do poslednjeg. Ovo je nedvosmislena èlja i naredba Firerova” (dosije
Kersten u Centre de Documentation Juive).
TOTALITARNI POKRET 351
i grupa simpatizera koji jo{ uvek nisu spremni da prihvate prave ciljeve
pokreta; kona~no, ~esto se doga|a da krugovi bliski Fireru ili ~lanovi elit-
nih formacija ~ak i same ~lanove partije smatraju takvom eksternom sfe-
rom, kojoj je tako|e potrebna propaganda zato {to jo{ uvek nije pouzdana.
Da ne bismo precenili va`nost ove propagande i njenih laì, valjalo bi da
se prisetimo mnogo brojnijih slu~ajeva u kojima je Hitler bio sasvim
iskren i brutalno precizan u definisanju pravih ciljeva pokreta, ali njih jav-
nost, nespremna na takvu doslednost, prosto nije primala znanju.5 No u su-
{tini, totalitarna vlast se trudi da propagandne metode ograni~i na inos-
tranu politiku ili na inostrane ogranke pokreta, koje valja snabdeti odgo-
varaju}im materijalom. Kad god se totalitarna doktrina na doma}em tere-
nu sukobi sa propagandom namenjenom inostranstvu ({to se dogodilo u
Rusiji tokom rata, i to ne kada je Staljin sklopio savez sa Hitlerom, nego
kada ga je rat protiv Hitlera odveo u demokratski tabor), propaganda se
onima kod ku}e obja{njava kao “privremeni takti~ki manevar”.6 Ukoliko
je to mogu}e, ova razlika izme|u ideolo{ke doktrine za posve}enike, koji-
ma propaganda vi{e nije potrebna, i prave propagande za spoljni svet tre-
ba da se u~vrsti jo{ pre no {to pokret do|e na vlast. Odnos izme|u propa-
gande i indoktrinacije uglavnom zavisi s jedne strane od veli~ine i snage
pokreta, a s druge strane od spoljnog pritiska. [to je pokret slabiji, vi{e }e
mu energije biti potrebno za puku propagandu; {to je ve}i pritisak spolj-
nog sveta na totalitarne reìme – pritisak koji se ~ak ni s onu stranu gvo-
dene zavese ne moè u potpunosti ignorisati – to totalitarni diktatori dublje
moraju da ogreznu u propagandi. Nu`nost propagande zapravo uvek
name}e spoljni svet; sami pokreti ne propagiraju, nego indoktriniraju.
Obrnuto, indoktrinacija, po pravilu povezana sa terorom, raste sa snagom
pokreta, odnosno sa izolacijom totalitarne vlasti i njenom otporno{}u na
me{anja spolja.
5 Zanimljiv je izve{taj od 16. jula 1940. o diskusiji u Firerovom general{tabu, vo|enoj u

prisustvu Rozenberga, Lamersa i Kajtela, koju je Hitler otpo~eo izno{enjem slede}ih “os-
novnih principa”: “Sada je va`no da se ne razme}emo na{im krajnjim ciljem pred celim sve-
tom;... Stoga ne sme biti o~igledno da su [uredbe o o~uvanju reda i mira na okupiranim teri-
torijama] priprema za kona~no re{enje. Sve te neophodne mere – streljanja, raseljavanja –
mogu se sprovesti nevezano s njim, i tako }e i biti sprovedene.” Ovoj izjavi usledila je
diskusija koja se uop{te ne nadovezuje na Hitlerove re~i i u kojoj Hitler vi{e ne u~estvuje.
O~igledno je da ga “nisu shvatili” (dokument L 221 u Centre de Documentation Juive).
6 U vezi sa Staljinovom uvereno{}u da Hitler ne}e napasti Rusiju v. Isaac Deutscher,
Stalin: a Political Biography, New York/London 1949, p. 454ff, a posebno napomenu na p.
458: “Tek 1948. je {ef Dràvne komisije za planiranje, potpredsednik N. Voznesenski, obelo-
danio da se privredni plan za tre}i kvartal 1941. godine zasnivao na pretpostavci da }e se mir
odràti, a da je novi plan, prilago|en ratnim okolnostima, bio napravljen tek nakon izbijanja
sukoba”. Doj~erovu procenu potvr|uje Hru{~ovljeva izjava o Staljinovoj reakciji kada je
saznao da je Nema~ka napala Sovjetski Savez (v. njegov “Govor o Staljinu” na Dvadesetom
kongresu, koji je objavio State Department, New York Times, 5. jun 1956).
352 TOTALITARIZAM
Propaganda zaista jeste sastavni deo “psiholo{kog rata”; ali teror je vi{e
od toga. Totalitarni reìmi koriste teror ~ak i kad postignu svoje psiholo{ke
ciljeve, kad zavladaju potpuno pot~injenim stanovni{tvom. Tamo gde je
vladavina terora dostigla savr{enstvo, kao u koncentracionim logorima,
propaganda u potpunosti nestaje; ona je u nacisti~koj Nema~koj bila izri-
~ito zabranjena.7 Drugim re~ima, propaganda je samo jedno od sredstava,
mada verovatno najva`nije, koje totalitarizam koristi u kontaktu sa neto-
talitarnim svetom; teror je, pak, su{tina njegove vladavine. Teror ne zavisi
od psiholo{kih ili drugih subjektivnih faktora, ba{ kao {to ni zakon u zem-
ljama vladavine ustava ne zavisi od broja ljudi koji ga kr{e.
Teror je kao pratilac propagande igrao ve}u ulogu u nacizmu nego u ko-
munizmu. I u ranijim talasima politi~kog nasilja, pre no {to su nacisti do{li
na vlast, itekako je bilo napada na istaknute li~nosti (na primer, ubistvo
Ratenaua i Ercbergera); nacisti su, me|utim, ubijali niè funkcionere levi-
~arskih partija ili uticajne ~lanove drugih njima nenaklonjenih partija, ~i-
me su stanovni{tvo hteli da uvere u opasnosti koje nosi ve} i samo pripa-
danje nekoj partiji. Ova vrsta masovnog terora, mada jo{ uvek ograni~enih
razmera, stalno je rasla, jer ni policija ni sudovi nisu ozbiljnije gonili poli-
ti~ke zlo~ince sa takozvane desnice. Ona je bila dragocena kao “propagan-
da mo}i” (Machtpropaganda),8 kako je jedan nacisti~ki publicista is-
pravno rekao: celom narodu tako je predo~eno da je mo} nacista ve}a od
mo}i zvani~nih vlasti i da je bolje biti ~lan nacisti~ke paravojne organi-
zacije nego ~lan neke regularne stranke. Taj utisak je u velikoj meri poja-
~ao i specifi~an na~in na koji su se nacisti odnosili prema politi~kim zlo~i-
nima. Oni su ih uvek otvoreno priznavali, nikad se nisu izvinjavali za “iz-
grede pripadnika niìh redova” – takva izvinjenja koristili su njihovi sim-
patizeri – i impresionirali su narod zato {to se nisu bavili “pustim pri-
~ama”, za razliku od drugih partija.
Sli~nosti izme|u ove vrste terora i pukog gangsteraja dovoljno su jasne.
To ne zna~i da su nacisti gangsteri, {to se mo`da name}e kao zaklju~ak,
ve} prosto da su, mada to sami nisu priznavali, mnogo nau~ili od
ameri~kih gangsterskih organizacija, kao {to je, i to treba priznati, i njiho-
va propaganda mnogo toga preuzela od ameri~ke ekonomske propagande.
7 “Vaspitanje se [u koncentracionim logorima] sastoji od discipline, a nikako od ma koje

vrste podu~avanja na ideolo{koj osnovi, jer zatvorenici uglavnom imaju ropske du{e”
(Hajnrih Himler, Nazi Conspiracy, IV, p. 616ff).
8 Knjiga Ojgena Hadamovskog, op. cit., istaknut je primer u literaturi o totalitarnoj propa-
gandi. Mada to ne tvrdi eksplicitno, Hadamovski nudi inteligentno i informativno pro-
nacisti~ko tuma~enje Hitlerovih stavova po tom pitanju, izloènih u devetom poglavlju Mein
Kampf, pod naslovom “Propaganda i organizacija” (2 toma, 1. nema~ko izdanje 1925 i 1927,
necenzurisan prevod, New York 1939); v. tako|e i F. A. Six, Die politische Propaganda der
NSDAP im Kampf um die Macht, 1936, p. 21 ff.
Me|utim, mnogo vi{e nego direktnim pretnjama i zlo~inima protiv po-

jedinaca, totalitarna propaganda koristi se indirektnim, prikrivenim pret-
njama svima koji ne èle da prihvate njeno u~enje, a kasnije i masovnim
ubistvima kako “krivih”, tako i “nevinih”. Komunisti~ka propaganda pla{i
ljude da }e propustiti voz istorije, da }e beznade`no kaskati za svojim vre-
menom, da }e im ~itav ìvot pro}i uzalud, ba{ kao {to nacisti uteruju ljudi-
ma strah da }e se oglu{iti o ve~ne zakone prirode i ìvota, da }e im krv na
misteriozan na~in bespovratno propasti. Velika va`nost koju totalitarizam
pridaje “nau~nom” karakteru svojih tvrdnji moè se porediti sa nekim teh-
nikama reklame, koja se tako|e obra}a masama. Ta~no je i to da reklame u
svim novinama pretenduju na ovu “nau~nost”: proizvo|a~i ~injenicama i
uz pomo} “laboratorijskih” istraìvanja dokazuju da je ba{ njihov sapun
“najbolji na svetu”.9 Tako|e je ta~no i da u ma{tovitim preterivanjima
stru~njaka za marketing postoji odre|en element nasilja, da se iza tvrdnje
da }e devojke koje ne koriste ba{ ovu vrstu sapuna mo`da ~itav ìvot pro-
vesti sa bubuljicama a bez muà, krije ludi san o monopolu, san da }e jed-
nog dana proizvo|a~ “jedinog sapuna koji spre~ava pojavu bubuljica” mo-
`da mo}i da li{i muèva sve devojke koje ne koriste njegov sapun. O~i-
gledno je nauka i u slu~aju ekonomske propagande i u slu~aju totalitarne
propagande samo surogat za mo}. Opsednutost totalitarnih pokreta “nau-
~nim” dokazima nestaje dolaskom na vlast. Nacisti su odbacivali ~ak i one
u~enjake koji su bili spremni da im sluè, a bolj{evici koriste reputaciju
svojih nau~nika u sasvim nenau~ne svrhe i name}u im uloge {arlatana.
No, ovo su ujedno i sve sli~nosti izme|u masovne reklame i masovne
propagande, a i one se ~esto precenjuju. Poslovni ljudi se uglavnom ne iz-
daju za proroke i ne dokazuju stalno istinitost svojih predskazanja. Za raz-
liku od tradicionalne politi~ke propagande, koja se uglavnom poziva na
pro{lost, totalitarna propaganda koristi nauku da bi proricala budu}nost.
Nigde ideolo{ki koreni socijalizma s jedne i rasizma s druge strane ne do-
laze jasnije do izraàja nego kada njihovi glasnogovornici tvrde da su ot-
krili skrivene sile koje }e im doneti sre}u u lancu sudbine. Dakako, i same
mase ose}aju veliku naklonost prema “apsolutisti~kim sistemima koji sva-
ki istorijski doga|aj predstavljaju kao posledicu velikih osnovih uzroka
kojima upravlja lanac sudbine, sistemima koji skoro potpuno potiskuju
~oveka iz istorije ljudske rase” (po Tokvilovim re~ima). Nema sumnje da
je nacisti~ko vo|stvo zaista verovalo u doktrine kakva je ova, i da ih nije
koristilo kao puku propagandu: “[to bolje prou~imo i spoznamo zakone
prirode i ìvota... to }emo vi{e ìveti u skladu sa voljom Svevi{njeg. [to
9 Hitlerova analiza “ratne propagande” (Mein Kampf, tom I, glava VI) nagla{ava ekonom-
ski aspekt propagande i koristi primer reklame za sapun. Zna~aj ovog teksta uglavnom se
precenjuje, dok se Hitlerove kasnije ideje o “propagandi i organizaciji” zanemarujuÆ
354 TOTALITARIZAM
bolje shvatimo volju Svevi{njeg, to }emo uspe{niji biti.”10 Prili~no je jas-

no da su potrebne neznatne izmene da bismo do{li do dve sentence u koje
je Staljin verovao, a koje otprilike glase ovako: “[to ta~nije prou~imo i
spoznamo zakone istorije i klasne borbe, to }emo vi{e ìveti u skladu sa
dijalekti~kim materijalizmom. [to bolje shvatimo dijalekti~ki materija-
lizam, to }emo uspe{niji biti.” U svakom slu~aju, Staljinova predstava o
“dobrom vo|stvu”11 te{ko da se moè bolje ilustrovati.
Zahvaljuju}i totalitarnoj propagandi, ideolo{ka nau~nost i njena tehnika
postuliranja tvrdnji u obliku predskazanja postigla je zavidnu efikasnost, i
pored apsurdnog sadràja tih tvrdnji. Ima li, demago{ki govore}i, boljeg
na~ina da se izbegne diskusija nego da se neki argument potpuno istrgne iz
sada{njice i da se kaè da }e budu}nost otkriti njegovu ispravnost? Me|u-
tim, ovu tehniku nisu otkrile totalitarne ideologije, niti su one bile jedine
koje su je primenjivale. Moderna politika u masovnoj propagandi izuzetno
~esto koristi privid nau~nosti, {to se moè protuma~iti i kao op{ta opsed-
nutost naukom, tipi~na za zapadni svet jo{ od uspona matematike i fizike
u {esnaestom veku. Stoga se ~ini da je totalitarizam prosto poslednji ste-
pen procesa tokom kog je “nauka [postala] idol koji }e na magi~an na~in
izle~iti sva zla egzistencije i izmeniti ~ovekovu prirodu”.12 Odavno je jas-
no da izme|u uspona nauke i uspona masa postoji veza. “Kolektivizam”
masa dobro je do{ao onima koji su se nadali da }e “prirodni zakoni istorij-
skog razvoja” ukinuti nepredvidivost delanja i pona{anja pojedinca.13 Ta-
ko je, na primer, ve} Anfanten predvideo “vreme kada }e ’ume}e pokreta-
nja masa’ biti dovedeno do savr{enstva, tako da }e slikar, muzi~ar i pesnik
imati mo} da uga|aju i da dirnu s istom onom sigurno{}u sa kojom ma-
temati~ar re{ava geometrijski problem ili s kojom hemi~ar analizira neku
supstancu”; Hajek zaklju~uje da je moderna propaganda tada i na tom
mestu i za~eta.14
Pa ipak, bez obzira na nedostatke pozitivizma, pragmatizma i bihejviori-
zma, i bez obzira na njihov snaàn uticaj na nastanak one vrste zdravog ra-
v. va`nu bele{ku Martina Bormana o “Vezi izme|u nacionalsocijalizma i hri{}anstva” u:

Nazi Conspiracy, VI, p. 1036ff. Sli~ne formulacije ~esto se nalaze i u pamfletima SS-a za
“ideolo{ku indoktrinaciju” pitomaca: “Zakoni prirode predmet su neizmenjive v volje, volje
na koju se ne moè uticati. Stoga je neophodno da se ti zakoni priznaju” (“SS-Mann und
Blutsfrage”, Schriftenreihe für die weltanschauliche Schulung der Ordnungspolizei, 1942).
Sve su to samo varijacije nekih fraza preuzetih iz Hitlerovog Mein Kampf; jedna je citirana i
kao moto pomenutog pamfleta: “Kad ~ovek poku{ava da se opire gvozdenoj logici prirode,
dolazi u sukob sa osnovnim principima kojima duguje svoje ljudsko postojanje”.
11 J. Stalin, Leninism (1933), tom II, glava III.
12 Eric Voeglin, “The Origins of Scientism”, u: Social Research, decembar 1948.
13 v. F. A. v. Hayek, “The Counter-Revolution of Science”, u: Economica, Vol. VIII (feb-
ruar, maj, avgust 1941), p. 13.
14 ibid., p. 137. Citat je preuzet iz sensimonisti~kog ~asopisa Producteur, I, 339.
zuma tipi~ne za devetnaesti vek, za mase kojima se totalitarna propaganda

i nau~nost obra}aju nije karakteristi~na “metastaza utilitarne sfere ì-
vota”.15 Pozitivizam, jo{ od Konta, tvrdi da se budu}nost moè nau~no
predvideti; on istoriju shvata kao igru razli~itih interesa i pretpostavlja da
se objektivni zakoni mo}i mogu otkriti. Roanova politi~ka teorija o intere-
su, po kojoj “kraljevi vladaju narodima, dok kraljevima vlada interes [...]
kao jedini zakon koji ne moè da zakaè”, po kojoj, dalje, “vlade ìve ili
umiru u zavisnosti od toga da li su ispravno ili pogre{no procenile interes”
– to je tradicionalno jezgro modernog utilitarizma, bilo pozitivisti~kog, bi-
lo socijalisti~kog; me|utim, nijedna od ovih teorija ne pretpostavlja da je
mogu}e “izmeniti ~ovekovu prirodu” – a to totalitarizam poku{ava da u~i-
ni. Ba{ naprotiv, ove netotalitarne teorije implicitno ili eksplicitno polaze
od toga da je ljudska priroda uvek ista, da je istorija niz promenljivih ob-
jektivnih okolnosti i ljudskih reakcija na njih, a da interes, ukoliko se is-
pravno shvati, moè, dodu{e, da vodi promeni okolnosti, ali ne i promeni
ljudskih reakcija kao takvih. “Scijentizam” u politici jo{ uvek polazi od to-
ga da je cilj politike dobrobit ~ove~anstva, koncepcija koja je totalitarizmu
sasvim strana.16
Upravo zato {to se, zdravo za gotovo, pretpostavilo da ideologije imaju
utilitarno jezgro, anti-utilitarno pona{anje totalitarnih vlada i njihova pot-
puna ravnodu{nost prema interesu masa bili su pravi {ok. Savremena poli-
tika postala je nepredvidljiva kao nikad ranije. No, totalitarna propaganda
je – mada sa promenjenim predznacima – ~ak i pre no {to su totalitarni
pokreti uspeli da preuzmu vlast pokazala koliko mase u me|uvremenu
malo mare i za kakav interes. Stoga je u potpunosti neopravdana pre-
tpostavka Saveznika da je likvidacijom mentalno obolelih, koju je Hitler
naredio po~etkom rata, trebalo da se smanji broj gladnih usta.17 Nije
Hitlera rat naterao da se okane svih eti~kih obzira, ve} je on masovno ubi-
15 Voeglin, op.cit.
16 Kada razmatra “stalnu ratnu ekonomiju” nacisti~ke dràve, William Ebenstein (The
Nazi State, New York 1943) gotovo da je jedini teoreti~ar koji shvata da je “beskona~na
diskusija... o socijalisti~koj ili kapitalisti~koj prirodi nema~ke privrede za vreme nacisti~kog
reìma u velikoj meri isforsirana... [zato {to] uglavnom previ|a su{tinsku ~injenicu da su
kapitalizam i socijalizam kategorije koje se odnose na ekonomiju zapadnih dràva blagosta-
nja” (p. 239).
17 Karakteristi~no je, na primer, svedo~enje Karla Branta, jednog od lekara kojima je Hi-
tler dao zadatak da sprovedu program eutanazije (Medical Trial. US against Karl Brandt et
al., saslu{anje od 14. maja 1947). Brant je odlu~no pobijao sumnje da je taj projekt trebalo da
elimini{e suvi{ne potro{a~e hrane i naglasio da su ~lanovi partije koji bi naveli ovaj argument
uvek bivali o{tro ukoreni. Po njegovom mi{ljenju, tu meru je nametala jedino “etika”. Isto se,
naravno, odnosi i na deportacije. Dokumenti su prepuni o~ajni~kih beleàka koje su pisali
vojni komandanti, prigovaraju}i da se deportacije miliona Jevreja i Poljaka u potpunosti kose
sa svim “vojnim i ekonomskim obzirima” (v. Poliakov, op. cit., p. 321, kao i dokumentarni
materijal koji on objavljuje).
356 TOTALITARIZAM
janje u ratu shvatio kao jedinstvenu priliku da otpo~ne svoj program likvi-
dacije koji je, kao i sve druge ta~ke njegovog plana, bio osmi{ljen u hi-
ljadugodi{njim okvirima.18 Kako je bukvalno ~itava evropska istorija
vekovima u~ila ljude da svaki politi~ki ~in prosu|uju prema principu cui
bono a sve politi~ke doga|aje prema onom posebnom interesu koji je u
njihovoj pozadini, oni su iznenada bili suo~eni sa ne~im do tada potpuno
nepoznatim, nepredvidljivim. Totalitarnu propagandu zbog njenog dema-
go{kog karaktera niko nije ozbiljno shvatao, mada je ona i mnogo pre
dolaska pokretâ na vlast jasno signalizovala koliko se mase malo povode
za onim ~uvenim instinktom za samoodrànjem. Uspeh totalitarne propa-
gande, me|utim, nije zasnovan toliko na njenom demago{kom karakteru
koliko na saznanju da interes kao kolektivna snaga moè da postoji samo
u stabilnom dru{tvu, ~iji mehanizmi omogu}avaju da se interes pojedinca
spoji sa interesom grupe; efektna propaganda, koja bi bila zasnovana samo
na interesu, nemogu}a je me|u masama ~ija je glavna odlika to {to ne pri-
padaju nijednoj socijalnoj ili politi~koj zajednici, i koje su oli~enje prave
zbrke pojedina~nih interesa. Fanatizam pripadnika totalitarnih pokreta,
tako razli~it od najve}e lojalnosti pripadnika obi~nih partija, posledica je
odsustva interesovanja masa za sebe same; zato su one i spremne na `rtve.
Nacisti su dokazali da se ~itav narod moè povesti u rat pod parolom
“pobeda ili propast” (ne{to {to bi ratna propaganda 1914. bri`ljivo izbe-
gavala), i sve to ne u doba bede, nezaposlenosti ili osuje}enih nacionalnih
ambicija. Isti duh javio se i tokom poslednjih meseci rata koji je tako
o~igledno bio izgubljen, kada je nacisti~ka propaganda te{ila ve} dobrano
zapla{eno stanovni{tvo obe}anjem da je Firer “u svojoj dobroti obezbedio
nema~kom narodu brzu smrt gasom u slu~aju nepovoljnog ishoda rata”.19
Totalitarni pokreti koriste socijalizam i rasizam tako {to ih li{avaju uti-
litarnog sadràja, klasnog odnosno nacionalnog interesa. Njima je mnogo
va`niji na~in na koji ove ideologije formuli{u svoje stavove, nego njihov
sadràj.20 Glavna odlika vo|e masa postala je njegova apsolutna ne-
18 Najva`niju uredbu, koja je i zapo~ela sva potonja masovna ubistva, potpisao je Hitler 1.
septembra 1939, dakle na dan kada je rat izbio; uredba se nije odnosila samo na mentalno
obolele (kao {to se ina~e ~esto pretpostavlja), ve} na sve one koji su “neizle~ivo bolesni”.
Mentalno oboleli su prosto prvi do{li na red.
19 v. Friedrich Percyval Reck-Malleczewen, Tagebuch eines Verzweifelten, Stuttgart 1947,
p. 190.
20 Za Hitlera se prednost ideolo{kih pokreta u odnosu na politi~ke partije sastojala u tome
{to ideologije (Weltanschauungen) uvek “insistiraju na svojoj nepogre{ivosti” (Mein Kampf,
tom II, glava V, “Weltanschauung and Organization”). – Prve stranice Nacisti~kog bukvara,
zvani~nog priru~nika za Hitlerjugend, Hitlerovu mlade` (New York 1938), nagla{avaju da su
sva pitanja Weltanschauung-a, ranije ocenjivana kao “nerealna” i “nerazumljiva”, “postala
tako jasna, jednostavna i kona~na [podvukla H. A.] da sad svi drugovi mogu da ih shvate i da
sara|uju na njihovom re{avanju”.
pogre{ivost; on nikako ne sme da prizna gre{ku.21 Ta nepogre{ivost je,

osim toga, zasnovana ne toliko na nadmo}noj inteligenciji koliko na is-
pravnom tuma~enju sila istorije ili prirode, koje su po definiciji pouzdane,
sila koje ni poraz ni propast ne mogu da ospore jer se one kona~no uvek
nametnu.22 Kada do|u na vlast, vo|e masa imaju jednu brigu koja po-
tiskuje sve utilitaristi~ke rezone: njihova predskazanja moraju da se obis-
tine. Nacisti se nisu libili da na kraju rata iskoriste koncentrisanu snagu
svojih jo{ uvek intaktnih organizacija i dovedu do {to potpunijeg uni{tenja
Nema~ke, ne bi li se obistinilo njihovo predskazanje o propasti celog ne-
ma~kog naroda u slu~aju poraza.
Propagandni efekat ove nepogre{ivosti, zapanjuju}i uspeh ~oveka koji
se predstavlja kao puki posrednik predvidljivih sila, i{ao je na ruku navici
totalitarnih diktatora da svoje politi~ke ciljeve objavljuju u vidu pred-
skazanja. Naj~uveniji primer je Hitlerovo obra}anje Rajhstagu iz januara
1939: “Danas jo{ jednom èlim da predskaèm: ukoliko jevrejski finansi-
jeri... jo{ jednom uspeju da gurnu narode u svetski rat, rezultat }e biti...
uni{tenje jevrejske rase na tlu Evrope.”23 Prevedeno na netotalitarni jezik,
ovo je zna~ilo: ja nameravam da povedem rat i ja nameravam da uni{tim
sve Jevreje Evrope. Sli~no je i Staljin u svom velikom govoru Centralnom
komitetu Komunisti~ke partije 1930. godine, u kom je najavio fizi~ko
uni{tenje levi~arskih i desni~arskih odstupanja unutar partije, ove frakcije
nazvao predstavnicima “klase koja odumire”.24 Ova definicija ne samo {to
je raspravi dala specifi~nu o{trinu, nego je i u totalitarnom stilu objavila fi-
zi~ko uni{tenje onih ~ije je “odumiranje” malo~as predskazala. U oba slu-
~aja postignut je isti cilj: likvidacija se uklapa u istorijski proces u kom ~o-
vek samo ~ini ili trpi ono {to se, shodno nepromenljivim zakonima, ionako
mora dogoditi. îm su `rtve streljane, “predskazanje” je postalo naknadni
21 Prvi “zavet ~lana Partije”, naveden u Organisationsbuch der NSDAP, glasi: “Firer je
uvek u pravu” (izdanje iz 1936, p. 8). Me|utim, Dienstvorschrift für die P. O. der NSDAP
(Pravila slu`be za partijsku organizaciju NSDAP-a) iz 1932, p. 38, to formuli{e ovako: “Hi-
tlerova odluka je uvek kona~na!” – Razlika u frazeologiji je uo~ljiva.
“Njihova navodna nepogre{ivost, ~injenica da niko od njih nikada nije iskreno priznao
gre{ku”, predstavlja klju~nu razliku izme|u Staljina i Trockog s jedne, i Lenjina s druge
strane (v. Boris Souvarine, Stalin: A Critical Survey of Bolshevism, New York 1939, p. 583).
22 O~igledno ja da tu Hegelova dijalektika moè da bude odli~no sredstvo da ~ovek uvek
bude u pravu, zato {to omogu}ava da se svaki poraz tuma~i kao po~etak pobede. Jedan od
najlep{ih primera ovakvih sofizama su nema~ki komunisti, koji su skoro dve godine posle
dolaska nacista na vlast odbijali da shvate da je Hitlerova pobeda zapravo poraz
Komunisti~ke partije Nema~ke.
23 citirano prema The Goebbels Diaries (1942-1943), prir. Louis Lochner, New York
1948, p. 148.
24 Stalin, op. cit., loc. cit.
358 TOTALITARIZAM
alibi: nije se dogodilo ni{ta {to ve} nije bilo predvi|eno.25 Nije va`no da li
}e “zakoni istorije” dovesti do “propasti” klasa i njihovih pripadnika i da li
}e “zakoni prirode... istrebiti” sve one elemente – demokratske dràve, Je-
vreje, ljude niè vrste (Untermenschen) sa Istoka ili beznade`ne bolesnike
– koji ionako nisu “sposobni za ìvot”. Uzgred re~eno, i Hitler je govorio
o “klasama koje izumiru” i koje treba “eliminisati po kratkom postup-
ku”.26
Ovaj metod, kao i drugi metodi totalitarne propagande, funkcioni{u bes-
prekorno tek kad se pokreti domognu vlasti. Tada je svaka rasprava o is-
tinitosti ili neistinitosti predskazanja totalitarnog diktatora ~udna koliko i
prepiranje sa potencijalnim ubicom oko toga da li je njegova budu}a `rtva
ìva ili mrtva – po{to ubica, ako ubije doti~nu osobu, odmah moè da do-
kaè istinitost svoje tvrdnje. Jedino {to se u takvoj situaciji moè u~initi
jeste da se osoba ~ija se smrt predvi|a brzo spase. Pre no {to vo|e masa
do|u na vlast i prilagode stvarnost svojim laìma, njihova propaganda od-
likuje se jakim prezirom prema ~injenicama uop{te,27 jer, po njihovom
mi{ljenju, ~injenice u potpunosti zavise od mo}i ~oveka koji zna da ih
stvori. Tvrdnja da je moskovska podzemna èleznica jedina na svetu ~ista
je la` – dok bolj{evici ne budu u stanju da uni{te sve ostale. Drugim
re~ima, metod nepogre{ivog predskazanja, mnogo vi{e nego bilo koje dru-
go sredstvo totalitarne propagande, odaje njen kona~ni cilj: vladavinu nad
celim svetom. Samo u svetu koji je u potpunosti pod njegovom kontrolom
totalitarni vladar moè da ostvari sve svoje laì i obistini sva svoja pro-
ro~anstva.
Jezik proro~ke nau~nosti odgovarao je potrebama masa koje su izgubile
svoje mesto u svetu, te su sada bile spremne da se ponovo priklju~e
ve~nim, svemo}nim silama koje }e same od sebe ~oveka, pliva~a na vali-
ma nevolje, poneti do bezbednih obala. “Oblikujemo ìvot na{eg naroda i
na{e zakone prema sudu genetike”,28 govorili su nacisti, kao {to su
25 U jednom govoru septembra 1942, kada je istrebljenje Jevreja bilo u punom zamahu,
Hitler se pozvao na svoj govor od 30. januara 1939 (objavljen 1939. kao bro{ura pod naslo-
vom Der Führer vor dem ersten Reichstag Großdeutschlands) i govor na zasedanju Rajhs-
taga od 1. septembra 1939, kada je upozorio Jevreje da “ako zapo~nu me|unarodni svetski
rat radi uni{tenja arijevskih naroda Evrope, ne}e arijevski narodi, ve} Jevreji [ostatak re~e-
nice zaglu{en aplauzom]” (v. Der Führer zum Kriegswinterhilfswerk, Schriften NSV, br. 14,
p. 33).
26 U navedenom govoru od 30. januara 1939, p. 19.
27 Konrad Heiden, Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944, nagla{ava Hitle-
rovu “fenomenalnu neiskrenost”, “odsustvo dokazivih ~injenica u gotovo svim njegovim iz-
javama”, njegovu “ravnodu{nost spram svega {to ne smatra zna~ajnim” (pp. 368, 374). – Go-
tovo istim re~ima Hru{~ov (op. cit.) opisuje “Staljinovu neodlu~nost da se suo~i sa svako-
dnevnom stvarno{}u” i njegovu ravnodu{nost prema “pravom stanju stvari”. Staljinovu pred-
stavu o zna~aju ~injenica najbolje ilustruju njegove periodi~ne revizije ruske istorije.
28 Nazi Primer.
bolj{evici uveravali svoje sledbenike da zakoni ekonomije upravljaju is-

torijom. Time su obe}avali pobedu nezavisnu od “trenutnih” poraza i pro-
ma{aja. Jer mase, za razliku od klasa, èle pobedu i uspeh kao takav,
pobedu i uspeh u njihovom najapstraktnijem obliku; njih ne vezuje onaj
poseban zajedni~ki interes koji je presudan za opstanak grupe i na kom bi
ove insistirale po svaku cenu. Njima nije va`na neka konkretna zajedni~ka
stvar ili odre|eni poduhvat, ve} pobeda ma koje stvari i uspeh ma kog po-
duhvata.
Totalitarna propaganda usavr{ava tehnike masovne propagande; ona,

dakle, nije izmislila ni njene tehnike, ni njene teme. Te teme je totalitarna
propaganda crpla iz pedeset godina uspona imperijalizma i raspadanja na-
cionalnih dràva, tokom kojih gomila stupa na politi~ku scenu Evrope.
Kao i ranije vo|e gomile, zagovornici totalitarnih pokreta imali su ne-
pogre{iv instinkt za ono za {ta obi~na partijska propaganda ili javno mnje-
nje nisu marili ili od ~ega su zazirali. Sve {to je skriveno, sve {to se
pre}utkivalo, odjednom je dobilo na zna~aju, bez obzira na svoju stvarnu
vrednost. Gomila je zaista verovala da je istina sve ono preko ~ega je
ugledno dru{tvo licemerno prelazilo ili {to je zata{kavalo korupcijom.
Misterioznost kao takva postala je glavno merilo za izbor tema. Poreklo
misterije nije bilo va`no; mogla je to biti razumna, politi~ki opravdana
èlja za tajno{}u, kao u slu~aju britanske Tajne slu`be ili francuskog Dru-
gog biroa; ili je to mogla biti konspirativnost nekih revolucionarnih grupa,
recimo anarhista i drugih teroristi~kih sekti, ili sama struktura dru{tava
~ija je izvorna tajna odavno postala dobro poznata, pa je jedino ritual jo{
uvek zadrào nekada{nju misteriju, kao u slu~aju slobodnih zidara, ili su
to, pak, mogla biti dru{tva oko kojih su se od davnina ispredale praznove-
rice i legende, kao u slu~aju jezuita i Jevreja. Nacisti su u izboru ovakvih
tema za masovnu propagandu svakako nenadma{ni, ali su i bolj{evici vre-
menom izu~ili zanat, iako se oni manje oslanjaju na tradicionalne misteri-
je, draè su im sopstvene izmi{ljotine: od polovine tridesetih u bolj{evi-
~koj propagandi jedna svetska zavera sustiè drugu, po~ev od konspiraci-
je trockista, preko vladavine 300 porodica, sve do mra~nih imperijalisti-
~kih (dakle, globalnih) mahinacija britanske ili ameri~ke tajne slu`be.29
Efikasnost ove vrste propagande ukazuje na jednu od glavnih odlika
modernih masa. One ne veruju ni u {ta o~igledno, u realnost sopstvenog
iskustva; one ne veruju svojim o~ima ni svojim u{ima, ve} samo svojoj
29 Zanimljivo je primetiti da su bolj{evici tokom Staljinove ere nekako gomilali spletke, s
tim {to otkri}e nove spletke nije moralo da zna~i da stara vi{e ne vaì. Zavera trockista
po~ela je oko 1930, zavera 300 porodica dodata je tokom perioda Narodnog Fronta, britanski
imperijalizam postao je aktuelan za vreme Staljinovog i Hitlerovog saveza, “ameri~ka oba-
ve{tajna slu`ba” usledila je odmah po zavr{etku rata; poslednja zavera, jevrejski kosmopoli-
tizam, vrlo upadljivo i alarmantno podse}a na nacisti~ku propagandu.
360 TOTALITARIZAM
ma{ti, koja je spremna da se povede za bilo ~im {to je i univerzalno i iznu-

tra konzistentno. Mase ne mogu da ubede ~injenice, pa ~ak ni izmi{ljene
~injenice, ve} jedino konzistentnost sistema koji se od tih ~injenica navod-
no sastoji. Ponavljanje, povremeno precenjivano zbog ra{irenog uverenja
u nedotupavnost i zaboravnost masa, va`no je samo zato {to ono masama
daje ose}aj vremenskog kontinuiteta.
Ono {to mase odbijaju da shvate jeste princip slu~ajnosti koji proìma
stvarnost. Mase su podlo`ne svim ideologijama zato {to ove shvataju ~i-
njenice kao puke dokaze zakonâ, i elimini{u slu~ajnost tako {to izmi{ljaju
neku sveobuhvatnu, neograni~enu silu koja je navodno izvor svih pojedi-
na~nih doga|aja. Totalitarna propaganda uspe{na je zahvaljuju}i ovom
bekstvu iz realnosti u fikciju, iz slu~ajnosti u konzistentnost.
Glavni nedostatak totalitarne propagande je to {to ona ne moè da udo-
volji ovoj ~e`nji masa za potpuno konzistentnim, razumljivim i predvidlji-
vim svetom a da se ozbiljno ne sukobi sa zdravim razumom. Ako, na pri-
mer, svi politi~ki protivnici u Sovjetskom Savezu svoja “priznanja” artiku-
li{u istom frazeologijom i ako priznaju iste motive, mase èljne konzi-
stentnosti prihvati}e fikciju kao krunski dokaz istinitosti ovakvih priznan-
ja – zdrav razum, me|utim, govori da upravo takva konzistentnost nije
normalna i da dokazuje da su ova priznanja izmi{ljotine. Slikovito govore-
}i, ~ini se da mase zahtevaju stalno ponavljanje ~uda Septuaginte: prema
staroj legendi, sedamdeset prevodilaca je, nezavisno jedan od drugog,
stvorilo sedamdeset identi~nih verzija Starog Zaveta na gr~kom. Zdrav ra-
zum ovu pri~u moè da prihvati kao legendu ili kao ~udo, ali ona se tako|e
moè iskoristiti i kao dokaz za apsolutnu verodostojnost svake re~i prevoda.
Iako je, dakle, ta~no da su mase opsednute èljom da pobegnu od stvar-
nosti zato {to, u svojoj su{tinskoj iskorenjenosti, vi{e ne mogu da podnesu
njene proizvoljne, nerazumljive aspekte, ta~no je i to da njihova ~e`nja za
konzistentnom fikcijom ima neke veze sa odre|enim sposobnostima ljud-
skog uma, koji je zahvaljuju}i svojoj strukturalnoj konzistentnosti nad-
mo}an nad pojavnim svetom. Bekstvo masa od stvarnosti je presuda pro-
tiv sveta u kom su one prisiljene da ìve, ali u kom ne mogu da opstanu, jer
je slu~ajnost postala vrhovno na~elo, a ljudi imaju potrebu da haoti~ne i
slu~ajne okolnosti u kojima ìve stalno pretvaraju u neku relativno konzis-
tentnu, razumljivu sliku. Pobuna masa protiv “realizma”, zdravog razuma
i navodne “zdravorazumske ustrojenosti ovog sveta” (Berk) rezultat je nji-
hove atomizacije, gubitka dru{tvenog poloàja i istovremenog gubitka ~i-
tave sfere odnosa u zajednici, u okviru koje zdrav razum jo{ i ima nekog
smisla. U takvoj situaciji duhovne i dru{tvene iskorenjenosti, spoznavanje
me|usobne zavisnosti proizvoljnog i osmi{ljenog, slu~ajnog i nu`nog, vi-
{e nije bilo mogu}e. Totalitarna propaganda moè sramno da povredi
zdrav razum samo ako zdrav razum izgubi svoju vrednost. Ako treba da
biraju izme|u suo~avanja sa anarhi~nim, potpuno proizvoljnim raspadom

s jedne, i pokoravanja krajnje rigidnoj, sumanutoj konzistentnosti ideolo-
gije s druge strane, mase }e se verovatno odlu~iti za ovo drugo i bi}e spre-
mne da to plate ~ak i smr}u – i to ne zato {to su glupe ili zle, ve} zato {to
im, u doba sveop{te propasti, ovo bekstvo daje minimum samopo{tovanja.
Dok je nacisti~ka propaganda vrlo ve{to profitirala od ~e`nje masa za
konzistentno{}u, bolj{evi~ki metodi su pokazali, u skoro laboratorijskim
uslovima, kakav uticaj takva konzistentnost ima na izolovanog ~oveka
mase. U èlji da ubedi svoje `rtve u njihovu krivicu za zlo~ine koje one ne
da nisu po~inile, ve} u ve}ini slu~ajeva nisu ~ak ni mogle da po~ine, sov-
jetska tajna policija potpuno izoluje i elimini{e sve stvarne faktore, tako da
i sama logika, sama konzistentnost “pri~e” sadràne u pripremljenom priz-
nanju postaje neodoljiva. U situaciji u kojoj je granica izme|u fikcije i re-
alnosti zamagljena monstruozno{}u i unutarnjom konzistentno{}u
optu`be, ~ovek je u velikom isku{enju da popusti i pred samom apstrakt-
nom mogu}no{}u krivice; stalnim pretnjama ne moè se odoleti tek sna-
gom karaktera, nego i velikom verom u druge ljude – rodbinu, prijatelje,
susede – koji nikako ne}e poverovati u “pri~u”.
Naravno, ova krajnost ve{ta~ki proizvedenog ludila moè da se postigne
jedino u totalitarnom svetu. Tada je ona, me|utim, deo propagandnog apa-
rata totalitarnih reìma, kojima za izvr{enje kazne nisu neophodna priz-
nanja. “Priznanja” su specijalnost bolj{evi~ke propagande, kao {to je ~ud-
na pedantnost u retrospektivnom i retroaktivnom legalizovanju zlo~ina
specijalnost nacisti~ke propagande. U oba slu~aja cilj je konzistentnost.
Pre no {to do|u na vlast i sve preurede u skladu sa svojim doktrinama,
totalitarni pokreti stvaraju laàn svet konzistentnosti koji vi{e odgovara
potrebama ljudskog uma nego stvarnosti, svet koji iskorenjene mase ve}
pukim imaginiranjem mogu da prihvate kao svoj, svet u kom su po{te|ene
beskona~nih udara kojima stvarni ìvot i svakodnevno iskustvo izlaù lju-
de i njihova o~ekivanja. I pre nego {to pokreti postanu dovoljno jaki da
spuste gvozdene zavese kako bi spre~ili ikoga da i najmanjim detaljem
stvarnosti uznemiri jezivu ti{inu jednog sasvim imaginarnog sveta, totali-
tarna propaganda ve} je dovoljno sna`na da izoluje mase od stvarnosti.
Jedini signali koje neintegrisane i dezintegrisane mase (a njih svaki udar
zle sudbine ~ini lakovernijima) jo{ uvek mogu da prime iz stvarnog sveta
zapravo su njegove {upljine, pitanja o kojima niko ne èli javno da ra-
spravlja, ili glasine kojima niko ne sme da stane na put zato {to udaraju,
mada na preteran i deformisan na~in, u neku bolnu ta~ku.
Upravo iz ovih bolnih ta~aka laì totalitarne propagande crpu onaj mini-
mum istinitosti i realnog iskustva koji im je potreban da bi premostile jaz
izme|u stvarnosti i fikcije. Samo teror moè da se oslanja na puku fikciju,
a ~ak i laì totalitarnih reìma, potkrepljene terorom, jo{ uvek nisu sasvim
362 TOTALITARIZAM
proizvoljne, mada su uglavnom sirovije, daleko bezo~nije i, u izvesnom

smislu, mnogo originalnije nego laì pokreta koji su prethodili totalitarnim
reìmima. (Potrebna je vlast, a ne propaganda da bi se u opticaj pustila re-
vidirana istorija Ruske revolucije u kojoj se na poloàju glavnokomandu-
ju}eg Crvene armije vi{e ne pojavljuje ~ovek po imenu Trocki.) Laì
pokretâ, s druge strane, mnogo su suptilnije. One se mogu primeniti na
svaki aspekt dru{tvenog i politi~kog ìvota koji je skriven od o~iju javnos-
ti. One su najuspe{nije tamo gde su se predstavnici vlasti okruìli atmos-
ferom tajnovitosti. U o~ima mase ove laì tada zadobijaju privid neke
“vi{e stvarnosti”, zato {to imaju dodira sa stvarnim stanjem stvari, koje se
prikriva. Skandali u visokom dru{tvu, korumpiranost politi~ara, sve {to je
predmet ùte {tampe, u rukama propagande postaje oru`je mnogo ubojiti-
je od senzacionalnosti samih skandala.
Najefektnija izmi{ljotina nacisti~ke propagande bila je pri~a o svetskoj

zaveri Jevreja. Antisemitizam je jo{ od kraja devetnaestog veka bio na
repertoaru svih demagoga, a bio je ra{iren i po Nema~koj i Austriji ve}
dvadesetih godina. [to su vi{e partije i organi javnog mnjenja izbegavali
raspravu o jevrejskom pitanju, to je gomila postajala ube|enija da su
Jevreji pravi predstavnici vladaju}ih sila i da je jevrejsko pitanje simbol
licemerja i neiskrenosti ~itavog sistema.
Teme posleratnog antisemitizma niti su monopol nacista, niti su poseb-
no nove i originalne. Laì o svetskoj zaveri Jevreja kolale su jo{ od Draj-
fusove afere, a po~ivale su na stvarnoj me|unarodnoj povezanosti i me|u-
sobnoj zavisnosti pripadnika jevrejskog naroda, rasutog po svetu. Preteri-
vanja o svetskoj mo}i Jevreja jo{ su starija, ona se mogu pratiti unatrag do
pred kraj osamnaestog veka, kada su tesne spone izme|u jevrejskog kapi-
tala i nacionalnih dràva postale vidljive. Predstava o Jevrejinu kao oli~e-
nju zla uglavnom se obja{njava kao ostatak srednjovekovnog sujeverja, ali
je u stvari mnogo te{nje povezana sa skorijom dvostrukom ulogom koju su
Jevreji posle emancipacije imali u evropskom dru{tvu. Jedno je sasvim
sigurno: posle Prvog svetskog rata Jevreji su zauzeli istaknutije poloàje
nego ikad pre.
[to se, pak, samih Jevreja ti~e, njihova istaknutost i upadljivost bila je u
obrnutoj srazmeri sa njihovim istinskim uticajem i mo}i. Svaka destabili-
zacija i slabljenje nacionalnih dràva direktno su se odraàvali na poloàj
Jevreja. [to je nacija vi{e osvajala dràvu, to je manje dràvna ma{inerija
mogla da zadrì svoju nad-klasnu i nad-partijsku poziciju; tako su pokida-
ne i spone izme|u dràve i Jevreja, a o~ekivalo se da }e i Jevreji i dràva
ostati izvan okvira dru{tva i da se ne}e me{ati u politiku pojedina~nih par-
tija. Sve ve}e interesovanje imperijalisti~ki nastrojene buròazije za
spoljnu politiku i njen sve ve}i uticaj na dràvni aparat pratilo je dosledno
odbijanje ve}ine bogatih Jevreja da se uklju~e u industriju i da napuste

tradiciju trgovanja kapitalom. Sve to skoro da je okon~alo ekonomsku
ulogu Jevreja kao grupe, pa i pogodnosti koje su oni imali od dru{tvene
izolacije. Posle Prvog svetskog rata, Jevreji Srednje Evrope asimilovali su
se kao i francuski Jevreji tokom prvih decenija Tre}e republike.
Koliko su savezni~ke dràve bile svesne izmenjene situacije, iza{lo je na
videlo 1917. godine, kada je nema~ka vlada, po{tuju}i staru tradiciju, po-
ku{ala da iskoristi svoje Jevreje za delikatne pregovore. Umesto priznatim
predstavnicima nema~kih Jevreja, ona se obratila relativno neuticajnoj
manjini cionista, koji su uìvali poverenje vlade ba{ zato {to su insistirali
na postojanju jevrejskog naroda nezavisno od dràvljanstva, te se o~ekiva-
lo da }e mo}i da pruè usluge koje zavise od me|unarodnih veza i kosmo-
politizma. Ispostavilo se, me|utim, da je nema~ka vlada pogre{ila u
proceni. Cionisti su u~inili ne{to {to nijedan bankar-Jevrejin nije: postavili
su svoje uslove i rekli vladi da su spremni da pregovaraju samo o miru bez
aneksija i reparacija.30 Stara jevrejska nezainteresovanost za politi~ka pi-
tanja nestala je; ve}ina Jevreja vi{e nije mogla da se iskoristi, jer se vi{e
nije dràla po strani od nacije, dok je cionisti~ka manjina bila neupotreb-
ljiva zato {to je imala sopstvene politi~ke ideje.
Dolaskom republika na mesto monarhija {irom Srednje Evrope dovr{en
je raspad srednjoevropskog jevrejstva, sli~no onome {to se dogodilo i u
Francuskoj progla{enjem Tre}e republike nekih pedeset godina ranije.
Jevreji su ve} bili izgubili velik deo uticaja kada su oformljeni novi organi
vlasti koji nisu imali ni mo}i ni èlje da za{tite svoje Jevreje. Tokom mi-
rovnih pregovora u Versaju, Jevreji su nastupali uglavnom u ulozi stru~nih
savetnika, a ~ak su i antisemiti priznavali da sitni jevrejski prevaranti po-
sleratne ere (za razliku od ostalih “doma}ih” Jevreja, ovi su uglavnom bili
prido{lice, a njihova se zame{ateljstva delom mogu objasniti onom starom
nezainteresovano{}u za norme okoline) nemaju nikakve veze sa navodno
mo}nim predstavnicima neke zami{ljene jevrejske Internacionale.31
Me|u gomilom suparni~kih antisemitskih grupa i u atmosferi prepunoj
antisemitizma, pristup nacisti~ke propagande razlikovao se od drugih i bio
je mnogo efikasniji. Pri tom nijedna parola nacista nije bila nova, ~ak ni
Hitlerova lukava ilustracija klasne borbe: jedan jevrejski preduzetnik ek-
spolati{e svoje radnike, dok ih u isto vreme njegov brat u fabri~kom dvo-
ri{tu hu{ka na {trajk.32 Jedina novina sastojala se u tome {to je za u~la-
30 v. autobiografiju Chaima Weizmanna, Trial and Error, New York 1949, p. 185.
31 v. na primer Otto Bonhard, Jüdische Geld- und Weltherrschaft?, 1926, p. 57.
32 Hitler je ovu sliku prvi put upotrebio 1922: “Mojsije Kon s jedne strane nagovara svoje
preduze}e da odbije zahteve radnika, dok njegov brat Isak u fabrici poziva mase... [na
{trajk]” (Hitler’s Speeches 1922-1939, prir. Baynes, London 1942, p. 29). Valja primetiti da
sabrani Hitlerovi govori nisu bili objavljeni u Nema~koj za vreme nacizma, tako da smo
364 TOTALITARIZAM
njenje u partiju bio potreban dokaz o ne-jevrejskom poreklu i {to je, i

pored Federovog programa, politika partije i dalje bila izuzetno neodre|e-
na po pitanju mera koje bi po dolasku na vlast trebalo preduzeti protiv Jev-
reja.33 Nacisti su problem Jevreja stavili u sredi{te svoje propagande, tako
da antisemitizam vi{e nije bio pitanje li~nog stava o ljudima koji se razli-
kuju od ve}ine ili problem nacionalne politike,34 ve} briga svakog poje-
dinca; onaj ~ije “porodi~no stablo” nije ispravno ne moè da stupi u parti-
ju, a {to je vi{i rang partijske hijerarhije na koji neko pretenduje, to dalje
treba da se istraì njegovo porodi~no poreklo.35 Na isti su na~in, mada ma-
nje dosledno, bolj{evici izmenili marksisti~ku doktrinu o neizbe`noj ko-
na~noj pobedi proletarijata tako {to su u partiju primali samo “ro|ene pro-
letere”, a svako drugo klasno poreklo proglasili nepoèljnim.36
Nacisti~ka propaganda bila je dovoljno domi{ljata da antisemitizam pre-
tvori u princip samoodre|enja, ~ime je on prestao da bude stav podloàn
promeni. Ona je sugestivnost masovne demagogije koristila prosto kao
pripremu, i nikada nije precenila njen trajni uticaj, bilo u vidu usmene, bi-
lo u vidu {tampane re~i.37 Mase atomizovanih, nedefinisanih, nestalnih i
prinu|eni da se koristimo engleskim izdanjem. Iz bibliografije koju je sastavio Philipp

Bouhler, Die Reden des Führers nach der Machtübernahme (1940), moè se videti da to nije
slu~ajnost: samo su javni govori u celini {tampani u Völkischer Beobachter; {to se ti~e govo-
ra rukovodiocima i partijskim organima, novine su se uvek “pozivale” na njih. Nijedan od tih
govora nije bio predvi|en za {tampanje.
33 Federovih 25 ta~aka sadrè samo uobi~ajene mere koje zahtevaju i sve ostale antise-
mitske grupe: proterivanje naturalizovanih Jevreja, i tretiranje doma}ih Jevreja kao stranaca.
Nacisti~ka antisemitska retorika uvek je bila mnogo radikalnija od svog programa.
Waldemar Gurian, “Antisemitism in Modern Germany”, u: Essays on Antisemitism, prir.
Koppel S. Pinson, New York 1946, p. 243, nagla{ava nedostatak originalnosti u antisemitiz-
mu nacista: “Svi ti zahtevi i stanovi{ta nisu zanimljivi sa svoje originalnosti – oni se podra-
zumevaju u svim nacionalisti~kim krugovima; ono {to jeste zna~ajno je demago{ka i reto-
ri~ka ve{tina kojom su izno{eni.”
34 Tipi~an primer ~isto nacionalisti~kog antisemite unutar nacisti~kog pokreta je Rem, ko-
ji pi{e: “I po ovom pitanju se moje mi{ljenje razlikuje od mi{ljenja filistara-nacionalista. Ne
treba Jevreje kriviti za sve! Mi smo krivi {to Jevreji danas mogu da vladaju” (Ernst Röhm,
Die Geschichte eines Hochverräters, 1933, Volksausgabe, p. 284).
35 Kandidati za SS morali su da dokaù poreklo do 1750. Kandidati za rukovode}e partij-
ske poloàje trebalo je samo da odgovore na tri pitanja: 1. [ta ste u~inili za Partiju? 2. Da li
ste potpuno zdravi, fizi~ki, mentalno, moralno? 3. Da li je Va{e porodi~no stablo ispravno?
(v. Nazi Primer)
Sli~nost dva totalitarna sistema ogleda se i u tome {to je za elitnu policijsku formaciju
bolj{evika, za NKVD, tako|e bio potreban dokaz porekla (v. F. Beck/W. Godin, Russian Pur-
ge and the Extraction of Confession, 1951).
36 Tako su i totalitarne tendencije makartizma u Sjedinjenim Dràvama najupadljivije u
èlji da se ne progone samo komunisti, nego da se svaki gra|anin prisili da dokaè da nije ko-
munista.
37 “Ne bi trebalo precenjivati uticaj {tampe..., on se uglavnom smanjuje kako uticaj orga-
nizacije raste” (Hadamovsky, op. cit., p. 64). “Novine su bespomo}ne kada treba da se bore
beskorisnih pojedinaca odjednom su dobile mogu}nost samoodre|enja i

identifikacije, i tako ne samo povratile deo samopo{tovanja koje su neka-
da crple iz svoje uloge u dru{tvu, nego i neku vrstu la`ne stabilnosti, ~ime
su postale spremnije za organizovanje. Zahvaljuju}i ovoj vrsti propagande
pokret je mogao da nastupi kao ve{ta~ki produètak masovnih okupljanja
i da racionalizuje su{tinski jalov ose}aj sopstvene vrednosti i histeri~ne
sigurnosti koji takvo masovno okupljanje nudi izolovanim individuama
jednog atomizovanog dru{tva.38
Ista ingeniozna upotreba parola koje su drugi smislili i isprobali vidljiva
je i u na~inu na koji su se nacisti odnosili prema drugim relevantnim pi-
tanjima. U vreme kada je pa`nja javnosti bila podjednako usmerena i na
nacionalizam i na socijalizam, kada se smatralo da su ova dva pojma ne-
spojiva i da zapravo ~ine ideolo{ko razme|e izme|u desnice i levice,
“Nacionalsocijalisti~ka radni~ka partija Nema~ke” ponudila je sintezu ko-
ja je trebalo da vodi nacionalnom ujedinjenju, semanti~ku dosko~icu ~iji
je dvostruki za{titni znak “Nemca” i “Radnika” spajao nacionalizam des-
nice sa internacionalizmom levice. Ve} i samo ime nacionalsocijalisti~kog
pokreta pokralo je politi~ke sadràje svih drugih partija i pretendovalo na
to da ih sve obuhvata. Kombinacija navodno nepomirljivih politi~kih dok-
trina (nacionalne i socijalisti~ke, hri{}anske i socijalne) oprobavana je i
ranije, i to uspe{no; no, nacionalsocijalisti~ka kombinacija je od ~itave
parlamentarne borbe izme|u socijalista i nacionalista, izme|u onih koji su
sebe smatrali pre svega radnicima i onih koji su pre svega bili Nemci, na-
~inila sprdnju koja u stvari treba da prikrije mra~ne kona~ne ciljeve – ta
zar ~lan nacisti~kog pokreta ne objedinjuje sve to?!
Zanimljivo je da su nacisti ~ak i na po~etku bili dovoljno promu}urni da
nikako ne koriste parole koje bi ukazivale na specifi~an oblik vladavine:
demokratiju, republiku, diktaturu, monarhiju,39 kao da su oduvek znali da
}e bar po ovom pitanju biti sasvim originalni. Svaka rasprava o konkret-
nom obliku budu}e vladavine odmah je mogla da se odbaci kao prazna
pri~a – po{to je dràva, kako tvrdi Hitler, samo “sredstvo” za o~uvanje
sa agresivno{}u ìve organizacije” (ibid., p. 65). “Formacije mo}i ~iji su koreni u pukoj pro-
pagandi nesigurne su i mogu brzo da nestanu, osim ukoliko organizacija nasiljem ne podrì
propagandu” (ibid., p. 21).
38 “Masovno okupljanje je najmo}niji oblik propagande... [zato {to] se svaki pojedinac
ose}a mnogo sigurnije i mnogo sna`nije u jedinstvu mase” (ibid., p. 47). “Zahvaljuju}i orga-
nizaciji i sistematskom vaspitavanju i disciplini, entuzijazam trenutka postaje princip i
duhovni stav” (ibid., pp. 21-22).
39 U retkim prilikama kada se uop{te bavio ovim pitanjem, Hitler je podvla~io: “Ja nisam
poglavar dràve u smislu diktatora ili monaraha, ja sam vo|a nema~kog naroda” (v.
Ausgewählte Reden des Führers, 1939, p. 114). – Hans Frank kaè ne{to sli~no: “Naciona-
lsocijalisti~ki Rajh nije diktatorski, a ponajmanje je arbitraran reìm. Nacionalsocijalisti~ki
Rajh pre po~iva na obostranoj lojalnosti Firera i naroda” (u: Recht und Verwaltung, München
1939, p. 15).
366 TOTALITARIZAM
rase, kao {to je prema bolj{evi~koj propagandi dràva samo sredstvo kla-
sne borbe.40
Na ~udan i zaobilazan na~in, nacisti~ka propaganda je, me|utim, dala
odgovor na pitanje kakva }e biti uloga nacista: Protokole sionskih mudraca
ona je iskoristila kao model budu}eg organizovanja nema~kih masa za
“svetsko carstvo”. No, Protokole nisu koristili jedino nacisti; stotine hiljada
primeraka rasprodato je u Nema~koj posle Prvog svetskog rata, a ~ak i ot-
voreno prihvatanje ovog spisa kao politi~kog priru~nika nije nikakava no-
vina.41 Ovaj falsifikat uglavnom se koristio da bi se naruìli Jevreji i da bi
se gomila upozorila na opasnosti jevrejske dominacije.42 Sa stanovi{ta pro-
pagande, novina je bila u tome {to su nacisti otkrili da se mase ne pla{e to-
liko da }e Jevreji zavladati svetom koliko ih zanima kako se to uop{te moè
posti}i, da popularnost Protokola ne po~iva na mr`nji prema Jevrejima,
nego na divljenju i na èlji da se od njih ne{to nau~i, te da bi bilo mudro {to
vi{e se dràti nekih zvu~nih formulacija, recimo onog ~uvenog slogana:
“Ispravno je sve {to je dobro za nema~ki narod”, {to su nacisti preuzeli iz
Protokola (“Sve {to sluì jevrejskom narodu moralno je i sveto”).43
40 Hitler je mnogo puta rekao: “Dràva je samo sredstvo do cilja. A cilj je – o~uvanje rase”
(Reden, 1939, p. 125). On je tako|e nagla{avao da njegov pokret “ne po~iva na dràvnoj ide-
ji, ve} pre svega na zatvorenoj narodnoj zajednici (Volksgemeinschaft)” (v. Reden 1933, p.
125 i govor novoj generaciji politi~kih vo|a, tzv. Führernachwuchs, iz 1937. godine, {tam-
pan kao dodatak u: Hitlers Tischgespräche, p. 466). Ovo je, mutatis mutandis, i jezgro kom-
plikovanog licemerja kakav je Staljinova “teorija dràve”: “Mi se zalaèmo za odumiranje
dràve, a u isto vreme zalaèmo se i za ja~anje diktature proletarijata koji predstavlja najja~u
i najmo}niju vlast od svih poznatih oblika dràve. Maksimalan razvoj mo}i dràve sa ciljem
da se pripreme uslovi za njeno odumiranje – to je marksisti~ka formula” (op. cit., loc. cit).
41 Alexander Stein, Adolf Hitler, Schüler der “Weisen von Zion”, Karlsbad 1936, prvi je
putem pore|enja frazeologije analizirao ideolo{ku podudarnost nacisti~ke ideologije sa u~e-
njem “Sionskih mudraca” (v. tako|e R. M. Blank, Adolf Hitler et les “Protocoles des Sages
de Sion”, 1938.
Prvi koji je priznao dug prema u~enju Protokola bio je Teodor Fri~, “velikan” nema~kog
posleratnog antisemitizma. U pogovoru svom izdanju Protokola iz 1924. godine, on pi{e:
“Na{i budu}i dràvnici i diplomate mora}e od isto~nja~kih nitkova da nau~e ~ak i azbuku
vladanja, a u te svrhe su Protokoli sioniskih mudraca izvrsna priprema”.
42 O istoriji Protokola v. John S. Curtiss, An Appraisal of the Protocols of Zion, 1942.
înjenica da su Protokoli falsifikat za propagandu je bila neva`na. Ve} je ruski publicista
S. A. Nilus, koji je 1905. godine objavio drugo izdanje Protokola na ruskom, bio itekako
svestan problemati~ne prirode ovog “dokumenta”, te je dodao ono {to je o~igledno: “Da je
mogu}e dokazati autenti~nost ovog dela dokumentima ili izjavama pouzdanih svedoka, da je
mogu}e raskrinkati ljude koji su na ~elu svetske zavere... nestala bi... ’tajna podlost’ ovog
spisa” (prevod u: Curtiss, op. cit).
Hitleru nije bio potreban nikakav Nilus da bi izveo isti trik: ba{ to {to se ispostavilo da su
Protokoli falsifikat i jeste bio najbolji dokaz njihove autenti~nosti. Hitler dodaje i argument
njihove “verodostojnosti”: “Ono {to mnogi Jevreji mo`da nesvesno ~ine, ovde je svesno obe-
lodanjeno. A to i jeste va`no” (Mein Kampf, tom I, glava XI).
43 Fritsch, op. cit., “[Der Juden] oberster Grundsatz lautet: ’Alles, was dem Volke Juda
nützt, ist moralisch und ist heilig’.”
Protokoli su u mnogom pogledu zanimljiv dokument. Osim jeftinog ma-

kijavelizma, osnovna politi~ka odlika im je {arlatanstvo u tretiranju sva-
kog va`nijeg aktuelnog politi~kog pitanja. Ovaj spis je u principu antina-
cionalan i nacionalnu dràvu prikazuje kao diva na staklenim nogama. On
odbacuje nacionalni suverenitet i veruje, kako je i Hitler jednom rekao, u
imperiju na nacionalnom osnovu.44 Protokoli se ne zadovoljavaju revo-
lucijom u jednoj odre|enoj zemlji, ve} ciljaju na osvajanje ~itavog sveta i
upravljanje celim svetom. Oni jednom narodu koji je poznat po svojoj
broj~anoj slabosti, narodu koji nema ni teritoriju ni dràvu, obe}avaju da
}e do vlasti nad ~itavim svetom mo}i da do|e ve} samim ~udom organi-
zacije. Istina, deo ubedljivosti zasnovan je i na nekim vrlo starim prazno-
vericama. Predstava o neprekinutom postojanju neke internacionalne sek-
te koja jo{ od davnih vremena sledi iste revolucionarne ciljeve veoma je
stara,45 i imala je odre|enu ulogu u drugorazrednoj politi~koj literaturi jo{
od Francuske revolucije, mada krajem osamnaestog veka nikome nije ni
padalo na um da bi ta “revolucionarna sekta”, ta “~udna nacija... usred
drugih civilizovanih nacija” mogli biti ba{ Jevreji.46
Upravo je, dakle, ovaj motiv globalne jevrejske zavere iz Protokola ma-
sama bio najprimamljiviji, jer se tako dobro uklapao u novi odnos snaga.
(Hitler je veoma rano obe}ao da }e nacisti~ki pokret “uskoro prevazi}i us-
ke granice modernog nacionalizma”;47 zanimljivo je da je tokom rata bilo
44 “Imperije po~ivaju na nacionalnoj osnovi, ali je uskoro prevazilaze” (Reden).
45 Henri Rollin, L’Apocalypse de Notre Temps, Paris 1939, koji smatra da se popularnost
Protokola moè meriti jedino sa popularno{}u Biblije (p. 40), ukazuje na sli~nost izme|u
njih i spisa Monita Secreta, objavljenog 1612, a 1939. godine jo{ uvek u prodaji na ulicama
Pariza 1939; ovaj spis otkriva jezuitsku zaveru “koja opravdava sve zlo~ine i svaku upotrebu
sile... Ovo je pravi udar na postoje}i poredak” (p. 32).
46 Svu ovu literaturu vrlo dobro prikazuje Chevalier de Malet, Recherches politiques et
historiques qui prouvent l’existence d’une secte révolutionnaire (1817), koji vrlo iscrpno citi-
ra ranije autore. Junaci Francuske revolucije za njega su “mannequins” neke “agence se-
crète”, agenti slobodnih zidara. No, slobodno zidarstvo je samo ime koje su njegovi savre-
menici nadenuli jednoj “revolucionarnoj sekti” koja postoji odvajkada i ~ija je politika odu-
vek bila da napada “iz pozadine, da povla~i konce marioneta koje smatra da treba da izvede
na pozornicu”. De Male po~inje re~ima: “Mo`da je te{ko poverovati u plan koji je nastao jo{
u staro doba i na kom se uvek radilo sa istom uporno{}u:... pisci revolucije nisu Francuzi, ali
nisu ni Nemci, ni Italijani, ni Englezi itd. Oni ~ine neku ~udnu naciju koja se ra|a i odrasta u
tami, usred drugih civilizovanih nacija, sa ciljem da ove pot~ini svojoj vlasti.”
Za detaljnu obradu ove literature vid. E. Lesueur, La Franc-Maçonnerie Artésienne au 18e
siècle, Bibiothèque d’Histoire Révolutionnaire 1914. Koliko su ove legende o zaveri istrajne
~ak i u normalnim okolnostima, moè se videti iz nepregledne antimasonske {und-literature
u Francuskoj, obimne skoro koliko i antisemitska. Neka vrsta priru~nika svih teorija koje su
u Francuskoj revoluciji videle proizvod tajnih zavereni~kih dru{tava moè se na}i kod G.
Borda, La Franc-Maçonnerie en France dès origines à 1815 (1908).
47 Reden. – V. i prepis sednice Komiteta SS-a za radni~ka pitanja u Vrhovnom {tabu SS-a
u Berlinu, 12. januara 1943, na kojoj je predloèno da se re~ “nacija”, budu}i optere}ena libe-
ralisti~kim konotacijama, izbaci iz upotrebe kao neadekvatna za germanske narode
(Dokument 705-PS u: Nazi Conspiracy and Aggression, V, 515).
368 TOTALITARIZAM
poku{aja unutar SS-a da se re~ “nacija” izbri{e iz re~nika nacionalsocija-

lista.) Samo jo{ svetske sile imaju izglede da preìve nezavisno od drugih,
a samo globalna politika {ansu da ostvari trajne rezultate. Sasvim je ra-
zumljivo da }e takva situacija pre upla{iti manje nacije nego svetske sile.
înilo se da Protokoli nude re{enje koje ne zavisi od objektivnih, nepro-
menljivih prilika, ve} samo od sposobnosti organizovanja.
Drugim re~ima, nacisti~ka propaganda je u “Jevrejinu koji je nadnacio-
nalan zato {to je su{tinski nacionalan”48 otkrila prete~u nema~kog gospo-
dara sveta, pa je uveravala mase da }e “nacije koje su prve prozrele Jevre-
jina i koje su prve po~ele da se bore protiv njega, zauzeti njegov tron”.49
Fiks-ideja o tome kako Jevreji ve} vladaju svetom bila je osnov iluzije o
budu}oj nema~koj dominaciji nad svetom. Na ovo je Himler mislio kada
je rekao: “mi deo ume}a vladanja dugujemo Jevrejima”, odnosno Pro-
tokolima, koje je “Firer napamet nau~io”.50 Protokoli su, dakle, osvajanje
sveta predstavili kao prakti~nu mogu}nost, ~ije je ostvarenje prosto pitanje
nadahnu}a ili lukavstva, tako da nema~koj pobedi nad celim svetom ni{ta
ne stoji na putu – osim o~igledno malog naroda, Jevreja, koji svetom vla-
daju iako ne poseduju instrumente nasilja, ali ni njih nije te{ko savladati
ako se njihova tajna otkrije, a njihov metod primeni u {irim razmerama.
Nacisti~ka propaganda saèla je sve ove nove i optimisti~ke vizije u po-
jam koji je nazvala Volksgemeinschaft, narodna zajednica. Ta nova zajed-
nica, eksperimentalno ostvarena u nacisti~kom pokretu u pred-totalitarnoj
atmosferi, zasnivala se na ideji apsolutne jednakosti svih Nemaca, i to ne
jednakosti prava, ve} jednakosti prirode, kao i na ideji njihove apsolutne
razli~itosti od svih ostalih naroda.51 Kada su nacisti do{li na vlast, ovaj po-
jam je postepeno gubio na zna~aju, da bi ustupio mesto op{tem preziru
prema Nemcima (koji su nacisti oduvek gajili, samo {to ranije nisu ba{
mogli da ga pokaù) s jedne strane,52 i àrkoj èlji, s druge, da sopstvene
48 Hitler’s Speeches, prir. Baynes, p. 6.

49 Goebbels, op. cit., p. 377. Ovo obe}anje, koje se nazire u celokupnoj antisemitskoj pro-
pagandi nacisti~kog tipa, pripremio je Hitler svojom teorijom o tome kako je “Jevrejin naj-
ve}a mogu}a suprotnost arijevcu” (Mein Kampf, tom I, glava XI).
50 Dosije Kersten, u Centre de Documentation Juive.
51 Rano Hitlerovo obe}anje (v. Reden) da nikada ne}e priznati kako “druge nacije imaju
ista prava kao i Nemci”, postalo je zvani~na doktrina: “Nacionalsocijalisti~ki pogled na ìvot
zasnovan je na svesti o tome da su ljudi nejednaki” (Nazi Primer, p. 5).
52 Tako na primer Hitler 1923. kaè: “Nema~ki narod sastoji se jednom tre}inom od hero-
ja, jednom tre}inom od kukavica, a ostatak su izdajnici” (Hitler’s Speeches, prir. Baynes, p.
76).
Po dolasku na vlast ovaj trend je postajao sve otvoreniji i brutalniji, o ~emu svedo~e i Ge-
belsove re~i iz 1934: “Koga narod da kritikuje? ^lanove partije? Ne. Ostatak nema~kog na-
roda? Treba da budu sre}ni {to su jo{ ìvi. Bilo bi previ{e da oni koji su ìvi samo zahvaljuju-
}i na{oj milosti mogu jo{ i da kritikuju” (citirano prema Kohn-Bramstedt, op. cit., pp. 178-179).
redove poja~aju “arijevcima” iz drugih nacija – ideja koja je u nacisti~koj

propagandi pre dolaska na vlast igrala tek neznatnu ulogu.53 Volksgemein-
schaft je bila samo propagandna priprema za “arijevsko” rasno dru{tvo ko-
je bi kona~no ra{~istilo sa svim narodima, uklju~uju}i i Nemce.
U izvesnoj meri, ideja Volksgemeinschaft bila je poku{aj nacista da pari-
raju komunisti~kim obe}anjima besklasnog dru{tva. Ve}a propagandna
vrednost onog prvog ~ini se o~iglednom, ako zanemarimo sve ideolo{ke
implikacije. I jedni i drugi obe}avali su da }e ukinuti sve dru{tvene i svo-
jinske razlike, ali je zamisao besklasnog dru{tva nagove{tavala da }e svi
biti jednaki na nivou fabri~kog radnika, dok je Volksgemeinschaft, nago-
ve{tavaju}i zaveru radi osvajanja vlasti nad svetom, pruàla realnu nadu
da }e svaki Nemac jednom mo}i da postane vlasnik fabrike. No, “narodna
zajednica” imala je jo{ jednu prednost: ona ne zavisi od objektivnih okol-
nosti, ona se ne}e ostvariti u nekoj dalekoj budu}nosti, ve} jedino u fik-
tivnom svetu pokreta.
Pravi cilj totalitarne propagande nije ube|ivanje, nego organizovanje –
“akumulacija mo}i (Machtbildung) bez posedovanja sredstava nasilja”.54
U te svrhe originalan ideolo{ki sadràj moè samo da bude na smetnji.
Nije slu~ajno {to dva totalitarna pokreta na{eg vremena, tako uàsavaju}e
“nova” po metodama vladanja i ingeniozna u oblicima organizovanja,
nikada i nisu propovedala neku novu doktrinu, {to nisu smislila neku ide-
ologiju koja nije ve} bila popularna.55 Ne osvaja mase trenutni uspeh de-
magogije, ve} vidljiva stvarnost i mo} “ìve organizacije”.56 Sjajan govor-
ni~ki dar nije obezbedio Hitleru poloàj unutar pokreta, ve} je pre naveo
njegove protivnike da ga potcene kao obi~nog demagoga; Staljin je, opet,
– Tokom rata Hitler je izjavio: “Ja sam samo magnet koji stalno prelazi po nema~koj naciji i
izvla~i iz nje ~elik. Ve} sam vi{e puta rekao da }e do}i vreme kada }e svi vredni ljudi
Nema~ke biti u mom taboru. A oni koji tu ne budu, ionako ni{ta ne vrede.” Jo{ tada je ljudi-
ma iz Hitlerovog neposrednog okruènja bilo jasno {ta }e se dogoditi sa onima koji “ionako
ni{ta ne vrede” (v. Der großdeutsche Freiheitskampf. Reden Hitlers vom 1.9.1939 - 10. 3.
1940, p. 174). – Himler je mislio na isto kada je rekao: “Firer ne razmi{lja u nema~kim, nego
u germanskim okvirima” (dosije Kersten, vid. gore); me|utim, iz Hitlers Tischgespräche (p.
315ff) znamo da se on i tada sprdao ~ak i sa germanskom “dernjavom” i razmi{ljao u “ari-
jevskim okvirima”.
53 Himler u govoru vo|ama SS-a u Harkovu, aprila 1943. (Nazi Conspiracy, IV, 572ff),
kaè: “Ubrzo sam oformio germanski SS u raznim zemljama....” Rano, jo{ pre dolaska na
vlast, sam Hitler je anticipirao ovakvu ne-nacionalnu politiku: “U nove klase gospodara pri-
ma}emo, naravno, i predstavnike drugih nacija, to jest one koji to zasluùju zahvaljuju}i
u~e{}u u na{oj borbi” (Reden).
54 Hadamovsky, op. cit.
55 Heiden, op. cit., p. 139: propaganda nije “ume}e nametanja stavova masi. To je zapravo
ume}e prihvatanja stavova mase.”
56 Hadamovsky, op. cit., passim. Termin je preuzet iz Hitlerovog Mein Kampf (tom II, gla-
va XI), gde se “ìvoj organizaciji” pokreta suprotstavlja “mrtvi mehanizam” birokratskih
partija.
370 TOTALITARIZAM
bio kadar da porazi i najve}eg oratora ruske revolucije, Trockog.57 Ono po

~emu se totalitarne vo|e razlikuju od diktatora pre je priglupa, usredsre-
|ena pragmati~nost s kojom su iz postoje}ih ideologija birali elemente ko-
ji su najpogodniji kao osnov nekog drugog, sasvim fiktivnog sveta. Fikcija
Protokola bila je pogodna koliko i fikcija trockisti~ke zavere, jer su i jed-
na i druga sadràle element uverljivosti (prikrivena uloga Jevreja u pro{lo-
sti, odnosno borba za vlast izme|u Trockog i Staljina), kog ne moè da se
odrekne ~ak ni fiktivni svet totalitarizma. Totalitarni vladari biraju iz stvar-
nosti elemente od kojih grade svoju fikciju, izoluju ih i generalizuju, tako
da oni uop{te vi{e ne podleù proveri putem iskustva: postaju nedostupni
rasu|ivanju. Elementi stvarnosti se, dakle, koriste, ali se u isto vreme i
prevazilaze – i u tome se sastoji ume}e totalitarnih vladara. Pomo}u takvih
generalizacija totalitarna propaganda uspostavlja svet koji moè da parira
stvarnom, a ~iji je, opet, glavni nedostatak to {to nije logi~an, konzistentan
i organizovan. Konzistentnost fikcije i strogost organizacije kona~no omo-
gu}avaju da generalizacija nadìvi razotkrivanje mnogo odre|enijih laì –
mo} Jevreja koji bespomo}no odlaze u smrt, mra~na svetska zavera tro-
ckista posle njihove likvidacije u sovjetskoj Rusiji i ubistva Trockog.
Tvrdoglavost sa kojom su se totalitarne vo|e uvek dràle svojih prvobit-
nih laì uprkos njihovoj apsurdnosti mnogo je vi{e od sujeverne zahval-
nosti onome {to je pomoglo da trik upali i ne moè se, bar u Staljinovom
slu~aju, objasniti psihologijom la`ljivca, koga }e uspeh u~initi sopstve-
nom poslednjom `rtvom. Kada se propagandne parole jednom integri{u u
“ìvu organizaciju”, one se ne mogu tek tako odstraniti a da se ne slomi ~i-
tava struktura. Pretpostavku o svetskoj jevrejskoj zaveri totalitarna propa-
ganda pretvorila je od objektivnog pitanja o kom se i moglo raspravljati u
glavni element nacisti~ke realnosti; nacisti su se pona{ali kao da svetom
zaista vladaju Jevreji, te da je potrebna protiv-zavera kako bi se svet od-
branio. Za naciste rasizam vi{e nije bio teorija sumnjive nau~ne vrednosti,
ali teorija o kojoj se i dalje moè raspravljati, nego ne{to {to se svakodnev-
no ostvaruje u intaktnoj hijerarhiji politi~ke organizacije, u ~ijim bi okviri-
ma bilo veoma “nerealno” osporavati tu teoriju. Sli~no tome, bolj{evizam
57 Bila bi ozbiljna gre{ka tuma~iti totalitarne lidere prema Maksu Veberu i njegovoj kate-
goriji “harizmati~nog vo|e” (v. Hans Gerth, “The Nazi Party”, u: American Journal of Socio-
logy, 1940, vol. XLV; sli~an nesporazum javlja se i u Heidenovoj biografiji). Gerth Hitlera
opisuje kao harizmati~nog vo|u birokratske partije. Ve} je i to, po njegovom mi{ljenju, do-
voljno da objasni za{to “ni{ta nije moglo da poljulja organizaciju koja se zasniva na discipli-
ni, ma kako se flagrantno dela razlikovala od re~i”. (Ova razlika je, uzgred re~eno, mnogo
tipi~nija za Staljina, koji se “trudio da uvek kaè suprotno od onoga {to ~ini, i da ~ini suprot-
no od onoga {to govori”; Souvarine, op. cit., p. 431).
Za izvore ovog nesporazuma v. Alfred von Martin, “Zur Soziologie der Gegenwart”, u:
Zeitschrift für Kulturgeschichte, Band 27, i Arnold Koettgen, “Die Gesetzmääßigkeit der Ver-
waltung im Führerstaat”, u: Reichsverwaltungsblatt, 1936; i jedan i drugi nacisti~ku dràvu
opisuju kao birokratiju sa harizmati~nim vo|om.
vi{e ne mora da dokazuje va`nost klasne borbe, internacionalizma ili nes-

pornu vezu izme|u dobrobiti proletarijata i dobrobiti Sovjetskog Saveza;
intaktna organizacija Kominterne mnogo je ubedljivija od ma kog argu-
menta ili puke ideologije.
Klju~na prednost totalitarne propagande u odnosu na propagandu drugih
partija i pokreta sastoji se u tome {to njen sadràj, bar za ~lanove pokreta,
vi{e nije ne{to objektivno o ~emu se moè imati li~no mi{ljenje, ve} je on
postao realan sastavni deo njihovih ìvota koliko i zakoni aritmetike. U
nacisti~koj Nema~koj bi osporavanje rasizma i antisemitizma u trenutku u
kom ni{ta drugo nije bilo va`no osim rasnog porekla, u kom je karijera za-
visila od “arijevske” fizionomije (Himler je kandidate za SS birao prema
fotografijama), a koli~ina hrane od broja jevrejskih predaka, bilo ravno os-
poravanju sveta uop{te.
Nije potrebno dokazivati prednosti propagande koja slabom i nepouzda-
nom glasu svojih argumenata stalno “dodaje mo} organizacije”,58 te stoga
takore}i spontano ostvaruje {to god kaè. Neosetljiva na argumente ute-
meljene u onoj stvarnosti koju je pokret obe}ao da }e promeniti, otporna
na protivpropagandu koju diskvalifikuje ve} i ~injenica {to ili pripada sve-
tu koji trome mase ne mogu i ne èle da prihvate ili brani taj svet, ona se
moè opovrgnuti samo nekom drugom, ja~om ili boljom stvarno{}u.
Su{tinske slabosti totalitarne propagande izlaze na videlo tek u trenutku
poraza. Bez snage pokreta, njegovi ~lanovi odjednom prestaju da veruju u
dogmu za koju su koliko jo{ ju~e bili spremni da daju ìvot. Onog trenut-
ka kada je pokret uni{ten, a sa njim i fiktivni svet koji ih je {titio, mase se
vra}aju u svoje staro stanje izolovanih pojedinaca koji rado prihvataju
novu ulogu u izmenjenom svetu ili, pak, ponovo tonu u svoju staru bez-
nade`nu izli{nost. ^lanovi totalitarnih pokreta, krajnje fanati~ni dok god
pokret postoji, ne èle da slede primer verskih fanatika i umru mu~eni-
~kom smr}u (mada su itekako bili spremni da umru robotskom).59 Radije
}e se }utke odre}i pokreta kao lo{e investicije i potraìti neku drugu iz-
glednu fikciju ili }e sa~ekati dok stara ponovo ne stekne dovoljno snage da
stvori jo{ jedan masovni pokret.
Posle rata, Saveznici su uzaludno poku{avali da me|u Nemcima prona-
|u bar jednog ube|enog nacistu koji je spreman da to i prizna – u narodu
~ijih je 90 procenata bar u jednom trenutku iskreno podràvalo naciste. To,
58 Hadamovsky, op. cit., p. 21. Da bi se postigli totalitarni ciljevi, potpuno je pogre{no
propagirati ideologiju podu~avanjem ili prisilom. Po re~ima Roberta Laja, ona se ne moè ni-
ti “preneti” niti “nau~iti” , ve} samo “uve`bavati” i “upra`njavati” (v. Der Weg zur Orden-
sburg, s.a.).
59 R. Hen, jedan od istaknutih politikologa iz redova nacista, ovo nepostojanje doktrine ili
~ak zajedni~kog sistema ideala i uverenja u pokretu tuma~i u svom delu Reichsgemeinschaft
und Volksgemeinschaft, Hamburg 1935: “Sa stanovi{ta narodne zajednice, svaka zajednica
zasnovana na ma kakvim vrednostima je destruktivna” (p. 83).
372 TOTALITARIZAM
me|utim, ne treba uzeti tek kao znak ljudske slabosti ili prosta~kog opor-
tunizma. Nacizam je ideologija koja je do te mere bila “realizovana” da je
njen sadràj prestao da postoji kao nezavisni sistem doktrina, kao tvorevi-
na intelekta. Gotovo ni{ta, a ponajmanje fanatizam sledbenika, nije preì-
velo uni{tenje stvarnosti.
II: Organizaciona priprema totalitarne vlasti
ZA RAZLIKU od njihovog ideolo{kog sadàja i propagandnih parola, or-

ganizacioni oblici totalitarnih pokreta sasvim su novi.60 Njihov je zadatak
da laì kojima se sluìla propaganda pokretâ, laì ispredene oko jedne sre-
di{nje fikcije – jevrejske zavere, ili zavere trockista, trista porodica i sl. –
prevedu u opipljivu stvarnost, da ~ak i u netotalitarnim uslovima izgrade
dru{tvo ~iji ~lanovi ìve i rade u skladu sa pravilima fiktivnog sveta. Dok
naizgled sli~ne partije i pokreti, fa{isti ili socijalisti, nacionalisti~ki ili ko-
munisti~ki pokreti, svoju propagandu potkrepljuju terorizmom ~im do-
stignu odre|eni stepen radikalnosti (a on uglavnom zavisi od stepena o~a-
janja ~lanova), totalitarni pokret propagandu zaista ozbiljno shvata, a ta
ozbiljnost mnogo vi{e zastra{uje zbog na~ina na koji on organizuje sled-
benike nego zbog fizi~ke likvidacije protivnika. Organizacija i propagan-
da (pre nego teror i propaganda) dve su strane iste medalje.61
Najoriginalniji organizacioni izum pokretâ u doba pre dolaska na vlast
jeste osnivanje frontovskih organizacija, odnosno razlikovanje ~lanova
partije od simpatizera. U pore|enju sa ovom, druge totalitarne metode,
kao postavljanje funkcionera odozgo i kasniji monopol na imenovanje fun-
kcionera, od manjeg su zna~aja. Takozvani “princip vo|e” sam po sebi ni-
je totalitaran; on je neke svoje odlike pozajmio od autoritarnih reìma i
vojnih diktatura, {to je u velikoj meri doprinelo zamagljivanju i potcenji-
vanju su{tine totalitarizma. Da funkcioneri koji su postavljeni odozgo
imaju pravi autoritet i odgovornost, ovo bi bio ve} neki tip hijerarhije u
kojoj autoritet i mo} podleù zakonima. Isto to vaì i za organizovanje voj-
ske i uspostavljanje vojne diktature; ovde su apsolutna mo} komandova-
nja od vrha naniè i apsolutna poslu{nost od dna navi{e primerene situaciji
krajnje opasnosti u borbi, pa zato i nisu totalitarne. Hijerarhijski organizo-
vano preno{enje naredbi zna~i da naredbodav~eva mo} zavisi od ~itave hi-
jerarhije u okviru koje on dela. Svaka hijerarhija, ma koliko autoritarno
60 Raspravljaju}i o odnosu Weltanschauung-a i organizacije, Hitler tvrdi da je normalno
{to su nacisti od drugih grupa i partija preuzeli “narodnosnu ideju” (die völkische Idee) i po-
na{ali se kao da su njeni jedini zagovornici zato {to su bili prvi koji su na njoj zasnovali bor-
benu organizaciju sa prakti~nim ciljevima (op. cit., tom II, glava V).
61 v. Hitler, poglavlje “Propaganda i organizacija”, u: op. cit., tom II, glava XI.
orijentisana, i svaka linija komandovanja, ma kako proizvoljan ili surov

bio sadràj naredbi, teì postizanju stabilnosti i moè da ograni~i totalnu
mo} vo|e totalitarnog pokreta.62 Da se posluìmo nacisti~kim jezikom, di-
nami~na, uvek druga~ija “volja Firerova” – zna~i, ne njegove naredbe, re~
koja bi mogla da implicira fiksiran i definisan autoritet – postaje “vrhovni
zakon” totalitarne dràve.63 Samo zbog pozicije koju totalitarni pokret, za-
hvaljuju}i svojoj specifi~noj organizaciji, dodeljuje vo|i, samo zbog
zna~aja koju njegova funkcija ima za pokret, princip vo|e pridobija totali-
taran karakter. Ovo potvr|uje i ~injenica da se i u Hitlerovom i u Staljino-
vom slu~aju pravi princip vo|e kristalisao vrlo sporo, i paralelno sa pro-
gresivnom “totalitarizacijom” pokreta.64
Anonimnost koja u velikoj meri doprinosi neobi~nosti ~itavog fenome-
na zamagljuje po~etke ove nove organizacione strukture. Ne znamo ko je
prvi do{ao na pomisao da organizuje simpatizere u frontove, ko je u neo-
dre|enim masama simpatizera – na koje su sve partije uglavnom ra~unale
na dan izbora, ali su ih ina~e smatrale isuvi{e amorfnima da bi ih formalno
primile u ~lanstvo – video ne samo rezervu iz koje moè da regrutuje ~la-
nove partije, nego upravo onu presudnu snagu. Prve organizacije simpati-
zera stvorili su komunisti: to su, na primer, Dru{tvo prijatelja Sovjetskog
Saveza ili Crvena pomo}, koje su se vremenom razvile u frontove, ali is-
62 Himlerov hitan zahtev da se “ne izdaju nikakve uredbe koje bi definisale pojam jevrej-
stva” jedan je ovakav primer; jer “svim tim glupavim odre|enjima samo }emo sebi vezati
ruke” (Nirnber{ki dokument br. 626, pismo Bergeru od 28. jula 1942, fotokopija u Centre de
Documentation Juive).
63 Formulacija “Firerova volja je vrhovni zakon” moè se na}i u svim zvani~nim pravil-
nicima partije i SS-a. Najbolji izvor za ova pitanja je Otto Gauweiler, Rechtseinrichtungen
und Rechtsaufgaben der Bewegung, 1939.
64 Heiden, op. cit., p. 292, ukazuje na slede}u razliku izme|u prvog i svih potonjih izdanja
Mein Kampf: prvo izdanje predlaè da se partijskim funkcionerima tek posle naimenovanja
dodeli “neograni~ena vlast i autoritet”; sva kasnija izdanja govore o naimenovanju partijskih
funkcionera odozgo, od strane prvog nadre|enog funkcionera. Naravno, za stabilnost totali-
tarnih reìma naimenovanje odozgo je mnogo va`niji princip nego “neograni~ena vlast i au-
toritet” naimenovanih funkcionera. U praksi, vlast nièg funkcionera bitno je ograni~ena ap-
solutnim suverenitetom Vo|e (v. dole).
Za Staljina, koji dolazi iz zavereni~kog aparata bolj{evi~ke partije, postavljanje ~inovnika
partijske ma{inerije bilo je pitanje akumulacije li~ne mo}i. (Pa ipak je tek tridesetih godina,
nakon {to je prou~io Hitlerov primer, naredio mu se obra}aju sa “Vo|a”.) Trebalo bi, istini za
volju, priznati da je po ovom pitanju mogao da se pozove i na Lenjinovu teoriju po kojoj “is-
torija svih zemalja pokazuje da je radni~ka klasa, prepu{tena sama sebi, u stanju da razvije
jedino sindikalnu svest”, te da njeno rukovodstvo stoga mora da do|e spolja ([ta da se radi?,
prvi put objavljeno 1902, u: Collacted works, tom IV, knj. II). Lenjin je Komunisti~ku parti-
ju smatrao “najprogresivnijim delom” radni~ke klase, a u isto vreme i “polugom politi~kog
organizovanja” koja “upravlja ~itavim proletarijatom”, dakle organizacijom izvan i iznad
klase (W. H. Chamberlin, The Russian Revolution 1917-1921, New York 1935, II, 361). Ipak,
Lenjin nije osporavao va`nost unutarpartijske demokratije, mada je naginjao tome da demo-
kratiju ograni~i samo na radni~ku klasu.
374 TOTALITARIZAM
prva nisu bile ni{ta vi{e od onoga {to im ime kaè – skup simpatizera koji
obezbe|uju finansijsku ili neku drugu (recimo, pravnu) pomo}. Hitler je
bio prvi koji je rekao da mase koje su pridobijene putem propagande po-
kret treba da podeli u dve kategorije: simpatizere i ~lanove. Iako ve} sama
po sebi interesantna, ova razlika je jo{ zna~ajnija zato {to po~iva na jed-
nom mnogo op{tijem stavu, prema kom je ve}ina naroda isuvi{e lenja i ne-
dovoljno hrabra i za {ta vi{e od pukog teoretskog uvida, a da je samo ma-
njina spremna da se bori za svoja uverenja.65 Stoga je Hitler prvi i razvio
ciljanu politiku stalnog {irenja redova simpatizera, dok je u isto vreme
strogo ograni~io broj ~lanova.66 Ova predstava o manjini ~lanova partije
okruènoj ve}inom simpatizera veoma je sli~na kasnijoj realnosti frontova
– termin koji zaista verno odraàva njihovu pravu funkciju i ukazuje na
odnos izme|u ~lanova i simpatizera: jer, frontovi simpatizera nisu ni{ta
manje va`ni za funkcionisanje pokreta nego {to su to pravi ~lanovi.
Frontovi okruùju ~lanove pokreta za{titnim zidom i tako ih dele od
spoljnog, normalnog sveta; u isto vreme, oni predstavljaju i most koji ~la-
nove partije spaja sa normalnim svetom, most bez kog bi ~lanovi pre no
{to pokret do|e na vlast isuvi{e jasno ose}ali razlike izme|u svojih stavo-
va i stavova obi~nih ljudi, izme|u fiktivnosti sopstvenog i stvarnosti obi-
~nog sveta. Tokom borbe pokreta za vlast ingenioznost ovog sredstva do-
kazuje se time {to frontovi ne samo da izoluju ~lanove, ve} im nude i pri-
vid spoljne normalnosti, koji njih od uticaja prave stvarnosti brani mnogo
efektivnije nego puka indoktrinacija. Upravo razlika izme|u njegovih sta-
vova i stavova simpatizera u nacisti ili bolj{eviku u~vr{}uje veru u fiktiv-
nu sliku sveta, jer simpatizer, kona~no, ima ista uverenja, mada u “normal-
nijem”, zna~i manje fanati~nom, a smu{enijem obliku. Tako se ~lanu par-
tije ~ini da je svako koga pokret nije izri~ito ìgosao kao neprijatelja
(Jevrejin, kapitalista itd.) automatski na njegovoj strani, da je svet pun taj-
nih saveznika koji nikako da ve} jednom prikupe neophodnu snagu i volju
da izvuku logi~ne zaklju~ke iz svojih ube|enja.67
S druge strane, prvo {to ostatak sveta vidi od totalitarnog pokreta opet su
frontovi. Simpatizeri, koji su po svemu i dalje bezazleni sugra|ani u neto-
talitarnom dru{tvu, te{ko da se mogu proglasiti priglupim fanaticima; pre-
65 Hitler, op. cit., tom II, glava XI.
66 ibid. Ovaj princip strogo je sprovo|en otkako su nacisti do{li na vlast. Od sedam mi-
liona ~lanova Hitlerove mladeì, 1937. godine je samo 50.000 primljeno u Partiju (v. predgo-
vor H. L. Childsa za knjigu The Nazi Primer). – Upor. i Gottfried Neesse, “Die verfassungs-
rechtliche Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft,
1938, Band 98, p. 678: “âk i Sve-partija nikako ne sme da naraste toliko da obuhvati ~itavo
stanovni{tvo. Ona je ’totalna’ zbog svog ideolo{kog uticaja na naciju”.
67 v. razliku koju Hitler povla~i izme|u “radikalnih ljudi”, koji su jedini spremni da po-
stanu ~lanovi partije, i stotine hiljada simpatizera koji su prevelike “kukavice” da bi podneli
neophodne `rtve (op. cit., loc. cit).
ko njih pokreti svoje fanati~ne laì ~ine ne{to prihvatljivijima, preko njih
mogu da {ire propagandu na blaì, manje radikalan na~in, sve dok ~itava
atmosfera ne bude zatrovana totalitarnim elementima koji su ve} prepoz-
natljivi kao takvi, ali izgledaju kao normalne politi~ke reakcije ili stavovi.
Simpatizerske organizacije obavijaju totalitarne pokrete izmaglicom nor-
malnosti i pristojnosti, koja ~lanove zavarava po pitanju prave prirode spo-
ljnog sveta, kao {to i spoljni svet zavarava po pitanju prave prirode pokreta.
Frontovi funkcioni{u u oba smera: kao fasada totalitarnog pokreta za neto-
talitarni svet, i kao fasada ovog sveta za unutra{nju hijerarhiju pokreta.
Jo{ je upadljivije to {to se ovaj odnos ponavlja na razli~itim nivoima
unutar samog pokreta. Kao {to su ~lanovi partije povezani sa simpatizeri-
ma, ali i odvojeni od njih, tako su i elitne formacije pokreta povezane sa
obi~nim ~lanovima, ali i odvojene od njih. Kao {to je simpatizer jo{ uvek
obi~an stanovnik spoljnog sveta koji je totalitarnu veru prihvatio onako
kako se prihvata program bilo koje partije, tako i obi~an pripadnik nacisti-
~kog ili bolj{evi~kog pokreta jo{ uvek umnogom pripada svetu koji ga ok-
ruùje: njegove profesionalne i socijalne veze jo{ uvek nisu apsolutno od-
re|ene ~lanstvom u partiji, mada on – za razliku od pukog simpatizera –
mo`da shvata da }e u slu~aju sukoba izme|u odanosti partiji i zahteva pri-
vatnog ìvota ono prvo biti presudno. Pripadnik neke militantne grupe, s
druge strane, u potpunosti se identifikuje sa pokretom; on nema profesiju
niti privatan ìvot koji bi bio nezavisan od pokreta. Kao {to simpatizeri
obrazuju za{titni zid oko ~lanova pokreta i za ove predstavljaju spoljni
svet, tako i obi~ni ~lanovi okruùju radikalno jezgro i predstavljaju za nje-
ga normalan spoljni svet.
Velika prednost ovakve strukture je u tome {to ona ublaàva drasti~nost
jedne od osnovnih totalitarnih postavki: da je svet podeljen u dva ogromna
neprijateljska tabora, a jedan od njih je pokret, koji moè i mora da se bori
za ~itav svet – tvrdnja koja otvara vrata neselektivnoj agresivnosti totali-
tarnih reìma ~im oni do|u na vlast. Putem bri`ljivo stepenovane hije-
rarhije radikalnosti, u kojoj svaki nivo za onaj vi{i predstavlja sliku netota-
litarnog sveta zato {to je manje radikalan a njegovo ~lanstvo ne tako total-
no organizovano, {ok uàsavaju}e i monstruozne totalitarne podvojenosti
umanjuje se i nikad se do kraja ne oseti; ovaj tip organizacije spre~ava ~la-
nove da se neposredno sukobe sa spoljnim svetom, ~ija netrpeljivost za
njih ostaje puka ideolo{ka pretpostavka. Oni su tako dobro za{ti}eni od
stvarnosti netotalitarnog sveta da neprestano potcenjuju ogroman rizik to-
talitarne politike.
Nema sumnje da totalitarni pokreti zate~eno stanje negiraju mnogo ra-
dikalnije od bilo koje ranije revolucionarne partije. Ovu radikalnost, koja
masovnim organizacijama naizgled ne odgovara, oni sebi mogu da dozvo-
le zato {to njihova organizacija nudi privremenu zamenu za obi~an, ne-
376 TOTALITARIZAM
politi~ki ìvot, koji totalitarizam u stvari i teì da uni{ti. îtav svet nepoli-
ti~kih dru{tvenih odnosa, od kojih je “profesionalni revolucionar” sebe ili
morao da izoluje ili koje je morao da prihvati onakvima kakvi su, u pokre-
tu postoji u obliku manje radikalnih grupa; unutar ovog hijerarhijski orga-
nizovanog sveta, borci za osvajanje sveta i svetsku revoluciju nikada nisu
izloèni {oku koji jaz izme|u “revolucionarnih” uverenja i “normalnog”
sveta neminovno proizvodi. Pokreti u svojoj revolucionarnoj fazi, u vreme
pre dolaska na vlast, mogu da privuku tako mnogo obi~nih filistara zato
{to njihovi ~lanovi ìve u sumanutom prividu normalnosti; ~lanovi partije
su okruèni normalnim svetom simpatizera, a elitne formacije normalnim
svetom obi~nih ~lanova.
Druga prednost ove matrice jeste to {to se ona moè beskona~no ponav-
ljati i {to organizaciju odràva u stanju bezobli~nosti, koje omogu}ava
stalno umetanje novih slojeva i odre|ivanje novih stepena radikalnosti.
îtava istorija nacisti~ke partije moè se prikazati prema stvaranju novih
formacija unutar nacisti~kog pokreta. SA (Sturmabteilung), juri{ni odred,
osnovan 1922, bio je prva nacisti~ka formacija koja je trebalo da bude mi-
litantnija od same partije;68 godine 1926. osnovan je SS (Schutzstaffel),
za{titni e{elon, kao elitna formacija SA-a; tri godine kasnije, SS je odvo-
jen od SA-a i stavljen pod Himlerovu komandu; Himleru je trebalo samo
nekoliko godina da istu igru ponovi i unutar SS-a. Jedna za drugom, jedna
militantnija od prethodne, osnivane su najpre udarne trupe,69 potom Mrt-
va~ke glave (Totenkopfverbände), “straàrni odredi u koncentracionim lo-
gorima”, koji su kasnije ujedinjeni u Oruàni SS (Waffen-SS), i kona~no
Slu`ba bezbednosti (Sicherheitsdients “ideolo{ka obave{tajna slu`ba Par-
tije” i njena desna ruka u sprovo|enju “negativne populacione politike”),
kao i Slu`ba za pitanja rase i raseljavanje (Rasse- und Siedlungswesen),
~iji su zadaci bili “pozitivnog tipa” – sve su se one razvile iz Op{teg SS-a
(die Allgemeine SS), ~iji su ~lanovi, sa izuzetkom vi{eg rukovodila~kog
kadra, zadràvali svoja civilna zanimanja. Za sve ove nove formacije, ~lan
Op{teg SS-a bio je {to i pripadnik SA-a za pripadnika SS-a, ili ~lan partije
za pripadnika SA-a, ili, pak, ~lan fronta za ~lana partije.70 Sada je Op{ti SS
68 v. Hitler, poglavlje o SA u: op. cit., tom II, glava IX, drugi deo.
69 U prevodu nema~kog Verfügungstruppe (posebne trupe SS-a koje je u po~etku trebalo
da stoje Hitleru na raspolaganju) kao udarne trupe (shock troops), drìm se O. C. Gilesa, The
Gestapo, Oxford Pamphlets on World Affairs, br. 36, 1940.
70 Najva`niji izvor za organizaciju SS-a i njenu istoriju je Himlerov spis “Wesen und
Aufgabe der SS und der Polizei” u: Sammelhefte ausgewählter Vorträge und Reden, 1939.
Tokom rata, kada su redovi Waffen-SS-a zbog gubitaka na frontu morali da se popune regru-
tima, Waffen-SS je do te mere izgubio svoj elitni karakter unutar SS-a da je sada Op{ti SS, to
jest vi{i rukovodila~ki kadar, ponovo predstavljao pravu elitu pokreta.
Vrlo informativan dokumentarni materijal za ovu poslednju fazu SS-a moè se na}i u
arhivima Huverove biblioteke (Hoover Library, Himmler File, Folder 278). On pokazuje da
imao zadatak ne samo da “~uva... tekovine nacionalsocijalizma”, nego i da

“spre~ava ~lanove svih posebnih kadrova SS-a da se odvoje od pokreta”.71
Ova nestalna hijerarhija, sa stalnim dodavanjem novih slojeva i pome-
ranjem centara mo}i, dobro je poznata iz tajnih nadzornih organa, tajne
policije ili {pijunskih slu`bi, gde je uvek potrebna nova kontrola da bi se
kontrolisali kontrolori. U doba pre dolaska na vlast, totalna {pijunaà jo{
uvek nije mogu}a; no nestalna hijerarhija, nalik hijerarhiji tajnih slu`bi,
omogu}ava da se ~ak i bez stvarne vlasti, prostim umetanjem novih, jo{
radikalnijih slojeva, degradira svaki red ili grupa koja se koleba ili poka-
zuje znake manje radikalnosti, ~ime se starija grupa automatski upu}uje ka
frontovskim organizacijama, dalje od sredi{ta pokreta. Tako su elitne for-
macije nacista isprva bile unutarpartijske organizacije: kada se u~inilo da
partija gubi na radikalnosti, SA se izdigao na poziciju superpartije, da bi
ga onda iz sli~nih razloga smenio SS.
Vojni zna~aj totalitarnih elitnih formacija, posebno SA-a i SS-a,
ponekad se precenjuje, dok se njihova ~isto unutarpartijska uloga zane-
maruje.72 Nijedna od crnoko{ulja{kih organizacija nije osnovana u speci-
fi~ne odbrambene ili napada~ke svrhe, mada se za{tita rukovodilaca ili
obi~nih ~lanova partije ~esto navodi kao izgovor.73 Nacisti~ke i fa{isti~ke
je SS po~eo da regrutuje kako strane radnike, tako i doma}e stanovni{tvo, i to svesno

opona{aju}i metode i pravila francuske Legije stranaca. Regrutovanje me|u Nemcima zasni-
valo se na jednoj Hitlerovoj (ina~e neobjavljenoj) naredbi iz decembra 1942, prema kojoj
“klasu iz 1925. treba otkomandovati u Waffen-SS” (pi{e Himler Bormanu). Izgleda da su se
regrutacija i mobilizacija odvijale na dobrovoljnom osnovu. Prave razmere mogu se videti na
osnovu brojnih izve{taja vo|a SS-a kojima je ovaj zadatak bio poveren: jedan od 21. jula
1943. opisuje kako je policija opkolila zgradu u kojoj je trebalo da budu regrutovani francus-
ki radnici, a Francuzi prvo zapevaju Marseljezu, pa zatim po~nu da iska~u kroz prozore. Ni
sli~ni poku{aji me|u nema~kom omladinom nisu bili mnogo ohrabruju}i. Iako su bili pod
izuzetnim pritiskom, iako im je re~eno da “ne}e valjda da se pridruè onoj ’prljavoj stoci’”,
samo se 18 od 220 ~lanova Hitlerove mladeì prijavilo na du`nost (sude}i prema izve{taju od
30. aprila 1943, koji je podneo Hojsler, upravnik Centra za mobilizaciju Jugozapad Waffen-
SS-a); svi drugi radije su se priklju~ili Vermahtu. Mogu}e je da je na njihovu odluku uticalo i
to {to je SS imao ve}e gubitke nego Vermaht (v. Karl. O. Paetel, “Die SS”, u:
Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, januar 1954). No, ovaj faktor sigurno nije bio presudan,
{to dokazuje i slede}i slu~aj. Jo{ januara 1940. Hitler je naredio prebacivanje ljudi iz SA-a u
Waffen-SS; rezultati za Kenigsberg (Kaliningrad), prema jednom sa~uvanom izve{taju, bili su
slede}i: 1807 pripadnika SA-a bilo je odre|eno za “policijsku slu`bu”, a od njih se 1094 nije
javilo, 631 je bio progla{en nesposobnim, a 82 sposobnim za slu`bu u SS-u.
71 Werner Best, op. cit., p. 99.
72 Ovo, me|utim, nije Hitlerova krivica; on je oduvek nagla{avao da sámo ime SA (Sturm-
abteilung, juri{ni odred) kazuje da je to tek “deo pokreta”, ba{ kao i bilo koja druga partijska
formacija, propagandno odeljenje, na primer, novine, nau~ni instituti itd. On je tako|e poku{ao
da razbije iluzije o eventualnom vojnom zna~aju paravojnih formacija, i èleo je da se obuka
sprovodi u skladu sa potrebama partije, a ne u skladu sa vojnim principima (op. cit., loc. cit).
73 Zvani~an razlog za osnivanje SA-a bilo je obezbe|enje nacisti~kih skupova, dok je pr-
vobitni zadatak SS-a bila za{tita partijskog rukovodstva.
378 TOTALITARIZAM
elitne jedinice imale su paravojni karakter zato {to je njima bila namenje-
na uloga “sredstava ideolo{ke borbe pokreta”74 protiv ra{irenog pacifizma
u Evropi posle Prvog svetskog rata. Za totalitarizam je mnogo va`nije bilo
da, “kao izraz borbenosti”,75 osnuje la`nu vojsku koja }e {to je vi{e mo-
gu}e odgovarati onome kako pacifisti zami{ljaju vojsku (nesposobni da
shvate ustavnu ulogu vojske, pacifisti su sve vojne institucije proglasili
bandama samovoljnih ubica), nego da raspolaè trupama dobro obu~enih
vojnika. SA i SS svakako su sinonimi za samovoljno nasilje i ubijanje, ali
oni nisu bili onako dobro obu~eni kao Crni Rajhsver, i nisu bili opremljeni
za borbu protiv regularnih jedinica. Vojna propaganda bila je u posleratnoj
Nema~koj mnogo popularnija nego vojna obuka, a uniforme nisu uve}ale
vojni zna~aj paravojnih jedinica, mada su bile korisne kao jasan simptom
ukidanja gra|anskih normi i morala; nekako su ove uniforme u velikoj
meri olak{ale savest ubicâ, ali su ih u~inile spremnijima za bezuslovnu po-
slu{nost i bespogovorno pokoravanje autoritetu. Uprkos ovom vojni~kom
kin|urenju, kao prva je likvidirana ona partijska frakcija nacista koja je bi-
la pre svega nacionalisti~ki i militantno orijentisana, i koja stoga paravoj-
ne jedinice nije smatrala pukim partijskim formacijama, ve} ilegalnim po-
ja~anjem Rajhsvera (ograni~enog Versajskim ugovorom). Nakon {to su
nacisti do{li na vlast, Rem, vo|a SA-a, zaista je sanjario, pa i pregovarao o
uklju~enju svog SA-a u Rajhsver. Ubio ga je Hitler, zato {to je poku{ao da
novi nacisti~ki reìm pretvori u vojnu diktaturu.76 Nekoliko godina ranije,
kada je Rema, pravog vojnika, koji je zahvaljuju}i ratnom iskustvu i is-
kustvu u organizovanju Crnog Rajhsvera trebalo da bude neizostavan za
svaki ozbiljan program vojne obuke, otpustio sa poloàja {efa SA-a, a za-
datak reorganizovanja SS-a poverio Himleru, ~oveku koji se nimalo nije
74 Hitler, op. cit., loc. cit.
75 Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV.
76 Remova autobiografija jasno pokazuje kako se malo njegovo politi~ko uverenje podu-
daralo sa uverenjima nacista. On je oduvek èleo vojni~ku dràvu, “Soldatenstaat”, i stalno
je insistirao na primatu vojnika u odnosu na politi~ara (op. cit., p. 349). Njegov netotalitaran
stav, ili pre njegovu nesposobnost da shvati totalitarizam i njegovu pretenziju na “totalno”,
dokazuje i slede}i odeljak: “Ne vidim za{to bi ove tri stvari bile nespojive: moja odanost
nasledniku loze Vitelsbaha i nasledniku bavarske krune, moje po{tovanje prema generalkvar-
tirmajstoru svetskog rata [t.j. Ludendorfu], koji danas otelovljuje savest nema~kog naroda, i
moje prijateljstvo sa prete~om i nosiocem politi~ke borbe, Adolfom Hitlerom” (p. 348).
Rema je kona~no ko{talo glave to {to je, po dolasku nacista na vlast, sanjario o fa{isti~koj
diktaturi po uzoru na italijanski reìm, u kojoj bi NSDAP “raskinula okove partije” i “sáma
postala dràva”, a to je Hitler upravo i hteo da izbegne po svaku cenu (vid. Ernst Röhm,
Warum SA?, govor diplomatskom koru, decembar 1933. u Berlinu, bez datuma).
Unutar nacionalsocijalisti~ke partije, mogu}nost zavere SA-a i Rajhsvera protiv vladavine
SS-a i policije o~igledno nikada nije bila u potpunosti zaboravljena. Godine 1942. Hans
Frank, guverner Poljske, osam godina posle ubistva Rema i generala [lajhera, osumnji~en je
da èli da “posle rata... otpo~ne najve}u borbu za pravdu [protiv SS-a] uz pomo} oruànih
snaga i SA-a” (Nazi Conspiracy, VI, 747).
razumeo u vojna pitanja, Hitler je ve} jasno dao na znanje da takve ten-
dencije nisu poèljne u nacisti~kom pokretu.
Osim zna~aja koji su elitne formacije imale za organizacionu strukturu
pokreta, gde su objedninjavale jezgra razli~itog stepena militantnosti, nji-
hov paravojni karakter treba posmatrati u sklopu sa drugim profesional-
nim organizacijama pri partiji, kao {to su organizacije prosvetnih radnika,
advokata, lekara, studenata, univerzitetskih profesora, radnika ili razna
strukovna udruènja. Sve one su prvenstveno bile duplikati postoje}ih ne-
totalitarnih profesionalnih udruènja, paraprofesionalne kao {to su juri{ni
odredi bili paravojni. Isto tako su i evropske komunisti~ke partije, {to su se
vi{e pretvarale u ogranke bolj{evi~kog pokreta u Moskvi, sve vi{e koris-
tile svoje frontovske organizacije kao konkurenciju postoje}im ~isto pro-
fesionalnim grupama. S tog aspekta, razlika izme|u nacista i bolj{evika
sastoji se samo u tome {to su nacisti paraprofesionalne organizacije sma-
trali delovima partijske elite, dok su komunisti iz njih radije regrutovali
snage za frontove. Pokretima je va`no da, ~ak i pre no {to do|u na vlast,
odaju utisak da su u njihovim redovima zastupljeni svi segmenti dru{tva.
(Kona~ni cilj nacisti~ke propagande bio je da ~itav nema~ki narod pretvori
u organizaciju simpatizera.77) Nacisti su u ovoj igri oti{li korak dalje, pa su
izmislili ~itavu seriju la`nih odeljenja, kao {to je odeljenje za inostrane
poslove, {kolstvo, kulturu, sport itd, koja su organizovali po uzoru na re-
gularne organe dràvne uprave. Profesionalna vrednost ovih institucija bi-
la je zanemarljiva koliko i zna~aj juri{nih odreda, imitacije vojske, ali za-
jedno oni su ~inili savr{en svet privida, u kom je svaki segment realnosti
netotalitarnog sveta bila ropski kopiran, samo kao sprdnja.
Tehnika udvostru~avanja, svakako beskorisna za dolazak na vlast, po-
kazala se krajnje plodnom kod potkopavanja postoje}ih institucija, kao i
kod “podrivanja zate~enih prilika”,78 ~emu totalitarne organizacije po
pravilu naginju vi{e nego otvorenom demonstriranju sile. Ako je zadatak
pokretâ da se “kao polipi prilepe za svaku poziciju mo}i”,79 onda oni mo-
raju biti spremni da preuzmu bilo kakav konkretan poloàj u dru{tvu i
politici. U skladu sa pretenzijom na totalnu dominaciju, svaka organizova-
na grupa netotalitarnog dru{tva u pokretu izaziva neodoljivu èlju za uni-
{tavanjem; za svaku je, da tako kaèmo, potrebno specifi~no sredstvo de-
strukcije. Prakti~na vrednost la`nih organizacija iza{la je na videlo kada
su nacisti preuzeli vlast i kada se ispostavilo da su spremni da uni{te po-
stoje}u organizaciju prosvetnih radnika osnivanjem druge organizacije
77 Hitler, op. cit., tom II, glava XI, tvrdi da propaganda poku{ava da celom narodu na-
metne doktrinu, dok organizacija uklju~uje tek relativno mali deo njegovih militantnijih pri-
padnika (upor. tako|e i G. Neesse, op.cit).
78 Hitler, op. cit., loc. cit.
79 Hadamovsky, op. cit., p. 28.
380 TOTALITARIZAM
prosvetnih radnika, postoje}e udruènje advokata udruènjem advokata

koje {tite nacisti itd. Bili su u stanju da preko no}i promene ~itavu struktu-
ru nema~kog dru{tva, a ne samo politi~ki ìvot, upravo zato {to su pripre-
mili vernu kopiju dru{tva unutar sopstvenih redova. Tako je i zadatak pa-
ravojnih formacija bio zavr{en tek kada je regularna vojna hijerarhija u
poslednjim fazama rata mogla da potpadne pod komandu generala SS-a.
Tehnika ove koordinacije bila je ingeniozna i neumoljiva, kao {to je i
opadanje profesionalnih standarda bilo brzo i radikalno, mada su se rezul-
tati mnogo neposrednije osetili na visoko tehnologizovanom i specijalizo-
vanom polju rata nego ma gde drugde.
Ako zna~aj paravojnih formacija za totalitarne pokrete ne treba traìti u
njihovoj sumnjivoj vojnoj vrednosti, ne treba ga u potpunosti traìti ni u
njihovom navodnom opona{anju regularne vojske. Kao elitne formacije,
one su mnogo stroè izdvojene iz dru{tva nego bilo koja druga grupa. Na-
cisti su vrlo rano shvatili prisnu vezu izme|u radikalne militantnosti i
radikalnog odvajanja od svega normalnog; pripadnici juri{nih odreda
nikad nisu bili raspore|ivani na du`nost u svoje rodne krajeve, a aktivni
kadar SA-a je u doba pre dolaska na vlast (kao, uostalom, i SS za vreme
vladavine nacista) bio tako mobilan i tako se brzo menjao da nikako nije
mogao da se navikne na bilo koji deo obi~nog sveta niti da u njemu pusti
koren.80 Ove jedinice bile su organizovane po uzoru na bande kriminalaca,
a kori{}ene su za organizovano ubijanje.81 Pripadnici vi{e partijske hije-
rarhije razmetali su se ovim ubicama i javno ih podràvali, tako da zbog
tog otvorenog sau~esni{tva ~lanovi skoro da i nisu mogli da napuste
pokret, ~ak i pre njegovog dolaska na vlast i ~ak i ako im biv{i drugari nisu
pretili, kao {to naj~e{}e jesu. U tom pogledu, funkcija elitnih formacija je
sasvim suprotna od funkcije frontova: dok su potonji pokretu davali privid
ugleda i ulivali poverenje, elitne formacije su svakom ~lanu partije, ~ine}i
od njega sau~esnika u zlo~inu, stavljali na znanje da je jednom za svagda
napustio normalan svet koji osu|uje ubistvo, te da }e se od sada smatrati
odgovornim za sve zlo~ine koje elita po~ini.82 Ovo se moè posti}i ~ak i
80 Za Mrtva~ke glave SS-a vaìla su slede}a pravila: 1. Nijedna brigada ne sme da ide na
du`nost u kraj iz kog poti~e. 2. Svaku jedinicu treba promeniti posle tri nedelje slu`be. 3.
^lanove nikada ne treba slati u patrolu same ili ikada u javnosti pokazivati simbole “mrt-
va~kih glava” (v. Secret Speech by Himmler to the German Army General Staff 1938; objavio
American Comittee for Anti-Nazi Literature; ovaj govor je, me|utim, odràn 1937; v. Nazi
Conspiracy, IV, 616, ali tu su objavljeni samo delovi).
81 Hajnrih Himler (Die Schutzstaffel als antibolschewistische Kampforganisation: Aus
dem Schwarzen Korps, br. 3) javno je rekao: “Znam da u Nema~koj ima ljudi kojima pozli
kada vide ovaj crni {injel. Mi to razumemo i ne o~ekujemo da nas ba{ mnogo ljudi voli.”
82 U govorima SS-u, Himler je uvek nagla{avao po~injene zlo~ine i priznavao njihovu oz-
biljnost. Za likvidiranje Jevreja je, na primer, znao da kaè: “Ho}u sasvim otvoreno da raz-
govaram sa vama i o jednom veoma te{kom pitanju. Me|u nama o tome treba govoriti
pre dolaska na vlast, tako {to rukovodstvo sistematski prihvata odgovor-

nost za sve zlo~ine i ne ostavlja prostora sumnji da su oni po~injeni u inte-
resu pokreta.
Ve{ta~ko stvaranje stanja sli~nog gra|anskom ratu, ~ime su nacisti iznu-
dili dolazak na vlast, ima jo{ jednu veliku prednost, osim {to stvara nered,
za ovakav pokret ionako uvek koristan. Za pokret je organizovano nasilje
najefikasniji od mnogih za{titnih zidova koji okruùju njegov fiktivni
svet, ~ija se “stvarnost” dokazuje time {to se ~lan boji da napusti pokret vi-
{e nego {to se boji posledica u~estvovanja u ilegalnim akcijama, time {to
se sigurnije ose}a kao ~lan nego kao protivnik. Ose}aj sigurnosti proizilazi
iz organizovanog nasilja kojim elitne formacije {tite ~lanove partije od
spoljnog sveta, i vaàn je za integritet fiktivnog sveta organizacije koliko i
strah od njenog terora.
U sredi{tu pokreta, kao motor koji ga pokre}e, nalazi se Vo|a. On je od
elitnih formacija odvojen uskim krugom posve}enih, koji oko njega {ire
auru nedoku~ive misterije, njegove “neshvatljive natprirodne mo}i”.83 Po-
loàj Vo|e unutar tog uskog kruga zavisi od njegove sposobnosti da stalno
spletkari me|u pripadnicima kruga i od ve{tine da stalno menja kadar.
Svoj uspon do pozicije vo|e on duguje izvanrednoj sposobnosti da izlazi
na kraj sa borbama za vlast unutar partije, a ne toliko svojim demago{kim
ili birokratsko-organizacionim sposobnostima. On se od ranijih tipova
diktatora razlikuje po tome {to u njegovoj borbi za vlast unutar partije go-
lo nasilje ne igra skoro nikakvu ulogu. Hitleru nisu bili potrebni ni SA ni
SS da bi osigurao svoju poziciju vo|e nacisti~kog pokreta; naprotiv, Rem,
{ef SA-a, koji je mogao da ra~una na lojalnost svojih podre|enih, bio je
jedan od Hitlerovih neprijatelja iz redova partije. Staljin je pobedio
Trockog, koji ne samo da je bio daleko popularniji me|u masama, nego je,
kao {ef Crvene armije, imao u rukama najve}i potencijal mo}i sovjetske
Rusije u tom trenutku.84 Osim toga, nije Staljin bio najve}i organizacioni
sasvim otvoreno, ali u javnosti nikako.” O likvidiranju poljske inteligencije kaè: “...ovo tre-
ba da ~ujete, ali odmah da zaboravite...” (Nazi Conspiracy, IV, 558 i 553).
Gebels, op. cit., p. 266, prime}uje u sli~nom maniru: “Posebno smo u jevrejskom pitanju
zauzeli stav od koga nema odstupanja... Iskustvo nas u~i da se pokret i narod koji spali sve
mostove za sobom bori s mnogo ve}om re{eno{}u od onih koji jo{ uvek imaju odstupnicu.”
83 Souvarine, op. cit., 648. – Na~in na koji su totalitarni pokreti privatni ìvot svojih vo|a
(Hitlera i Staljina) dràli u potpunoj tajnosti drasti~no se razlikuje od va`nosti koju
demokratije pridaju prikazivanju privatnih ìvota svojih predsednika, kraljeva, premijera i
drugih. Totalitarni metodi ne dozvoljavaju identifikaciju zasnovanu na uverenju da je i naj-
vi{i od nas ipak samo ljudsko bi}e.
Souvarine, op. cit., p. xiii, citira naj~e{}e etikete koje krase Staljina: “Staljin, misteriozni
doma}in Kremlja”, “Staljin, nedoku~iva li~nost”, “Staljin, komunisti~ka sfinga”, “Staljin,
enigma”, “nerazre{iva misterija” itd.
84 “Da je [Trocki] re{io da izvede vojni udar, mo`da je mogao da pobedi trijumvirat. No,
on je napustio poloàj i ne poku{av{i da pridobije vojsku koju je stvorio i vodio sedam godi-
na” (Isaac Deutscher, op. cit., p. 297).
382 TOTALITARIZAM
talent, najsposobniji birokrata ruske revolucije, nego Trocki.85 S druge

strane, i Hitler i Staljin bili su majstori za detalje, i u ranim fazama svojih
karijera skoro potpuno su se posvetili kadrovskim pitanjima, tako da posle
nekoliko godina jedva da je bilo i jednog va`nijeg ~oveka koji svoj poloàj
nije dugovao njima.86
No, takve li~ne sposobnosti, mada svakako neophodne za po~etak kari-
jere, a ~ak i kasnije sve samo ne bezna~ajne, vi{e nisu od presudnog zna-
~aja kada se pokret izgradi, kada afirmi{e princip da je “volja Vo|e zakon
Partije”, i kada se cela hijerarhija efikasno obu~i za jedan jedini zadatak:
da brzo prenosi Vo|inu volju na sve nivoe. Kada se ovo dostigne, Vo|a je
nezamenjiv zato {to bi ~itava komplikovana struktura pokreta bez njego-
vih naredbi izgubila svoj raison d’être. No, uprkos spletkama u uèm kru-
gu, uprkos beskona~nim kadrovskim promenama, pra}enim stravi~nom
mr`njom i ogor~eno{}u, uprkos li~noj zavisti i haoti~nim dvorskim revo-
lucijama, pozicija Vo|e moè da bude sigurna, i to ne zbog njegovog iz-
vanrednog dara, o kom ljudi u njegovoj bliòj okolini uglavnom ne gaje
velike iluzije, nego zbog iskrenog i opravdanog uverenja tih ljudi da bi bez
Vo|e sve u trenutku moglo da propadne.
Najva`niji Vo|in zadatak je da obavlja dvostruku funkciju karakteristi~nu
za svaki sloj pokreta – da pokretu bude magi~an odbrambeni bedem od spo-
ljnog sveta, a da u isto vreme bude i most koji pokret povezuje sa svetom.
Tako se on razlikuje od svih obi~nih partijskih vo|a: on preuzima li~nu od-
govornost za svako delo ili nedelo koje po~ini neki ~lan ili funkcioner u svo-
jstvu pripadnika partije. Ova potpuna odgovornost je najva`niji organiza-
cioni aspekt takozvanog principa Vo|e, jer svaki funkcioner ne samo {to je
naimenovan od strane Vo|e, ve} je i njegovo otelovljenje, a svaka naredba
treba da proisti~e iz tog jednog sveprisutnog izvora. Temeljna identifikacija
Vo|e sa svakim naimenovanim funkcionerom i ovaj monopol odgovornosti
za sve {to se ~ini predstavlja najupadljiviju razliku izme|u totalitarnog vo|e
i obi~nog diktatora ili despota. Tiranin se nikako ne bi poistovetio sa svojim
podanicima, a kamoli sa svim {to oni urade;87 on moè da ih iskoristi kao
85 Komesarijat za rat je pod Trockim bio “uzorna institucija”, a Trockog su zvali u pomo}
i u vanrednim situacijama u drugim odeljenjima (Souvarine, op. cit., p. 288).
86 Okolnosti Staljinove smrti kao da se kose sa nepogre{ivo{}u ovih metoda. Postoji
mogu}nost da je Staljina, koji je pred smrt o~igledno planirao jo{ jednu veliku ~istku, ubio
neko iz njegove bliè okoline zato {to se vi{e niko nije ose}ao dovoljno sigurnim, ali se ovo
uprkos mnogim naznakama ne moè dokazati.
87 Stoga je Hitler 1932. li~no poslao telegram teroristima iz SA-a, kojim preuzima odgov-
ornost za ubistvo u Potempi, mada verovatno nije imao nikakve veze s tim. (Pet pripadnika
SA-a je zbog ubistva jednog Poljaka, aktiviste Komunisti~ke partije, 9/10. avgusta 1932,
osu|eno na smrt; na intervenciju Franca fon Papena kazna je ublaèna na doìvotnu robiju,
da bi Hitler, po dolasku na vlast, amnestirao ubice. – Prim. prev.) Ono {to je ovde bilo va`no
jeste uspostavljanje principa identifikacije, ili, jezikom nacizma, “uzajamna odanost Vo|e i
naroda”, na kojoj “Rajh i po~iva” (Hans Frank, op. cit).
`rtvenu jagnjad i rado }e dopustiti kritiku na njihov ra~un, ne bi li sebe

spasao od gneva naroda, ali }e se uvek dràti na apsolutnoj distanci od
svih svojih podanika. Vo|a, pak, ne moè da trpi da mu iko kritikuje pod-
re|ene, jer oni uvek delaju u njegovo ime; ako èli da ispravi sopstvene
gre{ke, on mora da likvidira one koji su ih po~inili; ako èli da krivicu za
svoje gre{ke svali na druge, mora da ih ubije.88 Jer unutar ove organizaci-
je gre{ka moè da se objasni samo kao prevara: sigurno je prevarant preu-
zeo ulogu Vo|e.
Zbog ove totalne odgovornosti za sve {to pokret radi i zbog ove totalne
identifikacije sa svakim njegovim funkcionerom, niko se nikada ne ose}a
odgovornim za ono {to ~ini, niti obja{njava razloge svog delanja. Kako je
Vo|a monopolizovao pravo i mogu}nost obja{njavanja, njega spoljni svet
doìvljava kao jedinu osobu koja zna {ta radi, to jest kao jedinog pred-
stavnika pokreta sa kojim se jo{ uvek moè razgovarati netotalitarnim
jezikom i koji, ako mu se ne{to prebaci ili ako mu se neko suprotstavi, ne
moè da kaè: ne pitajte mene, pitajte Vo|u. Budu}i u sredi{tu pokreta,
Vo|a moè da se pona{a kao da je iznad njega. Stoga je sasvim razumljivo
(i sasvim uzaludno) {to ljudi iz spoljnog sveta uvek polaù nadu u li~ni
razgovor sa Vo|om. Prava tajna totalitarnog Vo|e po~iva u organizaciji
koja njemu omogu}ava da preuzme potpunu odgovornost za sve zlo~ine
koje su po~inile elitne formacije pokreta i da u isto vreme glumi prosto-
du{nu ~estitost najnaivnijeg simpatizera.89
88 “Jedna od Staljinovih odlika... je to {to svoja nedela i zlo~ine, kao i svoje politi~ke gre-
{ke... sistematski svaljuje na ple}a onih ~ije diskreditovanje i propast smi{lja” (Souvarine,
op. cit., p. 655). O~igledno je da totalitarni vo|a moè slobodno da izabere koga god poèli
da oli~ava njegove gre{ke, s obzirom na to da je sve {to niì funkcioneri u~ine navodno po-
teklo od njega, tako da uloga prevaranta moè da se nametne bilo kome.
89 To da je uvek Hitler – a ne Himler ili Borman ili Gebels – predlagao istinski “radikalne”
mere, da su one uvek bile radikalnije od predloga njegove neposredne okoline, da je ~ak i
Himler bio uàsnut kada mu je povereno “kona~no re{avanje” jevrejskog pitanja – sada je
dokazano na osnovu bezbrojnih izvora. A vi{e niko ne veruje ni u bajku da je Staljin bio mno-
go umereniji od levi~arskih frakcija bolj{evi~ke partije. Utoliko je va`nije upamtiti da totali-
tarne vo|e uvek poku{avaju da na spoljni svet ostave utisak umerenosti i da se njihova prava
uloga – naime, da po svaku cenu obezbede napredovanje pokreta, a po mogu}stvu i da ubrza-
ju njegovo kretanje – bri`ljivo skriva (v. npr. bele{ku admirala Ericha Raedera “My Relation-
ship to Adolf Hitler and to the Party” u: Nazi Conspiracy, VIII, 707ff: “Kada bi se pojavile
vesti ili glasine o radikalnim merama Partije i Gestapoa, po Firerovom pona{anju moglo se
pomisliti da takve mere on sigurno nije naredio... Tokom slede}ih godina do{ao sam do za-
klju~ka da je upravo Firer uvek naginjao mnogo radikalnijim re{enjima, ali da to nije pokazi-
vao u javnosti.”
U unutarpartijskoj borbi koja je prethodila njegovom usponu ka apsolutnoj vlasti, Staljin se
uvek trudio da se postavi kao “~ovek zlatne sredine” (upor. Deutscher, op. cit., p. 295ff) i ni-
kada se nije u potpunosti odrekao ove uloge, mada je zapravo sve drugo samo ne “~ovek od
kompromisa”. Kada ga je, na primer, 1936. jedan strani novinar pitao o svetskoj revoluciji kao
cilju pokreta, odgovorio je: “Nikada nismo imali takve planove i namere... To je posledica ne-
sporazuma... komi~nog nesporazuma, ili pre tragikomi~nog” (Deutscher, op. cit., p. 422).
384 TOTALITARIZAM
Totalitarni pokreti ~esto su nazivani “javnim tajnim dru{tvima”.90

Zaista, ma kako malo znali o sociolo{koj strukturi i novijoj istoriji tajnih
dru{tava, struktura totalitarnih pokreta po nekim svojim osobinama najvi-
{e i podse}a na njih – ne moèmo je uporediti sa tradicionalnim partijama
i njihovim frakcijama.91 I tajna dru{tva stvaraju hijerarhiju prema stepenu
“posve}enosti”, reguli{u ìvote svojih ~lanova prema tajnoj i fiktivnoj pret-
postavci po kojoj sve izgleda kao da je u stvari ne{to drugo, usvajaju stra-
tegiju doslednog laganja kako bi zavarali neupu}ene mase, zahtevaju bes-
pogovornu poslu{nost od ~lanova koje na okupu drì pokornost ~esto ne-
poznatom, ali uvek misteriozom vo|i, koji je, opet, okruèn, ili se bar
smatra da je okruèn, malom grupom posve}enika, a ovi su, sa svoje stra-
ne, okruèni polu-upu}enima, koji obrazuju “tampon-zonu” prema nepri-
jateljskom profanom svetu.92 Od tajnih dru{tava totalitarni pokreti tako|e
preuzimaju i podelu sveta na “zakletu bra}u” s jedne i neodre|enu, nearti-
kulisanu masu zakletih neprijatelja s druge strane.93 Takva podela, zano-
90 v. Alexandre Koyré, “The Political Function of the Modern Lie”, u: Contemporary
Jewish Record, jun 1945.
Hitler, op. cit., tom II, glava IX, potanko raspravlja o tajnim dru{tvima kao uzorima za to-
talitarne pokrete. Njegova razmatranja dovela su ga do Koareovog zaklju~ka: naime, on pri-
hvata principe tajnih dru{tava, ali ne i njihovu tajnovitost, pa svoje tajno dru{tvo osniva
“sasvim javno”. U vreme pre dolaska na vlast jedva da je bilo i~ega {to su nacisti dosledno
dràli u tajnosti. Tek tokom rata, kada se nacisti~ki reìm sasvim totalitarizovao a partijsko se
rukuvodstvo na{lo sa svih strana okruèno vojnom hijerarhijom od koje je zbog rata zavisilo,
elitnim formacijama je bilo izri~ito nare|eno da sve {to je u vezi sa “kona~nim re{enjem” –
t.j. deportacije i masovna istrebljenja – drè u potpunoj tajnosti. U to vreme je i Hitler po~eo
da se pona{a kao {ef zavereni~ke bande, ali nije propustio da to li~no objavi. U razgovoru sa
~lanovima general{taba maja 1939. Hitler je ustanovio slede}a pravila koja zvu~e kao da su
preuzeta iz priru~nika nekog tajnog dru{tva: “1. Niko ko ne mora da zna i ne treba da zna. 2.
Niko ne sme da zna vi{e nego {to je neophodno. 3. Niko ne sme da sazna ni trena ranije no
{to je to potrebno” (citirano prema: Heinz Holldack, Was wirklich geschah, 1949, p. 378).
91 Slede}a analiza se drì eseja “Sociology of Secrecy and of Secret Societies” Georga
Zimela, objavljeno u: The American Journal of Sociology, Vol. XI, br. 4 iz januara 1906; esej je
preuzet iz njegove knjige Soziologie, Leipzig 1908, ~ije je delove preveo Kurt H. Wolff i ob-
javio 1950. pod naslovom The Sociology of Georg Simmel.
92 “Upravo zato {to niì slojevi dru{tva imaju ulogu posrednika prema pravom sredi{tu
tajne, oni dovode do postepenog zgu{njavanja sfere repulzije oko istog, i {tite ga mnogo bo-
lje nego {to bi to mogli izri~iti, radikalni posve}enici ili, pak, ljudi koji uop{te ne pripadaju
dru{tvu” (ibid., p. 489).
93 Termini “zakleta bra}a”, “zakleti drugovi”, “zakleta zajednica” i sl. ponavljaju se ad
nauseam u ~itavoj nacisti~koj literaturi, delimi~no i zato {to su bili jako privla~ni za nema~ku
omladinu, jo{ uvek zadojenu idejama romantizma. Uglavnom je Himler upotrebljavao ove
termine u mnogo odre|enijem smislu, uveo ih je u “glavnu parolu” SS-a (“Tako mi nastu-
pamo i ukorak mar{iramo ka dalekoj budu}nosti, po{tuju}i nepromenljive zakone, kao na-
cionalsocijalisti~ki red nordijske rase i kao zakleta zajednica njenih plemena [Sippen]”; v.
D’Alquen, op. cit.) i potencirao “apsolutnu netrpeljivost” prema ostalima (upor. Simmel, op.
cit., str 489): “Jer kada masa od jedne do jedne i po milijarde [sic!] ljudi stane protiv nas, ger-
manskog naroda...” (v. Himlerov govor na sastanku sa generalima SS-a u Poznanju, 4. okto-
bra 1943, u: Nazi Conspiracy, IV, 558).
vana na apsolutnoj netrpeljivosti prema ostatku sveta, veoma se razlikuje

od te`nji obi~nih partija da ljude dele prosto na one koji im pripadaju i one
koji im ne pripadaju. Partije i udruènja otvorenog tipa uop{te neprijatelji-
ma smatraju samo one koji im se eksplicitno suprotstave, dok se tajna dru-
{tva drè principa po kom je isklju~en svako ko im se izri~ito ne pri-
klju~i.94 îni se da je ovaj ezoteri~ni princip u potpunosti neprimeren ma-
sovnim organizacijama; pa ipak, nacisti su svojim ~lanovima davali makar
psiholo{ki ekvivalent onog inicijalnog obreda tajnih dru{tava time {to su,
umesto da Jevrejima prosto zabrane pristup u partiju, od ~lanova traìli
dokaz o nejevrejskom poreklu i organizovali komplikovanu ma{ineriju
koja rasvetljava najtamnije korene nekih osamdeset miliona Nemaca. Sve
je to, naravno, bilo komedija, i to skupa, kada osamdeset miliona Nemaca
krene da traga za jevrejskim precima; a ipak je svako iz tog ispitivanja
izlazio sa ose}anjem da pripada nekoj grupi posve}enih koji stoje naspram
imaginarnog mno{tva nepoèljnih. Isti metod koristi i bolj{evi~ki pokret,
koji putem periodi~nih ~istki u partiji u svakom ko nije isklju~en budi po-
trebu da se uklju~i.
Mo`da najupadljivija sli~nost izme|u tajnih dru{tava i totalitarnih po-
kreta jeste uloga rituala. Mar{evi po Crvenom trgu u Moskvi karakte-
risti~ni su koliko i pompezne ceremonije partijskih zasedanja u Nirnbergu.
U sredi{tu nacisti~kog rituala bio je takozvani “krvavi steg”, a u sredi{tu
bolj{evi~kog Lenjinovo mumificirano telo – i jedno i drugo u ceremoniju
unose snaàn element idolopoklonstva. Takva idolatrija te{ko da se moè
shvatiti kao dokaz pseudoreligijskih ili jereti~kih tendencija, kako se
ponekad tvrdi. “Idoli” su puki organizacioni trik, poznat iz obreda tajnih
dru{tava, koja su tako|e umela da pomo}u zastra{uju}ih simbola pobude
strahopo{tovanje i iznude konspirativnost svojih ~lanova. O~igledno je da
ljude ~vr{}e na okupu drì zajedni~ko iskustvo tajnog rituala nego
upu}enost u samu tajnu: to {to je tajna totalitarnih pokreta izneta na svet-
lost dana ne mora nu`no da promeni prirodu iskustva.95
Ove sli~nosti, naravno, nisu slu~ajne; one se ne mogu objasniti prosto
~injenicom da su i Hitler i Staljin pre no {to su postali totalitarne vo|e bili
94 Simmel, op. cit., p. 490. – Ovaj, kao i mnoge druge principe, nacisti su prihvatili po{to
su bri`ljivo prou~ili Protokole sionskih mudraca. Hitler je jo{ 1922. rekao: “[Gospoda sa
desnice] jo{ nikako ne shvataju da nije potrebno biti neprijatelj Jevreja pa da ~ovek jednog
dana... dospe na ve{ala... sasvim je dovoljno... i da se ne bude Jevrejin: i to vam garantuje
ve{ala” (Hitler’s Speeches, p. 12). U to vreme niko nije mogao da pretpostavi da ova vrsta
propagande u stvari zna~i: jednog dana ~ovek ne}e morati da bude na{ neprijatelj da bi dos-
peo na ve{ala, bi}e sasvim dovoljno da bude Jevrejin, ili, kona~no, pripadnik nekog drugog
naroda, pa da ga neka lekarska komisija proglasi “rasno nepodobnim”. Himler je verovao i
propovedao da ~itav SS treba da se zasniva na principu “iskrenosti, uljudnosti, lojalnosti i
drugarstva prema pripadnicima na{e krvi, i ni prema kome drugom” (op. cit., loc. cit).
95 v. Simmel, op. cit., pp. 480-481.
386 TOTALITARIZAM
pripadnici modernih tajnih dru{tava (Hitler tajne slu`be Rajhsvera, a

Staljin zavereni~kog aparata Partije bolj{evika), ve} su u izvesnoj meri
prirodna posledica zavereni~ke fikcije totalitarnih pokreta, ~ije su organi-
zacije navodno osnovane da bi se suprotstavile tajnim dru{tvima – tajnim
dru{tvima Jevreja ili zavereni~kim udruènjima trockista. Kod totalitarnih
organizacija zapravo je mnogo zanimljivije to {to one mogu da se posluè
mnogim organizacionim trikovima tajnih dru{tava, a da pri tom ~ak i ne
poku{aju da svoj cilj zadrè u tajnosti. To da nacisti èle da osvoje svet, da
deportuju “pripadnike drugih rasa” i da istrebe one sa “inferiornim genet-
skim nasle|em”, ili da bolj{evici rade za svetsku revoluciju, nikada nije
bila tajna, naprotiv: ovi ciljevi su uvek bili sastavni deo propagande. Dru-
gim re~ima, totalitarni pokreti opona{aju sve parafernalije tajnih dru{tava,
ali ih li{avaju jedine stvari koja bi njihove metode mogla da opravda, ili je
bar u te svrhe bila zami{ljena: potrebe da se sa~uva tajna.
U ovom, kao i u mnogom drugom pogledu, nacizam i bolj{evizam sa
veoma razli~itih istorijskih polazi{ta stiù do istog organizacionog rezulta-
ta. Nacisti su po~eli sa fikcijom zavere i organizovali su se, manje ili vi{e
svesno, po uzoru na tajno dru{tvo Sionskih mudraca, dok su bolj{evici
do{li iz revolucionarne partije ~iji je cilj bila jednopartijska diktatura i
pro{li kroz fazu u kojoj je partija bila “sasvim po strani i iznad svega”, do
trenutka kada se Politbiro partije odvojio i stajao “sasvim po strani i iznad
svega”;96 kona~no je Staljin ovoj strukturi partije nametnuo rigidna totali-
tarna pravila njenog zavereni~kog sektora i tek tada otkrio potrebu za fik-
cijom o svetskoj zaveri, jer je jedino tako gvozdena disciplina tajnog dru-
{tva mogla da se odrì i unutar masovne organizacije. Razvoj nacionalso-
cijalisti~ke partije mo`da je logi~niji, dosledniji, ali istorija SKP(b) bolje
ilustruje su{tinski fiktivnu prirodu totalitarizma, ba{ zato {to fiktivne glo-
balne zavere, protiv kojih i u skladu sa kojima je bolj{evi~ka zavera na-
vodno organizovana, nisu bile ideolo{ki utvr|ene. One su se stalno menja-
le – od trockista preko 300 porodica, pa do raznih “imperijalizama”, a ne-
davno do “kosmopolitizma bez korena” – i prilago|avale se trenutnim po-
trebama; pa ipak, ni u jednom trenutku i ni pod kojim okolnostima bolj{e-
vizam nije mogao da pro|e bez neke takve fikcije.
Sredstvo kojim je Staljin rusku jednopartijsku diktaturu pretvorio u to-
talitaran reìm, a revolucionarne komunisti~ke partije {irom sveta u totali-
tarne pokrete, bilo je likvidiranje frakcija, ukidanje unutarpartijske
demokratije i pretvaranje nacionalnih komunisti~kih partija u ogranke
Kominterne, ~ije je sedi{te u Moskvi. Tajna dru{tva uop{te, a posebno za-
vereni~ki aparat revolucionarnih partija, oduvek je odlikovalo odsustvo
frakcija, suzbijanje razli~itog mi{ljenja i apsolutna centralizacija uprav-
96 Souvarine, op. cit., p. 319, citira jednu Buharinovu formulaciju.
ljanja. Sve ove mere imaju o~igledno utilitarnu nameru da za{tite ~lanove
od proganjanja, a dru{tvo od izdaje; potpuna odanost, koja se traì od
svakog ~lana, i apsolutna mo} u vladarevim rukama bile su samo neiz-
be`ni nus-proizvodi prakti~nih potreba. No, problem je u tome {to zavere-
nici, razume se, smatraju da su najefikasniji metodi u politici uop{te meto-
di zavereni~kih dru{tava; ako se oni mogu primenjivati javno i uz angaò-
vanje ~itavog aparata nasilja jedne nacije, mogu}nosti za akumuliranje
mo}i postaju apsolutno neograni~ene.97 Unutar partije, dok god ona funkci-
oni{e kao celina, zavereni~ki aparat ima ulogu koja se donekle moè upo-
rediti sa ulogom vojske unutar celovite politi~ke zajednice: mada se pra-
vila pona{anja vojske radikalno razlikuju od onih koja vaè u gra|anskoj
sferi, ona gra|anskom dru{tvu sluì, ona mu je podre|ena i pod njegovom
je kontrolom. Kao {to opasnost od vojne diktature raste kad vojska pre-
stane da sluì civilnim gospodarima i poèli da preuzme politiku civilne
zajednice, tako i opasnost od totalitarizma raste kad se zavereni~ki aparat
revolucionarne partije otrgne kontroli partije i po~ne da stremi preuzmanju
vo|stva. Upravo to se dogodilo komunisti~kim partijama za vreme Sta-
ljina. Staljinovi metodi tipi~ni su za ~oveka koji je do{ao iz zavereni~kog
aparata: velika pa`nja koju je poklanjao detaljima, nagla{avanje kadrov-
skog faktora u politici, bezobzirno kori{}enje i likvidiranje drugova i pri-
jatelja. Glavnu podr{ku posle Lenjinove smrti pruìla mu je tajna polici-
ja,98 koja je u to vreme ve} postala jedan od najva`nijih i najmo}nijih se-
ktora partije.99 Zato je bilo prirodno {to se êka priklonila predstavniku
zavereni~kog sektora, ~oveku koji je nju ve} smatrao nekom vrstom taj-
nog dru{tva, te je stoga bilo verovatno da }e sa~uvati i pro{iriti njene privi-
legije.
Pobeda zavereni~kog sektora nad svim drugim sektorima komunisti~ke
partije, me|utim, tek je prvi korak u pretvaranju partije u totalitarni
pokret. Nije dovoljno {to su tajna policija u Rusiji, kao i njeni agenti u ko-
munisti~kim partijama u inostranstvu, unutar pokreta imali istu ulogu kao
i paravojne formacije od kojih su nacisti na~inili elitne jedinice: same par-
97 Souvarine, op. cit., p. 113, pominje da su Staljina “oduvek impresionirali ljudi koji bi
niotkuda iznedrili neku ’aferu’. On je politiku smatrao ’aferom’ koja zahteva spretnost.”
98 U unutarpartijskim borbama tokom dvadesetih godina, “kolaborateri GPU-a bili su sko-
ro bez izuzetka fanati~ni protivnici desnice, a Staljinove pristalice. Razne slu`be GPU-a bile
su u to vreme bastioni staljinisti~ke frakcije” (Ciliga, op. cit., p. 48). – Souvarine, op. cit., p.
289, tvrdi da je Staljin odmah “nastavio policijsku aktivnost koju je zapo~eo tokom gra|an-
skog rata” i da je bio predstavnik Politbiroa u GPU-u.
99 Odmah posle gra|anskog rata u Rusiji, Pravda je tvrdila da je “formula ’sva vlast sov-
jetima’ zamenjena parolom ’sva vlast êkama’... Kraj oruànih sukoba smanjio je vojnu kon-
trolu..., ali je ostavio razgranatu êku, koja se usavr{ila pojednostavljuju}i svoje operacije”
(Souvarine, op. cit., p. 251).
388 TOTALITARIZAM
tije je valjalo transformisati kako bi vlast tajne policije ostala stabilna. Ta-
ko je u Rusiji likvidiranje frakcija i unutarpartijske demokratije bilo pra}e-
no u~lanjenjem velikih, politi~ki neobrazovanih i “neutralnih” masa u par-
tiju, politika koju su ubrzo prihvatile i komunisti~ke partije u inostranstvu,
a koju je inicirala politika Narodnog fronta.
Nacisti~ki totalitarizam po~eo je kao masovna organizacija u kojoj su
elitne formacije tek postepeno dobijale na zna~aju, dok su bolj{evici
po~eli kao elitna formacija, a mase su organizovali naknadno. Rezultat je
u oba slu~aja bio isti. Nacisti su, uz to, zahvaljuju}i svojoj vojnoj tradiciji
i predrasudama, elitne formacije isprva organizovali po uzoru na vojsku,
dok su bolj{evici vrhovnu vlast od po~etka poverili tajnoj policiji. No,
posle nekoliko godina i ova razlika se izgubila: {ef SS-a postao je {ef tajne
policije, a formacije SS-a su se postepeno pretapale u Gestapo i zamenji-
vale njegovo ranije osoblje, mada su i njega ve} ~inili provereni nacisti.100
Zbog ove su{tinske sli~nosti izme|u organizacije tajnog, zavereni~kog
dru{tva i organizacije tajne policije, osnovane da se protiv njega bori, to-
talitarni reìmi, zasnovani na fikciji o svetskoj zaveri, ali sa vladavinom
nad ~itavim svetom kao ciljem, kona~no svu vlast koncentri{u u rukama
policije. Pre dolaska na vlast, me|utim, “javna tajna dru{tva” nude druge
organizacione prednosti. Iako po~ivaju na o~iglednoj protivre~nosti
izme|u masovne organizacije i ekskluzivnog dru{tva, kome se jedinom
moè poveriti da ~uva tajnu, tajna i zavereni~ka dru{tva su, zahvaljuju}i
svojoj strukuturi, kadra da dihotomiju totalitarne ideologije izme|u pokre-
ta i ostatka sveta, dihotomiju koja po~iva na slepoj, neselektivnoj mr`nji
masa prema svemu {to postoji, pretvore u organizacioni princip. Ako neka
organizacija funkcioni{e u skladu sa principom da je isklju~en svako ko se
ne uklju~i, da je protiv mene svako ko nije za mene, svet u celini gubi sve
nijanse, svu {arolikost i pluralizam – no, oni su ionako po~eli da zbunjuju
i optere}uju mase koje su izgubile svoje mesto i orijentaciju u tom sve-
tu.101 Ono {to je njih kod nepokolebljive lojalnosti svojstvene pripadnici-
ma tajnih dru{tava privla~ilo nije bila toliko tajna koliko podela na Nas i
100 Gestapo je osnovao Gering 1933. godine; Himler je 1934. bio postavljen za {efa Gesta-
poa i odmah je po~eo da sprovodi kadrovske promene, dovode}i ljude iz SS-a; na kraju rata,
75% agenata Gestapoa bili su pripadnici SS-a. Treba tako|e imati u vidu da su jedinice SS-a
bile posebno kvalifikovane za ovaj posao, budu}i da ih je Himler jo{ pre dolaska NSDAP-a na
vlast obu~io da {pijuniraju ~lanove partije (Heiden, op. cit., p. 308). Za istoriju Gestapoa v.
Giles, op. cit., i Nazi Conspiracy, II, glava XII.
101 Verovatno jedna od najve}ih ideolo{kih gre{aka Rozenbergovih, koji je pao u Firerovu
nemilost i izgubio uticaj u pokretu u korist ljudi poput Himlera, Bormana, pa ~ak i [trajhera,
bila je to {to njegovo delo Mit dvadesetog veka priznaje odre|eni rasni pluralizam iz kog su
samo Jevreji isklju~eni. On se tako oglu{ava o princip da je automatski isklju~en svako (u
ovom slu~aju “masa ~ove~anstva”) ko nije izri~ito uklju~en (a to su “germanski narodi”);
upor. primedbu 87.
sve ostale. Takva podela moè da se odrì ako se preuzme organizaciona

struktura tajnog dru{tva, koja u isto vreme mora da se li{i njene racionalne
svrhe, naime ~uvanja tajne. Isto tako nije va`no ni da li je koren ove te`nje
zavereni~ka ideologija, kao u slu~aju nacista, ili parazitsko uve}avanje za-
vereni~kog aparata revolucionarne partije, kao u slu~aju bolj{evika.
Zahtev inherentan totalitarnoj organizaciji glasi da sve {to je van pokreta
treba da “odumre”; u drasti~nim razmerama ovaj zahtev ostvaren je u
surovim prilikama totalitarne vlasti, ali se on masama, koje od raspada i
dezorijentisanosti beè pod fiktivno okrilje pokreta, ~ini uverljivim ~ak i
pre dolaska pokreta na vlast.
Totalitarni pokreti su nebrojeno puta dokazali da mogu da ra~unaju na
istu onu bezrezervnu odanost koja je bila prerogativ tajnih i zavereni~kih
dru{tava.102 Potpuno odsustvo otpora u dobro obu~enim i naoruànim je-
dinicama kakva je SA bio u trenutku ubistva voljenog vo|e, Rema, i sto-
tine bliskih drugova ~udan je fenomen. U tom trenutku je Rajhsver vero-
vatno stajao iza Rema, a ne iza Hitlera. No ovi incidenti unutar nacisti~kog
pokreta tada su ve} bili ba~eni u zasenak sve ~e{}im spektaklima samoop-
tuìvanja dobrovoljnih “kriminalaca” u bolj{evi~kim partijama. Su|enja
zasnovana na apsurdnim priznanjima postala su deo rituala koji je za par-
tiju bio od vitalnog zna~aja, a za spoljni svet nerazumljiv. Ma kako danas
pripremali `rtve za su|enja, ovaj obred verovatno vodi poreklo od istinitih
priznanja stare bolj{evi~ke garde iz 1936: jo{ mnogo pre Moskovskih
su|enja ljudi su svoje smrtne presude prihvatali sa najve}im spokojem,
“{to je posebno me|u pripadnicima êke bilo ~esto”.103 Dok god pokret
postoji, njegova specifi~na organizacija omogu}ava da bar elitne formaci-
je ne mogu da zamisle ìvot mimo njega, tako da se ljudi, ~ak i kad su osu-
|eni na smrt, ose}aju superiornim u odnosu na ostatak obi~nog sveta. A
kako je ekskluzivni cilj ove organizacije oduvek bio da zavarava spoljni
svet, da se bori protiv njega i da ga kona~no osvoji, njeni pripadnici sprem-
ni su i ìvotima da plate, samo ako }e to pomo}i da se spoljni svet jo{ jed-
nom izigra.104
No, glavno dostignu}e koje masovne organizacije preuzimaju od orga-
nizacione strukture i moralnih normi tajnih zavereni~kih dru{tava uop{te i
nije inherentna garancija bezuslovnog pripadanja i lojalnosti, niti je to
102 Simmel, op. cit., p. 492, nabraja tajna kriminalna dru{tva u kojima ~lanovi dobro-
voljno biraju jednog {efa kome su od tad pa nadalje poslu{ni bez kritike i bez ikakve rezerve.
103 Ciliga, op. cit., pp. 96-97. On tako|e opisuje kako su dvadesetih godina ~ak i obi~ni
osu|enici na smrt u zatvorima GPU-a u Lenjingradu dozvoljavali sebi da na streljanje izlaze
“bez re~i, bez povika pobune protiv vlasti koja ih je osudila na smrt” (p. 183).
104 Ciliga navodi kako su osu|eni ~lanovi partije “mislili da ako ova streljanja spasavaju
birokratsku diktaturu kao celinu, ako mogu da umire (ili pre zbune) pobunjeno selja{tvo, `rt-
va njihovih ìvota ne}e biti uzaludna” (op. cit., pp. 96-97).
390 TOTALITARIZAM
manifestacija neosporne netrpeljivosti spram spoljnog sveta, ve} njihova

nenadma{na sposobnost da stalnim laìma stvore i o~uvaju svoj fiktivni
svet. îtava hijerarhijska struktura totalitarnih pokreta, od naivnih simpa-
tizera do ~lanova partije, elitnih formacija, uskog kruga oko Vo|e, pa i
Vo|e samog, moè se opisati kao ~udno promenljiva me{avina lakover-
nosti i cinizma sa kojom svaki ~lan, u zavisnosti od ranga i poloàja unutar
pokreta, treba da reaguje na promenljive laì funkcionerâ i na nepro-
menljivu ideolo{ku fikciju u sredi{tu pokreta.
Pre nego {to se prenela na mase, me{avina lakovernosti i cinizma bila je
istaknuta odlika mentaliteta gomile. U nestalnom, nerazumljivom svetu,
mase su do{le do ta~ke na kojoj bi bile u stanju da u isto vreme veruju u
sve i da ne veruju ni u {ta, da misle da je sve mogu}e i da ni{ta nije istina.
Sama ova me{avina ve} je dovoljno ~udna, zato {to je razbila iluziju da su
lakovernosti sklone bezazlene du{e, a da je cinizam porok superiornih i
rafiniranih umova. Masovna propaganda otkrila je da je njena publika u
svako doba spremna da poveruje u najgore, ma kako apsurdno ono bilo, i
da se ne}e àliti mnogo ni kada je obmanu, zato {to ionako misli da je sva-
ka izjava la`. Totalitarne vo|e zasnivaju svoju propagandu na ispravnoj
psiholo{koj pretpostavci da, u takvim uslovima, ljude mogu naterati da
jednog dana poveruju i u najneverovatnije bajke, a da ipak mogu da budu
sigurni da }e mase, ako slede}eg dana dobiju nepobitan dokaz da su te
tvrdnje la`ne, potraìti uto~i{te u cinizmu; umesto da se okrenu od vo|e
koji ih je slagao, mase }e se vajkati da su od po~etka znale da je ta tvrdnja
bila la`, a vo|i }e se diviti zbog njegove izvanredne taktike.
Ono {to je u po~etku bila dokazana reakcija masa, postalo je hijerarhij-
ski princip za njihovo organizovanje. Me{avina lakovernosti i cinizma
javlja se na svim nivoima totalitarnih pokreta: {to je vi{i nivo, tim vi{e
cinizam odnosi prevagu nad lakoverno{}u. Svi nivoi, od simpatizera do
vo|e, ~vrsto veruju da je politika prljava igra i da “prva zapovest” pokreta
glasi: “Vo|a je uvek u pravu”, a ona je neophodna zbog svetske politike,
t.j. (belo)svetske prevare, kao {to je vojna disciplina neophodna za rat.105
Ma{inerija koja stvara, organizuje i {iri monstruozne neistine totalitar-
nih pokreta zavisi, sa svoje strane, od poloàja Vo|e. Osim propagandne
tvrdnje da se svi doga|aji nau~no mogu predskazati u skladu sa zakonima
prirode ili ekonomije, totalitarne organizacije koriste se i jedinstvenim po-
loàjem jednog ~oveka koji ima monopol na ovo znanje i ~ija je najva`ni-
ja osobina “to {to je uvek u pravu i {to }e uvek biti u pravu”.106 Za pripad-
105 Karakteristi~na je Gebelsova predstava o ulozi diplomatije: “Nema sumnje da je naj-
bolje da diplomate budu neinformisane o pozadini politike... Iskrenost u igranju uloge
mirotvorca ponekad je najuverljiviji argument u prilog njihovoj politi~koj verodostojnosti”
(op. cit., p. 87).
106 Rudolf Hes u govoru na radiju 1934. (Nazi Conspiracy, I, 193).
nika totalitarnog pokreta ovo saznanje nema nikakve veze sa istinom, niti
to {to je vo|a uvek u pravu ima ikakve veze sa objektivnom istinito{}u
njegovih tvrdnji koju ne mogu da opovrgnu ~injenice, ve} samo budu}i us-
peh ili neuspeh. Vo|a jeste uvek u pravu, a kako su njegova dela usmerena
na vremena koji dolaze, kona~ni dokaz pomera se s onu stranu iskustva
njegovih savremenika.107
Jedina grupa koja bi trebalo da doslovce veruje Vo|inim re~ima jesu
simpatizeri, ~ije poverenje okruùje pokret atmosferom iskrenosti i pros-
todu{nosti, a Vo|i pomaè da ispuni jednu polovinu zadatka, naime da po-
budi poverenje spoljnog sveta u pokret. ^lanovi partije, pak, nikada ne
veruju zvani~nim izjavama, niti treba da im veruju, jer im totalitarna pro-
paganda laska da imaju onu vi{u inteligenciju koja ih i izdvaja od netota-
litarnog spoljnog sveta, koji oni, opet, znaju samo preko nenormalne
lakovernosti simpatizera. Jedino su simpatizeri verovali Hitleru kada je
poloìo svoju ~uvenu zakletvu pred Vrhovnim sudom Vajmarske repu-
blike; pripadnici pokreta vrlo su dobro znali da laè, a verovali su mu vi{e
nego ikad zato {to je o~igledno bio u stanju da prevari i javno mnjenje i
vlasti. Kada je kasnije Hitler ponovio ovu predstavu pred celim svetom,
kada se kleo da ima najbolje namere, a u isto vreme najotvorenije pripre-
mao zlo~ine, po{tovanje koje je nacisti~ki pokret uìvao bilo je, naravno,
neizmerno. Sli~no tome su i simpatizeri bolj{evika verovali u raspu{tanje
Kominterne, isto kao {to su neorganizovane mase ruskog naroda i simpa-
tizeri u inostranstvu Staljinove prodemokratske tvrdnje tokom rata uzele
zdravo za gotovo. ^lanovi partije bili su jasno upozoreni da ne nasedaju
na takti~ke manevre, nego da po{tuju Vo|inu o{troumnost u zavaravanju
saveznika.108
Bez organizacione podele pokreta na elitne formacije, ~lanove i simpa-
tizere, Vo|ine laì ne bi imale nikakav efekat. S obzirom na to da stvarnost
stalno pobija Vo|ine laì, cinizam, stepenovan u hijerarhiji mr`nje,
neophodan je koliko i obi~na lakovernost. Naime, simpatizeri u frontovi-
ma preziru potpuno odsustvo upu}enosti svojih sugra|ana, ~lanovi partije
preziru simpatizere zbog lakovernosti i nedovoljne radikalnosti, elitne for-
macije preziru ~lanove partije iz sli~nih razloga, a unutar elitnih formacija
sli~na hijerarhija mr`nje prati osnivanje i razvoj svakog novog sloja.109
107 Verner Best, op. cit., obja{njava: “Da li vlast donosi ’prave’ zakone... vi{e nije pitanje
samih zakona, nego pitanje sudbine. Jer }e zloupotrebe... pre nego Dràvni sud, svakako
kazniti sudbina, i to nesre}om, svrgavanjem s vlasti i propa{}u, zbog oglu{avanja o ’zakone
ìvota’” (prevod citiran prema: Nazi Conspiracy, IV, 490).
108 v. Kravchenko, op. cit., p. 422: “Nijedan dobro indoktrinirani komunista nije verovao
da Partija ’laè’ kada u javnosti afirmi{e jednu politiku, a u privatnom ìvotu sasvim suprot-
nu.”
109 “Nacionalsocijalista prezire obi~nog Nemca, pripadnik SA-a ostale nacionalsocija-
liste, a pripadnik SS-a pripadnika SA-a” (Heiden, op. cit., p. 308).
392 TOTALITARIZAM
Zahvaljuju}i ovom sistemu, lakovernost simpatizera ~ini laì verodostoj-

nijima i za spoljni svet, dok u isto vreme stepenovani cinizam ~lanova par-
tije i elitnih formacija otklanja opasnost da }e Vo|u teìna njegove sop-
stvene propagande ikada prinuditi da ostvari obe}anja ili da zaista postane
~astan ~ovek. Spoljni svet najvi{e pote{ko}a u opho|enju sa totalitarnim
sistemima ima zato {to ignori{e ovaj sistem, pa misli da }e, s jedne strane,
grozota totalitarnih laì sama sebi na{koditi, i da }e, s druge strane, mo}i
Vo|u da uhvati za re~ i natera ga da, bez obzira na prvobitne namere, ispu-
ni data obe}anja. Totalitarni sistem je, na àlost, otporan na takve normal-
ne zaklju~ke; njegova ingenioznost po~iva upravo na eliminisanju stvar-
nosti koja ili raskrinkava la`ljivca ili ga prisiljava da ispuni {to je obe}ao.
^lanovi ne veruju u tvrdnje za javnu upotrebu, ali zato tim vatrenije ve-
ruju u poznate ideolo{ke kli{ee i pau{alna tuma~enja pro{losti i budu}nos-
ti, koje su totalitarni pokreti preuzeli od ideologija devetnaestog veka i
pretvorili ih, uz pomo} organizacije, u intaktnu stvarnost. Ovi ideolo{ki
elementi u koje su mase kona~no ionako poverovale, mada prili~no nejas-
no i apstraktno, pretvorili su se u konkretne laì sveobuhvatne prirode (od
pseudonau~ne teorije o rasama postala je svetska vladavina Jevreja, a od
op{te teorije klasa zavera Wall Street-a) i uklopili se u op{tu shemu prema
kojoj oni “odumiru}i” – izumiru}e klase kapitalisti~kih zemalja ili deka-
dentne nacije – stoje na putu pokretu. Za razliku od takti~kih laì pokreta,
koje se menjaju bukvalno iz dana u dan, u ove ideolo{ke laì treba verovati
kao u svete, neosporne istine. Njih okruùje bri`ljivo razra|en sistem
“nau~nih” dokaza koji ne moraju da budu uverljivi za one sasvim “neupu-
}ene”, ali su jo{ uvek privla~ni za odre|enu vulgarizovanu znatièlju zato
{to “dokazuju” inferiornost Jevreja ili bedu ljudi koji ìve u kapitalisti-
~kom sistemu.
Elitne formacije se od obi~nih ~lanova partije razlikuju po tome {to im
takvi dokazi nisu potrebni; od njih se, {tavi{e, i ne o~ekuje da veruju u
doslovnu istinitost ideolo{kih kli{ea. Ovi su stvoreni da bi se udovoljilo
èlji masa za istinom; po insistiranju na obja{njenju i dokazima, mase jo{
uvek imaju mnogo toga zajedni~kog sa normalnim svetom. Elita se ne sas-
toji od ideologâ; cilj ~itavog vaspitavanja njenih pripadnika jeste da se
ukine njihova sposobnost da razlikuju istinu od neistine, stvarnost od fik-
cije. Oni su superiorni zato {to su u stanju da u trenu prozru pravu nameru
iza svake izjave. Za razliku od obi~nih ~lanova, kojima ~ovek, na primer,
prvo mora da dokaè da su Jevreji inferiorna rasa da bi od njih mogao da
zatraì da poubijaju Jevreje, elitne formacije razumeju da tvrdnja o inferi-
ornosti svih Jevreja zna~i da sve Jevreje treba poubijati; kada im se kaè
da samo Moskva ima podzemnu èleznicu, oni znaju da ova tvrdnja zapra-
vo zna~i da sve ostale podzemne èleznice treba uni{titi, i nimalo se ne}e
iznenaditi kada otkriju podzemnu èleznicu u Parizu. Stravi~an {ok koji je
Crvena armija pretrpela dok je osvajala Evropu mogao je da se izle~i samo

koncentracionim logorima i izgnanstvom ve}eg dela vojnika iz osvaja~kih
jedinica; ali policijske formacije koje su pratile Armiju bile su priprem-
ljene na taj {ok, i to ne druga~ijim i ta~nijim informacijama – ne postoji u
sovjetskoj Rusiji tajna {kola za obuku koja odaje prave ~injenice o ìvotu
u inostranstvu – nego prosto op{tim treningom u potpunom preziranju
svih ~injenica i celokupne stvarnosti.
Ovakav mentalitet elite nije isto {to i mentalitet masa, nije puka posledi-
ca dru{tvene iskorenjenosti, ekonomske propasti i politi~ke anarhije; taj
mentalitet se mora bri`ljivo pripremati i kultivisati, i on predstavlja mnogo
va`niji, mada manje vidljiv deo programa {kola za totalitarne funkcionere
(nacisti~kih Ordensburgen za SS-ovce i bolj{evi~kih centara za obuku age-
nata Kominterne) nego {to je to rasna indoktrinacija ili tehnika gra|anskog
rata. Bez elite i njene ve{ta~ki stvorene nesposobnosti da ~injenice shvati
kao ~injenice, da razlikuje istinu od neistine, pokret ne bi mogao da po~ne
da ostvaruje svoju fikciju. Totalitarna elita ni za trenutak ne razmi{lja o sve-
tu onakvom kakav on jeste i nikada ne poredi laì sa stvarno{}u. Zato njena
najcenjenija osobina i mora biti odanost Vo|i, koji, kao amajlija, garantuje
kona~nu pobedu laì i fikcije nad istinom i stvarno{}u.
Najvi{i sloj u organizaciji totalitarnih pokreta je onaj uski krug oko
Vo|e. To moè da bude institucija, kao bolj{evi~ki Politbiro, ili promenlji-
va grupa ljudi koji ne moraju da imaju neku odre|enu funkciju, kao Hitle-
rova orbita. Za njih su ideolo{ki kli{ei samo sredstva pomo}u kojih se or-
ganizuju mase, i oni ne ose}aju griù savesti kada te kli{ee menjaju prema
potrebama, ne bi li sa~uvali organizacioni princip. Glavna Himlerova za-
sluga sastoji se u tome {to je, reorganizuju}i SS, prona{ao veoma jednos-
tavan metod da “aktivno re{i problem krvi”, odnosno da ~lanove elite bira
prema “krvi” i priprema ih da “nemilosrdno nastave rasnu borbu” protiv
svakoga ko ne moè da dokaè svoje “arijevsko” poreklo unazad do 1750,
ko je niì od 170cm (“znam da ljudi koji su postigli odre|enu visinu si-
gurno u izvesnom stepenu poseduju èljeni kvalitet krvi”) ili nema plave
o~i i plavu kosu.110 Zna~aj ovog “rasizma u akciji” je u tome {to osloba|a
organizaciju skoro svih konkretnih u~enja ma koje rasne “nauke”, osloba-
|a je, dakle, i antisemitizma u meri u kojoj je on uop{te i bio specifi~na
doktrina o prirodi i ulozi Jevreja, doktrina koja bi njihovim istrebljenjem
postala izli{na.111 îm je elitu izabrala “rasna komisija” i podvrgla je po-
110 Himler je kandidate za SS u po~etku birao na osnovu fotografija. Potom bi Rasna
komisija SS-a, pred kojom je kandidat morao li~no da se pojavi, odobrila ili odbila njegov
rasni izgled (v. Himmler, “Organization and Obligation of the SS and the Police”, Nazi
Conspiracy, IV, 616ff).
111 Himler je itekako bio svestan ~injenice da je jedno od njegovih “najva`nijih i naj-
dalekose`nijih dostignu}a” bilo pretvaranje rasnog pitanja iz “negativne doktrine, zasnovane
394 TOTALITARIZAM
sebnim “zakonima o braku”,112 rasizam je postao bezbedan i nezavisan od

nau~nosti propagande, dok su se na drugom kraju i pod nadle`no{}u ove
“rasne elite” osnivali koncentracioni logori radi “uspe{nijeg dokazivanja
zakonâ nasle|a i rase”.113 Zahvaljuju}i snazi ove “ìve organizacije”, na-
cisti su mogli da se odreknu dogmatizma i da se sprijatelje sa semitskim
narodima, na primer Arapima, ili da sklope savez sa samim predstavnici-
ma @ute napasti, sa Japancima. Stvarnost rasnog dru{tva, stvaranje elite
navodno izabrane po rasnom kriterijumu, mogla je bolje da za{titi doktri-
nu rasizma nego najbolji nau~ni ili pseudo-nau~ni dokaz.
Bolj{evi~ki politi~ari pokazuju istu leèrnost u opho|enju sa sopstvenim
dogmama. Oni su itekako u stanju da iznenadnim savezom sa kapitalisti-
~kim zemljama prekinu svekoliku klasnu borbu, a da ne podriju pouzda-
nost sopstvenog kadra ili izdaju njihovu veru u klasnu borbu. Kada je prin-
cip klasne borbe postao organizaciono sredstvo, kada se on zahvaljuju}i
kadrovima tajne policije u Rusiji i agentima Kominterne u inostranstvu
okamenio u beskompromisno neprijateljstvo spram ~itavog sveta, bolj{e-
vi~ka politika postala je neobi~no slobodna od svih “predrasuda”.
Upravo ova nevezanost za sadràj sopstvene ideologije karakteri{e i naj-
vi{i red totalitarne hijerarhije. Ovi ljudi sve i svakoga posmatraju sa stano-
vi{ta organizacije, a to uklju~uje i Vo|u, koji za njih nije ni amajlija ni ne-
pogre{iv, ve} jednostavno posledica ovog tipa organizacije; on je pokretu
potreban ne kao li~nost, nego kao funkcija. No, za razliku od despotija,
gde ~esto vlada klika, a despot igra reprezentativnu ulogu marionetskog
vladara, totalitarne vo|e su slobodne da ~ine sve {to im je volja i mogu da
ra~unaju na odanost svoje orbite ~ak i kada se re{e da ubiju njene pripad-
nike.
Vi{e tehni~ki razlog za ovu samoubila~ku odanost je to {to nasle|ivanje
vrhovnog poloàja nije regulisano nikakvim zakonom o nasledstvu ili bilo
na pau{alnom antisemitizmu,” u “organizacioni zadatak za organizovanje SS-a” (Der

Reichsführer SS und Chef der deutschen Polizei, “za internu upotrebu”, bez datuma). Tako je
“rasno pitanje po prvi put postalo su{tinsko, daleko prevazilaze}i negativnu doktrinu koja je
u osnovi prirodne mr`nje prema Jevrejima. Firerova revolucionarna ideja dobila je transfu-
ziju sveè, tople krvi” (Der Weg der SS. Der Reichsführer SS, SS-Hauptamt-Schulungsamt;
na omotu pi{e “nije za objavljivanje”, bez datuma, p. 25).
112 îm je izabran za {efa SS-a 1929. godine, Himler je uveo princip rasne selekcije, do-
neo posebne zakone o braku, i naglasio: “SS vrlo dobro zna da je ova naredba veoma zna~aj-
na. Poruga, sprdnje i nesporazumi uop{te nas se ne ti~u; budu}nost je na{a” (citirano prema:
D’Alquen, op. cit). êtrnaest godina kasnije, u govoru u Harkovu, Himler je jo{ jednom pod-
setio vo|e SS-a da “smo mi prvi koji su zaista aktivno re{ili problem krvi... a pod problemom
krvi mi, naravno, ne podrazumevamo antisemitizam. Antisemitizam je isto {to i istrebljivan-
je va{iju. Osloba|anje od va{i nije pitanje ideologije. To je pitanje ~isto}e... Ali nas pitanje
krvi podse}a na na{u sopstvenu vrednost, podse}a nas {ta je zapravo osnov koji drì nema~ki
narod na okupu.”
113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy, IV, 616ff.
kojim drugim zakonom. Uspe{na dvorska revolucija bi po pokret u celini

imala posledice katastrofalne koliko i vojni poraz. U prirodi je pokreta da
se, kad Vo|a jednom preuzme du`nost, ~itava organizacija tako apsolutno
identifikuje s njim da bi svako priznavanje gre{ke ili udaljavanje sa tog
poloàja razbilo ~aroliju nepogre{ivosti koja okruùje Vo|inu funkciju i
osudilo na propast sve one koji su bili povezani sa pokretom. Osnov ~itave
strukture nije istinitost Vo|inih re~i, nego nepogre{ivost njegovih dela.
Po{to diskusija pretpostavlja pogre{ivost, do nje ne sme da do|e, jer bi se
tada ~itav fiktivni svet totalitarizma raspao u parampar~ad, odjednom
savladan ~injeni~no{}u stvarnog sveta koju je jedino pokret, a njim Vo|a
nepogre{ivo upravlja, mogao da odbije.
Pa ipak, lojalnost ljudi koji ne veruju ni u ideolo{ke kli{ee ni u Vo|inu
nepogre{ivost ima i dublje, netehni~ke razloge. Ove ljude povezuje ~vrsta
i iskrena vera u ~ovekovu svemo}. Moralni cinizam, stav da je sve dozvo-
ljeno, po~iva na ~vrstom uverenju da je sve mogu}e. Ta~no je da je ove
ljude, ina~e malobrojne, te{ko uhvatiti u laì i da oni ne moraju nu`no da
veruju u rasizam ili ekonomiju, u zaveru Jevreja ili Wall Street-a. Ipak, i
oni su prevareni, zavedeni svojom uobraèno{}u, svojim oholim ube|e-
njem da je sve mogu}e i da je sve {to postoji samo privremena prepreka
koju }e nadmo}na organizacija sigurno uni{titi. Uvereni da mo} organiza-
cije moè da uni{ti mo} su{tine, kao {to dobro organizovana banda moè
da oplja~ka nedovoljno ~uvano blago, oni stalno potcenjuju su{tinsku sna-
gu stabilnih zajednica, a precenjuju pokreta~ku snagu pokreta. Kako oni,
osim toga, zapravo ne veruju da svetska zavera protiv njih zaista postoji,
ve} ovu koriste prosto kao sredstvo za organizovanje, oni ne shvataju da
njihova zavera kona~no moè da dovede do ujedinjenja celog sveta protiv
njih.
No, ma kako da se zavr{i iluzija o ja~anju ~ovekove svemo}i putem or-
ganizacije, unutar pokreta njena prakti~na posledica je to {to Vo|ina orbi-
ta, u slu~aju nesporazuma sa njim, nikada nije previ{e sigurna u svoje
stavove, jer iskreno veruje da njihove nesuglasice nisu ni va`ne, da ~ak i
najlu|a politika ima izglede da uspe ako se dobro organizuje. Su{tina nji-
hove lojalnosti nije u tome {to veruju u Vo|inu nepogre{ivost, ve} u tome
{to su uvereni da svako ko superiornim metodama totalitarne organizacije
upravlja instrumentima nasilja moè da postane nepogre{iv. [to je totali-
tarni reìm sna`niji, ve}e su njegove {anse da dokaè kako su uspeh i
neuspeh relativne kategorije i kako gubitak supstance moè da se nadok-
nadi organizacijom. (Zapanjuju}e lo{e vo|enje industrije u sovjetskoj
Rusiji dovelo je do atomizacije radni~ke klase; zbog uàsnog opho|enja
prema civilnim zatvorenicima na isto~nim teritorijama pod nacisti~kom
okupacijom, do{lo je do “àlosnog gubitka radne snage... ali, ako razmi-
396 TOTALITARIZAM
{ljamo u generacijama, zbog tog gubitka ne treba àliti”.114) Osim toga, pi-
tanje {ta je uspeh a {ta neuspeh u totalitarnim uslovima uglavnom zavisi
od organizovanja i terorisanja javnog mnjenja. U potpuno fiktivnom svetu,
neuspesi se ne moraju beleìti, priznavati i pamtiti. înjenice postoje samo
u netotalitarnom svetu.
114 Himler u govoru u Poznanju, Nazi Conspiracy, IV, 558.

TRE]I DEO
Totalitarizam
Obi~an svet i ne zna da je sve mogu}e
DAVID RUSE
D V A N A E S T O P O G L AV L J E : Totalitarizam na vlasti
K ADA POKRET, internacionalan po organizaciji, sveobuhvatan po svom

ideolo{kom horizontu i globalan po politi~kim aspiracijama, do|e na
vlast u jednoj zemlji, on sebe o~igledno stavlja u paradoksalan poloàj.
Socijalisti~ki pokret bio je po{te|en ove krize, pre svega zato {to su Marks
i Engels za~udo zanemarivali nacionalno pitanje, pa time i strate{ki pro-
blem koji donosi revolucija, a i zato {to se sa problemima vladanja suo~io
tek kad je Prvi svetski rat li{io Drugu Internacionalu autoriteta nad nacio-
nalno orijentisanim ~lanovima, koji su primat nacionalnog sentimenta nad
internacionalnom solidarno{}u prihvatali kao nepromenljivu ~injenicu.
Drugim re~ima, kada je do{lo vreme da socijalisti~ki pokreti preuzmu vlast
u svojim zemljama, oni su se ve} bili transformisali u nacionalne partije.
Do ove promene nije do{lo u totalitarnim pokretima, bolj{evi~kom i
nacisti~kom. U trenutku dolaska na vlast, oni su bili u opasnosti ili da, s
jedne strane, preuzimanjem dràvne ma{inerije “oko{taju” u neki vid ap-
solutne vlasti,1 ili da im se, s druge, sloboda ograni~i veli~inom teritorije
na kojoj su osvojili vlast. Za totalitarni pokret obe opasnosti su podjed-
nako fatalne: razvoj ka apsolutizmu mogao bi da umanji unutarnju di-
namiku pokreta, a razvoj ka nacionalizmu osujetio bi spoljnu ekspanziju,
bez koje pokret ne moè da preìvi. Oblik vladavine koji su ova dva
pokreta razvila, ili, ta~nije re~eno, oblik vladavine koji se automatski
razvio iz njihovog dvostrukog zahteva kako za totalnom dominacijom,
tako i za globalnom vla{}u, najbolje opisuje ona parola Trockog o “trajnoj
revoluciji”, iako je on pod time podrazumevao prosto seriju revolucija, od
antifeudalne buròaske do antiburòaske proleterske, koje bi se {irile od
jedne zemlje do druge.2 Me|utim, ovaj termin sugeri{e “trajnost”, sa svim
njenim polu-anarhisti~kim implikacijama, i strogo govore}i je pogre{an;
pa opet je ~ak i Lenjin bio vi{e impresioniran samim terminom nego nje-
1 Nacisti su shvatili da osvajanje vlasti moè da vodi apsolutizmu. “Ali nacionalsocijali-
zam se nije borio protiv liberalizma samo da bi se ukopao u apsolutizam i zapo~eo ~itavu igru
iznova” (Werner Best, Die deutsche Polizei, p. 20). Upozorenje koje je dato ovde, kao i na
mnogim drugim mestima, upereno je protiv èlje dràve za apsolutnom mo}i.
2 Teorija Trockog, prvi put iznesena 1905, nije se, naravno, razlikovala od revolucionarne
strategije svih lenjinista za koje je “~ak i Rusija tek prva zemlja, prvi bedem internacionalne
revolucije: interese Rusije valjalo je podrediti nadnacionalnoj strategiji militantnog socijaliz-
ma. No za sada, granice Rusije i granice pobede socijalizma se podudaraju” (Isaac Deutsch-
er, Stalin. A Political Biography, New York/London 1949, p. 243).
398 TOTALITARIZAM
govim teorijskim sadràjem. Bilo kako bilo, u Sovjetskom Savezu su re-

volucije, u vidu generalnih ~istki, postale trajna institucija Staljinovog re-
ìma posle 1934.3 Kao i u drugim slu~ajevima, Staljin se i ovaj put obru{io
na skoro zaboravljenu parolu Trockog ba{ zato {to je odlu~io da koristi
njegovu tehniku.4 U nacisti~koj Nema~koj jasno je uo~ljiva sli~na tenden-
cija ka trajnoj revoluciji, mada nacisti nisu imali vremena da je u toj meri
ostvare. Karakteristi~no je to {to je i njihova “trajna revolucija” otpo~ela
likvidacijom ~lanova partije koji su se drznuli da otvoreno najave “slede}i
stepen revolucije”5 – i to upravo zato {to su “Firer i njegova stara garda
3 Godina 1934. zna~ajna je zbog novog Statuta partije, objavljenog na Sedamnaestom par-
tijskom kongresu, koji je predvi|ao “povremene... ~istke radi sistemati~nog pro~i{}avanja
partije” (citirano iz A. Avtorkhanov, “Social Differentiation and Contradictions in the Party”,
Bulletin of the Institute for the Study of the USSR, München, februara 1956). – Partijske
~istke tokom prvih godina ruske revolucije potpuno se razlikuju od njihovog kasnijeg totali-
tarnog izopa~enja u sredstvo odràvanja trajne nestabilnosti. Prve ~istke sprovodile su
lokalne kontrolne komisije na otvorenom forumu, na koji su i ~lanovi partije i vanpartijske
li~nosti imale slobodan pristup. One su bile zami{ljene kao organ demokratske kontrole pro-
tiv birokratske korupcije u partiji, i “trebalo je da sluè kao zamena za prave izbore”
(Deutscher, op. cit., pp. 233-234). – Izvrstan kratak pregled evolucije ~istki moè se na}i u
Avtorhanovljevom nedavno objavljenom ~lanku, u kom on pori~e i legendu da je ubistvo
Kirova bilo povod za promenu politike. Generalna ~istka otpo~ela je i pre Kirovljeve smrti,
koja je bila samo “zgodan izgovor da se ~istka malo ubrza”. Imaju}i u vidu mnoge “neo-
bja{njive i misteriozne” okolnosti vezane za Kirovljevo ubistvo, ~ovek je sklon da pomisli da
je “zgodan izgovor” bri`ljivo isplanirao i sproveo Staljin li~no (v. Hru{~ovljev “Govor o
Staljinu”, New York Times, 5. jun 1956).
4 Deutscher, op. cit., p. 282, opisuje prvi Staljinov napad na “trajnu revoluciju” Trockog i
tvrdi da je Staljin do svoje kontraformule “socijalizma u jednoj zemlji” do{ao skoro slu~ajno,
u toku politi~kog manevrisanja. Godine 1924. Staljinova “osnovna namera bila je da diskre-
dituje Trockog... Tragaju}i po pro{losti Trockog, trijumvirat je nai{ao na teoriju ’trajne revo-
lucije’ koju je ovaj formulisao 1905... Tokom te polemike Staljin je skovao svoju formulu
’socijalizam u jednoj zemlji’”.
5 Likvidiranju Remove frakcije juna 1934. prethodio je kratak period stabilizacije.
Po~etkom godine Rudolf Dils, {ef politi~ke policije (Gestapoa) u Berlinu, saop{tio je da vi{e
nema potrebe za ilegalnim (“revolucionarnim”) hap{enjima od strane SA-a, kao i da se
ispituju stariji slu~ajevi ove vrste (Nazi Conspiracy, U. S. Government, Washington 1946, V,
205). Aprila 1934. ministar unutra{njih poslova Vilhelm Frik, stari ~lan partije, izdao je ured-
bu kojom se ograni~ava “izricanje mere preventivnog li{avanja slobode” (ibid., III, 555),
pozivaju}i se na potrebu da se “unutra{nja situacija stabilizuje” (v. Das Archiv, april 1934, p.
31). Ova uredba, me|utim, nikada nije objavljena (Nazi Conspiracy, VII, 1099; II, 259).
Pruski Gestapo pripremio je 1933. za Hitlera poseban izve{taj o izgredima pripadnika SA-a i
sugerisao krivi~no gonjenje vo|a SA-a navedenih u izve{taju.
Hitler je ovu situaciju razre{io tako {to je ubio te vo|e bez zakonske procedure i razre{io
du`nosti sve one policajce koji su se suprotstavili SA-u (v. izjavu pod zakletvom Rudolfa
Dilsa, ibid., V, 224). Na taj na~in on je sebe za{titio od svih legalizacija i stabilizacija. Me|u
brojnim pravnicima koji su s entuzijazmom sluìli “nacionalsocijalisti~koj ideji”, mali broj je
shvatio veli~inu igre. U ovu grupu spada pre svega Teodor Maunc, ~iji esej Gestalt und Recht
der Polizei, Hamburg 1943, s odobravanjem citiraju ~ak i autori kao Paul Verner, koji je pri-
padao vi{em rukovodstvu SS-a.
TOTALITARIZAM NA VLASTI 399
znali da je prava borba tek po~ela”.6 Ovde umesto bolj{evi~kog pojma

trajne revolucije imamo ideju rasne “selekcije koja nikada ne sme da
stane”, koja, dakle, iziskuje stalno radikalizovanje merila prema kojima tu
selekciju, odnosno istrebljenje nepodobnih, treba sprovoditi.7 I Hitler i
Staljin su obe}avali stabilnost kako bi prikrili svoju nameru da stvore
dràvu trajne nestabilnosti.
Ukoliko se formula “trajne revolucije” li{i prvobitnog smisla, nema bo-
ljeg re{enja za zamke koje skriva paralelno postojanje i pokreta i realne
vlasti, zahtev za totalnom vla{}u i istovremeno ograni~ena mo} na ograni-
~enoj teritoriji, prividno ~lanstvo u me|unarodnoj zajednici u kojoj svako
po{tuje suverenitet drugog i zahtev za vladavinom nad celim svetom.
Naime, totalitarni vo|a suo~en je sa dvostrukim zadatkom koji se isprva
moè u~initi protivure~nim do apsurdnosti: on mora da uspostavi fiktivan
svet pokreta kao opipljivu, intaktnu stvarnost svakodnevice, ali s druge
strane mora i da spre~i da se taj svet stabilizuje, jer bi stabilnost njegovih
zakona i institucija svakako uni{tila sam pokret, a sa njim i nadu u ko-
na~no osvajanje sveta. Totalitarni vladar mora po svaku cenu da spre~i da
normalizacija dospe do ta~ke na kojoj moè da se razvije nov na~in ìvota
– koji bi posle izvesnog vremena mo`da izgubio svoje polutanske odlike i
na{ao neko mesto u {arenilu svih nacija sveta. Onog trenutka kad revolu-
cionarne institucije postanu deo svakodnevice, onog trenutka kad Hitlero-
va tvrdnja da nacizam nije roba za izvoz ili Staljinova teorija o “socijaliz-
mu u jednoj zemlji” postanu vi{e od poku{aja da se zavara netotalitarni
svet, tog trenutka totalitarizam gubi svoj “totalni” karakter i postaje pred-
met me|unarodnog prava, prema kom svaka dràva ima odre|enu teri-
toriju, stanovni{tvo i istorijsku tradiciju koja je spaja sa drugim dràvama
– a ova raznolikost ipso facto pobija svaku tvrdnju da je ma koji specifi~an
oblik vladavine apsolutno validan.
Sa prakti~nog stanovi{ta, posedovanje svih instrumenata mo}i i nasilja u
jednoj zemlji za totalitarni pokret predstavlja ma~ sa dve o{trice: zane-
marivanje ~injenica i strogo po{tovanje pravila fiktivnog sveta postaje sve
teè, mada je i dalje od su{tinske va`nosti. Imati vlast zna~i direktno se
6 Robert Ley, Der Weg zur Ordensburg (s.a., oko 1936); “posebno izdanje... za rukovodst-
vo Partije... nije za slobodnu prodaju”.
7 Heinrich Himmler, “Die Schutzstaffel”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung
des nationalsozialistischen Staates, br. 7. Ova stalna radikalizacija principa rasne selekcije
prisutna je u svim fazama nacisti~ke politike. Tako je pre svega trebalo uni{titi ~iste Jevreje,
potom polu-Jevreje, pa ~etvrt-Jevreje; ili najpre du{evne bolesnike, pa onda neizle~ive
bolesnike, i kona~no sve porodice u kojima ima “neizle~ivih bolesnika”. Ta “selekcija koja
nikada ne sme da stane” nije prezala ni od samih SS-ovaca. Firerova uredba od 19. maja
1943. predvi|ala je da se iz dràve, partije, Vermahta i privrede elimini{u svi ljudi koji imaju
porodi~ne ili bra~ne veze sa strancima, ili ~ak i samo prijatelje me|u sa strancima; ovo je
poga|alo 1200 vo|a SS-a (v. Hoover Library Archives, Himmler File, Folder 330).
400 TOTALITARIZAM
sukobiti sa realno{}u, a totalitarizam na vlasti mora stalno da se trudi da u

tom sukobu i pobedi. Propaganda i organizacija vi{e nisu dovoljne da bi
vlast mogla nesmetano da tvrdi da je nemogu}e zapravo mogu}e, da je
neverovatno u stvari istinito, da neka sumanuta logika upravlja svetom;
glavna psiholo{ka potpora totalitarne fikcije – aktivni prezir prema posto-
je}em svetu, koji su mase odbijale da prihvate kao jedini mogu}i svet –
nestala je; svaki deli} ~injeni~ne informacije koji procuri kroz gvozdenu
zavesu, spu{tenu zbog ve~ite pretnje od poplave stvarnosti sa druge, neto-
talitarne strane, za totalitarnu dominaciju predstavlja ve}u opasnost nego
{to je neprijateljska propaganda to bila za totalitarni pokret.
Borba za totalnu dominaciju nad stanovni{tvom celog sveta, eliminisa-
nje svake netotalitarne stvarnosti, svojstveno je svim totalitarnim reìmi-
ma; ako ne teè vladavini nad celim svetom kao kona~nom cilju, sasvim je
verovatno da }e izgubiti i ono mo}i {to su ve} prigrabili. âk i pojedincem
se moè apsolutno i pouzdano vladati samo u uslovima globalnog totalita-
rizma. Stoga uspon na vlast zna~i pre svega formiranje zvani~ne i
me|unarodno priznate matice pokreta (ili ogranaka, u slu~aju satelitskih
dràva) i stvaranje neke vrste laboratorije u kojoj se moè eksperimentisati
sa stvarno{}u, ili, ta~nije re~eno, protiv stvarnosti – eksperimentisati sa or-
ganizovanjem naroda za kona~ne ciljeve koji se ne obaziru ni na individu-
alnost ni na nacionalnost, u okolnostima koje, istina, nisu savr{ene, ali su
dovoljne za zna~ajne privremene rezultate. Totalitarizam na vlasti koristi
dràvni aparat za svoj dugoro~ni cilj, osvajanje sveta, i za upravljanje
ograncima pokreta; on osniva tajnu policiju kao izvr{itelja i ~uvara in-
ternog eksperimenta stalnog pretvaranja stvarnosti u fikciju; i kona~no, on
podiè koncentracione logore kao posebne laboratorije u kojima izvodi
eksperiment totalne dominacije.
I: Totalitarna dràva
ISTORIJA NAS u~i da dolazak revolucionarnih partija na vlast duboko uti-

~e na njihovu prirodu. Iskustvo i zdrav razum sasvim opravdano o~ekuju da
}e totalitarni pokreti, kada do|u na vlast, lagano gubiti svoj revolucionarni
elan i utopijski karakter, da }e svakodnevna praksa vladanja i posedovanje
stvarne mo}i ublaìti zahteve pokreta iz vremena pre dolaska na vlast i po-
stepeno uni{titi fiktivni svet njihovih organizacija. Uostalom, ~ini se pri-
rodno da se, bilo u privatnom, bilo u javnom ìvotu, radikalni zahtevi i ci-
ljevi prilago|avaju objektivnim uslovima; a na stvarnost u celini mase ato-
mizovanih pojedinaca, ionako sklone fikciji, mogu da uti~u tek neznatno.
Mnoge gre{ke netotalitarnog sveta u diplomatskim odnosima sa totali-
tarnim vladama (najupadljivije su vera u Minhenski pakt sa Hitlerom i
sporazum na Jalti sa Staljinom) mogu se objasniti verom u iskustvo i zdrav

razum, za koje se, me|utim, iznenada ispostavilo da nemaju uticaj na
stvarnost. Uprkos zna~ajnim ustupcima i pove}anom me|unarodnom ugle-
du, totalitarne zemlje se nisu reintegrisale u me|unarodnu zajednicu niti
su prestale da se vajkaju kako se ceo svet okrenuo protiv njih. Umesto da
spre~e, diplomatske pobede su o~igledno ubrzale povratak totalitarnih re-
ìma upotrebi nasilja, i samo su pove}ale mr`nju prema silama koje su po-
kazale spremnost na kompromis.
Razo~arenju dràvnika i diplomata prethodilo je razbijanje iluzija svih
dobronamernih posmatra~a i simpatizera novih revolucionarnih vlasti. Oni
su o~ekivali uspostavljanje novih institucija i stvaranje novog korpusa
prava koji bi, bez obzira na svoju revolucionarnost, stabilizovali postoje}e
stanje i tako zauzdali èstinu totalitarnih pokreta bar u zemljama u kojima
su oni do{li na vlast. Umesto toga se i u sovjetskoj Rusiji i u nacisti~koj
Nema~koj teror uve}ao u obrnutoj srazmeri sa postojanjem opozicionih
stranaka, pa se ~ini da politi~ka opozicija nije bila izgovor za teror (kako
su liberalni kriti~ari reìma obi~no tvrdili), ve} poslednji podsticaj njego-
vom raspirivanju.8
Jo{ vi{e uznemirava na~in na koji se totalitarni reìmi ophode prema us-
tavnom pitanju. U prvim godinama po dolasku na vlast, nacisti su napra-
vili lavinu zakona i uredbi, ali se uop{te nisu potrudili da zvani~no ukinu
Ustav Vajmarske republike; ~ak su i javne slu`be ostavili manje ili vi{e ne-
taknute – ~injenica koja je mnoge doma}e i strane posmatra~e navela da se
ponadaju ograni~avanju uticaja partije i brzoj normalizaciji novog reìma.
No, kada je sa usvajanjem Nirnber{kih zakona 1935. godine ovaj trend
okon~an, ispostavilo se da ni sami nacisti nimalo nisu zainteresovani za
8 Poznato je da je u Rusiji “represija nad socijalistima i anarhistima ozbiljno porasla kada
su se prilike u zemlji smirile” (Anton Ciliga, The Russian Enigma, London 1940, p. 244).
Deutscher, op. cit., smatra da je razlog za nestanak “liberalnog duha revolucije” u trenutku
pobede bila promena raspoloènja me|u seljacima: oni su se protiv bolj{evizma okrenuli
“tim odlu~nije {to su sigurniji bili da je slomljena mo} zemljoposednika i belogardejaca”.
Ovo obja{njenje nije mnogo ubedljivo s obzirom na srazmere koje je teror pridobio posle
1930. Ono, osim toga, ne uzima u obzir ~injenicu da teror svoj vrhunac nije dostigao dvade-
setih, ve} tridesetih godina, kada opozicija selja~kih slojeva vi{e nije bila bitan faktor. – Hru-
{~ov tako|e prime}uje (op. cit.) da “ekstremno represivne mere uop{te nisu kori{}ene” u bor-
bi protiv trockista i buharinovaca, ve} da je “represija protiv njih” po~ela mnogo posle nji-
hovog poraza.
Teror nacisti~kog reìma dostigao je vrhunac tokom rata, kada je nema~ka nacija zapravo
bila “ujedinjena”. Pripreme za njegovo sprovo|enje seù do 1936. godine, kada je sav orga-
nizovan unutra{nji otpor nestao, a Himler predloìo da se koncentracioni logori pro{ire. Za
ovaj duh opresije bez obzira na postojanje otpora karakteristi~an je Himlerov govor vo|ama
SS-a u Harkovu 1943: “Mi imamo samo jedan zadatak... da nemilosrdno nastavimo rasnu
borbu... Nikada ne}emo dozvoliti da utihne to jedinstveno oru`je, strah i stravi~na reputacija
koji su nam bili prethodnica u bitkama za Harkov, ve} }emo mu stalno davati novo zna~enje”
(Nazi Conspiracy, IV, 572ff).
402 TOTALITARIZAM
sopstvene zakone: pre se moglo primetiti “stalno napredovanje zacrtanim

putem ka ne~em novom”, tako da kona~no “svrhu i delokrug tajne dràvne
policije” i svih drugih dràvnih ili partijskih institucija koje su nacisti
stvorili “nikako nisu mogli da pokriju pravni propisi koji su za njih bili iz-
dati”.9 Na praksu se ovo bezakonje odrazilo tako {to se “mno{tvo done-
senih propisa vi{e uop{te nije ni objavljivalo”10 – teoretski, ono je odgo-
varalo Hitlerovom geslu da “totalna dràva ne sme da pravi razliku
izme|u zakona i etike”,11 jer ako se po|e od toga da je vaè}i zakon iden-
ti~an sa zajedni~kom etikom i da on proisti~e iz savesti svih ljudi, onda za-
ista vi{e i nema potrebe za javnim uredbama. Sovjetski Savez, u kom su
javne slu`be bile uni{tene tokom revolucije i u kom se reìm u periodu
revolucionarnih promena jedva obazirao na zakon, potrudio se ~ak da
1936. objavi sasvim nov i vrlo detaljan Ustav (“fasada od liberalnih fraza
i na~ela preko giljotine u prednjem planu”),12 doga|aj koji je u Rusiji i u
inostranstvu proslavljen kao kruna revolucionarnog perioda. Ispostavilo
se, me|utim, da je objavljivanje ustava ozna~ilo po~etak gigantske gene-
ralne ~istke koja je za oko dve godine likvidirala postoje}u administraciju
i zatrla sve tragove normalnog ìvota i privrednog oporavka za~etog u
prve ~etiri godine posle likvidacije kulaka i ubrzane kolektivizacije na
selu.13 Od tog trenutka, ustav iz 1936. igrao je istu ulogu koju je vajmars-
9 v. Theodor Maunz, op. cit., pp. 5 i 49. – Koliko su malo nacisti cenili zakone i odredbe
koje su sami donosili i koje je redovno objavljivao W. Hoche pod naslovom Die Gesetzge-
bung des Kabinetts Hitler (Berlin 1933. i dalje), moè se zaklju~iti na osnovu uzgredne
primedbe jednog od njihovih poznavalaca dràvnog prava. On je smatrao da je, uprkos
odsustvu sveobuhvatnog novog pravnog poretka, do{lo do “sveobuhvatne reforme” (v. Ernst
Huber, “Die deutsche Polizei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft, Band 101,
1940/1, p. 273ff).
10 Maunz, op. cit., p. 49. Koliko je meni poznato, Maunc je jedini nacisti~ki autor koji
spominje ovu okolnost i dovoljno je nagla{ava. Tek kada se pro|e kroz svih pet tomova Ver-
fügungen, Anordnungen, Bekanntgaben (Nare|enja, odredbe i proglasi), koje je tokom rata
po naredbi Martina Bormana prikupila i izdala partijska kancelarija, moè se ste}i predstava
o tajnom zakonodavstvu koje je u stvari bilo na snazi u Nema~koj. Sude}i po predgovoru,
ova zbirka je trebalo da “sluì samo u partijske svrhe i da se smatra poverljivom”. êtiri toma
ove o~igledno vrlo retke zbirke, u pore|enju sa kojom je Hoheova kolekcija zakona
Hitlerovog kabineta puka fasada, nalaze se u Hoover Library.
11 Ovo je bilo Firerovo “upozorenje” sudijama 1933. (citira Hans Frank, Nationalsozialis-
tische Leitsätze für ein neues deutsches Strafrecht, Zweiter Teil, 1936, p. 8).
12 Deutscher, op. cit., p. 381. – I ranije je bilo poku{aja da se donese ustav, godine 1918. i
1924. Ustavna reforma iz 1944, prema kojoj je neke sovjetske republike trebalo da imaju
svoje predstavnike u inostranstvu i sopstvenu vojsku, bila je takti~ki manevar ~iji je cilj bio
da Sovjetskom Savezu obezbedi jo{ nekoliko mesta u Ujedinjenim Nacijama.
13 v. Deutscher, op. cit., p. 375. – Ako se pa`ljivije pro~ita Staljinov govor o ustavu (nje-
gov izve{taj na Vanrednom Osmom kongresu sovjeta, novembra 1936), postaje jasno da us-
tav i nije trebalo da bude kona~an. Staljin eksplicitno tvrdi: “Ovo je okvir na{eg ustava u
datom istorijskom trenutku. Stoga nacrt novog ustava predstavlja bilans pre|enog puta, bi-
lans dosada{njih dostignu}a”. Drugim re~ima, ustav je bio zastareo ve} u trenutku objavlji-
ki ustav igrao u nacisti~kom reìmu: niko se nije obazirao na njega, ali ga

niko nije ni ukinuo. Jedina razlika je u tome {to je Staljin sebi mogao da
dozvoli jo{ jedan apsurd: da sve one koji su sastavili taj nikad zvani~no
ukinuti ustav postrelja kao izdajnike (sa izuzetkom Vi{inskog).
Ono {to posmatra~u totalitarnih dràva pada u o~i svakako nije monolit-
nost njihove strukture. Naprotiv, svi ozbiljniji prou~avaoci ovog fenomena
slaù se barem po pitanju paralelnog postojanja (ili sukoba) dveju vlasti,
naime partije i dràve. Mnogi su, osim toga, ukazali na ~udnu “bezobli~-
nost” totalitarne vlasti.14 Toma{ Masarik je me|u prvima uvideo da “tako-
zvani bolj{evi~ki sistem nikada i nije bio ne{to drugo do potpuno odsustvo
sistema”;15 a sasvim je ta~no i to da bi “~ak i stru~njak poludeo kada bi
poku{ao da razmrsi odnose izme|u partije i dràve” u Tre}em rajhu.16 Ta-
ko|e je vi{e puta prime}eno da je odnos izme|u ove dve instance, izme|u
dràve i partije, u stvari odnos izme|u prividne i stvarne vlasti, tako da se
dràvni aparat uglavnom prikazuje kao bezvredna fasada koja skriva i
~uva pravu vlast, vlast partije.17
Svi nivoi administrativne ma{inerije Tre}eg rajha doìveli su ~udno ud-
vostru~enje. Nacisti su se neverovatno savesno potrudili da svaku dràvnu
funkciju kopiraju u nekom organu partije;18 podelu Nema~ke na republike
vanja, i imao je, u najboljem slu~aju, istorijski zna~aj. Da ovo nije proizvoljno tuma~enje,
dokazuje i Molotov, koji se nadovezuje na Staljina i podvla~i provizorni karakter ~itave stvari:
“Mi smo ostvarili tek prvu, niù fazu komunizma. âk i ova prva faza komunizma, socijalizam,
ni izdaleka nije zavr{ena; postavljen je samo njegov kostur” (v. Die Verfassung des Soziali-
stischen Staates der Arbeiter und Bauern, Editions Prométhée, Strasbourg 1937, pp. 42 i 84).
14 “Za razliku od Italije, ustavnu praksu Nema~ke stoga karakteri{e potpuna bezobli~nost”
(Franz Neumann, Behemoth, 1942, dodatak, p. 521).
15 citirano prema: Boris Souvarine, Stalin: A critical Survey of Bolshevism, New York
1939, p. 695.
16 Stephen H. Roberts, The House that Hitler Built, London 1939, p. 72.
17 U pristupnoj besedi su|enjima u Nirnbergu, sudija Robert H. Dèkson uverljivo je zas-
novao svoj opis politi~ke strukture nacisti~ke Nema~ke na paralelnom postojanju “dveju
vlasti – stvarne i prividne. Institucije Vajmarske republike zadràle su se jo{ neko vreme, i to
je bila ta spoljna i vidljiva vlast. Ali ona stvarna vlast bila je izvan i iznad zakona, naime u
rukovodstvu nacionalsocijalisti~ke partije” (Nazi Conspiracy, I, 125); v. i razliku koju Ro-
berts, op. cit., povla~i izme|u partije i dràve u senci: “Hitler o~igledno naginje udvostru~a-
vanju funkcija”.
Ljudi koji prou~avaju nacisti~ku Nema~ku uglavnom se slaù u tome da je dràva imala
samo prividnu vlast. Jedini izuzetak je Ernst Fraenkel, The Dual State, New York/London
1941, koji tvrdi da “normativna i prerogativna dràva”, koje postoje paralelno, ìve u stal-
nom trvenju kao “kompetitivni, a ne komplementarni delovi nema~kog Rajha”. Prema Fren-
kelu, normativnu dràvu su nacisti zadràli radi o~uvanja kapitalisti~kog poretka i privatnog
vlasni{tva, i ona je imala puna ovla{}enja u pitanjima privrede, dok je prerogativna dràva
partije suvereno odlu~ivala u svim politi~kim pitanjima.
18 “Za one pozicije dràvne vlasti na koje nisu mogli da postave svoje ljude, nacionalsoci-
jalisti su izmislili odgovaraju}e ’slu`be u senci’ u sopstvenoj partiji, i tako pored postoje}e
stvorili drugu dràvu...” (Konrad Heiden, Der Fuehrer: Hitler’s Rise to Power, Boston 1944,
p. 616).
404 TOTALITARIZAM
i pokrajine za vreme Vajmarske republike nacisti su udvostru~ili podelom

na srezove (Gau), ~ije se granice, me|utim, nisu podudarale sa granicama
republika i pokrajina, tako da je svako mesto ~ak i geografski pripadalo ra-
zli~itim administrativnim jedinicama.19 Od ovog udvostru~avanja funkci-
ja nije se odustalo ni kada su posle 1933. istaknuti nacisti zauzeli poloàje
ministara, kada je Frik, na primer, postao ministar unutra{njih poslova ili
Girtner ministar pravosu|a. Ovi stari i provereni ~lanovi partije gubili bi
mo} ~im bi zapo~eli zvani~ne, nepartijske karijere, i postajali bi neuticajni
kao i svi drugi dràvni slu`benici. I jedan i drugi bili su zapravo u nadle-
`nosti Hajnriha Himlera, perspektivnog {efa policije, koji je zapravo tre-
balo da bude podre|en ministru unutra{njih poslova.20 Inostranoj javnosti
je mnogo bolje poznata sudbina starog nema~kog Ministarstva spoljnih
poslova u Wilhelmstraße. Nacisti skoro da uo{te nisu promenili njegovo
osoblje, i, naravno, nikada ga nisu ukinuli; no, u isto vreme zadràli su
Partijski biro spoljnih poslova, osnovan jo{ pre dolaska partije na vlast, na
~ijem je ~elu bio Rozenberg.21 Kako je ovaj biro bio specijalizovan za
odràvanje odnosa sa fa{isti~kim organizacijama u Isto~noj Evropi i na
Balkanu, nacisti su postavili jo{ jedan organ da konkuri{e slu`bi u Wil-
helmstraße, takozvani Ribentropov Biro, koji se bavio odnosima sa zapad-
nim zemljama, i koji je preìveo odlazak svog {efa na mesto ambasadora u
Englesku, dakle njegovo uklju~ivanje u zvani~ni aparat u Wilhelmstraße.
Kona~no, uz ove partijske institucije, Ministarstvo spoljnih poslova dobi-
lo je jo{ jednu kopiju u vidu Biroa SS-a, koji je bio zaduèn za “pregovore
19 O. C. Giles, The Gestapo, Oxford Pamphlets on World Affairs, br. 36, 1940, opisuje
stalno preklapanje partije i dràvnih slu`bi.
20 Karakteristi~na je bele{ka ministra unutra{njih poslova Frika, koji se àlio {to Himler,
vo|a SS-a, ima ve}u vlast (v. Nazi Conspiracy, III, 547). – Isto tako zanimljive su i Rozen-
bergove bele{ke o jednoj raspravi sa Hitlerom 1942: pre rata Rozenberg nije imao zvani~nu
dràvnu funkciju, ali je pripadao uèm krugu oko Hitlera. Otkako je postao ministar Rajha za
okupirane isto~ne teritorije, stalno se sukobljavao sa “neposrednim akcijama” drugih op-
unomo}enika, uglavnom pripadnika SS-a, koji su njega prosto prenebregavali zato {to sada
pripada prividnom dràvnom aparatu (v. ibid., IV, 65ff). Isto to dogodilo se i Hansu Franku,
generalnom guverneru Poljske. Samo u dva slu~aja prihvatanje ministarske fotelje nije
povuklo i gubitak mo}i i prestià: u slu~aju ministra propagande Gebelsa i u slu~aju ministra
unutra{njih poslova Himlera. [to se Himlera ti~e, imamo bele{ku, verovatno iz 1935, koja
ilustruje posve}enost s kojom su nacisti regulisali odnose izme|u partije i dràve. Ova
bele{ka, nastala o~igledno negde u Hitlerovom bliskijem okruènju, a prona|ena u prepisci
Firerove a|utanture i Gestapoa, sadrì upozorenje da Himler, ukoliko postane dràvni sekre-
tar Ministarstva unutra{njih poslova, vi{e “ne}e mo}i da bude politi~ki vo|a”, te da }e se
verovatno “otu|iti od partije”. I ovde vidimo tehni~ki princip koji reguli{e odnose izme|u
partije i dràve: “Reichsleiter [visoki partijski funkcioner] ne sme da bude podre|en Re-
ichsministru [visoki dràvni funkcioner]”. (Nedatirana i nepotpisana bele{ka pod naslovom
“Die geheime Staatspolizei” moè se na}i u arhivima Hoover Library, File P. Weidemann.)
21 v. “Kratak izve{taj o aktivnostima Rozenbergovog partijskog Biroa za spoljne poslove
od 1933 do 1943”, ibid., III, 27ff.
sa svim germanskim grupama u Danskoj, Norve{koj, Belgiji i Nizozem-

skoj”.22 Ovi primeri dokazuju da je za naciste udvostru~avanje slu`bi bilo
pitanje principa, a ne samo zgodno sredstvo da se ~lanovima partije
obezbedi posao.
Do iste podele izme|u stvarne i prikrivene vlasti do{lo je i u sovjetskoj
Rusiji, mada na sasvim druga~ijem osnovu.23 Prividna vlast prvobitno je
bio Sveruski kongres sovjeta, koji je tokom gra|anskog rata izgubio uticaj
i mo} u korist partije. Ovaj proces udvostru~avanja zapo~eo je kada je Cr-
vena armija dobila veliku autonomiju i kada je tajna policija ponovo
progla{ena organom partije, a ne organom Kongresa sovjeta;24 okon~an je
1923, tokom prvih Staljinovih godina na mestu generalnog sekretara.25 Od
tada su sovjeti postali vlast u senci; preko partijskih }elija u njoj su operi-
sali predstavnici stvarne vlasti, koje je postavljao Centralni komitet u Mo-
skvi i kom su oni odgovarali. Klju~an momenat u kasnijem razvoju nije
bilo osvajanje sovjeta od strane partije, nego ~injenica da “mada to ionako
ne bi bilo komplikovano, bolj{evici nisu ukinuli sovjete, ve} su ih koristili
kao dekorativni spoljni simbol svoje vlasti”.26
Ovo paralelno postojanje prividne i stvarne vlasti bilo je, dakle, deli-
mi~no rezultat revolucije i prethodilo je Staljinovoj totalitarnoj diktaturi.
Ali, dok su nacisti prosto zadràli zate~enu administraciju i li{ili je sve
mo}i, Staljin je morao da obnovi svoju vlast u senci, koja je po~etkom
tridesetih izgubila sve funkcije i bila skoro zaboravljena: doneo je sovjet-
ski ustav kao simbol postojanja, ali i nemo}i sovjetâ. (Nijedan od para-
grafa ovog ustava nije imao ni najmanji prakti~an zna~aj za ìvot i pravnu
praksu u Rusiji.) Prividnoj vlasti, kojoj je u potpunosti nedostajao glamur
tradicije, tako neophodan za dobru fasadu, o~igledno je bio potreban oreol
pisanog zakona. Najbolju podlogu za nepo{tovanje zakona i zakonitosti
(mada zakoni “uprkos stalnim izmenama... i dalje [ostaju] izraz èlje za
22 Prema Firerovoj uredbi od 12. avgusta 1942; v. Verfügungen, Anordnungen, Beka-

nntgaben, op. cit., br. A 54/42.
23 “Iza prividne vlasti nalazila se stvarna”, koju Victor Krav~enko (I Chose Freedom: The
Personal Life of a Soviet Official, New York 1946, p. 111) prepoznaje u “sistemu tajne poli-
cije”.
24 v. Arthur Rosenberg, A History of Bolshevism, London 1934, glava VI: “Zapravo u
Rusiji postoje dve politi~ke celine koje rastu paralelno: vlada u senci, odnosno sovjeti, i de
facto vlada bolj{evi~ke partije”.
25 Deutscher, op. cit., p. 255-256, sumira Staljinov izve{taj na Dvanaestom kongresu o
radu kadrovske slu`be tokom njegovih prvih godina na mestu genseka: “Godinu dana ranije
svega 27% pokrajinskih vo|a sindikata bili su ~lanovi partije. Trenutno ih je 57% komunista.
Postotak komunista u upravama zadruga popeo se sa 5 na 50, a u rukovodstvu oruànih sna-
ga sa 16 na 24%. Isto to dogodilo se i u svim drugim institucijama koje je Staljin opisao kao
’prenosni mehanizam’ koji partiju povezuje sa narodom”.
26 Arthur Rosenberg, op. cit., loc. cit.
406 TOTALITARIZAM
redom”),27 totalitarni reìm na{ao je u pisanom sovjetskom ustavu, odnos-

no u neodba~enom vajmarskom ustavu, a to je netotalitarni svet i njegove
norme, ~ija su se slabost i nemo} pokazivale svakodnevno, stalno dovodi-
lo u nedoumicu.28
Udvostru~enje slu`bi i preklapanje nadle`nosti, paralelno postojanje
stvarne i prividne vlasti, dovoljni su da stvore zabunu, ali ne i da objasne
“bezobli~nost” ~itave strukture. Ne treba zaboraviti da strukturu moè da
ima zgrada, dok pokret – ako se ta re~ moè shvatiti onako ozbiljno i ona-
ko doslovno kako su to nacisti ~inili – moè da ima pravac; bilo kakav ob-
lik zakonske ili dràvne strukture moè samo da bude smetnja pokretu ko-
ji se sve ve}om brzinom kre}e u odre|enom pravcu. âk i pre dolaska na
vlast, totalitarni pokreti predstavljali su one mase koje vi{e nisu bile
spremne da ìve ni u kakvoj strukturi, bez obzira na njenu prirodu, mase
koje su po~ele da se talasaju kako bi kona~no preplavile zakonske i ge-
ografske granice odre|ene dràvnim teritorijama. Stoga, mereno na{im
predstavama o vlasti i dràvi, ovi pokreti, dok god su jo{ fizi~ki ograni~eni
na odre|enu teritoriju, moraju da poku{aju da uni{te svaku strukturu, a za
tu svrhu puko udvostru~avanje svih slu`bi, podela na partijske i dràvne
institucije, nije dovoljno. Kako udvostru~avanje pretpostavlja neki odnos
izme|u fasade dràve i unutarnjeg jezgra partije, ono bi tako|e moglo da
proizvede neku vrstu strukture, a odnos izme|u partije i dràve automatski
bi bio pravno regulisan, ~ime bi nadle`nosti i jedne i druge bile ograni~ene
i stabilizovane.29
Udvostru~avanje slu`bi, samo na izgled rezultat problemati~nog odnosa
izme|u partije i dràve u svakoj jednopartijskoj diktaturi, u stvari je naj-
vidljiviji simptom jednog mnogo kompleksnijeg fenomena, koji je bolje
definisati kao multiplikaciju, umnogostru~avanje, a ne udvostru~avanje
27 Maunz, op. cit., p. 12.
28 Pravnik i SS-Obersturmbannführer, profesor R. Hen, izrazio je to re~ima: “Bilo je tu jo{
ne{to na {ta su stranci, ali i sami Nemci, tek morali da se naviknu: naime, na to da je zadatak
tajne dràvne policije... preuzela grupa ljudi koji su do{li iz pokreta, i koji su i dalje u njemu
ukorenjeni. To {to sâm pojam dràvne policije ovome ne odgovara u potpunosti po-
menu}emo tek uzgred” (Grundfragen der deutschen Polizei, Izve{taj sa osniva~ke sednice
Komiteta za Zakon o policiji Akademije za nema~ko pravo, 11. oktobar 1936, Hamburg
1937, sa prilozima Franka, Himlera i Hena).
29 Na primer, takav poku{aj da odeli odgovornosti i da se suprotstavi “anarhiji nadle`nos-
ti” na~inio je Hans Frank u Recht und Verwaltung, 1939, i jo{ jednom u predavanju pod na-
slovom Technik des Staates, iz 1941. Tu je on izrazio mi{ljenje da “zakonske garancije” nisu
“prerogativ liberalnih dràvnih sistema” i da dràvni aparat treba da se, kao i ranije, povinu-
je zakonima Rajha, koje sada nadahnjuje i vodi program Nacionalsocijalisti~ke partije. Ba{
zato {to je po svaku cenu hteo da izbegne takav novi pravni poredak, Hitler nikada nije priz-
nao program Nacionalsocijalisti~ke partije. O ~lanovima partije koji su predlagali tako ne{to,
Hitler je uglavnom govorio s prezirom, opisuju}i ih kao “zauvek vezane za pro{lost”, kao lju-
de “nesposobne da prevazi|u svoja ograni~enja” (Felix Kersten, Totenkopf und Treue, Ham-
burg).
slu`bi. Nacisti se nisu zadovoljili time da, pored postoje}ih starih pokraji-
na, zemlju podele i na srezove, ve} su uveli i mnoge druge geografske
potpodele prema raznim partijskim organizacijama. Teritorijalna nadle-
`nost jedinica SA-a nije se podudarala ni sa srezovima, ni sa pokrajinama;
ona se, osim toga, razlikovala i od teritorijalne nadle`nosti jedinica SS-a, a
nijedna od njih nije odgovarala zonama Hitlerove mladeì.30 Uza svu ovu
geografsku zbrku, veza izme|u stvarne i prividne vlasti, koju smo objasni-
li na po~etku, ponavljala se na svim nivoima, mada svuda na druga~iji na-
~in. Stanovnik Hitlerovog Tre}eg rajha ne samo {to je ìveo pod paralel-
nim i ~esto sukobljenim instancama dveju suparni~kih sila (dràvnih slu-
`bi i partije, SA-a i SS-a), nego nikada nije mogao da bude siguran, i nika-
da mu nije eksplicitno re~eno ~iji autoritet treba da pretpostavi ostalima.
Morao je da razvije neku vrstu {estog ~ula kako bi u datom trenutku znao
koga da po{tuje, a koga ne.
S druge strane, nisu mnogo bolje prolazili ni oni koji su morali da iz-
vr{avaju naredbe partijskog rukovodstva, izdate u interesu pokreta; za raz-
liku od mera vlade, ovakve naredbe poveravale su se, naravno, isklju~ivo
elitnim formacijama partije. One su uglavnom bile “namerno nejasne, a iz-
davale su se s nadom da }e njihovi izvr{ioci shvatiti nameru naredbo-
davca, te da }e u skladu sa njom i postupiti”,31 budu}i da elitne formacije
nikako nisu bile obavezne samo da po{tuju Firerove naredbe (to je ionako
30 “32 sreza... ne podudaraju se sa administrativnim ili vojnim oblastima, niti sa 21 admini-
strativnom jedinicom SA-a, ni sa 10 pokrajina SS-a ili sa 23 zone Hitlerove mladeì... Takva
nepodudaranja su tim upadljivija {to su potpuno neopravdana” (Roberts, op. cit., str 98).
31 Nirnber{ki dokumenti, PS 3063 u Centre de Documentation Juive u Parizu. Ovo je iz-
ve{taj Vrhovnog suda Partije o “doga|ajima i procesima partijskog suda u vezi sa antisemit-
skim demonstracijama 9. novembra 1938”. Na osnovu policijske istrage i istrage dràvnog
tuìoca, Vrhovni sud Partije do{ao je do zaklju~ka da su “usmena uputstva Reichspropagan-
daleiter-a ({efa propagande Rajha) svi partijski funkcioneri o~igledno shvatili tako da za
spoljni svet partija ne èli da izgleda kao inicijator demonstracija, ali da zapravo ona treba da
ih organizuje i sprovede.... Preispitivanje komandnog kadra pokazalo je... da nacionalsocija-
lista koji je aktivan jo{ iz vremena borbe za vlast [Kampfzeit] podrazumeva da se akcije u ko-
jima partija ne èli da se pojavi kao organizator nikada ne nare|uju sasvim jasno i do posled-
njeg detalja. On je, dakle, navikao da naredba moè da krije i vi{e od svog verbalnog sadràja,
kao {to je naredbodavcima pre{lo u rutinu... da u interesu partije ne kaù sve, ve} samo da na-
goveste {ta èle da postignu naredbom.... Tako je, na primer,... naredbu: ne samo Jevrejin Grin-
{pan, ve} svi Jevreji snose odgovornost za smrt partijskog druga fom Rata, ... poneti pi{tolje,...
svaki pripadnik SA-a mora da zna {ta mu je ~initi – tu naredbu je jedan deo niìh funkcionera
shvatio tako da jevrejska krv sada treba da se prolije za krv partijskog druga fom Rata....” Po-
sebno je zna~ajan kraj izve{taja, u kom se Vrhovni sud Partije sasvim otvoreno protivi ovakvim
metodama: “Druga je stvar da li sistem izdavanja naredbi koje su namerno nejasne, koje su iz-
date sa o~ekivanjem da }e primalac shvatiti njihov sadràj i u skladu sa tim se i pona{ati, u in-
teresu partijske discipline mo`da ipak treba ostaviti pro{losti”. Opet je bilo ljudi koji su, kako
Hitler kaè, “neposobni da prevazi|u sopstvena ograni~enja” i koji su insistirali na zakonskim
merama, zato {to nisu shvatili da je vrhovni zakon ne naredba, ve} volja Firerova. Tu je poseb-
no vidljiva razlika izme|u mentaliteta elitnih formacija i partijskih instanci.
408 TOTALITARIZAM
vaìlo za sve organizacije), nego i da “izvr{avaju volju rukovodstva”.32 A

to, kao {to se moè zaklju~iti iz dugih procesa na partijskim sudovima
povodom raznih “izgreda”, nikako nije jedno te isto. Elitne formacije su,
zahvaljuju}i posebnoj indoktrinaciji, bile obu~ene da shvate da odre|eni
“nagove{taji zna~e vi{e od njihovog verbalnog sadràja”.33
Sa tehni~kog stanovi{ta, unutar aparata totalitarne vlasti pokret svoju
mobilnost crpe iz toga {to vo|stvo stalno pomera pravi centar mo}i, ~esto
i na druge organizacije, ali pri tom ne ukida niti ~ak javno razobli~ava
grupe koje su li{ene mo}i. U po~etnom stadijumu nacisti~kog reìma,
neposredno posle poàra u Rajhstagu, SA je predstavljao stvarnu vlast, a
partija prividnu; potom je vlast pre{la sa SA-a na SS, i kona~no sa SS-a na
Tajnu slu`bu,34 s tim {to nijedan organ vlasti nije bio li{en prava da tvrdi
kako ba{ on otelovljuje volju Vo|e.35 No, ne samo da je volja Vo|e bila
tako nestalna da su u pore|enju sa njom hirovi orijentalnih despota blistav
primer doslednosti, nego je konzistentna, ali i ve~ito promenljiva podela
na stvarnu tajnu i na prividnu javnu vlast od pravog sedi{ta mo}i u~inila
misteriju, i to do te mere da ~ak ni ~lanovi vladaju}e klike nikada nisu
mogli biti sasvim sigurni u svoj poloàj unutar tajne hijerarhije. Alfred
Rozenberg je, na primer, uprkos dugoj karijeri u partiji, i uprkos impre-
sivnoj akumulaciji prividne mo}i i funkcija u partijskoj hijerarhiji, jo{
uvek govorio o stvaranju niza dràva u Isto~noj Evropi kao za{titnog zida
prema Moskvi u trenutku kada su ljudi sa stvarnom vla{}u ve} bili odlu~ili
da se po porazu Sovjetskog Saveza tamo ne}e tolerisati nikakve “dràvne
tvorevine”, a da }e se stanovnici okupiranih isto~nih teritorija smatrati
apatridima, te da }e mo}i da se istrebe.36 Drugim re~ima, po{to bi znanje o
32 Best (op. cit.) to ovako formuli{e: “Dok god policija izvr{ava volju rukovodstva, ona se
pona{a u skladu sa zakonom; ako prekr{i volju rukovodstva, onda prekr{aj nije po~inila poli-
cija, ve} njen pripadnik”.
33 v. primedbu 31.
34 Godine 1933, posle poàra u Rajhstagu, “vo|e SA-a bile su jo{ mo}nije od Gauleiter-a
(na~elnika srezova): ~ak su Geringu otkazale poslu{nost” (v. izjavu pod zakletvom Rudolfa
Dilsa u: Nazi Conspiracy, V, 224; Dils je bio {ef politi~ke policije pod Geringom).
35 SA je o~igledno àlio zbog gubitka pozicije i mo}i unutar nacisti~ke hijerarhije, i o~aj-
ni~ki je poku{avao da sa~uva privid nekada{njeg autoriteta. U ~asopisima Der SA-Mann, Das
Archiv itd. mogu se na}i mnoge naznake, prikrivene ili neprikrivene, o ovom jalovom rival-
stvu sa SS-om. Mnogo je zanimljivije to {to je Hitler jo{ 1936, kada je mo} SA-a ve} bila de-
finitivno opala, i dalje znao da uverava njegove pripadnike u jednom govoru: “Sve ono {to vi
jeste, to ste zahvaljuju}i meni; a sve ono {to ja jesam, jesam samo zahvaljuju}i vama” (v.
Ernst Bayer, Die SA, Berlin 1938; prevod citiran prema Nazi Conspiracy, IV, 782).
36 Upor. Rozenbergov govor iz juna 1941 (“Mislim da }e se na{ politi~ki zadatak sastojati
u tome... da [ove narode] organizujemo u odre|ene oblike dràvnih tvorevina... i da njih upe-
rimo protiv Moskve”) sa “nedatiranom bele{kom za upravu na okupiranim isto~nim teritori-
jama”: “Sa raspadom ovih dràva usled vojnog poraza SSSR-a, na isto~nim teritorijama
nestale su sve dràvne tvorevine, a time.... su i njihovi stanovnici izgubili dràvljanstvo”
(Trial of the Major War Criminals, Nirnberg 1947, XXVI, pp. 616 i 604).
tome koga treba slu{ati i relativna stabilizacija hijerarhije doveli do neke

nove stabilnosti, koja pod totalitarnom vla{}u po prirodi stvari ne moè da
postoji, nacisti su stalno smanjivali ingerencije stvarnoj vlasti kad god bi
ona dobila na publicitetu, i stvarali nove instance, u pore|enju sa kojima bi
onda prethodne postajale vlast u senci – igra koja je o~igledno mogla da se
nastavlja u nedogled. Jedna od najva`nijih tehni~kih razlika izme|u so-
vjetskog i nacionalsocijalisti~kog sistema jeste u tome {to bi Staljin, kad
god bi pomerio teì{te mo}i unutar pokreta sa jednog aparata na drugi, li-
kvidirao ~itav aparat zajedno sa osobljem, dok je Hitler, uprkos prezrivim
komentarima o ljudima koji su “nesposobni da prevazi|u sopstvena ogra-
ni~enja”,37 itekako bio spreman da i dalje koristi ove senke, mada u druga-
~ijoj funkciji.
Umnoàvanje slu`bi bilo je od velike koristi u tom stalnom pomeranju
centra mo}i; uz to, {to je totalitarni reìm duè na vlasti, to je ve}i broj
slu`bi i radnih mesta koja zavise isklju~ivo od tog preme{tanja, budu}i da
se slu`ba ne ukida kada joj se ukine mo}. Nacisti~ki reìm otpo~eo je um-
noàvanje slu`bi tako {to je koordinisao sva postoje}a udruènja, dru{tva i
institucije. U toj manipulaciji na nacionalnom nivou zanimljivo je {to koor-
dinacija ne zna~i da }e doti~na organizacija biti pripojena odgovaraju}oj
organizaciji partije. Naprotiv, sve do sloma reìma nije postojala jedna, ve}
dve nacionalsocijalisti~ke organizacije studenata, dve nacionalsocija-
listi~ke organizacije èna, dve nacionalsocijalisti~ke organizacije univerzi-
tetskih profesora, advokata, lekara i tako dalje.38 To, opet, nikako ne zna~i
da je u svim slu~ajevima prvobitna partijska organizacija bila mo}nija od
svog koordinisanog parnjaka,39 ili da je iko mogao sa sigurno{}u da predvi-
di koji }e se partijski organ uspeti na lestvicama partijske hijerarhije.40
37 Hitlers Tischgespräche, Bonn 1951, p. 213. Hitler je uglavnom mislio na neke visoke
partijske funkcionere koji su imali odre|ene rezerve prema bezobzirnom ubijanju onih koje
je Hitler zvao “ljudskim sme}em [Gesocks]” (v. p. 248ff i passim).
38 Za raznolikost partijskih organizacija ~iji se delokruzi preklapaju, v. Rang- und Organi-
sationsliste der NSDAP, Stuttgart 1947, i Nazi Conspiracy, I, 178; tu se navode ~etiri glavne
kategorije: 1. Gliederungen der NSDAP (Ogranci NSDAP-a), koji su postojali i pre dolaska
partije na vlast; 2. Angeschlossene Verbände der NSDAP (Pripojene jedinice NSDAP-a), ko-
je obuhvataju i koordinisana udruènja; 3. Betreute Organisationen der NSDAP (Or-
ganizacije pod starateljstvom NSDAP-a); i 4. Weitere nationalsozialistische Organisationen
(ostale nacionalsocijalisti~ke organizacije). U gotovo svakoj kategoriji mogu se na}i razli~ite
organizacije studenata, èna, prosvetnih i drugih radnika.
39 Gigantsku organizaciju za javne radove, na ~ijem ~elu je bio Tot, a kasnije Albert [per,
stvorio je Hitler mimo partijske hijerarhije i ogranaka; ona se mo`da koristila mimo partije,
pa ~ak i mimo policije. Zanimljivo je da je [per smeo toliko da rizikuje i da Hitleru (tokom
konferencije 1942) ukaè na nemogu}nost organizovanja proizvodnje pod Himlerovim
reìmom, te da zahteva nadle`nost nad prinudnim radom i koncentracionim logorima (v.
Nazi Conspiracy, I, 916-917).
40 Bezazleno i bezna~ajno dru{tvo, kakvo je, na primer, NSKK (Nacionalsocijalisti~ko
udruènje automobilista, osnovano 1930), iznenada je 1933. dobilo status elitne formacije, te
410 TOTALITARIZAM
Tipi~an primer ove ciljane bezobli~nosti jesu institucije kojima je bilo

povereno bavljenje nau~nim antisemitizmom. Godine 1933, u Minhenu je
osnovan Institut za prou~avanje jevrejskog pitanja (Institut zur Erfor-
schung der Judenfrage). S obzirom na to da je jevrejsko pitanje navodno
odredilo ~itavu nema~ku istoriju, ovaj institut je ubrzo prerastao u Institut
Rajha za noviju istoriju Nema~ke (Reichsinstitut für die Erforschung neu-
erer deutscher Geschichte). Sa poznatim istori~arem Valterom Frankom
na ~elu, on je tradicionalne univerzitete pretvorio u fasade, u sedi{ta pri-
vidne nauke. Godine 1940. u Frankfurtu je osnovan jo{ jedan institut za
jevrejsko pitanje, na ~elu sa Alfredom Rozenbergom, ~iji je poloàj unutar
partije bio veoma visok. Tako se minhenski institut povukao u senku; in-
stitut u Frankfurtu, a ne institut u Minhenu, trebalo je da preuzme blago iz
oplja~kanih zbirki evropskih Jevreja, i da postane sedi{te obimne bibliote-
ke o judaizmu. Kada su, me|utim, nekoliko godina kasnije ove zbirke zai-
sta pristigle u Nema~ku, njihov najvredniji deo nije oti{ao u Frankfurt, ne-
go u Berlin, gde ga je prihvatilo Himlerovo specijalno odeljenje Gestapoa
za likvidiranje Jevreja (a ne samo za prou~avanje jevrejskog pitanja), na
~ijem je vrhu bio Ajhman. Nijedna od prethodnih institucija nije bila uki-
nuta, tako da su 1944. stvari stajale ovako: iza fasada fakulteta za istoriju
na raznim univerzitetima zloslutno se krila mnogo realnija mo} instituta u
Minhenu, iza koga se, pak, uzdizao Rozenbergov institut u Frankfurtu, da
bi tek iza ove tri fasade, za{ti}en od pogleda javnosti, bio pravi centar
mo}i, Glavna slu`ba bezbednosti Rajha (Reichssicherheitshauptamt), po-
sebno odeljenje Gestapoa.
Fasada sovjetske vlasti je, uprkos pisanom ustavu, mnogo manje impre-
sivna, i jo{ je vi{e postavljena samo radi stranih posmatra~a nego dràvni
aparat koju su nacisti nasledili od Vajmarske republike. Za razliku od naci-
sta, koji su raspolagali nagomilanim slu`bama iz vremena koordinisanja,
sovjetski reìm se jo{ vi{e oslanjao na stalno stvaranje novih slu`bi kojima
se raniji centri mo}i potiskuju u senku. Drasti~an porast birokratskog apa-
rata, svojstven ovoj metodi, ograni~ava se neprekidnim ~istkama. Pa ipak,
i u Rusiji imamo bar tri strogo odvojena aparata: sovjeti ili dràvni aparat,
partijski aparat i aparat NKVD-a, a svaki ima svoje samostalno odeljenje
za privredu, politi~ko odeljenje, ministarstvo prosvete i kulture, vojno
odeljenje itd.41
U Rusiji odnos izme|u prividne vlasti partijske birokratije i stvarne vla-
sti tajne policije odgovara prvobitnom udvajanju partije i dràve, kakvo
nam je poznato iz nacisti~ke Nema~ke, a umnoàvanje slu`bi uo~ljivo je
samo u tajnoj policiji, sa njenom izuzetno komplikovanom i razgranatom
je sa SA-om i sa SS-om delilo privilegiju nezavisnog ogranka partije. Ovome, me|utim, nije
usledio uspon u partijskoj hijerarhiji; danas se ~ini da je ovo bila pusta pretnja SA-u i SS-u.
41 F. Beck/W. Godin, Russian Purge and the Extraction of Confession, 1951, p. 153.
mreòm agenata, u kojoj je jednom odeljenju poveren zadatak da nadgle-

da i {pijunira ono drugo. Svako preduze}e u Sovjetskom Savezu ima
posebno odeljenje tajne policije, koje uhodi i ~lanove partije i obi~ne rad-
nike. Paralelno sa ovim odeljenjem postoji jo{ i policijska slu`ba same
partije, koja, opet, nadgleda svakoga, ukljuju}i i agente NKVD-a, s tim {to
se pripadnici suparni~kih }elija me|usobno ne poznaju. Ovim dvema {pi-
junskim organizacijama treba dodati i sindikate u fabrikama, koji moraju
da se postaraju za to da radnici ispune propisane norme. No, od ovih apa-
rata mnogo je va`nije “posebno odeljenje” NKVD-a, koje predstavlja
“NKVD u NKVD-u”, to jest tajnu policiju unutar tajne policije.42 Svi
izve{taji ovih suparni~kih policijskih agencija zavr{avaju u Centralnom
komitetu u Moskvi i u Politbirou, gde se odlu~uje koji je izve{taj meroda-
van i kom }e odeljenju policije biti povereno sprovo|enje odgovaraju}e
policijske mere – danas to moè biti specijalno odeljenje NKVD-a, sutra
mreà agenata partije, dan kasnije mo`da lokalni komiteti ili neko od re-
gionalnih tela (razume se da nijedan prose~ni ìtelj zemlje, da nijedno
policijsko odeljenje ne zna kakva }e odluka biti donesena). Me|u svim
ovim odeljenjima ne postoji nikakva zakonski utemeljena hijerarhija mo}i
ili vlasti; izvesno je jedino da }e kona~no jedno od njih biti izabrano da
otelovljuje “volju rukovodstva”.
[to je aparat vlasti vidljiviji, to manje mo}i ima; {to se manje zna o ne-
koj instituciji, to }e se kona~no ispostaviti da je ona mo}nija – i to je jedi-
no pravilo u koje svako u totalitarnoj dràvi moè da se pouzda. U skladu
sa ovim pravilom, sovjeti, koje pisani ustav priznaje kao vrhovnu vlast u
dràvi, imaju manju mo} od partije; bolj{evi~ka partija, koja svoje ~lanove
javno vrbuje i koja je priznata kao vladaju}a klasa, ima manje mo}i od
tajne policije. Prava mo}, prava vlast po~inje tamo gde po~inje i tajnovi-
tost. U tom pogledu su nacisti~ka i bolj{evi~ka dràva sli~ne; razlika se
sastoji uglavnom u tome {to je na jednoj strani tajna policija monopolizo-
vana i centralizovana u Himlerovoj li~nosti, dok na drugoj postoji ~itav
lavirint naizgled nepovezanih i tajnih aktivnosti policije.
Ako totalitarnu dràvu shvatimo kao puki instrument mo}i, a pitanja efi-
kasnosti administracije, industrijskih kapaciteta i produktivnosti ostavimo
po strani, onda se ispostavlja da je bezobli~nost totalitarne dràve idealno
sredstvo za ostvarivanje takozvanog principa Vo|e. Stalna konkurencija
izme|u razli~itih slu`bi, ~ije funkcije ne samo da se preklapaju, nego im se
42 ibid., p. 159ff. – Sude}i po drugim izve{tajima, ima raznih primera za ovo neverovatno
umnoàvanje aparatâ sovjetske policije, pre svega na nivou lokalnog i regionalnog NKVD-a,
koji rade nezavisno jedni od drugih, a kojima odgovaraju lokalne i regionalne mreè agenata
partije. Naravno, o prilikama u Rusiji znamo mnogo manje nego o onima u nacisti~koj Ne-
ma~koj, posebno {to se ti~e organizacionih detalja.
412 TOTALITARIZAM
dodeljuju i identi~ni zadaci,43 ne ostavlja prostora za efikasnu opoziciju ili

sabotaù; neprimetna promena teì{ta, kojom se jedna slu`ba stavlja u
senku, a drugoj se pro{iruje delokrug, moè da re{i sve probleme, a da
niko ne primeti promenu ili, pak, ~injenicu da je opozicija zapravo ipak
postojala. Dodatna prednost ovog sistema jeste to {to suparni~ka slu`ba
verovatno nikada ne}e saznati za svoj poraz, zato {to nikada ne}e biti uki-
nuta (kao u nacisti~kom reìmu), ili }e biti likvidirana mnogo kasnije i bez
ikakve vidljive veze sa odre|enim doga|ajem. Ovo je tim lak{e sprovesti
{to niko, osim nekolicine posve}enih, ne zna pravi odnos izme|u poje-
dinih instanci. Tek povremeno netotalitarni svet moè da baci pogled na
prilike koje tu vladaju, na primer kada visoki slu`benik u inostranstvu
prizna da je neki mastiljar u ambasadi njegov neposredni pretpostavljeni.
Naknadno je ~esto mogu}e odrediti kako je do{lo do tog iznenadnog gu-
bitka mo}i, odnosno da je do njega uop{te do{lo. Na primer, danas nije te{-
ko razumeti za{to su po~etkom rata ljudi kao Alfred Rozenberg ili Hans
Frank bili preme{teni na dràvne funkcije i tako uklonjeni iz pravog centra
mo}i, naime iz uskog kruga oko Firera.44 Ne samo {to oni sami nisu znali
razloge za ovo preme{tanje, nego verovatno ni slutili nisu da naizgled tako
visoke funkcije, kakva je funkcija generalnog guvernera Poljske ili minis-
tra za isto~ne teritorije, nisu vrhunac, nego kraj njihove partijske karijere.
Princip vo|e ne uspostavlja hijerarhiju ni u totalitarnoj dràvi ni unutar
totalitarnog pokreta; vlast se ovde ne filtrira od vrha naniè kroz sve slo-
jeve politi~ke zajednice kao u slu~aju autoritarnih reìma. Pravi razlog je
taj {to bez autoriteta nema ni hijerarhije i {to je, uprkos brojnim nespo-
razumuma po pitanju takozvane autoritarne li~nosti, princip autoriteta u
svim svojim va`nijim aspektima dijametralno suprotan principu totali-
tarne dominacije. Pojam autoriteta vodi poreklo iz Rima, no nevezano sa
tim, on uvek, u ma kom obliku, treba da smanji ili da ograni~i slobodu, ali
ne i da je ukine. Totalitararizam, pak, cilja upravo na ukidanje slobode, pa
~ak i na ukidanje ljudske spontanosti uop{te, a nikako na neko ograni-
~avanje slobode, ~emu teì tiranija. Tehni~ki se ovo odsustvo svakog auto-
riteta ili hijerarhije u totalitarnom sistemu ispoljava u tome {to izme|u
vrhovne instance (Vo|e) i podanika nema pouzdanih me|univoa koji bi
pojedina~no mogli da preuzmu svoj deo autoriteta i poslu{nosti. Vo|ina
43 Prema svedo~enju jednog od ranijih slu`benika (Nazi Conspiracy, VI, 461), Himlerova
specijalnost bila je “da neki zadatak poveri dvema razli~itim osobama”.
44 U ve} pomenutom predavanju (v. primedbu 29), Hans Frank je pokazao da je u jednom
trenutku èleo da stabilizuje pokret, a njegove brojne pritu`be dok je bio na funkciji guverne-
ra Poljske pokazuju potpuno nerazumevanje svesne antiutilitarnosti nacisti~ke politike. On
ne moè da shvati za{to pokorene narode ne treba eksploatisati nego istrebljivati. Rozenberg
je, opet, u Hitlerovim o~ima bio rasno nepouzdan zato {to je na okupiranim isto~nim teritori-
jama èleo da uspostavi satelitske dràve, a nije shvatio da Hitler smera depopulaciju tih te-
ritorija.
volja moè se pojaviti na svakom mestu i u svako doba, a on li~no nije

upu}en ni na kakvu hijerarhiju, pa ~ak ni na onu koju je mo`da i sam stvo-
rio. Zato nije dovoljno precizno re}i da pokret po dolasku na vlast izmi{lja
mno{tvo dràvica u kojima je svaki mali vo|a slobodan da ~ini {to god
èli i da opona{a velikog vo|u na vrhu.45 Tvrdnja nacista da je “partija red
vo|a”46 obi~na je la`. Kao {to beskona~no umnoàvanje slu`bi i me{anje
delokruga vodi stanju u kom se svaki gra|anin direktno sukobljava sa vo-
ljom Vo|e, a ovaj po sopstvenom naho|enju bira organ koji }e izvr{iti nje-
govu volju, tako je i pola miliona “firera” {irom Tre}eg Rajha47 vrlo dobro
znalo da njihova vlast dolazi od Hitlera, bez ikakve posredni~ke hijerarhi-
je.48 Direktna zavisnost bila je stvarna, a posredni~ka hijerarhija, mada
svakako od dru{tvenog zna~aja, bila je privid, imitacija autoritarne dràve.
Vo|in apsolutni monopol mo}i i odlu~ivanja najprimetniji je u odnosu
izme|u njega i {efa policije, najuticajnijeg funkcionera u totalitarnoj
dràvi. No, uprkos enormnoj materijalnoj i organizacionoj vlasti kojom
kao glava prave armije policajaca i elitnih formacija raspolaè, ~ini se da
{ef policije nije u poziciji da ikada do|e na vlast i postane vladar zemlje.
Tako sve do Hitlerovog pada Himler nije ni sanjao da osporava Hitlerovo
pravo na vo|stvo,49 i nikada nije ni bio predlagan kao Hitlerov naslednik.
U tom kontekstu jo{ je zanimljiviji Berijin neuspe{ni poku{aj da do|e na
vlast posle Staljinove smrti. Iako Staljin nijednom od svojih {efova polici-
je nije dozvolio da uìvaju poziciju sli~nu Himlerovoj tokom poslednjih
godina nacisti~ke vlasti, Berija je tako|e na raspolaganju imao dovoljno
brojne trupe da je mogao da pretenduje na vlast u partiji posle Staljinove
smrti ve} samo tako {to }e opkoliti ~itavu Moskvu i sve prilaze Kremlju.
Jedino je Crvena armija mogla da ga spre~i, a to bi dovelo do krvavog
gra|anskog rata, ~iji se ishod nikako ne bi dao predvideti. Kona~no je
Berija dobrovoljno napustio sve svoje poloàje nekoliko dana kasnije, ma-
45 Teoriju podele na “dràvice” koje ~ine “piramidu mo}i izvan zakona, sa Firerom na
vrhu”, izneo je Robert H. Dèkson (v. glavu XII u: Nazi Conspiracy, II, 1ff). Kako bi izbegao
stvaranje takve autoritarne dràve, Hitler je jo{ 1934. izdao slede}u partijsku uredbu:
“Obra}anje sa ’Mein Führer’ rezervisano je samo za Vo|u. Ovim zabranjujem da se svi niì
funkcioneri NSDAP-a oslovljavaju sa ’Mein Reichsleiter’ i sl, bilo pismeno bilo usmeno.
Treba im se obra}ati sa Pg. [Parteigenosse, partijski drug]... ili Gauleiter (na~elnik sreza)
itd.” (v. Verfügungen, Anordnungen, Bekanntgaben, op. cit., uredba od 20. avgusta 1934).
46 v. Organisationsbuch der NSDAP
47 v. tabelu 14 u: Nazi Conspiracy, VIII.
48 Sve zakletve u partiji kao i u elitnim formacijama polagale su se li~nosti Adolfa Hitlera.
49 Prvi korak u tom pravcu Himler je preduzeo u jesen 1944, kada je na svoju ruku nare-
dio da se gasne instalacije u logorima smrti demontiraju i da se masovno ubijanje zaustavi.
Na ovaj na~in je èleo da pokrene mirovne pregovore sa zapadnim silama. Izgleda da Hitler
za~udo nikada nije saznao za ove pripreme; verovatno se niko nije usudio da mu kaè da se
od jednog od njegovih najva`nijih ratnih ciljeva ve} odustalo (vid. Léon Poliakov, Brévaire
de la Haine, 1951, p. 232).
414 TOTALITARIZAM
da je morao znati da }e to {to se drznuo da makar i za nekoliko dana izigra

mo} policije protiv mo}i partije ionako platiti ìvotom.50
[ef policije ne raspolaè apsolutnom vla{}u, ali to njega, njega, na-
ravno, ne spre~ava da taj ogromni aparat organizuje u skladu sa principima
totalitarne vlasti. Zato i jeste veoma zanimljivo posmatrati kako je Himler
po dolasku na poloàj po~eo da reorganizuje nema~ku policiju umnoàva-
ju}i slu`be u do tada centralizovanom aparatu tajne policije – o~igledno je,
dakle, u~inio ono ~ega bi se svi znalci pre totalitarnih reìma pribojavali
kao decentralizacije koja vodi umanjenju vlasti. Aparatu Gestapoa Himler
je najpre dodao Slu`bu bezbednosti, prvobitno odeljenje SS-a, kori{}eno
za potrebe {pijunaè unutar partije. Dok je sedi{te Gestapoa i Slu`be bez-
bednosti na kraju bilo preme{teno u Berlin, regionalni ogranci ovih dveju
ogromnih tajnih slu`bi ostali su odvojeni i svaki je odgovarao direktno Hi-
mlerovoj kancelariji u Berlinu.51 Tokom rata, Himler je osnovao jo{ dve
{pijunske slu`be: jedna se sastojala od takozvanih inspektora, koji je tre-
balo da kontroli{u Slu`bu bezbednosti i da je koordini{u sa policijom, i
koji su bili pod nadle`no{}u lokalnog SS-a; druga je bila posebna vojna
{pijunska slu`ba, koja je operisala nezavisno od vojnih snaga Rajha i koja
je kona~no uspela da proguta {pijunsku slu`bu same vojske.52
Odsustvo uspe{nih ili neuspe{nih dvorskih revolucija jedna je od naj-
zna~ajnijih odlika totalitarnih diktatura. (S jednim izuzetkom, u vojnoj za-
veri protiv Hitlera, jula 1944, nije u~estvovao nijedan razo~arani nacista.)
Povr{nim posmatranjem moglo bi se zaklju~iti da princip Vo|e bukvalno
traì krvave kadrovske promene bez promene reìma. Ovo je tek jedan od
mnogih znakova da totalitarni oblik vlasti ima malo veze sa èljom za mo}
ili ~ak sa èljom za ma{inom koja proizvodi mo}, sa igrom za osvajanje
vlasti radi vlasti same, karakteristi~nom za poslednje faze imperijalizma.
Me|utim, sa tehni~kog stanovi{ta ovo se lako moè objasniti: totalitarna
vlast, uprkos svemu, nije vlast klike ili bande.53 I Hitlerova i Staljinova
diktatura jasno potvr|uju da izolovanje ve} atomizovanih pojedinaca ne
50 Za doga|aje koji su usledili Staljinovoj smrti, v. Harrison E. Salisbury, American in

Russia, New York 1955.
51 v. izvrsnu analizu strukture nacisti~ke policije u: Nazi Conspiracy, II, 250ff, posebno p.
256.
52 ibid., p. 252.
53 Franz Neumann, op. cit., p. 521ff, sumnja “da li se Nema~ka moè nazvati dràvom.
Ona je pre banditska organizacija u kojoj vo|e stalno moraju da se slaù sa onim ~emu su se
malo~as usprotivile”. Dela Konrada Hajdena o nacisti~koj Nema~koj zastupaju teorije o vla-
davini klike. – [to se ti~e stvaranja klika oko Hitlera, veoma su instruktivna Bormanova pis-
ma (The Bormann Letters, priredio Trevor-Roper). Na su|enjima lekarima (Sjedinjene Drà-
ve protiv Karla Brandta et al., salu{anje od 13. maja 1947), Viktor Brak posvedo~io je da je
Borman jo{ 1933, nesumnjivo slede}i Hitlerova nare|enja, po~eo da organizuje grupu ljudi
koji bi bili iznad dràve i partije.
samo {to pruà osnovu za uspostavljanje totalitarne vladavine, ve} da se

ono sprovodi sve do vrha ~itave strukture. Staljin je streljao skoro svakog
ko je mogao da tvrdi da pripada vladaju}oj kliki, i seljakao je ~lanove
Politbiroa kad god bi neka klika pretila da se konsoliduje. Hitler je klike u
nacisti~koj Nema~koj uni{tavao na manje drasti~an na~in – jedina krvava
~istka pogodila je Removu grupu, koju je na okupu dràla homoseksual-
nost vode}ih ljudi. Stvaranje klika Hitler je spre~avao stalnim pomera-
njem teì{ta mo}i i nadle`nosti, kao i ~estim izmenama poverenika u svom
neposrednom okruènju, tako da je sva nekada{nja solidarnost izme|u
onih koji su sa njim do{li na vlast vrlo brzo i{~ezla. Osim toga, izgleda
razumljivo {to monstruozna nelojalnost, o kojoj se, gotovo istim re~ima,
pi{e kao o istaknutoj osobini i Hitlerovog i Staljinovog karaktera, ovima
nije dozvoljavala da predvode ne{to tako trajno kao {to je to klika. U
svakom slu~aju, izvesno je da me|u ljudima na nekom poloàju nema ja-
kih spona, da njih ne povezuje jednak status u politi~koj hijerarhiji ili veza
izme|u pretpostavljenih i podre|enih, ili ~ak ona nepouzdana lojalnost ko-
ja navodno povezuje gangstere. U sovjetskoj Rusiji svako zna da vrhovni
rukovodilac velikog industrijskog postrojenja moè, kao i ministar spolj-
nih poslova, svakog trenutka da bude raàlovan do najnièg dru{tvenog i
politi~kog ranga, a da neko sasvim nepoznat moè da do|e na njegovo
mesto. Gangsterska solidarnost, opet, koja je odigrala odre|enu ulogu u
ranim danima nacisti~ke diktature, gubi svu kohezionu snagu, jer se tota-
litarizam trudi da ovu solidarnost pro{iri na celo stanovni{tvo, dok svi u
podjednakoj meri ne postanu krivci.54
Nepostojanje vladaju}e klike u~inilo je pitanje naslednika totalitarnog
diktatora izuzetno te{kim i neugodnim. Ta~no je da je ovaj problem mu~io
sve uzurpatore, i vrlo je simptomati~no da nijedan totalitarni diktator nije
oku{ao stari metod osnivanja dinastije ili preno{enja vlasti na sinove.
Naspram Hitlerovih brojnih, pa tako i protivre~nih naimenovanja, stoji
Staljinov metod, koji je nasledstvo u~inio jednom od najrizi~nijih po~asti.
U totalitarnim uslovima, poznavanje lavirinta prenosnog mehanizma pred-
stavlja najve}u mo}, i svaki potencijalni naslednik koji sazna {ta se zapra-
vo doga|a automatski se udaljuje posle izvesnog vremena. Vaè}e i rela-
tivno trajno naimenovanje nosi opasnost stvaranja klike ~iji bi ~lanovi
u~estvovali u Vo|inom monopolu upu}enosti u doga|aje, {to Vo|a mora
da izbegne po svaku cenu. Hitler je ovo jednom na svoj na~in objasnio
vrhovnim komandantima Vermahta, koji su usred ratnog vihora verovatno
razbijali glave nad slede}im problemom: “U svoj skromnosti, ja sopstvenu
li~nost kao kona~ni faktor moram da smatram nezamenljivom... Sudbina
54 upor. moj prilog raspravi o krivici Nemaca, “Organized guilt”, u: Jewish Frontier, ja-
nuar 1945.
416 TOTALITARIZAM
Rajha zavisi jedino od mene.”55 Uzalud }emo u re~i “skromnost” traìti

tragove ironije; za razliku od svih prethodnih uzurpatora, despota i tirana,
totalitarni vo|a kao da misli da pitanje njegovog naslednika nije naro~ito
zna~ajno, da za taj posao nisu potrebne posebne sposobnosti ili obuka, da
}e zemlja, kona~no, slu{ati svakoga ko se na|e na tom mestu u trenutku
njegove smrti, i da suparnici gladni vlasti ne}e osporavati legitimnost
novog vo|e.56
Sredstva totalitarne vlasti izgledaju jednostavna i ingeniozno efikasna.
Ona garantuju ne samo apsolutan monopol na vlast, nego i do tad nepoz-
natu izvesnost da }e sve naredbe uvek biti izvr{ene; komplikovan prenos-
ni mehanizam i konfuzna hijerarhija obezbe|uju diktatoru potpunu neza-
visnost od svih podre|enih, i omogu}avaju lake i iznenadne promene poli-
tike, po kojima je totalitarizam i postao ~uven. îtava zemlja kao politi~ka
zajednica otporna je na udarce upravo zahvaljuju}i svojoj bezobli~nosti.
Razlozi zbog kojih ovako efikasne metode niko ranije nije oprobao jed-
nostavni su koliko i same metode. Umnoàvanje instanci uni{tava svaki
ose}aj odgovornosti i svu kompetentnost; takvo neproduktivno pove}anje
administracije predstavlja stravi~an teret i bitno umanjuje produktivnost
zato {to protivre~ne naredbe stalno usporavaju pravi rad, sve dok Vo|ina
naredba ne presudi. Fanatizam elitnih kadrova, od presudnog zna~aja za
funkcionisanje pokreta, sistematski ukida zainteresovanost za konkretne
poslove i stvara mentalitet za koji je svaka mogu}a akcija sredstvo za
ne{to sasvim drugo.57 A ovaj mentalitet nije svojstven samo eliti: on poste-
peno po~inje da proìma ~itavo stanovni{tvo, kome i najintimnija ìvotna
pitanja zavise od politi~kih odluka – odnosno od faktora i motiva koji ne-
maju nikakve veze sa posledicama. Stalna preme{tanja, raàlovanja i una-
pre|ivanja onemogu}avaju pouzdan timski rad i sticanje profesionalnog
iskustva. Sa stanovi{ta ekonomije, ropski rad je luksuz koji Rusija sebi za-
55 Govor od 23. novembra 1939. (citirano prema: Trial of Major War Criminals, Vol. 26,
p. 332). Da je ova izjava mnogo vi{e od histeri~nog ispada diktiranog prilikama, moè se za-
klju~iti na osnovu Himlerovog govora (stenografski zapis u arhivima Hoover Library, File
Himmler, Folder 332) na konferenciji gradona~elnika u Poznanju marta 1944: “Koje vred-
nosti moèmo da stavimo na tasove istorije? Vrednost na{eg naroda.... Druga, a rekao bih i
mnogo ve}a vrednost jeste jedinstvena li~nost na{eg Vo|e Adolfa Hitlera,... koji je po prvi
put posle dve hiljade godina... poslan germanskoj rasi kao veliki vo|a....”
56 v. Hitlerove izjave po ovom pitanju u: Hitlers Tischgespräche, pp. 253ff i 222f.: novog
Vo|u morao bi da izabere neki “senat”, a za vreme trajanja tog postupka ne sme da bude
nikakve rasprave izme|u li~nosti koje u~estvuju u izboru. U roku od tri sata, Vermaht, Parti-
ja i svi dràvni slu`benici treba da poloè nove zakletve. “Nije gajio nikakve iluzije da u
ovom izboru vrhovnog poglavara dràve mo`da ne}e uvek biti li~nosti sa istaknutim osobi-
nama predvodnika.” Ali ni to nije opasno “dok god ~itava ma{inerija dobro funkcioni{e”.
57 Jedan od vode}ih principa SS-a formulisao je li~no Himler: “Nijedan zadatak ne posto-
ji samo radi njega samog” (v. Gunter s’Alquen, Die SS. Geschichte, Aufgabe und Organisa-
tion der Schutzstaffeln der NSDAP, 1939, u: Schriften der Hochschule für Politik).
pravo ne moè da priu{ti, ali su, ni{ta manje, u periodu akutnog nedostat-
ka kvalifikovane radne snage logori bili prepuni “visokokvalifikovanih
inènjera koji se tuku oko vodoinstalaterskih poslova, popravljanja satova,
elektri~ne mreè i telefona”.58 S druge strane, opet, sa ~isto utilitarnog
stanovi{ta, Rusija sebi zapravo nije mogla da dozvoli ni ~istke iz tridesetih
godine, koje su prekinule dugo o~ekivan ekonomski oporavak, ili pak
fizi~ko uni{tenje general{taba Crvene armije, koje skoro da je dovelo do
poraza u ratu protiv Finske.
Stanje u Nema~koj razikuje se jedino u stepenu. U po~etku su se nacisti
trudili da sa~uvaju tehni~ke stru~njake i administrativne radnike, da doz-
vole profit u trgovini i da zadrè kontrolu nad privredom, ali i da se ne
upli}u mnogo. Po~etkom rata Nema~ka jo{ nije bila u potpunosti totalita-
rizovana, a ako prihvatimo da su pripreme za rat racionalan motiv,
moramo priznati i da je otprilike do 1942. privreda mogla da funkcioni{e
manje ili vi{e racionalno. Pripreme za rat, uprkos ogromnim tro{kovima,59
same po sebi nisu antiutilitarne, jer moè itekako biti jeftinije “da se do
bogatstva i resursâ drugih nacija do|e osvajanjem nego da se ovi kupuju
od drugih zemalja ili da se proizvode kod ku}e”.60 Zakoni koji se ti~u ula-
ganja i proizvodnje, stabilizovanja zarada i profita, i ekonomske iscrplje-
nosti ne mogu da vaè ako neko po svaku cenu èli da potpomogne skrha-
nu doma}u privredu ratnim plenom iz drugih zemalja; sasvim je ta~no, a
toga su i simpatizeri bili svesni, da ~uveni nacisti~ki slogan “buter ili to-
povi” u stvari zna~i “topovima do butera”.61 Tek su 1942. zakoni totalitar-
ne dominacije po~eli da preteù nad svim drugim faktorima.
Do radikalizacije je do{lo ~im je izbio rat; moè se ~ak pretpostaviti da
je Hitler izazvao rat izme|u ostalog i zato {to mu je rat omogu}avao da
ubrza zapo~etu politiku u meri koja bi u mirnodopskim uslovima bila
nezamisliva.62 Zanimljivo je, me|utim, da ovaj proces ne ometaju ni takvi
katastrofalni porazi kakav je Staljingrad, i da je opasnost od gubljenja rata
u stvari bila dodatan povod da se odbaci svaki utilitarizam, pa da se putem
58v. David J. Dallin/Boris I. Nicolaevsky, Forced Labor in Russia, 1947, koji navode i da
je tokom rata, kada je mobilizacija dovela do akutnog nedostatka radne snage, procenat smr-
tnosti u logorima za prinudni rad bio oko 40%. Oni cene da je produktivnost radnika u lo-
gorima ispod 50% od u~inka slobodnog radnika.
59 Thomas Reveille, The Spoil of Europe, 1941, procenjuje da je Nema~ka tokom prve go-
dine rata mogla da pokrije sve tro{kove pripreme za rat od 1933. do 1939.
60 William Ebenstein, The Nazi State, p. 257.
61 ibid., p. 270.
62 Ovu pretpostavku potkrepljuje ~injenica da je uredba o likvidiranju svih neizle~ivih
bolesnika izdata istog dana kada je i rat izbio, ali mnogo vi{e neke Hitlerove izjave tokom ra-
ta (njih citira Gebels, v. The Goebbels Diaries, prir. Louis P. Lochner, 1948) da je “rat omo-
gu}io re{avanje ~itave serije problema koji u normalna vremena nikako ne bi mogli da se
re{e”, i da }e, ma kako se rat zavr{io, “Jevreji svakako da ga izgube”.
418 TOTALITARIZAM
bezobzirnog totalnog organizovanja poku{aju posti}i ciljevi totalitarne

rasne ideologije, makar i na kratko.63 Posle Staljingrada, elitne formacije,
koje su bile strogo odvojene od naroda, znatno su pro{irene; ukinuta je
zabrana po kojoj pripadnici oruànih snaga ne smeju da se u~lanjuju u par-
tiju, a vojna komanda je poverena oficirima SS-a. SS-ov ljubomorno ~u-
van monopol na kriminal ukinut je, i vojnicima je prepu{teno da po sop-
stvenom naho|enju u~estvuju u masovnim ubijanjima.64 Ni vojni, ni
ekonomski, ni politi~ki faktori nisu smeli da uti~u na skup i komplikovan
program masovnog istrebljenja i deportacija.
Ako se posmatraju te poslednje godine nacisti~ke vlasti i njihova verzi-
ja “petogodi{njeg plana”, koji nisu stigli da ostvare, ali ~iji je cilj bilo is-
trebljenje Poljaka i Ukrajinaca, svih 170 miliona Rusa (kako je navedeno
u jednom planu), inteligencije Zapadne Evrope, zatim Holan|ana, ali i sta-
novnika Alzasa i Lorene, kao i onih Nemaca koje bi diskvalifikovao bu-
du}i zakon o zdravstvu ili planirani “Zakon o nepripadnicima zajednice”
(Gemeinschaftsfremdengesetz), gotovo da se name}e analogija sa bolj{e-
vi~kim petogodi{njim planom iz 1929. godine, kada je po~ela Staljinova
diktatura u Rusiji. Vulgarne parole o eugenetici u jednom slu~aju, visoko-
parne fraze o ekonomiji u drugom, bile su uvertira za “komad silovitog lu-
dila, u kom su svi zakoni logike i principi ekonomije okrenuti naglavce”.65
63 Vermaht je, razume se, stalno poku{avao da raznim partijskim organima objasni opas-
nosti rata koji se vodi uz potpuno zanemarivanje svih vojnih, civilnih i ekonomskih aspekata
(v. npr. Poliakov, op. cit., str 321). No ~ak su i mnogi visoki partijski funkcioneri imali
pote{ko}a da shvate ovo zanemarivanje objektivnih ekonomskih i vojnih faktora. Mnogo pu-
ta im je re~eno da “ekonomski obziri treba u potpunosti da se zanemare u re{avanju [jevrej-
skog] pitanja” (Nazi Conspiracy, VI, 402), ali su oni jo{ uvek znali da se àle kako se prekid
velikog gra|evinskog programa u Poljskoj “ne bi dogodio da nisu deportovane hiljade i hi-
ljade Jevreja koji su radili na njemu. Sada je izdata naredba da Jevreje treba udaljiti i sa pro-
jekata naoruànja. Nadam se da }e... ova naredba uskoro biti povu~ena, jer bi ona samo jo{
pogor{ala situaciju”. Ova je nada Hansa Franka, generalnog guvernera Poljske, ostala neis-
punjena, kao i kasnije i{~ekivanje neke vojno promi{ljenije politike prema Poljacima i Ukra-
jincima. Njegove pritu`be (v. dnevnik u: Nazi Conspiracy, IV, 902ff.) zanimljive su zato {to
njega brine isklju~ivo antiutilitrani aspekt politike nacista tokom rata. “Kada dobijemo rat,
od Poljaka i Ukrajinaca i svih ostalih kojih tamo ima moè {to se mene ti~e da se napravi
mleveno meso....”
64 Prvobitno su samo specijalne jedinice SS-a, Mrtva~ke glave, bile zaposlene u koncen-
tracionim logorima. Posle toga na njihovo mesto do{li su pripadnici Waffen-SS-a. Od 1944. u
te svrhe koristile su se i jedinice regularnih oruànih snaga, ali su one uglavnom uklju~ivane
u Waffen-SS (v. izjavu pod zakletvom biv{eg slu`benika SS-a u koncentracionom logoru No-
jengame, u: Nazi Conspiracy, VII, 211). Kako se aktivno prisustvo Vermahta ose}alo u kon-
centracionim logorima, opisao je Oddo Nansen u svom logorskom dnevniku, Day After Day,
London 1949. Naàlost, sva je prilika da su ove jedinice regularne vojske bile brutalne bar
koliko i SS.
65 Deutscher, op. cit., p. 326. Ovaj citat ima teìnu zato {to dolazi od najblagonaklonijeg
Staljinovog nekomunisti~kog biografa.
Istina, totalitarni diktatori ne kre}u svesno na put ludila. Pre }e biti da

nas antiutilitarna priroda totalitarne dràve zbunjuje zato {to pogre{no pret-
postavljamo da je ipak u pitanju normalna dràva (birokratija, tiranija, dik-
tatura); previ|amo izri~ite tvrdnje totalitarnih vladara da oni zemlju u ko-
joj su uspeli da do|u na vlast smatraju samo privremenim {tabom interna-
cionalnog pokreta koji napreduje ka osvajanju sveta, da oni pobede i po-
raze posmatraju u okvirima vekova ili milenijuma, i da globalni interesi
uvek preovla|uju nad ograni~enim interesima na njihovoj sopstvenoj teri-
toriji.66 ûvena re~enica “Ispravno je ono {to je dobro za nema~ki narod”
bila je namenjena samo masovnoj propagandi; nacistima je utucavano da
je “ispravno ono {to je dobro za pokret”,67 a ova dva interesa nisu morala
da se podudaraju. Nisu nacisti mislili da su Nemci gospodarska rasa kojoj
svet pripada, nego da njih, kao i sve druge narode, treba da predvodi go-
spodarska rasa, a da ta rasa tek treba da se rodi.68 I nisu Nemci za~etak go-
spodarske rase, nego je to SS.69 U svakom slu~aju, do “germanske impe-
rije”, kako je Himler govorio, ili “arijevske” imperije, kako bi je Hitler
66 Posebno su nacisti voleli da ra~unaju u milenijumima. Himlerove izjave da su pripadni-

ci SS-a zainteresovani samo za “ideolo{ka pitanja ~iji se zna~aj meri decenijama i stole}ima”
i da “sluè stvari koja se u dve hiljade godina jednom javlja”, ponavljaju se, uz manje vari-
jacije, kroz ~itav materijal za indoktrinaciju koji je izdao SS-Hauptamt-Schulungsamt (We-
sen und Aufgabe der SS und der Polizei, p. 160). – [to se bolj{evi~ke verzije ti~e, program
Komunisti~ke Internacionale, koji je Staljin formulisao jo{ 1928. na Kongresu Partije u
Moskvi ve} govori sve. Posebno je zanimljivo to {to se Sovjetski Savez smatra “bazom svet-
skog pokreta, centrom internacionalne revolucije, najva`nijim faktorom u svetskoj istoriji. U
SSSR-u je svetski proletarijat po prvi put dobio svoju zemlju...” (citirano prema: W. H.
Chamberlin, Blueprint for World Conquest, 1946, gde su programi Tre}e Internacionale dati
u celini).
67 Ova promena zvani~nog gesla moè se na}i u: Organisationsbuch der NSDAP, p. 7.
68 v. Heiden, op. cit., p. 722. – U govoru od 23. novembra 1937. Hitler pred budu}im poli-
ti~kim vo|ama u Ordensburg-u Zonthofen izjavljuje: “ne sme{no mala plemena, si}u{ne
zemlje, dràve ili dinastije... ve} samo rase [mogu da] budu osvaja~i sveta. Ali mi, bar {to se
svesti ti~e, tek treba da postanemo rasa” (v. Hitlers Tischgespräche, p. 445). – U potpunom
skladu sa ovom nikako slu~ajnom frazom je uredba od 9. avgusta 1941, kojom Hitler zabra-
njuje dalje kori{}enje termina “nema~ka rasa” zato {to to vodi “`rtvovanju ideje rase kao ta-
kve u korist ~isto nacionalnog principa i uni{tenju va`nih idejnih preduslova ~itave na{e ras-
ne i narodne politike” (Verfügungen, Anordnungen, Bekanntgaben). O~igledno je da bi po-
jam nema~ke rase bio prepreka progresivnoj “selekciji” i istrebljenju nepoèljnih elemenata
me|u samim Nemcima, koja se tih godina i planirala za budu}nost.
69 Himler je stoga “ubrzo osnovao germanski SS u raznim zemljama”, kom je govorio:
“Ne o~ekujemo mi od vas da iz oportunizma postanete Nemci. Ali itekako o~ekujemo da svoj
nacionalni ideal podredite vi{em rasnom i istorijskom idealu, Germanskom Rajhu” (Heiden,
op. cit.). Budu}i zadatak tog Germanskog SS-a bio bi da putem “{to brèg razmnoàvanja”
stvori “rasni superstratum”, koji bi tokom narednih dvadeset do trideset godina “svojom
vode}om klasom predstavljao ~itavu Evropu” (Himlerov govor na sastanku general-majora
SS-a u Poznanju 1943, u: Nazi Conspiracy, IV, 558ff).
420 TOTALITARIZAM
nazvao, valjalo se strpeti jo{ nekoliko vekova.70 Za “pokret” je bilo mno-

go zna~ajnije pokazati kako je mogu}e da se nova rasa stvori uni{tavanjem
drugih “rasa” nego dobiti rat sa ograni~enim ciljevima. Ono {to se neutral-
nom posmatra~u ~ini kao “komad silovitog ludila” prosto je posledica ap-
solutnog primata pokreta ne samo nad dràvom, nego i nad nacijom, ljudi-
ma, pa ~ak i nad funkcijama samih vo|a. Ingeniozne metode totalitarne
vladavine, sa njenom apsolutnom i neprevazi|enom koncentracijom mo}i
u rukama jednog ~oveka, ranije niko nije oprobao prosto zato {to nijedan
obi~an tiranin nikada nije bio toliko lud da odbaci sve ograni~ene i lokalne
interese – ekonomske, nacionalne, ljudske, vojne – zarad jedne ~isto fik-
tivne realnosti u nekoj neodre|enoj, dalekoj budu}nosti.
Kako totalitarizam kada do|e na vlast ostaje veran prvobitnim u~enjima
pokreta, upadljive sli~nosti izme|u organizacionih metoda pokreta i tako-
zvane totalitarne dràve jedva da iznena|uju. Podela na ~lanove partije i
simpatizere okupljene u frontovima nikako ne nestaje, nego vodi “koordi-
naciji”, putem koje se ~itavo stanovni{tvo organizuje u simaptizere. Neve-
rovatan priliv simpatizera kontroli{e se ograni~avanjem partije na privile-
govanu “klasu” od nekoliko miliona i stvaranjem superpartije, naime elit-
nih formacija, od nekoliko stotina hiljada ljudi. Umnoàvanje slu`bi,
udvostru~avanje funkcija i prilago|avanje odnosa izme|u partije i simpa-
tizera novim okolnostima zapravo jedino zna~e da je specifi~na struktura
pokreta ostala nepromenjena, nalik glavici luka, gde je svaki sloj prethod-
nica slede}eg, mnogo radikalnijeg. Dràvni aparat pretvoren je u front
birokrata-simpatizera; njegova je uloga da u domenu unutra{njih poslova
uliva poverenje masama tek koordinisanih gra|ana, dok u domenu inostra-
nih poslova treba da zavarava spoljni, netotalitarni svet. Vo|a, sa dvostru-
kom ulogom {efa dràve i vo|e pokreta, u svojoj li~nosti sjedinjuje bezo-
bzirnu radikalnost i normalnost koja prosto uliva poverenje.
Jedna od va`nih razlika izme|u totalitarnog pokreta i totalitarne dràve
sastoji se u tome {to totalitarni diktator moè i mora da laè mnogo vi{e i
mnogo doslednije nego {to je to morao kao vo|a pokreta. Ovo delom au-
tomatski proizilazi iz porasta broja simpatizera, a delom i iz ~injenice da
se neugodne izjave dràvnika ne mogu tako lako povu}i kao izjave partij-
skog demagoga. Zato se Hitler i odlu~io da se bez okoli{enja vrati staro-
modnom nacionalizmu, koji je i sam toliko puta prokazao pre dolaska na
vlast; glume}i vatrenog nacionalistu, tvrde}i da nacionalsocijalizam nije
“roba za izvoz”, umirio je Nemce koliko i inostranstvo, jer je tako nago-
vestio da }e se ambicije nacista zadovoljiti ispunjenjem tradicionalnih za-
hteva nema~ke nacionalisti~ke spoljne politike – povratkom teritorija odu-
zetih Versajskim ugovorom, priklju~enjem Austrije (Anschluß), aneksijom
70 Himler, ibid., p. 572.

delova ê{ke u kojima ìve Nemci. Isto tako je i Staljin imao u vidu i
rusko javno mnjenje i spoljni svet kada je izumeo teoriju “socijalizma u
jednoj zemlji”, a teret svetske revolucije zbacio na Trockog.71
Sistematsko obmanjivanje ~itavog sveta moè se bezbedno sprovesti sa-
mo u uslovima totalitarne vladavine, gde fiktivnost svakodnevne stvar-
nosti propagandu ~ini gotovo izli{nom. Pre dolaska na vlast, pokreti sebi
ne mogu da dozvole da u tolikoj meri skrivaju prave ciljeve – kona~no,
pokreti i treba da podstaknu organizovanje masa. No ako se ukaè mogu}-
nost da se Jevreji istrebe kao stenice, otrovnim gasom, onda vi{e nema po-
trebe da se za Jevreje govori da su stenice;72 ako neko ima toliku mo} da
~itavoj naciji ispri~a istoriju Revolucije a da ime Trockog i ne spomene,
nema potrebe za daljom propagandom protiv Trockog. Me|utim, jedino
se kod “ideolo{ki sasvim pouzdanih ljudi” – bilo da su oni takvu pouz-
danost stekli u {kolama Kominterne ili u posebnim nacisti~kim centrima
za indoktrinaciju – moè o~ekivati da }e metode kojima se postiù ideo-
lo{ki ciljevi biti efikasne, ~ak i ako se ti ciljevi i dalje iznose u javnosti. U
takvim prilikama uvek se ispostavlja da obi~ni simpatizeri nikada ne sh-
vataju {ta se de{ava.73 Paradoksalno je da “javno tajno dru{tvo” nikada ni-
je konspirativnije po prirodi i metodama nego kada ga me|unarodna za-
jednica prizna kao punopravnog ~lana. Hitler se, pre no {to je do{ao na
vlast, trudio da odoli svim poku{ajima da se partija, pa ~ak i elitne forma-
cije, organizuju na konspirativnom osnovu; pa ipak je posle 1933. jedva
do~ekao da pretvori SS u neku vrstu tajnog dru{tva.74 Isto tako i komu-
71 Deutscher, op. cit., opisuje Staljinovu izvanrednu “osetljivost za sva ona psiholo{ka
strujanja... ~ijim se glasnogovornikom proglasio” (p. 292). “Sam naziv teorije Trockog, ’tra-
jna revolucija’, zvu~ao je izmo`denoj generaciji kao zlokobno upozorenje.... Staljin je direk-
tno i{ao na strah od rizika i neizvesnosti, koji je ovladao mnogim bolj{evicima” (p. 291).
72 Tako je Hitler mogao sebi da dozvoli da koristi omiljeni kli{e “po{tenog Jevrejina”, i to
decembra 1941, kada je po~eo da ih istrebljuje (v. Tischgespräche, p. 346).
73 Zato Hitler, obra}aju}i se ~lanovima general{taba (Blombergu, Fri~u, Rederu) i civili-
ma na visokim poloàjima (Nojrat, Gering) novembra 1937, moè otvoreno da izjavi kako
mu treba depopulisan prostor i da odbije ideju o osvajanju stranih naroda. O~igledno nijedan
od slu{alaca nije shvatio da }e ovo automatski dovesti do istrebljenja tih naroda.
74 To pretvaranje je po~elo sa naredbom iz jula 1934, kojom je SS podignut na nivo neza-
visne organizacije NSDAP-a, a dovr{eno je poverljivom uredbom iz avgusta 1938, koja ob-
javljuje da specijalne formacije SS-a, Mrtva~ke glave i udarne trupe, nisu ni deo vojske ni
deo policije; Mrtva~ke glave su imale da “izvr{avaju policijske zadatke”, dok su udarne trupe
bile “stalna vojna jedinica kojom raspolaèm isklju~ivo ja” (Nazi Conspiracy, III, 459). Dve
slede}e uredbe, iz oktobra 1939. i aprila 1940, regulisale su posebnu punu nadle`nost za sve
pripadnike SS-a o stvarima koje se ti~u svih ~lanova (ibid., II, 184). Od tada nadalje svi pam-
fleti koje je izdala slu`ba za indoktrinaciju SS-a imaju oznaku “za upotrebu unutar policije”,
“nije za objavljivanje”, “isklju~ivo za rukovodioce i referente za ideolo{ko vaspitanje”. Vre-
delo bi truda sastaviti bibliografiju te obimne poverljive literature, koja sadrì mnoge za-
konske mere donesene tokom nacisti~ke vladavine. Zanimljivo je da u ovoj vrsti literature
nema nijedne bro{ure SA-a, i to je verovatno najuverljiviji dokaz da SA posle 1934. vi{e nije
bio elitna formacija.
422 TOTALITARIZAM
nisti~ke partije pod diktatom Moskve, za razliku od svojih prethodnica, ra-

do pribegavaju konsiprativnosti ~ak i tamo gde je mogu}a potpuna legal-
nost.75 [to je mo} totalitarnog pokreta vidljivija, to su njegovi ciljevi skri-
veniji. Da bi se spoznali kona~ni ciljevi Hitlerove vladavine u Nema~koj,
bilo je mnogo mudrije osloniti se na njegove propagandne govore i Mein
Kampf nego na retoriku kancelara Tre}eg Rajha; isto tako bi mnogo mu-
drije bilo sumnjati u Staljinove re~i o “socijalizmu u jednoj zemlji”,
smi{ljene u trenutnu svrhu dolaska na vlast posle Lenjinove smrti, a oz-
biljno shvatiti njegovu u vi{e navrata ispoljenu netrpeljivost prema
demokratskim zemljama. Totalitarni diktatori su dokazali da itekako do-
bro poznaju zamke koje sobom nosi njihova maska normalnosti, to jest
opasnosti od istinski nacionalisti~ke politike ili stvarnog gra|enja socijali-
zma u jednoj zemlji. Njih oni poku{avaju da prevazi|u stvaranjem stalnog
i konzistentnog jaza izme|u umiruju}ih re~i i realnosti vladavine, i svesno
rade upravo suprotno od onoga {to govore.76 Staljin je ovu vrstu ma-
nevrisanja, koja iziskuje mnogo vi{e ume{nosti nego obi~na diplomatija,
usavr{io do ta~ke na kojoj umerenost u spoljnoj politici ili u politi~koj lini-
ji Kominterne gotovo neminovno prate radikalne ~istke u partiji. Svakako
nije puka slu~ajnost to {to su u pozadini politike Narodnog fronta i nacrta
relativno liberalnog ustava odràvana Moskovska su|enja.
U nacisti~koj i bolj{evi~koj literaturi mogu se na}i brojni dokazi za to da

totalitarni reìmi teè osvajanju Zemljine kugle i podvo|enju svih zemalja
pod svoju vlast. Pa ipak, ovi ideolo{ki programi, nasle|eni od pred-totali-
tarnih pokreta (od nadnacionalnih antisemitskih partija i sanjarenja o pan-
germanskom carstvu u slu~aju nacista, a u slu~aju bolj{evika od ideje in-
ternacionalnog revolucionarnog socijalizma), nisu presudni. Ono {to jeste
presudno je doslednost s kojom totalitarni reìmi u stvari vode svoju ino-
stranu politiku, pretpostavljaju}i da }e kad-tad posti}i taj krajnji cilj, i ni-
kad ga ne gube iz vida, ma kako dalek on bio i ma kako se ozbiljno njegovi
“idealni” zahtevi sukobljavali sa trenutnim prilikama. Stoga oni nijednu
zemlju ne smatraju trajno tu|om, ve} je, naprotiv, svaka zemlja potencijal-
no njihova teritorija. Dolazak na vlast, ~injenica da je u jednoj zemlji fik-
tivan svet pokreta postao opipljiva stvarnost, odre|uje odnos prema dru-
gim nacijama, a on je sli~an situaciji u kojoj se nalaze totalitarne partije
pod netotalitarnom vla{}u: opipljiva stvarnost fikcije, podràna me|una-
rodno priznatom dràvnom vla{}u, moè se izvoziti u netotalitarni svet is-
to kao {to se i prezir prema parlamentu moè uvoziti u netotalitarni parla-
75 upor. Franz Borkenau, “Die neue Komintern” u: Der Monat, Berlin 1949, Heft 4.
76 Primeri su isuvi{e o~igledni i isuvi{e brojni da bismo ih navodili. No ovu taktiku ne tre-
ba prosto poistovetiti sa ogromnim nedostatkom odanosti i iskrenosti, koje svi Hitlerovi i
Staljinovi biografi navode kao njihove istaknute karakterne crte.
ment. U tom smislu je predratno “re{enje” jevrejskog pitanja bilo zna~ajan

izvozni artikl nacisti~ke Nema~ke – proterivanje Jevreja prenelo je u dru-
gu zemlju znatnu dozu nacizma; prisiljavanjem Jevreja da napuste Rajh
bez paso{a i bez prebijene pare ostvarena je legenda o Jevrejinu Lutalici;
prisiliv{i Jevreje da ih mrze, nacisti su prona{li izgovor da se vatreno zain-
teresuju za unutra{nju politiku svih nacija.77
Koliko su ozbiljno nacisti shvatili svoju zavereni~ku fikciju, prema ko-
joj su oni budu}i vladari sveta, videlo se 1940. kada su – uprkos te{koj si-
tuaciji, i pored sasvim realnih izgleda da pobede okupirane narode Evrope
– otpo~eli politiku depopulacije na isto~nim teritorijama, bez obzira na gu-
bitke u ljudstvu i ozbiljne vojno-strate{ke posledice, i uveli zakon koji je
retroaktivno preneo deo krivi~nog zakona Tre}eg Rajha u okupirane za-
padne zemlje.78 Te{ko da je bilo efektnijeg na~ina da se obnaroduje pre-
tenzija nacista na osvajanje sveta nego da se kao veleizdaja kazni svaka iz-
java ili akcija protiv Tre}eg Rajha, ma ko i ma gde i ma kada da ju je dao
ili po~inio. Nacisti~ki zakoni su ~itav svet tretirali kao teritoriju koja je po-
tencijalno pod njihovom upravom, tako da okupaciona vojska vi{e nije bi-
la sredstvo osvajanja koje sa sobom donosi nov zakon osvaja~ev, ve} ona
kao izvr{ni organ name}e zakon koji navodno ve} vaì za svakoga.
Pretpostavka da nacisti~ki zakon vaì i izvan granica Nema~ke, odnosno
ka`njavanje pripadnika drugih naroda, vi{e je od pukog sredstva ugnjeta-
vanja. Totalitarni reìmi ne pla{e se logi~kih implikacija ideje osvajanja
sveta ~ak i ako one {kode interesima njihovog sopstvenog naroda. Logi~ki
je nesporno da plan za osvajanje sveta pretpostavlja ukidanje razlika izme-
|u osvaja~ke matice i osvojenih teritorija, kao i ukidanje razlike izme|u
doma}e i inostrane politike, na kojoj se zasnivaju sve netotalitarne institu-
cije i sav me|unarodni saobra}aj. Ako se totalitarni osvaja~ svuda pona{a
kao svoj na svome, on isto tako i prema sopstvenom narodu mora da se
odnosi kao strani zavojeva~.79 A sasvim je ta~no i da totalitarni pokret
preuzima vlast u istom smislu u kom strani osvaja~ okupira zemlju i vlada
njom ne u njenu korist, ve} za dobro nekog ili ne~eg drugog. Nacisti su se
pona{ali kao strani osvaja~i u Nema~koj kada su, mimo sveg nacionalnog
77 v. cirkularno pismo Ministarstva spoljnih poslova svim nema~kim predstavni{tvima u

inostranstvu iz januara 1939, u: Nazi Conspiracy, VI, 87ff.
78 Godine 1940. nema~ka vlada izdala je uredbu po kojoj }e se svi prestupi, od veleizdaje
do “zlonamernih agitatorskih izjava protiv vode}ih li~nosti dràve ili partije”, ka`njavati
retroaktivno na svim okupiranim teritorijama, bez obzira na to da li su ih po~inili Nemci ili
pripadnici doma}eg stanovni{tva (v. Giles, op. cit.). – Za katastrofalne posledice nacisti~ke
“Siedlungspolitik” (politike raseljavanja) u Poljskoj i Ukrajini v. Trial, op. cit., Vols. XXVI
and XXIX.
79 Ovaj termin daje Krav~enko, op. cit., p. 303, koji, opisuju}i situaciju u Rusiji posle ve-
like ~istke 1936-1938, prime}uje: “Da je strani vladar preuzeo vlast u Sovjetskom Savezu...
ne verujem da bi posledice po svakodnevni ìvot bile dalekose`nije ili okrutnije.”
424 TOTALITARIZAM
interesa, poku{ali, a umalo i uspeli, da svoj poraz pretvore u kona~nu kata-

strofu za ~itav nema~ki narod; isto su tako i u slu~aju pobede nameravali
da pro{ire istrebljiva~ku politiku i na “rasno nepodobne” Nemce.80
Izgleda da je sli~an stav uticao i na sovjetsku spoljnu politiku posle rata.
Cena koju je sam ruski narod morao da plati zbog njene agresivnosti je
ogromna: ta je politika prokockala veliki posleratni zajam od Sjedinjenih
Dràva, koji bi omogu}io obnovu opusto{enih delova zemlje i racionalnu,
produktivnu industrijalizaciju. [irenje kominternovskih reìma po Balka-
nu i osvajanje velikih teritorija na Istoku nije donelo zna~ajniju dobit, ve}
je, naprotiv, jo{ vi{e iscrplo ruske resurse. No, ova politika svakako je slu-
ìla interesima bolj{evi~kog pokreta, koji je obuhvatao vi{e od polovine
naseljenog sveta.
Kao strani osvaja~, totalitarni diktator prirodna i industrijska blaga sva-
ke zemlje, pa i sopstvene, smatra ratnim plenom i sredstvom za priprema-
nje slede}eg koraka agresivne ekspanzije. Kako se ova ekonomija siste-
matske otima~ine sprovodi zarad pokreta, a ne zarad nacije, nema tog na-
roda i te teritorije koji bi okon~ali ovaj proces. Totalitarni diktator nalikuje
stranom osvaja~u koji dolazi niotkuda, a njegovo haranje verovatno ne}e
koristiti nikome. Plen se ne raspore|uje tako da oja~a privredu matice – to
je privremeni takti~ki manevar. Kada je ekonomija u pitanju, totalitarni
reìmi se i u matici pona{aju kao jata skakavaca. Totalitarni diktator svo-
jom zemljom vlada kao strani osvaja~, {to dodatno pogor{ava stvari, jer se
bezobzirnosti dodaje i efikasnost koja se u toj meri te{ko moè posti}i na
tu|em terenu. Staljinov rat protiv Ukrajine ranih tridesetih bio je dvostru-
ko efikasniji nego stravi~no krvava nema~ka invazija i okupacija.81 Ovo je
razlog zbog kog totalitarizam vi{e voli kvislin{ke vlade nego direktnu vla-
davinu, uprkos o~iglednoj opasnosti koju takvi reìmi nose.
80 Hitler je tokom rata razmi{ljao o uvo|enju op{tegg zakona o zdravstvu: “Posle rend-
genskog ispitivanja celog stanovni{tva, Fireru treba predati spisak bolesnika, posebno plu}-
nih i sr~anih. Na osnovu novog Zakona o zdravstvu... ove porodice vi{e ne}e mo}i da u~e-
stvuju u javnom ìvotu i ne}e im biti dozvoljeno da imaju decu. Firer }e jo{ narediti kakva }e
biti njihova dalja sudbina.” Nije potrebno mnogo ma{te da bi se pogodilo kako bi te naredbe
glasile. Broj ljudi koji vi{e “ne}e mo}i da u~estvuju u javnom ìvotu” obuhvatio bi znatan
deo nema~kog stanovni{tva (Nazi Conspiracy, VI, 175).
81 Potpun broj `rtava u Rusiji tokom ~etiri godine rata procenjuje se na izme|u 12 i 21
miliona. Staljin je za samo godinu dana pobio oko 8 miliona ljudi (u pitanju je procena; v.
Communism in Action. U. S. Government, Washington, 1946, House Document No. 754, pp.
140-141). – Za razliku od nacisti~kog reìma, koji je vodio prili~no ta~nu evidenciju o broju
pobijenih, o milionima `rtava u Sovjetskom Savezu nema pouzdanih podataka. Pa ipak, Su-
varinova procena (op. cit., p. 669) ima odre|enu teìnu utoliko {to poti~e od Valtera Krivick-
og, koji je imao direktan pristup informacijama iz izvora GPU-a. U skladu sa tim podacima,
popis stanovnika u Sovjetskom Savezu iz 1937, kojih je, prema procenama sovjetskih sta-
tisti~ara, trebalo da bude 171 milion, pokazao je da ih zapravo ima svega 145 miliona. To bi
zna~ilo gubitak od 26 miliona ljudi, broj u koji nisu ura~unati navedeni gubici.
Problem sa totalitarnim reìmima nije u tome {to oni bezobzirno spro-

vode politiku sile, nego {to se iza njihove politike krije sasvim nova i do
sad nepoznata koncepcija sile, kao {to i iza njihove Realpolitik stoji sa-
svim nova i do sad nepoznata koncepcija realnosti. Potpuno zanemariva-
nje neposrednih posledica, pre nego bezobzirnost; iskorenjenost i zanema-
rivanje nacionalnih interesa, pre nego nacionalizam; prezir prema utilitar-
nim motivima, pre nego beskrupulozno ostvarivanje sopstvenih interesa;
“idealizam”, to jest nepokolebljiva vera u fiktivni svet ideologije, pre nego
glad za mo}i – sve je ovo u me|unarodnu politiku unelo nov faktor, opas-
niji od puke agresivnosti.
Mo}, onako kako je totalitarizam shvata, po~iva isklju~ivo na sili koju
proizvodi organizacija. Kao {to je Staljin u svakoj instituciji, nezavisno od
njene prave funkcije, video “prenosni remen koji povezuje partiju sa naro-
dom”82 i kao {to je iskreno verovao da najve}e bogatstvo Sovjetskog Sa-
veza nisu rudna blaga ili proizvodni kapaciteti ogromne radne snage, nego
partijski “kadrovi”83 (t.j. policija), tako je i Hitler jo{ 1929. “pravu veli~i-
nu” pokreta video u ~injenici da je {ezdeset hiljada ljudi “po spoljnim od-
likama postalo skoro jedna celina, da su ovi ~lanovi jedinstveni ne samo u
idejama, ve} i da im je izraz lica skoro isti. Pogledajte ove nasmejane o~i,
ovaj fanati~ni entuzijazam i otkri}ete... kako je stotinu hiljada ljudi u po-
kretu postalo jedno”.84 Ma kakva veza u predstavi ~oveka sa Zapada po-
stojala izme|u mo}i i zemaljskih dobara, blaga i bogatstava, ovde se ona
razloìla u neku vrstu dematerijalizovanog mehanizma koji svakim pokre-
tom generi{e mo} kao {to trenje ili galvanske struje stvaraju elektricitet.
Totalitarna podela dràva na imu}ne i siroma{ne mnogo je vi{e od dema-
go{kog trika; oni koji tu podelu prave zaista veruju da je mo} materijalnih
dobara zanemarljiva i da samo stoji na putu razvoju organizacione mo}i.
Za Staljina je rast i razvoj policijskih kadrova bio neuporedivo va`niji od
nafte u Bakuu, uglja i rudnih blaga Urala, ìtnica Ukrajine ili potencijalnih
blaga Sibira – ukratko, od razvoja punog arsenala mo}i Rusije. Isti men-
talitet naveo je i Hitlera da ~itavu Nema~ku `rtvuje kadrovima SS-a; on ni-
je shvatio da je rat izgubljen kada su nema~ki gradovi ve} bili razru{eni a
industrijska postrojenja uni{tena, nego tek kad je saznao da vi{e ne moè
82 Deutscher, op. cit., p. 256.

83 B. Souvarine, op. cit., p. 605, citira Staljina, koji je na vrhuncu terora, 1937, rekao:
“Morate da shvatite da su od svih blagodeti na svetu najdragoceni i najva`niji kadrovi.” Svi
izve{taji pokazuju da u Sovjetskom Savezu tajnu policiju treba shvatiti kao pravu elitnu for-
maciju partije. Simptomati~no je da se agenti NKVD-a jo{ od po~etka dvadesetih nisu mogli
“dobrovoljno prijavljivati”, ve} da su se regrutovali iz redova partije. “Niko ne moè sâm da
se opredeli za karijeru u NKVD-u” (v. Beck/Godin, op. cit., p. 160).
84 citirano prema: Heiden, op. cit., p. 311.
426 TOTALITARIZAM
da se pouzda u SS.85 Za ~oveka koji veruje u svemo} organizacije mimo

svih ~isto materijalnih faktora, vojnih ili ekonomskih, i koji, osim toga,
kona~nu pobedu svog poduhvata posmatra u okvirima vekova, poraz ne
predstavljaju ni vojna katastrofa ni glad koja preti stanovni{tvu, ve} samo
uni{tenje elitnih formacija, koje treba da iznesu zaveru za vladavinu nad
celim svetom, i to preko niza generacija.
Zbog nestruktuiranosti totalitarne dràve, zapostavljanja materijalnih
interesa, prenebregavanja profita kao motiva, uop{te, zbog njenih neutili-
tarnih stavova, savremena politika postala je u velikoj meri nepredvidlji-
va. Netotalitarni svet nije u stanju da shvati mentalitet koji funkcioni{e mi-
mo svake predvidljive akcije i bez obaziranja na raspoloìvo ljudstvo i
materijal, mentalitet koji se uop{te ne obazire na nacionalni interes i do-
brobit sopstvenog naroda. Oni koji ispravno shvataju stravi~nu efikasnost
totalitarne organizacije i policije skoni su da precene materijalnu snagu to-
talitarnih zemalja, dok su, opet, oni koji razumeju rasipni~ku nekompe-
tentnost totalitarne privrede skloni da potcene potencijal mo}i koji se
moè stvoriti nezavisno od svih materijalnih faktora.
II: Tajna policija
ZA SADA su nam poznata samo dva autenti~na oblika totalitarne domi-

nacije: nacionalsocijalisti~ka diktatura posle 1938. i bolj{evi~ka diktatura
od 1930. Ovi oblici vladavine se su{tinski razlikuju od diktatura, despotija
ili tiranija; mada su se, sa izvesnim kontinuitetom, razvili iz partijskih dik-
tatura, njihove su{tinski totalitarne crte su nove i ne mogu se izvesti iz
jednopartijskih sistema. Cilj jednopartijskog sistema nije da prosto preu-
zme dràvni aparat, ve} da, popunjavaju}i sve slu`be ~lanovima partije,
postigne potpuno stapanje dràve i partije, tako da, po dolasku na vlast,
partija postaje neka vrsta propagandne agencije vlade. Ovaj sistem je “to-
talan” samo u negativnom smislu, naime po tome {to partija na vlasti ne
toleri{e druge partije, opoziciju ili slobodu politi~kog mi{ljenja. Jednopar-
tijska diktatura ne dira zate~eni odnos izme|u dràve i partije; vlada i vo-
jska imaju istu mo} kao i ranije, a “revolucija” se sastoji samo u tome {to
su sve poloàje u vladi sada zaposeli ~lanovi partije. U svim ovim slu~aje-
vima, mo} partije po~iva na monopolu koji joj jem~i dràva, a sama partija
vi{e nema svoj centar mo}i.
Revolucija koju totalitarni pokreti izvode po dolasku na vlast znatno je
radikalnije prirode. Od samog po~etka oni se trude da zadrè su{tinske ra-
85 Sude}i prema izve{tajima sa poslednjeg sastanka, Hitler je odlu~io da po~ini samoubist-
vo nakon {to je saznao da vi{e ne moè imati potpuno poverenje u SS (v. H. R. Trevor-Rop-
er, The Last Days of Hitler, 1947, p. 116ff).
zlike izme|u dràve i pokreta, kao i da spre~e vladu da apsorbuje “revolu-

cionarne” institucije pokreta.86 Problem preuzimanja dràvne ma{inerije
bez stapanja sa njom re{ava se tako {to se uspon unutar dràvne hijerarhi-
je dozvoljava jedino onim ~lanovima partije koji su od sporednog zna~aja
za pokret. Sva stvarna mo} je u institucijama pokreta, a van dràvnog i
vojnog aparata. Unutar pokreta, koji ostaje jezgro akcije, donose se sve
odluke; zvani~ne javne slu`be ~esto ~ak i nisu informisane o onome {to se
doga|a, a ~lanovi partije koji imaju ambiciju da postanu ministri uvek tu
“burùjsku” èlju pla}aju gubitkom uticaja u pokretu i poverenja njegovih
vo|a.
Kada do|u na vlast, totalitarni pokreti dràvu koriste kao fasadu koja
predstavlja zemlju u netotalitarnom svetu. Kao takva, totalitarna dràva je
logi~an nastavak totalitarnog pokreta, od koga i pozajmljuje organizacionu
strukturu. Totalitarni vladari se prema netotalitarnim vladama ophode kao
{to su se ophodili prema parlamentarnim strankama ili unutarpartijskim
frakcijama pre no {to su do{li na vlast, i ponovo se suo~avaju sa dvostrukim
problemom, mada ovaj put na vi{em, me|unarodnom nivou: fiktivni svet
pokreta (ili totalitarne dràve) treba za{tititi od uticaja stvarnosti, dok pred
normalnim svetom valja zadràti privid normalnosti i zdravog razuma.
Iznad dràve i iza fasade prividne vlasti, u lavirintu umnoènih slu`bi, iz-
me{anih nadle`nosti i u haosu neefikasnosti, nalazi se jezgro mo}i zemlje:
efikasne i slu`be tajne policije sa skoro neograni~enim ovla{}enjima.86a
Teì{te na policiji kao jedinom organu vlasti i odgovaraju}e zanemariva-
nje naizgled ve}eg arsenala mo}i vojske, karakteristi~no za sve totalitarne
reìme, jo{ uvek se delimi~no mogu objasniti totalitarnom pretenzijom na
vlast nad celim svetom i svesnim ukidanjem razlike izme|u stranih zema-
lja i matice, izme|u spoljnih i unutra{njih poslova. Vojne snage, obu~ene
da se bore protiv stranog agresora, oduvek su bile nesigurno sredstvo za
potrebe gra|anskog rata; ~ak i u totalitarnim prilikama njima je te{ko da se
prema sopstvenom narodu ophode kao strani napada~.87 Me|utim, mnogo
86 Hitler je ~esto komentarisao odnos izme|u dràve i partije i uvek je nagla{avao da nije
dràva od primarnog zna~aja, ve} rasa ili “ujedinjena narodna zajednica” (upor. ve} citiran
govor, pre{tampan kao dodatak za Tischgespräche). U govoru na partijskom zasedanju 1935.
u Nirnbergu, on je ovoj teoriji dao najsaètiji izraz: “Ne upravlja dràva nama, ve} mi upra-
vljamo dràvom”. Razume se da su u praksi takva komandna ovla{}enja mogu}a jedino ako
su partijske institucije nezavisne od dràvnih.
86a Otto Gauweiler, Rechtseinrichtungen und Rechtsaufgaben der Bewegung, 1939, eks-
plicitno kaè da Himlerova posebna pozicija vo|e SS-a i {efa nema~ke policije po~iva na
~injenici da je policijski aparat postigao “istinsko jedinstvo partije i dràve”, {to se ni u jed-
nom drugom organu nije ~ak ni poku{alo.
87 Tokom pobuna seljaka dvadestih godina u Rusiji, Voro{ilov je navodno odbio podr{ku
Crvene armije, {to je dovelo do osnivanja specijalnih divizija GPU-a za kaznene ekspedicije
(v. Ciliga, op. cit., p. 95).
428 TOTALITARIZAM
je va`nije to {to zna~aj vojske postaje problemati~an ~ak i u ratu: kako to-
talitarni vladar svoju politiku zasniva na pretpostavci da }e kona~no zavla-
dati svetom, on `rtve svoje agresije tretira kao da su pobu-njenici, veleiz-
dajnici, te mu je stoga i draè da okupiranim teritorijama vlada pomo}u
policije, a ne pomo}u vojske.
I pre no {to do|e na vlast, pokret ima tajnu policiju i {pijunsku slu`bu sa
ograncima u mnogim zemljama. Kasnije agenti ovih slu`bi dobijaju vi{e
novca i ve}e nadle`nosti nego regularne {pijunske slu`be vojske, a ~esto
postaju i tajni {efovi ambasada i konzulata u inostranstvu.88 Njihov glavni
zadatak je da osnuju petu kolonu, upravljaju ograncima pokreta, uti~u na
unutra{nju politiku doti~ne zemlje, i da pripreme teren za totalitarnog vla-
dara koji }e – kada zbaci vladu ili pobedi na bojnom polju – mo}i da se
ose}a kao na svome. Drugim re~ima, internacionalni ogranci tajne policije
su prenosni mehanizam koji tu prividno spoljnu politiku totalitarne dràve
stalno pretvara u potencijalno unutra{nju politiku totalitarnog pokreta.
Me|utim, ove funkcije koje tajna policija ispunjava da bi pripremila to-
talitarnu utopiju svetske vlasti sekundarne su u odnosu na one koje su
potrebne za trenutno ostvarenje totalitarne fikcije u odre|enoj zemlji.
Dominantna uloga tajne policije u unutra{njoj politici totalitarne zemlje
svakako je mnogo doprinela brojnim zabludama o prirodi totalitarizma.
Sve despotije se u velikoj meri oslanjaju na tajne slu`be i smatraju da ih
vi{e ugroàva sopstveni nego bilo koji drugi narod. Ali, ova analogija
izme|u totalitarizma i despotizma moè da se odrì samo u prvim etapama
totalitarne vladavine, dok jo{ postoji politi~ka opozicija. U tom, kao i u
mnogom drugom pogledu, totalitarizam koristi i ciljano podràva netotal-
itarne zablude, ma kako one malo laskave bile. Himler je, u ~uvenom gov-
oru Rajhsveru 1937, preuzeo ulogu obi~nog tiranina kada je objasnio da se
snage policije stalno pro{iruju zato {to u slu~aju rata preti opasnost od ot-
varanja “~etvrtog fronta, i to upravo u Nema~koj”.89 Tako je i Staljin, go-
tovo u istom trenutku, umalo uspeo da ubedi staru bolj{evi~ku gardu, ~ija
su mu “priznanja” bila potrebna, u opasnost od rata protiv Sovjetskog
Saveza, zbog koje zemlja mora da ostane jedinstvena ~ak i pod despotom.
Uo~ljivo je da su ove tvrdnje date u trenutku kada je sva politi~ka opozici-
ja ve} bila uni{tena, da su se tajne slu`be uve}avale kada vi{e i nije bilo
oponenata koje je trebalo {pijunirati. Po izbijanju rata, Himleru njegove
jedinice SS-a vi{e nisu bile potrebne u samoj Nema~koj, osim za odrà-
vanje koncentracionih logora i nadgledanje prinudnog rada u drugim ze-
mljama; ve}ina naoruànih SS-ovaca sluìla je na Isto~nom frontu, gde su
88 Godine 1935. agenti Gestapoa u inostranstvu dobili su oko 20 miliona maraka, dok su
regularne {pijunske slu`be Rajhsvera morale da se snalaze sa budètom od 8 miliona (v.
Pierre Dehillotte, Gestapo, Paris 1940, p. 11).
89 v. Nazi Conspiracy, IV, 616ff.
ih koristili za “specijalne zadatke” – uglavnom za masovna ubistva – i kao

poja~anje politike koja se ~esto sukobljavala i sa vojnom i sa civilnom na-
cisti~kom hijerarhijom. Kao i tajna policija Sovjetskog Saveza, formacije
SS-a uglavnom su pristizale nakon {to bi vojne snage primirile okupirane
teritorije i obra~unale se sa otvorenom politi~kom opozicijom.
U prvim fazama totalitarnog reìma, me|utim, tajna policija i elitne par-
tijske formacije jo{ uvek igraju sli~nu ulogu kao i u drugim vidovima dik-
tature i poznatim teroristi~kim reìmima iz pro{losti, a razuzdana okrut-
nost njihovih metoda nema presedana jedino u modernoj istoriji zapadnih
zemalja. Prvi stepen, pronalaènje tajnih neprijatelja i proganjanje poli-
ti~kih protivnika, kombinuje se sa uvla~enjem ~itavog stanovni{tva u fron-
tovske organizacije i prekvalifikovanjem starijih ~lanova partije za dobro-
voljnu {pijunsku slu`bu, tako da uglavnom nesigurna naklonost mobili-
sanih simpatizera vi{e nije u nadle`nosti posebno obu~enih kadrova poli-
cije. Upravo u ovoj po~etnoj fazi, za ~oveka koji mo`da gaji “opasne mis-
li” njegov sused postaje mnogo ozbiljniji neprijatelj nego {to je to zvani-
~na policija. Prva faza zavr{ava se likvidacijom otvorenog i prikrivenog
otpora u bilo kom organizovanom obliku; u Nema~koj se to dogodilo oko
1935, a u sovjetskoj Rusiji oko 1930.
Tek kada se zavr{i istrebljenje pravih, a otpo~ne proganjanje “objek-
tivnih neprijatelja”, teror postaje su{tina totalitarnih reìma. Pod izgovo-
rom izgradnje socijalizma u jednoj zemlji, ili kori{}enja neke teritorije kao
laboratorije za revolucionarne eksperimente, ili ostvarivanja Volksge-
meinschaft, prelazi se na drugi zahtev totalitarizma, zahtev za totalnom
dominacijom. I mada je teoretski totalna dominacija mogu}a jedino u us-
lovima vladavine nad celim svetom, totalitarni reìmi su dokazali da se
ovaj deo totalitarne utopije moè ostvariti skoro u potpunosti, zato {to je
za neko vreme nezavisan od poraza ili pobede. Tako je Hitler usred serije
vojnih poraza mogao da likuje zbog istrebljenja Jevreja i osnivanja fabrika
smrti; nevezano za kona~an ishod, bez rata se nikako ne bi mogli “spaliti
svi mostovi” i ostvariti neki od ciljeva totalitarnog pokreta.90
Elitne formacije nacisti~kog i “kadrovi” bolj{evi~kog pokreta vi{e sluè
ostvarivanju totalne dominacije nego bezbednosti reìma. Kao {to je tota-
litarni zahtev za vladavinom nad celim svetom samo naizgled isto {to i im-
perijalisti~ka ekspanzija, tako i zahtev za totalnom dominacijom samo
podse}a na despotizam. Ako je glavna razlika izme|u totalitarne i imperi-
jalisti~ke ekspanzije u tome {to totalitarna ne pravi razliku izme|u matice
i strane zemlje, onda je glavna razlika izme|u despotske i totalitarne tajne
policije u tome {to totalitarna ne traga za tajnim mislima i ne koristi stari
metod tajnih slu`bi, metod provokacije.91
90 v. primedbu 62.
91 Maurice Laporte, Histoire de l’Okhrana, Paris 1935, metod provokacije s pravom sma-
tra “temeljem” tajne policije (p. 19).
430 TOTALITARIZAM
Kako uspon totalitarne tajne policije zapo~inje posle pacifikacije zem-

lje, ona se spoljnim posmatra~ima ~ini sasvim izli{nom – ili ih, pak, navo-
di na pomisao da postoji neki tajni pokret otpora.92 Izlišnost tajnih slu`bi
nije ni{ta novo; one su oduvek bile opsednute potrebom da dokaù svoju
korisnost i da zadrè radna mesta i nakon ispunjenja prvobitnog zadatka.
Metodi kojima se one sluè u te svrhe u velikoj su meri oteàli prou~ava-
nje istorije revolucija. îni se, na primer, da za vreme vladavine Luja Na-
poleona nije bilo jedne jedine antivladine akcije koju nije inicirala sama
policija.93 Isto tako i uloga tajnih agenata u svim revolucionarnim partija-
ma caristi~ke Rusije navodi na pomisao da bi bez njihovih “inspirativnih”
provokacija ruski revolucionarni pokret bio mnogo manje uspe{an.94 Dru-
gim re~ima, provokacije su dosta pomogle da se odrì kontinuitet revolu-
cionarne tradicije, koliko su, s druge strane, i stalno ometale organizova-
nje revolucije.
Ova problemati~na uloga provokacije mogla je da bude jedan od razlo-
ga iz kog su je totalitarni vladari odbacili. Osim toga, potreba za provoka-
cijom javlja se kada obi~na sumnja vi{e nije dovoljna za hap{enje i ka`nja-
vanje. Nijedan totalitarni vladar, naravno, nije ni sanjao da }e jednom
morati da se vrati na provokaciju kako bi nekoga koga smatra neprijate-
ljem uvukao u zamku. Od ovih tehni~kih razloga mnogo je zna~ajnija ~i-
njenica da je totalitarizam i pre osvajanja vlasti ideolo{ki ve} definisao
svoje neprijatelje, tako da kategorije “osumnji~enih” nisu stvorene na os-
novu obave{tenja od policije. Stoga Jevreje u nacisti~koj Nema~koj ili po-
tomke nekada{njih vladaju}ih klasa u Sovjetskom Savezu niko nije stvar-
U sovjetskoj Rusiji provokacija nikako nije bila samo tajno oru`je tajne policije, nego i
popularan metod ispitivanja javnog mnjenja. Neodlu~nost stanovni{tva da kritikuje “liberal-
na” intermeca pokazuje da se takvi gestovi shvataju kao provokacija na masovnom nivou. I
tako je provokacija postala totalitarna verzija ispitivanja javnog mnjenja.
92 U tom smislu zanimljivi su poku{aji nacisti~kih dràvnih slu`benika u Nema~koj da
smanje kompetencije i broj slu`benika Gestapoa, pod izgovorom da je nacifikacija zemlje
ve} postignuta, tako da je Himler, koji je, ba{ naprotiv, u tom trenutku (oko 1934) hteo da
oja~a tajnu policiju, opasnost od “unutra{njih neprijatelja” morao da prikaè kao mnogo oz-
biljniju (v. Nazi Conspiracy, II, 259; V, 205; III, 547).
93 v. Gallier-Boissière, Mysteries of the French Secret Police, 1938, p. 234.
94 Uostalom, ~ini se da nije slu~ajno to {to osnivanje Ohrane 1880. najavljuje period
najìvlje revolucionarne aktivnosti u Rusiji. Kako bi dokazala svoju opravdanost, Ohrana je
povremeno morala da organizuje ubistva, a njeni agenti “sluìli su, sebi uprkos, idejama onih
koje su potkazivali.... Bilo da je agent policije rasturao pamflete ili da je neki Azef organizo-
vao ubistvo ministra – rezultat je bio isti” (M. Laporte, op. cit., str 25). Osim toga, ~ini se i da
su va`nije egzekucije – ubistvo Stolipina i fon Plefea – bile posao policije. Za revolucionar-
nu tradiciju klju~na je ~injenica da su u vreme zati{ja agenti policije morali da “raspiruju
strasti i stimuli{u revnost” revolucionara (ibid., p. 71).
V. i Bertram D. Wolfe, Three Who Made A Revolution: Lenin, Trotsky, Stalin, 1948, koji
ovaj fenomen naziva “policijskim socijalizmom”.
no sumnji~io za neku neprijateljsku akciju; oni su progla{eni za “objek-

tivne” neprijatelje reìma u skladu sa njegovom ideologijom.
Glavna razlika izme|u despotske i totalitarne tajne policije jeste razlika
izme|u “sumnjivog lica” i “objektivnog neprijatelja”. Ovog potonjeg od-
re|uje politika vlade, a ne njegova èlja da zbaci vladu.95 On nikada nije
individualac ~ije opasne misli treba isprovocirati ili ~ija pro{lost opravda-
va sumnju, ve} je “nosilac tendencija”, ne{to kao nosilac virusa.96 Sa prak-
ti~nog stanovi{ta, totalitarni vladar pona{a se kao ~ovek koji neprestano
vre|a drugog ~oveka, sve dok svi ne shvate da je ovaj njegov neprijatelj,
tako da, sa izvesnim opravdanjem, moè i da ga ubije u samoodbrani. Ovo
mo`da jeste malo okrutno, ali deluje – to zna svako ko je video kako uspe-
{ni karijeristi elimini{u suparnike.
Za funkcionisanje totalitarnih reìma sámo uvo|enje pojma “objekti-
vnog neprijatelja” od ve}eg je zna~aja nego ideolo{ko definisanje te kate-
gorije. Da je u pitanju obi~na mr`nja prema Jevrejima ili buròaziji, totali-
tarni reìmi bi, po izvr{enju nekog monstruoznog zlo~ina, gotovo i mogli
da se vrate pravilima normalnog ìvota i vladanja. Kao {to znamo, de{ava
se upravo suprotno. Kategorija objektivnog neprijatelja nadìvljava prve
ideolo{ki odre|ene neprijatelje pokreta. Otkrivaju se novi objektivni ne-
prijatelji, u skladu sa izmenjenim okolnostima. Nacisti su, predvidev{i
potpuno istrebljenje Jevreja, ve} preduzeli potrebne preliminarne mere za
likvidiranje Poljaka, dok je Hitler planirao i desetkovanje odre|enih kate-
gorija Nemaca.97 Bolj{evici su po~eli sa potomcima nekada{njih vladaju-
95 Hans Frank, koji je kasnije postao generalni guverner Poljske, povukao je tipi~nu raz-
liku izme|u ~oveka koji je “opasan po dràvu” i onoga ko je “neprijateljski nastrojen prema
dràvi” – ono prvo je objektivna osobina nezavisna od volje i pona{anja; politi~ka policija
nacista ne bavi se samo delima protiv dràve, nego i “svim napadima koji ugroàvaju dràvu,
bez obzira na njihov stvarni cilj” (v. Deutsches Verwaltungsrecht, pp. 420-430; citirano pre-
ma prevodu u: Nazi Conspiracy, IV, p. 881ff). – Po Mauncovim re~ima (op. cit., p. 44), “kao
mera bezbednosti, eliminisanje opasnih osoba... ima za cilj da spre~i opasnosti po nacionalu
zajednicu, bez obzira na prestup koji je ta osoba mogla po~initi. Va`no je da se preduprede
objektivne opasnosti.”
96 R. Hen, nacisti~ki pravnik i pripadnik SS-a, rekao je u posmrtnom govoru Rajnhardu
Hajdrihu (koji je, pre no {to je do{ao na vlast u êhoslova~koj, bio jedan od najbliskijih Him-
lerovih saradnika) da je on svoje protivnike smatrao ne “individuama, nego nosiocima ten-
dencija opasnih po dràvu, koji stoga ne pripadaju nacionalnoj zajednici” (u: Deutsche All-
gemeine Zeitung, 6. jun 1942; citirano prema: E. Kohn-Bramstedt, Dictatorship and Political
Police, London 1945).
97 Jo{ 1941, tokom sastanka u Hitlerovom {tabu, predloèno je da se poljskom stanovni-
{tvu nametnu iste odredbe po kojima su se Jevreji pripremali za logore smrti: promena ime-
na ako su nema~kog porekla, smrtne kazne za polne odnose izme|u Nemaca i Poljaka
(Rassenschande, rasni greh), obaveza da u Nema~koj nose znak P, nalik ùtoj zvezdi za Je-
vreje (v. Nazi Conspiracy, VIII, 237ff, i dnevnik Hansa Franka u: Trial, op. cit., XXIX, 683).
Naravno, i sami Poljaci su se uskoro zabrinuli {ta }e biti s njima kada nacisti zavr{e sa istre-
bljenjem Jevreja (Nazi Conspiracy, IV, 916). – Za Hitlerove planove koji su se ticali Nemaca,
v. primedbu 80.
432 TOTALITARIZAM
}ih klasa, a potom svu èstinu terora usmerili na kulake (ranih tridesetih),
za kojima su usledili Rusi poljskog porekla (izme|u 1936. i 1938), Tatari i
Nemci sa Volge tokom rata, biv{i ratni zarobljenici i jedinice okupacionih
snaga Crvene armije posle rata, a po osnivanju jevrejske dràve i ruski
Jevreji. Izbor ovih kategorija nikada nije bio sasvim slu~ajan; kako one
sluè potrebama propagande u inostranstvu, va`no je da njihovi pripadni-
ci izgledaju uverljivo kao mogu}i neprijatelji. Izbor kategorije moè ~ak
biti izvr{en u skladu sa propagandnim potrebama pokreta uop{te – kao, na
primer, iznenadna, sasvim nova pojava zvani~nog antisemitizma u So-
vjetskom Savezu, koja je mo`da bila sra~unata na to da pridobije simpati-
je satelitskih dràva u Evropi za Sovjetski Savez. Paradna su|enja, na ko-
jima se od “objektivno” identifikovanih neprijatelja traì subjektivno priz-
navanje krivice, treba da sluè ovoj svrsi; su|enja se najbolje mogu in-
scenirati sa onima koji su pro{li kroz totalitarnu indoktrinaciju, jer ih ova
osposobljava da “subjektivno” shvate svoju “objektivnu” {tetnost i da pri-
znaju “radi zajedni~ke stvari”.98 Pojam “objektivnog neprijatelja”, ~iji se
identitet menja u skladu sa okolnostima – tako da ~im se likvidira jedna
kategorija, drugoj moè da se objavi rat – odgovara tvrdnjama totalitarnih
vladara da njihov reìm nije vlast u tradicionalnom smislu, ve} pokret, ~ije
napredovanje stalno nailazi na nove prepreke, a njih treba eliminisati.
Ukoliko uop{te moè biti govora o nekoj pravnoj misli u totalitarizmu,
“objektivni protivnik” je njena okosnica.
U bliskoj vezi sa ovim pretvaranjem osumnji~enog ~oveka u objektiv-
nog neprijatelja jeste i promena poloàja tajne policije u totalitarnoj drà-
vi. Tajne slu`be su s pravom nazivane dràvama u dràvi, i to ne samo u
despotijama, nego i u ustavnim i poluustavnim dràvama. Ve} i sámo po-
sedovanje tajne informacije oduvek je ovoj slu`bi davalo klju~nu prevlast
nad ostalima, i predstavljalo je otvorenu pretnju pripadnicima vladaju}ih
krugova.99 Sada je, me|utim, totalitarna policija u potpunosti podre|ena
volji Vo|e, koji jedini moè da odlu~uje o tome ko }e biti slede}i potenci-
jalni neprijatelj, ali on, kao {to je Staljin ~inio, tako|e moè da odlu~i ko
}e iz iste te tajne policije biti likvidiran. Kako policiji vi{e nije dozvoljeno
da se koristi provokacijom, oduzeto joj je jedino dostupno sredstvo po-
98 Beck/Godin, op. cit., p.87, govore o “objektivnim karakteristikama” po kojima su ljudi
u SSSR-u hap{eni; jedna od njih je i pripadnost NKVD-u (p. 153). Subjektivni uvid u objek-
tivnu neophodnost hap{enja i priznavanja najlak{e su se mogli posti}i kod nekada{njih pri-
padnika tajne policije. Po re~ima biv{eg agenta NKVD-a: “Moje stare{ine dovoljno poznaju
mene i moj rad, pa ako Partija i NKVD sada od mene zahtevaju da priznam takve stvari, si-
gurno imaju valjane razloge za to. Moja du`nost lojalnog sovjetskog gra|anina jeste da ne
odbijam da priznam ono {to se od mene o~ekuje” (ibid., p. 231).
99 Poznata je situacija u Francuskoj gde su ministri ìveli u stalnom strahu od tajnih dosi-
jea policije. [to se situacije u carskoj Rusiji ti~e, v. Laporte, op. cit., pp. 22-23: “Kona~no je
Ohrana dobila ovla{}enja daleko ve}a od onih koje su imale regularne instance.... Ohrana...
je cara obave{tavala isklju~ivo o onome {to je sama nalazila za shodno”.
mo}u kog moè da o~uva svoju nezavisnost od ostalih organa vlasti, tako
da sada njen posao u potpunosti zavisi od vi{ih instanci. Kao i vojska u ne-
totalitarnoj dràvi, policija u totalitarnim zemljama prosto sprovodi zva-
ni~nu politiku, a izgubila je sve prorogative koje je imala u despotskim bi-
rokratijama.100
Zadatak totalitarne policije nije da rasvetljuje zlo~ine, ve} da bude u pri-
pravnosti kad vlast re{i da uhapsi odre|enu kategoriju stanovnika. Jedino
ona uìva poverenje najvi{ih krugova i zna koja }e se politi~ka linija spro-
vesti. Ovo se posebno ti~e pitanja visoke politike, kakvo je, na primer, li-
kvidacija ~itave klase ili etni~ke grupe (samo su kadrovi GPU-a znali pra-
ve ciljeve sovjetske vlade ranih tridesetih, kao {to su samo formacije SS-a
znale da }e do}i do istrebljenja Jevreja ranih ~etrdesetih). Su{tina svako-
dnevice u totalitarizmu sastoji se u tome {to jedino agenti NKVD-a u ne-
kom industrijskom preduze}u znaju {ta Moskva èli kada, na primer, nare-
di da se ubrza proizvodnja cevi: da li prosto èli vi{e cevi, ili èli da uni{ti
direktora fabrike, ili da likvidira ~itavo rukovodstvo, ili da zatvori doti~nu
fabriku, ili }e mo`da ova naredba izazvati talas ~istki {irom zemlje.
Totalna dominacija udvostru~ava tajne slu`be, ~iji se agenti me|usobno
ne poznaju, zato {to je vlasti potrebna krajnja fleksibilnost. Da ponovo
upotrebimo isti primer, kada izda naredbu za cevi, Moskva verovatno ni
sama ne zna da li su joj zaista potrebne cevi – one su uvek potrebne – ili
~istka. Zahvaljuju}i umnoàvanju tajnih slu`bi, odluka se moè doneti u
poslednjem trenutku, tako da se jedan ogranak tajne slu`be sprema da di-
rektoru fabrike dodeli Lenjinov orden, dok se drugi sprema da ga uhapsi.
Efikasnost policije meri se mogu}no{}u da se takve protivre~ne naredbe
pripremaju istovremeno.
Pod totalitarnim, kao i pod drugim reìmima, tajna policija ima mono-
pol na vitalne informacije. No vrsta znanja kojim jedino policija moè da
raspolaè bitno se promenila: policija se vi{e ne zanima onim {to se doga-
|a u glavama budu}ih `rtava (dobrim delom ona se i ne obazire na to ko }e
`rtve biti), ona je sada postala ~uvar najve}e dràvne tajne. Ovo automat-
ski zna~i i znatno pove}anje ugleda i pobolj{anje poloàja, mada njega
prati bespovratan gubitak realne mo}i. Tajne slu`be sada ne znaju ni{ta {to
Vo|a ve} ne zna; kada je u pitanju mo}, one su spale na nivo pukih izvr{i-
telja.
Sa stanovi{ta zakona, od prelaska sumnjivog lica u objektivnog neprija-
telja jo{ je zanimljivije kako totalitarni reìmi podozrevani prestup zame-
njuju mogu}im zlo~inom. Mogu}i zlo~in objektivan je koliko i objektivni
neprijatelj. Dok se osumnji~eni hapsi zato {to se smatra da je u stanju da
100 “Za razliku od Ohrane, koja je bila dràva u dràvi, GPU je odeljenje sovjetske vlade...
i mnogo je manje samostalan u svojim akcijama” (Roger N. Baldwin, “Political Police”, u:
Encyclopedia of Social Sciences).
434 TOTALITARIZAM
po~ini zlo~in koji manje ili vi{e odgovara njegovoj li~nosti (ili onome {to
se pretpostavlja da je njegova li~nost),101 totalitarna verzija mogu}eg
zlo~ina zasniva se na logi~kom predvi|anju razvoja objektivnih doga|aja.
Moskovska su|enja staroj gardi bolj{evika i generalima Crvene armije
klasi~an su primer ka`njavanja mogu}ih zlo~ina. Iza fantasti~nih,
izmi{ljenih optu`bi lako se moè naslutiti slede}a logi~ka kalkulacija: do-
ga|aji u Sovjetskom Savezu mogu da vode u krizu, kriza bi mogla da vodi
svrgavanju Staljinove diktature, {to bi moglo da oslabi vojnu gotovost
zemlje, a mo`da i da dovede do situacije u kojoj bi nova vlada morala da
potpi{e primirje, ili ~ak da sklopi savez sa Hitlerom. Na to Staljin re{ava
da objavi kako spletka za zbacivanje sa vlasti i zavera sa Hitlerom zaista
postoje.102 Naspram ovih “objektivnih”, mada potpuno neverovatnih mo-
gu}nosti stajali su samo “subjektivni” faktori, na primer pouzdanost optu-
ènih, njihova iscrpljenost, nesposobnost da shvate {ta se de{ava, njihovo
~vrsto uverenje da bi bez Staljina sve bilo izgubljeno, njihova iskrena mr-
`nja prema fa{izmu – dakle, pojedinosti kojima po prirodi stvari nedostaje
konzistentnost fiktivnog, logi~nog, mogu}eg zlo~ina. Putem stalnog otkla-
njanja svih ~injeni~nih ograni~enja, osnovna pretpostavka totalitarizma da
je sve mogu}e vodi do apsurdnog i stra{nog zaklju~ka da svaki zlo~in koji
vladari zamisle mora da se kazni, bez obzira na to da li je po~injen ili nije.
Dakako, mogu} zlo~in, kao i objektivni neprijatelj, nalazi se izvan nadle-
`nosti policije, koja ne moè da ga otkrije ili izmisli, niti da ga isprovocira.
Tu tajne slu`be opet u potpunosti zavise od politi~ke vlasti. Njihova neza-
visnost dràve u dràvi je nestala.
U jednom pogledu, me|utim, totalitarna tajna policija jo{ uvek veoma
li~i na tajne slu`be netotalitarnih zemalja. Tajna policija je uvek, t.j. od
101 Za pojam osumnji~enog tipi~na je pri~a koju spominje K. Pobjedonoscev u: L’Auto-
cratie Russe: Mémoires politiques, correspondance officiele et documents inédits... 1881-
1894, Paris 1927: generala êrevina iz Ohrane mole da interveni{e u korist dame koja }e po
svoj prilici izgubiti parnicu; druga strana je, ina~e, angaòvala advokata-Jevrejina. General
se prise}a: “Iste no}i naredio sam da uhapse tog prokletog Jevrejina i drào sam ga kao
takozvanu politi~ki sumnjivu osobu.... Uostalom, zar da se na isti na~in pona{am prema pri-
jateljima i prema jednom prljavom Jevrejinu koji je mo`da nevin danas, ali koji je ju~e bio
kriv ili }e biti kriv sutra?”
102 Optu`be na Moskovskim su|enjima “bile su zasnovane... na groteskno iskrivljenom
predvi|anju mogu}ih doga|anja. [Staljinova] argumentacija verovatno je glasila ovako:
mo`da }e u krizi hteti da me svrgnu – optuì}u ih da su to ve} poku{ali.... Promena vlasti
moè da oslabi odbrambenu mo} Rusije; a ako u tome uspeju, mo`da }e biti primorani da
potpi{u primirje sa Hitlerom, mo`da ~ak i da se sloè sa ustupanjem teritorija.... Optuì}u ih
da su ve} sklopili izdajni~ki savez sa Nema~kom i ustupili deo sovjetske teritorije.” Ovako I.
Deutscher (op. cit., p. 377) briljantno obja{njava mehanizam Moskovskih su|enja.
Dobar primer nacisti~ke verzije mogu}eg zlo~ina moè se na}i kod Hansa Franka (op.
cit.): “Potpun spisak ’napada na dràvu’ nikada se ne moè sastaviti, zato {to se nikako ne da
predvideti {ta moè da ugrozi rukovodstvo i narod u nekom budu}em trenutku” (prevod citi-
ran prema: Nazi Conspiracy, IV, 881).
Fu{ea, profitirala od svojih `rtava i uve}avala zvani~no odobreni budèt

odre|enim nezvani~nim izvorima, prosto tako {to bi prihvatala poziciju
partnerstva u delatnostima koje je trebalo da suzbija, kakve su na primer
kocka i prostitucija.103 Ovi ilegalni metodi finansiranja, od velikodu{nog
primanja mita do otvorene ucene, bili su vaàn faktor u odvajanju tajnih
slu`bi od zvani~nih vlasti i u~vrstili su njihov poloàj dràve u dràvi.
Zanimljivo je da je finansiranje policijskih delatnosti sredstvima od njenih
sopstvenih `rtava nadìvelo sve druge promene. U sovjetskoj Rusiji
NKVD gotovo sasvim zavisi od prinudnog rada, koji izgleda ne daje ni-
kakvu drugu dobit i nema drugu svrhu nego da finansira taj ogromni tajni
aparat.104 Himler je svoje jedinice SS-a, koje su najpre bile kadrovi partij-
ske tajne policije, finansirao konfiskovanjem imovine Jevreja; potom je sa
Dareom, ministrom poljoprivrede, potpisao sporazum kojim je on, Himler,
dobijao nekoliko stotina miliona maraka – taj novac je Dare zara|ivao
otkupljuju}i u inostranstvu poljoprivredne proizvode po niòj ceni i pro-
daju}i ih u Nema~koj po fiksnim cenama.105 Naravno, ovaj izvor prihoda
presahnuo je tokom rata. Albert [per, Totov naslednik i najve}i poslo-
davac u Nema~koj posle 1942, predloìo je Himleru sli~an dogovor 1942:
ako se Himler sloì da iz nadle`nosti SS-a otpusti uvezenu radnu snagu,
koja je bila upadljivo neefikasna, [perova organizacija bi mu za potrebe
SS-a davala dogovoren procenat ostvarenog profita.106 Ovakvim manje-
vi{e regularnim izvorima prihoda Himler je u vreme krize dodao oprobane
ucenjiva~ke metode tajnih slu`bi: u svojim op{tinama jedinice SS-a osni-
vale su dru{tva “Prijatelja SS-a”, koja su morala da “dobrovoljno daju”
sredstva potrebna lokalnom SS-u.107 (Valja primetiti da nacisti~ka tajna
103 Kori{}enje kriminalnih metoda nije, razume se, monopol francuske tajne policije. U
Austriji je, na primer, zloglasnu politi~ku policiju pod Marijom Terezijom organizovao Kau-
nic od kadrova takozvane “moralne policije”, koja je ìvela od ucene (v. Moritz Bermann,
Maria Theresia und Kaiser Joseph II, Wien-Leipzig, 1881; za ovaj podatak zahvaljujem
Robertu Piku).
104 Sigurno je da se ogromna policijska organizacija ispla}uje od dobiti ostvarene od pri-
nudnog rada; iznena|uje, me|utim, da on ne pokriva policijski budèt u potpunosti; Krav~e-
nko (op. cit.) spominje posebne takse koje NKVD name}e osu|enim gra|anima koji i dalje
ìve i rade na slobodi.
105 v. Fritz Thyssen, I Paid Hitler, London 1941.
106 v. Nazi Conspiracy, I, 916-917. – Sva ekonomska aktivnost SS-a bila je koncentrisana
u jednoj centrali za ekonomske i administrativne poslove. Upravi javnih prihoda SS je svoje
finansijske izvore prijavio kao “partijsku imovinu za posebne svrhe” (pismo od 5. maja 1943;
citirano iz: M. Wolfson, Übersicht der Gliederung verbrecherischer Nazi-Organisationen,
Omgus, decembar 1947).
107 v. Kohn-Bramstedt, op. cit., p. 112. – Da je ovde re~ o uceni, jasno vidimo kad uzme-
mo u obzir da su ovaj na~in prikupljanja sredstava uvek organizovale lokalne jedinice SS-a u
mestima u kojima su bile stacionirane (v. Der Weg der SS, izdao SS Hauptamt-Schulung-
samt, bez datuma, p. 14).
436 TOTALITARIZAM
policija u raznim finansijskim operacijama nije koristila svoje zatvore-

nike. Osim u poslednjim godinama rata, kada eksploatacijom ljudskog
materijala u koncentracionim logorima nije vi{e upravljao samo Himler,
rad u logorima “nije imao nikakvu racionalnu svrhu, osim da uve}a muku
i patnju nesre}nih zatvorenika”.108)
Me|utim, ove finansijske neregularnosti su jedini, a uz to i ne mnogo
zna~ajan trag tradicije tajne policije. One su mogu}e zbog toga {to totali-
tarni reìmi u na~elu zanemaruju privredne i finansijske probleme, tako da
metode koje bi u normalnim uslovima bile protivzakonite i koje bi tajnu
policiju razlikovale od drugih, uglednijih odeljenja dràvnog aparata, vi{e
ne ukazuju na to da ovo odeljenje uìva izvesnu samostalnost, da ga nijed-
no drugo ne kontroli{e i da ìvi u atmosferi iregularnosti, bezakonja i ne-
sigurnosti. Naprotiv, poloàj totalitarne tajne policije u potpunosti je utvr-
|en, a njene slu`be su sasvim integrisane u dràvni aparat. Ne samo da se
ova organizacija ne nalazi s onu stranu zakona, ona je upravo oli~enje za-
kona, a njen dignitet ne podleè sumnji. Totalitarna tajna policija vi{e ne
organizuje ubistva na svoju inicijativu, ne provocira vi{e prestupe protiv
dràve i dru{tva, ve} strogo ka`njava sve oblike podmi}ivanja, ucene i
protivzakonitog boga}enja. Himler je sebi mogao da dozvoli da svojim
ljudima usred rata o~ita bukvicu, i to sa veoma realnim pretnjama – “Mi
smo imali moralno pravo... da izbri{emo taj narod [Jevreje] koji se name-
rio da izbri{e nas, ali nemamo pravo da se bogatimo na ma koji na~in, bilo
da je u pitanju bunda, sat, jedna marka ili cigareta”109; takve re~i }emo
uzalud traìti u istoriji tajne policije. Ako se ona i dalje bavi “opasnim mis-
lima”, onda to verovatno nisu one koje osumnji~ene osobe smatraju opas-
nima; sav intelektualni i umetni~ki ìvot po prirodi stvari zahteva nepre-
kidno ponovno uspostavljanje i reviziju normi, iz ~ega logi~no sledi i stal-
no eliminisanje intelektualaca ~ije “opasne misli” obi~no ~ine neke koliko
jo{ ju~e sasvim pravoverne ideje. Dok je, dakle, tajna policija, u uobi~a-
jenom zna~enju te re~i, postala izli{na, njena ekonomska funkcija,
ponekad smatrana va`nijom od one osnovne, jo{ je problemati~nija. Istina,
ne moè se osporavati da NKVD periodi~no odre|eni procenat sovjetskog
stanovni{tva {alje u logore, eufemisti~ki nazvane logorima za prinudni
108 ibid., p. 124. – [to se toga ti~e, sklapali su se odre|eni kompromisi za potrebe kadro-
va SS-a i odràvanje logora (v. Wolfson, op. cit., pismo od 19. septembra 1941. koje je Os-
vald Pol, upravnik Glavne privredne i administrativne komore /Wirtschafts- und Verwal-
tungshauptamt/, uputio komesaru Rajha za kontrolu cena). Verovatno su se sve te privredne
aktivnosti u koncentracionim logorima razvile tek tokom rata i usled akutnog nedostatka rad-
ne snage.
109 Himlerov govor iz oktobra 1943. u Poznanju, International Military Trials, Nürnberg
1945-46, Vol. 29, p. 146.
rad;110 no, iako je sasvim mogu}e da je ovo sovjetski na~in re{avanja pro-
blema nezaposlenosti, tako|e je op{te poznato da je efikasnost u logorima
neuporedivo nià od sovjetskog proseka i da jedva uspeva da isplati ~ak i
tro{kove policijskog aparata.
Politi~ka funkcija tajne policije, “najorganizovanijeg i najefikasnijeg”
od svih odeljenja u aparatu totalitarnih reìma,111 nije ni problemati~na ni
suvi{na. Ona predstavlja istinski izvr{ni organ koji prenosi sve naredbe.
Preko mreè tajnih agenata totalitarni vladar obezbedio je sebi direktan
izvr{ni mehanizam koji je potpuno odvojen i izolovan od svih drugih in-
stitucija, za razliku od strukture glavice luka kod prividne hijerarhije.112 U
tom smislu su agenti tajne policije jedina vladaju}a klasa u totalitarnim
zemljama, a njihove norme i merila vrednosti proìmaju ~itavo tkivo tota-
litarnog dru{tva.
Ako to imamo u vidu, ne}e nas mnogo iznenaditi {to su odre|ene oso-
benosti tajne policije u stvari op{te osobine ~itavog totalitarnog dru{tva, a
ne samo totalitarne tajne policije. Tako kategorija osumnji~enog u tota-
litarnim uslovima obuhvata ~itavo stanovni{tvo; svaka misao koja odstupa
od zvani~no propisane, a uvek promenljive linije ve} je sumnjiva, ma u
kojoj se oblasti ljudskog ìvota pojavila. Prosto zato {to raspolaù sposob-
no{}u mi{ljenja, ljudi su po definiciji sumnjivi, a ta sumnja ne moè se
odagnati uzornim vladanjem, jer ljudska sposobnost mi{ljenja ujedno je i
110 “Bek Bulat (pseudonim nekada{njeg sovjetskog profesora) bio je u prilici da prou~ava
dokumente severnokavkaskog NKVD-a. Iz ovih dokumenata proizlazi da je juna 1937, na
vrhuncu velike ~istke, vlada izdala nare|enje NKVD-u na lokalnom nivou da pohapsi
odre|eni procenat stanovni{tva.... Taj procenat se razlikovao od kraja do kraja, a u najmanje
lojalnim podru~jima dostizao je 5 procenata. Prosek za ceo Sovjetski Savez bio je oko 3 pro-
centa” (izve{tava David J. Dallin u: The News Leader, 8. januar 1949). – Beck/Godin, op.
cit., p. 239, dolaze do procene koja se donekle razlikuje od ove, ali je veoma uverljiva.
“Hap{enja se planiraju ovako: dokumentacija NKVD-a pokriva prakti~no ~itavo
stanovni{tvo, i svako je sme{ten u odre|enu kategoriju. Tako za svaki grad postoje statisti~ki
podaci o biv{im belogardejcima, ~lanovima opozicionih partija i sl. Sav kompromituju}i ma-
terijal... iz priznanja zatvorenikâ tako|e se unosi u dokumentaciju, a na kartonu svake osobe
ozna~ava se koliko je opasnom smatraju; to zavisi od koli~ine sumnjivog ili kompromitu-
ju}eg materijala u dokumentaciji. Kako se statisti~ki podaci redovno dostavljaju vi{im in-
stancama, ~istka se moè organizovati u svako doba, uz detaljno poznavanje ta~nog broja lju-
di u svakoj kategoriji.”
111 Baldwin, op. cit.
112 Kadrovi ruske tajne policije bili su Staljinu na “li~nom raspolaganju” kao i SS-Verfü-
gungstruppen Hitleru. Obe ove slu`be, mada su u vreme rata deo vojnih snaga, ìve pod
posebnim zakonima. “Zakon o braku”, koji je trebalo da odvoji SS od ostatka stanovni{tva,
bio je prva i najdalekose`nija odredba koju je Himler doneo kada se prihvatio reorganizacije
SS-a. âk i pre Himlerovog zakona o braku, godine 1927. SS-u je putem zvani~ne uredbe na-
loèno da “nikada [ne u~estvuje] u raspravama na sastancima ~lanstva” (Der Weg der SS, op.
cit.). I o ~lanovima NKVD-a, koji su se svesno dràli jedni drugih, a pre svega nisu bili u
kontaktu sa drugim delovima partijske aristokratije, imamo sli~ne informacije (Beck/Godin,
op. cit., p. 163).
438 TOTALITARIZAM
sposobnost predomi{ljanja. Kako je, osim toga, nemogu}e da se ikada s

potpunom sigurno{}u doku~i mi{ljenje drugog ~oveka – zato mu~enje i
jeste samo o~ajni~ki i jalov poku{aj da se postigne ono {to se posti}i ne
moè – sumnja se vi{e ne moè sti{ati, budu}i da ni zajedni~ke vrednosti
ni li~ni interes vi{e ne postoje kao socijalna stvarnost (za razliku od puke
psiholo{ke). Sveop{ta sumnja proìma sve dru{tvene odnose u totalitarnim
zemljama i odre|uje op{tu atmosferu ~ak i van posebne sfere tajne polici-
je.
Provokacija, nekada specijalnost tajnog agenta, u totalitarnim reìmima
postaje metod opho|enja sa susedom koga je svako, dobrovoljno ili ne,
prinu|en da prati. Svako je, na odre|eni na~in, agent provocateur onog
drugog; jer, o~igledno }e svako sebe smatrati provokatorom ako ikada ~ak
i obi~na neobavezna razmena “opasnih misli” (ili onoga {to su u me|uvre-
menu postale opasne misli) dospe do u{iju vlasti. Saradnja stanovni{tva u
potkazivanju politi~kih protivnika i dobrovoljno izigravanje glinenih go-
lubova sami po sebi nisu novost, ali u totalitarnim zemljama ovo je tako
dobro organizovano da su stru~njaci gotovo postali izli{ni. U sistemu
sveop{te {pijunaè, u kom bi svako mogao biti agent policije i u kom sva-
ki pojedinac ose}a da je pod stalnim prismotrom, u uslovima u kojima je
profesionalna budu}nost krajnje neizvesna i u kojima su najspektakularni-
ji usponi i padovi postali svakodnevna pojava, svaka re~ postaje dvosmis-
lena i predmet retrospektivnog “tuma~enja”.
Koliko je totalitarno dru{tvo proèto metodima i normama tajne policije
najbolje se moè videti na primeru gra|enja karijere. U netotalitarnom sis-
temu dvostruki agent sluìo je stvarima protiv kojih je zapravo trebalo da
se bori, i to bar isto onoliko koliko je sluìo i vlastima, a ponekad i vi{e.
On je ~esto gajio neku vrstu dvostruke ambicije: èleo je da se uspne u re-
dovima revolucionarnih partija, ali i u redovima policije. Da bi napre-
dovao na oba polja, trebalo je da prihvati metode o kojima sitni slu`benik,
~iji napredak u karijeri zavisi od pretpostavljenih, moè samo da sanja: za-
hvaljuju}i vezama sa policijom moè da elimini{e svoje suparnike i pret-
postavljene u partiji, a zahvaljuju}i vezama sa revolucionarima ima {ansu
da se otrese makar svog pretpostavljenog u policiji.113 Ako pogledamo
pravila po kojima se moè praviti karijera u savremenom ruskom dru{tvu,
odmah }emo primetiti sli~nost sa pomenutim metodama. Ne samo {to go-
tovo svi vi{i ~inovnici svoje poloàje duguju ~istkama koje su likvidirale
njihove prethodnike, ve} se i unapre|enja u svim oblastima ìvota ubrza-
vaju na ovaj na~in. Otprilike na svakih deset godina jedna ~istka na na-
cionalnom nivou stvori prostor za slede}u generaciju, tek iza{lu iz {kole i
113 Ilustrativna je blistava karijera policijskog agenta Malinovskog, koji je zavr{io kao
poslanik bolj{evika u skup{tini (v. Bertram D. Wolfe, op. cit., glava XXXI).
èljnu posla. Upravo vlast stvara ovakve uslove za napredovanje, a njih je

policijski agent ranije sam morao da obezbedi.
Ovaj redovni nasilni preokret u ~itavoj gigantskoj administrativnoj ma-
{ineriji, iako onemogu}ava stru~no osposobljavanje, ima i brojne prednos-
ti. On daje relativno mlade slu`benike i spre~ava stabilizovanje prilika,
koje je, bar u mirnodopskim uslovima, velika opasnost za totalitarnu vlast.
Eliminisanjem principa stare{instva i zasluge ovaj sistem spre~ava i stva-
ranje lojalnosti koja uglavnom vezuje mla|e ~lanove kolektiva za starije,
od ~ijeg mi{ljenja i dobre volje zavisi njihovo unapre|enje; on tako|e jed-
nom za svagda ukida nezaposlenost i pruà svakom priliku za posao koji
odgovara njegovom obrazovanju. Zato je Staljin 1939, kada je zavr{ena
generalna ~istka u Sovjetskom Savezu, mogao sa velikim zadovoljstvom
da primeti da je “Partija uspela da na rukovode}a mesta u dràvi ili partiji
dovede vi{e od 500.000 mladih bolj{evika”.114 Poniènje koje ~ovek ose}a
zato {to posao duguje nepravi~nom eliminisanju prethodnika ima isti de-
morali{u}i efekat koji je i istrebljenje Jevreja imalo na Nemce: ono od
svakog zaposlenog ~ini svesnog sau~esnika u zlo~inima vlasti, hteo on to
ili ne, a {to je ponièna osoba osetljivija, to }e vatrenije braniti reìm.
Drugim re~ima, ovaj sistem je logi~na posledica principa Vo|e sa svim
njegovim implikacijama i najbolja mogu}a garancija lojalnosti, zato {to
svaka nova generacija zavisi od trenutne Vo|ine politi~ke linije koja je i
otpo~ela ~istku za nova radna mesta. Ovaj sistem tako|e poistove}uje
javni i li~ni interes (u nacisti~koj verziji moè se ~ak govoriti i o ukidanju
privatne sfere ìvota), na {ta su pristalice Sovjetskog Saveza znale da budu
tako ponosne. Svaki iole zna~ajniji pojedinac ~itavu svoju egzistenciju
duguje politi~kim interesima reìma, a kada se ova fakti~ka istovetnost
ukine i kada ga slede}a ~istka ukloni sa poloàja, reìm }e se potruditi da
on nestane i iz sveta ìvih. Sve to podse}a na dvostrukog agenta koji se
identifikuje i sa revolucijom (bez koje bi izgubio posao), a ne samo sa taj-
nom policijom; u toj sferi se spektakularni uspon tako|e moè zavr{iti
jedino anonimnom smr}u, jer je malo verovatno da se dvostruka igra moè
igrati ve~no. Kada se ovakvi uslovi, koji su nekada vladali samo me|u
izgnanicima iz dru{tva, pro{ire na dru{tvo u celini, totalitarna vlast je po-
stigla jednu od najdalekose`nijih promena u socijalnoj psihologiji. Psi-
hologija dvostrukog agenta, koji je spreman da kratkim ìvotom plati cenu
za nekoliko uzvi{enih godina na vrhu, zavladala je privatnim ìvotom ~i-
tave post-revolucionarne generacije u Rusiji, a u manjoj, ali ipak opasnoj
meri i u Nema~koj posle Prvog svetskog rata.
Takvo je dru{tvo u kom operi{e totalitarna tajna policija, dru{tvo pro-
èto normama koje su nekada bile monopol tajne policije. Jedino u po~et-
114 Citirano iz: Avtokhanov, op. cit.

440 TOTALITARIZAM
nim fazama, dok traje borba za vlast, `rtve su oni koji mogu biti osumn-
ji~eni da pripadaju opoziciji. A zatim dru{tvo kre}e put totalitarizma, pro-
gone}i objektivnog neprijatelja, bili to Jevreji ili Poljaci (kao u slu~aju na-
cista) ili takozvani “kontrarevolucionari” (optu`ba koja “u sovjetskoj Ru-
siji... pada... i pre no {to se postavi pitanje o vladanju [optuènog]”); to
mogu biti ljudi koji su u nekom trenutku imali radnju ili ku}u ili “roditelje
i pretke koji su imali tako ne{to”,115 ili koji su pripadali nekoj od okupa-
cionih jedinica Crvene armije, ili su mo`da poljskog porekla. Tek u po-
slednjim i potpuno totalitarnim fazama napu{taju se predstave o objektiv-
nom neprijatelju i logi~ki mogu}em zlo~inu, `rtve se biraju sasvim nasu-
mi~no i, ~ak bez optu`be, progla{avaju nesposobnim za ìvot. Ova nova
kategorija “nepoèljnih” moè se sastojati od mentalno obolelih ljudi ili
osoba sa oboljenjima plu}a i srca, kao u slu~aju nacista, ili, pak, kao u So-
vjetskom Savezu, od ljudi koji su se na{li u predvi|enom procentu za de-
portaciju, a on se razlikovao od pokrajine do pokrajine.
Ta dosledna nasumi~nost negira ljudsku slobodu mnogo efikasnije nego
{to to ~ini ijedna tiranija. Da bi ~ovek u tiraniji bio ka`njen, on mora bar
da bude njen neprijatelj. Sloboda mi{ljenja nije ukinuta za one koji su do-
voljno hrabri da rizikuju ìvot. Teoretski ni u totalitarnim reìmima nije
ukinuta mogu}nost opredeljivanja za opoziciju; no, takva sloboda gotovo
da je poni{tena ako po~injeno delo obe}ava “kaznu” koju }e mo`da i sva-
ko drugi morati da plati. U ovom sistemu sloboda ne samo {to je svedena
na svoju poslednju i naizgled neuni{tivu garantiju, mogu}nost samoubist-
va, ve} je izgubila i svoju specifi~nost zato {to se posledice njenog uìva-
nja dele sa sasvim nedu`nim ljudima. Da je Hitler imao vremena da ostva-
ri svoj san Op{teg nema~kog zakona o zdravstvu, ~ovek koji pati od bo-
lesti plu}a mogao je da doìvi istu sudbinu kao i komunista u ranim, a Je-
vrejin u kasnijim fazama nacisti~kog reìma. Isto tako i protivnik reìma u
Rusiji, koji deli sudbinu miliona ljudi odabranih za koncentracione logore
u okviru odre|ene kvote, samo osloba|a policiju tereta nasumi~nog izbo-
ra. Nevini i krivi nepoèljni su u podjednakoj meri.
Promena predstave o zlo~inu i zlo~incu odre|uje nove stravi~ne metode
totalitarne tajne policije. Kriminalci se ka`njavaju, a nepoèljni nestaju sa
lica zemlje; jedini trag koji ostavljaju za sobom je se}anje ljudi koji su ih
znali i voleli, a jedan od najteìh zadataka tajne policije jeste da se potrudi
da ~ak i takvi tragovi nestanu zajedno sa `rtvom.
Ohrana, caristi~ka prete~a GPU-a, navodno je smislila jedinstven sistem
dokumentacije: svaki osumnji~eni zabeleèn je na velikoj karti, u ~ijoj je
sredini njegovo ime uokvireno crvenim krugom; njegovi politi~ki prijate-
lji ozna~eni su manjim crvenim krugovima, a nepoliti~ki zelenim; braon
115 The Dark Side of the Moon, New York, 1947.

krugovi ozna~avaju li~nost koja je u kontaktu sa prijateljima osumnji-

~enog, ali ovog ne poznaje li~no; me|usobne veze izme|u prijateljâ osum-
nji~enog, politi~kih i nepoliti~kih, i prijateljâ njegovih prijatelja ozna~ene
su linijama izme|u odgovaraju}ih krugova.116 O~igledno primenu ovog
metoda ograni~ava samo veli~ina karte u kartoteci, a teoretski bi jedan og-
roman list mogao da pokaè odnose i veze unutar ~itavog stanovni{tva. A
to i jeste utopijski cilj totalitarne tajne policije. Ona se odrekla starog poli-
cijskog sna koji detektor laì jo{ nije ostvario, pa se vi{e i ne trudi da saz-
na ko je ko ili {ta ko misli. (Detektor laì mo`da najo~iglednije pokazuje
koliko taj san fascinira policijske mozgove; jer komplikovana merna opre-
ma o~igledno jedva da moè da pokaè i{ta vi{e od hladnokrvnosti ili ner-
voze svoje `rtve. Slaboumno odu{evljenje ovim mehanizmom moè se
eventualno objasniti iracionalnom èljom da se ostvari makar kakvo ~ita-
nje misli.) Taj stari san ve} je sam po sebi stra{an, i od pamtiveka je nemi-
novno vodio mu~enju i najuàsnijim okrutnostima. Samo je jedna stvar
govorila njemu u prilog: traìo je nemogu}e. Moderni san totalitarne poli-
cije, sa njenim modernim metodama, neuporedivo je stra{niji. Sada polici-
ja sanja da }e jednim pogledom na gigantsku mapu na zidu kancelarije
mo}i da utvrdi ko je s kim u vezi i u kom stepenu prisnosti; a ovaj san teo-
retski uop{te nije neostvariv, iako je njegovo tehni~ko izvo|enje mo`da
komplikovano. Kada bi ovakva mapa zaista postojala, totalitarizmu vi{e ni
uspomene ne bi stajale na putu; uz nju bi ljudi mogli da se izbri{u bez ika-
kvog traga, kao da ih nikada nije ni bilo.
Ako je verovati izve{tajima uhap{enih agenata NKVD-a, ruska tajna po-
licija se u zastra{uju}oj meri pribliìla ovom idealu totalitarizma. Policija
ima tajne dosijee o svakom stanovniku ove ogromne zemlje, bri`ljivo be-
leì sve brojne veze izme|u ljudi, od slu~ajnih poznanstava do pravih pri-
jateljstava i porodi~nih veza. Optuèni, ~iji su “zlo~ini” ionako “objektiv-
no” utvr|eni i pre hap{enja, detaljno se ispituje samo da bi se otkrile te ve-
ze. Najzad, {to se ti~e blagodeti pam}enja, tako opasne po totalitarnu vlast,
moglo bi se re}i da “ako je ta~no da slonovi nikad ne zaboravljaju, Rusi iz-
gledaju kao njihova su{ta suprotnost... sovjetska psihologija kao da zaista
omogu}ava potpun zaborav”.117
Koliko je ovo kona~no nestajanje `rtava va`no za totalitarni sistem, mo-
è se videti po slu~ajevima u kojima se reìm, iz ma kog razloga, sukoblja-
vao sa se}anjima preìvelih. Tokom rata, neki komandant SS-a po~inio je
stravi~nu gre{ku kada je obavestio jednu Francuskinju da joj je mu` umro
u nema~kom koncentracionom logoru; ova oma{ka izazvala je pravu lavi-
nu naredbi i uputstava svim komandantima logorâ, i trebalo je da ih upo-
zori da u spoljni svet ni pod kojim uslovima ne pu{taju nikakve informaci-
116 v. Laporte, op. cit., p. 39.
117 Beck/Godin, op. cit., pp. 234 i 127.
442 TOTALITARIZAM
je.118 [to se ti~e one francuske udovice, njen mu` ne samo da je u trenutku
hap{enja napustio svet ìvih, nego zapravo nikad nije ni bio ìv. Isto tako i
slu`benici sovjetske policije, naviknuti na ovakav sistem jo{ od ro|enja,
mogu jedino zapanjeno da zure u ljude u okupiranoj Poljskoj koji o~aj-
ni~ki poku{avaju da saznaju {ta se desilo sa njihovim uhap{enim prijatelji-
ma i ro|acima.119
U totalitarnim zemljama svi zatvori pretvoreni su u prave pe}ine zabora-
va u koje ljudi dospevaju slu~ajno, i ne ostavljaju za sobom tako banalne
tragove ranijeg postojanja kakvi su telo ili grob. U pore|enju sa tim naj-
novijim otkri}em u likvidiranju ljudi, staromodni metod ubijanja, iz poli-
ti~kih ili kriminalnih pobuda, zaista je neefikasan. Iza ubice ostaje le{, i
mada ubica poku{ava da zatre tragove svog identiteta, on nema tu mo} da
iz se}anja ìvih izbri{e identitet `rtve. Tajna policija, sasvim suprotno,
nekim ~udom uspeva da se postara za to da sve izgleda kao da `rtva nika-
da nije ni ìvela.
Veza izme|u tajne policije i tajnih dru{tava je o~igledna. Kao povod za

osnivanje tajne policije uvek se koristila opasnost od tajnih dru{tava. Tota-
litarna tajna policija je prva kojoj ti staromodni izgovori svih tirana uop{te
nisu potrebni. Anonimnost `rtava, koje se ne mogu nazvati neprijateljima
reìma i ~iji je identitet progoniocima nepoznat sve do poslednjeg trenut-
ka, kada ih nasumi~na odluka vlasti elimini{e iz sveta ìvih i izbri{e ~ak i
uspomenu na njih, zapravo potpuno prevazilazi okvire tajnovitosti, naj-
stroèg }utanja ili ume}a dvostrukog ìvota, {to su sva zavereni~ka
dru{tva nametala svojim ~lanovima.
Totalitarni pokreti tokom uspona na vlast opona{aju odre|ene organiza-
cione odlike tajnih dru{tava, ali nikako ne zaziru od javnosti; pravo tajno
dru{tvo oni stvaraju tek po dolasku na vlast. Tajno dru{tvo totalitarnih
reìma je tajna policija; jedina strogo ~uvana tajna u totalitarnoj zemlji,
jedino ezoteri~no znanje ti~e se operacija policije i prilika u koncentra-
cionim logorima.120 Naravno, {iri slojevi stanovni{tva, a posebno ~lanovi
partije znali su op{te ~injenice: da koncentracioni logori postoje, da ljudi
nestaju, da se hapse nevini. Istovremeno, svako u totalitarnoj zemlji zna da
je najve}i zlo~in da se o tim “tajnama” govori. Ma koliko ~ovekovo znanje
zavisilo od drugih ljudi koji }e to znanje potvrditi i razumeti, ono {to svi
znaju, ali nikako ne smeju da izgovore, ta bri`no ~uvana informacija, gubi
kvalitet realnosti i poprima odlike prave no}ne more. Samo oni koji pose-
duju strogo ezoteri~no znanje u vezi sa evenutalnim novim kategorijama
118 v. Nazi Conspiracy, VII, p. 84ff.
119 The Dark Side of the Moon.
120 “Malo toga u SS-u nije bilo tajna. Najve}a tajna bili su metodi primenjivani u koncen-
tracionim logorima. âk ni ~lanovi Gestapoa nisu... imali pristup logorima bez posebnih
dozvola” (Eugen Kogon, Der SS-Staat, München 1946, p. 297).
nepoèljnih i postupcima policijskih kadrova, mogu da razgovaraju o ono-

me {to zapravo sa~injava op{tu realnost. Samo oni mogu da veruju u ono
za {ta znaju da je istina. To je njihova tajna, a kako bi tu tajnu sa~uvali, oni
se okupljaju u tajnu organizaciju i ostaju njeni ~lanovi ~ak i kada ih ta taj-
na organizacija uhapsi, prisili da priznaju optu`be i kona~no likvidira. Dok
god ~uvaju tajnu, oni pripadaju eliti, i po pravilu tu tajnu ne odaju ~ak ni u
zatvorima i koncentracionim logorima.121
Ve} smo zapazili jedan od mnogih paradoksa koji se protivi zdravom
razumu netotalitarnog sveta: prividnu neopravdanost zavereni~kih metoda
u totalitarnim sistemima. Naizgled progonjeni od strane policije, totali-
tarni pokreti vrlo retko koriste zavereni~ke metode za zbacivanje posto-
je}e vlasti, ali kad se dokopaju vlasti, kada ih priznaju sve strane vlade i
kada toboè prevazi|u revolucionarnu fazu, totalitarni reìmi razvijaju
pravu tajnu policiju kao jezgro svoje vlasti i mo}i. Izgleda da se totalitarni
pokreti vi{e pla{e javnog priznavanja zato {to se boje da to moè da ugrozi
njihovo zavereni{tvo, da moè da dovede do raspadanja iznutra, nego {to
se pla{e mlakih policijskih mera netotalitarnih reìma.
U stvari, totalitarne vo|e, iako uverene da ~vrsto moraju da se drè fik-
cije i pravila fiktivnog sveta koja su postavljena tokom borbe za vlast, i sa-
me tek postupno otkrivaju sve implikacije ovog fiktivnog sveta i njegovih
pravila. Njihova vera u ~ovekovu svemo}, uverenost da se putem organi-
zacije sve moè posti}i, vodi ih u eksperimente o kojima su ljudi mo`da
ma{tarili, ali ih nikad nisu izveli u praksi. Njihova monstruozna otkri}a u
domenu mogu}eg nadahnuta su ideolo{kom nau~no{}u koju, kako se is-
postavilo, ne kontroli{e razum i koja je pre spremna da prizna najlu|e fan-
tazije pred-nau~ne i pred-filozofske spekulacije nego ~injeni~no stanje.
Vo|e stvaraju tajno dru{tvo koje sada vi{e ne operi{e na dnevnoj svetlosti:
dru{tvo tajne policije, politi~kog vojnika ili indoktriniranog borca, kako bi
mogli da sprovedu svoje nemoralno ispitivanje granica mogu}eg.
Totalitarna zavera protiv netotalitarnog sveta, s druge strane, njen zah-
tev za vla{}u nad ~itavim svetom, otvoreno se propagira ~ak i kada pokret
preuzme vlast. Ona se prakti~no name}e koordinisanoj populaciji “sim-
patizera” u vidu fiktivne zavere ~itavog sveta protiv njihove zemlje. Tota-
litarna dihotomija, stroga podvojenost izme|u pokreta i ostatka sveta, pro-
pagira se tako {to svaki pripadnik nacije koji se na|e u inostranstvu ima
obavezu da kod ku}e podnese izve{taj kao da je tajni agent, i da svakog
stranca tretira kao {pijuna.122 Upravo zbog prakti~nog ostvarivanja ove di-
121 Beck/Godin, op. cit., p. 169, izve{tavaju kako su se uhap{eni slu`benici NKVD-a
“svim snagama trudili da ne izdaju neku tajnu NKVD-a”.
122 Tipi~an je slede}i dijalog iz Dark Side of the Moon: “Na priznanje da si nekad boravio
izvan Poljske neminovno se nadovezivalo pitanje: ’A za koga si {pijunirao?’... Jedan... je
pitao: ’Ali i vi imate goste iz inostranstva. Zar mislite da su svi oni {pijuni?’ Odgovor je
glasio: ’Nego {ta? Mislite li vi da smo mi toliko naivni pa da to ne znamo?’”
444 TOTALITARIZAM
hotomije, a ne zbog nekih posebnih tajni, vojnih ili drugih, gvozdena za-
vesa deli stanovnike totalitarnih zemalja od ostatka sveta. Prave tajne to-
talitarnih reìma, koncentracione logore, te laboratorije za eksperimente
totalitarizma, totalitarni reìmi kriju od o~iju svojih ljudi kao i od o~iju
svih drugih.
Ve} duè vreme normalnost normalnog sveta predstavlja najefektniju
za{titu od otkrivanja masovnih zlo~ina totalitarizma. “Obi~an svet i ne zna
da je sve mogu}e”,123 odbija da veruje svojim o~ima i u{ima kada se suo~i
sa monstruozno{}u, ba{ kao {to ni mase nisu verovale svojima kada su se
suo~ile sa stvarno{}u u kojoj vi{e nije bilo mesta za njih.124 Totalitarni
reìmi mogu u toj meri da se pribliè ostvarenju fiktivnog, ispremetanog
sveta zato {to spoljni netotalitarni svet, koji uvek obuhvata i veliki deo
stanovni{tva totalitarne zemlje, tako|e zapada u sanjarenje i beì od stvar-
nosti kada se suo~i sa pravim ludilom, ba{ kao {to ~ine i mase kada se suo-
~e sa normalnim svetom. Ovu nesklonost zdravog razuma da poveruje u
ne{to monstruozno stalno potkrepljuje i sam totalitarni vladar, koji se stara
da se nikada ne objave pouzdani statisti~ki podaci, ili bar podaci koji bi se
mogli proveriti, tako da o mestima ìvih mrtvaca raspolaèmo tek subjek-
tivnim, nepouzdanim, delom i nedostupnim informacijama.
Zahvaljuju}i ovom metodu, rezultati totalitarnog eksperimenta poznati
su samo delimi~no. Mada imamo dovoljno izve{taja iz koncentracionih lo-
gora da bismo mogli da procenimo kapacitete totalne dominacije i bacimo
pogled u ponor “mogu}eg”, ne znamo u kojoj meri totalitarni reìm moè
da izmeni ~ovekovu prirodu. Jo{ manje znamo koliko bi normalnih ljudi
oko nas bilo spremno da prihvati totalitaran na~in ìvota – odnosno, da
plati cenu znatno kra}eg ìvota zarad zagarantovanog ispunjenja svih sno-
va o karijeri. Lako je shvatiti da totalitarna propaganda, pa ~ak i neke to-
talitarne institucije, udovoljavaju potrebama novih obesku}enih masa, ali
je gotovo nemogu}e znati koliko bi se ljudi, ako bi duè ìveli u strahu od
nezaposlenosti, sloìlo sa “populacionom politikom” koja u pravilnim raz-
macima elimini{e vi{ak ljudi, ili koliko bi se njih, kad u potpunosti shvati
svoju nesposobnost da nosi teret modernog ìvota, rado pot~inilo sistemu
koji, zajedno sa spontano{}u, ukida i odgovornost.
Drugim re~ima, iako znamo postupke i specifi~nu funkciju totalitarne
tajne policije, ne znamo u kojoj meri “tajna” ovog tajnog dru{tva odgovara
tajnim èljama i tajnom sau~esni{tvu masa u na{e doba.
123 David Rousset, The Other Kingdom, New York, 1947.
124 Nacisti su bili svesni za{titnog zida neverice koji je okruìvao njihov poduhvat. U jed-
nom tajnom izve{taju o masakru nad 5000 Jevreja, podnesenom Rozenbergu 1943, eksplicit-
no stoji: “Zamislite samo da druga strana dozna za ove doga|aje i iskoristi ih. Najverovatni-
je takva vest ne bi imala nikakvog efekta zato {to ljudi koji je ~uju i ~itaju prosto ne bi bili
spremni da poveruju u nju” (Nazi Conspiracy, I, 1001).
III: Totalna dominacija
KONCENTRACIONI logori i logori smrti totalitarnim reìmima sluè kao

laboratorije u kojima se dokazuje osnovno uverenje totalitarizma, naime
da je sve mogu}e. Iako su te laboratorije kori{}ene za najrazli~itije ekspe-
rimente svi drugi (uklju~uju}i medicinske, ~iji su uàsi do detalja zabele-
èni na su|enjima protiv lekara Tre}eg Rajha) od manjeg su zna~aja.
Totalna dominacija, koja teì da organizuje beskona~no mno{tvo razli~i-
tih ljudi kao da je ~itavo ~ove~anstvo jedna jedina li~nost, mogu}a je samo
ako se svaki pojedinac moè svesti na skup nepromenljivih, identi~nih
reakcija, koji onda moè proizvoljno da se zameni bilo kojim drugim. Tre-
ba proizvesti ne{to {to ne postoji, naime, ljudsku vrstu koja nalikuje ìvo-
tinjama, a ~ija bi se jedina “sloboda” sastojala u “o~uvanju vrste”.125 To-
talna dominacija poku{ava da ovaj cilj postigne i putem indoktrinacije elit-
nih formacija i putem apsolutnog terora u logorima; zverstva za koja se
elitne formacije bezobzirno koriste jesu neka vrsta prakti~ne primene
ideolo{ke indoktrinacije – probni teren na kom ona mora da se dokaè –
dok uàsan spektakl u logorima treba da pruì njenu “teorijsku” potvrdu.
Logori ne sluè isklju~ivo za istrebljivanje i degradiranje ljudskih bi}a,
ve} i kao monstruozan eksperiment koji u laboratorijskim uslovima treba
da ukine spontanost kao vid ~ovekovog pona{anja i da ljude pretvori u
puke stvari, u ne{to {to ~ak ni ìvotinje nisu; jer Pavlovljev pas, koji je,
kao {to znamo, dresiran da jede ne kad je gladan, nego kad zvonce zazvo-
ni, izopa~ena je ìvotinja.
U normalnim okolnostima ovo se nikako ne moè posti}i: spontanost ni-
kada ne moè u potpunosti da se ukine, budu}i da je povezana ne samo sa
ljudskom slobodom, ve} i sa ìvotom uop{te, u smislu prostog odràvanja
u ìvotu. Jedino je u koncentracionim logorima takav eksperiment uop{te
mogu}, pa zato oni nisu samo “la societé la plus totalitaire encore réa-
lisée” (najtotalitarnije dru{tvo ikad ostvareno, kako kaè David Ruse), ne-
go su i dru{tveni ideal totalitarizma uop{te. Kao {to stabilnost totalitarnog
reìma zavisi od toga koliko je fiktivni svet pokreta izolovan od spoljnog,
tako i eksperiment totalne dominacije u koncentracionim logorima zavisi
od toga koliko su logori izolovani od ostatka sveta, sveta ìvih uop{te, pa
~ak i spoljnog sveta zemlje pod totalitarnom vla{}u. Ova izolovanost ob-
ja{njava ~udnu nestvarnost i neuverljivost kojom se odlikuju sva svedo~e-
nja iz koncentracionih logora; one su jedna od osnovnih pote{ko}a za pra-
vo razumevanje totalitarne vlasti, koja zavisi od postojanja koncentra-
125 U Tischgespräche Hitler nekoliko puta spominje da “[teì] stanju u kom svaki poje-
dinac zna da ìvi i umire radi o~uvanja vrste” (p. 349); v. i p. 347: “Muva poloì milione ja-
ja, i sva ona nestanu. Ali muve ostaju.”
446 TOTALITARIZAM
cionih logora i logora smrti – jer, ma koliko to neverovatno zvu~alo, logori

su centralne instuticije totalitarne vlasti.
Brojna su svedo~enja preìvelih.126 [to su autenti~nija, to manje po-
ku{avaju da do~araju ono {to izmi~e ljudskom razumu i ljudskom iskustvu
– dakle, patnje koje od ljudi ~ine “ìvotinje koje se ni na {ta ne àle”.127
Nijedan od ovih izve{taja ne izaziva onaj strastven bes i saose}anje koji su
ljude uvek okupljali oko pravedne stvari. Naprotiv, svako ko govori ili pi-
{e o koncentracionim logorima jo{ uvek se smatra sumnjivim; a ako se go-
vornik odlu~no okrenuo svetu ìvih, njega samog ~esto progone sumnje u
istinitost sopstvenog izve{taja, kao da je pome{ao no}nu moru i stvar-
nost.128
Ova sumnja koju ljudi izraàvaju spram sebe samih i spram istinitosti
sopstvenog iskustva otkriva ono {to su nacisti ionako oduvek znali: ljudi
re{eni da po~ine zlo~in bi}e najefikasniji ako ga izvr{e u naj{irem, najn-
everovatnijem obimu – ne zato {to se time sve kazne predvi|ene pravnim
sistemom ~ine neadekvatne i apsurdne, nego zato {to ve} i monstruoznost
zlo~inâ jem~i da }e se pre verovati ubicama koje svim mogu}im laìma in-
sistiraju na svojoj nevinosti nego `rtvama koje govore istinu. Nacisti nisu
~ak nalazili za shodno ni da ovo otkri}e zadrè za sebe. Hitler je rasturio
milione primeraka svoje knjige u kojoj tvrdi da la` mora da bude ogromna
da bi bila uspe{na, {to ljude nije spre~avalo da mu veruju, ba{ kao {to ni
najave nacista, ponavljane ad nauseam, da }e Jevreji biti istrebljeni otrov-
nim gasom kao stenice nikoga nisu navele da u to poveruje.
126 Najbolja svedo~enja o nacisti~kim koncentracionim logorima su: David Rousset, Les
Jours de Notre Mort, Paris 1947; Eugen Kogon, op. cit.; Bruno Bettelheim, “On Dachau and
Buchenwald” (od maja 1938. do aprila 1939) u: Nazi Conspiracy, VII, 824ff. [to se ti~e sov-
jetskih koncentracionih logora, v. izuzetnu zbirku svedo~enja preìvelih Poljaka objavljenu
pod naslovom The Dark Side of the Moon, kao i David J. Dallin, op. cit., mada su njegova
svedo~enja ponekad manje uverljiva zato {to dolaze od nekih “prominentnih” li~nosti koje
naginju deklamovanju i osudama.
127 The Dark Side of the Moon; uvod tako|e nagla{ava taj ~udni nedostatak komunikaci-
je: “Oni beleè, ali ne komuniciraju.”
128 v. posebno Bruno Bettelheim, op. cit. “Kao da sam poverovao da se sve ove uàsne i
poniàvaju}e stvari nekako nisu doga|ale ’meni’ kao subjektu, nego ’meni’ kao objektu. Ovo
iskustvo potvrdili su i drugi zatvorenici.... Kao da posmatram ne{to u ~emu u~estvujem na
neki neodre|en na~in.... ’Ovo je nemogu}e, tako ne{to prosto ne moè da se dogodi’....
Zatvorenici su morali da ube|uju sebe da to jeste istina, da se zaista de{ava, a da nije samo
no}na mora. I nikada u tome nisu do kraja uspevali.”
V. i Rousset, op. cit., p. 213. “...Oni koji to nisu videli svojim o~ima, ne mogu ni da po-
veruju. Da li ste i sami, pre no {to se dospeli ovamo, uzimali za ozbiljno glasine o gasnim ko-
morama?
“Nisam, rekoh.
“...Vidite? E pa, svi su oni kao Vi. Sav taj svet u Parizu, Londonu, Njujorku, pa ~ak i u
Birkenauu, nadomak krematorijuma... jo{ uvek ne veruju, pet minuta pre no {to ih po{alju u
podrume krematorijuma....”
Veliko je isku{enje da se ono su{tinski neverovatno objasni liberalisti-

~kim racionalizacijama. U svakom od nas vreba takav jedan liberal koji
nam se ulaguje glasom zdravog razuma. Put ka totalitarnoj dominaciji vo-
di preko vi{e stadijuma, za koje moèmo da prona|emo brojne analogije i
presedane. Krvav teror tokom po~etnih faza totalitarne vladavine zaista
sluì isklju~ivo svrsi da porazi protivnika i da ugu{i svaku opoziciju; no,
totalni teror raspiruje se tek kada se ovaj prvi stupanj prevazi|e, a reìm
vi{e ne mora da se pribojava opozicije. S tim u vezi, ~este su primedbe da
je sada sredstvo postalo cilj, no to je, kona~no, ipak samo priznanje, pre-
ru{eno u paradoks, da izreka “cilj opravdava sredstva” vi{e ne vaì, da je
teror izgubio svoju “svrhu”, da vi{e nije sredstvo zastra{ivanja. Ni{ta vi{e
ne zadovoljava ni obja{njenje da revolucija, na primer Francuska, pro`dire
sopstvenu decu, jer teror se nastavlja ~ak i kada je svako ko bi se u bilo
kom svojstvu mogao nazvati detetom revolucije – frakcije, centri partijske
mo}i, vojska, birokratija – ve} odavno pro`dran. Mnoge metode koje su
danas postale specijalnost totalitarne vlasti vrlo su dobro poznate iz istori-
je. Osvaja~kih ratova oduvek je bilo; masakr neprijateljskog stanovni{tva
posle pobede podrazumevao se sve dok Rimljani nisu uveli pravilo
parcere subjectis, po kome poraène treba po{tedeti; vekovima je istreblji-
vanje doma}eg stanovni{tva pratilo kolonizaciju dveju Amerika, Austra-
lije i Afrike; ropstvo je jedna od najstarijih institucija ljudskog roda, i sva
carstva Starog veka zasnivala su se na dràvnim robovima koji su podiza-
li javna zdanja. âk ni koncentracioni logori nisu izum totalitarnih pokre-
ta. Oni se po prvi put javljaju tokom Burskog rata, po~etkom ovog veka, a
posle toga se koriste u Ju`noj Africi i u Indiji za “nepoèljne elemente”;
ovde po prvi put nailazimo na termin “preventivno li{avanje slobode”
(protective custody), kasnije prihva}en i u Tre}em Rajhu (Schutzhaft). Ta-
kvi logori umnogome nalikuju koncentracionim logorima na po~etku to-
talitarne vladavine; kori{}eni su za “sumnjiva lica” ~iji se prekr{aji nisu
mogli dokazati i kojima se nije moglo suditi redovnim putem. Sve ovo
itekako stoji u vezi sa metodama totalitarne dominacije: iste te elemente i
one koriste, razvijaju i usavr{avaju, polaze}i od nihilisti~kog principa da je
“sve dozvoljeno”, principa koji su nasledile i uzele zdravo za gotovo. No
svuda gde ovi novi oblici dominacije pridobiju svoju autenti~no totalitar-
nu strukturu, oni taj princip prevazilaze, jer on je jo{ uvek vezan za utili-
tarne motive i li~ni interes vladara, pa se oku{avaju u domenu koji nam je
do tada bio sasvim nepoznat: u domenu u kom je “sve mogu}e”, a on se ne
moè ograni~iti ni utilitarnim motivima ni li~nim interesom, bez obzira na
njegovu prirodu.
Ono {to se kosi sa zdravim razumom nije nihilisti~ki princip da je “sve
dozvoljeno”, koji je ve} bio prisutan u devetnaestovekovnoj utilitarnoj kon-
cepciji zdravog razuma. Zdrav razum i “obi~an svet” odbijaju da poveruju
448 TOTALITARIZAM
da sve jeste mogu}e.129 Poku{avamo da shvatimo elemente sada{njeg ili ra-

nijeg iskustva koji prosto prevazilaze na{u mo} rasu|ivanja. Poku{avamo
da kao zlo~in ozna~imo ne{to {to, ose}amo, tom kategorijom uop{te nije ni
bilo predvi|eno. [ta zna~i ubistvo kada se suo~imo sa masovnom proizvod-
njom le{eva? Poku{avamo da sa stanovi{ta psihologije shvatimo pona{anje
zatvorenika koncentracionih logora i pripadnika SS-a, a pri tom ono {to tre-
ba shvatiti jeste da se psiha moè uni{titi ~ak i bez fizi~kog uni{tavanja
~oveka; da se, {tavi{e, psiha, karakter i individualnost u odre|enim uslovi-
ma ogledaju samo u brzini ili sporosti kojom se raspadaju.130 U svakom
slu~aju, krajnji rezultat je obezdu{en ~ovek, t.j. ~ovek koji se vi{e ne ukla-
pa u na{e poimanje psihologije, ~ovek ~iji povratak u psiholo{ki ili bilo ka-
ko druga~ije obja{njiv svet veoma nalikuje vaskrsenju Lazarovom. Svi po-
stulati zdravog razuma, bili oni psiholo{ke ili sociolo{ke prirode, samo idu
u prilog onima koji “razmi{ljanje o uàsima” smatraju “povr{nim”.131
Ako je istina da su koncentracioni logori najdoslednije institucije totali-
tarne vlasti, “razmi{ljanje o uàsima” izgleda neophodno za razumevanje
totalitarizma. No, do njega se ne moè do}i ni pomo}u memoara ni po-
mo}u hermeti~nih izve{tajia svedokâ. U oba ova ànra primetna je te`nja
da se pobegne od doìvljenog; instinktivno ili racionalno, oba tipa pisaca
su toliko svesna uàsnog ponora koji deli svet ìvih od sveta ìvih mrtva-
ca da ne mogu da daju mnogo vi{e od serije doga|aja kojih se prise}aju,
ali se oni i njima samima ~ine neuverljivi koliko i njihovoj publici. Jedino
upla{ena ma{ta ljudi koje su takvi izve{taji dirnuli, ali koji uàse opisane u
njima nisu iskusili na sebi, dakle, ljudi neoptere}enih zverskim, o~ajni-
~kim strahom koji, suo~en sa stvarnim, opipljivim grozotama, neumoljivo
parali{e sve {to nije puki refleks – jedino oni sebi mogu da dozvole da raz-
mi{ljaju o uàsima. Me|utim, ~ak i to je od koristi isklju~ivo za sagleda-
vanje politi~kih faktora i razbuktavanje politi~kih strasti. Razmi{ljanje o
uàsima ne moè da dovede ni do kakve promene li~nosti, ba{ kao {to to
ne moè ~ak ni stvarno proìvljavanje uàsa. Svo|enje ~oveka na skup
reakcija odvaja ga od svega {to je u njemu li~nost ili karakter, i to radikal-
no koliko i du{evna bolest. Kada se, kao Lazar, vrati iz mrtvih, njegova su
li~nost ili karakter neizmenjeni ba{ kao i kada je oti{ao.
Kao {to uàs, ili razmi{ljanje o njemu, ne moè da dovede do izmene
karaktera, ne moè ~oveka da na~ini boljim ili gorim, tako ne moè ni da
postane osnov politi~ke zajednice ili partije. Poku{aji da se stvori evrops-
ka elita sa programom unutarevropskog razumevanja zasnovanog na za-
jedni~kom iskustvu koncentracionih logora, propali su kao i poku{aji da se
posle Prvog svetskog rata izvuku politi~ki zaklju~ci iz iskustva frontovske
129 Prvi koji je ovo shvatio bio je Rousset u svom Univers Concentrationnaire, 1947.
130 Rousset, op. cit., p. 587.
131 v. Georges Bataille u: Critique, januar 1948, p. 72.
generacije svih nacija. U oba slu~aja ispostavilo se da sámo iskustvo ne

moè da pruì mnogo vi{e od nihilisti~kih banalnosti.132 Politi~ke posle-
dice, na primer posleratni pacifizam, poticale su iz op{teg straha od rata, a
ne iz ratnih iskustava. Umesto {to je stvorilo pacifizam odvojen od real-
nosti, shvatanje strukture modernog rata, vo|eno i izazvano strahom, tre-
balo je da dovede do spoznaje da je jedino merilo za neizbeàn rat borba
protiv prilika u kojima ljudi vi{e ne èle da ìve – a na{a saznanja o pak-
lenim mu~enjima totalitarnih logora nam pokazuju da su takve prilike
itekako mogu}e.133 Stoga strah od koncentracionih logora i, kao njegova
posledica, uvid u prirodu totalne dominacije mogu da obesnaè sve poli-
ti~ke diferencijacije na desnicu i levicu i da mimo njih uvedu politi~ki naj-
va`niji ar{in za prosu|ivanje doga|aja na{eg vremena: da li su u slu`bi to-
talitarizma ili ne.
U svakom slu~aju, upla{ena ma{ta ima tu veliku prednost {to odbacuje
sofisti~ko-dijalekti~ka tuma~enja politike, koja su sva zasnovana na
praznoverici da ne{to dobro moè da proiza|e iz zla. Takva dijalekti~ka
akrobatika imala je barem privid opravdanosti dok god je najgore {to
jedan ~ovek moè da nanese drugom bilo ubistvo. Ali, kako danas znamo,
ubistvo je zlo koje ima ograni~en efekat. Neko ko ubije ~oveka – ~oveka
koji ionako mora da umre – jo{ uvek se kre}e u nama poznatom domenu
ìvota i smrti; i jedno i drugo zaista stoje u onoj neophodnoj me|usobnoj
vezi na kojoj dijalektika i po~iva, ~ak i ako ona nije uvek svesna te veze.
Ubica za sobom ostavlja le{ i ne pretvara se da njegova `rtva nikad nije ni
bila me|u ìvima; ako i bri{e tragove, to su tragovi sopstvenog identiteta,
a ne se}anje i bol ljudi koji su `rtvu voleli. On uni{tava jedan ìvot, ali ne
i samu ~injenicu postojanja.
Sa precizno{}u koja im je svojstvena, nacisti su obi~no svoje operacije u
koncentracionim logorima vodili pod {ifrom “pod okriljem no}i” (Nacht
und Nebel). Radikalnost mera kojima se ljudi tretiraju kao da nikad nisu ni
postojali, kojima se ljudi bri{u u pravom smislu te re~i, ~esto se ne moè
primetiti na prvi pogled, zato {to ni nema~ki ni ruski sistem nisu uniform-
ni, ve} se sastoje od razli~itih kategorija u kojima se ljudi vrlo razli~ito tre-
tiraju. U slu~aju Nema~ke, ove kategorije ponekad su bile zastupljene i u
okviru istog logora, ali nisu me|usobno dolazile u dodir; ~esto su odre|e-
ne kategorije bile stroè odvojene jedna od druge nego {to su bile izolo-
vane od spoljnog sveta. Tako su se Nemci, iz rasnih obzira, prema pripad-
132 Ruseova knjiga sadrì mnogo takvih “uvida” u ljudsku “prirodu”, zasnovanih
uglavnom na zaklju~ku da se posle izvesnog vremena mentalitet zatvorenika jedva razlikuje
od mentaliteta straàra u logorima.
133 Da bi se izbegli nesporazumi, mo`da bi trebalo dodati da je sa pronalaènjem hidro-
genske bombe ~itavo pitanje rata izmenjeno u svojoj su{tini. Rasprava o ovom pitanju, na-
ravno, prevazilazi okvire knjige.
450 TOTALITARIZAM
nicima skandinavskih nacija ophodili sasvim druga~ije nego prema pri-

padnicima drugih nacija, iako su ovi prvi bili ogor~eni neprijatelji nacista.
One druge su, pak, delili na ljude ~ije je “istrebljenje” bilo prioritetno, kao
u slu~aju Jevreja, ili je moglo da se o~ekuje u bliskoj budu}nosti, kao u
slu~aju Poljaka, Rusa i Ukrajinaca, i na one za koje jo{ nisu izdate naredbe
o takvim sveobuhvatnim “kona~nim re{enjima” (Francuzi i Belgijanci). U
Rusiji, s druge strane, postoje tri manje-vi{e nezavisna sistema. Tu su naj-
pre logori sa pravim prinudnim radnicima, koji uìvaju relativnu slobodu i
osu|eni su na kra}e kazne. Zatim, postoje koncentracioni logori, u kojima
se ljudski materijal bezobzirno eksploati{e, u kojima je procenat smrtnosti
izuzetno visok, ali koji su u su{tini organizovani u prakti~ne svrhe. I, ko-
na~no, postoje i logori za istrebljenje, u kojima se zatvorenici sistematski
satiru gla|u i nehigijenom.
U koncentracionim logorima i logorima smrti zatvorenici su, ~ak i ako
uspeju da se odrè u ìvotu, mnogo efikasnije odse~eni od sveta ìvih ne-
go da su zaista umrli, zato {to teror poja~ava zaborav – i u tome se i sasto-
ji sav njihov uàs. Ovde je ubistvo ne-li~no koliko i ubistvo komarca. Ne-
ko moè da umre od posledica sistematskog mu~enja ili gladi, ili zato {to
je logor prepun, pa suvi{an ljudski materijal mora da se likvidira. I obrnu-
to, usled nedostatka novih ljudskih po{iljki moè da zapreti opasnost da se
logor isprazni; tada se izda naredba da se procenat smrtnosti smanji po
svaku cenu.134 David Ruse je svoje svedo~enje o vremenu provedenom u
jednom nema~kom koncentracionom logoru nazvao Les Jour de Notre
Morte (Dani na{e smrti), i zaista se ~ini kao da postoji mogu}nost da se
sam proces umiranja u~ini trajnim i da se stvore uslovi u kojima se i smrt i
ìvot ometaju u podjednakoj meri.
Upravo ta pojava nekog radikalnog zla, nama do sada nepoznatog, uki-
da sve op{te prihva}ene vrednosti i uobi~ajene predstave o napretku. Ovde
vi{e ne vaè ni politi~ka, ni istorijska, ni prosto moralna merila, ve}, u naj-
boljem slu~aju, postoji svest o tome da se u modernu politiku izgleda
ume{alo ne{to ~ega u njoj, bar onako kako je mi razumemo, nikada nije bi-
lo: naime, princip sve ili ni{ta – sve, to je beskona~na {arolikost oblika ljud-
skog sa-ìvota, ili ni{ta, jer bi pobeda sistema koncentracionih logora zna-
134 To se dogodilo u Nema~koj krajem 1942, kada je Himler svim komandantima logora
naloìo “da po svaku cenu smanje stopu smrtnosti”. Ispostavilo se, naime, da je od 136.000
pristiglih 70.000 umrlo jo{ pre dolaska ili odmah po dolasku u logor (v. Nazi Conspiracy, IV,
annex II). – Novija svedo~enja iz Sovjetskog Saveza jednoglasno potvr|uju da je posle 1949
– dakle, jo{ za Staljinovog ìvota – stopa smrtnosti u koncentracionim logorima, koja je rani-
je dostizala i do 60%, sistematski smanjivana, verovatno zbog op{teg i akutnog nedostatka
radne snage u Sovjetskom Savezu. Ovo pobolj{anje uslova za ìvot ne treba pome{ati sa kri-
zom reìma posle Staljinove smrti, koja se, simptomati~no, prvo osetila u koncentracionim
logorima (upor. Wilhelm Starlinger, Grenzen der Sowjetmacht, Würzburg 1955).
~ila istu onu neumoljivu propast ~ovekovu koju bi i upotreba hidrogenske

bombe zna~ila za ljudsku vrstu.
@ivot u koncentracionom logoru ne moè se porediti ni sa ~im. Njegove
uàse ma{ta nikada ne moè do kraja da pojmi, zato {to se nalaze s onu
stranu ìvota i smrti. Taj se uàs nikada ne moè do kraja do~arati, zato {to
se preìveli vra}a svetu ìvih, {to mu onemogu}ava da i sam u potpunosti
poveruje svojim doìvljajima iz pro{losti. îni se kao da pri~a pri~u sa
druge planete, jer se u svetu ìvih, gde niko ne treba da zna da li je on ìv
ili mrtav, zatvorenik tretira kao da se nikada nije ni rodio. Stoga sva pore-
|enja stvaraju zabunu i skre}u pa`nju sa su{tine. Prinudni rad u zatvorima
i ka`njeni~kim kolonijama, proterivanje, ropstvo – ~ini se na trenutak da
sve to moè da se iskoristi za pore|enje, ali se, pri podrobnijem ispitiva-
nju, ispostavlja da je ono neodrìvo.
Prinudni rad kao kazna ograni~en je po pitanju vremena i intenziteta.
Osu|enik zadràva prava nad svojim telom; on nije `rtva neograni~enog
mu~enja, njime se ne dominira apsolutno. Proterivanjem se ~ovek prosto
{alje iz jednog u drugi kraj sveta, koji je tako|e naseljen ljudskim bi}ima,
ali se time on ne isklju~uje iz sveta ljudi kao takvog. Kroz ~itavu istoriju,
ropstvo je bilo institucija unutar dru{tvenog poretka; robovi se, za razliku
od zatvorenika u koncentracionim logorima, ne uklanjaju iz vidokruga
drugih ljudi, koji onda mogu i da ih za{tite; kao sredstvo za rad, oni imaju
odre|enu cenu, a kao vlasni{tvo odre|enu vrednost. Logora{ nema cenu,
zato {to ga je uvek mogu}e zameniti; niko ne zna kome on pripada, jer ga
niko i ne vidi. Sa stanovi{ta normalnog dru{tva, on je apsolutno suvi{an,
iako se u vreme akutnog manjka radne snage, kao u Rusiji i u Nema~koj
tokom rata, koristi za rad.
Koncentracioni logor kao institucija nije ustanovljen radi ma kakvog
mogu}eg u~inka; jedina trajna ekonomska funkcija logorâ je finansiranje
njihovog nadzornog aparata; stoga sa ekonomskog stanovi{ta koncentra-
cioni logori postoje uglavnom radi njih samih. Svaki obavljen posao mo-
gao bi da se obavi mnogo bolje i jeftinije pod druga~ijim okolnostima.135
Posebno se na primeru Rusije, gde se koncentracioni logori uglavnom
135 v. Kogon, op. cit., p. 58: “Posao koji se obavlja u koncentracionim logorima bio je ve-
likim delom beskoristan, ili je bio izli{an, ili je bio tako jadno organizovan da se morao radi-
ti po dva ili tri puta.” Sli~no i kod Betelhajma, op. cit., pp. 831-32: “Novi zatvorenici su prak-
ti~no bili prisiljavani da obavljaju besmislene zadatke.... Ose}ali su se ponièno... i radije su
i{li i na teì posao, samo ako je on bio koristan....” âk i Delin, koji je ~itavu svoju knjigu za-
snovao na tezi da su ruski logori bili izvor jeftine radne snage, mora da prizna neefikasnost
rada u logorima (Dallin, op. cit., p. 105). – Novije teorije o ruskim logorima kao ekonomskoj
meri za stvaranje zalihe jeftine radne snage lako bi mogle da se opovrgnu ako se ispostavi da
su ta~ni nedavni izve{taji o masovnim amnestijama i abolicijama u koncentracionim logori-
ma. Jer, ako logori imaju va`nu ekonomsku svrhu, reìm sigurno ne bi sebi mogao da dozvoli
da ih se tako brzo otrese a da to ozbiljno ne naudi ~itavoj privredi.
452 TOTALITARIZAM
opisuju kao logori za prinudni rad (tim imenom ih je birokratija ~astila),

jasno vidi da prinudni rad nije njihova primarna svrha; u Rusiji su svi rad-
nici prinudni radnici, budu}i da ne uìvaju slobodu kretanja i da proizvolj-
no mogu da budu naterani da rade bilo gde u bilo kom trenutku. Neuver-
ljivost uàsâ tesno je povezana sa njihovom ekonomskom beskorisno{}u.
Nacisti su ovu beskorisnost doveli do otvorene antiutilitarnosti, kada su,
usred rata i uprkos nesta{ici gra|evinskog materijala i vozila, podigli og-
romne, skupe fabrike smrti, i milione ljudi vozikali tamo-amo.136 U o~ima
strogo utilitarnog sveta, upadljiva protivre~nost izme|u ovakvih postupa-
ka i vojne svrsishodnosti ~itavom je poduhvatu davala izgled sulude ireal-
nosti.
Ta atmosfera ludila i nestvarnosti, stvorena o~iglednim odsustvom svr-
he, prava je gvozdena zavesa koja sve oblike koncentracionih logora skri-
va od o~iju sveta. Spolja posmatrano, oni i stvari koje se u njima de{avaju
mogu se uporediti samo sa predstavama o zagrobnom ìvotu, odnosno ì-
votu van zemaljskih svrhovitosti. Koncentracioni logori mogu se vrlo do-
bro podeliti u tri tipa, koji odgovaraju trima osnovnim zapadnja~kim pred-
stavama o ìvotu posle smrti: Had, îstili{te i Pakao. Hadu odgovaraju oni
relativno blagi oblici uklanjanja najrazli~itijih nepoèljnih elemenata – iz-
beglica, apatrida, asocijalnih ljudi i nezaposlenih – nekada popularni i u
netotalitarnim zemljama; kao logori za raseljena lica, zapravo logori za
ljude koji su postali suvi{ni i neugodni, oni su se zadràli i posle rata. îs-
tili{te predstavljaju sovjetski radni logori, gde se glad i nehigijena kom-
binuju sa haoti~nim prinudnim radom. Pakao u sasvim doslovnom smislu
predstavljaju oni tipovi logora koje su nacisti doveli do savr{enstva, logori
u kojima je ~itav ìvot do detalja i sistematski organizovan u cilju najve}e
mogu}e patnje.
Sva tri tipa imaju ne{to zajedni~ko: ljudske mase koje su u njima izolo-
vane tretiraju se kao da vi{e ne postoje, kao da ono {to se njima de{ava
vi{e nikoga ne zanima, kao da su ve} mrtve, a neki se pomahnitali zao duh
zabavlja tako {to ih neko vreme drì izme|u ìvota i smrti, pre no {to ih
prepusti ve~nom miru.
Ne toliko bodljikava ìca koliko ve{to stvorena nestvarnost onih koje
ìca ogra|uje izaziva tu nepojmljivu brutalnost, posle koje istrebljenje iz-
gleda kao sasvim normalna mera. Sve {to se radilo u logorima nama je
poznato iz sveta izopa~enih, bolesnih fantazija. Kao i one, i ti uàsni zlo~i-
136 Osim {to su milione ljudi odvozili u logore smrti, nacisti su jo{ stalno poku{avali i da
kolonizuju Istok, pa su tamo prevozili Nemce iz Nema~ke ili sa okupiranih teritorija. Ovo je,
razume se, ozbiljno ometalo vojne i privredne poduhvate. O brojnim raspravama po ovim pi-
tanjima i o stalnom sukobu izme|u nacisti~ke civiline hijerarhije na isto~nim okupiranim te-
ritorijama i hijerarhije SS-a v. posebno Trial of the Major War Criminals, Vol. XXIX,
Nuremberg 1947.
ni su se odvijali u nekakvom fantomskom svetu; jedino {to je te{ko razu-

meti kako se on takore}i materijalizovao u jedan celovit svet, sa svim ~ul-
nim podacima stvarnosti, ali svet u kome ne postoje ni posledica ni odgo-
vornost, a bez njih, opet, stvarnost za nas predstavlja tek gomilu nerazgo-
vetnih podataka. Stvoreno je, dakle, mesto na kome se ljudi mogu mu~iti i
ubijati, a da ni mu~itelji ni mu~eni, a ponajmanje neko sa strane, ne mogu
znati da li je ono {to se doga|a i{ta vi{e od okrutne igre ili apsurdnog
sna.137
Filmovi koje su Saveznici prikazivali po Nema~koj i u drugim zemlja-
ma posle rata jasno pokazuju da ovu atmosferu ludila i nerealnosti ne
moè da razbije puka reportaà: za nepristrasnog posmatra~a ove slike su
ubedljive koliko i snimci misterionih supstanci na~injeni tokom spiri-
tisti~kih seansi.138 Na uàse Buhenvalda i Au{vica zdrav razum reagovao
je uverljivim argumentima: “Kakav li su zlo~in ovi ljudi po~inili kad im se
rade takve stvari!”; ili, u Nema~koj i u Austriji, usred gladi, prenaseljenos-
ti i op{te mr`nje: “[teta {to su prestali da ubijaju Jevreje” – i svuda sa
skepti~nim sleganjem ramena koje prati neefikasnu propagandu.
Ako propagiranje istine ne uspe da ubedi prose~nog ~oveka zato {to je
istina isuvi{e monstruozna, ono je svakako opasno po ljude koji, poznaju}i
svoju ma{tu, znaju {ta su sami kadri da u~ine, i koji su stoga itekako
spremni da poveruju u istinitost onoga {to vide. Iznenada postaje jasno da
ne{to {to je ma{ta hiljadama godina proterivala izvan domena ljudskog
moè da se ostvari ba{ ovde, na Zemlji, da se Pakao i îstili{te, pa ~ak i
privid njihovog ve~nog trajanja, mogu posti}i najmodernijim metodama
uni{tavanja i medicine. Ovim ljudima (a njih u svakom velikom gradu ima
mnogo vi{e nego {to bismo voleli da priznamo) totalitarni pakao dokazuje
da je ~ovekova mo} ve}a nego {to su se oni ikada usudili da pomisle, i da
~ovek moè da ostvari svoje paklene ma{tarije a da se nebo ne sru{i i
zemlja ne otvori.
Ove analogije, prisutne u mnogim svedo~enjima iz sveta umiru}ih,139
kao da su vi{e od o~ajni~kog poku{aja da se iskaè ono {to je izvan doma-
{aja ~ovekovog jezika. Mo`da se moderne mase ni po ~emu toliko ne ra-
137 Bettelheim, op. cit., prime}uje da su se straàri u logorima u toj atmosferi nerealnosti
pona{ali sli~no zatvorenicima.
138 Va`no je napomenuti i da snimci iz koncentracionih logora nisu reprezentativni, zato
{to logore pokazuju u njihovim poslednjim danima, kada su savezni~ke trupe u{le u njih.
Dotle je sva oprema za masovno ubijanje ve} bila demontirana, a uz to u samoj Nema~koj ni-
je ni bilo koncentracionih logora. S druge strane, ono {to je najvi{e izazvalo bes Saveznika i
{to njihovim filmovima daje onu posebnu crtu uàsa – naime, prizor ljudskih kostura –
uop{te nije tipi~no za nema~ke koncentracione logore; sistematsko istrebljenje sprovodilo se
gasom, a ne gla|u. Prilike u logorima bile su posledica stanja tokom poslednjih meseci rata:
Himler je bio naredio evakuaciju svih logora smrti na Istoku, pa su nema~ki logori bili pre-
optere}eni, a on vi{e nije bio u stanju da obezbedi hranu u samoj Nema~koj.
454 TOTALITARIZAM
zlikuju od masa ranijih vekova koliko po gubitku vere u Stra{ni sud: naj-
gori su izgubili strah, a najbolji nadu. Jo{ uvek nesposobne da ìve bez
straha i nade, ove mase privla~i svaka mogu}nost da ~ovek stvori Raj koji
prièljkuju ili, pak, Pakao koga se pla{e. Kao {to Marksovo besklasno dru-
{tvo po nekim svojim popularizovanim crtama ~udno podse}a na mesijan-
sko doba, tako i stvarnost koncentracionih logora ponajvi{e nalikuje sred-
njovekovnim vizijama Pakla.
Jedina stvar koja se ne moè opona{ati u~inila je ~oveku tradicionalne
predstave o Paklu podno{ljivim: Stra{ni sud, predstava o apsolutnom me-
rilu pravde, povezana sa mogu}no{}u beskona~ne milosti. Jer za ljudske
predstave nema zlo~ina i nema greha koji bi mogao da se meri sa ve~nim
mukama Pakla. Otud i nelagoda zdravog razuma, koji se pita: kakav li su
zlo~in po~inili ovi ljudi kad tako neljudski pate? Otud i apsolutna nevinost
`rtava: ovo niko ne zasluùje. Otud, kona~no, i groteskna nasumi~nost sa
kojom se u usavr{enoj dràvi terora biraju `rtve za koncentracione logore:
takva “kazna” se sa istom pravi~no{}u ili nepravi~no{}u moè izvr{iti nad
svakim.
U pore|enju sa suludim kona~nim rezultatom, dru{tvom koncentra-
cionih logora, procesi kojima se ljudi pripremaju za ovaj cilj, metodi koji-
ma se pojedinci prilago|avaju na ovakve uslove jasni su i logi~ni. Suma-
nutoj masovnoj proizvodnji le{eva prethodi istorijski i politi~ki razumljiva
priprema ìvih le{eva. Podsticaj takvim nevi|enim prilikama i, {to je jo{
va`nije, pre}utno slaganje sa njima posledica su onih doga|aja koji su u
periodu op{te politi~ke dezintegracije iznenada stotine hiljada ljudi osta-
vili bez doma, bez dràve, stavili ih van zakona i u~inili nepoèljnim, a
milione u~inili ekonomski suvi{nim, ostavili ih bez posla i na~inili od njih
teret za dru{tvo. A ovo je, opet, moglo da se dogodi zato {to su ljudska pra-
va, koja nisu bila filozofski utemeljena, ve} samo formulisana, koja nika-
da nisu bila politi~ki garantovana, ve} samo proklamovana, izgubila svako
vaènje, bar u tom tradicionalnom obliku.
Prvi presudan korak na putu ka totalnoj dominaciji jeste da se u ~oveku
ubije pravna li~nost, {to se moè posti}i na dva na~ina. Prvi je da se odre-
|ene kategorije ljudi stave van za{tite zakona, a netotalitarni svet u isto
vreme primora da prizna to bezakonje, jer ovi ljudi sada postaju apatridi,
isklju~eni su iz gra|anstva; drugi je da se koncentracioni logor stavi izvan
normalnog kaznenog sistema, da se zatvorenici biraju mimo normalnog
pravnog postupka, u kom konkretan zlo~in povla~i predvidljivu kaznu. Ta-
ko kriminalci, koji su iz drugih razloga klju~an element u dru{tvu koncen-
tracionih logora, tamo dospevaju uglavnom tek po odsluènju zatvorske
kazne. Na svaki na~in totalna dominacija radi na tome da se svim katego-
139 Da je ìvot u koncentracionom logoru bio prosto odugovla~enje smrti posebno nagla-
{ava Rousset, op. cit., passim.
rijama u logoru – Jevrejima, bolesnicima, predstavnicima izumiru}ih

klasa – unapred uskrati mogu}nost kako za vr{enje legalnih, tako i za vr{e-
nje kriminalnih radnji. Li{avanje slobode propaganda prikazuje kao “pre-
ventivnu policijsku meru”,140 dakle, meru koja ljude li{ava mogu}nosti da
delaju. U Rusiji se odstupanja od ovog pravila moraju pripisati katastrofal-
nom manjku zatvorskog prostora i èlji, do sada neostvarenoj, da se ~itav
kazneni sistem pretvori u sistem koncentracionih logora.141
Prisustvo kriminalaca u koncentracionim logorima neophodno je kako
bi se opravdala tvrdnja propagande da su ove institucije osnovane samo
zbog asocijalnih elemenata.142 Kriminalcima u stvari nije mesto u koncen-
tracionim logorima, pa makar i samo zato {to je pravnu li~nost teè ubiti
kod ~oveka koji je kriv za neko nedelo nego kod sasvim nevine osobe.
Ako oni i ~ine stalnu kategoriju me|u zatvorenicima, to je ustupak totali-
tarne dràve predrasudama dru{tva, koje na ovaj na~in najlak{e moè da
se privikne na postojanje logora. Da bi, s druge strane, sistem logora mo-
gao da funkcioni{e, od su{tinskog je zna~aja da se, dok god funkcioni{e
kazneni sistem zemlje, kriminalci {alju u logore tek po izdràvanju cele
kazne, dakle onda kada u stvari imaju pravo na slobodu. Ni pod kojim us-
lovima koncentracioni logor ne sme da postane predvidljiva kazna za kon-
kretne prestupe.
Spajanje kriminalaca sa drugim kategorijama ima i dodatnu prednost {to
svim novoprido{lima na {okantan na~in stavlja na znanje da su dospeli do
najnièg nivoa dru{tva. Uskoro se, istina, ispostavlja da imaju sve razloge
da zavide najgorem lopovu i ubici, jer je i najniì nivo barem nekakav ni-
vo. Osim toga, me{anje kategorija zatvorenika je i efikasno sredstvo ka-
muflaè: to se de{ava kriminalcima, novajlijama se ne de{ava ni{ta gore
od onoga {to se kriminalcima s pravom de{ava.
Kriminalci svuda ~ine aristokratiju logorâ. (U Nema~koj su tokom rata
njihovo mesto u internom logora{kom rukovodstvu preuzeli komunisti,
zato {to u haoti~nim prilikama koje je stvorila stara uprava nije mogao da
se izvede ni minimum racionalnog rada. Koncentracioni logori su samo
privremeno pretvoreni u logore za prinudni rad, {to je sasvim atipi~na
140 Maunz, op. cit., p. 50, insistira na tome da kriminalce nikako ne treba slati u logore na
sluènje redovne kazne.
141 Manjak zatvorskog prostora u Rusiji bio je tako akutan da je godine 1925-26. moglo
da se izvr{i samo 36% svih sudskih odluka (v. Dallin, op. cit., p. 158ff).
142 “Gestapo i SS su pridavali velik zna~aj me{anju kategorija zatvorenika u logorima. Ni
u jednom logoru zatvorenici nisu pripadali samo jednoj grupi” (Kogon, op. cit., p. 19).
U Rusiji je tako|e od po~etka bio obi~aj da se me{aju politi~ki zatvorenici i kriminalci.
Tokom prvih deset godina sovjetske vlasti, levi~arske grupe zatvorenika uìvale su odre|ene
privilegije; tek s punim razvojem totalitarnog karaktera reìma “posle dvadesetih, politi~ki
zatvorenici su i zvani~no tretirani kao kategorija nià od obi~nih kriminalaca” (Dallin, op.
cit., p. 177ff).
456 TOTALITARIZAM
pojava ograni~enog trajanja.)143 Kriminalci ulaze u logorsku upravu ne

toliko zbog sli~nosti sa nadzornim osobljem – u Sovjetskom Savezu nad-
zornici o~igledno nisu elita specijalno obu~ena za zlo~ine, za razliku od
SS-a144 – koliko zato {to jedino kriminalci dospevaju u logore zbog nekog
konkretnog dela. Oni bar znaju za{to su u koncentracionom logoru, pa sto-
ga zadràvaju ostatke svoje pravne li~nosti. Krivica politi~kih zatvoreni-
ka, me|utim, ne podleè jasnim merilima; njihova dela, ukoliko su uop{te
i bila dela, a ne puka uverenja, ne~ije neodre|ene sumnje ili slu~ajna pri-
padnost politi~ki inoportunoj grupi, po pravilu nisu pokrivena normalnim
pravnim sistemom zemlje i nisu pravno definisana.145
Me{avini politi~kih zatvorenika i kriminalaca, koja je od samog po~etka
stvarana u koncentracionim logorima i u Rusiji i u Nema~koj, dodaje se i
tre}i element, koji }e uskoro ~initi ve}inu svih zatvorenika u koncentra-
cionim logorima. Ova najve}a grupa sastojala se od ljudi koji nisu po~inili
ni{ta {to bi u njihovoj svesti ili u svesti njihovih mu~itelja imalo ikakve
racionalne veze sa hap{enjem. U Nema~koj su posle 1938. kategoriju ne-
du`nih ~inili Jevreji, a u Rusiji ma koja grupa koja bi, iz razloga nevezanih
sa njenim pona{anjem, pobudila nemilost vlasti. Takvi ljudi, nevini u
svakom pogledu, najpogodniji su za eksperimente obespravljenja i uni{ta-
vanja pravne li~nosti, pa su stoga i kvalitativno i kvantitativno najva`nija
kategorija logorske populacije. Ovaj princip je do krajnjih konsekvenci
ostvaren u gasnim komorama koje, ve} i zbog ogromnog kapaciteta, sigur-
no nisu bile projektovane za pojedina~ne slu~ajeve, ve} za ljude uop{te.
Slede}i dijalog saìma situaciju u kojoj se nalazi pojedinac: “U koje svrhe,
molim lepo, postoje gasne komore?” – “A u koje svrhe ste Vi ro|eni?”146
Upravo ova grupa sasvim nevinih ljudi najgore prolazi u logorima. Krimi-
nalci i politi~ki zatvorenici asimiluju se u ovu kategoriju; tako li{eni razli-
ke koja poti~e iz njihove vinosti, oni su u potpunosti izloèni principu na-
sumi~nosti. Kona~ni cilj, delimi~no postignut u Sovjetskom Savezu i jas-
no nazna~en u poslednjim fazama nacisti~kog terora, jeste da se ~itava lo-
gorska populacija svede na ovu kategoriju nevinih.
143 Ruseova knjiga precenjuje uticaj nema~kih komunista, koji su tokom rata
preovla|ivali u internoj logora{koj upravi Buhenvalda.
144 v. na primer svedo~enje gospo|e Buber-Nojman, biv{e ène nema~kog komuniste Ha-
jnca Nojmana, koja je preìvela i sovjetske i nema~ke koncentracione logore: “Rusi nikada
nisu... imali tako sadisti~ke crte kao nacisti.... Na{i ruski straàri bili su pristojni ljudi, a ne
sadisti, ali su ipak savesno ispunjavali zahteve nehumanog sistema” (Under Two Dictators).
145 Bruno Bettelheim, “Behavior in Extreme Situations”, u: Journal of Abnormal and So-
cial Psychology, Vol. XXXVIII, Nr. 4, 1943, opisuje samosvest kriminalaca i politi~kih
zatvorenika u pore|enju sa nevinim ljudima. Ovi su, naime, “bili najmanje sposobni da pod-
nesu po~etni {ok”, prvi su se “raspadali”. Betelhajm to obja{njava njihovim poreklom iz
srednjih slojeva.
Ima i drugih kategorija u koje se zatvorenici svrstavaju odmah po do-

lasku u logor; one se ne stvaraju po principu potpune nasumi~nosti i, ma-
da u su{tini bezna~ajne, korisne su sa stanovi{ta organizacije. U nema~kim
logorima bilo je kriminalaca, politi~kih zatvorenika, asocijalnih elemena-
ta, verskih prestupnika i Jevreja, i svi su imali razli~ite oznake. Kada su
Francuzi, posle [panskog gra|anskog rata, osnovali koncentracione lo-
gore, odmah su uveli tipi~no totalitarno stapanje politi~kih zatvorenika sa
kriminalcima i nevinima (u ovom slu~aju, to su bili apatridi), i uprkos
neiskustvu pokazali su se neobi~no ma{toviti u stvaranju besmislenih ka-
tegorija zatvorenika.147 S po~etka zami{ljena da spre~i nastanak svake so-
lidarnosti me|u zatvorenicima, ova tehnika pokazala se kao posebno dra-
gocena zato {to niko nije mogao da zna da li je njegova kategorija bolja ili
gora od neke druge. U Nema~koj je to promenljivo, ali iznutra pedantno
organizovano zdanje imalo privid ~vrstine zato {to su Jevreji u svakom
slu~aju bili najnià kategorija. Uàsno je i groteskno {to su se zatvorenici
sami identifikovali sa tim kategorijama, kao da one predstavljaju poslednji
autenti~ni ostatak njihove pravne li~nosti. âk i ako zanemarimo sve dru-
ge okolnosti, nije ~udo {to je komunista iz 1933. iz logora izlazio kao ve}i
komunista nego {to je u njega u{ao, Jevrejin kao jo{ ve}i Jevrejin, èna
pripadnika Legije stranaca jo{ vi{e uverena u va`nost Legije stranaca; ~ini
se da ove kategorije jem~e barem nekakav jasan status, da oli~avaju neki
najelementarniji, te stoga i fundamentalan pravni identitet.
Dok je klasifikovanje zatvorenika po kategorijama ~isto takti~ka, orga-
nizaciona mera, nasumi~na selekcija `rtava je su{tinski princip ove institu-
cije. Da su koncentracioni logori zavisili od postojanja politi~kih protivni-
ka, te{ko da bi preìveli prve godine totalitarnih reìma. Dovoljno je
pogledati broj zatvorenika u Buhenvaldu posle 1936. da bi se shvatilo ko-
liko je za dalje postojanje logora bio neophodan element nevinih. “Logori
bi izumrli da je Gestapo pri hap{enju u obzir uzimao samo pripadnike
opozicije.”148 Pred kraj 1937. Buhenvald je, sa manje od 1000 zatvoreni-
ka, bio na ivici ga{enja, sve dok novembarski pogromi nisu doveli vi{e od
20.000 novih logora{a.149 U Nema~koj se ova kategorija nevinih posle
1938. sastojala prete`no od Jevreja, a u Rusiji od bilo koje grupe koja bi iz
nekog razloga, bez ikakave veze sa onim {to ~ini, pala u nemilost.150 No,
dok u Nema~koj pravi totalitarni tip koncentracionog logora sa ogromnom
147 Za uslove u francuskim koncentracionim logorima v. Arthur Koestler, Scum of the
Earth, 1941.
148 Kogon, op. cit., p. 6.
149 v. Nazi Conspiracy, IV, 800ff.
150 Beck/Godin, op. cit., nagla{avaju da su “protivnici reìma ~inili relativno mali deo
[ruske] zatvorske populacije” (p. 87), a da kod ostalih nije bilo nikakve veze izme|u “hap{e-
nja i prestupa” (p. 95).
458 TOTALITARIZAM
ve}inom sasvim “nevinih” zatvorenika imamo tek od 1938, u Rusiji se on

javlja ve} ranih tridesetih godina, budu}i da se do 1930. ve}ina logorske
populacije jo{ uvek sastojala od kriminalaca, kontrarevolucionara i “poli-
ti~kih” (u tom tenutku pripadnika frakcija). Od tada je kroz logore pro{lo
toliko nevinih ljudi da ih je te{ko i klasifikovati: bili su to ljudi koji su
imali nekog kontakta sa inostranstvom, Rusi poljskog porekla (posebno u
godinama izme|u 1936. i 1938), seljaci ~ija su sela likvidirana iz ko zna
kog ekonomskog razloga, deportovani pripadnici nacionalnih manjina, de-
mobilisani vojnici Crvene armije iz jedinica koje su se predugo zadràle u
inostranstvu kao okupacione snage, kao biv{i ratni zarobljenici u Ne-
ma~koj itd. Me|utim, postojanje politi~ke opozicije puki je izgovor za sis-
tem koncentracionih logora a svrha tog sistema nije ispunjena ~ak ni kada
se ljudi, pod najstra{nijim terorom, manje-vi{e dobrovoljno koordini{u,
odnosno kada se odreknu svojih politi~kih prava. Cilj svakog proizvoljnog
sistema je da uni{ti gra|anska prava ~itavog stanovni{tva, koje na kraju
stoji van zakona u sopstvenoj zemlji kao i apatridi i besku}nici. ôvekovo
obespravljenje, ubijanje pravne li~nosti u njemu, preduslov je da bi se nji-
me u potpunosti dominiralo. A ni ono ne poga|a samo kriminalce, poli-
ti~ke protivnike, Jevreje, homoseksualce, na kojima su izvo|eni prvi ek-
sperimenti, nego svakog stanovnika totalitarne dràve. Slobodni pristanak
za totalnu dominaciju predstavlja smetnju koliko i slobodna opozicija.151
Nasumi~no hap{enje, koje se vr{i me|u nevinima, poni{tava vrednost slo-
bodnog pristanka, ba{ kao {to i mu~enje – za razliku od smrti – ukida mo-
gu}nost suprotstavljanja.
Kad bi se ovo proganjanje, ~ak i najtiranskije, ograni~ilo na odre|ene
stavove verske ili politi~ke prirode, na odre|ene moduse intelektualnog ili
erotskog opho|enja, na odre|ene tek izmi{ljene “zlo~ine”, logori bi po-
stali izli{ni, zato {to, dugoro~no posmatrano, nijedan stav i nijedno uvere-
nje nije doraslo pretnji tolikog uàsa; a pre svega, ukazala bi se potreba za
novim pravosudnim sistemom, koji bi, ~ak i uz najmanju dozu stabilnosti,
morao da stvori novu pravnu li~nost u ~oveku – a ona bi izmicala totalitar-
noj dominaciji. Takozvana “dobrobit naroda” (Volksnutzen) nacista, uvek
druga~ija (jer ono {to je danas od koristi sutra ve} moè da {kodi), ili ~este
promene partijske linije, koje, budu}i retroaktivne, gotovo svakodnevno
151 Kada raspravlja o ~injenici da se ve}ina zatvorenika “pomirila sa merilima Gestapoa”,

Bruno Bettelheim (“On Dachau and Buchenwald”) nagla{ava da “ovo nije bio rezultat pro-
pagande... Gestapo je nastojao da ih u svakom slu~aju spre~i da izraàvaju ose}anja” (pp.
834-35).
Himler je eksplicitno zabranio propagandu bilo koje vrste u logorima. “Vaspitanje se sas-
toji od discipline, a nikada od podu~avanja na ideolo{koj osnovi” (“On Organization and
Obligation of the SS and the Police”, u: National-politischer Lehrgang der Wehrmacht,
1937; citirano prema: Nazi Conspiracy, IV, 616ff).
od novih grupa ljudi prave kandidate za koncentracione logore, jedina su

garancija za njihovo kontinuirano postojanje, pa tako i za kontinuirano to-
talno obespravljenje ~oveka.
Slede}i vaàn korak u pripremanju ìvih le{eva je ubistvo moralne li-
~nosti u ~oveku. Po prvi put u istoriji mu~eni{tvo je postalo nemogu}e:
“Koliko ljudi ovde jo{ veruje da protest ima makar i istorijski zna~aj?
Ovaj skepticizam pravo je remek delo SS-a. Njegov veliki uspeh. Uni{tili
su svaku ljudsku solidarnost. Ovde je no} pala na budu}nost. Tamo gde
nema svedoka, ne moè biti ni svedo~enja. Protestovati kada smrt vi{e ne
moè da se odgodi jeste poku{aj da se smrti prida neko zna~enje, da se de-
la i za vreme posle smrti. Da bi se u tome uspelo, taj poduhvat mora imati
dru{tveno zna~enje. Ovde na stotine hiljada nas ìvi u apsolutnoj usamlje-
nosti. Zato smo mi pobe|eni, bez obzira na sve.”152
Logori i ubijanje politi~kih protivnika su deo organizovanog zaborava
koji ne obuhvata samo sredstva za artikulisanje javnog mnjenja, izgovo-
renu i pisanu re~, ve} se {iri i na porodice i prijatelje `rtve. Bol i se}anje su
zabranjeni. U Sovjetskom Savezu èna }e zatraìti razvod ~im joj uhapse
muà, ne bi li spasla ìvote svoje dece; ako joj se mu` slu~ajno i vrati,
srdito }e ga izbaciti iz ku}e.153 Zapadni svet je do sada ~ak i u najmra~ni-
jim vremenima ubijenom neprijatelju barem ostavljao pravo da ga se se}a-
ju, priznaju}i tako da smo svi mi ljudi (i samo ljudi). Samo zato {to je ~ak
i Ahil po{ao na Hektorovu sahranu, samo zato {to su i najdespotskije vlasti
po{tovale ubijenog protivnika, samo zato {to su Rimljani dozvoljavali
hri{}anima da pi{u svoje martirologije, samo zato {to je Crkva svoje je-
retike odràvala u se}anju ljudi, sve ovo nije izgubljeno i nije se ni moglo
izgubiti. Koncentracioni logori su, u~iniv{i i smrt anonimnom (nemogu}e
je saznati da li je zatvorenik ìv ili mrtav), smrti oduzeli njen smisao kraja
ispunjenog ìvota. U izvesnom smislu, oni su pojedincu oduzeli njegovu
smrt, pokazav{i time da njemu ni{ta ne pripada i da on nikome ne pripada.
Njegova smrt prosto je zape~atila ~injenicu da on zapravo nikada nije ni
postojao.
Ovakav napad na moralnu li~nost jo{ uvek je mogao da se odbije
~ovekovom save{}u, koja mu kazuje da je bolje da umre kao `rtva nego da
ìvi kao birokrata ubijanja. Totalitarni teror izvojevao je svoju najstra{niju
pobedu kada je uspeo da moralnoj li~nosti odse~e mogu}nost takvog indi-
vidualisti~kog bekstva i da odluke savesti u~ini apsolutno spornima i ne-
pouzdanima. Kada je ~ovek suo~en sa alternativom da izda, a tako i ubije
svoje prijatelje, ili da svoju ènu i decu, za koje je odgovoran u svakom
smislu, po{alje u smrt, kada ~ak i samoubistvo zna~i automatsko ubijanje

153 v. izve{taj Sergeja Malahova u: Dallin, op. cit., p. 20ff.
460 TOTALITARIZAM
sopstvene porodice – kako da odlu~i? To vi{e nije pitanje izbora izme|u

dobra i zla, ve} izme|u ubistva i ubistva. Ko bi mogao da razre{i moralnu
dilemu Grkinje kojoj nacisti dozvole da odabere koje }e od njeno troje
dece da ubiju?154
Kad se stvore uslovi u kojima savest vi{e ni~emu ne sluì i u kojima je
potpuno nemogu}e u~initi dobro delo, svesno organizovano sau~esni{tvo
svih ljudi u zlo~inima totalitarnih reìma po~inje da obuhvata i `rtve, i
time zaista postaje totalno. SS-ovci su u svoje zlo~ine uklju~ili zatvoreni-
ke koncentracionih logora – kriminalce, politi~ke zatvorenike, Jevreje –
tako {to su na njih preneli odgovornost za veliki deo uprave i stavili ih
pred nerazre{ivu dilemu da li da u smrt po{alju prijatelje ili da pomognu
da se ubiju drugi ljudi, koje pukim slu~ajem ne poznaju; tako oni u oba
slu~aja postaju ubice.155 Su{tina nije prosto u tome da se mr`nja skre}e sa
onih koji su krivi (kapoi su bili omraèniji od SS-ovaca), nego da se linija
koja deli progonioca i progonjenog, ubicu i njegovu `rtvu, stalno zama-
gljuje.156
Kad se moralna li~nost ubije, jedino {to ljude jo{ spre~ava da postanu ì-
vi le{evi jeste razli~itost, ~ovekov identitet. Istrajnim stoicizmom se takva
individualost moè sa~uvati u sterilnom obliku, i sigurno je mnogo ljudi
pod totalitarnom vla{}u pobeglo i svakog dana beì u ovu apsolutnu izola-
ciju li~nosti bez prava ili savesti. Nema sumnje da je ovaj deo ~oveka, ba{
zato {to tako su{tinski zavisi od prirode i od sila koje se ne mogu kontro-
lisati voljom, najteè uni{titi (a i kada se uni{ti, najlak{e ga je povratiti).157
Metodi opho|enja sa ovom jedinstvenom odlikom ~ovekove li~nosti
brojne su, te ne}emo ni poku{avati da ih navedemo. One po~inju sa neopi-
sivim uslovima prilikom transporta u logor, kada se stotine ljudi sasvim
nagih, prilepljenih jedni uz druge, zbije u jedan sto~ni vagon, i danima
voza s jednog kraja zemlje na drugi; nastavljaju se po dolasku u logor do-
bro organizovanim {okom prvih nekoliko sati, brijanjem glave, grotesk-
nom logorskom ode}om; a zavr{avaju se potpuno nezamislivim mu~enji-
ma, prora~unatim tako da nikoga ne ubiju, ili bar ne brzo. U svakom slu~a-
ju, cilj svih ovih metoda jeste da manipuli{u ~ovekovim telom – sa njego-
vim bezgrani~nim mogu}nostima da podnosi patnju – tako da kona~no
154 v. Albert Camus u: Twice a Year, 1947.
155 Ruseova knjiga, op. cit., uglavnom se sastoji od diskusija me|u zatvorenicima upravo
po ovom pitanju.
156 Bettelheim, op. cit., opisuje kako su vremenom i straàri i zatvorenici postajali “kondi-
cionirani” za ìvot u logorima i kako su se pla{ili povratka u spoljni svet.
Zato je Ruse u pravu kada tvrdi da su “i `rtva i dèlat u podjednakoj meri bedni; lekcija
kojoj u~e logori jeste bratstvo niskosti” (p. 588).
157 Bettelheim, op. cit., opisuje kako se ~ini da je “glavna briga novih zatvorenika bila da
ostanu celi kao li~nosti”, dok su stariji zatvorenici gledali “kako da ìve {to je bolje mogu}e
unutar logora”.
ono uni{tava li~nost onako nemilosrdno kako to ~ine odre|ena mentalna

oboljenja organskog porekla.
I upravo ovde krajnja sumanutost ~itavog poduhvata postaje najjasnija.
Mu~enje je, istina, osnovna odlika ~itavog policijskog i sudskog aparata
totalitarne vlasti; ono se koristi svaki dan kako bi se ljudi naterali da pro-
govore. Ta vrsta mu~enja, budu}i da teì racionalnom, konkretnom cilju,
ima odre|ena ograni~enja: zatvorenik ili progovori u odre|enom roku, ili
umre. U prvim nacisti~kim koncentracionim logorima i u podrumima Ge-
stapoa ovom racionalnom mu~enju dodat je jo{ jedan iracionalan, sa-
disti~ki tip mu~enja, koji je uglavnom sprovodio SA. On nije imao nika-
kav konkretan cilj i nije bio sistemati~an, ve} je zavisio od inicijative ug-
lavnom anomalnih elemenata. Smrtnost je bila tako visoka da je svega ne-
koliko zatvorenika koncentracionih logora iz 1933. preìvelo ove prve go-
dine. Ovaj tip mu~enja izgleda nije bio u toj meri prora~unata politi~ka in-
stitucija koliko ustupak reìma sopstvenim kriminalnim i anomalnim ele-
mentima, kojima su se tako pla}ale usluge. Iza slepog zverstva pripadnika
SA-a ~esto je bila duboka mr`nja i zavist prema onima koji su bili socijal-
no, intelektualno ili fizi~ki superiorni, a koji su sada, kao u najlu|im sno-
vima, bili u njihovim rukama. Taj resantiman, koji u logorima nikada nije
sasvim izumro, ~ini nam se kao poslednji tra~ak nekog ljudski razumlji-
vog ose}aja.158
Me|utim, pravi uàs po~eo je kada je SS preuzeo upravu logorâ. Staro
spontano zverstvo sada je ustupilo mesto apsolutno hladnom i sistemat-
skom uni{tavanju tela, sa ciljem da se uni{ti dostojanstvo; smrt se izbe-
gavala ili u nedogled odlagala. Logori vi{e nisu bili zabavni parkovi za
zveri u ljudskom obli~ju, odnosno za ljude kojima je mesto u du{evnim
bolnicama i zatvorima. Dogodilo se ne{to sasvim suprotno: logori su se
pretvorili u “poligone” na kojima su se savim normalni ljudi obu~avali da
postanu punopravni pripadnici SS-a.159
158 Rousset, op. cit., p. 390, pi{e o SS-ovcu koji je ovako kinjio jednog profesora: “Vi ste
bili profesor. E pa, sada vi{e niste profesor. Vi{e niste velika zverka. Sada ste obi~na ni{tari-
ja. Sad sam ja neko!”
159 Kogon, op. cit., p. 6, govori o ideji da se logori zadrè kao SS-ovi centri za obuku i
eksperimentisanje. On tako|e dobro obja{njava razliku izme|u ranijih logora, kojima je
upravljao SA, i onih kasnijih pod SS-om. “Ni jedan od prvobitnih logora nije imao vi{e od
hiljadu zatvorenika.... @ivot u njima ne moè se opisati. Nekolicina starih zatvorenika koji su
preìveli ove godine slaù se da nije bilo tog oblika sadizma koju pripadnici SA-a nisu
oku{ali. No, sve su to bili ~inovi individualnog zverstva, jo{ uvek nije postojao sasvim or-
ganizovan, hladan sistem koji bi obuhvatao velik broj ljudi. To je postigao tek SS” (p. 7).
Taj novi automatizovani sistem maksimalno je umrtvio ose}anje odgovornosti. Kada, na
primer, stigne naredba da se ubije nekoliko stotina ruskih zatvorenika, to se obavljalo puca-
njem kroz rupu kroz koju se zatvorenici nisu ni videli (v. Ernest Feder, “Essai sur la Psycho-
logie de la Terreur”, u: Synthèses, Brussels 1946). S druge strane, izopa~enost je ve{ta~ki
462 TOTALITARIZAM
Ubijanje ~ovekove individualnosti, ne~eg neponovljivog {to u podjed-

nakoj meri stvaraju priroda, volja i sudbina, ne~eg {to je postalo tako razu-
mljiva premisa u svim ljudskim odnosima da ~ak i jednojaj~ani blizanci
stvaraju odre|enu nelagodu, izaziva ose}anje uàsa koje daleko nadja~ava
bes pravno-politi~ke li~nosti i o~ajanje moralne. Taj uàs daje povoda
nihilisti~kim uop{tavanjima koja vrlo uverljivo tvrde da su svi ljudi
zveri.160 Iskustva iz koncentracionih logora zapravo dokazuju da se ljudi
mogu pretvoriti u zveri i da je ~ovekova “priroda” ipak “ljudska” samo u
meri u kojoj ~oveku otvara mogu}nost da postane ne{to krajnje neprirod-
no, da postane ~ovek.
Po ubijanju moralne li~nosti i brisanju pravne, uni{tenje individualnosti
je gotovo uvek uspe{no. Mogu}e bi bilo prona}i neke zakone masovne
psihologije koji bi objasnili za{to su milioni ljudi bez otpora dozvoljavali
da ih sprovode u gasne komore (iako ovi zakoni ne bi objasnili ni{ta osim
pomenutog uni{tenja individualnosti). Mnogo je zna~ajnije {to su ~ak i
ljudi koji su kao pojedinci bili osu|eni na smrt veoma retko poku{avali da
sa sobom povedu jednog od dèlata, {to je bilo malo ozbiljnijih pobuna, i
{to je ~ak i u trenucima oslobo|enja bilo jako malo spontanih masakara
nad SS-ovcima. Jer, uni{titi individualnost zna~i uni{titi spontanost, ~o-
vekovu mo} da zapo~ne ne{to novo na osnovu sopstvenih mo}i, ne{to {to
se ne moè objasniti kao reakcija na okolinu i doga|aje.161 Ostaju grozne
stvarana i kod ina~e normalnih ljudi. Ruse prenosi re~i jednog straàra SS-ovca: “Uglavnom
tu~em sve dok ne ejakuliram. U Vroclavu imam ènu i troje dece. Ranije sam bio savr{eno
normalan. Eto {ta su od mene uradili. Sada kada imam slobodno, ku}i ne mogu. Ne mogu
èni da pogledam u o~i” (p. 273). – Dokumenti iz Hitlerovog doba sadrè brojna svedo~enja
o prose~nosti ljudi kojima je bio poveren Hitlerov program istrebljenja. Dobra zbirka doku-
menata nalazi se kod Léona Poliakova, “The Weapons of Antisemitism”, objavio UNESCO
u: The Third Reich, London 1955. Ve}ina ljudi u jedinicama kori{}enim u ove svrhe nisu bili
dobrovoljci, ve} su za specijalne zadatke prekomandovani iz obi~ne policije. No, ~ak je i
obu~enim SS-ovcima ovakav zadatak padao teè od borbe u prvim redovima. Svedo~e}i o
nekom masovnom streljanju koje je izvr{io SS, jedan o~evidac sastavlja hvalospev ovoj je-
dinici koja je bila tako “puna idealizma” da je bila kadra da podnese “~itavo streljanje bez
kapi alkohola”.
@elju da se elimini{u svi li~ni motivi i strasti tokom “istrebljenja” i da se tako brutalnost
svede na najmanju meru pokazuje i ~injenica da je grupa lekara i inènjera kojoj je povereno
da se staraju o gasnim instalacijama stalno radila na njihovom unapre|enju, ~ime nije treba-
lo samo da se pove}a produktivnost fabrika le{eva, nego i da se ubrza i olak{a agonija `rtava.
160 Ovo je posebno upadljivo u Ruseovom delu. “Dru{tveni uslovi ìvota u logorima pre-
tvorili su veliku masu zatvorenika, kako Nemaca tako i deportovanih ljudi, bez obzira na nji-
hov raniji poloàj i obrazovanje, u degenerisanu rulju kojom u potpunosti vladaju primitivni
ìvotinjski refleksi” (p. 183).
161 U tom kontekstu treba spomenuti i zapanjuju}u retkost samoubistava u logorima. Ona
su bila mnogo ~e{}a pre hap{enja i deportovanja nego u logorima, {to se, naravno, delom
moè objasniti i time {to je u~injeno sve da se samoubistva, koja su, uostalom, spontan ~in,
spre~e. Iz statisti~kih podataka za Buhenvald (Nazi Conspiracy, IV, 800ff) proizilazi da se
marionete ljudskog lika koje se sve pona{aju kao onaj pas iz Pavlovljevog
eksperimenta, dakle sasvim predvidljivo, ~ak i kad idu u smrt, i koje i ne
rade ni{ta drugo osim {to reaguju. To i jeste prava pobeda sistema: “Po-
beda SS-a sastoji se u tome {to izmu~ena `rtva dozvoljava da je vode na
gubili{te bez otpora, {to pori~e sebe do ta~ke na kojoj ukida svoj identitet.
Ali to nije sámo sebi cilj. SS-ovci ne èle njen poraz tek tako, iz ~istog sa-
dizma. Oni znaju da sistem koji uspe da uni{ti `rtvu pre no {to se ona po-
pne na ve{ala... moè da drì ~itav narod u ropstvu. Da ga u potpnosti pot-
la~i. Nema ni~eg stra{nijeg od ovih povorki ljudi koji kao lutke idu u sm-
rt. ôvek koji to vidi, kaza}e sebi: ’Da bi ih ovako uni{tili, kakvu li samo
mo} njihovi gospodari imaju’, i skrenu}e pogled, pun gor~ine, ali pora-
èn.”162
Ako totalitarne aspiracije ozbiljno shvatimo i ne dozvolimo sebi da ih,
zavedeni zdravim razumom, proglasimo za utopijske i neostvarive, ispo-
stavlja se da je dru{tvo umiru}ih, stvoreno u logorima, jedini oblik dru{tva
u kom je mogu}a potpuna vlast nad ljudima. Oni koji teè totalnoj domi-
naciji moraju da uni{te svu spontanost, koju }e ve} i sámo postojanje indi-
vidualnosti uvek generisati, i da tragaju za njom i u najprivatnijoj sferi, ma
kako nepoliti~na i bezazlena ona izgledala. Pavlovljev pas, ~ovek sveden
na najelementarnije reakcije, skup reakcija koji se u svakom trenutku
moè likvidirati i zameniti nekim drugim koji }e se pona{ati na isti na~in,
prototip je “gra|anina” totalitarne dràve; a takav gra|anin se van logora
moè tek donekle stvoriti.
Beskorisnost logora, njihova cini~ki priznavana anti-utilitarnost, puki je
privid: za odrànje reìma oni su zna~ajniji od ma koje druge institucije.
Bez koncentracionih logora, bez onog neodre|enog straha koji izazivaju i
sasvim odre|ene obuke u totalitarnom dominiranju koju pruàju (a nje-
gove se radikalne mogu}nosti nigde drugde ne daju u toj meri testirati), to-
talitarna dràva nikada ne bi mogla da fanatizuje svoje jezgro niti da drì
~itav narod u potpunoj apatiji. Vladari i potla~eni bi isuvi{e brzo utonuli u
“staru buròasku rutinu”; posle po~etnih “izgreda” oni bi se pokorili sva-
kodnevici sa njenim ljudskim zakonitostima – ukratko, razvili bi se u
pravcu koji su predvi|ali svi posmatra~i zadojeni zdravim razumom. Tra-
gi~na zabluda svih ovih predvi|anja, datih sa pozicija jednog jo{ uvek
bezbednog sveta, posledica je pretpostavke da postoji ne{to kao za sva
vremena ustanovljena ljudska priroda, koja je poistove}ena sa istorijom, i
tako je ideja totalne dominacije progla{ena ne samo neljudskom, nego i
jedva vi{e od 0,5% smrtnih slu~ajeva moè povezati sa samoubistvom, da je jedne godine bi-
lo svega dva samoubistva, mada je te iste godine kona~an broj mrtvih iznosio 3.516. Isto
potvr|uju i izve{taji iz ruskih logora (upor. npr. Starlinger, op. cit., p. 57).
464 TOTALITARIZAM
nerealnom. A mi smo u me|uvremenu shvatili da je ~ovekova snaga tako

velika da on zaista moè da bude ono {to èli da bude.
U prirodi je totalitarnih reìma da zahtevaju neograni~enu mo}. Takva je
mo} ostvariva samo ako doslovce svim ljudima, bez ijednog izuzetka,
moè pouzdano da se vlada na svakom polju njihovog ìvota. U domenu
spoljne politike treba stalno osvajati nove neutralne teritorije, dok na do-
ma}em terenu uvek nove grupe ljudi treba trpati u sve ve}e koncentra-
cione logore ili, ako to okolnosti zahtevaju, likvidirati kako bi se stvorio
prostor za slede}e. Pitanje opozicije neva`no je i u spoljnoj i u unutra{njoj
politici. Sa stanovi{ta totalitarne dominacije, svaka neutralnost, pa ~ak i
svako spontano prijateljstvo, opasno je koliko i otvoreno neprijateljstvo,
zato {to je spontanost kao takva, sa svojom nepredvidljivo{}u, najve}a
prepreka totalnom dominiranju nad ~ovekom. Komunisti iz nekomunisti~-
kih zemalja koji su pobegli u Moskvu ili su bili pozvani tamo, morali su na
sopstvenoj koì da osete da oni za Sovjetski Savez predstavljaju smetnju.
Ube|eni komunisti, u onom smislu koji je danas i jedini realan, reìmu u
Rusiji su sme{ni i nepoèljni koliko je to i nacistima, na primer, bio svaki
ube|eni nacista iz Remove frakcije.
U totalitarnim uslovima ube|enje i mi{ljenje ma koje vrste je sme{no i
opasno, jer se totalitarni reìmi veoma ponose time {to im ono uop{te nije
ni potrebno, kao, uostalom ni ma {ta ljudsko. Ljudi, u meri u kojoj su ne{to
vi{e od ìvotinjske reakcije i obavljanja funkcija, suvi{ni su za totalitarne
reìme. Totalitarizam ne teì despotskom vladanju ljudima, ve} sistemu u
kom su ljudi suvi{ni. Totalna mo} moè se posti}i i o~uvati isklju~ivo u
svetu uslovnih refleksa, u svetu marioneta bez traga spontanosti. Upravo
zato {to su ~ovekove snage tako velike, njime se moè u potpunosti vladati
tek kada on postane primerak ìvotinjske vrste zvane ~ovek.
Zato je karakter opasan, i zato su i najnepravednije pravne norme uvek
na smetnji; individualnost, zapravo sve {to ljude me|usobno razlikuje, ne
moè se tolerisati. Dok god svi ljudi ne postanu u istoj meri suvi{ni – a to
se postiè samo u koncentracionim logorima – ne moè se ni dosti}i ideal
totalitarizma. Totalitarne dràve stalno teè stanju u kome je ~ovek suvi-
{an (mada ga nikad ne ostvaruju u potpunosti): nasumi~nim izborom gru-
pa za koncentracione logore, stalnim ~istkama unutar vladaju}eg aparata,
masovnim likvidacijama. Zdrav razum se o~ajni~ki buni protiv pokornos-
ti masa, i zbog toga smatra da je ovaj gigantski aparat terora suvi{an. Da
su u stanju da govore istinu, totalitarni vladari bi uzvratili: vama se aparat
~ini suvi{nim samo zato {to on sluì tome da ljude u~ini suvi{nima.
Totalitarni poku{aj da se ljudi u~ine suvi{nima u potpunosti odgovara

ose}anju modernih masa da su one same izli{ne na ovoj prenaseljenoj
Zemlji. U svetu umiru}ih, u kom se ljudima obja{njava da su suvi{ni tako
{to se kazna izri~e bez ikakve veze sa zlo~inom, u kom postoji eksploata-
cija bez profita i u kom se radi bez kona~nog proizvoda, besmisao se ra|a
sa svakim novim danom. Pa ipak, u okvirima totalitarne ideologije, ni{ta
nije razumljivije i logi~nije: ako su zatvorenici gamad, logi~no je da ih tre-
ba istrebiti otrovnim gasom; ako su degenerici, ne treba im dozvoliti da
zaga|uju narod; ako imaju “robovske du{e” (Himler), ne treba tra}iti vre-
me na njihovo prevaspitavanje. Sa stanovi{ta ideologije, nevolja sa logori-
ma skoro da je u tome {to su oni pa isuvi{e razumni, {to je primena ideolo-
gije skoro isuvi{e konzistentna.
Dok totalitarni reìmi tako odlu~no i cini~no odstranjuju iz sveta jedino
{to prema utilitaristi~kim o~ekivanjima zdravog razuma ima smisla, oni
svetu istovremeno name}u i neku vrstu super-smisla na koji su ideologije
u stvari uvek i ciljale kad su tvrdile da su prona{le klju~ za istoriju ili re{e-
nje zagonetki svemira. Mimo svog besmisla totalitarnog dru{tva, ustoli-
~uje se besmisleni super-smisao njegovog ideolo{kog praznoverja. Ideo-
logije su bezazlena, nekriti~ka i proizvoljna uverenja samo dok neko u
njih ne poveruje ozbiljno. îm se njihov zahtev za apsolutnim vaènjem
uzme ozbiljno, one postaju jezgra sistema u kom, kao i u sistemima svih
paranoika, sve logi~no, pa ~ak i neminovno proizilazi iz prethodnog, kada
se samo prihvati prva premisa. Ludilo takvih sistema nije toliko u njihovoj
premisi, koliko u doslednosti sa kojom se oni konstrui{u. ûdna logi~nost
svih izama, njihova prostodu{na vera u spasonosnu mo} tvrdoglave oda-
nosti bez obzira na specifi~ne, promenljive faktore, tako|e sadrì klice to-
talitarnog prezira prema stvarnosti i ~injenicama.
Zdrav razum, navikao na utilitarno mi{ljenje, nemo}an je spram ovog
ideolo{kog super-smisla, jer totalitarni reìmi zapravo uspostavljaju ce-
lovit svet ne-smisla. Ideolo{ki prezir prema ~injenicama barem je po~ivao
na gordoj pretpostavci o ~ovekovoj nadmo}i nad svetom; kona~no, upravo
prezir prema stvarnosti i moè da potakne na menjanje sveta, na prila-
go|avanje sveta ~oveku. Ono {to totalitarnom preziru prema realnosti
oduzima crtu ponosa (i ~ini ga time radikalno razli~itim od revolucionar-
nih teorija i stavova) jeste onaj super-smisao koji prezir prema stvarnosti
~ini uverljivim, logi~nim i konzistentnim. Bolj{evi~ka tvrdnja da je sa-
da{nji ruski sistem bolji od svih ostalih postaje istinski totalitarno sredstvo
kada totalitarni vladar iz nje izvu~e logi~ki besprekoran zaklju~ak da bez
ovog sistema ljudi nikada ne bi izgradili tako divne stvari kakve su, evo,
recimo, podzemna èleznica; a iz ovoga, opet, on izvla~i logi~an zaklju~ak
da je sumnjiv svako ko zna da i u Parizu postoji podzemna èleznica, zato
{to taj moè da navede ljude da posumnjaju da su takve divote zaista
mogu}e jedino u bolj{evizmu. Sve ovo vodi kona~nom zaklju~ku da ~o-
vek, kako bi ostao veran bolj{evik, mora da uni{ti pariski metro. Najva`ni-
ja je doslednost.
466 TOTALITARIZAM
Sa ovim novim strukturama, sagra|enim snagom super-smisla i sa

logikom kao motorom, zaista se nalazimo na kraju buròaske ere i njene
trke za profitom i mo}i, kao {to se nalazimo i na kraju ere imperijalizma i
ekspanzije. Agresivnost totalitarizma ne poti~e iz volje za mo}; sve i ako
se grozni~avo trudi da se pro{iri, totalitarizam ne ~ini to radi puke ekspan-
zije ili profita, ve} iz ~isto ideolo{kih razloga: da bi svet u~inio konzistent-
nim, da bi dokazao da je onaj super-smisao ispravan.
Prvenstveno radi super-smisla, radi potpune doslednosti, totalitarizam
mora da uni{ti svaki trag onoga {to uglavnom zovemo ljudskim dostojan-
stvom. Jer po{tovanje ljudskog dostojanstva pretpostavlja priznavanje
drugih ljudi ili drugih nacija kao subjekata, kao graditeljâ svetova, ili kao
drugova na izgradnji zajedni~kog sveta. Nijedna ideologija koja teì ob-
ja{njavanju svih doga|aja iz pro{losti i predvi|anju toka budu}ih doga|aja
ne moè da podnese nepredvidljivost koja poti~e iz ~ovekove kreativnosti,
iz njegove sposobnosti da stvori ne{to novo {to niko nije mogao da pred-
vidi.
Zato totalitarne ideologije ne streme transformisanju spoljnog sveta ili
revolucioniranju dru{tva, ve} preobraàvanju ~ovekove prirode. Koncen-
tracioni logori su laboratorije u kojima se isprobavaju promene u ljudskoj
prirodi, pa stoga njihova sramnost i nije samo problem zatvorenika i onih
koji njima upravljaju prema strogo “nau~nim” merilima: ona je problem
svih ljudi. Nije sporna patnja, nje je na zemlji uvek bilo na pretek, niti je
sporan broj `rtava. Na kocki je sama ljudska priroda, i mada se ~ini da ovi
eksperimenti ne uspevaju da promene ~oveka, nego samo da ga uni{te,
stvaraju}i dru{tvo u kom se stalno ostvaruje nihilisti~ka banalnost homo
homini lupus, trebalo bi imati na umu da su oni sprovo|eni u ograni~enim
razmerama, a da kona~ne rezultate mogu da pokaù tek u uslovima vlada-
vine nad ~itavim svetom.
Do sada je totalitarno uverenje da je sve mogu}e dokazalo, ~ini se, jedi-
no da se sve moè uni{titi. Pa ipak, teè}i da dokaù da je sve mogu}e, to-
talitarni reìmi su i nehotice otkrili da ima zlo~ina koje ljudi ne mogu ni
dovoljno da kazne ni da zaborave. Kada je nemogu}e postalo mogu}e, ono
je postalo i neka`njivo, neoprostivo apsolutno zlo koje se ne da razumeti
niti objasniti motivima li~nog interesa, pohlepe, zavisti, gladi za mo} i
kukavi~luka: zlo, dakle, koje nijedan bes ne moè da osveti, koje ljubav ne
moè da nadja~a, koje prijateljstvo ne moè da zaboravi. Kao {to `rtve u
fabrikama smrti ili u pe}inama zaborava u o~ima dèlata vi{e nisu bile
“ljudi”, tako se i ova najnovija vrsta zlo~ina nalazi s onu stranu ~ak i
~ovekove solidarnosti u grehu.
Sasvim je u skladu sa ~itavom na{om filozofskom tradicijom to {to ne
moèmo da pojmimo “radikalno zlo”; ovo vaì i za hri{}ansku teologiju,
koja je ~ak i \avolu dala nebesko poreklo, i za Kanta, jedinog filozofa ko-
ji je, skovav{i izraz “radikalno zlo”, morao makar da pretpostavi njegovo
postajanje, mada ga je odmah racionalizovao u predstavi o “izopa~enoj
zloj volji”, koja bi se dala objasniti razumljivim motivima. Tako mi, dakle,
nemamo nikakvu potporu kada poku{avamo da razumemo fenomen koji
nas suo~ava sa nadmo}nom stvarno{}u i koji ru{i sva nama poznata meri-
la. Samo se jedna stvar ~ini jasnom: moèmo re}i da se radikalno zlo po-
javilo zajedno sa sistemom u kom su svi ljudi postali podjednako suvi{ni.
Manipulatori ovog sistema veruju u sopstvenu suvi{nost koliko i u
suvi{nost svih drugih, a totalitarni dèlati su tim opasniji {to ne haju za to
da li su i sami ìvi ili mrtvi, da li su ikada ìveli ili mo`da nikad nisu ni ro-
|eni. Fabrike le{eva i pe}ine zaborava opasne su zato {to se danas, sa sve
ve}om prenaseljeno{}u i sa sve ve}im brojem besku}nika, mase ljudi stal-
no smatraju suvi{nima, bar sa strogo utilitarnog stanovi{ta. Politi~ke, dru-
{tvene i ekonomske tendencije {irom sveta su u dosluhu sa totalitarnim in-
stitucijama koje sluè tome da ljude u~ine suvi{nima. Utilitarni zdrav ra-
zum masa, koje su u ve}ini zemalja isuvi{e o~ajne da bi se i dalje mnogo
pla{ile smrti, dobro razume implicirano isku{enje: nacisti i bolj{evici mo-
gu da budu sigurni da su njihove fabrike smrti, koje daju najbrè re{enje
problema prenaseljenosti, ekonomski suvi{nih i dru{tveno iskorenjenih
masa, i privla~ne i opasne. Totalitarne ideje mogu itekako da nadìve pad
totalitarnih reìma; njihova isku{enja }e se javljati kad god se u~ini nemo-
gu}im da se politi~ka, dru{tvena ili ekonomska beda ublaì na na~in do-
stojan ~oveka.
TRINAESTO POGLAVLJE: Ideologija i teror:
nov oblik vlasti
U PRETHODNIM poglavljima vi{e puta smo naglasili da sredstva totalne

dominacije nisu samo mnogo radikalnija, nego da se totalitarizam
su{tinski razlikuje od ostalih nama poznatih oblika politi~ke opresije,
kakvi su despotija, tiranija i diktatura. Ma gde da je do{ao na vlast, totali-
tarni pokret je razvio sasvim nove politi~ke institucije i uni{tio svu
dru{tvenu, pravnu i politi~ku tradiciju zemlje. Bez obzira na tu specifi~nu
politi~ku tradiciju ili poseban duhovni izvor svoje ideologije, totalitarna
vlast je uvek klase pretvarala u mase, zamenjivala partijski sistem ne je-
dnopartijskom diktaturom, nego masovnim pokretom, pomerala teì{te
mo}i sa vojske na policiju, a u spoljnoj politici jasno je stremila svetskoj
dominaciji. Sada{nje totalitarne vlade razvile su se iz jednopartijskih si-
stema; gde god su ovi postali zaista totalitarni, po~eli su da delaju u skladu
sa sistemom vrednosti koji se tako drasti~no razlikovao od svih ostalih da
nijedna od na{ih tradicionalnih pravnih, moralnih ili zdravorazumskih uti-
litarnih kategorija nije mogla da nam pomogne da shvatimo, ocenimo ili
predvidimo dalji tok njihovih akcija.
Ako je ta~no da se elementi totalitarizma mogu na}i u istoriji, i ako ana-
liziramo politi~ke implikacije onoga {to uglavnom zovemo krizom na{eg
veka, name}e se zaklju~ak da ta kriza nije puka spoljna pretnja, da nije tek
rezultat agresivne spoljne politike Nema~ke ili Rusije, i da sigurno ne}e
nestati sa Staljinovom smr}u, kao {to nije nestala ni padom nacisti~ke
Nema~ke. Mogu}e je ~ak i da }e prave nevolje na{eg vremena dobiti svoj
autenti~an – mada ne neminovno i najokrutniji – oblik tek kada totalita-
rizam postane deo pro{losti.
Ovakva razmi{ljanja name}u nam pitanje da li je totalitarizam, ro|en za
vreme krize, a u isto vreme i njen najjasniji i jedini nedvosmislen simp-
tom, zaista samo nu`no zlo koje svoje metode zastra{ivanja, na~ine orga-
nizovanja i instrumente nasilja pozajmljuje iz dobro poznatog politi~kog
arsenala tiranije, despotizma i diktature, i koje svoje postojanje duguje à-
losnom, ali mo`da slu~ajnom slabljenju tradicionalih politi~kih snaga – li-
beralnih ili konzervativnih, nacionalisti~kih ili socijalisti~kih, republikan-
skih ili monarhisti~kih, autoritarnih ili demokratskih. Ili mo`da, ba{ na-
protiv, postoji neka posebna priroda totalitarne vladavine, mo`da ona ima
IDEOLOGIJA I TEROR: NOVI OBLIK VLASTI 469
neku posebnu su{tinu i moè da se poredi i defini{e kao i drugi oblici vla-
danja koje zapadna misao poznaje i priznaje jo{ od antike. Ako je to ta~no,
onda bi novi i do sad nepoznati oblici totalitarne organizacije i politike
morali da po~ivaju na jednom od nekoliko elementarnih iskustava koje
ljudi sti~u kad god ìve i rade zajedno. Ako postoji takvo elementarno is-
kustvo ~iji je politi~ki izraz totalitarna dominacija, onda bi to, s obzirom
na originalnost totalitarnog oblika vladanja, moralo biti iskustvo koje iz
ve} bilo kog razloga do sada nije bilo temelj neke politi~ke zajednice i ko-
je – mada mo`da poznato u svakom drugom pogledu – nikada do sada ni-
je dominiralo i upravljalo javnim poslovima.
Sa stanovi{ta istorije ideja, ovo je malo verovatno. Jer, oblici vlasti pod
kojima ljudi ìve malobrojni su; njih su Grci rano otkrili i klasifikovali, a
pokazali su se kao veoma dugove~ni. Ako u praksi primenimo ova sazna-
nja, ~ija se osnovna ideja, uprkos mnogim varijacijama, nije menjala to-
kom dva i po milenijuma koja dele Platona i Kanta, odmah padamo u isku-
{enje da totalitarizam tuma~imo kao neki moderan oblik tiranije, odnosno
nezakonite vladavine jednog ~oveka. S jedne strane samovoljna vlast,
neograni~ena zakonom, podre|ena interesima vladara a protivna interesi-
ma podanika, a s druge strah kao na~elo delanja, naime strah naroda od
vladara i strah vladara od naroda – ovo su bile odlike tiranije kroz ~itavu
na{u tradiciju.
Umesto da kaèmo da totalitarna vlast nema presedana, mogli bismo is-
to tako da kaèmo da je ona razorila onu alternativu na kojoj je politi~ka
filozofija zasnivala sve definicije su{tine vlasti, a to je alternativa izme|u
zakonite i nezakonite vlasti, izme|u samovolje i legitimne mo}i. Nikada
nije osporavano da postoji veza izme|u zakonite vlasti i zakonite mo}i s
jedne, i bezakonja i samovolje s druge strane. Pa ipak, totalitarni reìm
suo~ava nas sa sasvim druga~ijom vrstom vlasti. On se, istini za volju, oglu-
{ava o sve pozitivne zakone, pa ~ak ide do te krajnosti da osporava i one
koje je sam doneo (kao u slu~aju sovjetskog ustava iz 1936, da navedemo
najizrazitiji primer), ili zakone koje se nije potrudio ni da ukine (kao u
slu~aju vajmarskog ustava koji nacisti nikada nisu opozvali). Opet, ne mo-
è se re}i ni da on dela bez ikakvih zakonskih smernica, niti da je proizvo-
ljan, jer pretenduje na strogo i nedvosmisleno po{tovanje onih zakona
Prirode ili Istorije iz kojih navodno proizilaze svi pozitivni zakoni.
Monstruozna je, ali dosta te{ko oboriva tvrdnja totalitarne vlasti da ona
nikako nije “nezakonita”, nego da se vra}a izvorima autoriteta iz kojih po-
zitivni zakoni crpu svoj kona~ni legitimitet, da, ni izdaleka proizvoljna,
ona mnogo vi{e po{tuje nadljudske sile nego bilo koja vlast pre nje, i da je,
daleko od toga da crpe snagu iz interesa jednog ~oveka, sasvim spremna
da `rtvuje sva~ije neposredne vitalne interese da bi ispo{tovala ono {to ona
sama pretpostavlja da je zakon Istorije ili zakon Prirode. Njeno oglu{ava-
470 TOTALITARIZAM
nje o pozitivne zakone pretenduje na vi{i oblik legitimnosti koji, budu}i

nadahnut samim izvorima, moè da se odrekne pravni~kog sitni~arenja.
Totalitarna zakonitost smatra da je prona{la na~in da na Zemlji uspostavi
vladavinu prava – ne{to {to pozitivno pravo istini za volju ne moè da po-
stigne. Jaz izme|u prava i pravde nikada nije mogao da se premosti zato
{to su merila dobra ili zla, u koje pozitivno pravo prevodi sopstveni izvor
autoriteta – “prirodni zakon” koji vlada ~itavim univerzumom ili boànski
zakon objavljen u ljudskoj istoriji, ili, pak, obi~aji i tradicija koji izraàva-
ju zakon zajedni~ki svim ljudima – neminovno uop{tena i moraju da vaè
u bezbrojnim i nepredvidljivim situacijama, tako da im izmi~e svaki poje-
dina~ni, konkretni slu~aj sa njegovim neponovljivim spletom okolnosti.
Totalitarna zakonitost, koja zanemaruje pravo i pretenduje na ostvarenje
direktne vladavine pravde na Zemlji, sprovodi zakon Istorije ili zakon
Prirode ne prevev{i ga u merila dobra ili zla koja bi se ticala pona{anja po-
jedinca. Ona zakon primenjuje direktno na ljudsku vrstu, ne vode}i mnogo
ra~una o ~ovekovoj prirodi. Zakon Prirode ili zakon Istorije, ako se pravil-
no primenjuje, kao kona~an proizvod navodno treba da dâ ~ove~anstvo –
ova nada je u pozadini te`nje totalitarizma ka globalnoj vlasti. Totalitari-
zam tvrdi da preobraàva ljudski rod u aktivnog, nepogre{ivog nosioca za-
kona koji bi ljudi ina~e pasivno i s oklevanjem po{tovali. Ako je ta~no da
je veza izme|u totalitarnih zemalja i civilizovanog sveta raskinuta zbog
monstruoznih zlo~ina totalitarnih reìma, tako|e je ta~no i da ti zlo~ini
nisu posledica puke agresivnosti, bezobzirnosti, rata i izdaje, ve} svesnog
raskida sa onim consensus iuris koji, prema Ciceronu, ~ini “narod”, i koji
je, prema me|unarodnom pravu, u moderno doba osnov ~itavog civi-
lizovanog sveta utoliko {to ostaje kamen-temeljac me|unarodnih odnosa
~ak i u uslovima rata. Ovaj osnovni konsenzus pretpostavka je i moralnog
prosu|ivanja i pravnog ka`njavanja: kriminalcu se moè pravedno suditi
samo zato {to on u~estvuje u consensus iuris, a ~ak i objavljen zakon Bo`ji
moè da postoji me|u ljudima samo ako ga oni uvaàvaju.
Na ovoj ta~ki na videlo izlazi su{tinska razlika izme|u totalitarne i
drugih koncepcija prava. Totalitarna politika ne zamenjuje jedan sistem
zakona drugim, ona ne uspostavlja sopstveni consensus iuris, ne stvara ne-
ki nov oblik legalnosti, na primer revolucijom. Njeno oglu{avanje o sve,
pa ~ak i o sopstveno pozitivno pravo, pokazuje nam da ona veruje da moè
da opstane i bez ikakvog consensus iuris a da ipak ne zavr{i u tiranskom
bezakonju, samovolji i strahu. A bez consensus iuris moè da opstane zato
{to obe}ava da }e raskinuti vezu izme|u po{tovanja zakonâ i ~ovekovog
delanja i volje; ona obe}ava pravdu na Zemlji zato {to tvrdi da }e ~ovek
postati otelovljenje zakonâ.
Ovakvo poistove}ivanje ~oveka i zakona naizgled ukida jaz izme|u pra-
va i pravde, koji je mu~io pravnu misao od anti~kih vremena, ali ono nema
nikakve sli~nosti sa lumen naturale ili sa glasom savesti kojim se Priroda

odnosno Boànstvo kao izvori autoriteta za ius naturale odnosno za isto-
rijski otkrivene Bo`je zapovesti navodno objavljuju kroz ~oveka. Oni od
~oveka nikada nisu ~inili otelovljenje zakona, ve} su, naprotiv, i dalje
odvojeni od njega kao autoritet koji traì uvaàvanje i poslu{nost.
Smatralo se da su Priroda ili Boànstvo kao izvor autoriteta za pozitivno
pravo stalni i ve~ni; zakoni su se menjali prema okolnostima, ali su ipak
bili relativno trajni u pore|enju sa ~ovekovim delanjem, koje je podlo`no
mnogo brìm promenama, a tu trajnost crpeli su iz ve~nog prisustva izvo-
ra svog autoriteta. Pozitivno pravo zato pre svega treba da bude faktor sta-
bilnosti u nestalnim prilikama ~ovekovog sveta.
Prema tuma~enju totalitarizma, svi zakoni su postali zakoni kretanja.
Kada nacisti govore o zakonu prirode ili kada bolj{evici govore o zakonu
istorije, ni priroda ni istorija vi{e nisu stabilizuju}i izvor autoriteta za dela-
nje smrtnog ~oveka: oni sada sami po sebi predstavljaju kretanje. U poza-
dini nacisti~kog verovanja u zakon rase kao izraz zakona prirode u ~oveku
jeste Darvinova ideja o ~oveku kao proizvodu prirodnog razvoja koji ne
mora nu`no da se zaustavi na sada{njoj ljudskoj vrsti; isto tako je u poza-
dini bolj{evi~kog verovanja u klasnu borbu kao izraz zakona istorije Mark-
sova predstava o dru{tvu kao proizvodu gigantskog istorijskog procesa
koji po sopstvenom zakonu kretanja hita ka kraju istorijskih vremena, ka-
da }e sam sebe ukinuti.
Razlika izme|u Marksovog istorijskog i Darvinovog prirodnja~kog
pristupa ~esto je isticana, a uglavnom, i s pravom, u Marksovu korist. To
nas je navelo da zaboravimo koliko se ìvo Marks interesovao za Darvi-
nove teorije; Engels nije mogao da zamisli ve}i kompliment za Marksova
nau~na dostignu}a nego da ovog nazove “Darvinom istorije”.1 Ako pogle-
damo ne kona~ne rezultate nego osnovne filozofske pretpostavke ova dva
nau~nika, ispostavlja se da su u krajnjoj liniji kretanje istorije i kretanje
prirode jedno te isto. Darvin uvodi pojam razvoja u prirodu: on tvrdi da,
bar na polju biologije, kretanje prirode nije cirkularno, nego je linearno, da
se priroda kre}e po zakonu beskona~ne progresije, {to zapravo zna~i da se
priroda nekako utapa u istoriju, da se ìvot prirode posmatra sa stanovi{ta
istorije. “Prirodni” zakon opstanka najja~eg isto tako je i zakon istorije, pa
je mogao da posluì rasizmu koliko i Marksov zakon o opstanku najpro-
gresivnije klase. S druge strane, Marksova klasna borba kao pokreta~ka
sila istorije zapravo je izraz razvoja proizvodnih snaga, ~ije je poreklo,
1 U pogrebnom govoru Marksu, Engels je rekao: “Kao {to je Darvin otkrio zakon razvoja
organskog ìvota, tako je Marks otkrio zakon razvoja ljudske istorije.” Sli~an komentar moè
se na}i u Engelsovom uvodu za izdanje Komunisti~kog manifesta iz 1890, a u uvodu za
Ursprung der Familie (Poreklo porodice) on opet u jednom dahu spominje “Darvinovu teori-
ju evolucije” i “Marksovu teoriju vi{ka vrednosti”.
472 TOTALITARIZAM
opet, u “radnoj snazi” ~ovekovoj. Rad, prema Marksu, nije istorijska, nego
prirodno-biolo{ka snaga: rad se defini{e kao ~ovekov “metabolizam sa
prirodom”, putem kog on uspeva da i o~uva svoj ìvot, ìvot pojedinca, i
da produì vrstu.2 Engels je uvideo sli~nost izme|u osnovnih uverenja ova
dva ~oveka zato {to je shvatio presudnu ulogu koju ideja razvoja igra u
obe teorije. Ogromna intelektualna promena koja se odigrala polovinom
pro{log veka sastojala se u tome {to su ljudi prestali da stvari posmatraju
ili prihvataju “onakvima kakve jesu”, ve} su po~eli da ih tuma~e kao ste-
penik u nekom budu}em razvoju. Da li se pokreta~ka snaga tog razvoja
zove priroda ili istorija bilo je od relativno male va`nosti. U ovim ideolo-
gijama sam pojam “zakona” promenio je zna~enje: od stabilnog okvira u
kom moè da se odvija ljudsko delanje i kretanje, on je postao izraz kre-
tanja kao takvog.
Totalitarna politika, koja je nastavila da se drì recepta ideologije, otkri-
la je pravu prirodu ovog kretanja zato {to je jasno pokazala da njemu nema
kraja. Zakon prirode nalaè da se elimini{e sve {to je {tetno i nesposobno
da ìvi – ali ako se u jednom trenutku ne prona|u nove kategorije {tetnih i
nesposobnih za ìvot, to }e zna~iti i kraj prirode. Zakon istorije nalaè
“odumiranje” odre|ene klase tokom klasne borbe – ali ako se ne jave za-
~eci novih klasa, koje }e, opet, i same “odumreti” u rukama totalitarnih
vladara, to }e zna~iti kraj ljudske istorije. Drugim re~ima, zakon ubijanja,
pomo}u kog totalitarni pokreti grabe i sprovode vlast, ostao bi njihov za-
kon ~ak i ako bi oni uspeli da pokore celo ~ove~anstvo.
Pod zakonitom vla{}u podrazumevamo politi~ku zajednicu kojoj je po-
trebno pozitivno pravo da bi se nepromenljivi ius naturale ili ve~ne bo-
ànske zapovesti preveli u merila dobra i zla i primenjivali. Jedino u ovim
normama, u sistemu pozitivnog prava svake zemlje, ius naturale ili ve~ne
boànske zapovesti postaju politi~ka realnost. U totalitarnim dràvama
mesto pozitivnog prava zauzima totalni teror, koji zakon kretanja istorije
ili prirode treba da prevede u stvarnost. Pozitivno pravo defini{e {ta je
prestup, ali ne zavisi od njega: ako u nekom dru{tvu nema zlo~ina, to ne
zna~i da su zakoni suvi{ni, ve}, naprotiv, da je njihova vladavina potpuna.
Isto tako i totalitarni teror vi{e nije puko sredstvo za gu{enje opozicije,
mada se i u te svrhe koristi. Teror je totalan ako ne zavisi od postojanja
opozicije; on suvereno vlada kada mu vi{e niko ne stoji na putu. Ako je za-
konitost su{tina ne-tiranske vlasti, a bezakonje su{tina tiranije, onda je te-
ror su{tina totalitarne dominacije.
Teror je ostvarenje zakona kretanja, i njegov glavni cilj jeste da omogu}i
silama prirode ili istorije da slobodno vr{ljaju ljudskom vrstom, neometa-
2 Za Marksovu predstavu o radu kao “ve~noj nu`nosti, nametnutoj od prirode, bez koje ne
moè biti metabolizma izme|u ~oveka i prirode, pa tako ni ìvota” v. Kapital, tom I, deo I,
glava I i V; citirani odeljak je iz glave I, odeljak 2.
ne spontanim ljudskim delanjem. Teror poku{ava da “stabilizuje” ljude

kako bi oslobodio sile prirode ili istorije. Zakon kretanja odabira neprijate-
lje ljudske vrste na koje se teror usmerava; nedopustivo je da ikakva spon-
tana akcija, bilo da ona izraàva protivljenje ili podr{ku, ometa elimini-
sanje “objektivnog neprijatelja” Istorije ili Prirode, klase ili rase. Krivica i
nevinost postaju besmislene kategorije; “kriv” je svako ko se na|e na putu
prirodnom ili istorijskom procesu koji je presudio “niìm rasama”, poje-
dincima “nesposobnim za ìvot”, “izumiru}im klasama i dekadentnim na-
rodima”. Teror te presude izvr{ava, a na njegovom sudu svi su subjektivno
nevini: ubijeni zato {to nisu u~inili ni{ta protiv sistema, a ubice zato {to u
stvari ne ubijaju, ve} izvr{avaju smrtnu presudu koju je doneo neki vi{i
sud. Vladari, opet, ne tvrde da su pravi~ni ili mudri, ve} samo da sprovode
zakone istorije ili zakone prirode; oni ne primenjuju zakone, nego po{tuju
kretanje i zakon koji njime upravlja. Ako se kao zakon prihvati zakon kre-
tanja neke nadljudske sile, Prirode ili Istorije, onda teror jeste zakonitost
sama.
Teror kao sprovo|enje nekog zakona kretanja ~iji kona~ni cilj nije do-
brobit ljudi ili interes jednog ~oveka nego stvaranje ljudske vrste, elimi-
ni{e individuu zarad vrste, `rtvuje “delove” zarad “celine”. Nadljudska si-
la Prirode ili Istorije ima svoj po~etak i svoj kraj, tako da je mogu ometati
samo neki nov po~etak i individualni kraj, {to ìvot svakog ~oveka i jeste.
Pozitivno pravo u konstitucionalnim sistemima ima zadatak da odredi
granice i da uspostavi kanale komunikacije izme|u ljudi, ~ije je zajed-
ni{tvo stalno ugroèno novim ljudima koji se u njemu ra|aju. Sa svakim
novim ro|enjem, svetu je podaren novi po~etak, novi svet se potencijalno
stvara. Stabilnost zakonâ je okvir za stalno kretanje svih ljudskih poslova,
kretanje kome nema kraja dok god se ljudi ra|aju i umiru. Zakoni ograni-
~avaju svaki novi po~etak, a u isti mah mu i jem~e slobodu kretanja, mo-
gu}nost stvaranja ne~eg sasvim novog i nepredvidljivog. Granice pozitiv-
nog prava za ~ovekovo politi~ko postojanje predstavljaju {to i se}anje za
njegovo istorijsko postojanje: one jem~e pre-egzistenciju zajedni~kog sve-
ta, odre|eni kontinuitet koji prevazilazi trajanje svakog pojedina~nog na-
ra{taja, apsorbuje sve nove ìvote i hrani se njima.
Totalni teror lako se moè protuma~iti kao simptom tiranije, zato {to to-
talitarna vlast u svojim po~etnim fazama mora da se pona{a kao tiranija i
da poru{i granice ~ovekovog zakona. No, totalni teror za sobom ne ostav-
lja nikakvo proizvoljno bezakonje, on ne besni zarad samovolje ili despot-
ske mo}i jednog ~oveka protiv svih, a ponajmanje zarad rata svih protiv
svih. On granice me|u pojedinicima i kanale komunikacije zamenjuje
gvozdenim obru~em koji ljude drì tako tesno zbijene da se ponekad ~ini
kao da se njihovo mno{tvo pretopilo u jedno bi}e gigantskih razmera. Uki-
nuti ograde zakonâ me|u ljudima, kako to tiranija ~ini, zna~i oduzeti
474 TOTALITARIZAM
~oveku njegove pojedina~ne slobode i uni{titi Slobodu kao ìvu politi~ku

realnost; jer prostor izme|u ljudi, onako kako ga pravo ocrtava, ìvotni je
prostor slobode. Totalni teror koristi ovo staro sredstvo tiranije, ali u isti
mah uni{tava i bezakonitu, neogra|enu divljinu straha i sumnje koju tira-
nija stvara. Ova divljina, istini za volju, vi{e nije ìvotni prostor slobode,
ali ona ìteljima tiranske dràve, ma koliko njih proganjali strah i sumnja,
jo{ uvek ostavlja ne{to prostora za delanje.
Zbijaju}i ljude, totalni teror uni{tava prostor izme|u njih; u pore|enju sa
prilikama unutar njegovog gvozdenog obru~a, ~ak se i pustinja tiranije,
koja je bar neki prostor, ~ini oli~enjem slobode. Ne moè se re}i da totali-
tarna vlast prosto ograni~ava pojedina~ne slobode ili ukida su{tinske slo-
bode; ona, uzgred, bar prema onom {to znamo, ne uspeva da iz ~ovekovog
srca izbri{e ljubav prema slobodi. Ona uni{tava onaj najva`niji preduslov
svake slobode, a to je prosto mogu}nost kretanja, koja se ne moè ostvari-
ti bez prostora.
Totalni teror, su{tina totalitarne vlasti, ne postoji ni na korist ni na {tetu
ljudi. Njegov je zadatak da silama prirode ili istorije pomogne da u do sa-
da nepoznatoj meri ubrzaju kretanje. Ovo kretanje, koje se odvija prema
sopstvenim zakonima, ne moè da se ometa na duè staze; kona~no, nje-
gova snaga uvek }e biti mnogo ve}a od najve}eg de“la i od najsna`nije vo-
lje ~ovekove. No ono itekako moè da se uspori, i gotovo se neminovno
usporava ~ovekovom slobodom, koju ~ak ni totalitarni vladari ne mogu da
iskorene, jer je ova sloboda – ma kako bezna~ajna i proizvoljna ona njima
izgledala – identi~na sa ~injenicom da se ljudi stalno ra|aju i da stoga sva-
ki ~ovek jeste nov po~etak, da, u izvesnom smislu, zapo~inje svet iznova.
Sa stanovi{ta totalitarizma, ~injenica da se ljudi ra|aju i umiru samo je
nezgodno uplitanje u posao vi{ih sila. Teror zato, kao sluga pokorni kre-
tanja prirode ili istorije, treba da elimini{e ne samo slobodu u nekom spe-
cifi~nom smislu, nego i izvor slobode, koji je dat sa ~injenicom ~ovekovog
ro|enja, sa njegovom sposobno{}u da po~inje iznova. Pomo}u gvozdenog
obru~a terora, koji uni{tava {arolikost i od mno{tva ljudi ~ini Jednog koji
}e nepogre{ivo delati u skladu sa zakonima istorije ili prirode, ne samo {to
mogu da se oslobode sile istorije i prirode, nego mogu i da se ubrzaju u
meri u kojoj one same to nikada ne bi postigle. To prakti~no zna~i da teror
odmah, ne sa~ekav{i sporije i manje efikasne procese prirode ili istorije,
izvr{ava smrtnu kaznu koju je priroda navodno izrekla nad rasama ili po-
jedincima koji su “nesposobni da ìve”, ili koje, pak, je istorija izrekla nad
“izumuri}im klasama”.
îni se da ova koncepcija, po kojoj je kretanje postalo su{tina vlasti,
re{ava jedan veoma stari problem politi~ke misli, nalik ve} pomenutom
jazu izme|u prava i pravde. Ako se su{tina vlasti defini{e kao po{tovanje
prava, i ako se podrazumeva da su zakoni stabilizacioni faktor u javnim
poslovima (kako je zaista i bilo otkako je Platon u svojim Zakonima pri-

zvao Zevsa, boga granica), javlja se problem kretanja politi~ke zajednice i
delanja njenih gra|ana. Po{tovanje prava ograni~ava delanje, ali ga ne
nadahnjuje; zna~aj, ali i problemati~nost zakonâ u slobodnim dru{tvima
sastoji se u tome {to oni uvek kazuju {ta ne treba ~initi, ali ne i {ta treba.
Definicija politi~ke zajednice nikad nije sadràla pojam kretanja, makar i
zato {to se su{tina politi~ke zajednice (opet jo{ od Platona) oduvek defini-
sala preko trajnosti: ~inilo se da je trajnost jedan od najpouzdanijih ar{ina
za valjanost vlasti. Jo{ za Monteskjea vrhovni dokaz za nevaljanost tirani-
je jeste to {to se samo tiranija moè uni{titi iznutra, {to samo ona moè sa-
ma od sebe da propadne, dok se svi drugi oblici vlasti uni{tavaju spoljnim
faktorima. Zato je za definisanje oblikâ vladavine uvek potrebno ono {to
Monteskje naziva “na~elom delanja”, koje, razli~ito u svakom sistemu,
treba da inspiri{e kako vlast, tako i gra|ane u njihovoj javnoj delatnosti i
da, pored ~isto negativnog merila zakonitosti, posluì kao merilo za prosu-
|ivanje svih javnih poslova. Takvi vode}i principi i kriteriji pona{anja su,
prema Monteskjeu, ~ast u monarhiji, vrlina u republici, a strah u tiraniji.
Pod savr{enom totalitarnom vla{}u, u kojoj su svi ljudi postali Jedan
ôvek, u kojoj je sve delanje usmereno na to da ubrza kretanje prirode ili
istorije, gde svaki pojedina~ni ~in predstavlja izvr{enje smrtne kazne koju
su Priroda ili Istorija ve} izrekle, dakle u uslovima u kojima je potpuno
sigurno da }e teror odràvati stalno kretanje, nije potrebno nikakvo pravo
na~elo delanja. A ipak, dok god totalitarizam ne pokori ~itavu Zemlju i
gvozdenim obru~em od svakog ~oveka na~ini deo jedinstvenog ~ove~an-
stva, ne moè se u potpunosti sprovesti teror u svojoj dvostrukoj funkciji
su{tine vlasti i principa ne delanja, nego kretanja. Kao {to je ~ak i po-
{tovanje prava u konstitucionalnim sistemima nedovoljno da bi motivisalo
i usmeravalo ~oveka koji dela, tako ni teror u totalitarnima nije dovoljan
da bi motivisao i usmeravao.
Dok u sada{njim uslovima totalitarna vlast sa drugim oblicima vladanja
jo{ uvek deli potrebu da usmerava pona{anje svojih gra|ana u javnim
poslovima, njoj nije potrebno na~elo delanja u strogom smislu, pa ~ak ne
bi ni znala {ta s njim, budu}i da }e ona ukinuti upravo ~ovekovu mo} da
dela. U uslovima totalnog terora ~ak ni strah vi{e ne moè da usmerava
~ovekovo pona{anje, zato {to teror svoje `rtve bira bez obzira na njihova
dela ili misli, nego isklju~ivo u skladu sa objektivnom nu`no{}u prirodnog
ili istorijskog procesa. Strah je u totalitarizmu verovatno ra{ireniji nego
ikada; no, on je izgubio svoju prakti~nu korist ako ljudima vi{e ne moè da
pomogne da izbegnu opasnosti kojih se pribojavaju. Isto to vaì i za naklo-
nost prema reìmu; jer totalni teror ne samo {to svoje `rtve bira prema ob-
jektivnim merilima, on i svoje dèlate bira uz isto tako potpuno prenebre-
gavanje kandidatovih uverenja i sklonosti. Velike ~istke u Sovjetskom
476 TOTALITARIZAM
Savezu i satelitskim zemljama jasno su dokazale da se uverenje kao motiv

za delanje sistematski ukida. Cilj totalitarnog vaspitanja nikada i nije bio
da name}e uverenja nego da uni{ti i samu ~ovekovu sposobnost da ih pri-
hvata. Uvo|enje ~isto objektivnih kriterijuma prilikom izbora potencijal-
nih pripadnika SS-a bio je Himlerov veliki organizatorski izum; on je kan-
didate birao sa fotografija, prema ~isto rasnim odlikama. Sama priroda je
odlu~ivala ne samo koga treba eliminisati, nego i koga treba obu~avati za
dèlata.
Da bi se pokrenula politi~ka zajednica koja teror vi{e ne koristi kao
sredstvo zastra{ivanja, nego ~ija su{tina jeste teror, nije potrebno na~elo
delanja, i samo uzeto iz domena ljudskog, kakvo je vrlina, ~ast, strah.
Umesto njega, u javne poslove uveden je potpuno nov princip kome nima-
lo nije potrebna ~ovekova volja da dela; on udovoljava àrkoj èlji za
makar kakvim uvidom u zakon kretanja prema kom teror funkcioni{e i od
koga zato i zavise sve pojedina~ne sudbine.
@itelji totalitarne zemlje zahva}eni su procesom prirode ili procesom is-
torije i treba da ga ubrzaju; oni mogu biti ili izvr{ioci ili `rtve njegovog in-
herentnog zakona. Taj proces moè da odlu~i da oni koji danas elimini{u
rase i pojedince ili pripadnike odumiru}ih klasa i dekadentne narode sutra
i sami treba da postanu `rtve. Da bi mogla da upravlja pona{anjem svojih
podanika, totalitarna vlast mora svakog od njih da pripremi kako za ulogu
dèlata, tako i za ulogu `rtve. U cilju ove dvostrane pripreme, kao zamena
za na~elo delanja, koristi se ideologija.
Ideologije, izmi koji na zadovoljstvo svojih poklonika svaki doga|aj

mogu da objasne na osnovu jedne premise, sasvim su nova pojava; deceni-
jama su u politi~kom ìvotu imale zanemarljivu ulogu. Jedino sa vremen-
ske distance moèmo u njima da otkrijemo izvesne elemente koji su ih
u~inili tako zabrinjavaju}e korisnima za totalitarizam. Tek su Hitler i Sta-
ljin otkrili veliki politi~ki potencijal ideologija.
Ideologije su poznate po svom nau~nom karakteru: one kombinuju
nau~ni pristup sa relevantnim saznanjima filozofije i predstavljaju se kao
nau~ni pogled na svet. Re~ “ideologija” naizgled implicira da ideja moè
da postane predmet nauke kao {to su ìvotinje predmet zoologije, a da su-
fiks -logija, kao u zoologiji, ukazuje ni manje ni vi{e nego na logoi, na
nau~ne tvrdnje. Kada bi ovo bilo ta~no, ideologija bi zaista bila pseudo-
nauka i pseudo-filozofija, koja u isto vreme i prekora~uje ograni~enja
nauke i ograni~enja filozofije. Deizam bi, na primer, bio ideologija koja se
bavi idejom boga (mada se njom bavi i filozofija) na nau~ni na~in teologi-
je, za koju je bog objavljena stvarnost. (Teologija koja se ne zasniva na ob-
javi kao datoj stvarnosti, nego boga tretira kao ideju, bila bi suluda koliko
i zoologija koja nije ba{ sasvim sigurna u fizi~ko, konkretno postojanje
ìvotinja.) No, mi znamo da je ovo tek deo istine. Deizam, mada pori~e
boànsku objavu, ne daje samo “nau~ne” tvrdnje o bogu koji je samo “ide-
ja”, ve} ideju boga koristi kako bi objasnio svet. Ideje “izama” – rasa u ra-
sizmu, bog u deizmu, itd. – nikada nisu predmet ideologija, a sufiks -logi-
ja nikada ne ukazuje prosto na sistem “nau~nih” tvrdnji.
Ideologija je skoro doslovno ono {to joj ve} i ime kazuje: ona je logika
ideje. Njen predmet je istorija, na koju se onda “ideja” primenjuje; rezultat
te primene nije korpus iskaza o ne~emu {to jeste, ve} razotkrivanje proce-
sa, ne~ega {to se stalno menja. Ideologija se bavi pojavama kao da one
slede isti “zakon” prema kom ona logi~ki izlaè svoje “ideje”. Ideologije
tvrde da znaju misterije svekolikog istorijskog procesa – tajnu pro{lost,
zamr{enu sada{njicu, neizvesnu budu}nost – zahvaljuju}i logici inherent-
noj njihovim idejama.
Ideologije se ne zanimaju za ~udo postojanja. One su istorijski orijenti-
sane: obuzete su nastajanjem i nestajanjem, usponom i padom kultura, ~ak
i kada poku{avaju da objasne istoriju nekim “zakonom prirode”. Re~
“rasa” u rasizmu ne upu}uje ni na kakvu istinsku znatièlju o ljudskim ra-
sama kao polju nau~nog istraìvanja: rasa je tu “ideja” pomo}u koje se
kretanje istorije obja{njava kao jedan konzistentan proces.
“Ideja” ideologije nije ni Platonova ve~na su{tina vi|ena o~ima uma, ni-
ti je ona Kantova regulativna mo} razuma; ona je postala sredstvo obja-
{njavanja. Za ideologiju, istorija se ne pojavljuje u svetlosti ideje (to bi
zna~ilo da se istorija posmatra sub specie neke idealne ve~nosti koja je s
onu stranu istorijskog kretanja), ve} kao ne{to {to se pomo}u ideje moè
predvideti. Ono po ~emu se “ideja” uklapa u svoju novu ulogu jeste njena
unutarnja “logika”, dakle kretanje koje je posledica “ideje” i kome nije po-
treban neki spoljni faktor. Rasizam veruje da ve} i sama ideja rase sadrì u
sebi neki zakon kretanja, kao {to deizam veruje da i sama predstava o bogu
sadrì zakon kretanja.
Kretanje istorije i logi~ki proces navodno odgovaraju jedno drugom,
tako da se sve de{ava po logici jedne “ideje”. Pa ipak, jedino mogu}e kre-
tanje u domenu logike jeste dedukcija, proces izvo|enja zaklju~ka iz odre-
|ene premise. Kada se ideologija dokopa dijalekti~ke logike, sa njenim
kretanjem od teze preko antiteze do sinteze, koja opet postaje teza slede}e
dijalekti~ke etape, ona usvaja isti taj princip: prva teza postaje premisa, a
njena prednost u ideolo{kom obja{njavanju je ta {to dijalektika sve stvarne
protivure~nosti moè jednostavno da objasni kao etape jednog konzi-
stentnog kretanja.
îm se logika kao princip mi{ljenja – a ne kao neophodna kontrola mi-
{ljenja – primeni na ideju, ideja se pretvara u premisu. Ideolo{ka obja{e-
njenja sveta sluìla su se ovom operacijom i mnogo pre no {to je ona po-
stala tako plodonosna za totalitarni na~in razmi{ljanja. îsto negativna
478 TOTALITARIZAM
prinuda logike, zabrana protivre~enja, postala je “produktivna”, tako da je,

izvo|enjem zaklju~aka u vidu puke argumentacije, mogao da se pokrene i
da se umu nametne ~itav lanac misli. Ovaj argumentativni proces ne moè
da prekine ni neka nova ideja (koja bi mogla biti nova premisa sa druga~i-
jim posledicama) niti neko novo iskustvo. Ideologije uvek pretpostavljaju
da je jedna ideja dovoljna da bi se sve objasnilo, i da nas nijedno iskustvo
ni~emu ne moè nau~iti zato {to je sve ve} obuhva}eno ovim konzistent-
nim procesom logi~ke dedukcije. Kod zamenjivanja neophodne ozbiljnos-
ti filozofske misli totalnim obja{njenjem ideologije i njenim Weltanschau-
ung-om opasnost se ne sastoji ~ak toliko ni u riziku nasedanja na neku ~e-
sto vulgarnu, a svakako nekriti~nu pretpostavku, koliko u trampljenju slo-
bode, svojstvene ~ovekovoj sposobnosti da razmi{lja, za luda~ku ko{ulju
logike, kojom ~ovek moè da vr{i nasilje nad sobom gotovo isto onako
kako to moè i neka spoljna sila.
Svetonazori i ideologije devetnaestog veka sami po sebi nisu totalitarni,
i mada su rasizam i komunizam postali klju~ne ideologije dvadesetog ve-
ka, oni u na~elu nisu bili ni{ta “totalitarniji” od drugih; ispostavilo se, nai-
me, da su elementi iskustva na kojima su se oni prvobitno zasnivali – bor-
ba izme|u rasa za vladavinu nad celim svetom, odnosno borba izme|u
klasa za politi~ku mo} – politi~ki zna~ajniji nego elementi iskustva drugih
ideologija. U tom smislu pobeda razisma i komunizma nad svim drugim
izmima bila je re{ena i pre nego {to su totalitarni pokreti prihvatili ove
ideologije. S druge strane, sve ideologije sadrè totalitarne crte, ali one u
potpunosti dolaze do izraàja tek u totalitarnim pokretima, {to stvara
varljiv utisak da su samo rasizam i komunizam totalitarni. Pre se moè re-
}i da se prava priroda svih ideologija otkrila tek u ulozi koju ideologija ig-
ra u aparatu totalitarne dominacije. Ako ovo imamo u vidu, moèmo da
razlu~imo tri specifi~no totalitarna elementa svojstvena svoj ideolo{koj
misli.
Prvo, zbog pretenzije na totalno obja{njavanje sveta, ideologije se trude
da objasne ne ono {to jeste, ve} ono {to nastaje, {to se ra|a i nestaje. One
se sve bave samo kretanjem, odnosno istorijom u uobi~ajenom zna~enju
re~i. Ideologije su uvek usmerene na istoriju, ~ak i kada, kao u slu~aju ra-
sizma, naizgled polaze od prirode; priroda tu sluì jedino da bi se istorij-
ske pojave objasnile i svele na prirodne. Zahtev za totalnim obja{njenjem
sveta obe}ava da }e pokriti sve istorijske doga|aje: totalno obja{njenje
pro{losti, totalno poznavanje sada{njosti i pouzdano predvi|anje budu}-
nosti. Drugo, u ovom svojstvu ideolo{ki na~in mi{ljenja odvaja se od sveg
iskustva, po{to iz njega ne moè da nau~i ni{ta, ~ak i ako su u pitanju
stvari koje su se upravo odigrale. Tako se ideolo{ko mi{ljenje emancipuje
u odnosu na stvarnost koju mi primamo s na{ih pet ~ula, i insistira na “is-
tinitijoj” stvarnosti, skrivenoj iza svih saznatljivih stvari, stvarnosti koja
njima upravlja sa tog skrovitog mesta i zahteva posebno, {esto ~ulo po-
mo}u kog bismo mogli da je percipiramo. To {esto ~ulo daje ideologija,
posebna ideolo{ka obuka koja se sti~e u ideolo{kim institucijama, osno-
vanim isklju~ivo radi indoktrinisanja “politi~kih vojnika” u Ordensburgen
nacista ili u {kolama Kominterne i Kominforma. Emancipovanju mi{ljenja
od iskustva i stvarnosti tako|e sluì i propaganda totalitarnog pokreta; ona
se uvek trudi da svakom javnom, realnom doga|aju prida tajno zna~enje i
da iza svakog javnog politi~kog ~ina podozreva tajnu nameru. Kada po-
kreti do|u na vlast, oni nastavljaju da menjaju stvarnost u skladu sa svojim
ideolo{kim postavkama. Pojam neprijatelja zamenjuje se pojmom zavere,
i tako se stvarnost – istinsko neprijateljstvo ili istinsko prijateljstvo – vi{e
ne doìvljava i razumeva kao takva, ve} se automatski pretpostavlja da
ona zna~i ne{to drugo.
Tre}e, kako ideologije nemaju mo} da preobraze stvarnost, one ovu
emancipaciju mi{ljenja od iskustva postiù odre|enim metodama dokazi-
vanja. Ideolo{ki na~in mi{ljenja ~injenice raspore|uje u apsolutno logi~an
niz koji po~inje sa aksiomatski prihva}enom premisom, i iz nje izvodi sve
ostalo; drugim re~ima, on se odlikuje jednom dosledno{}u koje nema nig-
de u domenu realnosti. Dedukcija moè da bude logi~ka ili dijalekti~ka; u
oba slu~aja ona predstavlja dosledno argumentovanje koji bi, budu}i da se
koristi kategorijama procesa, trebalo da je kadro da objasni kretanje
nadljudskih sila, prirodnih ili istorijskih. Uvid u njih postiè se tako {to
razum logi~ki ili dijalekti~ki opona{a zakone “nau~no” utvr|enih kretanja
i integri{e se u njih ve} samim opona{anjem. Ideolo{ka argumentacija,
uvek neka vrsta logi~ke dedukcije, udovoljava dvama pomenutim elemen-
tima ideologija (elementu kretanja i elementu emancipovanja od stvarnos-
ti i iskustva), prvo, zato {to njeno navodno kretanje ne proizilazi iz iskust-
va, nego nastaje samo iz sebe, a drugo, zato {to ona to jedno jedino pola-
zi{te koje bira iz doìvljene stvarnosti pretvara u aksiomatsku premisu, a
od tada sva dalja argumentacija ne podleè proveri od strane iskustva. Kad
se jednom na|e premisa, polazi{te ideolo{kog mi{ljenja, iskustvo vi{e ne
uti~e na njega i stvarnost ga ni~emu ne moè nau~iti.
Sredstvo koje su oba totalitarna vladara koristila da bi od svoje ideologi-
je na~inila oru`je kojim bi svaki njihov podanik mogao sebe da natera da
ide ukorak sa pokretom, bilo je varljivo jednostavno i neupadljivo. Oni su
ga, me|utim, shvatili veoma ozbiljno, ponosili se, Hitler svojim nenad-
ma{nim darom “ledenog rasu|ivanja”, a Staljin “neumoljivo{}u svoje di-
jalektike”, i uporno dovodili ideolo{ke implikacije do granica logi~ke
doslednosti, koja, bar sa strane, izgleda groteskno “primitivna” i apsurdna:
“odumiru}u” klasu ~ine ljudi osu|eni na smrt, a rase koje su “nesposobne
za ìvot” bi}e istrebljene. Ko god se sloì sa tim da postoji ne{to kao “odu-
miru}e klase” a ne izvu~e iz toga zaklju~ak da treba ubijati njihove pripad-
480 TOTALITARIZAM
nike, ili ko prihvati da pravo na ìvot ima neke veze sa rasom a ne izvu~e
iz toga zaklju~ak da treba ubijati “niè rase”, o~igledno je ili glup ili kuka-
vica. Stroga logi~nost kao smernica za delanje proìma ~itavu strukuturu
totalitarnih pokreta i vlada, i ona je isklju~ivo dostignu}e Hitlerovo i Sta-
ljinovo. Oni, dodu{e, idejama i propagandnim parolama svojih pokreta ni-
su dodali ni jednu jedinu novu misao, ali ih zato i treba smatrati ideolozi-
ma najvi{eg ranga.
Nove totalitarne ideologe, za razliku od njihovih prethodnika, u ideolo-
giji nije privla~ila prvenstveno “ideja” – borba izme|u klasa i eksploataci-
ja radnika, odnosno borba izme|u rasa i briga za germanske narode – ve}
logi~ki proces koji se iz te ideje mogao izvesti. Kako je Staljin rekao,
Lenjinovu publiku nije osvojila ni ideja, ni retori~nost, nego “neodoljiva
snaga logike”. Ispostavilo se da mo}, za koju je Marks mislio da se ra|a
kada ideja obuzme mase, ne po~iva u ideji, ve} u njenoj logi~nosti koja
~oveka “obuhvata sa svih strana kao mo}ni pipci, kao mengele, iz ~ijeg za-
grljaja ~ovek nije kadar da se otrgne; mora joj se ili predati ili prihvatiti
potpun poraz”.3 Tek kada je ostvarenje ideolo{kih ciljeva, besklasno dru-
{tvo ili superiorna rasa, bilo u opasnosti, ova snaga mogla je da do|e do iz-
raàja. U procesu ostvarivanja tih ciljeva, prvobitni osnov na kom su ideo-
logije po~ivale dok god su morale da privla~e mase – eksploatacija radni-
ka ili nacionalne aspiracije Nema~ke – lagano se gubi, gotovo da ga sam
taj proces pro`dire: u potpunom skladu sa “ledenim rasu|ivanjem” i “neo-
doljivom snagom logike”, radnici su pod bolj{evi~kom vla{}u izgubili ~ak
i ona prava koja su imali pod caristi~kom opresijom, kao {to je nema~ki
narod pretrpeo rat koji se ni malo nije obazirao na minimum zahteva za
opstanak nema~ke nacije. Pravi sadràj ideologije (radni~ku klasu ili ger-
manske narode), koji je prvobitno i iznedrio “ideju” (borbu klasa kao za-
kon istorije ili borbu rasa kao zakon prirode), pro`dire logika s kojom se
“ideja” sprovodi, i to je prosto u prirodi politike kojom dominira ideologi-
ja – ne moè se, dakle, objasniti prosto kao izdaja zarad li~nog interesa ili
volje za mo}.
Pripremu `rtava i dèlata, koja je totalitarizmu potrebna umesto Monte-
skjeovog na~ela delanja, ne obavlja, zna~i, sama ideologija – rasizam ili
dijalekti~ki materijalizam – ve} njena inherentna logi~nost. Najubedljiviji
argument u tom smislu, argument koji su i Hitler i Staljin veoma voleli,
bio je: ko kaè A, mora da kaè i B i C, i tako dalje, do kraja smrtonosne
abecede. îni se da je upravo ovo izvor te ubedljive sile logi~nosti: na{
strah da protivre~imo sebi. Kada bolj{evici teraju svoje `rtve da priznaju
zlo~ine koje ove nikada nisu po~inile, oni se pouzdaju pre svega u taj os-
3 Staljinov govor 28. januara 1924; citirano prema: Lenin, Selected Works, Vol. I, p. 33,
Moskva 1947. – Zanimljivo je da je Staljinova “logika” jedna od retkih vrlina koje Hru{~ov
hvali u velikom raskrinkavanju na Dvadesetom kongresu.
novni strah, i argumentuju ovako: svi smo se sloìli da je istorija klasna

borba i da Partija vodi tu borbu. Vi, dakle, znate da je, sa istorijskog stano-
vi{ta, Partija uvek u pravu (po re~ima Trockog: “Mi moèmo biti u pravu
samo sa Partijom i zahvaljuju}i Partiji, jer je istorija dokazala da je to jedi-
ni na~in da se bude u pravu”). U ovom istorijskom trenutku, a u skladu sa
zakonom Istorije, treba po~initi odre|ene zlo~ine, koje Partija, poznaju}i
zakon Istorije, mora da kazni. Za ove zlo~ine Partiji su potrebni zlo~inci;
mogu}e je da Partija, iako zna za zlo~ine, zlo~ince ba{ i ne zna; mnogo je
va`nije da se kazne zlo~ini nego da se poznaju zlo~inci, jer bez te kazne
Istorija ne moè da napreduje, usporava joj se tok. Zna~i, vi ste ili po~inili
zlo~ine ili vas je Partija odabrala da odigrate ulogu zlo~inca – u svakom
slu~aju, vi ste objektivno postali neprijatelj Partije. Ako ne priznate, vi{e
ne pomaète Istoriji preko Partije, i postali ste stvarni neprijatelj. –
Uverljivost ovog argumenta sastoji se u slede}em: ako odbijete da priz-
nate, protvre~ite sebi i tim protivre~enjem ~itav svoj ìvot progla{avate
besmislenim; ono A koje ste rekli upravlja ~itavim va{im ìvotom preko
neminovnih posledica B i C.
Totalitarni vladari se za ograni~enu mobilizaciju ljudi koja je ~ak i njima
jo{ uvek potrebna pouzdaju u prinudu koju mi sami sebi moèmo da
nametnemo; ova unutarnja prinuda je tiranija logi~nosti s kojom se mo`da
moè meriti jedino jo{ ~ovekova ogromna sposobnost da otpo~ne ne{to
novo. Tiranija logi~nosti po~inje pokoravanjem uma logici kao beskona~-
nom procesu, u koji se ~ovek pouzda kako bi uop{te mogao da misli.
Ovim pot~injavanjem on se odri~e svoje unutarnje slobode, kao {to se od-
ri~e i slobode kretanja kada se povinuje spoljnoj tiraniji. Sloboda kao ~o-
vekova unutarnja sposobnost isto je {to i sposobnost po~injanja; opet, slo-
boda kao politi~ka realnost isto je {to i prostor izme|u ljudi. Nad po-
~etkom nikakva logika, nikakva ubedljiva dedukcija ne mogu imati nikak-
vu mo}, zato {to je on pretpostavka njenog lanca. Kao {to je teror potreban
iz straha da }e se sa svakim novim ~ovekom roditi i novi po~etak i podi}i
nov glas u svetu, tako je i samo-prinuda logi~nosti potrebna iz straha da }e
neko jednom po~eti da misli – a to je, kao najslobodnija i naj~istija od
svih ljudskih aktivnosti, su{ta suprotnost prinudi dedukcije. Totalitarna
vlast bezbedna je ta~no u onoj u meri u kojoj moè da mobilizuje snagu
~ovekove volje i da ga baci u ono gigantsko kretanje Istorije ili Prirode ko-
je navodno koristi ~ove~anstvo kao svoj materijal i ne zna ni za ro|enje ni
za smrt.
S jedne strane prinuda totalnog terora, koji svojim gvozdenim stegama
zbija mase izolovanih ljudi, ali ih i podràva u svetu koji je njima postao
divljina, a s druge strane unutarnja prinuda logi~ke dedukcije, koja pripre-
ma svakog pojedinca u njegovoj usamljenosti i izolovanosti od ostalih lju-
di, odgovaraju jedna drugoj i potrebne su jedna drugoj kako bi se omogu-
482 TOTALITARIZAM
}ilo stalno kretanje, vo|eno terorom. Kao {to teror, ~ak i u svom pred-to-
talnom, ~isto tiranskom obliku, uni{tava sve odnose me|u ljudima, tako i
samo-prinuda ideolo{kog na~ina mi{ljenja uni{tava sve spone sa stvar-
no{}u. Priprema je uspela kada ljudi izgube kontakt sa drugim ljudima is-
to kao i sa stvarno{}u koja ih okruùje; jer zajedno sa ovim sponama, oni
gube ne samo otvorenost za nova iskustva, nego i sposobnost da misle.
Idealni podanici totalitarne dràve nisu ube|eni nacisti ili ube|eni komu-
nisti, nego ljudi koji izme|u ~injenice i fikcije (a nju ~ini stvarnost iskust-
va), izme|u istine i neistine (nju, opet, ~ine norme mi{ljenja) vi{e ne prave
razliku.
Pitanje postavljeno na po~etku ovih razmatranja, i pitanje kom se sada

vra}amo, ti~e se elementarnog iskustva u zajedni~kom ìvotu ljudi pod
vla{}u ~ija je su{tina teror i ~ije je na~elo delanja logi~nost ideolo{kog
na~ina mi{ljenja. O~igledno je da takva kombinacija ranije nije kori{}ena
u najrazli~itijim oblicima politi~ke dominacije. Pa ipak, elementarno is-
kustvo na kom taj novi oblik vlasti po~iva mora biti ljudsko i ljudima poz-
nato, u meri u kojoj je i “najoriginalnija” od svih politi~kih zajednica ipak
uvek ~ovekova tvorevina, i nekako udovoljava njegovim potrebama.
Vi{e puta je prime}eno da teror moè apsolutno da vlada jedino ljudima
koji su me|usobno izolovani, te da je stoga jedna od glavnih briga tiranije
kako da stvori tu izolaciju. Izolacija je mo`da po~etak terora; ona svakako
jeste njegovo najplodnije tle; ona je, me|utim, uvek i posledica terora. Ta
izolacija je zapravo pred-totalitarna, a njen glavni simptom je nemo}, uto-
liko {to mo} uvek proisti~e iz “zajedni~kog delanja” (Berk); izolovani lju-
di nemo}ni su po prirodi stvari.
Izolacija i nemo}, su{tinska nesposobnost da se ikako dela, oduvek su
bile odlika tiranija. Politi~ki kontakti izme|u ljudi ugroèni su u tiranija-
ma, ~ovekova mo} da dela i da vlada osuje}ena je, ali nisu prekinuti svi
kontakti me|u ljudima i nisu uni{tene sve ljudske mo}i. îtava sfera pri-
vatnog ìvota, sa mogu}no{}u sticanja iskustva, stvaranja i mi{ljenja, osta-
je netaknuta. Znamo da gvozdeni obru~ totalnog terora ne ostavlja prosto-
ra za takav privatan ìvot i da samo-prinuda totalitarne logike uni{tava ~o-
vekovu sposobnost da sti~e nova iskustva isto onako sigurno kao i njegovu
sposobnost da dela.
Ono {to u politi~koj sferi zovemo izolacijom, u sferi dru{tvenog opho-
|enja zove se usamljenost. Izolacija i usamljenost nisu isto. Ja mogu da
budem izolovana (to je pozicija u kojoj ne mogu da delam zato {to nema
nikoga ko bi delao sa mnom) a da nisam usamljena, kao {to mogu da bu-
dem usamljena (to je pozicija u kojoj ja kao li~nost ose}am da su me svi
napustili) i kada nisam izolovana. Izolacija je onaj }orsokak u koji su ljudi
saterani kada se uni{ti politi~ka sfera njihovog ìvota, sfera u kojoj oni de-
laju zajedno i u nekom zajedni~kom interesu. Pa ipak, izolacija, mada

uni{tava mo} i sposobnost za delanje, ne samo {to takozvanu ~ovekovu
kreativnost ostavlja netaknutom, nego je za nju i neophodna. ôvek kao
homo faber ima potrebu da se izoluje sa onim {to radi, dakle da privre-
meno napusti domen politike. Stvaranje (poiesis), za razliku od delanja
(praxis) s jedne i pukog rada s druge strane, uvek se odvija u nekoj izolo-
vanosti od zajedni~kog interesa, bez obzira na to da li je rezultat zanatski
proizvod ili umetni~ko delo. Izolovan, ~ovek ostaje u kontaktu sa svetom
kao ljudskom tvorevinom; tek kad se uni{ti i najelementarniji oblik
ljudske kreativnosti, a to je ~ovekova sposobnost da ne{to svoje doprinese
zajedni~kom svetu, izolacija postaje nepodno{ljiva. Ovo moè da se dogo-
di u svetu ~ije glavne vrednosti diktira rad, u svetu u kom su sve ljudske
delatnosti pretvorene u rad. U takvim uslovima ostaje jo{ puki napor, na-
por da se ostane u ìvotu, a veza sa svetom kao ljudskom tvorevinom se
kida. Izolovanog ~oveka, koji je izgubio svoje mesto u domenu politi~kog
delanja, napustio je i svet stvari: on vi{e nije prihva}en kao homo faber,
ve} se tretira kao animal laborans, ~iji se nu`ni “metabolizam sa
prirodom” nikoga ne ti~e. Tada izolacija postaje usamljenost. Tiranija zas-
novana na izolovanosti na~elno ne dira ~ovekovu kreativnost; tiranija nad
“radnicima”, pak, kakva je na primer vladavina nad robovima u antici, au-
tomatski bi bila vladavina nad usamljenim, a ne samo nad izolovanim
ljudima, i pribliìla bi se totalitarizmu.
Dok se izolovanost odnosi samo na politi~ku sferu ìvota, usamljenost
se odnosi na ljudski ìvot u celini. Totalitarna vlast, kao i sve tiranije, sva-
kako ne bi bila ni mogu}a bez uni{tavanja ~itavog javnog ìvota, odnosno
bez uni{tavanja ~ovekovih politi~kih sposobnosti putem izolacije. No, to-
talitarizam kao oblik vladanja nov je po tome {to se ne zadovoljava ovom
izolacijom, nego uni{tava i privatni ìvot. On se zasniva na usamljenosti,
na ose}anju nepripadanja svetu, jednom od najradikalnijih i najbeznadni-
jih iskustava ~ovekovih.
Usamljenost, osnov terora (koji je su{tina totalitarizma), ali i osnov
ideologije odnosno logi~nosti (koja priprema dèlate i `rtve), tesno je po-
vezana sa iskorenjeno{}u i suvi{no{}u koje su kao prokletstvo pratile mo-
derne mase od po~etka industrijske revolucije, a drasti~no se zao{trile s
usponom imperijalizma krajem pro{log veka i slomom politi~kih instituci-
ja i dru{tvenih tradicija u na{e vreme. Biti iskorenjen zna~i nemati u svetu
mesto koje bi drugi priznavali i jem~ili; biti suvi{an zna~i uop{te ne pripa-
dati svetu. Iskorenjenost moè biti prvi uslov za suvi{nost, kao {to izolaci-
ja moè (ali ne mora) da bude prvi uslov za usamljenost. Ako se ne uzmu
u obzir njeni skoriji istorijski uzroci i njena nova uloga u politici, usam-
ljenost kao takva kosi se sa zahtevima conditio humana, ali je u isti mah i
jedno od osnovnih iskustava u ìvotu svakog ~oveka. âk i iskustvo ma-
484 TOTALITARIZAM
terijalno i ~ulno datog sveta zavisi od dodira sa drugim ljudima, od na{eg

zajedni~kog ~ula (common sense)* koje reguli{e i kontroli{e sva ostala ~u-
la i bez kog bi svako od nas bio opkoljen osobeno{}u svojih ~ulnih poda-
taka – a oni su po svojoj prirodi nepouzdani i varljivi. Samo zato {to ima-
mo to zajedni~ko ~ulo, odnosno samo zato {to ne jedan ~ovek, nego ljudi,
u mnoìni, nastanjuju Zemlju, moèmo da se oslonimo na na{e neposred-
no ~ulno opaànje. Pa ipak, dovoljno je ve} da se setimo da }emo jednog
dana napustiti ovaj zajedni~ki svet koji }e postojati i bez nas, svet ~iji kon-
tinuitet ne zavisi od nas, pa da se osetimo usamljeni, napu{teni od svega i
od svih.
Usamljenost nije samo}a. Samo}a zna~i da je ~ovek fizi~ki sam, dok se
usamljenost najbolnije ose}a u dru{tvu. Osim nekoliko uzgrednih opaski –
naj~e{}e u obiku paradoksa, kakva je Katonova tvrdnja (prenosi je
Ciceron, De Re Publica, I, 17) numquam minus solum esse quam cum so-
lus esset, “nikad ~ovek nije manje sam nego kad je sam”, ili, mo`da bolje,
“nikad ~ovek nije manje usamljen nego kad je sam” – ~ini se da je filozof
Epiktet, oslobo|eni rob gr~kog porekla, prvi povukao razliku izme|u usa-
mljenosti i samo}e. Njegovo je otkri}e bilo donekle slu~ajno, budu}i da se
on nije prevashodno zanimao ni za samo}u ni za usamljenost, nego za
samo}u (monos) u smislu apsolutne nezavisnosti. Epiktet (Dissertationes,
knjiga 3, glava 13) smatra da je usamljeni ~ovek (eremos) okruèn ljudima
sa kojima ne moè da uspostavi kontakt ili ljudima koji mu nisu naklo-
njeni. ôvek, pak, koji je sam, nezavisan, moè da bude “zajedno sa so-
bom”, jer ljudi imaju sposobnost “da razgovaraju sa sobom”. Drugim re~i-
ma, u samo}i ja sam “sama sa sobom”, zajedno sa sobom, i zato sam “dva-
u-jednom”, dok sam u usamljenosti zapravo jedna, napu{tena od svih. Sve
mi{ljenje, u strogom smislu, odvija se u samo}i, ono je dijalog izme|u
mene i mog ja; no, ovaj dijalog dvoje-u-jednom ne gubi dodir sa svetom
drugih ljudi, mojih sa-ljudi, zato {to su oni predstavljeni u onom ja s kojim
razgovaram u mislima. Problem samo}e sastoji se u tome {to su ovom
dvoma-u-jednom potrebni ostali kako bi ono opet postalo ono celovito
jedno, jedna nepromenljiva individua ~iji se identitet nikako ne moè
pome{ati sa nekim drugim. Potvrda mog identiteta u potpunosti zavisi od
drugih; a upravo ona velika spasiteljska milost dru{tva ljude koji su sami
~ini ponovo “celima”, spasava ih od razgovora u mislima, u kom je ~ovek
uvek sklon dvosmislenostima, ponovo uspostavlja identitet koji mu
omogu}ava da govori jednim glasom jedne jedinstvene li~nosti.
Samo}a moè da se pretvori u usamljenost; to se doga|a kada sam sa-
svim sama, kada me je napustilo ~ak i moje ja. Ljudi koji su sami uvek su
* Common sense zna~i i zdrav razum; Arendt kurzivom ukazuje na zna~enje re~i ’com-
mon’ kao ’zajedni~ki’ – Prim. prev.
u opasnosti da postanu i usamljeni ako vi{e ne mogu da na|u spasiteljsku

milost dru{tva koja bi ih izbavila od podvojenosti i dvosmislenosti i sum-
nje. îni se da je ova opasnost tek u devetnaestom veku postala dovoljno
velika i upadljiva da bi je i istorija zabeleìla. To se jasno pokazalo kada su
filozofi, jedini za koje je samo}a na~in ìvljenja i uslov za rad, prestali da
se zadovoljavaju uverenjem da “filozofija postoji samo za manjinu” i
po~eli da se àle kako ih “niko ne razume”. Simptomati~ne su re~i koje je
Hegel navodno rekao na samrti: “Niko me nije razumeo osim jednog ~o-
veka, a i on me je pogre{no razumeo.” Ova anegdota nezamisliva je i u je-
dno vreme pre njegovog. Obrnuto, uvek postoji mogu}nost da usamljeni
~ovek na|e sebe i da u samo}i zapo~ne razgovor u mislima. îni se da se
to dogodilo Ni~eu u Sils Mariji kada je po~eo Zaratustru. U dvema pes-
mama (Sils Maria i Aus hohen Bergen), on govori o jalovoj nadi, o ~e`nji
i i{~ekivanju usamljenog ~oveka, sve dok iznenada “um Mittag war’s, da
wurde Eins zu Zwei.../ Nun feiern wir, vereinten Siegs gewiss,/ das Fest der
Feste;/ Freund Zarathustra kam, der Gast der Gäste!” (“oko podneva od
jednog posta dvoje... Sad slavimo, s verom u zajedni~ku pobedu, pir nad
pirevima, Zaratustra, prijatelj, do|e, gost nad gostima!”)
Ono {to usamljenost ~ini tako nepodno{ljivom jeste gubitak sopstvenog
ja, do kog, dodu{e, moè da do|e i u samo}i, ali ~iji identitet moè potvr-
diti jedino verno i pouzdano dru{tvo drugih ljudi. U takvoj situaciji ~ovek
gubi veru u sebe kao u sagovornika svojih misli, gubi ono elementarno po-
verenje u svet koje je neophodno za ma kakvo iskustvo. Gube se i ja i svet,
i sposobnost mi{ljenja i sposobnost sticanja novog iskustva.
Jedina sposobnost ljudskog uma kojoj nisu potrebni ni ja ni drugi ljudi
ni svet, i koja ne zavisi ni od iskustva ni od mi{ljenja, jeste sposobnost lo-
gi~kog rasu|ivanja, ~ija je premisa ono {to je o~igledno. Elementarno
pravilo ubedljivog dokazivanja, truizam da su dva i dva ~etiri, ne moè da
se falsifikuje ni u uslovima apsolutne usamljenosti. Na takve pouzdane
“istine” ljudi mogu da se oslone kada izgube onu dvosmernu garanciju,
common sense, potrebnu da bi sticali iskustvo i ìveli i snalazili se u za-
jedni~kom svetu. No, ova “istina” je prazna, ili, ta~nije re~eno, uop{te i ni-
je istina, zato {to ni{ta ne otkriva. (Definisati konzistentnost kao istinu,
kako to ~ine neki moderni logi~ari, zna~i poricati postojanje istine.) Zato u
uslovima usamljenosti ono {to je o~igledno vi{e nije samo sredstvo in-
telekta, nego postaje produktivno, razvija sopstvene nizove “misli”. Luter,
~ije se iskustvo sa samo}om i usamljeno{}u verovatno ne moè meriti ni
sa ~ijim, i koji se ~ak usudio da kaè da “bog mora da postoji zato {to je
~oveku potreban neko kome moè da veruje”, znao je da stroga, o~igledna
logi~nost, iz koje naizgled nema bekstva, ima ne~eg zajedni~kog sa usa-
mljeno{}u; u jednoj malo poznatoj primedbi na mesto iz Biblije koje kaè
da nije dobro da ~ovek bude sam, Luter pi{e da usamljeni ~ovek “uvek
486 TOTALITARIZAM
jednu stvar izvodi iz druge i uvek misli na najgore”.4 ûveni ekstremizam

totalitarnih pokreta, koji nema veze sa pravom radikalno{}u, zaista se sa-
stoji u ovom “misliti na najgore”, u ovoj dedukciji koja uvek dolazi do naj-
goreg mogu}eg zaklju~ka.
Ono {to ljude u netotalitarnom svetu priprema za totalnu dominaciju
jeste ~injenica da je usamljenost, nekada iskustvo svojstveno odre|enim
grani~nim dru{tvenim situacijama kakva je, na primer, starost, postala deo
svakodnevice za sve ve}e mase na{eg veka. Nemilosrdan proces u koji to-
talitarizam vodi i za koji priprema mase izgleda kao samoubila~ko bekst-
vo iz stvarnosti. “Ledeno rasu|ivanje” i “mo}ni pipci” dijalektike, koji ~o-
veka “obuhvataju kao mengele”, izgledaju kao poslednji oslonac u svetu u
kom vi{e ni{ta nije pouzdano. îni se da ona unutarnja prinuda ~iji je jedi-
ni cilj strogo izbegavanje protivre~nosti potvr|uje ~ovekov identitet bez
obzira na sve odnose sa drugima. Ona ~oveka sabija u gvozdene stege
terora ~ak i kad je sam, a totalitarna dominacija se trudi da on nikada ne
bude sam, osim u ekstremnim okolnostima kazne u samici. Uni{tavanjem
prostora izme|u ljudi i zbijanjem ljudi ukidaju se ~ak i stvarala~ki poten-
cijali izolacije; indoktrinacijom i glorifikovanjem usamljeni~kog logi~kog
rasu|ivanja, u kome je ~ovek kona~no izgubljen ako se odrekne one os-
novne premise kojom ~itav proces po~inje, nestaju i poslednji izgledi da
}e se usamljenost pretvoriti u samo}u, a logika u misao. Ako se ova prak-
sa uporedi sa praksom tiranije, ~ini se da je prona|en na~in da se i pustinja
oìvi, da se pokrene pe{~ana oluja koja bi mogla da zatrpa sve naseljene
delove Zemlje.
Savremeni politi~ki ìvot zaista je ugroèn ovim katastrofalnim pe{~a-
nim olujama. One nisu opasne zato {to mo`da mogu da stvore neki trajni-
ji svet. Totalitarizam, kao i tiranija, nosi u sebi klice sopstvenog uni{tenja.
Kao {to su strah i nemo} (iz koje se strah i ra|a) antipoliti~ki principi, jer
~oveka bacaju u stanje protivno svakom politi~kom delanju, tako su i usa-
mljenost i logi~ko-ideolo{ko izvo|enje najgorih zaklju~aka (koje i poti~e
iz usamljenosti) antisocijalno stanje, jer kriju u sebi princip destruktivan
po sav zajedni~ki ìvot. Pa ipak, organizovana usamljenost je znatno opas-
nija od neorganizovane nemo}i svih onih kojima vlada tiranska samovolja
jednog jedinog ~oveka. Ona je opasna zato {to preti da razori svet kakav je
nama poznat – svet koji je, reklo bi se, svuda stigao do svojih granica – pre
no {to uspemo da makar nazremo novi po~etak na ru{evinama starog.
Nevezano sa ovakvim razmi{ljanjima – koja su kao predskazanja malo
korisna i jo{ manje ute{na – ostaje ~injenica da su kriza na{eg doba i njeno
elementarno iskustvo dali sasvim nov oblik vladanja, koji }e nas kao po-
tencijalitet i stalno prisutna opasnost najverovatnije pratiti od sad pa
4 “Ein solcher (sc. einsamer) Mensch folgert immer eins aus dem andern und denkt alles
zum Ärgsten”, u: Erbauliche Schriften, “Warum die Einsamkeit zu fliehen?”.
nadalje, kao {to, bez obzira na privremene poraze, ~ove~anstvo prate i dru-
gi oblici vladanja (monarhije i republike, tiranije, diktature i despotije),
nastali u razli~itim istorijskim trenucima i na osnovu razli~itih elemen-
tarnih iskustava.
No, isto tako ostaje i istina da svaki kraj sadrì i nov po~etak; taj po~etak
je obe}anje, jedina “poruka” koju kraj moè da zave{ta. Zato po~etak, pre
no {to postane istorijski doga|aj, jeste najvi{a ~ovekova sposobnost; sa
politi~kog stanovi{ta, on je isto {to i ~ovekova sloboda. Initium ut esset
homo creatus est – “da bi bilo po~etka, stvoren je ~ovek”, rekao je Avgus-
tin.5 Svako novo ro|enje jem~i taj po~etak; on i jeste ~ovek sâm.
5 De Civitate Dei, knjiga 12, glava 20.

* NAP. PREV.: Na stru~noj pomo}i i strpljenju zahvaljujem dr Vojinu Dimitrijevi}u, pro-
fesoru Pravnog fakulteta u Beogradu, kao i dr Leonu Koenu, profesoru Filolo{kog fakulteta
u Beogradu.
Bibliografija
I deo: Antisemitizam
ALHAIZA, Adolphe, Vérité sociologique gouvernementale et religieuse. Succint
résumé du Sociétarisme de Fourier comparé au socialisme de Marx, Paris,
1919.
ANCHEL, Robert, “Un Baron Juif au 18e siècle”, u: Souvenir et Science, vol. I.
ARENDT Hannah, “Why the Crémieux Decree Was Abrogated”, u: Contemporary
Jewish Record, april 1943; “The Jew as Pariah. A Hidden Tradition”, u:
Jewish Social Studies, vol. 6, no. 2, 1944; “Organized Guilt”, u: Jewish
Frontier, januar 1945.
ARLAND, Marcel, “Review of F. Céline’s Bagatelle pour un Massacre”, u:
Nouvelle Revue Française, februar 1938.
ARON, Robert, The Vichy Regime 1940-1944, New York, 1958
BAINVILLE, Jacques, La troisième République, 1935.

BARON, Salo W., Die Judenfrage auf dem Wiener Kongreß, Wien, 1920; A Social
and Religious History of the Jews, New York, 1937; “The Jewish Question in
the 19th Century”, u: Journal of Modern History, vol. X; Modern
Nationalism and Religion, 1947.
BARRÈS, Maurice, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.
BASNAGE, J., Histoire des Juifs, La Haye, 1716.
BATAULT, Georges, Le Problème juif. La renaissance de l’antisémitisme, Paris,
1921.
BAUER, Bruno, Die Judenfrage, 1843.
BEAUREPAIRE, Guesnay de, Le Panama et la République, 1899.
BÉCOURT, Renault, Conspiration universelle du Judaisme, entièrement dévoilée:
dédiée à tous les souverains d’Europe, à leurs ministres, aux hommes d’Etat
et généralement à toutes les classes de la société, menacée de ces perfides
projets, 1835.
BÉDARRIDA, Jassuda, Les Juifs en France, en Italie et en Espagne, 1859.
BENJAMIN, René, Clémenceau dans la retraite, Paris, 1930.
BERNANOS, Georges, Las grande peur des bien-pensants, Paris, 1931; Les
grands cimetières sous la lune, Paris, 1938.
BERNDORFF, H. R., Diplomatische Unterwelt, 1930.
BERTHOLET, Alfred, Die Stellung der Juden zu den Fremden, 1896;
Kulturgeschichte Israels, 1919.
BISMARCK, Otto von, Gedanken und Erinnerungen, 1909-1921.
492 BIBLIOGRAFIJA
BLOOM, R. I., The Economic Activities of the Jews of Amsterdam in the 17th and
18th Centuries, 1937.
BLOY, Léon, Le Salut par les Juifs, 1892.
BOEHLICH, Walter (prir.), Der Berliner Antisemitismusstreit, Frankfurt/M.,
1965.
BOEHMER, Heinrich, Les Jésuites. Ouvrage traduit de l’allemand avec une in-
troduction et des notes par G. Monod, Paris, 1910.
BÖRNE, Ludwig, Über die Judenverfolgung, 1819; Für die Juden, 1819; Briefe
aus Paris, 1830-1833.
BOH, Felix, Der Konservativismus und die Judenfrage, 1892.
BONDY-DWORSKY, Geschichte der Juden in Böhmen, Mähren und Schlesien,
Prag, 1906.
BOOM, W. ten, Entstehung des modernen Rassen-Antisemitismus, Leipzig, 1928.
BORD, Gustave, La Franc-Maçonnerie en France dès origines à 1815, 1908.
BOTZENHART, Erich, “Der politische Aufstieg des Judentums von der
Emanzipation bis zur Revolution 1848”, u: Forschungen zur Judenfrage, Bd.
3, 1938.
BOURGIN, Georges, “Le Problème de la fonction économique des Juifs”, u:
Souvenir et Science, vol. 3, nos. 2-4, 1932.
BRENTANO, Clemens v., Der Philister vor, in und nach der Geschichte, 1811.
BROGAN, D. W., The Development of Modern France 1870-1939, 1941; The
French Nation: From Napoleon to Pétain 1814-1940, New York, 1958.
BRONNER, Fritz, “Georg Ritter v. Schönerer”, u: Volk im Werden, Bd. 7, Nr. 3,
1939.
BRUGERETTE, Joseph, Le Comte de Montlosier, 1931.
BUCH, Willi, Fünfzig Jahre antisemitische Bewegung, München, 1937.
BUCHHOLZ, Friedrich, Untersuchungen über den Geburtsadel, Berlin, 1807.
BÜLOW, Bernhard von, Denkwürdigkeiten, Berlin, 1930-1931.
BÜLOW, Heinrich von, Geschichte des Adels, 1903.
BUSCH, Moritz, “Israel und die Gojim”, u: Die Grenzboten, 1879-1881;
Bismarck: Some Secret Pages of his History, London, 1898.
BYRNES, Robert, Antisemitism in Modern France, New Brunswick, 1950.
CAPEFIGUE, Jean, Histoire des grandes opérations financières, 1855-1858.

CAPÉRAN, Louis, L’Anticléricalisme et l’Affaire Dreyfus, Touluse, 1948.
CARO, Georg, Sozial- und Wirtschaftsgeschichte der Juden im Mittelalter und der
Neuzeit, 1908-1920.
CARO, Joseph, “Benjamin Disraeli, Juden und Judentum” u: Monatsschrift für
Geschichte und Wissenschaft des Judentums, 1932.
“Il Caso di Alfredo Dreyfus”, Civiltà Cattolica, 5. februar 1898.
CASSEL, Selig, “Geschichte der Juden”, u: ERSCH/GRUBER, Allgemeine
Enzyklopädie der Wissenschaften und Künste, Abt. 2, Bd. 27, 1850.
CÉLINE, Ferdinand, Bagatelle pour un massacre, 1938; L’Ecole des cadavres,
1940.
BIBLIOGRAFIJA 493
CHAMBERLAIN, Houston Stewart, The Foundations of the Nineteenth Century,

1966, prevod nema~kog izdanja iz 1899.
CHARENSOL, Georges, L’Affaire Dreyfus et la Troisième République, Paris,
1930.
CHESTERTON, Gilbert K., The Return of Don Quixote, 1927.
CHEVRILLON, André, “Huit Jours à Rennes”, u: La Grande Revue, februar 1900.
CLARKE, Edwin, Benjamin Disraeli, London, 1926.
CLÉMENCEAU, Georges, L’Iniquité, 1899; Vers la Réparation, 1899; Contre la
Justice, 1900; Des Juges, 1901.
CORTI, Egon Cesar, Conte, The Rise of the House of Rothschild, New York, 1927.
DAIRVAELL, Mathieu, Histoire édifiante et curieuse de Rothschild, Roi des Juifs,

suivi di récit de la catastrophe du 18 Juillet par un témoin oculaire, 1846;
Guerre aux fripons, cronique secrète de la Bourse et des chemins de fer par
l’auteur de “Rothschild I, Roi des Juifs”, 1846, 3. izdanje.
DAUDET, Léon, Souvenirs des milieux littéraires, politiques et médicaux, Paris,
1920; Panorama de la Troisième Republique, Paris, 1936.
DAVIDSOHN, Ludwig, Beiträge zur Sozial- und Wirtschaftsgeschichte der
Berliner Juden vor der Emanzipation, 1920.
DELITZSCH, Franz, Sind die Juden wirklich das auserwählte Volk? Leipzig,
1890.
DELITZSCH, Friedrich, Die große Täuschung, 1920-1921.
DEMACHY, Edouard, Les Rothschilds, une famille de financiers juifs au 19e siè-
cle, 1896.
DESACHY, Paul, Répertoire de l’Affaire Dreyfus, 1894; Bibliographie de l’Affaire
Dreyfus, 1905.
DIDEROT, Denis, “Juif”, u: Encyclopédie, vol. 9, 1765.
DIEST DABER, Otto von, Bismarck und Bleichröder, München, 1897.
DILTHEY, Wilhelm, Das Leben Schleiermachers, 1870.
DIMIER, Louis, Vingt Ans d’Action Française, Paris, 1926.
DISRAELI, Benjamin, Alroy, 1833; Coningsby, 1844; Tancred, 1847; Lord Geor-
ge Bentinck. A Political Biography, 1852; Lothair, 1870; Endymion, 1881.
DOHM, Christian Wilhelm, Über die bürgerliche Verbesserung der Juden, 1781-
1783; Denkwürdigkeiten meiner Zeit, Lemgo, 1814-1819.
DRUMONT, Edouard, La France Juive, 1885; La dernière Bataille, 1890; La Fin
d’un monde. De l’or, de la boue, du sang. Du Panama à l’anarchie, 1896; Le
Testament d’un antisémite, Paris, 1891; Les Tréteaux du succès: les héros et
les pitres, Paris, 1901.
DUBNOW, S. M., Weltgeschichte des jüdischen Volkes, 10 tomova, 1929; History
of the Jews in Russia and Poland, s ruskog preveo I. Friedläender,
Philadelphia, 1918.
DÜHRING, Eugen Karl, Die Judenfrage als Frage der Rassenschändlichkeit für
Existenz, Sitte und Cultur der Völker mit einer weltgeschichtlichen Antwort,
1880.
494 BIBLIOGRAFIJA
DUTRAIT-CROZON, Henri (pseudonim), Précis de l’Affaire Dreyfus, 1909, 2. iz-

danje 1924.
EHRENBERG, Richard, Große Vermögen, ihre Entstehung und ihre Bedeutung,

Jena, 1902.
EISEMENGER, J. A., Entdecktes Judentum, 1703; novo izdanje priredio Schieferl
1893.
ELBOGEN, Ismar, Geschichte der Juden in Deutschland, Berlin, 1935; “Die
Messianische Idee in der alten jüdischen Geschichte”, u: Judaica 1912,
Festschrift Hermann Cohen.
EMDEN, Paul H., “The Story of the Vienna Creditanstalt” u: Menorah Journal,
vol. 28, no. 1, 1940.
EWALD, Joh. Ludwig, Ideen über die nötige Organisation der Israeliten in
christlichen Staaten, 1816.
FERNANDEZ, Ramon, “La Vie sociale dans l’oeuvre de Marcel Proust”, u: Les
Cahiers Marcel Proust, no. 2, 1927.
FOUCAULT, André, Un nouvel Aspect de l’Affaire Dreyfus (Les Oeuvres Libres),
1938.
FOURIER, Charles, Théorie des quatre mouvements, 1808; Nouveau Monde
Industriel, 1829.
FRANK, Walter, Demokratie und Nationalismus in Frankreich, Hamburg, 1933;
Hofprediger Adolf Stoecker und die christlich-soziale Bewegung, 1. izdanje
1928, 2. redigovano 1935; “Neue Akten zur Affäre Dreyfus”, u: Preussische
Jahrbücher, 1933, Bd. 233; “Apostata, Maximilian Harden und das wil-
helminische Deutschland”, u: Forschungen zur Judenfrage, Bd. 3, 1938;
“Walther Rathenau und die blonde Rasse”, ibid., Bd. 4, 1940; “Die
Erforschung der Judenfrage. Rückblick und Ausblick”, ibid., Bd. 5, 1941.
FRANTZ, Constantin, Der Nationalliberalismus und die Judenherrschaft,
München, 1874.
Freemasonry, the Highway to Hell, London 1761. - Freumaurerei, Weg zur Hölle,
prevedeno sa engleskog, 1768. - La Franche Maçonnerie n’est que le chemin
de l’enfer, prevedeno s nema~kog 1769.
FREUND, Ismar, Die Emanzipation der Juden in Preussen, Berlin, 1912.
FRIES, Jacob Friedrich, Über die Gefährdung des Wohlstandes und Charakters
der Deutschen durch die Juden, Heidelberg, 1816.
FRITSCH, Theodor E., Antisemiten-Katechismus, 1892; (prir.) Die Zionistischen
Protokolle, mit einem Vor- Und Nachwort von Theodor Fritsch, 1924;
Handbuch der Judenfrage, redigovarno izdanje 1935.
FROUDE, J. A., Lord Beaconsfield, London, 1890.
GENTZ, Friedrich, Briefwechsel mit Adam Müller, Stuttgart, 1857.

GIDE, André, “Review of F. Céline’s Bagatelle pour un massacre”, u: Nouvelle
Revue Française, april 1938.
BIBLIOGRAFIJA 495
GIRADOUX, Jean, Pleins Pouvoirs, 1939.

GLAGAU, Otto, Der Börsen- und Gründungsschwindel, Leipzig, 1876; Der
Bankrott des Nationalliberalismus und die Reaktion, 8. izdanje, Berlin, 1878.
GOETHE, Joh. Wolfgang von, “Isachar Falkesohn Behr, Gedichte eines polni-
schen Juden, 1772, Mietau und Leipzig”, u: Frankfurter Gelehrte Anzeigen;
Wilhelm Meister.
GOLDBERG, Isidor, “Finanz- und Bankwesen”, u: Encyclopedia Judaica, 1930.
GOLDSTEIN, Moritz, “Deutsch-Jüdischer Parnass”, u: Kunstwart, mart 1912.
GRASER, I. B., Das Judentum und seine Reformen als Vorbedingung der voll-
ständigen Aufnahme der Nation in den Staatsverband, 1828.
GRATTENAUER, C. W. F., Über die physische und moralische Verfassung der
heutigen Juden. Stimme eines Kosmopoliten, 1791; prikaz u: Allgemeine
deutsche Bibliothek, Bd. 112, 1792; Wider die Juden, 1802.
GRAU, Wilhelm, Die Judenfrage als Aufgabe der neuen deutschen Geschichte,
1935; Wilhelm v. Humboldt und das Problem der Juden, Hamburg, 1935;
“Geschichte der Judenfrage,” Historische Zeitschrift, Bd. 153, 1936.
GREENSTONE, Julius H., The Messiah Idea in Jewish History, Philadelphia,
1906.
GRESSMANN, Hugo, Der Messias, Göttingen, 1929.
GRUEN, Karl, Die Judenfrage, 1844.
GRUNWALD, Max, Samuel Oppenheimer und sein Kreis, Wien, 1913;
“Contributions à l’histoire des impôts et des professions des Juifs de
Bohème, Moravie et Silésie depuis le 16e siècle”, u: Revue des Etudes
Juives, vol. 82.
GUENEAU, Louis, “La Première Voie Ferrée de Bourgogne”, u: Annales de
Bourgogne, 1930, 1931.
GUMPLOWICZ, Ludwig, Der Rassenkampf, Innsbruck, 1883.
GURIAN, Waldemar, Die politischen und sozialen Ideen des französischen
Katholizismus, Mönchen-Gladbach, 1929; Der integrale Nationalismus in
Frankreich: Charles Maurras und die Action Française, Frankfurt, 1931;
“Antisemitism in Modern Germany”, u: Essays on Antisemitism, prir. K. S.
Pinson 1946.
HAECKEL, Ernst, Lebenswunder, 1904.

HALÉVY, Daniel, “Apologie pour notre passé”, u: Cahiers de la Quinzaine, série
11, no. 10, 1910.
HALPERIN, Rose A., The American Reaction to the Dreyfus Case, Master’s
Essay, Columbia University, 1941.
HARDEN, Maximilian, “Händler und Soldaten”, u: Die Zukunft, 1898; “Zum
Schutz der Republik”, ibid., juli 1922; “Tönt die Glocke Grabgesang?”, ibid.,
juli-avgust 1922; Köpfe, Berlin, 1910.
HAUSER, Otto, Die Rasse der Juden, 1933.
HECKSCHER, Eli F., Mercantilism, London, 1935.
HERDER, J. G., Briefe zur Beförderung der Humanität, 1793-1797; “Über die
496 BIBLIOGRAFIJA
politische Bekehrung der Juden”, u: J. G. Herder, Adrastea und das 18.

Jahrhundert, 1801-1803.
HERZOG, Wilhelm, Der Kampf einer Republik, Zürich, 1933; HERZOG, Wil-
helm/REHFISCH, Hans José (pseudonim: René Kestner), L’Affaire Dreyfus,
drama, 1931.
HOBERG, Clemens August, “Die geistigen Grundlagen des Antisemitismus im
modernen Frankreich”, u: Forschungen zur Judenfrage, Bd. 4, 1940.
HOHENLOHE-SCHILLINGSFÜRST, Chlodwig von, Denkwürdigkeiten der
Reichskanzlerzeit, prir. Karl Alexander v. Müller (Deutsche Geschichtsquel-
len des 19. Jahrhunderts, Bd. 28), Stuttgart, 1931.
HOLST, Ludolf, Das Judentum in allen dessen Teilen. Aus einem staatswis-
senschaftlichen Standpunkt betrachtet, Mainz, 1821.
HUMBOLDT, Wilhelm von, “Gutachten, 1809, u: J. FREUND, Die Emanzipation
der Juden in Preussen, Berlin, 1912; Tagebücher, prir. Leitzmann, Berlin,
1916-1918; Wilhelm und Caroline von Humboldt in ihren Briefen, Berlin,
1910.
HYAMSON, A. M., A History of the Jews in England, 1928.
JAHN, F. L., Deutsches Volkstum, 1810.

JÖHLINGER, Otto, Bismarck und die Juden, Berlin, 1921.
JOST, J. M., Neuere Geschichte der Israeliten. 1815-1845, Berlin, 1846.
KARBACH, Oscar, “The Founder of Modern Political Antisemitism: Georg von

Schönerer”, u: Jewish Social Studies, vol. 7, no. 1, januar 1945.
KATZ, Jacob, Exclusiveness and Tolerance, Jewish-Gentile Relations in Medieval
and Modern Times, New York, 1961.
Kleines Jahrbuch des Nützlichen und Angenehmen für Israeliten, 1847.
KOCH, Ludwig, S. J., “Juden”, u: Jesuitenlexikon, Paderborn, 1934.
KOEHLER, Max, Beiträge zur neueren jüdischen Wirtschaftsgeschichte. Die
Juden in Halberstadt und Umgebung (Studien zur Geschichte der Wirtschaft
und Geisteskultur, Bd. 3), 1927.
KOHLER, Max J., “Some New Light on the Dreyfus Case”, u: Studies in Jewish
Bibliography and Related Subjects in Memory of A. S. Freidus, New York,
1929.
KRAKAUER, J., Geschichte der Juden in Frankfurt/Main. 1150-1824, 1925-
1927.
KRAUS, Karl, Untergang der Welt durch schwarze Magie, 1925.
KRUEGER, Hans K., Berliner Romantik und Berliner Judentum, disertacija 1939.
KRUG, W. Traugott, “Über das Verhältnis verschiedener Religionsparteien zum
Staate und über die Emanzipation der Juden”, u: Minerva, Bd. 148, 1828.
K. V. T., “The Dreyfus Case: A Study of French Opinion”, u: The Contemporary
Review, vol. 74, oktobar 1898.
LABORI, Fernand, “Le Mal politique et les partis”, u: La Grande Revue, oktobar-
BIBLIOGRAFIJA 497
decembar 1901; “Notes de Plaidoiries pour le procès de Rennes”, ibid., feb-

ruar 1900.
LACHAPELLE, Georges, Les Finances de la Troisième République, Paris, 1937.
LA SERVE, Felury, “Les Juifs à Lyon”, u: Revue du Lyonnais, vol. 7, 1838.
LAZARE, Bernard, L’Antisémitisme, son histoire et ses causes, 1894; Une Erreur
judiciaire; la vérité sur l’affaire Dreyfus, 1896; Contre l’Antisémitisme; his-
toire d’une polémique, Paris, 1896; Job’s Dungheap, New York, 1948.
LAZARON, Morris S., Seed of Abraham, New York, 1930.
LECANUET, Edouard, Les Signes avant-coureurs de la séparation, 1894-1910,
Paris, 1930.
LEMOINE, Albert, Napoléon I et les Juifs, Paris, 1900.
LESTSCHINSKY, Jacob, “Die Umwandlung und Umschichtung des jüdischen
Volkes im Laufe des letzten Jahrhunderts”, u: Weltwirtschaftliches Archiv,
Bd. 30, Kiel, 1929.
LESUEUR, E., La Franc-Maçonnerie Artésienne au 18e siècle (Bibliothèque
Révolutionnaire), 1914.
LEUILLOT, Paul, “L’Usure judaïque en Alsace sous l’Empire et la Restauration”,
u: Annales Historiques de la Révolution Française, Bd. 7, 1930.
LEVAILLANT, I., “La Genèse de l’antisémitisme sous la Troisième République”,
u: Revue des Etudes Juives, vol. 53, 1907.
LEVINAS, E., “L’Autre dans Proust”, u: Deucalion, no. 2, 1947.
LEWINSOHN, Richard, Jüdische Weltfinanz?, 1925; Wie sie groß und reich wur-
den, Berlin, 1927.
LOMBARD DE LANGRES, Vincent, Sociétés secrètes en Allemagne... de l’as-
sassinat Kotzebue, Paris, 1819.
LOMBROSO, César, L’Antisémitisme, 2. izdanje 1899, Paris.
LUCIEN-BRUN, Henry, La Condition des Juifs en France depuis 1789, Paris,
1900.
LUXEMBURG, Rosa, “Die sozialistische Krise in Frankreich”, u: Die Neue Zeit,
Bd. I, 1901.
MAIER, Hans, “Die Antisemiten”, u: Deutsches Parteiwesen, Nr. 2, München,

1911.
MAISTRE, Comte J. M. de, Les Soirées de St. Petersburg, 1821.
MALET, Chevalier de, Recherches politiques et historiques qui prouvent l’exis-
tence d’une secte révolutionnaire, 1817.
MARBURG, Fritz, Der Antisemitismus in der deutschen Republik, Wien, 1931.
MARCUS, Jacob R., The Rise and Destiny of the German Jews, 1934.
MARR, Wilhelm, Sieg des Judentums über das Germanentum vom nicht konfes-
sionellen Standpunkt aus betrachtet, 2. izdanje, Berlin, 1879.
MARTIN DU GARD, Roger, Jean Barois, 1913.
MARWITZ, Fr. August Ludwig von der, “Letzte Vorstellung der Stände des
Lebusischen Kreises an den König”, 1811, u: Werke, prir. Meusel, Berlin,
1908; “Über eine Reform des Adels”, ibid., 1812; “Von den Ursachen des
498 BIBLIOGRAFIJA
Verfalls der preusischen Staaten”, ibid.

MARX, Karl, “Zur Judenfrage”, u: Deutsch-französische Jahrbücher, 1843.
MAURRAS, Charles, Au Signe de Flore; Souvenirs de la vie politique; L’Affaire
Dreyfus et la fondation de l’Action Française, Paris, 1931; Oeuvres
Capitales, Paris, 1954.
MAYER, Sigmund, Die Wiener Juden; Kommerz, Kultur, Politik, 1700-1900,
1917.
McDERMOT, George, C. S. P., “Mr. Chamberlain’s Foreign Policy and the Drey-
fus Case”, u: Catholic World, vol. 67, septembar 1898.
MEHRING, Franz, Die Lessinglegende, 1906.
MENDELSSOHN, Moses, “Schreiben an Lavater”, 1769, u: Gesammelte
Schriften, Berlin, 1930, Bd. 7; “Vorrede zur Übersetzung von Menasseh ben
Israel, Rettung der Juden”, 1782, u: Gesammelte Schriften, Leipzig, 1843-
1845, Bd. 3.
MEYER, Rudolf, Politische Gründer und die Korruption in Deutschland, 1877.
MIRABEAU, H. G. R. de, Sur Moses Mendelssohn, London, 1788.
MOMMSEN, Theodor, Reden und Aufsätze, Berlin, 1905.
MONYPENNY, W. F./BUCKLE, G. E., The Life of Benjamin Disraeli, Earl of
Beaconsfield, New York, 1929.
MORLEY, John, Life of Gladstone, 1903.
MUCH, Willi, 50 Jahre antisemitischer Bewegung, München, 1937.
MULERT, Hermann, “Antisemitismus”, u: Die Religion in Geschichte und
Gegenwart, Tübingen, 1909.
MÜLLER, Adam, Ausgewählte Abhandlungen, prir. J. Baxa, Jena, 1921.
NEUSCHÄFER, Fritz Albrecht, Georg, Ritter von Schönerer, Hamburg, 1935.

NIPPERDEY, Thomas, Die Organisation der deutschen Parteien vor 1918,
Düsseldorf, 1961.
PAALZOW, C. L., Über das Bürgerrecht der Juden, übersetzt von einem Juden,
Berlin, 1803.
PALÉOLOGUE, Maurice, “L’Antisémitisme, moyen du gouvernement sous
Alexandre II et Alexandre III”, u: Annales Politiques et littéraires, vol. 112,
juli 1938; Tagebuch der Affäre Dreyfus, Stuttgart, 1957.
PARKES, James W., The Emergence of the Jewish Problem, 1878-1939, 1946.
PAULUS, Heinrich E. G., Beiträge von jüdischen und christlichen Gelehrten zur
Verbesserung der Bekenner des jüdischen Glaubens, Frankfurt, 1817; Die
jüdische Nationalabsonderung nach Ursprung, Folgen und
Besserungsmitteln, 1831.
PÉGUY, Charles, “Notre Jeunesse”, u: Cahiers de la Quinzaine, 1910; “A Portrait
of Bernard Lazare”, u: Bernard Lazare, Job’s Dungheap, New York, 1948.
PHILIPP, Alfred, Die Juden und das Wirtschaftsleben. Eine antikritisch-biblio-
graphische Studie zu W. Sombart, Die Juden und das Wirtschaftsleben,
Strasbourg, 1929.
BIBLIOGRAFIJA 499
PHILIPPSOHN, Ludwig, “Tagescontrolle”, u: Allgemeine Zeitung des Judentums,

1839.
PICCIOTTO, James, Sketches of Anglo-Jewish History, London, 1875.
PICHL, Eduard (pseudonim Herwig), Georg Schönerer, 1938.
PINNER, Felix, Der Deutsche Wirtschaftsführer, 1924.
PRAAG, J. E. van, “Marcel Proust, Témoin du Judaisme déjudaisé”, u: Revue
Juive de Genève, nos. 48, 49, 50, 1937.
Précis historique sur l’Affaire du Panama, 1893.
PRIBRAM, Alfred François, Urkunden und Akten zur Geschichte der Juden in
Wien, Wien, 1918.
PRIEBATSCH, Felix, “Die Judenpolitik des fürstlichen Absolutismus im 17. und
18. Jahrhundert”, u: Forschungen und Versuche zur Geschichte des Mittelal-
ters und der Neuzeit, 1915.
PROUST, Marcel, Remembrance of Things Past (U traganju za i{~ezlim vre-
menom), 1932-1934.
QUILLARD, P., Le Monument Henry, Paris, 1899.
RACHEL, Hugo, Das Berliner Wirtschaftsleben im Zeitalter des Frühkapitalis-

mus, Berlin, 1931; “Die Juden im Berliner Wirtschaftsleben zur Zeit des
Merkanitlismus”, u: Zeitschrift für die Geschichte der Juden in Deutschland,
Bd. 2.
RACHFAHL, Felix, “Das Judentum und die Genesis des modernen Kapitalis-
mus”, u: Preussische Jahrbücher, Bd. 147, 1912.
RAMLOW, Gerhard, Ludwig von der Marwitz und die Anfänge konservativer Po-
litik und Staatsauffassung in Preussen (Historische Studien, Nr. 185).
RATHENAU, Walter, Staat und Judentum. Zur Kritik der Zeit, Berlin, 1912; Von
kommenden Dingen, 1917.
RAYMOND, E. T., Disraeli. The Alien Patriot, New York, 1925.
REEVES, John, The Rothschilds. The Financial Rulers of Nations, London, 1887.
REHBERG, August Wilhelm von, Über den deutschen Adel, Berlin, 1804.
REINACH, Joseph, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1903-1911; “Le rôle d’Henri”, u: La
Grande Revue, 1900, vol. 1.
REINACH, Théodore, Histoire sommaire de l’Affaire Dreyfus, Paris, 1924.
RIESSER, Gabriel, Über die Stellung der Bekenner des mosaischen Glaubens, an
die Deutschen aller Konfessionen, 1831; Betrachtungen über die
Verhältnisse der jüdischen Untertanen in der Preussischen Monarchie, 1834.
ROBINSON, John, Proofs of a Conspiracy against the Religions and Govern-
ments of Europe, London, 1797, ameri~ko izdanje 1798, prevod na nema~ki
1800, prevod na francuski 1798-1799.
ROTH, Cecil, The Magnificent Rothschild, 1939.
RUEHS, Christian Friedrich, “Über die Ansprüche der Juden auf das deutsche
Bürgerrecht”, u: Zeitschrift für die neueste Geschichte der Völker-und Staa-
tenkunde, Berlin, 1815; Die Rechte des Christentums und des deutschen
500 BIBLIOGRAFIJA
Volkes verteitigt gegen die Ansprüche der Juden und ihrer Verfechter, 1815.
RUPPIN, Arthut, Soziologie der Juden, Berlin, 1930.
SAMTER, N., Judentaufen im 19. Jahrhundert. Mit besonderer Berücksichtigung

Preussens, 1906.
SAVIGNY, Friedrich Karl von, Beitrag zur Rechtsgeschichte des Adels im neueren
Europa, 1836.
SAYDU, André, “Les Juifs”, u: Revue Economique Internationale, 1912.
SCHÄFFLE, A. E. Fr., “Der ’große Börsenkrach’ des Jahres 1873”, u: Zeitschrift
für die gesamte Staatswissenschaft, Bd. 30, 1874.
SCHARF-SCHARFFENSTEIN, Hermann von, Das geheime Treiben, der Einfluß
und die Macht des Judentums in Frankreich seit 100 Jahren (1771-1871),
Stuttgart, 1872.
SCHAY, Rudolf, Juden in der deutschen Politik, 1929.
SCHEFFER, Egon, Der Siegeszug des Leihkapitals, 1924.
SCHEIDLER, K. H., “Judenemanzipation”, u: ERSCH/GRUBER, Allgemeine
Enzyklopädie der Wissenschaften und Künste, 1850, 2. Abt., Bd. 27.
SCHLEGEL, Friedrich, Philosophische Vorlesungen aus den Jahren 1804-1806,
Bonn, 1836.
SCHLEIERMACHER, Friedrich, Briefe bei Gelegenheit der politischen theolo-
gischen Aufgabe und des Sendschreibens jüdischer Hausväter, 1799, u:
Werke, Abt. I, Bd. 5, 1846.
SCHNEE, H., Die Hoffinanz und der moderne Staat, 3 toma, Berlin, 1953-1955.
SCHNEIDER, K. H., “Judenemanzipation”, u: ERSCH/GRUBER, Allgemeine
Enzyklopädie der Wissenschaften und Künste, 1850, 2. Abt., Bd. 27, 1850.
SCHUDT, Johann Jacob, Jüdische Merkwürdigkeiten, Frankfurt 1715-1717.
SCHWERTFEGER, Bernhard, Die Wahrheit über Dreyfus, 1930.
S. F. S., “The Jesuits and the Dreyfus Case”, u: The Month, vol. 93, februar 1899.
SHOHET, D. M., The Jewish Court in the Middle Ages, New York, 1931.
SILBERGLEIT, Heinrich, Die Bevölkerungs- und Berufsverhältnisse der Juden im
Deutschen Reich, Berlin, 1930.
SILBERNER, Edmund, “Charles Fourier on the Jewish Question”, u: Jewish
Social Studies, oktobar 1946.
SIMON, Yves, La Grande Crise de la République Française; observations sur la
vie politique française de 1918-1938, Montreal, 1941.
SOMBART, Werner, Die deutsche Volkswirtschaft im 19. Jahrhundert, 1903; Die
Juden und das Wirtschaftsleben, 1911; Die Zukunft der Juden, 1912; Der
Bourgeois, 1913; Studien zur Entwicklungsgeschichte des modernen
Kapitalismus, 1913.
SONNENBERG-LIEBERMANN, Max von, Beiträge zur Geschichte der anti-
semitischen Bewegung vom Jahre 1880-1885, Berlin, 1885.
SOREL, Georges, Réflexions sur la violence, Paris, 1908; La Révolution dreyfusi-
enne, Paris, 1911.
STAHL, F. S., Der christliche Staat und sein Verhältnis zu Deismus und Judentum,
BIBLIOGRAFIJA 501
1847.
STEINBERG, A. S., “Die weltanschaulichen Voraussetzungen der jüdischen
Geschichtsschreibung”, u: Dubnov-Festschrift, 1930.
STERN, Selma, “Die Juden in der Handelspolitik Friedrich Wilhelms I von Preu-
ßen”, u: Zeitschrift für die Geschichte der Juden in Deutschland, Bd. 5; Der
preußische Staat und die Juden, 2 toma, Tübingen, 1962; Jud Süß, 1929;
“Die Judenfrage in der Ideologie der Aufklärung und Romantik”, u: Der
Morgen, Bd. 11, 1935; The Court Jew, Philadelphia, 1950.
STOECKER, Adolf, Reden und Aufsätze, Leipzig, 1913.
STRAUSS, Raphael, “The Jews in the Economic Evolution of Central Europe”, u:
Jewish Social Studies, vol. III, no. 1, 1941.
SUAREZ, Georges, La Vie orgueilleuse de Clémenceau, Paris, 1930.
SUNDHEIMER, Paul, “Die jüdische Hochfinanz und der bayrische Staat im 18.
Jahrhundert”, u: Finanzarchiv, Bd. 41, 1924.
THALHEIMER, Siegfried, Macht und Gerechtigkeit – Ein Beitrag zur Geschichte

des Falles Dreyfus, München, 1958.
THÉO-DAEDALUS (pseudonim), L’Angleterre juive: Israël chez John Bull,
Bruxelles, 1913.
THIBAUDET, Albert, Les idées de Charles Maurras, Paris, 1920.
TOUSSENEL, Alphonse, Les Juifs, rois de l’epoque. L’histoire de la féodalité fi-
nancière, 3. izdanje 1846.
TREITSCHKE, Heinrich von, “Unsere Aussichten”, u: Preußische Jahrbücher,
Bd. 44, Nr. 5, 1879; “Herr Graetz und sein Judentum”, ibid., Nr. 6; “Erwid-
rung an Mommsen”, ibid., Bd. 46, Nr. 6, 1881.
UCKO, Siegfried, “Geistesgeschichtliche Grundlagen der Wissenschaft des

Judentums”, u: Zeitschrift für die Geschichte der Juden in Deutschland, Bd.
5, Nr. 1.
VACHER DE LAPOUGE, George, L’Aryen, son rôle social, Paris, 1896; Les
Selections sociales, Paris 1896.
VALLÉE, Oscar de, Manieurs d’argent, 1720-1857, 1857.
VARIGNY, C. de, “Les grands Fortunes en Angleterre”, u: Revue des deux
Mondes, jun 1888.
VARNHAGEN, August, Tagebücher, Leipzig, 1861.
VERNUNFT, Walfried, “Juden und Katholiken in Frankreich”, u: Nationalso-
zialistische Monatshefte, oktobar 1938; “Die Hintergründe des französischen
Antisemitismus”, ibid., juni 1939.
VOLTAIRE, F. M. Arouet de, Dictionnaire philosophique (Oeuvres complètes,
vol. 9, 1878); Philosophie génerale: métaphysique, morale et Théologie
(Oeuvres complètes, vol. 40, 1785); Essai sur les moeurs et l’esprit des na-
tions (Oeuvres complètes, vol. 12, 1878).
502 BIBLIOGRAFIJA
WAETJEN, Hermann, “Das Judentum und die Anfänge der modernen

Kolonisation”, u: Vierteljahresschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte,
Bd. 11.
WAGENER, Hermann, “Das Judentum und der Staat”, u: Wagener Staatslexikon,
1815-1889; “Das Judentum in der Fremde”, ibid.
WAWRZINEK, Kurt, Die Entstehung der deutschen Antisemitenparteien 1875-
1890, Berlin, 1927.
WEBER, Eugen, Action française – Royalism and Reaction in Twentieth-Century
France, Stanford, 1962.
WEBER, Max, “Die Börse” u: Max Weber, Gesammelte Aufsätze zur Soziologie
und Sozialpolitik; Wirtschaftsgeschichte, 1923; Parlament und Regierung,
1918.
WEIL, Bruno, L’Affaire Dreyfus, Paris, 1930.
WEILL, Alexandre, Rothschild und die europäischen Staaten, 1844.
WEILL, George, “Les Juifs et le Saint-Simonisme”, u: Revue des Etudes Juives,
vol. 31.
WEINRYB, S. B., Neueste Wirtschaftsgeschichte der Juden in Rußland und Polen
(Historische Untersuchungen, Bd. 12), Berlin, 1934.
ZACCONE, Pierre, Histoire des sociétés secrètes politiques et religieuses depuis

les temps les plus reculés jusqu’à nos jours, 1847-1849.
ZIELENZIGER, Kurt, Die Juden in der deutschen Wirtschaft, 1930.
ZOLA, Emile, “J’Accuse”, u: L’Aurore, 13. januar 1898; Correspondance: lettres
à Maître Labori, 1929.
ZWEIG, Stefan, The World of Yesterday: An Autobiography, 1943.
II deo: Imperijalizam
American Friends Service Bulletin, General Relief Bulletin, mart 1943.
ANDLER, Charles, Les Origines du Pangermanisme, 1915.
ANGUS, H. F. (prir.), “Canada and the Doctrine of Peaceful Changes”, u: Interna-
tional Studies Conference. Demographic Questions. Peaceful Changes,
1937.
ARNDT, Ernst Moritz, Ein Blick aus der Zeit auf die Zeit, 1814; Phantasien zur
Berichtigung der Urteile über künftige deutsche Verfassungen, 1815;
Erinnerungen an Schweden, 1818.
AZCARATE, Pablo de, “Minorities. League of the Nations”, u: Encyclopaedia
Britannica, 1929.
BANGERT, Otto, Gold oder Blut, 1927.

BARKER, Ernest, Political Theory in England from Herbert Spencer to Present
BIBLIOGRAFIJA 503
Day, 1915; Idea and Ideals of the British Empire, Cambridge, 1941.
BARNES, Leonard, Caliban in Africa. An Impression of Colour Madness,
Philadelphia, 1931.
BARRÈS, Maurice, Scènes et doctrines du nationalisme, Paris, 1899.
BARZUN, Jacques, Race. A Study in Modern Superstition, New York, 1937.
BASSERMANN, Ernst, “Nationalliberale”, u: Handbuch der Politik, Bd.2, 1914.
BAUER, Otto, Die Nationalitätenfrage und die österreichische Sozialdemokratie,
Wien, 1907.
BEAMISH, Henry Hamilton, South Africa’s Kosher Press, London, 1937.
BECKER, Paul, Carl Peters, die Wirkung der deutschen Kolonialpolitik, 1934.
BELL, Sir Hesketh, Foreign Colonial Administration in the Far East, 1928.
BENEDICT, Ruth, Race, Science and Politics, 1940.
BENIANS, E. A., “The European Colonies”, u: Cambridge Modern History. The
Latest Age, vol. 12, 1934.
BENJAMIN, Walter, Über den Begrif der Geschichte, u: Werke, Frankfurt, 1955.
BENTWICH, Norman, “South Africa. Dominion of Racial Problems”, u: The
Political Quarterly, vol. 10, Nr. 3, 1939.
BÉRARD, Victor, L’Empire russe et le tsarisme, 1905.
BERGSTRÄSSER, Ludwig, Geschichte der politischen Parteien, 1921.
BIBL, Viktor, Der Zerfall Österreichs, 1924.
BLUNTSCHLI, Johann Caspar, Charakter und Geist der Politischen Parteien,
1869.
BODELSEN, C. A., Studies in Mid-Victorian Imperialism, 1924.
BODIN, Jean, Six Livres de la République, 1576.
BONHARD, Otto, Geschichte des alldeutschen Verbandes, 1920.
BOULAINVILLIERS, Comte Henri de, Histoire de l’Ancien Gouvernement de la
France, 1727.
BRAUN, Robert, “Political Parties. Succession States”, u: Encyclopedia of Social
Sciences.
BRIE, Friedrich, Imperialistische Strömungen in der englischen Literatur, Halle,
1928; Der Einfluß der Lehren Darwins auf den britischen Imperialismus,
1927.
BRONNER, Fritz, “Georg, Ritter v. Schönerer”, u: Volk im Werden, Bd. 7, Nr. 3,
1939.
BRÜCHER, Heinz, “Ernst Haeckel. Ein Wegbegleiter biologischen Staatsden-
kens”, u: Nationalsozialistische Monatshefte, Nr. 69, 1935.
BRUUN, Geoffrey, Europe and the French Empire, 1938.
BRYCE, Viscount James, Studies in History and Jurisprudence, 1901.
BUBNOFF, Nicolai, Kultur und Geschichte im russischen Denken der Gegenwart
(Osteuropa: Quellen und Studien, Nr. 2), 1927.
BUFFON, Georges-Louis Leclerc, Comte de, Histoire Naturelle, 1769-1789.
BURKE, Edmund, Reflections on the Revolution in France (1790), Everyman’s
Library; Upon Party, 2. izdanje 1850.
BURNS, Elinor, British Imperialism in Ireland, 1931.
504 BIBLIOGRAFIJA
Cambridge History of the British Empire, vol. 5: The Indian Empire 1858-1918,
1932; vol. 8: South Africa, 1936.
CARLYLE, Thomas, “Occasional Discourse on the Nigger Question”, u: Critical
and Miscellaneous Essays.
CARR-SAUNDERS, A. M., World Population, Oxford, 1936.
CARTHILL, Al. (pseudonim), The Lost Dominion, 1924.
CHAMBERLIN, W. H., The Russian Revolution, 1917-1924, New York, 1935.
CHERIKOVER, E., “New Materials on the Pogroms in Russia at the Beginning of
the Eighties”, u: Historische Schriften, Bd. 2, Vilna, 1937.
CHESTERTON, Cecil/BELLOC, Hilaire, The Party System, London, 1911.
CHESTERTON, Gilbert K., The Crimes of England, 1915.
CHILDS, Stephen Lawford, “Refugees – a Permanent Problem in International
Organization”, u: War is not Inevitable, Problems of Peace, 13. serija, obja-
vila International Labor Office, London, 1938.
CLAPHAM, J. H., The Abbé Siéyès, London, 1912.
CLASS, Heinrich (pseudonim Einhart), Deutsche Geschichte, Leipzig, 1910;
Zwanzig Jahre alldeutscher Arbeit und Kämpfe, Leipzig, 1910; (pseudonim
Daniel Fryman), Wenn ich der Kaiser wär. Politische Wahrheiten und
Notwendigkeiten, 1912.
CLEINOW, Georg, Die Zukunft Polens, Leipzig, 1914.
COMTE, Auguste, Discours sur l’Ensemble du Positivisme, 1848.
Conditions of India (bez autora, predgovor Bertrand Russell), London, 1934.
CONRAD, Joseph, “The Heart of Darkness”, u: Joseph Conrad, The Youth and
Other Tales, 1902; Victory, 1915.
COOKE, George W., The History of Party, London, 1836.
COQUART, A., Pisarev et l’idéologie du nihilisme russe, Paris, 1946.
CROMER, Lord Evelyn Baring, “The Government of Subject Races”, u:
Edinburgh Review, januar 1908; “Disraeli”, u: Spectator, novembar 1912.
CROZIER, John B., History of Intellectual Development on the Lines of Modern
Evolution, 1897-1901.
CROZIER, W. P., “France and her ’Black Empire’”, u: New Republic, 23. januar
1924.
CURZON, Lord George N., Problems of the Far East, 1894.
DAMCE, E. H., The Victorian Illusion, London, 1928.

DANILEWSKI, Nikolai Yakovlevich, Russia and Europe, 1871.
DARCY, Jean, France et Angleterre, Cent années de rivalité coloniale, 1904.
(DAVIDSON, John), Testament of John Davidson, 1908.
DECKERT, Emil, Panlatinismus, Panslawismus und Panteutonismus in ihrer
Bedeutung für die Weltlage, Frankfurt, 1914.
DELBRÜCK, Hans, “Die Alldeutschen”, u: Preussische Jahrbücher, Bd. 154, de-
cembar 1913; Ludendorffs Selbstporträt, Berlin, 1922.
BIBLIOGRAFIJA 505
DELOS, J.-T., La Nation, Montreal, 1944.

DETWEILER, E. G., “The Rise of modern race antagonism”, u: American Journal
of Sociology, 1932.
DILKE, Charles W., Problems of Greater Britain, 4. izdanje, London, 1890.
DORNATH, J. v., “Die Herrschaft des Panslawismus”, u: Preussische Jahrbücher,
Bd. 95, Berlin, 1898.
DREYFUS, Robert, “La Vie et les prophéties du Comte de Gobineau”, u: Cahiers
de la Quinzaine, ser. 6, cah. 16, 1905.
DUBUAT-NANÇAY, Comte Louis Gabriel, Les Origines; ou, l’Ancien Gouverne-
ment de la France, de l’Allemagne et de l’Italie, 1789.
DUESBERG, Jacques, “Le Comte de Gobineau”, u: Revue Générale, 1939.
DUVERGER, Maurice, Political Parties. Their Organization and Activity in the
Modern State, New York, 1959.
EHRENBERG, Hans/BUBNOFF, Nicolai, (prir.), Östliches Christentum.

Dokumente, 1925.
EMDEN, Paul H., Jews of Britain. A Series of Biographies, London, 1944.
ERDSTEIN, David, Le Statut juridique des minorités en Europe, Paris, 1932.
ESTÈVE, Louis, Une nouvelle Psychologie de l’Impérialisme. Ernest Seillière,
1913.
FAURE, Elie, “Gobineau et le Problème des races”, u: Europe, 1923.

FIALA, Vaclav, “Les Partis politiques polonais”, u: Monde Slave, februar 1935.
FISCHEL, A., Der Panslawismus bis zum Weltkriege, 1919.
The French Colonial Empire (Information Department Papers, no. 25), objavio
Royal Institute of International Affairs, London, 1941.
“Friedlosigkeit”, u: Schweizer Lexikon, 1945.
FROUDE, J. A., Short Studies on Great Subjects, 1867-1882.
GAGARIN, Ivan S., La Russie sera-t-elle catholique?, 1856.

GALTON, Sir Francis, Hereditary Genius, 1869.
GEHRKE, Achim, Die Rasse im Schrifttum, 1933.
GELBER, N. M., “The Russian Pogroms in the Early Eighties in the Light of the
Austrian Diplomatic Correspondence”, u: Historische Schriften, Bd. 2, Vilna,
1937.
GEORGE, David Lloyd, Memoirs of the Peace Conference, Yale, 1939.
GOBINEAU, Clément Serpeille de, “Le Gobinisme et la Pensée moderne”, u:
Europe, 1923.
GOBINEAU, Comte Joseph-Arthur de, Essai sur l’inégalité des races humaines,
1853; The Inequality of Human Races, englesko izdanje, prev. Adrien
Collins, 1915; “Ce qui est arrivé à la France en 1870”, u: Europe, 1923.
GÖRRES, Josef, Politische Schriften, München, 1854-1874.
GOHIER, Urbain, La Race a parlé, 1916.
506 BIBLIOGRAFIJA
GRÉGOIRE, Abbé Henri, De la Littérature des Nègres, ou recherches sur leurs

qualités morales, Paris, 1808; De la Noblesse de la peau ou du préjugé des
blancs contre la couleur des Africains, Paris, 1826.
GREGORY, Theodore, Ernst Oppenheimer and the Economic Development of
Southern Africa, New York, 1962.
GRELL, Hugo, Der alldeutsche Verband, seine Geschichte, seine Bestrebungen,
seine Erfolge (Flugschriften des alldeutschen Verbandes, Nr. 8), München,
1898.
GUNENIN, E., L’Épopée coloniale de la France, 1932.
HADSEL, Winifred N., “Can Europe’s Refugees find new Homes?”, u: Foreign
Policy Reports, vol. 10, no. 10, 1943.
HALÉVY, Elie, L’Ere des Tyrannies, Paris, 1938.
HALLGARTEN, W., Vorkriegsimperialismus, 1935.
HANCOCK, William K., Survey of British Commonwealth Affairs, London, 1937-
1942; Smuts: The Sanguine Years, New York, 1962.
HONOTAUX, Gabriel, “Le Général Mangin”, u: Revue des Deux Mondes, vol. 27,
1925.
HARLOW, Vincent, The Character of British Imperialism, 1939.
HARVEY, Charles H., The Biology of British Politics, 1904.
HASSE, Ernst, Deutsche Weltpolitik (Flugschriften des Alldeutschen Verbandes,
Nr. 5). 1897; Deutsche Politik, 1905-1906.
HAZELTINE, H. D., “Excommunication”, u: Encyclopedia of Social Sciences.
HEINBERG, John Gilbert, Comparative Major European Governments, an
Introductory Study, New York, 1937.
HERRMANN, Louis, History of the Jews in South Africa, 1935.
HILFERDING, Rudolf, Das Finanzkapital, Wien, 1910.
HOBBES, Thomas, Leviathan (1651), Cambridge Edition, 1935.
HOBSON, J. H., “Capitalism and Imperialism in South Africa”, u: Contemporary
Review, 1900; Imperialism (1905), nepromenjeno izdanje 1938.
HOETZSCH, Otto, Rußland; eine Einführung auf Grund seiner Geschichte von
1904-1912, Berlin, 1913.
HOFFMANN, Karl, Ölpolitik und angelsächsisches Imperium, 1927.
HOLBORN, Louise W., “The Legal Status of Political Refugees, 1920-1938”, u:
American Journal of International Law, 1938.
HOLCOMBE, Arthut N., “Political Parties”, u: Encyclopedia of Social Sciences.
HOTMAN, François, Franco-Gallia, 1573.
HÜBBE-SCHLEIDEN, Deutsche Kolonisation, 1881.
HUXLEY, Thomas, The Struggle for Existence in Human Society, 1888.
IPSERI, H. P., “Vom Begriff der Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswis-
senschaft, 1940.
BIBLIOGRAFIJA 507
JAMES, Selwyn, South of Congo, New York, 1943.

JANEFF, Janko, “Der Untergang des Panslawismus”, u: Nationalsozialistische
Monatshefte, Nr. 91, 1937.
JANOWSKY, Oscar J., The Jews and Minority Rights, New York, 1933;
Nationalities and National Minorities, New York, 1945.
JERMINGS, R. Yewdall, “Some International Aspects of the Refugee Question”,
u: British Yearbook of International Law, 1939.
KABERMANN, Heinz, “Das internationale Flüchtlingsproblem”, u: Zeitschrift

für Politik, Bd. 29, Nr. 3, 1939.
KAEHLER, Siegfried (prir.), Deutscher Staat und deutsche Parteien, München,
1922.
KARBACH, Oscar, “The Founder of Modern Political Antisemitism: Georg von
Schönerer”, u: Jewish Social Studies, Bd. 7, Nr. 1, januar 1945.
KAT ANGELINO, A. D. A. de, Colonial Policy, Chicago, 1931.
KEHR, Eckhart, Schlachtflottenbau und Parteipolitik, 1930.
KIDD, Benjamin, Social Evolution, 1894.
KIEWIET, C. W. de, A History of South Africa. Social and Economic, Oxford,
1941.
KIPLING, Rudyard, “The First Sailor”, u: R. Kipling, Humorous Tales, 1891;
“The Tomb of His Ancestor”, u: R. Kipling, The Day’s Work, 1898; Stalky
and Company, 1899; Kim, 1900.
KLEMM, Gustav, Allgemeine Kulturgeschichte der Menschheit, 1843-1852.
KLYUCHEVSKY, V. O., A History of Russia, London, 1911-1931.
KOEBNER, Richard/SCHMIDT, Helmut Dan, Imperialism: The Story and
Significance of a Political Word, 1840-1860, New York, 1964.
KOESTLER, Arthur, Scum of the Earth, 1941.
KOHN, Hans, Nationalism, 1938; Panslavism: History and Ideology, Notre
Dame, 1953.
KOYRÉ, Alexandre, Etudes sur l’histoire de la pensée philosophique en Russie,
Paris, 1950.
KRUCK, Alfred, Geschichte des alldeutschen Verbandes 1890-1939, Wiesbaden,
1954.
KUHLENBECK, L., Rasse und Volkstum (Flugschriften des alldeutschen
Verbandes, Nr. 23).
KULISCHER, Eugene M., The Displacement of Population in Europe, (Interna-
tional Labor Office), Montreal, 1943.
KULISCHER, J., Allgemeine Wirtschaftsgeschichte, 1928-1929.
LANDSBERG, P. L., “Rassenideologie”, u: Zeitschrift für Sozialforschung, 1933.

LANGER, William, The Diplomacy of Imperialism, 1890-1902.
LARCHER, M., Traité Elémentaire de Législation Algérienne, 1903.
LAWRENCE, T. E., “France, Britain and the Arabs”, u: The Observer, 1920;
508 BIBLIOGRAFIJA
Seven Pillars of Wisdom, 1926; Letters, prir. David Garnett, New York, 1939.
LEHR, Zwecke und Ziele des alldeutschen Verbandes (Flugschriften des
alldeutschen Verbandes, Nr. 14).
LEMONON, Ernest, L’Europe et la politique britannique. 1882-1911, 1912.
LEVINE, Louis, Pan-Slavism and European Politics, New York, 1914.
LEWIS, Sir George Cornewall, An Essay on the Government of Dependence,
Oxford, 1844.
LIPPINCOTT, Benjamin E., Victorian Critics of Democracy, University of
Minnesota, 1938.
LOSSKY, N. O., Three Chapters from the History of Polish Messianism (Interna-
tional Philosophical Library, vol. 2, no. 9), Prag, 1936.
LOVELL, Reginald Ivan, The Struggle for South Africa, 1875-1899, New York,
1934.
LOW, Sidney, “Personal Recollections of Cecil Rhodes”, u: Nineteenth Century,
vol. 51, maj 1902.
LUDENDORFF, Erich, Die überstaatlichen Mächte im letzten Jahre des
Weltkrieges, Leipzig, 1927; Die Judenmacht, ihr Wesen und Ende, München,
1938; Feldherrnworte, 1938.
LUXEMBURG, Rosa, Die Akkumulation des Kapitals (1913), Berlin, 1923.
MACARTNEY, C. A., The Social Revolution in Austria, Cambridge, 1926;

National States and National Minorities, London, 1934.
MAHAN, Alfred, T., The Problem of Asia and its Effect upon International
Policies, Boston, 1900.
MAINE, Sir Henry, Popular Government, 1886.
MANGIN, Charles Marie Emmanuel, La Force Noire, 1910; Des Hommes et des
Faits, Paris, 1923.
MANGOLD, Ewald K. B., Frankreich und der Rassegedanke; eine politische
Kernfrage Europas, 1937.
MANSERGH, Nicholas, Britain and Ireland (Longman’s Pamphlets on the British
Commonwealth), London, 1942; South Africa 1960-1961, New York, 1962.
MARCKS, Erich (prir.), Lebensfragen des britischen Weltreichs, 1921.
MARX, Karl, The Eighteenth Brumaire of Louis Bonaparte (1852), 1898.
MASARYK, Th. G., Zur russischen Geschichts- und Religionsphilosophie, 1913.
MAUCO, Georges, “L’Emigration, problème révolutionnaire”, u: Esprit, VII god.,
no. 82, juli 1939.
MAUNIER, René, Sociologie coloniale, 1932-1936.
METZER, E., Imperialismus und Romantik, Berlin, 1908.
MICHAELIS, Alfred (prir.), Die Rechtsverhältnisse der Juden in Preußen seit dem
Beginn des 19. Jahrhunderts, Berlin, 1910.
MICHEL, P. Charles, “A Biological View of Our Foreign Policy”, u: Saturday
Review, London, februar 1896.
MICHELL, Lewis, Rhodes, London 1910.
BIBLIOGRAFIJA 509
MICHELS, Robert, “Prolegomena zur Analyse des nationalen Leitgedankens”, u:

Jahrbuch für Soziologie, Bd. 2, 1927; Political Parties; a sociological study
of the oligarchical tendencies of modern democracy, Glencoe, 1949.
MILLIN, S. Gertrude, Rhodes, London, 1933.
MOLISCH, Paul, Geschichte der deutschnationalen Bewegung in Österreich,
Jena, 1926.
MONTESQUIEU, C. L. de Secondat de, Esprit des Lois, 1748.
MORRISON, T., Imperial Rule in India, 1899.
MULTATULI (pseudonim Eduarda Douwesa Dekkera), Max Havelaar, 1868.
NADOLNY, R., Germanisierung oder Slawisierung?, 1928.

NAUMANN, Friedrich, Central Europe, London, 1916.
NEAME, L. E., The History of Apartheid, London, 1962.
NETTLAU, Max, Der Anarchismus von Proudhon zu Kropotkin, 1927.
NEUMANN, Sigmund, Die Stufen des preussischen Konservativismus
(Historische Studien, Nr. 190), 1930; Die deutschen Parteien, 1932.
NEUSCHÄFER, Fritz Albrecht, Georg, Ritter von Schönerer, Hamburg, 1935.
NICOLSON, Harold, Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston/New York,
1934.
NIPPOLD, Gottfried, Der deutsche Chauvinismus, 1913.
NOVALIS (pseudonim Friedricha Hardenberga), Neue Fragmentensammlung,
1798.
OAKESMITH, John, Race and Nationality, an Inquiry into the Origin and Growth
of Patriotism, 1919.
OERTZEN, A. F. von, Nationalsozialismus und Kolonialfrage, Berlin, 1935.
OESTERLEY, W. O. E., The Evolution of the Messianic Idea, London, 1908.
Le Panlatinism, Confédération Gallo-Latine et Kelto-Gauloise... ou projet d’union

fédérative..., Paris, 1860.
PEARSON, Karl, National Life, 1901.
PETERS, Carl, “Das Deutschtum als Rasse”, u: Deutsche Monatsschrift, april
1905; Die Gründung von Deutsch-Ostafrika. Kolonialpolitische Erinnerun-
gen, 1906.
PICHL, Eduard (pseudonim Herwig), George Schönerer, 1938.
PINON, René, France et Allemagne, 1912.
PIRENNE, Henri, A History of Europe from the Invasions to XVI Century,
London, 1939.
PLUCKNETT, Theodore F. T., “Outlawry”, u: Encyclopedia of Social Sciences.
POBYEDONOSTZEV, Constantin, L’Autocratie russe. Mémoires politiques, cor-
respondance officielle et documents inédits... 1881-1894, Paris, 1927;
Reflections of a Russian Statesman, London, 1898.
PREUSS, Lawrence, “La Dénationalisation imposée pour des motifs politiques”,
u: Revue Internationale Française du Droit des Gens, vol. 4, nos. 1, 2, 5,
510 BIBLIOGRAFIJA
1937.
PRISTLEY, H. J., France Overseas; a study of modern imperialism, New York,
1938.
Propyläen Weltgeschichte, Bd. 10, Das Zeitalter des Imperialismus, 1933.
PUNDT, Alfred, Arndt and the National Awakening in Germany, New York, 1935.
REIMER, E., Pangermanisches Deutschland, 1905.

REISMANN-GRONE, Th., Überseepolitik oder Festlandspolitik? (Flugschriften
des alldeutschen Verbandes, Nr. 22), 1905.
RENAN, Ernest, Histoire générale et système comparé des langues, 1863; Qu’est-
ce qu’une nation? Paris, 1822, prevod na engleski u: The Poetry of the Celtic
Races, and Other Studies, preveo William G. Hutchison, London, 1896.
RENNER, Karl, Der Kampf der österreichischen Nationen unter dem Staat, 1902;
Österreichs Erneuerung. Politisch-programmatischce Aufsätze, Wien, 1916;
Das Selbstbestimmungsrecht der Nationen, Leipzig, 1918.
RICHARD, Gaston, Le Conflit de l’autonomie nationale et de l’impérialisme,
1916.
RITTER, Paul, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936.
ROBERT, Cyprienne, Les deux Panslavismes, 1847; Le monde slave, 1852.
ROBESPIERRE, Maximilien de, Oeuvres, 1840; Speeches, 1927.
ROBINSON, Jacob, “Staatsbürgerliche und wirtschaftliche Gleichberechtigung”,
u: Süddeutsche Monatshefte, juli 1929.
RÖPKE, Wilhelm, “Kapitalismus und Imperialismus”, u: Zeitschrift für schweize-
rische Statistik und Volkswirtschaft, Bd. 70, 1934.
ROHAN, Henri, Duc de, De l’Intérêt des princes et Etats de la Chrétienté, 1638.
ROHDEN, Peter R. (prir.), Demokratie und Partei, Wien, 1932.
ROHRBACH, Paul, Der deutsche Gedanke in der Welt, 1912; Die alldeutsche
Gefahr, 1918.
ROSCHER, Wilhelm, Die Grundlagen der Nationalökonomie, 1900.
ROSENKRANZ, Karl, Über den Begriff der politischen Partei, 1843.
ROUCEK, Joseph, The Minority Principle as a Problem of Political Science, Prag,
1928.
ROZANOV, Vassilij, Fallen Leaves, 1929.
RUDLIN, W. A., “Political Parties. Great Britain”, u: Encyclopedia of the Social
Sciences.
RUSSEL, Lord John, On Party, 1850.
SAMUEL, Horace B., Modernities, London, 1914.

SCHNEE, Heinrich, Nationalismus und Imperialismus, 1928.
SCHULTZE, Ernest, “Die Judenfrage in Südafrika”, u: Der Weltkampf, Bd. 15, Nr.
178, 1938.
SCHUMPETER, Joseph, “Zur Soziologie der Imperialismen”, u: Archiv für
Sozialwissenschaften und Sozialpolitik, Bd. 46, 1918-1919.
SCHUYLER, Robert L., The Fall of the Old Colonial System. A Study in British
BIBLIOGRAFIJA 511
Free Trade, 1770-1870, New York, 1945.

SEELEY, John Robert, The Expansion of England, 1883.
SEILLÈRE, Ernest, La Philosophie de l’impérialisme, 1903-1906; Mysticisme et
domination. Essais de critique impérialiste, 1913.
SIEVEKING, H. J., “Wirtschaftsgeschichte” u: Enzyklopädie der Rechts- und
Staatswissenschaften, Bd. 47, 1935.
SIÉYÈS, Abbé E. J., Qu’est-ce que le Tiers Etat?, 1789.
SIMAR, Théophile, Etude sur la formation de la doctrine des races au 18e et son
expansion au 19e siècle, Bruxelles, 1922.
SIMPSON, John Hope, The Refugee Problem (Institute of International Affairs),
Oxford, 1939.
Sitzungsbericht des Kongresses der organisierten nationalen Gruppen in den
Staaten Europas, 1933.
SOLOVYOV, Valdimir, Judaism and the Christian Question, 1884.
SOMMERLAND, Theo, Der deutsche Kolonialgedanke und sein Werden im 19.
Jahrhundert, Halle, 1918.
SPIESS, Camille, Impérialismes. Gobinisme en France, Paris, 1917.
SPRIETSMA, Cargill, We Imperialists. Notes on Ernest Seillière’s Philosophy of
Imperialism, New York, 1931.
STÄHLIN, Karl, Geschichte Rußlands von den Anfängen bis zur Gegenwart,
1923-1939; “Die Entstehung des Panslawismus”, u: Germano-Slavica, Nr. 4,
1936.
STEPHEN, Sir James F., Liberty, Equality, Fraternity, 1873; “Foundations of the
Government of India”, u: Nineteenth Century, vol. 80, 1883.
STODDARD, Th. L., Rising Tide of Color, 1920.
STRIEDER, Jakob, “Staatliche Finanznot und Genesis des modernen Großunter-
nehmertums”, u: Schmollers Jahrbücher, Bd. 49, 1920.
STRZYGOWSKI, Josef, Altai, Iran und Völkerwanderung, Leipzig, 1917.
SUARÈS, André, La Nation contre la race, Paris, 1916.
SUMNER, B. H., Russia and the Balkans, Oxford, 1937; A Short History of
Russia, New York, 1949.
SYDACOFF, Bresnitz von, Die panslawistische Agitation und die südslawische
Bewegung in Österreich-Ungarn, Berlin, 1899.
SZPOTAN’ SKI, Stanislaw, “Les Messies au 19e siècle”, u: Revue Mondiale, 1920.
TALLEYRAND, C. M. de, “Essai sur les avantages à retirer des colonies nou-
velles dans les circonstances présentes” (1799), u: Academie des Sciences
Coloniales, Annales, vol. 3, 1929.
THIERRY, A., Lettres sur l’histoire de la France, 1840.
THOMPSON, L. M., “Afrikaner Nationalist Historiography and the Policy of
Apartheid”, u: The Journal of African History, vol. III, no. 1, 1962.
THRING, Lord Henry, Suggestions for Colonial Reform, 1865.
TIRPITZ, Alfred von, Erinnerungen, 1919.
TOCQUEVILLE, Alexis de, “Lettres de Alexis de Tocqueville et de Arthur
512 BIBLIOGRAFIJA
Gobineau”, u: Revue des Deux Mondes, vol. 199, 1907; L’Ancien Régime et
la Révolution, 1856.
TONSILL, Ch. C., “Racial Theories from Herder to Hitler”, u: Thought, vol. 15,
1940.
TOWNSEND, Mary E., Origin of Modern German Colonialism, 1871-1885, New
York, 1921; Rise and Fall of Germany’s Colonial Empire, New York, 1930;
European Colonial Experience since 1871, New York, 1941.
TRAMPLES, Kurt, “Völkerbund und Völkerfreiheit”, u: Süddeutsche Monatshef-
te, juli 1929.
TYLER, J. E., The Struggle for Imperial Unity, London, Toronto, New York, 1938.
UNWIN, George, Studies in Economic History, prir. R. H. Tawney, 1927.
VICHNIAC, Marc, “Le Statut international des apatrides”, u: Recueil des Cours
de l’Académie de Droit International, vol. 33, 1933.
VOEGLIN, Erich, Rasse und Staat, 1933; Die Rassenidee in der Geistesgeschich-
te, Berlin, 1933; “The Origins of Scientism”, u: Social Research, decembar
1948.
VOELKER, K., Die religiöse Wurzel des englischen Imperialismus, Tübingen,
1924.
VRBA, Rudolf, Rußland und der Panslawismus; statistische und sozialpolitische
Studien, 1913.
WAGNER, Adolf, Vom Territorialstaat zur Weltmacht, 1900.

WEBER, Ernst, Volk und Rasse. Gibt es einen deutschen Nationalstaat?, 1933.
WEBSTER, Charles Kingsley, “Minorities. History”, u: Encyclopaedia Britanni-
ca, 1929.
WENCK, Martin, Alldeutsche Taktik, 1917.
WERNER, Bartholomäus von, Die deutsche Kolonialfrage, 1897.
WERNER, Lothar, Der alldeutche Verband, 1890-1918 (Historische Studien, Nr.
278), Berlin, 1935.
WERTHEIMER, Mildred S., The Pan-German League, 1890-1914, 1924.
WESTARP, Graf Kuno F. V. von, Konservative Politik im letzten Jahrzehnt des
Kaiserreiches, 1935.
WHITE, John, S., “Taine on Race and Genius”, u: Social Research, februar 1943.
WHITESIDE, Andrew G., “Nationaler Sozialismus in Österreich vor 1918”, u:
Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, IX Jg. (1961).
WILLIAMS, Basil, Cecil Rhodes, London, 1921.
WILLIAMS, Sir John Fischer, “Denationalisation”, u: British Year Book of
International Law, vol. 7, 1927.
WINKLER, Wilhelm, Statistisches Handbuch der europäischen Nationalitäten,
Wien, 1931.
WIRTH, Max, Geschichte der Handelskrisen, 1873.
BIBLIOGRAFIJA 513
WOLMAR, Wolfram von, “Vom Panslawismus zum tschechisch-sowjetischen

Bündnis”, u: Nationalsozialistische Monatshefte, Nr. 104, 1938.
ZETLAND, Lawrence J., Lord Cromer, 1932.

ZIEGLER, H. O., Die moderne Nation, Tübingen, 1931.
ZIMMERMANN, Alfred, Geschichte der deutschen Kolonialpolitik, 1914.
ZOEPFL, G., “Kolonien und Kolonialpolitik” u: Handwörterbuch der Staatswis-
senschaften, 3. izdanje.
III deo: Totalitarizam

Zahvaljujem Hoover Library u Stanfordu u Kaliforniji, kao i Centre de Documentation Juive
Contemporaine u Parizu i Yiddish Scientific Institute-u u Njujorku na dozvoli da koristim i
citiram arhivski materijal. Dokumenti kori{}eni u Nirnber{kim procesima citirani su sa odgo-
varaju}im brojem dokumenta (Nuremberg File Number), dok je kod drugih dokumenata naz-
na~ena njihova trenutna lokacija i arhivski broj.
ABEL, Theodore, Why Hitler Came into Power; an Answer Based on the Original
Life Stories of Six Hundred of His Followers, 1938.
ADLER, H. G., Theresienstadt 1941-1945, Tübingen, 1955.
ALQUEN, Gunter d’, Die SS. Geschichte, Aufgabe und Organisation der
Schutzstaffeln der NSDAP (Schriften der Hochschule für Politik), 1939.
ANWEILER, Oskar, Die Räte-Bewegung in Rußland 1905-1921, Leiden, 1958;
“Lenin und der friedliche Übergang zum Sozialismus”, u: Osteuropa, 1956,
vol. VI.
ARMSTRONG, John A., The Soviet Bureaucratic Elite: A Study of the Ukrainian
Apparatus, New York, 1959; The Politics of Totalitarianism, New York,
1961.
AVTORKHANOV, A., “Social Differentiation and Contradiction in the Party”, u:
Bulletin of the Institute for the Study of the USSR, München, februar 1956;
Stalin and the Soviet Communist Party: A Study in the Technology of Power,
New York, 1959; (pseudonim Uvalov), The Reign of Stalin, London, 1953.
BAKUNIN, Michael, Oeuvres, Paris, 1907; Gesammelte Werke, 1921-24.

BALABANOFF, Angelica, Impressions of Lenin, Ann Arbor, 1964.
BALDWIN, Roger N., “Political Police” u: Encyclopedia of Social Sciences.
BATAILLE, George, “Le Secret de Sade”, u: La Critique, vol. 3, nos. 15, 16, 17,
1947; “Review of D. Rousset, Les Jours de Notre Mort”, u: La Critique, ja-
nuar 1948.
514 BIBLIOGRAFIJA
BAUER, R. A./INKELES, A./KLUCKHOHN, C., How the Soviet System Works,

Cambridge, 1956.
BAYER, Ernest, Die SA, Berlin, 1938.
BAYLE, François, Psychologie et Ethique du National-Socialisme. Etude
Anthropologique des Dirigeants SS, Paris, 1953.
BECK, F./GODIN, W., Russain Purge and the Extraction of Confession,
London/New York, 1951.
BECKERATH, Erwin von, “Fascism”, u: Encyclopedia od Social Sciences; Wesen
und Werden des faschistischen Staates, Berlin, 1927.
BENN, Gottfried, Der neue Staat und die Intellektuellen, 1933.
BENNECKE, H., Hitler und die SA, München, 1962.
BERDYAEV, Nicolas, The Origin of Russian Communism, 1937.
BEST, Werner, Die deutsche Polizei, 1940.
BETTELHEIM, Bruno, “On Dachau und Buchenwald”, u: Nazi Conspiracy, op.
cit., vol. 7; “Behavior in Extreme Situations”, u: Journal of Abnormal and
Social Psychology, vol. 38, no. 4, 1943.
BLACK, C. E. (prir.), Rewriting Russian History, New York, 1956.
BLANC, R. M., Adolf Hitler et les “Protocoles des Sages de Sion”, 1938.
BOBERACH, Heins (prir.), Meldungen aus dem Reich, Neuwied/Berlin, 1965.
BONHARD, Otto, Jüdische Geld- und Weltherrschaft?, Berlin, 1926.
BORKENAU, Franz, The Totalitarian Enemy, London, 1940; The Communist
International, London, 1938; “Die neue Komintern”, u: Der Monat, Nr. 4,
1949.
BORMANN, Martin, “Relationship of National Socialism and Christianity”, u:
Nazi Conspiracy, op. cit., vol. 7; The Bormann Letters, prir. H. R. Trevor-
Roper, London 1954.
BOUCART, Robert, Les Dessous de l’Intelligence Sevice, 1937.
BRACHER, Karl Dietrich, Die Auflösung der Weimarer Republik, 1955 (3. izda-
nje Villingen 1960).
BRACHER, Karl Dietrich/SAUER, Wolfgang/SCHULZ, Gerhard, Die national-
sozialistische Machtergreifung, Köln/Opladen, 1960.
BRAMSTEDT, Ernest K., Goebbels and National Socialist Propaganda 1925-
1945, Michigan, 1965.
BRECHT, Bertolt, Stücke, 10 tomova, Frankfurt, 1953-1959; Gedichte, 7 tomova,
Frankfurt, 1960-1964.
BROSZAT, Martin, Der Nationalsozialismus, Stuttgart, 1960.
BROSZAT, Martin/JACOBSON, Hans-Adolf/KRAUSNICK, Helmut, Konzentra-
tionslager, Komissarbefehl, Judenverfolgung, Olten/Freiburg, 1965.
BRZEZINSKI, Zbigniew, Ideology and Power in Soviet Politics, New York, 1962;
The Permanent Purge – Politics in Soviet Totalitarianism, Cambridge, 1956.
BUBER-NEUMANN, Margarete, Under Two Dictators, New York, 1951.
BUCHHEIM, Hans, “Die SS in der Verfassung des Dritten Reiches”, u:
Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, april 1955; Das Dritte Reich, München,
1958; Die SS und totalitäre Herrschaft, München, 1962; Die SS – das
BIBLIOGRAFIJA 515
Herrschaftsinstrument – Befehl und Gehorsam, Olten/Freiburg, 1965.

BULLOCK, Alan, Hitler, a Study in Tyranny, rev. izdanje, New York, 1964.
CAMUS, Albert, “The Human Crisis”, u: Twice a Year, 1946-1947.

CAROCCI, Giampiero, Storia del fascismo, Milano, 1959.
CARR, E. H., History of Soviet Russia, 7 tomova, New York, 1951-1964; Studies
in Revolution, New York, 1964.
CÉLINE, Ferdinand, Bagatelle pour un massacre, 1938; L’Ecole des cadavres,
1940.
CHAMBERLIN, W. H., Blueprint for World Conquest, 1946; The Russian
Revolution (1935), 1965.
CHILDS, H. L./DODD, W. E. (prir.) The Nazi Primer, New York, 1938.
CILIGA, Anton, The Russian Enigma, London, 1940.
CLARK, Evelyn A., “Adolf Wagner. From National Economist to National
Socialist”, u: Political Science Quarterly, 1940, vol. 55, no. 3.
COBBAN, Alfred, National Self-determination, London/New York, 1945;
Dictatorship; Its History and Theory, New York 1939.
Communism in Action (United States Government House Documents, no. 754),
Washington 1946.
CRANKSHAW, Edward, Gestapo, Instrument of Tyranny, London, 1956.
CURTISS, J. S., An Apprisal of the Protocols of Zion, New York, 1942.
DALLIN, David J., From Purge to Coexistence, Chicago, 1964; “Report on

Russia”, u: The New Leader, 8. januar 1949.
DALLIN, David J./NIKOLAEVSKY, Boris I., Forced Labour in Russia, 1947.
DANIELS, Robert, The Conscience of the Revolution: Communist Opposition in
Soviet Russia, Cambridge, 1960.
The Dark Side of the Moon (predgovor T. S. Eliot), New York, 1947.
DEAKIN, F. W., The Brutal Friendship, New York, 1963.
DE BEGNAC, Yvon, Palazzo Venezia – Storia di un regime, Roma, 1950.
DEHILLOTTE, Pierre, Gestapo, Paris, 1940.
DELARUE, Jacques, Histoire de la Gestapo, Paris, 1962.
DEUTSCHER, Isaac, Stalin: A Political Biography, New York/London, 1949;
Prophet Armed: Trotsky, 1879-1921, 1954; Prophet Unarmed: Trotsky, 1921-
1929, 1959; The Prophet Outcast: Trotsky, 1929-1940, 1963.
“Die nationalsozialistische Revolution”, u: Dokumente der deutschen Politik, Bd. I.
DOBB, Maurice, “Bolshevism”, u: Encyclopedia of Social Sciences.
Dokumente der deutschen Politik und Geschichte, Bd. IV.
DOMARUS, Max, Hitler-Reden und Proklamationen 1932-1945, 2 toma, 1963.
DOOB, Leonard W., “Geobbels’Principles of Propaganda”, u: KATZ, Daniel et
al., Political Opinion and Propaganda, New York, 1954.
DRUCKER, Peter F., The End of Economic Man, New York, 1939.
EBENSTEIN, William, The Nazi State, New York, 1943.

516 BIBLIOGRAFIJA
EHRENBURG, Ilya, Memoirs: 1921-1941, Cleveland, 1964; The War: 1941-

1945, Cleveland, 1965.
ENGELS, Friedrich, uvod u Communist Manifesto, 1890; uvod u Ursprung der
Familie; posmrtni govor Marksu.
ERICKSON, John, The Soviet High Command 1918-1941, New York, 1961.
EYCK, Erich, A History of the Weimar Republic, Cambridge, 1962.
FAINSOD, Merle, How Russia Is Ruled, 1963; Smolensk under Soviet Rule, 1958.
The Fascist Era, objavila Fascist Confederation of Industrials, Roma, 1939.
FEDER, Ernest, “Essai sur la Psychologie de la terreur”, Synthèses, Bruxelles,
1946.
FEDER, Gottfried, Das Programm der NSDAP und seine weltanschaulichen
Grundgedanken (Nazionalsozialistische Bibliothek, Nr. 1).
FEDOTOW, G. P., “Russia and Freedom”, u: The Review of Politics, vol. 8, nr. 1,
januar 1946.
FEST, J. C., Das Gesicht des Dritten Reiches, München, 1963.
FINER, Hermann, Mussolini’s Italy, New York (1935), 1965.
FISCHER, Louis, The Soviets in World Affairs, London/New York, 1930; Life of
Lenin, New York, 1964.
FLAMMERY, Harry W., “The Catholic Church and Fascism”, u: Free World, sep-
tembar 1943.
FLORINSKY, M. T., Fascism and National Socialism. A Study of the Economic
and Social Politics of the Totalitarian State, New York, 1938.
FORSTHOFF, Ernst, Der totale Staat, Hamburg, 1933.
FRAENKEL, Ernst, The Dual State, New York/London, 1941.
FRANK, Hans, Nationalsozialistische Leitsätze für ein neues deutsches Strafrecht,
Berlin, 1935-1936; Die Technik des Staates, München, 1940; (prir.) Grund-
fragen der deutschen Polizei (Akademie für deutsches Recht), Hamburg,
1937; Recht und Verwaltung, 1939; Die Technik des Staates, München, 1942;
Im Angesicht des Galgens, München, 1953; (prir.) Nationalsozialistisches
Handbuch für Recht und Gesetzgebung, München, 1935.
FREYER, Hans, Pallas Athene, Ethik des politischen Volkes, 1935.
FRIEDRICH, C. J. (prir.), Totalitarianism, New York, 1954.
FRIEDRICH, C. J./BRZEZINSKI, Z. K., Totalitarian Dictatorship and Autocra-
cy, Cambridge, 1956.
GALLIER-BOISSIÈRE, Jean, Mysteries of the French Secret Police, 1938.

GAUWEILER, Otto, Rechtseinrichtungen und Rechtsaufgaben der Bewegung,
1939.
GEIGENMÜLLER, Otto, Die politische Schutzhaft im nationalsozialistischen
Deutschland, 2. izdanje, Würzburg, 1937.
GERTH, Hans, “The Nazi Party”, u: American Journal of Sociology, vol. 45, 1940.
GIDE, André, Retour de l’URSS, Paris, 1936.
GILES, O. C., The Gestapo (Oxford Pamphlets on World Affairs, nr. 36), 1940.
BIBLIOGRAFIJA 517
GLOBKE, Hans, Kommentare zur Deutschen Rassengesetzgebung, München-

Berlin, 1936.
GOEBBELS, Joseph, Wege ins Dritte Reich, München, 1927; “Der Faschismus
und seine praktischen Ergebnisse”, u: Schriften der deutschen Hochschule
für Politik, Bd. I, Berlin 1935; Vom Kaiserhof zur Reichskanzlei, 19. izdanje,
München, 1937; “Rassenfrage und Weltprogramm”, u: Pädagogisches
Magazin, sveska 139, 1934; The Goebbels Diaries 1942-1943, prir. Louis
Lochner, New York, 1948; Wesen und Gestalt des Nationalsozialismus,
Berlin, 1935.
GOSLAR, Hans, Jüdische Weltherrschaft. Phantasiegebilde oder Wirklichkeit,
Berlin, 1918.
GRAUERT, Wilhelm, “Die Entwicklung des Polizeirechts im nationalsozialisti-
schen Staat”, u: Deutsche Juristenzeitung, 39, 1934.
GRIFFITH, William E. (prir.), Communism in Europe, Continuity, Change and the
Sino-Soviet Dispute, Cambridge, 1964.
GROSS, Walter, Der deutsche Rassengedanke und die Welt (Schriften der
Hochschule für Politik, Nr. 42), 1939; “Die Rassen- und Bevölkerungspolitik
im Kampf um die geschichtliche Selbstbehauptung der Völker”, u:
Nationalsozialistische Monatshefte, Nr. 115, oktobar 1939.
GÜNTHER, Hans, Rassenkunde des jüdischen Volkes, 1930; Rassenkunde des
deutschen Volkes, 1. izdanje, München, 1922.
GUL, Roman, Les Maîtres de la Tcheka, Paris, 1938.
GURIAN, Waldemar, Bolshevism: Theory and Practice, New York, 1932;
Bolshevism. An Introduction to Soviet Communism, Notre Dame, 1952.
HADAMOVSKY, Eugen, Propaganda und nationale Macht, 1933.

HAFKESBRINK, Hanna, Unknown Germany, New Haven, 1948.
HALLGARTEN, Georg Wolfgang F., Hitler, Reichswehr und Industrie. Zur
Geschichte der Jahre 1918-1933, Frankfurt/Main, 1955.
HAMEL, Walter, “Die Polizei im neuen Reich”, u: Deutsches Recht, Bd. 5, 1935.
HAMMER, Hermann, “Die deutschen Ausgaben von Hitlers ’Mein Kampf’”, u:
Vierteljareshefte für Zeitgeschichte 4 (1956).
HARTSHORNE, Edward G., The German Universities and National Socialism,
Cambridge, 1937.
HAYEK, F. A., “The Counter-Revolution of Science”, u: Economics, vol. 8, 1941.
HAYES, Carlton J. H., Essays on Nationalism, New York, 1926; Primedbe uz
“The Novelty of Totalitarianism in the History of Western Civilization”, u:
Symposion on the Totalitarian State, 1939. Proceedings of the American
Philosophical Society, vol. 82, Philadelphia, 1940; A Generation of
Materialism, New York, 1941.
HEIDEN, Konrad, Der Führer. Hitler’s Rise to Power, Boston, 1944; A History of
National Socialism, New York, 1935; Adolf Hitler. Das Zeitalter der
Verantwortungslosigkeit. Eine Biographie, Bd. 1, Zürich 1936; Geschichte
des Nationalsozialismus. Die Karriere einer Idee, Berlin, 1932; Geburrt des
518 BIBLIOGRAFIJA
Dritten Reiches. Die Geschichte des Nationalsozialismus bis Herbst 1933, 2.

izdanje, Zürich, 1934.
HESSE, Fritz, Das Spiel um Deutschland, München, 1953.
HEYDRICH, Reinhard, “Die Bekämpfung der Staatsfeinde”, u: Deutsches Recht,
vol. 6, 1936.
HILBERG, Raul, The Destruction of the European Jews, Chicago, 1961.
HIMMLER, Heinrich, “Männerbund auf rassischer Grundlage”, u: Das Schwarze
Korps, 38. nastavak; Die Schutzstaffel als antibolschewistische Kampforga-
nisation (Aus dem Schwarzen Korps, br. 3), 1936; “Organisation and
Obligation of the SS and the Police”, objavljeno u: Nationalpolitischer
Lehrgang der Wehrmacht vom 15.-23. Januar 1937; delovi prevedeni u: Nazi
Conspiracy, op. cit., vol. 4; englesko izdanje: Secret Speeches by Himmler to
the German Army General Staff, objavio American Committee for Anti-Nazi
Literature, 1938; Grundfragen der deutschen Polizei, Hamburg, 1937;
“Denkschriften Himmlers über die Behandlung der Fremdvölkischen im
Osten” (maj 1940), u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, 5. godina (1957);
“Die Schutzstaffel”, u: Grundlagen, Aufbau und Wirtschaftsordnung des na-
tionalsozialistischen Staates, br. 7b.
HITLER, Adolf, Mein Kampf, 1925-1927; necenzurisano izdanje na engleskom,
New York, 1939; Reden, prir. Ernst Boepple, München, 1933; Hitler’s
Speeches 1922-1939, prir. N. H., Baynes, London 1942; Ausgewählte Reden
des Führers, 1939; Die Reden des Führers nach der Machtübernahme, 1940;
Der großdeutsche Freiheitskampf, Hitlerovi govori 1.9.1939-10.3.1940;
Hitler’s Table Talks, New York, 1953; Hitler’s Secret Book, New York, 1962;
Der großdeutsche Freiheitskampf – Reden Adolf Hitlers, Bd. I/II, 3. izdanje,
München, 1943.
HOCKE, Werner (prir.), Die Gesetzgebung des Kabinetts Hitler, Bd. 1, Berlin,
1933.
HOEHN, Reinhard, Rechtsgemeinschaft und Volksgemeinschaft, Hamburg, 1935.
HOETTL, Wilhelm, The Secret Front: The Story of Nazi Political Espionage, New
York, 1954.
HOLLDACK, Heinz, Was wirklich geschah, 1949.
HORNEFFER, Reinhold, “Das Problem der Rechtsgeltung und der Restbestand
der Weimarer Verfassung”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft
99, 1938.
HÖSS, Rudolf, Commandant of Auschwitz, New York, 1960.
HOSSBACH, Friedrich, Zwischen Wehrmacht und Hitler 1934-1938, Wolfen-
büttel/Hannover, 1949.
HUBER, Ernst R., “Die deutsche Polizei”, u: Zeitschrift für die gesamte
Staatswissenschaft, Bd. 101, 1940/1.
HUDAL, Bischof Alois, Die Grundlagen des Nationalsozialismus, 1937.
INKELES, A./BAUER, R. A., The Soviet Citizen: Daily Life in a Totalitarian

Society, Cambridge 1959.
BIBLIOGRAFIJA 519
JETZINGER, Franz, Hitlers Jugend, Wien, 1956.

JÜNGER, Ernst, The Storm of Steel, London, 1929.
KEISER, Günther, “Der jüngste Konzentrationsprozeß”, u: Die Wirtschaftskurve,

Bd. 18, Nr. 148, 1938.
KENNAN, George F., Russia and the West under Lenin and Stalin, Boston, 1961.
KHRUSHCHEV, N., “The Crimes of the Stalin Era”, prir. i komentarisao Boris
Nicolaevsky, New York, u: The New Leader, 1956.
KLEIN, Fritz, “Zur Vorbereitung der faschistischen Diktatur durch die deutsche
Großbourgeoisie 1929-1932”, u: Zeitschrift für Geschichtswissenschaft, 1.
god., 1953.
KLUKE, Paul, “Nationalsozialistische Europaideologie”, u: Vierteljahreshefte für
Zeitgeschichte, 8. god. (1960).
KOCH, Erich, “Sind wir Faschisten?”, u: Arbeitertum 1, H. 9 (1. juli 1931).
KOELLENREUTER, Otto, Volk und Staat in der Weltanschauung des National-
sozialismus, 1935; Der Deutsche Führerstaat, Tübingen, 1934.
KOETTGEN, Arnold, “Die Gesetzmäßigkeit der Verwaltung im Führerstaat”, u:
Reichsverwaltungsblatt, 1936.
KOGON, Eugen, The Theory and Practice of Hell, 1956.
KOHN-BRAMSTEDT, Ernst, Dictatorship and Political Police; the Technique of
Control by Fear, London, 1945.
KOYRÉ, Alexandre, “The Political Function of the Modern Lie”, u: Contempo-
rary Jewish Record, jun 1945.
KRAVCHENKO, Victor, I Chose Freedom. The Personal and Political Life of a
Soviet Official, New York, 1946.
KRIVITSKY, W., In Stalin’s Secret Services, New York, 1939.
KUHN, Karl G., “Die Judenfrage als weltgeschichtliches Problem” u: Forschun-
gen zur Judenfrage, 1939.
LAPORTE, Maurice, Histoire de l’Okhrana, Paris, 1935.

LATOUR, Contamine de, “Le Maréchal Pétain”, u: Revue de Paris, vol. 1.
LEBON, Gustave, La Psychologie des foules, 1895.
LEDERER, Zdenek, Ghetto Theresienstadt, London, 1953.
LENIN, V. I., What Is to Be Done?, 1902; State and Revoution, 1917; Imperialism,
the Last Stage of Capitalism, 1917.
LEUTWEIN, Paul (prir.), Kämpfe um Afrika; Sechs Lebensbilder, Lübeck, 1936.
LEWY, Günter, The Catholic Church and Nazi Germany, New York/Toronto,
1964.
LEY, Robert, Der Weg zur Ordensburg, s. a.
LÖSENER, Bernhard, Die Nürnberger Gesetze, Berlin, 1936.
LOWENTHAL, Richard, World Communism. The Disintegration of a Secular
Faith, New York, 1964.
LUEDECKE, Winfred, Behind the Scenes of Espionage. Tales of the Secret Servi-
ce, 1929.
520 BIBLIOGRAFIJA
LUXEMBURG, Rosa, The Russian Revolution, Ann Arbor, 1962.
MARTIN, Alfred von, “Zur Soziologie der Gegenwart” u: Zeitschrift für

Kulturgeschichte, Bd. 27.
MASSING, Paul W., Rehearsal for Destruction, New York, 1949.
MATHIAS, Erich/MORSEY, Rudolph (prir.), Das Ende der Parteien 1933,
Düsseldorf, 1960.
MAUNZ, Theodor, Gestalt und Recht der Polizei, Hamburg, 1943.
McKENZIE, Kermit E., Comintern and World Revolution 1928-1934, New York,
1964.
MICAUD, Charles A., The French Right and Nazi Germany. 1933-1939, 1943.
MOELLER VAN DEN BRUCK, Arthur, Das Dritte Reich, 1923; englesko izdan-
je pod naslovom Germany’s Third Empire, New York, 1934.
MOORE, Barrington, Terror and Progress USSR; Some Sources of Change and
Stability in the Soviet Dictatorship, Cambridge, 1954.
MORSTEIN MARX, Fritz, “Totalitarian Politics”, u: Symposion on the
Totalitarian State, 1939. Proceedings of the American Philosophical Society,
vol. 82, Philadelphia, 1940.
MOSSE, George J., The Crisis of German Ideology: Intellectual Origins of the
Third Reich, New York, 1964.
MULLER, H. S., “The Soviet Master Race Theory”, u: The New Leader, 30. juli
1949.
MÜLLER, Josef, Die Entwicklung des Rassenantisemitismus in den letzten Jahr-
zehnten des 19. Jahrhunderts (Historische Studien, H. 372), Berlin 1940.
MUSSOLINI, Benito, “Relativismo e Fascismo”, u: Diuturna, Milano, 1924; Four
Speeches on the Corporate State, Roma, 1935; Opera Omnia di Benito
Mussolini, vol. IV, Fiorenza 1951.
NANSEN, Odd, Day after Day, London, 1949.

Nazi Conspiracy and Aggression, Office of the United States Chief of Counsel for
the Prosecution of Axis Criminality, U. S. Government, Washington 1946.
Nazi-Soviet Relations 1939-1941. Documents from the Archives of the German
Foreign Office, prir. Raymond James SONTAG/James Stuart BEDDIE,
Washington, 1948.
NEESSE, Gottfried, Partei und Staat, 1936; “Die verfassungsrechtliche
Gestaltung der Ein-Partei”, u: Zeitschrift für die gesamte Staatswissenschaft,
Bd. 98, 1938.
NEUMANN, Franz, Behemoth, 1942.
NEUSÜSS-HUNKEL, Ermenhild, Die SS, Hannover-Frankfurt a. M., 1956.
NEWMANN, Bernard, Secret Servant, New York, 1936.
NICOLAEVSKY, Boris I., Bolsheviks and Bureaucrats, New York, 1956; Power
and the Soviet Elite, New York, 1965; Letter of an Old Bolshevik, New York,
1937.
NICOLAI, Helmut, Die rassengesetzliche Rechtslehre. Grundzüge einer national-
BIBLIOGRAFIJA 521
sozialistischen Rechtsphilosophie (Nationalsozialistische Bibliothek, H. 39),

3. izdanje, München, 1934.
NOMAD, Max, Apostles of Revolution, Boston, 1939.
OLGIN, Moissaye J., The Soul of the Russian Revolution, New York, 1917.
Organisationsbuch der NSDAP, vi{e izdanja.
ORLOV, A., The Secret History of Stalin’s Crimes, New York, 1953.
ORTEGA Y GASSET, José, The Revolt of the Masses, New York, 1932.
PAETEL, Karl O., “Die SS”, u: Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, januar 1954;
“Der schwarze Orden. Zur Literatur über die SS”, u: Neue Politische
Literatur 3, 1958.
PARSONS, Talcott, “Some Sociological Aspects of the Fascsist Movement” u:
Essays in Sociological Theory, Glencoe, 1954.
PASCAL, Pierre, Avvakum et les débuts du raskol (Institut Français de Leningrad,
Bibliothèque, vol. 18), Paris, 1938.
PAULHAN, Jean, uvod za Marquis de Sade, Les Infortunes de la Vertu, Paris,
1946.
PAYNE, Stanley, G., A History of Spanish Fascism, Stanford, 1961.
PENCHERLO, Alberto, “Antisemitism”, u: Encyclopedia Italiana.
PETEGROSKI, D. W., “Antisemitism, the Strategy of Hatred”, u: Antioch Review,
vol. 1, nr. 3, 1941.
PFENNING, Andreas, “Gemeinschaft und Staatswissenschaft”, u: Zeitschrift für
die gesamte Staatswissenschaft, Bd. 96.
POLIAKOV, Léon, Bréviaire de la Haine, Paris, 1951; “The Weapon of Antisemi-
tism”, u: The Third Reich, London, 1955, UNESCO.
POLIAKOV, Léon/WULF, Josef, Das Dritte Reich und die Juden, Berlin, 1955.
PONCINS, Léon de, Les Forces secrètes de la Révolution; F∴ M∴ - Judaïsme,
pregledano izdanje, 1929 (prevedeno na nema~ki, engleski, {panski i portu-
galski); Les Juifs Maîtres de Monde, 1932; La Dictature des puissances oc-
cultes; La F∴ M∴, 1932; La mystérieuse Internationale juive, 1936; La
Guerre occulte, 1936.
RAUSCHING, Hermann, Hitler Speaks, 1939; The Revolt of Nihilism, 1939.

RECK-MALLECZEWEN, Friedrich Percyval, Tagebuch eines Verzweifelten,
Stuttgart, 1947.
REITLINGER, Gerald, The Final Solution, 1953; The SS – Alibi of a Nation,
London, 1956.
REVEILLE, Thomas, The Spoil of Europe, 1941.
REVENTLOW, Graf Ernst zu, Deutschlands auswärtige Politik 1888-1914, 1916;
Judas Kampf und Niederlage in Deutschland, 1937.
RIESMAN, David, “The Politics of Persecution”, u: Public Opinion Quarterly,
vol. 6, 1942; “Democracy and Defamation”, u: Columbia Law Review, 1942.
522 BIBLIOGRAFIJA
RIESS, Curt, Joseph Goebbels: A Biography, New York, 1948.

RIPKA, Hubert, Munich: Before and After, London, 1939.
RITTER, Gerhard, Carl Goerdeler’s Struggle against Tyranny, New York, 1958.
ROBERTS, Stephen H., The House that Hitler Built, London, 1939.
ROBINSON, Jacob/FRIEDMAN, Philip, Guide to Jewish History under Nazi
Impact, bibliografija koju su objavili YIVO Institute for Jewish Research i
Yad Washem, New York/Jerusalem, 1960.
ROCCO, Alfredo, Scritti e discorsi politici, 3 toma, Milano, 1938.
RÖHM, Ernst, Die Geschichte eines Hochverräters, narodno izdanje, 1933; Die
Memoiren des Stabschefs Röhm, Saarbrücken, 1934; Warum SA?, Berlin,
1933; “SA und die deutsche Revolution”, u: Nationalsozialistische
Monatshefte, Nr. 31, 1933.
ROLLIN, Henri, L’Apocalypse de notre temps, Paris, 1939.
ROSENBERG, Alfred, Die Protokolle der Weisen von Zion und die jüdische
Weltpolitik, München, 1923; Der Mythos des zwanzigsten Jahrhunderts,
1930.
ROSENBERG, Arthur, A History of Bolshevism, London, 1934; Geschichte der
deutschen Republik, 1936.
ROUSSET, David, Les Jours de notre mort, Paris, 1947; The Other Kingdom,
1947.
RUSH, Myron, Political Succession in the USSR, New York, 1965; The Rise of
Khrushchev, Washington, 1958.
SA-Geist im Betrieb. Vom Ringen um die Durchsetzung des deutschen Sozialismus,

izd. Oberste SA-Führung, München, 1938.
SALISBURY, Harrison E., Moscow Journal: The End of Stalin, Chicago, 1961;
American in Russia, New York, 1955.
SALVEMINI, Gaetano, La terreur fasciste 1922-1926, Paris; The Fascist
Dictatorship in Italy (1927), New York, 1966.
SCHÄFER, Wolfgang, NSDAP, Entwicklung und Struktur der Staatspartei des
Dritten Reiches, Hannover-Frankfurt a. M., 1956.
SCHAPIRO, L., The Communist Party of the Soviet Union, 1960; The Government
and Politics of the Soviet Union, New York, 1965.
SCHELLENBERG, Walter, The Schellenberg Memoirs, London, 1956.
SCHEMANN, Ludwig, Die Rasse in den Geisteswissenschaften. Studie zur
Geschichte des Rassengedankens, 3 toma, München/Berlin, 1928.
SCHEUNER, Ulrich, “Die nationale Revolution. Eine staatsrechtliche
Untersuchung”, u: Archiv des öffentlichen Rechts (1933/34).
SCHMITT, Carl, Politische Romantik, München, 1925; Staat, Bewegung, Volk,
1934; “Totaler Feind, totaler Krieg, totaler Staat”, u: Völkerbund und
Völkerrecht, Bd. 4, 1937; Verfassungsrechtliche Aufsätze aus den Jahren
1924-54. Materialien zu einer Verfassungslehre, Berlin, 1958.
SCHNABEL, Raimund, Macht ohne Moral. Eine Dokumentation über die SS,
Frankfurt/M., 1957.
BIBLIOGRAFIJA 523
SCHUMANN, Fr. L., The Nazi Dictatorship, 1939.

SCHWARTZ, Dieter, Angriffe auf die nationalsozialistische Weltanschauung (Aus
dem Schwarzen Korps, Nr. 2), 1936.
SCHWARTZ-BOSTUNITSCH, Gregor, Jüdischer Imperialismus, 5. izdanje,
1939.
SERAPHIM, Hans-Günther, Das politische Tagebuch Alfred Rosenbergs aus den
Jahren 1934/5 und 1939/40, Göttingen/Berlin/Frankfurt/M., 1956; “SS-
Verfügungstruppe und Wehrmacht”, u: Wehrwissenschaftliche Rundschau 5,
1955.
SERAPHIM, P. H., Das Judentum im osteuropäischen Raum, Essen, 1938; “Der
Antisemitismus in Osteuropa”, u: Osteuropa, Bd. 14, Nr. 5, februar 1939.
SETON-WATSON, Hugh, From Lenin to Khrushchev, New York, 1960.
SIMMEL, Georg, “Sociology of Secrecy and of Secret Societies”, u: The Ameri-
can Journal of Sociology, vol. 11, nr. 4, 1906; The Sociology of Georg
Simmel, prev. K. H. Wolff, 1950.
SIX, F. A., Die politische Propaganda der NSDAP im Kampf um die Macht, 1936.
SMITH, Bruce, “Police”, u: Encyclopedia of Social Sciences.
SOUVARINE, Boris, Stalin. A Critical Survey of Bolshevism, New York, 1939
(prev. sa francuskog Staline, Aperçu historique du Bolshévisme, Paris, 1935).
SPENGLER, Oswald, The Decline of the West, 1928-1929.
SS-Hauptamt-Schulungsamt, Wesen und Aufgabe der SS und der Polizei; Der Weg
der SS; SS-Mann und Blutsfrage. Die biologischen Grundlagen und ihre sin-
ngemäße Anwendung für die Erhaltung und Mehrung des nordischen Blutes.
STALIN, J. V., Leninism, London, 1933; Mastering Bolshevism, New York, 1946;
History of the Communist Party of the Soviet Union (Bolsheviks): Short
Course, New York, 1939.
STARLINGER, Wilhelm, Grenzen der Sowjetmacht, Würzburg, 1955.
STARR, Joshua, “Italy’s Antisemitism”, u: Jewish Social Studies, 1939.
STEIN, Alexander, Adolf Hitler, Schüler der “Weisen von Zion”, Karlsbad, 1936.
STEIN, George H., The Waffen-SS: Hitler’s Elite Guard at War, 1939-45, Ithaca,
1966.
STUCKART, Wilhelm/GLOBKE, Hans, Reichsbürgergesetz, Blutschutzgesetz
und Ehegesundheitsgesetz (Kommentare zur deutschen Rassengesetzge-
bung), Bd. 1, München/Berlin, 1936.
TASCA, Angelo (pseudonim Angela Rossija), The Rise of Italian Fascism, 1918-
1922, (1938), New York, 1966.
THYSSEN, Fritz, I Paid Hitler, London, 1941.
TOBIAS Fritz, The Reichstag Fire, New York, 1964.
TREVOR-ROPER, H. R., The Last Days of Hitler, 1947.
The Trial of the Major War Criminals, 42 toma, Nürnberg, 1947-48.
Trials of War Criminals before the Nuremberg Military Tribunals, 15 toma,
Washington, 1949-1953.
TROTSKY, Leon, The History of Russian Revolution, New York, 1932.
524 BIBLIOGRAFIJA
TUCKER, Robert C., The Soviet Political Minds, New York, 1963.
TUCKER, Robert C./COHEN, Stephen F. (prir.), The Great Purge Trial, New
York, 1965.
ULAM, Adam B., The Bolsheviks: The Intellectual and Political History of the
Triumph of Communism in Russia, New York, 1965; The New Face of Soviet
Totalitarianism, Cambridge, 1963.
ULLMANN, A., La Police, quatrième Pouvoir, Paris, 1935.
VARDYS, V. Stanley, “How the Baltic Republics Fare in the Soviet Union”, u:
Foreign Affairs, april 1966.
VASSILYEV, A. T., The Ochrana, 1935.
VENTURI, Franco, Roots of Revolution. A History of the Populist and Socialist
Movements in Nineteenth Century Russia, (1952), New York, 1966.
Verfassung, Die, des Sozialistischen Staates der Arbeiter und Bauern, Strasbourg,
1937.
VOLKMANN, Erich/ELSTER, Alexander/KÜCHENHOFF, Günther (prir.), Die
Rechtsentwicklung der Jahre 1933 bis 1935/6, u: Handwörterbuch der
Rechtswissenschaft, Bd. VIII, Berlin/Leipzig, 1937.
WARMBRUNN, Werner, The Dutch under German Occupation, 1940-1945,

Stanford, 1963.
WEINREICH, Max, Hitler’s Professors, New York, 1946.
WEISSBERG, Alexander, The Accused, New York, 1951.
WEIZMANN, Chaim, Trial and Error, New York, 1949.
WIGHTON, Charles, Heydrich: Hitler’s Most Evil Henchman, Philadelphia, 1962.
WIRSING, Giselher, Zwischeneuropa und die deutsche Zukunft, Jena, 1932.
WOLFE, Bertram D., Three Men Who Made a Revolution: Lenin – Trotsky –
Stalin, New York, 1948.
WOLIN, Simon/SLUSSER, Robert M. (prir.), The Soviet Secret Police, New York,
1957.
ZIELINSKI, T., “L’Empereur Clauded et l’idée de la domination mondiale des

Juifs”, u: Revue Universelle, Bruxelles, 1926-27.

Hana Arent - Izvori Totalitarizma

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hana Arent - Izvori Totalitarizma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRVI DEO

Ovo je zna~ajan vek koji je po~eo

Z A MNOGE je jo{ uvek to nesre}na slu~ajnost {to se nacisti~ka ideologi-

ponovili da je njima “pokret”, internacionalnog delokruga kao i bolj{evi-

ji imali sve ali su nestali sa zna~ajnih polo`aja (iako ne i sa politi~ke

upleli u uobi~ajena istorijska istra`ivanja – gde nikad ni{ta nije otkriveno

nica. Da bi se zaveo totalitarni re`im, teror mora da se predstavi kao in-

mu ~ak sadr`ala ve~nu garanciju za postojanje Jevreja. Ova praznoverica,

skog delovanja. U svakom slu~aju, u logorima smrti Jevreje su ubijali kao

Istovremeno opadanje mo}i evropske nacionalne dr`ave i ja~anje antise-

N A VRHUNCU svoga razvoja u devetnaestom veku, nacionalna dr`ava je

Tako, emancipacija Jevreja do koje je doveo sistem nacionalne dr`ave u

nako{}u. Jedino politi~ki nazadne zemlje, kao Nema~ka, zadr`ale su neke

Jevreji propustili {anse za uobi~ajeno kapitalisti~ko preduze}e i biznis.4

srednjoevropske jevrejske zajednice, koje su oni u ove svrhe poverili

{esnaestom veku, kada su Fugeri stavili sopstveni kredit na raspolaganje

5 Me|utim, te{ko je proceniti uticaj trgovinskih eksperimenata na budu}i razvoj. Francus-

zajednice bili mo}niji nego ikada u devetnaestom veku,7 bila je otvorenost

Velike privilegije, odlu~uju}e promene u polo`aju Jevreja, bile su nu`na

dbine sve vi{e zavise od sudbina njihovih dr`ava navela ih je da povere

mogle uplesti u politi~ke stvari. Omra`eni ili favorizovani, Jevreji nisu

cuske na Be~kom kongresu. Blajhrederova uloga u mirovnim pregovori-

Na prvu protivre~nost koja je odredila sudbinu evropskih Jevreja tokom

Veli~ina ove dosledno evropske egzistencije ne treba da se zaboravi

15 Wilhelm von Humboldt, Tagebücher, priredio Leitzmann, Berlin, 1916-1918, I, 475. –

“Ako ja treba da propadnem, i vi }ete sa mnom.” Istina je zapravo da su

Politi~ka emancipacija Jevreja u nekim dr`avama na kraju osamnaestog

II: Rani antisemitizam

O^IGLEDNO JE PRAVILO, iako se ~esto zaboravlja, da antijevrejska ose}a-

sukob sa vode}om klasom u dru{tvu. Moderni antisemitizam, kao {to zna-

Kroz dr`anje reformatora i naro~ito kroz proglas o emancipaciji 1812,

bile nenacionalne i me|uevropske i svaka je razumela na~in `ivota one

da je, osamdesetih godina, Bizmark do{ao u prili~nu nepriliku da {titi

~injenica za jevrejske mase, do{lo je do kona~nog nestanka mo}i privile-

lenta otkrio da je ona veoma korisna za popunjavanje ina~e praznih mesta.

III: Prve antisemitske partije

ISTOVREMENOM PORASTU antisemitizma kao ozbiljnog politi~kog ~inioca

posebnih za{tita i privilegija koje su im pru`ale dr`avne vlasti. Oni su tako

Te prve, male, antisemitske partije su se odjednom izdvojile od ostalih

nad svih partija”, {to je jasno pokazivalo njihovu te`nju da predstavljaju

u}i u arenu dru{tvene borbe da bi se zadobila politi~ka mo}. Oni su mogli

nezainteresovane u svim pitanjima spoljne politike (to jest upravo u onim

liko je poslu`io mra~nim zaverama nadnacionalista. Ali socijalisti su bili

IV: Antisemitizam levi~ara

DA NIJE BILO zastra{uju}ih posledica antisemitizma u na{e vreme, mogli

nacionalnosti po~ele da se identifikuju sa odre|enim klasama ili bar profe-

antisemitsku propagandu mogao da zasniva na ~injenici koja se mo`e

paganda povremeno daleko i{la da bi dobila glasove, on nikada nije mo-

48 Citirano iz Pichl, op. cit.

Stvari sasvim druga~ije stoje sa francuskim antisemitizmom. Drajfuso-

milosti bo`ijoj, do ~ega nikada nije dolazilo u republici. U Francuskoj, pe-

51 Vidi J. de Maistre, Les Soirées de St. Petersburg, 1821, II, 55.

Iza tih o~iglednih i prili~no ve{ta~kih podsticaja za antijevrejsko dr`anje

Jedina vrsta francuskog antisemitizma koja je zapravo ostala jaka i nad-

derniji pristup; on je izbegavao sve ograni~avaju}e razlike izme|u doma-

razaranje francuske nacionalne dr`ave nema~kom agresijom, parodija ne-

V: Zlatno doba sigurnosti

SAMO DVE DECENIJE su delile privremeno slabljenje antisemitskog pokre-

~injenicom rata, mase izgubile veru u sudbinski karakter ekonomske ek-

Ono {to je postalo mogu}e zahvaljuju}i tradicionalnoj jevrejskoj naklo-

potpuno nestao sa otvorene politi~ke scene, Jevreji su postali simbol

P OLITI^KO NEZNANJE Jevreja je veoma dobro odgovaralo njihovoj speci-

Zbog toga, {to su Jevreji bili u ravnopravnijem polo`aju, to su vi{e izne-

I: Izme|u parija i skorojevi}a