Fizionomija Krokodila

Fizionomija krokodila
II
Andrej Gli{i}
FIZIONOMIJA
KROKODILA
PANÊVO, 2002.
“Da se spasi nade`ta”
spored dramata “Monserat”od E. Robles na prilepskata scena
vo adaptacijata i reìja na Mirko Stefanovski.
... [to se odnesuva do ivedbata, taa be{e u{tete eden primer za

toa {to moè da se stori koga u~esnicite vo nea ke bidat
poneseni od ne{to.
Toa be{e pretstava, edna od

najdobrite {to vo poslednite
godini sme ja videle na
prilepskata scena i
edna od najpotre-
snite koga se
zboruvalo za vietnamska
tragedija i
osudata na agresijata
i vojnata...
Ivan Mazov Eva Gli{i} i Blaè Aleksoski
У спомен на Еву Глишић, верној монахињи

Талијиног храма, њен супруг Андреј Глишић.
“Svaki je na~in uspe{an, ako je u stawu da

uveri Gledaoca u ideju komada i da mu u ma{ti
stvori predstavu o jednoj sredini i jednom
na~inu ìvota, vremenu i qudima.”
Jovan Putnik
PREDGOVOR
Motiv za rad na “Fizionomiji krokodila” je slojevi-

tost kratke i nedovr{ene pri~e Fjodora Mihajlovi~a Dos-
tojevskog te provokacija nevremena u ko’m vegetiramo.
Genijalnom vidovito{}u Dostojevski anticipira i
1991. godinu, godinu kameleona, verolomnika, licemera,
godinu kada Bizanti i/iliti kreatori “Novog svetskog
poretka” (prepoznatqiv koncept - apokalipti~nih jaha-
~a) otvori{e Pandorinu kutiju. Da bi pritom restauri-
rali mra~nu hroniku viktorijanske epohe; deprimiraju}e
hladnu atmosferu u {takorskoj borbi cegera{a, xeparo-
{a, siroti{ta, razba{tiwenih radnika iz vremena aris-
tokratskog pira, “kada su ovce pojele qude”, u pohlepnu
gozbu dana{wice kad’ izelice nezasitom sladostra{}u
“êtveroprsta{a”, bezobzirnom pqa~kom, ili, saètije
re~eno, povampireni drznici bez skrupula preta~u takoz-
vani “Realsocijalizam” u anarhiju i orgiju, wih, koji odo-
{e, da bi opstali.
Oprosti druè, izvinite “gospodine”, para vrti gde
burgija ne}e, buva }e na buvu, para na paru. Da! Tako to
biva. Radni~ke menze preregistrova{e u humane to~ioni-
V
ce spla~ine, uz srceparaju}u retoriku ujke s’ one strane

“bare” s’ JOK-om (Jugoslovenskom opozicionom koteri-
jom). E, a ja Vam se, eto tako “smu{en”, u ime ideala
ne/predajem spoznav{i i sopstvene zablude.
Kako to da bi “}uran” na da}u? Mo`da je sve to sa-
mo snovi|ewe? Ne, nije, ne èli “}uran” devi~anstvo u
vreme sveop{teg prostituisawa. No, gle, uz svesrdnu po-
mo} “doma}ina”, na ~elu trpeze pu{i se pura, maste brci
uz slavopojke “Novom svetskom poretku” (NOSP) “Apa~
demokratije”. A “doma}in”, kobajagi naivan, ne samo sad,
i ne samo ponekad “... navla~i }urak od jagwe}eg krzna”,
zar ne? Sad mi je, zar tek sad, svakako, jasno ali kasno
- mo`da?
Danas sa rezignaciojom sagledavam da je intelektualno
impontentna elita, svojevremeno aktuelno-podobna, poten-
cijalni rukovode}i kadar uspe{no diplomirla izdaju na
vikend kursevima i seminarima tipa: “Salcbur{ki semi-
nar”, (Rok)felerova fondacija, “Liders program” - naz-
dravqe. Za bagatelu, na radni~koj grba~i je izvozana du`
Vol Strita - bogatog li zoo vrta za dresuru “Krokodi-
la”. I onih maju{nih, maltene doma}ih aligator~i}a. Sve
je isprogramirano: |in|a za du{u i dobismo “Kalu|ere
|in|ere ne |in|ere brade”, kakav kalu|er takav mu i tro-
par.
Naravvno, “doga|a” se, neminovan proces, “ekonomski
princip je iznad svega”, no sada, po svoj ne/prilici, u
ne{to vidoizmewenoj formi, sa ka{wewem u prestupnim
i nepristupnim godinama, za osam frtaqa stole}a.
Zaista, bilo je profitabilno sagraditi (ZETR-u), ze-
lenu transverzalu na “Brdovitom Balkanu”. Jer, nedovoq-
VI
ne su samo Olimpijske igre, bi}e da su igrarije oko wih

bitnije - Trojanskih kowa, na primer.
No, na àlost, u vreme najnovijeg “NOSP-a” ne pose-
dujemo, koliko mi je poznato, kolonije, iliti, Boè nas
sa~uvaj krematorije, za one suvi{ne.
Pa ipak, ne gubite nadu, u ovom istorijskom periodu
s’ “krokodilom”, koji je bez maske i strpqewa, izuzetno
halapqiv, bi}emo sladokusno predjelo belosvetske, a bo-
gami i doma}e kamarile - koje li sre}e biti sladokusan!
U “globalnom selu”, prepoznatqivih interesnih sfe-
ra i geografskih koordinata, za “krokodila” je sve ma-
we prostora, otuda i dodatna koli~ina strepwe pred
onim {ta nas o~ekuje u mondijalisti~koj unifikaciji du-
ha.
Briqantan prosede, sa samo “jednom” (usud je re}i)
metonimijom, artificira vi{eslojnu dramatiku, parale-
lan tok iracionalne storije i rigidne stvarnosti. Me-
tonimijom u fabuli o, i u “Krokodilu”, Dostojevski na
wemu svojstven na~in anticipira, eksplicite i implici-
te, stawe duha i relativnost vrednostnih stavova, poseb-
no u vremenu zato~enika mrtvaja, jednoumnog duha i mon-
dijalisti~ke ekspanzije. Profitabilni merkantilizam, ka-
da od perfidnog i silexijskog manipulisawa qudskim du-
{ama nema ni ~estitog miga, je ìvotno geslo skoroje-
vi}a. „Evopa je i nadaqe ko dobra stara koka za leglo
“kobnih jaja”” - Bulgakov.
Ti, “Bedni qudi”, ne samo danas, mutanti (nedu`ne li
Doli) 21. veka okoti{e “Dvojnika”, koji na elipti~noj
putawi civilizacijskog pute{estvija, u blaènom im al-
truizmu, dvoli~nog Jonusa, zatvaraju istorijski put tran-
VII
{ejama iz kojih, a {ta bi drugo, do da bquju vatru.

Kako, proces transformacije nije mogu} a da svi dru{-
tveni slojevi izi|u neo{te}eni i zadovoqni onim {ta
nam se nudi, nakon letargije i uquqkivawa sa “Daqim
pravcima razvitka politi~kog sistema socijalisti~kog sa-
moupravqawa”, “Svi putevi vode u Rim” - umalo da poveru-
jem.
U prijem~ivu, pa ipak stupidnu teoriju o “Daqim
pravcima razvitka politi~kog sistema socijalisti~kog sa-
moupravqawa”, u kojoj se ekonomski determinizam svodi
na voluntarizam, na oponirawe postavki nau~ne misli,
koju nije praksa verifikovala, zasigurno nisu verovali
ni weni tvorci. Stoga, otrgnuti se od iluzija, ukoliko
se, pored ostalog, ne upoznamo i sa “Krokodilom” je filo-
zofija maloletnika u {pilhoznicama.
U pomen utopija dana{wih i onih budu}ih je i “ob-
ja{wewe”, zapravo odgovor Dostojevskog na pitawe is-
tra`ne komisije.
“...Zbog ~ega me okrivquju? Zbog toga {to sam govo-
rio o politici, o Zapadu, o cenzuri i sli~no. Ali ko
nije govorio i mislio u ovo na{e doba o tim problemi-
ma? Pa za{to sam u~io, za{to su naukom probudili u me-
ni radoznalost ako nemam prava da iznesem svoje mi{qe-
we ili da se ne sloìm s mi{qewem koje je samo po se-
bi autoritativno? Na Zapadu se zbivaju strahote, odig-
rava se nevi|ena drama... Sami temeqi dru{tva prete da
}e se svaki ~as sru{iti i povu}i za sobom u propast ce-
lu naciju... Pa nije li ta slika takva da mora pobuditi
pa`wu, radoznalost, te`wu za znawem, potresti du{u?...
To je ona ista zemqa koja nam je dala nauku, obrazova-
VIII
nost, evropsku civilizaciju; takav je prizor - lekcija!...

...Petra{evski veruje Fourieu. Furierizam (falanstera
harmonije) je miroqubiv sistem, o~arava du{u svojom le-
potom, osvaja srce onom qubavqu prema ~ove~anstvu ko-
ja je nadahwivala Furiera dok je gradio svoj sistem, i za-
divqava um svojom sla{}u. Ne privla~i ù~nim napadi-
ma nego tako da nadahwuje qubavqu prema ~ove~anstvu. U
tom sistemu nema mr`we. Furierizam ne predvi|a poli-
ti~ke reforme; wegova je reforma ekonomska. Ne dira
ni u vlast ni u privatno vlasni{tvo...
Ali, nema sumwe da je taj sistem {tetan, prvo, ve} za-
to {to je sistem, a drugo, ma koliko bio lep, ipak je sas-
vim neostvarqiva utopija.” Surova stvarnost, Golgota na-
roda socrealisti~kog svetogleda, u vreme “tranzicije” (u
pokajawu), iz ideologizirane dru{tvene svesti u “neide-
ologiziranu” masu/testo “Novog svetskog poretka”, samim
neprihvatawem je jeres, otpadni{tvo od ideopoklonstva
“Mister dolar-u”.
Politi~ka “elita”, lavira du` o{trice noà, zadrig-
la u najezdi samoqubivosti, ta{tine, sitnosopstveni~kog
mentaliteta, stupidnog filosofirawa u tzv. “slobodnim
medijima” i dràvnim kanalima, iliti kanalizacijama,
po ko zna koji put ponavqa “To tako treba”.
Masovna produkcija i promocija laì, ki~a i {unda,
te opravdano strahovawe da }e zgusnutu intelktualnu hra-
nu konzumirati samo elita ratnih profitera (jer, “za
sviwe nisu diwe” - oprostite moli}u lepo), svih fela i
felera, je jedinstveni moto za avanturu i, na izvestan
na~in, iskaz revolta protiv masovne }utologije i na~e-
la hipokriti~ara “medicus curat, natura sanat”, ~ekati,
IX
~ekati...
Gospodo, nije uputno da de~ki} iz “Radni~ke ulice”,
neprikladno, diletantski upro{teno, sociologizmom op-
tere}eno, bez zlatoustog estetizma, koji bi nas/vas uspa-
vao do besvesti/besavesti, upozorava da sve te~e - i sve
se mewa. „Sve {to ste obe}ali narodu, narod vam je omo-
gu}io da imate. - Vib”.
Strah od isku{ewa (dodu{e savladiv) da se „Kroko-
dil” ~ita kao kompaktan blok koji moè da se reprodu-
kuje samo na ovaj i ovakav na~in unapred osu|ujem, nije
svojstveno/prihvatqivo feti{izirawe bilo koga ili ~e-
ga. Defini{emo li “Krokodila” nekakovim pamfletom
gospodina Dostojevskog, koga ne smemo podvesti samo kroz
istorijsku, iliti ideolo{ku determinaciju, ne bez raz-
lo`no osudite skribomana.
No, zapazite, kwièvni~ka praksa je materijalisti~-
ka: ona nam i govori da nema misli bez tela i svakov-
rsna aktivnost podre|ena je konkretnim uslovima, koji
su socijalni. Druga~iji pristup, vidogled, diskredituje
va{u naobrazbu.
Vama, takvima kakvi jeste, neminovno je odgovoriti,
ili vas bar potsetiti na re~i koje je Gete napisao svo-
me prijatequ Kristijanu Goltobu Hajneu, profesoru be-
sedni{tva u Getingenu: „Kao {to vidite, ja po~iwem pop-
rili~no odozdo, sa zemqe, te se nekome moè u~initi da
sam sa najduhovnijim stvarima postupio na suvi{e zemaq-
ski na~in; ali moè mi se dopustiti da primetim da se
gr~ki bogovi nisu ustoli~avali na sedmom ili desetom
nebu, ve} na Olimpu, stupaju}i xinovskim koracima ne
sa sunca na sunce, ve}, najvi{e, sa planine na planinu.”
X
Stoga je i naum da storiji, koja me je ne bezrazlo`no op-

~inila, li~nom vizurom, i ne samo kao mimezis ovovre-
menog sociolo{ko-politi~kog trenutka, podarim subjek-
tivan beleg i, na izvestan na~in, ukaèm na ve~ne, ne-
minovne prohteve u nikad ne zavr{enoj storiji ~oveko-
vog egoizma, i halapqivosti.
„Dvojnik”, ta druga strana medaqe homo duplex-a, ne-
zadovoqnog pred neminovno{}u sopstvene prolaznosti i
pitawe: „[ta smo, {ta nismo - mi bi}a kratkoveka?...
... san jedne senke”. - (Pindar), koji nestaje u ~equstima
samoqubqa, onog trenutka po~im se sunce zgrozi i ogor-
~eno skrije. Tako, nemilo saznawe da je ~ovek nevredan
i sopstvene senke, neizbe`nog ìvotnog saputnika - „jer
... nek se sunce za mah skrije, nestade sve te ~arolije”, i
nije zavredeo sebi sabesednika.
Otuda i ube|ewe da, ukoliko èlimo iole zaviriti u
umetni~ko delo, moramo, pre svega, pre nego sa~inimo
anatomsku analizu, razgolititi fasadu, sagledati idejni
korpus, dati sociolo{ku vizuru storije o „Krokorilu”.
Poverujte li mi na re~ da, „Traìmo glavni motiv,
kqu~ sa kojim je sve uskla|eno”, da se radi o “krokodi-
lu - kapitalu”, o “stvoru” koji se ni kroz milenije ne
promeni ni za jotu, s’ uvaàvawem se zahvaqujem.
I, to ne bi bilo sve, jer kako je homo - duplex, a to
je, sasvim izvesno, otelotvorewe osobe u kojoj ìvot pro-
ti~e izme|u dva sveta - realnog i iracionalnog, humanog
i nehumanog, socijalizovanog i nesocijalizovanog, za{to
ne re}i za homo - multiplex-a, koji je, sasvim jasno, ne{-
to novija kreacija homo - sapiensa; da je zatvoren u sop-
stvenu zamku; da je u kolote~noj sprezi racionalnog i
XI
iracionalnog; neprekidno zahtevan u traèwu demiurga;

da je beznade`no dragovoqan okoristi se profitabilnim;
da je za metod prihvatio silu (na àlost); da se obma-
wuje bezprimernom floskulom, kada “ciq opravdava sred-
stvo”; i da sa tako zlatoustim izgovorom prevali mile-
nije sopstvenog otu|ewa - u raqama krokodila
No, vratimo se “Masaì u Pasaù” i ekspoziciji, ko-
ja, naizgled nemu{to, dramski konflikt, ta~nije re~eno
bezbri`nu ve~erwu promenadu dokonih slu`beni~i}a, step
by step, {to bismo rekli - korak po korak, jednosmern-
im pravcem dovela do ~equsti “Krokodila”. Dostojevski,
nas iz iracionalnog sièa uvodi u racionalnu dru{tve-
nu zbiqu, barem za one koji su se iole umislili u ta-
da{wi sociolo{ki, a boga mi i ovovremeni jugosloven-
ski, politi~ki i ekonomski miqe.
F. M. Dostojevski iako 1865. godine ne dovr{ava pri-
povetku, na zajedni~ku nam àlost, na zadovoqstvo obe-
spravqenih, iliti na “{tetu” generacija jednoumqa, “mno-
goumqa” i bezumqa, sa~ini kroki pledoajea u parnici na-
rastaju}ih suprotnosti dru{tvenih slojeva i naroda, ko-
jima je Belona reìrala mno{tvo ”sitnih” a bogami i
dva svetska rata.
Leèrno, analiti~ki pronicqivo i proro~anski dale-
kovido ukazuje na rovovsku borbu dru{tvenih elita Ev-
rope, koje, tek {to se ogrnu{e imperijalisti~kim pla{-
tom, “krokodilskom” halapqivo{}u, sru~i{e se u kaqu-
gu “Bliskog” im i Dalekog istoka.
Stoga, i ne slu~ajno Dostojevski, o N. V. Gogoqu (ko-
ji, u Revizoru, èstokom satirom mla|ane nam buròazi-
je i romanom Mrtve du{e razobli~ava {pekulante, hoh{-
XII
taplere visokog renomea i koteriju vlastodràca) kaè:

“Svi smo mi izi{li ispod wegove kabanice”. Kod Gogo-
qa i Dostojevskog, “ako i nije” identi~no ube|ewe, ono
je sasvim izvesno proisteklo iz slojevite sociolo{ke i
svakovrsne ideografije sistema u kolapsu.
Ne{to duì citati iz takozvanog osvrta, iliti kri-
tike, u jednom od reìmskih listova; (ne) shvatam a, ni-
je mi ni dragovoqno u ta{tim godinama pohabanog duha,
okoristiti se darom neistomi{qenika. No, nije na odmet
- gozba je sladostrasna.
Naime, u “Glasu” od 3. aprila 1865. godine, oda glu-
posti i rekvijem literalnoj kritici. Zaslepqenog uma,
prizemnom analizom poluinteligenta, u nastojawu da dep-
lasira “nedovr{enu”, i ko zna dal’ ikad zavr{enu sagu
o krokodilu i wegovoj alavosti - kritika poru~uje: “Gos-
podin F. M. Dostojevski ne}e, naravno, poslu{ati na{
savet, ali bismo mu savetovali da ne ide daqe od ~et-
vrtog poglavqa te potpuno netakti~ke pri~e... Re~ je zap-
ravo o krokodilu i o gospodinu koga je krokodil progu-
tao a isto tako o gospodinovoj lepu{kastoj supruzi, ko-
keti, koja se raduje {to joj je krokodil progutao muà i
koja ne}e da po|e za wim u krokodilovu utrobu, isto ta-
ko i o tome da gospodin kani propovedati iz krokodil-
ske utrobe, danom po trgovinama u Pasaù a nave~er u
èninom salonu, radi ~ega je zamislio da se krokodil, u
~ijoj utrobi on prebiva, prenosi nave~er u salon wego-
ve lepu{kaste supruge-kokete”.
êmu tolka halabuka tzv. kriti~ke duhovnosti-prosve-
}enih, ~emu du{ebri`ni{tvo, za onog, ve} osu|ivanog na
smrt, ~emu sva ispraznost re~i nakon egzekucije cenzo-
XIII
ra, i ~ega radi simplifikacija tako “nepredvidqivog”

doga|aja u vezi sa bezgre{nim “krokodilom” ukoliko ni-
je u prilog eventualne izda{nosti onih ~iji su intere-
si, blagovremeno, ukalkulisani u spekulacije inostranih
mentora/kreditora.
Ne anatemisati “krokodila”? Krokodila, Bogom nam
datog saputnika, koji pobegav{i iz Pandorine kutije
donese sva zla ovog sveta, pa i “bezgre{no” za~e}e poh-
lepe je nonsens, besmislica u nameri da se legalizuje kra|a
slobode.
Zavist i neznawe ne mogu se sakriti, gospodin “Kri-
ti~ar”, treba da kaè samo istinu. Me|utim, “on je mo-
ra i poznavati”- Jules Renard.
To je ve} vi|eno. O~igledno je kukavni ùrnalista us-
pani~en, sebe radi, pomawkawem hrabrosti, i da ne kaèm
reìmskog mu slugerawstva, na najbezazleniji na~in, po
protokolu, razvezivao Gordijev ~vor; tako da, vuk bude
sit i ovce na broju. Ovce }e i daqe blejati, a vuk }e,
iliti neka druga zverka, ubirati danak.
Stoga je i vidna prijem~qiva sli~nost, “ovovremene
gra|anske - intelektualne elite”, i igrokaza onih koji
behu sa ovima koji SU.
Servilnost, slugerawstvo, pokornost bez imalo dosto-
janstva, vrsnog nam “publiciste” o~ituje se u “naravou~e-
niju”: ”Sve to, gospodine Dostojevski, ne mogu iskupiti
prili~no lo{e dosetke na ra~un, Vlasi’ (“koincidenci-
ja” sa vlastima) i Petrogradskih novosti; svi }e vas u
celosti, kuditi, i prijateqi i neprijateqi, a nikome ne-
}ete time u~initi uslugu.”
XIV
L I C A
SLAVOQUB, ÌVOT DA’M SLAVU NE DA’M
GOSPAVA, SUPRUGA SLAVOQUBOVA - KOKETA
RODOQUB, PO POTREBI
NEMAC, PREPOZNATQIV
NEMICA, PREPOZNATQIVA
KLO[ARI, XEPARO{I I DR. PROTUVE
NEGOVAN, KANCELARIJSKI PACOV
SUBRETA, SLUÀKA
KANCELARIJSKI PACOVI:
Prvi,
Drugi,
Tre}i i
êtvrti
]UTI], {EF BIROKRATA
POLITIÂR, KOZER
MITINGA[I, VI{E LICA I PROFESIJA
POLICAJCI I DRUGI
XV
XVI
PRVA SCENA
prva slika
Salon u domu Ceni}evih. Na sredi{wem delu porta-
la u fonu ka{iran zid sa stilizovanim prozorima, provid-
nim zavesama, oivi~en te{kim zavesama, kroz koje prodire
dnevna svetlost. Na sredi{wem delu scene kanabe, pod
uglom od ~etrdesetpet stepeni vi{a komoda sa ogledalom,
koje bqe{ti. Ispred kanabea ~ajni stoli} i par oniskih
taburea.
Osnovno svetlo denfovano. Akteri osvetqeni pi{toqi-
ma. Gospava sedi pred ogledalom i nehajno popravqa
{minku. Slavoqub, praznog pogleda, zagledan u daqinu,
prisutan vi{e kroz dim cigarete no sopstvenom figurom.
Sa desne strane, izme|u prvog i drugog sufita, nakon
reskog zvuka zvona, ulazi Rodoqub.
SLAVOQUB. (Zna~ajno, s’ podozrewem, Gospavi) Ovo je

zasigurno Rodoqub.
GOSPAVA. (Primetno ironi{e) Mili, ta zar vam on
nije uvaèni ro|ak, a pritom i savetnik
za strana~ka pitawa u ministarstvu.
SLAVOQUB. (Gospavi) Da, Da! Izvolite! (Za sebe) Danas
je Spasovdan, a ionako sam slobodan, {to
se slu`be ti~e. Jedan dokoli~ar, mawe-
vi{e.
1
RODOQUB. (Sa ulaza, uùrbano) Moj naklon ceweni

gospodine Ceni}u. (Gospavi) Qubim ruke
madam, danas ste tako lepi, nekako
nametqivi. Va{a frizura je toliko salon-
ska i ...
GOSPAVA. (O~ito zadovoqna komplimentom, koketno)
Ah, Vi, laskav~e! (Slavoqubu, razneèno).
Dragi, mogao bi i ti pokatkad, kao gospodin
[evi}, primetiti moje napore da prili~im
va{em poloàju i ugledu. A, vi, vi dragi
moj (dure}i se) danas, danas kad idete u beli
svet, sa tom kartom u xepu, prosto me ne
prime}ujete.
RODOQUB. (Uvi|avno) Moli}u lepo, ako smem primeti-
ti, moj vrli ro|ak Slavoqub Ceni}, koliko
je meni poznato, ne putuje u inostransto
hira ili zdravqa radi, wega obremewuje
èqa za znawem, za univerzalnim vrednos-
tima, a to se o~ito vidi iz wegova dràwa.
Wegovog stoi~kog podno{ewa obaveza koje
tek nadolaze.
GOSPAVA. (@alostivo) A ja? Ja }u, sve vreme, ovde
~amiti i misliti, misliti i patiti, samo
misliti, i... Oh, kako je to te{ko. Van svih
tokova. Bez vizita. Pada mi na um, do|e
mi, do|e mi rastuìti se.
RODOQUB. (Snishodqivo) Madam, molim vas... Ta to
ne prili~i vama, ne prili~i supruzi sa
najve}im vrlinama, tako re}i heroini...
2
SLAVOQUB. (U èqi da gugutkawe okon~a) Dakle, ~esti-

ti moj ro|a~e, imate li ~ega novijega re}i?
RODOQUB. (Kanda zami{qeno) Ku}e nove, predrasude
stare... Ah, da! Na{ grad je prava menaèri-
ja, toliko je stranaca, posebno u Pasaù.
Uz odre|enu naplatu prezentiraju vam
krokodila.
SLAVOQUB. Kaète, prezentiraju?! Nekog, dremqivog
stanovnika faraonovog carstva, to je vred-
no osmotriti.
GOSPAVA. Draèsna ideja! Mili moj, to je toliko
neodoqivo. Zar ne gospodine Rodoqube, vi
}ete nam se pridruìti, jesam li u pravu?
SLAVOQUB. (Ishitreno) Ho, ho! Po svoj prilici, moja
supruga misli da je ”stranac” od brili-
janata. Mogli biste nam se i vi (zajedqi-
vo) prikrpiti, htedoh re}i pridruìti, ja
pla}am.
GOSPAVA. ”Kakva je ìvotiwa taj krokodil?”
SLAVOQUB. On je, gospo|o, oblika koji ima, {irok je
prema svojoj {irini, visok je taman koliko
je visok, a kre}e se sopstvenim udovima.
@ivi od onoga ~ime se hrani, a kad izgu-
bi ìvotnu snagu, du{a mu se odseli.
GOSPAVA. Kakve je boje?
SLAVOQUB. I boja mu je wegova.
GOSPAVA. To je ~udna zmija.
3
SLAVOQUB. Jeste; i suze su joj mokre. Skoro qudske.1)

RODOQUB. (Uùrbano, da se Ceni} ne predomisli)
Stojim vam na raspolagawu. (Za sebe) Ovome
se nisam nadao od wega.
SLAVOQUB. (Na~uv{i komentar) Izvrsna ideja, stoga
vas treba nagraditi. Pogleda}emo krokodi-
la. Kad se ve} spremam u Evropu, ne}e biti
zgorega da se jo{ ovde upoznam s wenim
starosedeocima. (Odlaze).
Druga slika
Da bi se rasteretili saobra}ajnih i svakovrsnih

zapetqavawa, od sedamdesetih ka inim godinama, prokr-
ti~areni su podzemni Pasaì. Onaj kod ”Moskve” da bi
podelio na one s’ leve i one s’ desne strane, a ”Srpskim
vladarima” obezbedilo se lak{e, brè i bezbednije
bavqewe diplomatskim radom, i svakovrsno komunicirawe
sa aeroflotom, bez zastoja na pe{a~kim prelazima, zbog
ne daj Boè... nekakvih 27. martovskih ida.
Pasa` bqe{ti od neonskih reklama ekskluzivnih
lokala, mini drogerija, komisiona, agencija, kraj kojih
dokoni {eta~i saware o obe}anom raju i, da ne propus-
timo, tu me|u wima, kao i u svakom podzemqu, svoj deo
1) William Shakespeare, Antonije i Kleopatra, celokupna dela kwiga

~etvrta, str. 446, BIGZ, Narodna kwiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978.
4
sna realizuju qudi sa “êtiri prsta”, prodavci cigare-

ta, secikese, kol-gerle pod prismotrom podozrivih makroa.
Uzavreli buvqak unakaènih ìvota.
Lokal u kojem je izloèna neman, nedavno dopremqe-
na u prestonicu, nalazi se u prostoriji tik uz ulaz u
Pasa`..
Sau~esnici secikesa zaokupqaju pa`wu {eta~a. Ohe
Lambert! Ou est Lambert? As-tu vu Lambert. Delaju i oni
s’ ~etiri prsta. Est-ce-que vous savez Lambert? Oui, bien
sir, vous etes Lambert, ne’est-ce pas?
***
Rope, je gde Kami? Sije li deovi Kumi? Oprostite,

da li ste videli Miku? Da, naravno vi ste Kami. Mojne
neme da drkeqa{. Rokiraj tezgu na onog metuzalema, taj
ti je nafatiran, dobio je penziju. (Prethodan dijalog je
u àrgonu uli~ara sa izme{tawem slogova u re~i).
Tokom ove igre (masovka), nekoliko bu|elara prome-
nilo je vlasnika. Secikese su prona{le ”Lambera”, a na{i
junaci u|o{e u lokal sa krokodilom. Opazili su da se u
wemu, osim krokodila, nalaze jo{ i papagaji pasmine-
kakadu i, uz to, u posebnom kavezu u dubini, skupina maj-
muna.
SLAVOQUB. (Znala~ki) Kako nepodobno drè krokodi-

la. Leì kao klada, nepomi~an, ne obr}e
se, izgubio je sve svoje sposobnosti. Na{e
podnebqe nije gostoqubivo prema stranci-
ma.
5
GOSPAVA. Dakle, to je krokodil! A ja sam mislila

da je... nekako druga~iji! (gazda, Nemac ovu
scenu nadmeno posmatra).
NEMAC. (Umiqato) Mein allerlibster Karlchen!
SLAVOQUB. Ima pravo, ({apatom) zna on da sad jedi-
ni celom balkanskom zveriwaku pokazuje
krokodila.
GOSPAVA. (Qupko) îni mi se da va{ krokodil nije
ìv.
NEMAC. O, ne, madam! (na r|avom srpskom jeziku -
pritom bocka krokodila da se pomeri). De,
ne quti se, Karlhen! (umiqato, pomirqi-
vo i daqe nadmeno).
GOSPAVA. (Durqivo) Kako je odvratan taj krokodil!
Ba{ sam se upla{ila! Jo{ }u ga i sawati!
NEMAC. (Galantnim ophodom) Ali vas u snu ne}e
ujesti, madam. (Umiqato) De ne quti se,
Karlhen.
SLAVOQUB. Ama, ne bojte se, mila moja! (juna~e}i se)
Ovaj sawivi metuzalem Nila ne}e nam
u~initi ni{ta naào (uzima rukavicu i
po~iwe da {kakqa krokodila).
GOSPAVA. (S’ qutwom) Hajdemo, Rodoqube, pogledaj-
mo radije majmune. Stra{no volim majmune.
Ima me|u wima koji su prosto slatki...
A krokodil je grozan!
6
Gospava, Rodoqub i Nemac prilaze kavezu sa majmuni-

ma. Gospava se odu{evqava, ci~i od uìtka, obra}a se
Rodoqubu. I nadaqe grohotno se smeje, o~ito da izme|u
tih repatih majmuna otkriva izvesnu blisku vezu.
GOSPAVA. Dragi moj, koliko je sli~nosti ovih repatih

majmuna sa izvesnim znancima i prijate-
qima, zar ne?
Koliko sli~nosti ovih

majmuna sa nekim znancima
7
RODOQUB. Svakako, mila moja prijateqice (blaèno,

sme{e}i se).
Nakon krika iz pravca krokodilovog stani{ta, Rodoqub

je kao prikovan, Gospava je pani~na, izbezumqena, ne kon-
troli{e pona{awe.
GOSPAVA. Dragi Boè! Moj suprug, moj suprug je u

uàsnim ~equstima krokodila.
RODOQUB. Kakva neprijatnost! (Za sebe) Dobro je {to
se meni nije dogodila takva stvar.
GOSPAVA. To je tako uàsno!
RODOQUB. (Utu~eno) Sad je kraj na{em Slavoqubu
Ceni}u.
(Gospava gleda razroga~enih o~iju i nakon toga o~ajno

zajeca)
NEMAC. (Sle|en od uàsa, pqesne rukama i

mole}ivo pogleda put neba) O, moja
krokodil! O, mein allerliebster Karlchen!
Mutter, Mutter, Mutter!2)
Iznena|ena vikom u prostoriji ulazi Nemica sa friz-

erskom haubom u ruci i papilotnama u kosi.
2) Najdraì moj Karlchen. Majko, majko, majko!
8
Rumena, vreme{na, izuzetno krupna, nedovr{enog frize-

raja, hrli Nemcu vri{te}i. Ovu rolu po mogu}nosti igra
mu{karac.
NEMICA. (Cvile}i) Unser Karlchen, unser allerlieb-

ster Karlchen wird sterben3) - Na{ Karlchen,
na{ najdraà Karlchen }e umrela!
GOSPAVA. (Unezvereno) Raskop~ati ga! Raskop~ati ga!
Rasporiti ga! (raskop~ava grudwak haqine).
Nemac i Nemica ne obra}aju pa`wu na Rodoquba i
Gospavu ve} oko sanduka bez re~i zapomaù.
NEMAC. (Upla{eno, s’ vremena na vreme, samo za

mig pogleda u pravcu Gospave i Rodoquba)
Propadna}e! On }e sad lipsala! On otmah
bude puknati je prokutala ganz ~inovnik,
~itaf ~inovnik.
RODOQUB. (Nadmeno) Moram uloìti protest gospo-
dine... Koliko sebi~nosti u va{em
pona{awu... Hladno}e i bezobzirnosti, ta
to je za me|unarodni skandal i ... èlim
osvetiti pogibiju premilog ro|aka.
NEMAC. (S’ patosa, lupaju}i se u glavu i grudi) Mi
siroto, i pez hleb! Bez zivoten prostor.
GOSPAVA. (Jecaju}i, cima Nemca za jaknu) Rasporiti,
raskop~ati, raskop~ati! (otkrivaju}i grud-
wak).
3)Na{ Karlchen. na{ najdraì Karlchen }e umreti!
9
NEMAC. (Qutito, otimaju}i se od Gospave) Sta vi

znaci raskopcati ({kiqi u brushalter). On
qutila moj krokodil, on drazila moja Karl-
hen. Zasto vas mus qutila krokodil?
GOSPAVA. (Mole}ivo) Za ime Gospodwe... Smilujte se.
NEMAC. (Osorno, otimaju}i se od Gospave). Vi
platila, ako Karlhen puknuti. (Istrgnuv{i
se iz ruku Gospave qutito preti) Wird, das
war mein Sohn, das war mein einziger Sohn.4)
To bila mojn sen, mojn sen edin.
RODOQUB. (Zbuweno, obaziru}i se na vrata moli
Gospavu) Molim vas, Gospa Ceni}, umirite
se. Ne upotrebqavajte tako {kakqivu re~
“raskop~ati”. Tako nazadna èqa, ovde,
usred pasaà i obrazovanog dru{tva, na dva
koraka od dvorane gde mo`da, ba{ ovog ~asa,
gospodin Vu~i} drì javno predavawe...
GOSPAVA. Dragi moj gospodine [evi}u (baca mu se
oko vrata) Ja nestajem... mene nema... moj
spasiteq je u ovoj nemani.
RODOQUB. (Saàqivo) Ne samo da je nemogu}e, nego
je i nepojmqivo, moglo bi nas izloìti
podsmehu obrazovanog sveta, po{alicama
kandidata za Pjerovu nagradu.
Kroz vrata proviruje bradata figura sa kapom u ruka-
ma za pozdrav, kora~a obazrivo na vrhovima prstiju, kao
4) To mi je bio sin, to mi je bio sin jedinac.
10
da ne èli nekoga povrediti, novinar bulevarskog lista

”Javnost”
VUÎ]. (Toboè preneraèn, potom i uvredqivo)

Tako nazadna èqa, gospo|o! To ne ~ini
~ast va{em obrazovawu. Svakako, to se
duì va{em vaspitawu a, obja{wava
nedostatkom fosfora u va{em mozgu.
Bi}ete sasvim izvesno ismejani u hronici
”O{i{anog jeà”.
NEMAC. (Qutit, nasr}e na uqeza i hvata ga za krag-
nu. Razjaren je na napadnog neznanaca, udara
ga {akama po {iji) Nadfor, fie nema
plati, fie ne sme atentati moi Karlhen,
fie ne budete Evropa.
(Nakon izbacivawa uqeza) [ta, fi hoce
ta moj krokodil propala! (zapomaè, potom
dojuri natrag) A, nee, nek fa{ mu` prfo
propala, a onta krokotil! Mein Vater
pokazala krokotil, mein Grossvater poka-
sivala krokotil, i ja bute pokazala
krokodil, mein zon bute pokazala krokotil.
Svi bute pokazifati krokotil. Mene ganz
Evropa poznala, a fas ganz Evropa ne poz-
nala, i meni platiti globa.
NEMICA. Ja, ja! (Prihvati srdito Nemica) Mi fas
ne pustiti, globa platiti, kat Karlhen
pukla.
RODOQUB. Pa i ne vredi da se raspori (spokojno,
11
umiruju}im gestovima nastoji izvesti

Gospavu). Na{ Slavoqub verovatno, ve}
sada, lebdi u vi{im sferama.
Iznenada uzdrma se kavez krokodila u kome je kroki
automobila “Studebaker” sa otvorenom haubom stilizo-
vanom u vidu ~equsti krokodila. Prisutne prenerazi
glas Slavoquba.*
SLAVOQUB. Dragi moji! Dragi moj Rodoqube! Moje je

mi{qewe da se treba obratiti pravo na
”92” u jedinicu za specijalne namene, jer
Nemac bez pomo}i policije ne}e razumeti
istinu (ovo je rekao sa prigu{enim, piska-
vim glasom)
RODOQUB. (Zaprepa{}en) Ne mogu verovati svojim
u{ima. Vi ste ìvi! Odakle nam se to
javqate. Kao da ste s one strane... s nekog
brda.
GOSPAVA. (Sa olak{awem) Slavoqube Ceni}u, dragi
moj, pa ti si ìv!
SLAVOQUB. (Nadmeno) @iv i zdrav! I, hvala Sve-
vi{wem, progutan sam bez najmawe ozlede.
(Zami{qeno) Jedino me zabriwava {ta }e
*Ideja da scenski znak semanti~ki konotira sa maspotro{a~kim mentalitetom,

kulturom masovnog proizvodno-potro{a~kog, “dru{tvenog blagostawa”, razlog je da
“Studebaker” postane aktant. Me|utim, kako je ovakva postavka operativno zahtevna,
jednostavnije je re{ewe, dakako mawkavo, da bazen sa krokodilom bude obloèn plas-
ti~nim crnim najlonom - uz ostalu nadgradwu (pqaskawe vodom u kadi - posudi u
bazenu).
12
na ovu nezgodu re}i moji pretpostavqeni,

pa ve} sam izvadio kartu za put u inos-
transtvo, a dospeo u krokodila, {to nije
~ak ni duhovito.
GOSPAVA. (Saàqivo) Ali, dragi moj, kakva ti je
duhovitost sada na umu! Pre svega treba da
te nekako otuda i{~upamo.
NEMAC. (Qutito) Da i{~upaj! Ne dam i{~upaj iz
krokodil. Sad ba{ publikum bute mnogo
dolazio, i ja budem sad fufcig DM traìla,
i Karlhen prestana puknuti.
NEMICA. (S’ olak{awem) Gott sei Dank!5) (prekrsti
se).
SLAVOQUB. (Spokojno) Pravo imaju. Ekonomsko na~elo,
ekonomski princip, pre svega.
RODOQUB. (Uùrbano) Prijatequ dragi! Evo sad,
odmah letim vlastima da se prituìm, jer
predose}am da sami ne moèmo ovome na}i
leka.
SLAVOQUB. (Boja`qivo) I ja tako mislim ali bez
ekonomske nadoknade te{ko je u ovo na{e
doba trgova~ke krize samo tako krokodilu
rasporiti trbuh. A tu se odmah javqa i
neminovno pitawe. Koliko }e vlasnik
traìti za svoga krokodila?
RODOQUB. (Utu~eno) Bi}e da je tako. Sa Nemcima
nema {ale.
5) Hvala bogu
13
SLAVOQUB. A ujedno i drugo pitawe. Ko }e sve to

platiti? Jer, zna{, ja nemam sredstava.
RODOQUB. Sem da se akontira na platu?
NEMAC. (Osorno) Ja ne protavajt krokotil, ja tri
hiqade protavajt krokotil, ja ~etri hiqade
protavajt krokotil. Sat publikum bute puno
tolazit. Ja pet hiqade protavajt krokotil.
(U zanosu je, juna~i se, gramzivost i koris-
toqubqe prosto kuqa iz Nemca).
RODOQUB. (Qutito) Odoh ja!
GOSPAVA. (Jecaju}i, no uùrbana da se {to pre udaqi)
I ja! Idem i ja! Oti}i }u li~no ministru
unutra{wih poslova, razneì}u ga, ganu}u
ga suzama.
SLAVOQUB. (Susretqivo) Nemoj mila moja. Znam da bi
ti, {to je sasvim prirodno, pustila suze...
No pred tim nakontenim skorojevi}em, tako
lascivnom personom, postigli bi ste
nenadani efekat. On ~ak i ”Qubi bli`weg
svoga” bukvalno shvata. Za sve to treba
imati snage, a vi ste mi tako naza{ti}eni,
tako ste dragi i krhki.
GOSPAVA. (Rasplakano) Qubqeni moj, vi me tako
dobro poznajete... Ja, ja bih se prosto...
SLAVOQUB. (Slu`beno) Pa ni tebi, prijatequ dragi,
ne bih to savetovao, nema smisla da ide{
grlom u jagode, jo{ bi se moglo iz toga
{togod izle}i.
14
RODOQUB. (S’ promi{qawem) Da, zasigurno, moglo bi

se tu {to-{ta izle}i...
SLAVOQUB. (Razlo`no) Nego, svrati radije danas,
onako, kao, vi{e u privatnu posetu, Nego-
vanu Tvrdi}u.
RODOQUB. (Za~u|eno) Negovanu Tvrdi}u?!
SLAVOQUB. (Slu`beno) Da! To je staromodan i
ograni~en ~ovek, ali je ozbiqan i, {to je
najva`nije, iskren.
RODOQUB. (Snishodqivo) Da, da svakako. (Za sebe)
Licemerna protuva i krpeq.
SLAVOQUB. (Pre}utav{i upadicu) Hm! Pozdravi ga od
mene i sve mu potanko izloì! I...
(Mawa pauza) Ostao sam mu 700 DM duàn
od posledwe partije preferansa, pa isko-
risti ovu zgodnu priliku da mu ih vrati{,
time }e{ ganuti krutoga starca.
RODOQUB. Cenim da }e ga 700 DM ganuti.
SLAVOQUB. Kako bilo da bilo, wegov nam savet moè
dobro do}i.
RODOQUB. Nema sumwe, oduvek je rado delio savete.
SLAVOQUB. A sad prvo odvedi Gospavu ku}i... (Gospavi)
Umiri se mila moja, zamorila me cela ova
vika i ènsko zanovetawe i hteo bih malo
odspavati. Ovde je toplo i mekano, iako jo{
nisam dospeo razgledati ovo svoje nenadano
uto~i{te.
15
GOSPAVA. (Za~u|eno) Razgledati! Zar je tu svetlo?

SLAVOQUB. (Tu`no) Oko mene je mrkla no}, ali mogu
da pipam i, da tako kaèm, razgledam ruka-
ma... A sad zbogom, budi bez brige, i ne
beì od zabave! Do sutra! (Rodoqubu). A
ti, Ro|o, do|i ve~eras, a budu}i da si rase-
jan pa moè{ zaboraviti, zaveì ~vor na
maramici, znam da nema{ burmu.
Rodoqub brè boqe, u ùrbi, hvata Gospavu pod ruku,

koja deluje nekako ucveqeno, no i prolep{ana, verovat-
no od uzbu|ewa. Napu{taju lokal ”Kod krokodila”.
Za wima, ~im prekora~i{e prag Nemac doviknu;
NEMAC. Nafe~er bute opet platila!
Iza trotoara rotacioni praktikabl sa ilustracijama

izloga u pasaù. Akteri kora~aju u mestu. Gospava i
Rodoqub povremeno zastajkuju ispred bqe{tavih pro-
davnica, kafeterija, reklamnih panoa i sl.
U prolazu je i mno{tvo qudi ”svih” dru{tvenih slo-
jeva. Uz glasovito nadvikivawe preprodavci {verc kom-
merc-a, nude cigarete, kojekakve {pilhoznice, raznorazne
tri~arije .....
GOSPAVA. (Blagonaklono prihvata Rodoqubovu

mi{icu) O, Boè, koliko su gramzivi.
(Pritom se ogleda u izlozima pasaà).
16
RODOQUB. (Gord na vidnu naklonost Gospave) Ekonom-

ski princip. Da, neumoqiv ekonomski prin-
cip!
GOSPAVA. (Umiqato-upitno) Ekonomsko na~elo...
Nisam ni{ta razumela od svega onog {ta
je Slavoqub malopre govorio o tom odurnom
ekonomskom na~elu.
RODOQUB. (Zna~ajno) Draga Gospavo, moram vam objas-
niti. Vidite, mila moja, tu se radi o povo-
qnim posledicama privla~ewa stranog ka-
pitala u na{u domovinu, o ~emu sam ba{
jutros ~itao u ”Blicu” a i u ”Demokrati-
ji”. Mogu primetiti da je i Vlada istog
mi{qewa.
GOSPAVA. (Zainteresovano) Kako je sve to ~udno!
RODOQUB. (Zna~ajno) Ne, nipo{to. Takore}i svi medi-
ji, javna glasila i gospoda strana~ki tri-
buni, uveliko razglabaju o tome.
GOSPAVA. (Qutnuto) Ama, prestanite ve} jednom,
zlo}o jedna; (umiqato) kakve to gluposti
govorite... Recite, jesam li jako rumena?
RODOQUB. (Ustreptalo) Rumeni ste kao ruìca!
GOSPAVA. (Izazovno) Vragolan jedan. Jadni Slavoqub,
ah... (Koketno nagiwe glavu na rame
Rodoqubu). Meni je zbiqa ào... Ah, Boè
moj! (bri`no) Recite kako }e on tamo jesti,
i... i... kako }e... ako mu bude jo{ {togod
potrebno?
17
RODOQUB. (Iznena|eno) To pitawe nismo predvideli..

Meni zbiqa to nije palo na um. Koliko su
ène prakti~nije od nas mu{karaca u
re{avawu svakida{wih problema.
GOSPAVA. (@alostivo) Siroma{ak! Kako se samo
uvalio u to... i nema tamo ikakve razon-
ode, i mrak je... ba{ mi je krivo {to mi
nije ostala bar wegova fotografija...
(ìvahnije, sme{e}i se, o~igledno zadovo-
qna novonastalim situacijom) Sad sam, dak-
le, kao neka udova. Hm... (razo~arano) Ipak
mi ga je ào!..
Izlaze sa scene.
18
DRUGA SCENA
Kabinet Negovana Tvrdi}a. Pisa}i sto, stolica, ispred,

pod 900 u odnosu na sto foteqa sa dubokim naslonom.
Negovan je slu`benog izgleda, gotovo strog, u vatiranom
ku}nom kaputu. Iznenada, po ulasku Rodoquba, naglo usta-
je prilazi ulaznim vratima, oslu{kuje, odmakne se od vra-
ta, ponovo im prilazi, uzrujan je i usplahiren, u vi{e
navrata ponavqa radwu oslu{kivawa.
RODOQUB. (Za sebe) Iako nije bio pretpostavqen, ni

meni ni Slavoqubu Ceni}u, izuzetno smo
ga po{tovali, posebno zbog wegovih mani-
ra u opho|ewu. Sve do sada, do ovog nemilog
slu~aja smatran je za na{eg vrlog kolegu
i, {ta vi{e, dobrog znanca. Danas je nekako
uùrban, takore}i u{eprtqan.
TVRDI]. (Uzrujano) Da nam deca ne smetaju.
RODOQUB. (S’ razumevawem) Da, deca su tako radoz-
nala, nesta{na a, i ne drè zubima vodu.
Moglo bi {to {ta i da procuri.
TVRDI]. (Usplahireno) Najpre, nemojte smetnuti s
uma da ja nisam nikakav {ef, nego upravo
isto takav slu`benik kao vi i Slavoqub...
19
Mene se ni{ta ne ti~e, molim lepo, i ne

nameravam se ni u {to petqati.
RODOQUB. (U ~udu) Vi kanda ve} sve znate?
(snishodqivo) Oprostite {to konstatujem,
to je tako normalno za ~oveka sa va{im
rangom.
TVRDI]. (Odmahuje rukom) Zamislite... Ja sam odu-
vek mislio da }e se wemu tako ne{to
svakako dogoditi.
RODOQUB. (Zabrinuto) Ama, za{to, molim lepo, Nego-
vane Tvrdi}u. Slu~aj je sam po sebi vrlo
neobi~an, molim lepo...
TVRDI]. Ne protivure~im. Pa ipak prisetite se da
je Slavoqub Ceni} u toku cele svoje slu`be
nagiwao upravo takvom ishodu. Brzoplet je,
molim lepo, pa ~ak i uobraèn. (Zajedqi-
vo) Neprestano samo “progres” i kojekakve
ideje. Evropa pa Evropa, a eto kamo vodi
taj progres!
RODOQUB. (S’ indignaciojm) Ali, pa ovo je sasvim
neobi~an slu~aj i nikako se ne moè uzeti
kao op{te pravilo za sve pobornike pro-
gresa...
TVRDI]. (Ignorantno) Da ne mislite na one koji
odlaze u ”Ameri~ku ~itaonicu”, pih vajnih
mi progresista. Ama, ostavite vi to, molim
vas lepo! To vam, vidite, sve dolazi od
preterane obrazovanosti, verujte mi. Jer,
20
preterano obrazovani qudi guraju se svuda,

a najvi{e tamo gde ih uop{te ne traè.
RODOQUB. (Qutnto) Pa nemojte molim vas. To zna~i
da bi i meni, [evi} Rodoqubu, samo sto-
ga {to sam u vi{e mahova, onako kurtoazno,
na bezna~ajne tra~ parti, vizitirao
Ameri~ku, Englesku, Francusku, pa i
Nema~ku ambasadu, za dobronamernost kao
sledovawe pripravili krokodila.
TVRDI]. (Pomirqivo) Uostalom, mo`da vi znate
ne{to vi{e od mene. (Znatièqno) Mo`da
su vam poznati i ostali polaznici ”Flori-
da programa”, ”Ajzenhauer programa”, ”Sal-
cbur{kog seminara”, i ”Liders programa”
i ....?
RODOQUB. Taman posla! Budi Bog s nama! Fuj, fuj,
fuj!
TVRDI]. Ja sam star ~ovek i nisam toliko obrazo-
van; po~eo sam kao vojni~ko dete, a ove }u
godine proslaviti ~etrdesetu godinu u
slu`bi, molim lepo.
RODOQUB. Ah, nemojte tako, zaboga, Negovane Tvrdi}u!
Slavoqub Ceni}, naprotiv, ùdi za va{im
savetom, ùdi za va{im uputama.
TVRDI]. (Iznenadno) Slavoqub?!
RODOQUB. Dakako, naravno! Tako re}i sa suzama u
o~ima, molim lepo.
21
TVRDI]. (Sa nevericom) ”Tako re}i sa suzama u

o~ima.” Hm!? To su krokodilske suze i ne
moè{ im se mnogo verovati. Pa dobro,
{ta ga je, recite, vuklo u inostranstvo? I
otkud mu pare? O ~ijem tro{ku? On, koliko
mi je poznato, nema sredstava, nije li tako?
RODOQUB. (Saàqivo) Skucao je, Negovane Tvrdi}u,
od posledwih nov~anih nagrada. Hteo je na
svega tri meseca otputovati... u [vaj-
carsku... u domovinu Viqema Tela.
TVRDI]. (Upitno) Kaète u domovinu Viqema Tela?
Hm! Hm... Interesantno.
RODOQUB. U Napuqu je hteo do~ekati prole}e, molim
lepo. Upoznati muzeje, obi~aje, ìvotiwe...
TVRDI]. (Ironizira) Hm! @ivotiwe?! Ja mislim da
je po sredi obi~na oholost. Mislim, sve je
on to zbog naobrazovawa sa kojekakvim ide-
jama. Kakve ìvotiwe? @ivotiwe? Zar je
kod nas malo ìvotiwa?
RODOQUB. (S razumevawem) Da, svakako, ne mawkamo
ni mi u ìvotiwama, no nemamo one inos-
trane, mora}ete se sloìti.
TVRDI]. (Zainteresovano) Dragi moj. Kako se ono
zvaste? Ah, da, Rodoqube imamo mi zveri-
wak i to kakav. Majmuni nam se gradom
{etaju. Pa eto vidite, i on je zaglavio u
krokodilu... Da ne kaèm re{etke dragi moj,
re-{et-ke!
22
RODOQUB. (Qutnuto) Zaboga, Negovane Tvrdi}u, ~ovek

je u nevoqi, ~ovek hrli prijatequ kao sta-
rijem ro|aku, ùdi za savetom, a vi preko-
revate... Smilujte se bar nesretnoj gospo|i
Gospavi!
TVRDI]. (Non{alantno) Mislite na wegovu suprugu?
(Zna~ajno) Zgodna damica. Suptilna osoba.
I kako je samo puna~ka, a glavicu jednako
drì ovako, nagnutu, nagnutu na stranu, na
stranu, nekako stidqivo... vrlo zgodno,
molim lepo. Qubisav Dragovi}, onaj sa
estrade, govorio je ba{ prekju~e o woj.
RODOQUB. Govorio!?
TVRDI]. Govorio i to vrlo laskavo. Kakve grudi,
kaè, pa pogled, frizura... Bombon~i}, a
ne damica, ala smo se nasmejali! Jo{ su
mladi. (zagleda Rodoquba) Eto vidite, mlad
~ovek, a kakvu karijeru pravi, molim lepo...
Govorka se da su tu kakve tetke imale
udela. No zavidqivci ko zavidqivci. Zar
ne?
RODOQUB. Ali, to je ne{to sasvim drugo.
TVRDI]. Naravno, naravno to je ne{to sasvim dru-
go.
RODOQUB. Pa {ta }emo onda u vezi sa Slavoqubom?
TVRDI]. Aman, {ta ja tu mogu?
RODOQUB. Posavetujte, uputite, kao iskusan ~ovek,
23
kao ro|ak! [ta da radimo? Da se obrati-

mo vlastima, ili...
TVRDI]. Vlastima? Ni govora. Ako ba{ èlite moj
savet, najpre sve skupa treba zata{kati i
raditi, da tako kaèm, kao privatna oso-
ba.
RODOQUB. (Iznena|eno) Privatna osoba?
TVRDI]. Slu~aj je sumqiv, nezapam}en, a i ne~uven.
RODOQUB. Nezapam}en! Ma, je li mogu}e da... da je
nezapam}en. Da, nemamo neki primer iz
istorije?
TVRDI]. Da, dragi moj. Nezapam}en! Nema sli~nih
primera, a i ne sluì na ~ast... S’ toga
oprez iznad svega...
RODOQUB. Da! Svakako, oprez iznad svega.
TVRDI]. (Zami{qeno) Neka on tamo malo odleì!
Treba pri~ekati, pri~ekati...
RODOQUB. Ama, kako pri~ekati? A {to ako se tamo
ugu{i?
TVRDI]. Za{to bi se ugu{io? Ta zar niste rekli
da se ~ak vrlo udobno smestio?
RODOQUB. A wegov put u inostranstvo, kupqena kar-
ta?
TVRDI]. Hm! Ja mislim da je ~ak i dobro {to }e
odleàti neko vreme tamo, mesto u inos-
transtvu.
24
RODOQUB. Odleàti tamo, mesto u inostranstvu, nije

mi jasno, radi ~ega?
TVRDI]. Neka porazmisli u dokolici, radi ~ega?
Svakako da ne treba da se ugu{i. Preduzeti
mere na za{titi zdravqa...
RODOQUB. Ali tamo je nezdrava klima. Ne ra~unaju}i
i negostoqubivost Nemca.
TVRDI]. Ma {ta ja znam, da se sa~uva, eto od ka{qa
i sli~no...
RODOQUB. Ne verujem da }e mu Nemac to obezbediti.
TVRDI]. A, {to se ti~e Nemca, po mom li~nom
mi{qewu, on ima pravo.
RODOQUB. Nemac pa jo{ u pravu, za ime Boga! ...
TVRDI]. Jo{ vi{e }e Nemac, no druga strana, vodi-
ti ra~una. Zato {to su se u wegovog
krokodila uvukli bez pitawa, a ne u
krokodila Slavoquba Ceni}a, koji
uostalom, koliko se se}am, nije ni imao
krokodila. (Poluglasno) Gologuzan!
RODOQUB. (Saglasno) Sem zmija u xepu za ne{to dru-
go nije mi poznato.
TVRDI]. Da, svakako, to mi je poznato. Ali krokodil
je, moli}u lepo, privatno vlasni{tvo, pa
se, dakle, ne sme rasporiti bez od{tete.
RODOQUB. Ali, da spasimo ~oveka!
TVRDI]. ôveka! E, pa to je ve}, molim lepo, briga
25
policije ili ti àndarmerije. Ve} kako vam

drago. Wima se treba obratiti.
RODOQUB. Ali Slavoqub moè i nama zatrebati.
TVRDI]. Slavoqub, da nama zatreba? Imamo Slavo-
quba za izvoz. He - he! Osim toga ra~una
se da je na odsustvu, pa ga moèmo i
ignorisati, a on neka samo razgleda
evropske zemqe!
RODOQUB. Kako stvari sada stoje on }e tamo ostati.
TVRDI]. E, u to ba{ nisam siguran. Jer, ako se nakon
predvi|enog roka ne javi, to }e biti ne{to
drugo, e onda }emo se raspitati, zatraìti
informacije...
RODOQUB. Za tri meseca?! Ta molim vas lepo...
TVRDI]. Pravo nalaè, molim lepo! Ko ga je terao
onamo? Ovako bi jo{ trebalo da se za wega
najmi dràvna dadiqa, a to ipak ne pri-
pada wegovom rangu.
RODOQUB. (Ironizira) Dadiqa nije predvi|ena
Zakonom. Ono mogu}e je da Parlament
donese i propise o dadiqama, po glavi
stanovnika.
TVRDI]. Dragi moj Rodoqube, ovde se ipak radi o
esenciji egzistencije. Krokodil je privat-
no vlasni{tvo, neprikosnoveno ekonomsko
na~elo. A ekonomsko na~elo je iznad sve-
ga.
26
RODOQUB. Kako to gordo zvu~i, nekako mi poznato. A

~ovek? ôvek u raqama nemani, to je si-
gurno otu`no...
TVRDI]. (Uùrbano) Oprostite, mi se kanda ne
razumemo, moram vam re}i; pre neki dan, u
gostima kod gospodina premijera, gospodin
Bogati}, kapitalista, homme d’affaires, da
znate kako lepo govori. “Nama je, kaè,
potrebna industrija, industrije je kod nas
malo. Treba je podi}i. Treba stvoriti ka-
pital, dakle sredwi stale`, takozvanu
buròaziju treba stvoriti.”
RODOQUB. Da, svakako, me|utim kako spasiti ~oveka?
Oprostite, ja ko {vabo tra-la-la.
TVRDI]. (Nadmeno) Kod nas nema kapitala, zna~i da
ga treba dobaviti iz inostranstva. A kako
sa ovim }uranima ...
ôvek je u
raqama Treba prvo
krokodila! omogu}iti stranim
kompanijama da
pokupuju zemqi{te...
27
RODOQUB. îni mi se da ne govorimo o istoj temi?

TVRDI]. Naprotiv! (U zanosu) Treba, prvo,
omogu}iti stranim kompanijama da pokupu-
ju zemqi{te na parcele, kao {to je sada
ura|eno svuda u inostranstvu. Zajedni~ko
vlasni{tvo je, veli, otrov, propast! I,
znate, nekako odu{evqeno, vatreno govori.
RODOQUB. (Pomirqivo) Wemu to i dolikuje, ~ovek je
biznismen, kapitalista... a ne neki tre}e
razredni slu`benik.
TVRDI]. Sa tim op{tinama, sa tzv. lokalnom
samoupravom, veli, ne}e se podi}i ni indus-
trija ni zemqoradwa. Treba, veli, da strane
kompanije pokupuju po mogu}nosti svu na{u
zemqu komad po komad, a onda da je mrve,
mrve, mrve na {to sitnije parcele, a onda
da je prodaju privatnicima. Pa i da ne pro-
daju nego jednostavno daju u zakup.
RODOQUB. êmu sve to gospodine Tvrdi}u, nama gori
pod nogama. Slavoqub se gu{i.
TVRDI]. Svakako da se gu{i, on nema kompaniju pa
da izdaje zemqu po zakupnini do mile voqe.
Jer da ima seqak bi kod wega radio
trostruko vi{e, samo za nasu{ni hleb.
RODOQUB. Samo za nasu{ni hleb?!
TVRDI]. A, moè ga u svakom ~asu i oterati, ako
nije marqiv, pokoran i ne radi trostruko
vi{e za istu cenu. A ne po wihovom; “Ne
28
moète me toliko malo platiti koliko ja

mogu malo da radim”.
RODOQUB. Pokoran po svaku cenu, do u bescewe?
TVRDI]. (Ne obra}aju}i pa`wu na prethodnu rep-
liku) Pa eto, i engleske politi~ke i
kwièvne novine “Times”, analiziraju na{e
finansije, pisale su da nam se finansije
ba{ i ne popravqaju, jer u nas nema sred-
weg staleà, nema debelih kesa, nema
uslu`nih proletera...
RODOQUB. Gde vi tu vidite gospodina Slavoquba. Zar
Slavoqub nije predmet na{eg najpredani-
jeg interesovawa?
TVRDI]. Kako? Ne vidim Slavoquba? Slavoqub i
jeste predmet na{eg interesovawa. Samo-
inicijativno se, eto, trudimo da privu~emo
strani kapital u na{u domovinu, a eto
vidite; tek {to se kapital vlasnika
krokodila, koga smo privukli, udvostru~io
Ceni}em umesto da {titimo stranog vlas-
nika, mi, naprotiv, nastojimo tom samom
osnovnom kapitalu rasporiti trbuh. Ima
li to smisla?
RODOQUB. Ne, nema smisla... posebno u situaciji kad
je na{ visokopo{tivani Slavoqub predmet
interesovawa.
TVRDI]. I nema smisla. Zna~i tu se slaèmo! Po
mom mi{qewu Slavoqub bi se, kao pravi
29
sin otaxbine, trebao radovati i ponositi

{to je udvostru~io vrednost stranog kapi-
tala, a mo`da i utrostru~io.
RODOQUB. Ako smem primetiti, Slavoqub je samo
malo zadovoqio apetit te nemani. Woj tre-
ba, kako da kaèm, nekako u prenosnom
smislu, metafori~ki, {to vi{e qudskog
mesa, i to u kontinuitetu.
TVRDI]. (Odu{evqeno) Razumeli smo se! Sasvim ste
u pravu! Bravo, bravisimo! Uspe li jedan,
za~as }e do}i i drugi s’ krokodilom, a tre}i
}e dovesti ve} dva-tri odjednom, i oko wih
}e se gomilati kapital! I eto vam buròaz-
ije. To treba podsticati!
RODOQUB. Ama, zaboga! Pa vi traìte da se preceweni
Slavoqub gotovo neprekidno `rtvuje!
TVRDI]. (Na distanci) Ni{ta ja ne traìm. Ja vas
molim, kao {to sam vas ve} i zamolio, da
drìte na umu da ja nisam vlast i da, pre-
ma tome, ni od koga ne mogu ni{ta traìti.
RODOQUB. Vi, dakako, ni{ta ne traìte, pa ipak, u
svemu ovom, na{ dragi Slavoqub je `rtva...
Govorite da... da bude sin otaxbine, spre-
man na `rtve.
TVRDI]. Da, govorim kao sin otaxbine, to jest ne
kao “Sin otaxbine”, nego jednostavno kao
sin otaxbine. I opet vas pitam, ko mu je
rekao da se uvla~i u krokodila? Ozbiqan
30
~ovek, ~ovek na poloàju! @ivi u zakonit-

om braku, pa odjednom takav korak!
RODOQUB. Ali, sasvim slu~ajno je u~inio nespretan
korak. Skliznuo je... Omaklo mu se!
TVRDI]. A tko bi to mogao ustvrditi? Skliznuo!?
RODOQUB. Bio sam prisutan, platio mi je kartu.
Zbiqski je skliznuo. Nepoznat teren.
TVRDI]. (Zainteresirano) Oho! Pa da! Svakako! A
uzgred, otkud }e platiti vlasniku krokodi-
la, recite sami?
RODOQUB. Od svoje plate, naravno.
TVRDI]. (Podsme{qivo) Zar }e sti}i i za to?
RODOQUB. Ne}e, naravno. Vlasnik se isprva upla{io
da }e se krkokodil raspuknuti, a kad se uve-
rio da je sve u redu, uobrazio se i obradovao
{to moè udvostru~iti cenu.
TVRDI]. (Zami{qeno) Udvostru~iti, pa mo`da i
u~etvorostru~iti! Sad }e publika nagrnu-
ti, i vlasnici krokodila su spretan svet.
Biznis je biznis.
RODOQUB. (Bri`no) No to mesto je nedoli~no za
jednog dràvnog ~inovnika, ~inovnika od
ranga... Narod }e...
TVRDI]. (Osorno) Narod }e? [ta }e narod? Naro-
du je potrebno {to vi{e cirkusa. [to bi
se reklo “hleba i igara”, Zar ne? Qudi su
31
skloni da se zabavqaju i zato, ponavqam;

neka Slavoqub ostane inkognito, neka se
ne ùri! Ba{ ako svi mo`da i znaju da je
u krokodilu, ne znaju ni{ta slu`beno.
RODOQUB. Inkognito? To ne prili~i wegovom imenu.
Slavoqub pa inkognito, kao da se ni{ta
nije dogodilo. K’o da {uruje sa...
TVRDI]. Slavoqub je u povoqnom poloàju jer se
ra~una da je u inostranstvu. Svi }e re}i
da je u krokodilu, u biznisu, ali im mi
ne}emo verovati. To se moè tako uredi-
ti. Najva`nije je da pri~eka, a i kamo mu
se ùri?
RODOQUB. Dobro, a ako postane, ne daj Boè, znate,
ono...
TVRDI]. Budite bez brige, ~vrste je on gra|e.
RODOQUB. E, ali ako... Ako izgubi slu`bu?
TVRDI]. Ima taj tetke, strine i ujake. Jo{ jednom
kaèm - budite bez brige.
RODOQUB. A, nakon toga... Kada se na~eka?
TVRDI]. E, pa ne}u da vam tajim da je taj slu~aj neo-
bi~no zamr{en. Ne moè se tu ~ovek sna}i,
a najgore je {to do sada nije bilo sli~nih
primera.
RODOQUB. Istorijske li nepoznanice!?
TVRDI]. Da ima kakav primer, jo{ bismo se nekako
32
mogli, po ne~emu, ravnati. A ovako, kako

da to re{i{? Razmi{qam, razmi{qam, a
re{ewe se samo odugovla~i.
RODOQUB. Zar se ne moè tako udesiti, ako mu je ve}
su|eno da ostane u utrobi, i, po voqi
privi|ewa da ostane ìv, zar se ne bi
mogla u wegovo ime uputiti molba, kakva
peticija, da mu se to vreme ra~una da je na
slu`bi?
TVRDI]. Hm... mo`da, kao da je na odsustvu i bez
plate...
RODOQUB. A zar ne bi moglo i s’ platom?
TVRDI]. Na kojoj osnovi?
RODOQUB. Recimo da je na slu`benom putu...
TVRDI]. Kakvom, i gde?
RODOQUB. Pa u utrobi, u samom sredi{tu stvari.
Radi prikupqawa podataka, da tako kaèm,
radi prou~avawa ~iwenica na licu mesta.
TVRDI]. îwenice, ta molim vas! Kome su danas one
potrebne?
RODOQUB. To }e biti ne{to novo, ali je progresivno
i ujedno }e pokazati brigu dràve za
prosve}ivawe.
TVRDI]. Poslati posebnog ~inovnika na slu`beni
put u krokodilovu utrobu, radi posebnih
zadataka, po mom mi{qewu je koje{tarija.
33
RODOQUB. Koje{tarija?
TVRDI]. To mu ne pripada po rangu. Da je to Vol-
strit, gde se on zasigurno ne bi sna{ao,
pa |enem, |enem. Ali u krokodila? To bi
bila ~ista spekulacija sa dalekose`nim
posledicama po sistem, koji, ne}u da kaèm
da je idealan no ìvotari se. Blagonaklona
nam je Evropa. Sve }e ona dovesti u red,
pa i u{oriti ukoliko zatreba.
RODOQUB. (Umi{qeno) A nau~ni rad, studijsko puto-
vawe. Tako re}i, izu~avawe prirode na licu
mesta, uìvo. Dan - danas se neprestano
izu~avaju prirodne nauke, genetika, kiber-
netika, informatika... (Ironi~no) tamo bi
poìveo i slao izve{taje... recimo o tome;
“kako su ovce pojele qude”, makar da se
ovom prigodom radi o krokodilu, a to mu
ispada, da ne gre{im du{u, skoro isto.
Moèmo s’ punim pravom re}i da se radi
o modernom kanibalizmu. Naime, tada bi
se u finansijskim godi{wacima nacional-
ni dohodak prora~unavao po produktivnos-
ti krokodila, ili tako ne{to.
TVRDI]. To bi onda bila statistika. E, tu nisam
jak, a nisam ni filozof. Osim toga, ta je
statistika opasna...
RODOQUB. Opasna?!
TVRDI]. Opasna je! Zatim, priznajte i sami,
34
izve{tavao bi o ~iwenicama le{kare}i, da

tako kaèm. A zar se moè raditi
le{kare}i? To bi bila opet novotarija, i
uz to opasna; i opet nemamo sli~nog
primera. Da nam je kakav-takav primer~i},
mo`da bismo i mogli poslati ga na
slu`beni put.
RODOQUB. Pa, do sada, takva neman nije dovo|ena u
nas, zato i nemamo primera. Ono ima ne{to
u istorijskim ~itankama. No narod slabo
pamti a brzo zaboravqa. I tu se ni{ta ne
da izmeniti.
TVRDI]. (Zami{qeno) Hm! Da... Taj va{ prigovor,
ako ba{ ho}ete, je opravdan i ~ak bi mogao
posluìti kao osnova da se slu~aj prosle-
di daqe.
RODOQUB. Mislite na vi{u instancu? Zar ne?
TVRDI]. Ali uzmite u obzir i ovo: Ako nakon pojave
ìvih krokodila po~nu nestajati slu`beni-
ci, pa posle, budu}i da im je tamo toplo i
mekano, budu traìli da se upu}uju onamo
na slu`beni put, i onda tamo budu le{ka-
rili... priznajte i sami da bi to bio lo{
primer. Onda bi, mo`da, svi nagrnuli onamo
da bez truda mlate pare.
RODOQUB. Ipak, potrudite se za Slavoquba. Ah, da!
Umalo da zaboravim; Slavoqub me je zamo-
lio da vam predam neki karta{ki dug od
700 DM, od pre neki dan.
35
TVRDI]. To je nedavno izgubio kod “Bore Puba”.

Se}am se. A kako je samo bio rasploèn,
zasmejavao nas, i eto...
RODOQUB. Sad }ete, zasigurno, preduzeti ne{to?
TVRDI]. Potrudi}u se. Porazgovara}u u svoje ime,
privatno, raspitat}u se. A, uostalom,
interesujte se onako, neslu`beno, sa strane,
na koju bi zapravo cenu pristao vlasnik.
RODOQUB. Neizostavno, i koliko danas do}i }u da vam
javim.
TVRDI]. A supruga mu je... sada sama? Dosa|uje se?
RODOQUB. Dobro bi bilo da je obi|ete.
TVRDI]. Obi}i }u je, ba{ sam malopre pomislio, a
i zgodna je prilika... Ma {to, {ta ga je
teralo da gleda krokodila! A, uostalom,
rado bih ga i sam pogledao.
RODOQUB. Obi|ite ga, bi}e po~astvovan.
TVRDI]. Obi}i }u ga. Dakako da mu tim svojim
korakom ne èlim uliti nikakve nade. Do}i
}u kao privatna osoba... E pa, dovi|ewa, ja
bih malo do Bore Puba; ho}ete li i vi?
RODOQUB. Nisam u prilici, molim lepo, ja }u do
zato~enika.
TVRDI]. Eh, sad ve} i do zato~enika!!... Kakve li
lakomislenosti.
RODOQUB. Tako ste dobri... Va{ih pedeset godina
36
slu`be uliva nadu i poverewe u povoqan

ishod po dragog nam Slavoquba.
TVRDI]. Ta nemojte molim vas, nije to ni{ta.
RODOQUB. Verujte, meni se na mahove, dok nisam pro-
govorio s’ vama, ~inilo da je svemu kraj;
no va{ih pedeset godina iskustva u ruko-
vo|ewu, ukazuje da su svi konci i daqe u
va{im rukama. Da ne bi Vas ne bi bilo ni
nas.
TVRDI]. Nemojte uobraàvati sve je to u granica-
ma objektivnih okolnosti. A vi biste namah
da me proglasite svecem. Skromnost mi
nalaè, ako je ve} neizbe`no, eto, nek mi
bude kakva bistica pod lipama u
Kara|or|evom parku.
RODOQUB. U pravu ste. Nije ovo san pa da se pre-
nagquje, ovo je, i to nedvosmisleno, java.
Va{e patriotsko samopo`rtvovawe vredno
je po~asti. Mo`da }e se i za Slavoqubovo
ime na}i ikakva avenija u Kalu|erici.
37
TRE]A SCENA
Lokal menaèrije je u polusvetlu. Odsjaj reklama iz

pasaà reflektuje se na scenografiji iz prve scene, dru-
ga slika. Nemac pun sebe, zadovoqno se {etka s’ kraja na
kraj scene. Kad-kad pro|e kraj krokodilove nastambe,
blaèno sme{e}i se, sladostrasno je pomiluje uz nepre-
stalno ponavqawe: “Publikum puno, u tolasila dolasi-
la”...
Rodoqub ulazi na sporedna vrata. Nemac se dogovara
sa Mutter. Nakon ~ega prilazi Rodoqubu snishodqivo
sme{kaju}i se. Tokom tre}e scene Nemac i Mutter su
prisutni.
NEMAC. Vi svak’ put bute platila; publikum bute

marka platila, vi samo 25 centi, jer vi
tobar truk va{eg tobri truk, a ja cenam
truk...
RODOQUB. Zar opet ulaznica?
NEMAC. Publikum puno dolasila. Svi platila, nema
prifilegija.
RODOQUB. Lokal je zatvoren, i ~emu to...
NEMAC. Ja fas dala popust od re{pektiraj.
38
RODOQUB. (Prilaze}i krokodilu) Je l’ ìv, je l’ ìv

moj u~eni prijateq?
SLAVOQUB. (Kao iz daqine) @iv i zdrav, ali o tom
potom... Kako poslovi?
RODOQUB. (Pomirqivo) Kako si naloìo; razgovarao
sam sa gospodinom Tvrdi}em. Wegovo
mi{qewe je da je krokodil privatno vlas-
ni{tvo, a da je to, veli, neprikosnoveno
ekonomsko na~elo. A ekonomsko na~elo je
iznad svega.
SLAVOQUB. Stari ima pravo.
RODOQUB. Potom je rekao: “tek {to se kapital vlas-
nika krokodila, koga smo privukli,
udvostru~io Ceni}em, umesto da {titimo
stranog vlasnika, mi, naprotiv, nastojimo
tom samom osnovnom kapitalu rasporiti
trbuh”.
SLAVOQUB. Bravo! Volim prakti~ne qude, a ne trpim
sladuwave mlitowe.
RODOQUB. Na moju primedbu...
SLAVOQUB. Na tvoju primedbu? Kakve ti primedbe da
ima{?
RODOQUB. Da je mesto nedoli~no za jednog dràvnog
~inovnika od ranga... Da }e narod komen-
tarisati.
SLAVOQUB. Narod! Kakav narod? Ruqa je to Rodoqube,
ruqa.
39
RODOQUB. I on je tako ne{to rekao. Kaè: “Qudi su

skloni da se zabavqaju, neka Slavoqub
ostane tamo inkognito, neka se ne ùri”.
Ja sam ipak predloìo da uputimo molbu,
da ti se to vreme ra~una kao da si na
slu`benom putu i ...
SLAVOQUB. (Zainteresirano) Spreman sam priznati da
ni tvoja zamisao o slu`benom putu nije
sasvim besmislena.
RODOQUB. (Osvetoqubivo) Nije prihvatio zamisao o
slu`benom putu. Kaè. “Poslati posebnog
slu`benika na slu`beni put u krokodilovu
utrobu je koje{tarija”.
SLAVOQUB. (Za~u|eno) Koje{tarija!? Ja zaista mogu o
mnogo ~emu izvestiti i u znanstvenom i u
moralnom pogledu. Ali sad, sve to popri-
ma nov i neo~ekivani oblik i ne vredi tru-
diti se samo radi puke plate. Slu{aj me
dobro! Sedi{ li?
RODOQUB. Ne sedim, stojim.
SLAVOQUB. Sedi na ne{to, makar i na pod, i slu{aj
me dobro! I beleì.
RODOQUB. (Qutit, uzima stolicu) Seo sam!
SLAVOQUB. Znam da }e sutra biti ovde navala ko na
sajmi{tu. Moè se o~ekivati da }e svi najo-
brazovaniji qudi iz Beograda, Bubaw poto-
ka, a i {ire, vizitati moje uto~i{te.
[tavi{e, nagrnut}e qudi iz svih pokraji-
40
na i regija. Dame iz najvi{eg sloja dru{tva,

sve sama elita, strani poslanici, vojni
ata{ei, {to bi se reklo dru{tveni krem.
RODOQUB. Da, i?
SLAVOQUB. Po~e}u podu~avati, dokonu svetinu, {ta je
to “Crvena Bastiqa”, pruà}u primer
uzvi{enosti i patriotizma, po{to sam
pro{ao to iskustvo. Posebno kada su medi-
ji u pitawu.
RODOQUB. (Jetko) Da ti ne dosadi? (Za sebe) Zbog
~ega li se ta lakomislena tikva tako
razme}e?
SLAVOQUB. (O{tro) Ne}e! Bi}u, tako re}i, katedra s’
koje }u podu~avati ~ove~anstvo. Proèt
sam velikim idejama. Iz krokodila }e
pote}i istina, blagostawe i svetlost.
RODOQUB. Iz “krokodila” svetlost?
SLAVOQUB. Najnovija teorija o ekonomskim odnosima,
novi svetski poredak. Sve }u pore}i, nove
dokaze }u dati, bi}u novi Furije! Hm... Da!
Da li si dao dug Negovanu Tvrdi}u?
RODOQUB. (Nagla{avaju}i: “svojih”) Da, od svojih
novaca. Nije bila povi{ica.
SLAVOQUB. (Autoritativno) To }emo obra~unati.
O~ekujem povi{icu, jer kome povisiti
platu ako ne meni? Sad je korist od mene
neizmerna. Nego, na posao! Kako èna?
41
RODOQUB. (Zate~en) Verovatno pita{ za gospo|u

Gospavu?
SLAVOQUB. (O{tro) Kako èna?
RODOQUB. Se}a{ se, da je tako bila radosna kad smo
u{li u ovu menaèriju. Ci~ala je od zadovo-
qstva i grohotom se smejala sli~nosti (u
{irokom gestu pokazuje na Nemca i Nemicu)
izme|u repatih majmuna i svojih dobrih
znanaca i prijateqa. @ao joj je {to nema
tvoju fotografiju. Sada, dakle, ona je kao
neka udovica, i roni suze nad svojom sud-
binom.
SLAVOQUB. (Nestrpqivo) S’ wom imam posebne
planove.
RODOQUB. A da! Obilazio ju je Qubisav Dragovi},
nadam se zbog sau~e{}a. A, i zbog ~ega bi
drugog?
SLAVOQUB. (Nadmeno) Ako ja budem ovde glasovit, ho}u
da ona onde bude glasovita. Nau~nici, pes-
nici, filozofi, ekolozi, minerolozi,
dràvnici, po{to pre podne porazgovara-
ju sa mnom, pose}ivat }e nave~er wen salon.
Od idu}e nedeqe treba da svake ve~eri pri-
ma goste u svom salonu.
RODOQUB. (Bri`no) Ona je sada bez sredstava. Tvoja
primawa...
SLAVOQUB. Moja primawa!? Od moje udvostru~ene plate
imat }e sredstava za primawa. No
42
ograni~iti tro{kove na ~aj, tu se vi{e

nema {ta re}i.
RODOQUB. Da! O plati, nema se {ta re}i?!
SLAVOQUB. Odavno sam ùdio za prilikom da svi gov-
ore o meni, ali nisam mogao to ostvariti
jer nisam mnogo zna~io, nisam imao visok
poloàj. S’ visokog mesta daqe dopre. Daqe
se vidi.
RODOQUB. Nisam siguran da ti je sada{wi poloàj
ne{to povoqniji...
SLAVOQUB. (Iznena|eno) Molim? Sad sam sve to ost-
vario time {to me je krokodil jednostavno
progutao.
RODOQUB. (Ironi~no) Poloàj, ex cathedra.
SLAVOQUB. Svaka }e se moja re~ slu{ati. Svaka }e se
moja izreka prepri~avati, objavqivati.
Pokaza}u ja svima wima! Napokon }e shvati-
ti kakve su sposobnosti dopustili da se
izgube u utrobi nemani. Govori}e: “Taj je
~ovek mogao biti ministar inostranih
poslova”, drugi }e re}i; “Taj ~ovek nije
mini-star, on je maksi-star, to jest AS min-
istar.
RODOQUB. Ministar bi morao nekome ili ne~emu da
sluì.
SLAVOQUB. Pa zar do sad nisam sluìo? Posluìo sam
i krokodilu, naime wegovom vlasniku da
uve}a kapital.
43
RODOQUB. Dakle, {ta o~ekujete od gospo|e Gospave?

Ona je tako tu`na i usamqena...
SLAVOQUB. @ena mi mora biti pandan. U mene je pamet,
a u we lepota i qubaznost...
RODOQUB. (Zanosno) Krasna je, i zato mu je èna, re}i
}e jedni. Krasna je zato {to je wegova
èna, ispravi}e ih drugi.
SLAVOQUB. (Prekorno) Nije se za {aliti! Koliko
sutra Gospava }e da otpo~ne sa “Vujakli-
jom”, kako bi nau~ila da govori o svim pred-
metima. Neka ~e{}e ~ita uvodnike u “Prak-
ti~noj èni”. Drìm da }e vlasnik pris-
tati da ponekad odnese i mene, s’
krokodilom, u blistavi salon moje ène,
da prosipam dosetke, koje }u ve} pre podne
pripremiti.
RODOQUB. (Za sebe) Priznajem, mada su sve ove besmis-
lice sasvim sli~ne ranijim biserima
Slavoquba, ipak mislim da je ovaj ~ovek u
groznici.
SLAVOQUB. Ne ~ujem vas Rodoqube. Vi me slu{ate?
RODOQUB. Da, svakako, bez pogovora.
SLAVOQUB. Dràvniku }u izneti svoje planove; s’ pes-
nikom }u porazgovarati o ritmu; sa dama-
ma }u biti zabavan i bezazleno privla~an,
jer sam bezopasan wihovim supruzima. Svi-
ma }u ostalima sluìti kao primer poko-
ravawa sudbini.
44
RODOQUB. (Rezignirao) Prijatequ dragi, nada{ li se

da }e{ dugo poìveti? Reci mi jesi li
zdrav? Kako jede{, kako spava{, kako
di{e{? Slu~aj je, priznajem isuvi{e
neprirodan, te prema tome moja radoznalost
sasvim je prirodna.
SLAVOQUB. (Nadmeno) Pusta radoznalost i ni{ta vi{e,
ali }u ti odgovoriti. Kako sam se smestio
u utrobu nemani. Prvo, na moje veliko
~udo, krokodil je sasvim {upaq.
RODOQUB. Je li mogu}e? Zar je krokodil zbiqa pot-
puno {upaq?
SLAVOQUB. Potpuno! I po svoj prilici tako je sazdan
po zakonima same prirode. Krokodil ima
samo raqe s’ o{trim zubima, a uz raqe jo{
neobi~no duga~ak rep, i to je zapravo sve.
U sredini, izme|u dva kraja, nalazi se
prazan prostor, okruèn ne~im nalik na
kau~uk, a sva je prilika da je to zaista
kau~uk.
RODOQUB. (Zainteresirano) A rebra, a èludac, a cre-
va, a jetra, a srce?
SLAVOQUB. A ovo, a ono, a srce. Krokodil nema srce,
on je posledwi kanibal na kugli zemaqskoj.
Ni{ta, ama ba{ ni{ta, od svega toga nema,
i verovatno nije nikad ni imao. Sve je to
gola izmi{qotina lakoumnih putnika.
Rastegqiv je do neverovatnosti, kao jastuk
za hemoroide.
45
RODOQUB. ([aqivo) Konfor, par exselans.

SLAVOQUB. âk bi se i ti, kao ku}ni prijateq, mogao
smestiti, kad bi bio toliko velikodu{an,
i jo{ bi ostalo mesta. Pomi{qam da u
nu`di pozovem ènu. Uostalom pokraj muà
joj je mesto.
RODOQUB. Zna~i li to da je u tome fiziologija
krokodila, da guta qude?
SLAVOQUB. Fizika je ve} odavno ustanovila da priro-
da ne trpi {upqine. Eto, to je jedini razu-
man razlog zbog kojeg svi krokodili guta-
ju nas qude.
RODOQUB. (Podsme{qivo) Bon appetit! Mon cher croc-
odile.
SLAVOQUB. (Nestrpqivo) ôvek je pak druga~ije gra|en;
{to je {upqija, na primer, ~ovekova gla-
va, to mawe ose}a èqu da se napuni, i to
je jedini izuzetak od op{teg pravila.
Lewost duha.
RODOQUB. (Cini~no) Zaista? Vrlo impresivno.
SLAVOQUB. Sve mi je to sad jasno kao sunce, sve sam
to ja doku~io svojim umom i iskustvom,
nalaze}i se, tako re}i, u utrobi prirode,
u wezinoj retorti, oslu{kuju}i kako joj
bilo kuca.
RODOQUB. (Za sebe) U laboratoriji duha?! Jasno ali
kasno...
46
SLAVOQUB. Molim?
RODOQUB. Pratim vas pa`qivo.
SLAVOQUB. Samo me vi pratite... âk se i etimologi-
ja slaè sa mnom, jer sam naziv krokodil
ozna~ava pro`drqivost halapqivost.
Krokodil, crocodillo, o~ito je italijanska
re~, mo`da iz doba starih egipatskih
faraona, a potekla je, o~ito, iz francuskog
korena: croquer, {to zna~i pojesti,
po`derati i uop{te, hraniti se.
RODOQUB. (Snebqivo) Prijatequ dragi, ne bi li bar
uzeo ne{to za ~i{}ewe creva? Imate
groznicu, sigurno imate vatru!
SLAVOQUB. (Prezrivo) Koje{ta! Osim toga, u mom
sada{wem poloàju bilo bi to vrlo nez-
godno. Dodu{e, nekako sam slutio da }e{
spomenuti medikamente.
RODOQUB. Prijatequ dragi, a kako... kako se sada
hrani{? Jesi li ru~ao danas ili nisi?
SLAVOQUB. Nisam, ali sam sit i, po svoj prilici, ne}u
se vi{e nikada ni hraniti. Ja hranim
krokodila samim sobom, a za uzvrat dobi-
vam od wega hranu; prema tome hranimo
jedan drugog. Ali, budu}i da je te{ko, ~ak
i krokodilu, da svari ovakvog ~oveka kao
{to sam ja, sigurno da ose}a izvesnu teìnu
u èlucu, iako mi daje sve ìvotne sokove
svoga tela.
47
RODOQUB. To je isto kao kad neke rafinirane kokete

oblaù uve~e sve svoje obline sveìm
kotletima, pa su onda ujutro, kad se oku-
paju, sveè, gipke, so~ne i zamamne.
SLAVOQUB. Zato se ja, da ne nanosim nemani nepotreb-
nu bol, malo kad prevr}em; premda bih se
mogao prevrtati, ne ~inim to iz humanos-
ti.
RODOQUB. Po tome je gospodin Tvrdi} u pravu kad te
naziva leàkom.
SLAVOQUB. Ali ja }u dokazati da se i le{kare}i,
{tavi{e, da se samo le{kare}i moè
preokrenuti sudbina ~ove~anstva. Sve
velike ideje, izmi{qotine i tendencije
na{ih novina i ~asopisa izmislili su,
o~ito, leè}i; zato i nazivaju te ideje
kabinetskim idejama.
RODOQUB. Kabinetske ideje, pa jo{ le{kare}i. Zar
tako nismo radili i do sada?
SLAVOQUB. Jesmo no... Treba da se samo malo povu~e{
daqe u }o{ak, ili da bar upadne{ u
krokodila, i za`muri{ pa da za~as izume{
pravi raj za celo ~ove~anstvo. Izmislio
sam ve} tri sistema, a sad izra|ujem ~etvr-
ti.
RODOQUB. Slavoqube sve su to ~udesa u koja jedva mogu
verovati. Pa zar zbiqa, zar zbiqa ne kani{
nikada vi{e ru~ati?
48
SLAVOQUB. (Nadmeno) O kakvoj besmislici ti vodi{

brigu, lakoumna, prazna glavo! Ja tebi o
velikim idejama, a ti meni... Pa znaj da sam
ja sit ve} od samih velikih ideja {to su
obasjavale no} koja me okruùje.
RODOQUB. (Pomirqivo) Verujem, dragi prijatequ, i
meni, i meni su dojadile ideje, posebno ako
nisu kabinetske, sa izmamama, htedoh re}i
izmima.
SLAVOQUB. Jedna me misao malo zbuwuje, kako sam
obu~en u sukno, a na nogama imam cipele,
krokodil me, o~ito, ne}e mo}i svariti. Jer
je razumqivo da se ne èlim pretvoriti u
ono u {ta se pretvara svaka hrana, to bi
bilo za mene veliko ponièwe.
RODOQUB. (Ironi~no) Ne samo da bi bilo ponièwe
nego i nedostojno za jednog dràvnog
~inovnika va{eg ranga.
SLAVOQUB. Ipak, jednog se bojim: za hiqadu godina
sukno moga redengota, koje je naàlost,
Para}inske proizvodwe, moè istrunuti, i
koliko se ja bunio, krokodil }e po~eti sa
varewem. Premda dawu to nipo{to ne}u
dozvoliti, no}u }e me, u snu, kad voqa
~oveka napu{ta, susti}i poraàvaju}a sud-
bina.
RODOQUB. Misli{ na sudbinu kakvog krompira,
pala~inke ili komada teletine. Sigurno,
da vas ta misao dovodi do besnila.
49
SLAVOQUB. Eto i razloga za snièwe carine i pod-

sticaj za uvoz engleskog {tofa. Ovo se mora
obznaniti. Nadam se da ne}e samo tu ideju
preuzeti od mene. Ukratko, budu}nost mi
se prikazuje u najruì~astijem svetlu.
RODOQUB. (Intrigantno) Oprosti dragi prijatequ, a
sloboda? Ti si, takore}i, u tamnici a,
~ovek treba da uìva u slobodi.
SLAVOQUB. Ala si ti glup. “Ta divqaci vole nezav-
isnost, mudraci vole red, a nema reda, i
ne moè ga biti, bez apsolutisti~ke
vlasti.6” Demokratija je borba za slobodu
dok je apsolutisti~ka vlast koncentrat
interesa, dragi moj.
RODOQUB. Slavoqube, za ime boìje, nije vaqda da
TI misli{ tako!?
SLAVOQUB. (Qutito) ]uti i slu{aj! Nikada se nisam
toliko uzdigao duhom kao sad. Jedino se
pla{im kwièvne kritike debelih
~asopisa, i potsmeha u “O{i{anom jeù”.
Bojim se da me lakoumni posetioci, glu-
paci i neznalice i, uop{te, nihilisti ne
izvrgnu ruglu. Ali preduze}u mere. O
{tampi mi javi koliko sutra.
RODOQUB. Dobro, sutra }u ti doneti celu hrpu novi-
na, mada je sutra rano za o~ekivati osvrte
6) Preina~en citat iz Karamzinove pripovetke Namesnica Marfa. Ta~an
citat glasi: “Divqi narodi vole nezavisnost, mudri narodi vole red, a nema
reda bez apsolutisti~ke vlasti.”
50
i komentare, urednici moraju to lepo upako-

vati, otkrojiti, da se javnost ne prepla{i.
SLAVOQUB. Nameravam da te uzdignem do sekretara.
îta}e{ mi novine, a ja }u ti diktirati
moje misli. Nemoj zaboraviti na telegrame
podr{ke i sli~no, posebno one evropske.
RODOQUB. (Podsmeh) Izuzetno sam po~astvovan i ...
SLAVOQUB. A sad dosta; verovatno ti se ve} spava. Ne
misli mnogo o kritici, ne pla{im se we,
jer se i ona nalazi u kriti~nom stawu. Tre-
ba samo biti mudar i plemenit i eto te na
pijedastalu slave i uzdignu}a. Ako nisam
Sokrat, onda sam Diogen, ili i jedno i dru-
go i, eto moje budu}e uloge u ~ove~anstvu!
Rodoqub nervozno {eta avanscenom.
RODOQUB. (Za sebe) Kladim se da se Slavoqub hvali

iz sujete, da bi me ponizio. Istina,
bolestan je, a bolesniku treba koje{ta
oprostiti; ali moram priznati da nisam
nikad trpeo Slavoquba Ceni}a. Otkad znam
za sebe, jo{ od malih nogu, hteo sam, a nisam
mogao, da se oslobodim wegove torture.
ûdno je to prijateqstvo! Pouzdano mogu
tvrditi da je devet desetina mog prijate-
qstva s’ wim bilo podstaknuto pako{}u i
qubomorom.
51
NEMAC. (Dodvorno) Va{ truk je jako pametna ~ofek.

RODOQUB. A propos, da ne zaboravim, koliko biste
cenili svog krokodila kad bi kome palo
na pamet da ga kupi?
NEMAC. Niko ne smeje kupovajt moj vlastiti
krokotil! Ja ne ho}e protavajt krokotil!
Ja miliun maraka ne}e za krokotil primat.
Ja sto marka tanas od publikum tobila, ja
sutra hiqadu maraka sakupila, a onda sto
‘iqada maraka svaki dan sakupila. Ne}u
protavala.
RODOQUB. Ra~un vam posve nije dobar; ako svaki dan
dobijete po hiqadu maraka, za dvadeset dana
krokodila }e obi}i ceo grad, pa ne}e vi{e
imati od koga da ubirete prihod. @ivot i
smrt u boìjim su rukama, krokodil moè
i prsnuti, a Slavoqub Ceni} moè se
razboleti i umreti, i tako daqe, i tako
daqe.
NEMAC. (Zami{qeno) Ja bute wemu kapqice iz apte-
ka tavati. I va{ truk ne bute umirala.
RODOQUB. Kapqice su kapqice. Ali uzmite u obzir
i to da se moè povesti sudska parnica.
Supruga Slavoquba Ceni}a moè zatraìti
svoga zakonitog supruga. Eto, kanite se
obogatiti, a kanite li dodeliti bar kakvu
penziju gospo|i Gospavi?
NEMAC. (Odlu~no) Ne, ne kanila!
52
NEMICA. (Qutito) Neee, ne kanila!

RODOQUB. Pa, ne}e li onda biti boqe da primite
{togod sada, odjednom, pa ma i umereno, ali
pouzdano i konkretno, nego da se predajete
neizvesnosti? Smatram svojom du`no{}u
da dodam da vas ovo pitam iz puke radoz-
nalosti.
Nemac odvodi Mutter radi dogovora u ugao u kojem je

stajao kavez s’ najve}im i najru`nijim majmunima iz cele
zbirke.
SLAVOQUB. (Iznenada) Sad }e{ videti!

RODOQUB. (Slavoqubu) [to se mene ti~e, gorim od
èqe da pretu~em [vabu namrtvo, drugo da
jo{ gore pretu~em Mutter, a tebe Slavo-
qube da ... hm.
Nakon savetovawa Nemac i Nemica prilaze Rodoqubu.
NEMAC. (Otresito) Moè pod uslof da dobila pet-

sto ‘iqada DM, koncesija nat autoband
trieset godina, vila u U{i~koj ulica us
ova i prifatna apteka i, us to, ~in srps-
ki pukofnik.
SLAVOQUB. (Nadmeno) Eto vidi{! [ta sam ti rekao!
Osim posledwe èqe da bude promovisan u
srpskog pukovnika, ima potpuno pravo jer
53
dobro zna koliko sad vredi neman koju

pokazuje publici. Ekonomsko na~elo iznad
svega!
RODOQUB. (Qutito) Za boga miloga! Pa otkud da vi
budete srpski pukovnik? Kakvo ste juna{tvo
po~inili, kakvu ste slu`bu obavili, kakvu
ste ratnu slavu stekli? Zar niste bezum-
ni, kad tako govorite?
NEMAC. (Uvre|eno) Bezuman!? Nije, ja jako pamet-
na glafa, a fi frlo klup! Ja zasluìla
pukofnik, dfa rata ja {pacirala Srbia,
sada pokazifala krokotil, u wemu sedela
ìfi ministar, a Serb ne moè pokazi-
vala krokotil. Ja neobicno pametna covek,
i frlo {elela srpski pukofnik. I stae
to vas pukofnik? Pukofnik prodafa na
buflak |i|e-mi|e, kako se kaze, i kupusofe
glafe na pjaca. Ja, ja, ja prodafala glafe
kraut na feliko.
RODOQUB. (Besan) Onda zbogom, Slavoqube Ceni}u.
(Nemcu salutira vojni~ki sa o~itim nipo-
da{tavawem) Dovi|ewa herr pukofnik und
herrliche Mutter.
svetlosna zavesa
54
ÊTVRTA SCENA
prva slika
U desnom uglu scene lavabo sa ogledalom. Far svet-

lom, osvetqena figura sa odrazom u ogledalu. Rodoqub
pun sebe, veselo pevu{i, omamqen je odrazom sopstvenog
izgleda. êtkicom za brijawe nanosi penu, brija se.
Neprekidno se zagleda, nanosi kolowsku vodu, tapkaju}i
utrqava kremu.
RODOQUB. (Pred ogledalom) Majmune sam, vaqda,

sawao zato {to su bili u kavezu vlasnika
krokodila. Ali Gospavu Ceni}, to je, bilo
je to ne{to drugo... Unapred }u re}i da sam
voleo tu damu, ali hitam, hitam opijen
rado{}u, i da se ogradim: voleo sam je kao
otac, ni mawe ni vi{e od toga. Sudim tako
po tome {to me je vi{e puta spopadala
neodoqiva èqa da je poqubim u glavicu
ili u rumeni obra{~i}. I, premda to nisam
nikada u~inio, priznajem skru{eno, za {to
se kajem, ne bih se ustezao ba{ ni da joj
55
usnice poqubim. I to ne toliko u usta{ca

koliko u zubi}e koji su se vazda onako
~arobno isticali, ba{ kao niska krasnih,
biranih bisera, kad god bi se nasme{ila.
A smejala se vrlo ~esto. Slavoqub Ceni}
nazivao ju je, kad god bi je mazio, svojom
“dragom ludicom”, {to bija{e nadasve
ta~no i karakteristi~no ime od miqa. To
je bio bombon~i} od dame, ni{ta drugo.
Stoga nikako ne razumem kako je sada tom
istom Ceni}u palo na pamet da zami{qa
svoju suprugu kao Srpsku Jevgeniju Tur.
Bilo kako mu drago, moj san, ako zanema-
rimo majmune, ostavio je na mene vrlo ugo-
dan ose}aj. Prebiru}i mislima sve {to se
ju~e dogodilo, mislim da je podobno, da
putem u ured svratim Gospavi, {to sam,
uostalom, i duàn u~initi, kao wihov ku}ni
prijateq. Samo da nije onog crnomawastog
s’ br~i}ima, {to radi u gra|evinarstvu,
koji je ~esto obilazi a zna je i nasmejati.
Sigurno je bio s’ wom na va{aru. Mrzim
ga!
Sa stoje}eg ~iviluka uzima {e{ir i {tap, izlazi sa

scene.
Svetlosna zavesa
56
druga slika
Levi deo scene. Omawi salon, jedan divan, par fote-

qa i ~ajni sto~i}. Gospava je u prozirnoj ku}noj haqini.
Na sto~i}u {oqice za kafu i kola~i}i. Nakon
ogla{avawa zvonca ulazi sa desne strane, pun sebe i o~ito
zadovoqan gospodin Rodoqub.
GOSPAVA. (Zavodqivo, sme{e}i se) Ah, to ste vi,

vragolane. Sedite vetropire, popijte kafu!
Pa {ta ste ju~e radili? Jeste li bili na
va{aru?
RODOQUB. (Kanda iznena|en) A zar ste vi bili? Pa
ja, ovaj, ne idem... a osim toga ju~e sam pose-
tio na{eg zato~enika... mog di~nog pri-
jateqa a i va{eg supruga.
GOSPAVA. Koga? Kakvog zato~enika? Supruga? Ah, da!
Jadnik! Pa {ta, je li mu dosadno? (Ne ~eka-
ju}i odgovor mewa temu) Ah, da li znate...
htela sam vas ne{to pitati... sada vaqda
mogu zatraìti razvod?
RODOQUB. (Ogor~eno) Razvod! Ko vam je napri~ao
takve gluposti?
57
GOSPAVA. (Qutito) Pa {ta, on }e tamo ~amiti u

krokodilu i mo`da se nikad ne}e vratiti,
a ja da ga ovde ~ekam! Mu` treba da ìvi
kod ku}e, a ne u krokodilu...
RODOQUB. (Pomirqivo) Ali, ovo je nepredvi|en
slu~aj.
GOSPAVA. Ma nije nego, nemojte mi ni{ta govoriti,
ne}u, ne}u! Ve~ito ste protiv mene, ba{
ste nevaqali! S’ vama ~ovek ne moè nikad
ni{ta, ne}ete ~oveka da posavetujete. Ve}
mi i strani qudi kaù da }u dobiti razvod,
jer Slavoqub ne}e vi{e primati platu.
RODOQUB. (Iznena|eno) Gospava! Zar vi to govorite!
Plata je neosnovan razlog. Slavoqub gori,
topi se od qubavi, kao komadi} {e}era.
Sino} je odlu~io da vas pozove, kao zakoni-
tu suprugu k’ sebi, pokazalo se da u
krokodilu ima mesto ne samo za dvoje nego
~ak i za tri osobe...
GOSPAVA. (U ~udu) [ta, {ta?! Da se ja zavu~em
onamo! [ta vam pada napamet! A i kako da
se zavu~em, sa {e{irom i u krinolini?
Gospode boè kakva glupost! A i lepa bi
to slika bila, pa jo{ kad bi me kogod
ugledao!... To je sme{no! I {ta bih tamo
jela?... I... i {ta bih tamo kad... I kakve
tamo razonode ima?... Kad bi se posva|ala
s’ wim ipak bi leàla uz wega?
58
RODOQUB. (Sa zanosom) Slaèm se, slaèm se sa svim

tim argumentima, predraga gospo|o Gospa-
va, ali pri svemu tome ne vodite o ne~emu
ra~una, ne vodite ra~una o tome da on ne
moè ìveti bez vas; zna~i da je to qubav,
strastvena, verna, uzvi{ena qubav...
GOSPAVA. Ne}u, ne}u da ~ujem! Odurni ste! Jo{ }ete
me rasplakati. Zavucite se sami onamo ako
vam se mili! Ta vi ste mu prijateq i
prepirite se do kraja ìvota o nekakvim
dosadnim naukama...
RODOQUB. (Otresito) Ne bi trebalo da se tako rugate
toj misli, i onako me je Slavoqub ve} poz-
vao k’ sebi. Vas, naravno, obavezuje du`nost,
a mene puka plemenitost. Moèmo se
smestiti svi troje.
GOSPAVA. (Qutito) Kako to utroje? Pa kako bismo...
svi troje bili tamo zajedno? Ha-ha-ha! Ja
bih vas svakako tamo neprestano {tipkala,
nevaqal~e jedan, ha-ha-ha!
Gospava, zavaqena na divanu, smeje se do suza. Suze i

smeh podsti~u Rodoquba i s’ ushi}ewem qubi ru~ice, ~emu
se ona ne protivi i, kao znak pomirewa ne`no ga povla~i
za u{i. O~ito na obostrano zadovoqstvo. Rodoqub koristi
momenat da iznese ju~era{wi Slavoqubov plan.
59
RODOQUB. (Zna~ajno) Slavoqub je izneo da sa vama

ima posebne planove, kako kaè: “Ako ja
ovde budem glasovit, ho}u da i ona tamo
bude glasovita”.
GOSPAVA. (Koketno) To }e mi lako po}i za rukom.
RODOQUB. Zatim je rekao: “Nau~nici, pesnici, filo-
zofi, putnici, dràvnici, po{to pre podne
porazgovaraju sa mnom, to jest s’ wim,
pose}ivat }e nave~er wen salon”. Dakle,
od idu}e nedeqe, treba }e, da svake ve~eri
primate goste u svom salonu.
GOSPAVA. (Ushi}eno) Koje lepote... Samo, treba}e mi
i vrlo mnogo novih haqina i, zato Slavo-
qub treba da mi po{aqe {to pre i {to
ve}u platu, ili apanaù za... Samo... samo,
kako }e to... kako }e ga donositi u kadi.
Stidela bih se pred gostima... Ne}u, ne,
ne}u.
RODOQUB. Da zbiqa. Da ne zaboravim, je li bio sino}
kod vas gospodin Tvrdi}?
GOSPAVA. (Otu`no) Ah, bio je. Do{ao je da me te{i
i, zamislite, neprestano smo se kartali.
On je igrao za bonbone, a kad bih ja izgu-
bila, izqubio bi mi ruke.
Kakav nevaqalac i, zamislite, umalo {to
nije po{ao sa mnom na va{ar. Verujte... ma,
verujte kad vam kaèm!
60
S’ koliko upornosti i napadnosti je bio,

prosto mi pada na pamet da je imao nameru
okoristiti se sa, da tako kaèm, jednom
ucveqenom i udovom ènom.
RODOQUB. (Sa uvaàvawem) Zaneo se ~ovek! A ko se
ne bi zaneo vama, ~arobnice?
GOSPAVA. (Dure}i se) Eto na, opet vi s’ tim va{im
komplimentima. êkajte da vas u{tinem
pre nego {to odete! Da vidite kako sam se
nau~ila {tipati! Onda, {ta kaète! Da,
zbiqa. Kaète da je Slavoqub ju~e ~esto
govorio o meni?
RODOQUB. (Zami{qeno) N-n-nije, nije ba{ ~esto...
Moram priznati da mu je sad vi{e na umu
sudbina celog ~ove~anstva i da ho}e...
GOSPAVA. Pa dobro, neka ga voda nosi! Nemojte daqe
govoriti! Sigurno mu je stra{no dosadno.
Ve} }u ga jednom obi}i. Sutra }u svakako
oti}i. Samo danas ne}u. Boli me glava, a
osim toga }e tamo biti mnogo publike...
Rekli bi. “Ono mu je èna, pa bi me bilo
stid...”. Zbogom. Ve~eras ste vaqda... tamo?
RODOQUB. (Otu`no) Kod wega, kod wega. Rekao je da
do|em i da mu donesem novina, promovisao
me u li~nog sekertara. Kako to danas kaù
portparol za {tampu.
GOSPAVA. (Uùrbano) E pa, lepo. Oti|ite i ~itajte
mu. A meni nemojte danas vi{e dolaziti.
61
Nije mi dobro, a mo`da }u i oti}i u pose-

tu. E pa, zbogom vragolane.
Uz blagi naklon g-|i Gospavi Rodoqub izlazi sa scene.

Gospava ostaje u salonu imitira manire Rodoquba,
raskala{no seda na divan uz komentar:
GOSPAVA. Boè, kako je dosadan!
Ulazi sluàvka spremna da pomogne gospodarici i

u~vrsti svoju poziciju u novonastaloj situaciji.
SUBRETA. (Podraàva Rodoquba) “On ne moè ìveti

bez vas! To je qubav, strastvena, verna,
uzvi{ena. Samo vi da u|ete u ~equst
krokodilu.” Pih, Rodoqub.
GOSPAVA. (Saàqivo) No, mila moja, tako se stiè
u visoko dru{tvo, a Slavoqub je to toliko
èleo.
SUBRETA. Nije nego! “Plata je neosnovan razlog,
Slavoqub gori, topi se od qubavi kao
komadi} {e}era”. Kanda }emo prodavati
{e}erleme po Zemunskim kioscima. Bog s’
vama gospo|o!
GOSPAVA. (Qutnuto) Rodoqub zaista nije takti~an.
Neprimereno je svu elitu primati u
maju{ni salon, a u zadwe vreme ona se
umnoìla.
62
SUBRETA. (Ironizira) Tja, iz opanaka u cipele! (Ad

spektatores) Da, svakako, sa turbo-folkom,
ekstra-folkom, sa Dr. vojvodama, nekakvim
tigri}ima, do ofucanih predsednika i mi-
nistara, koji jedva da znaju {ta je nobles.
Kamo da imaju i grama plave krvi, one aris-
tokratske, kao i ostali svet, a ne tam-tam
bubweve i maskaradu sa ratni~kim bojama,
boè pazi, kao neki crvenoko{ci. Verujte
mi, sve to vodi u ni{tavilo.
GOSPAVA. (Popustqivo) Pa ipak... ve~erwa primawa
u salonu... To je prekrasno! Bila bih u cen-
tru pa`we... ûvena! ûvena kao tamo neka
“Naga Maja”, ili tako ne{to sli~no. Medi-
jska zvezda!
Zavesa
63
PETA SCENA
Dijagonalno, od predweg levog ka desnom delu scene i

fonu postrojeni kancelarijski stolovi. Slu`benici uz
jutarwu kaficu uùrbano prelistavaju jutarwu {tampu.
S’ vremena na vreme me|usobno prokomentari{u sadràj
napisa ili razmene publikacije. Nakon ulaska Rodoquba
utrkuju se u komentarisawu ju~era{weg nemilog doga|aja.
prva slika
PRVI. Ma je li to mogu}e? Ulazimo u Evropu!
DRUGI. Sasvim normalno, mi smo oduvek u Evropi.
Eto i gospodin “N” gastronom, kao da mi
ne znamo da je novokomponovani bogata{ i
ratni profiter, uz slast i bez ostatka
pojeo na{eg Slavoquba.
TRE]I. Govorio sam ja... Znao sam da }e tako pro}i.
Gospodinu je dosadila doma}a kuhiwa pa bi
da ~alabrcne i kod Nemca, dok gradskoj
sirotiwi u {erpicu udequju pomije.
ÊTVRTI. E to }e da ko{ta! Do|e maca na vratanca.
Sve te~e i sve se mewa osim budala i stu-
pidnih ube|ewa.
64
TRE]I. I Rodoqub }e biti na ovalu, ìvi bili pa

videli. Pardon gospodine Rodoqube nisam
vas zapazio.
PRVI. (Pravdaju}i se) Nismo mi nipo{to protiv
ovog novog jela koje je odavno poznato stran-
im gastronomima. âk smo to i predvideli.
No, }utawe je zlato. Ne treba u zdravu nogu
zabijati trn.
DRUGI. Engleski lordovi i putnici, koliko mi je
poznato, naveliko love krokodile po
Africi i Aziji, jedu ki~mu toj nemani kao
biftek.
PRVI. A Francuzi, koji su navalili onamo s’
Lessepsom7), vi{e vole noge ispe~ene u
vrelom pepelu, {to, uostalom, ~ine za
pakost Englezima, koji im se rugaju.
DRUGI. Kod nas }e, verovatno, biti na ceni i jed-
no i drugo.
ÊTVRTI. Al’ }e to da ko{ta!
PRVI. Ipak, mi se radujemo toj grani privrede,
koja ponajvi{e nedostaje na{oj mo}noj i
raznolikoj domovini.
TRE]I. Za{to se ne bi, na primer, krokodili razm-
noìli od Horgo{a do Ulciwa? Bi}e to
zdrava, ekolo{ka i slasna hrana.
7)Leseps, Ferdinand de, francuski inèwer i diplomata, graditeq Sueck-
og kanala. Po{to je izgradwom ovog kanala stekao svetsku slavu, postavqen
je na ~elu Dru{tva za izgradwu Panamskog kanala.
65
ÊTVRTI. Novine laù! Gospodine Rodoqube,

poslu{ajte, molim vas. “Javnost” nam kazu-
je druga~iju pri~u: “Nismo jo{ ni prib-
li`no “sazreli” o tome svedo~i nemila zgo-
da koja se ju~er zbila u Pasaù.
RODOQUB. Jel’ Vi to podràvate najnovije izdawe
Evrope?
ÊTVRTI. Za{ta me Vi smatrate, ja sa Evropom ne
èlim da imam i{ta zajedni~kog. (îta
naglas) No, iznenada ju~e, u ~etiri i po
posle podne, pojavquje se u prostoriji vlas-
nika krokodila neobi~no debeo ~ovek u
pripitom stawu, pla}a ulaznicu i odmah se,
bez ikakva upozorewa, zavla~i u raqe
krokodilu, koji je, dakako, prisiqen da ga
proguta, ve} iz punog nagona za
samoodràvawem, da se ne ugu{i”. E ovo
im je sjajna aluzija na na{eg Slavoquba.
Ne znaju oni da je tzv. neobi~no debeo
~ovek ~lan Udruèwa za za{titu ìvoti-
wa. Toliko je blagonaklon prema doma}im
ìvotiwama i inostranim primercima,
(obra}a se svima) ma narode bole glava. A
tek kakvu zmiju drì u ku}i, da ne kaèm
i ne{to vi{e o tako wemu bliskim i drag-
im mu gmizavcima.
RODOQUB: Zmija, gmizavci? Kanda imate {ta gode na
umu?
ÊTVRTI: Ni{ta zna~ajno. (ucveqno) Sirotica, mla-
da pa jo{ bez supruga.
66
TRE]I: (pevu{e}i)... ~ekaj mene mala kraj crvenog

ferala ...
RODOQUB: (iznena|eno) êmu ove aluzije. Kanda nekog
bockate?
ÊTVRTI: Boè ~uvaj i pazi. Tako je nevina i naiv-
na, kako }e se sna}i?
PRVI: Skoro uvek je u prozirnom neglièu, tre-
ba raditi. Ne mora da zna~i ...
ÊTVRTI: Al’ moè da bude.
PRVI: Ona je preduzimqiva persona. Veleobrtnik
s pedigreom.
TRE]I: (Pevu{i) ... ~ekaj mene mala kraj crvenog
ferala. (glasno u smehu) Ima da {tek}e ko
singerica.
Op{ti smeh
RODOQUB: (Nadmeno) Glupost je glasovita. S indi-

gnacijom odbijam neslane {ale. Ona je jo{
uvek supruga na{eg kolege.
PRVI. (@alostivo) Jadni sisavac, primoran je da
proguta onoliku masu, mora da mu liju suze!
U Evropi ve} odavno sudski gone osobe koje
ne~ove~no postupaju s’ doma}im ìvotiwa-
ma.
DRUGI. Ne znam kako da protuma~im takav var-
varski postupak. Bizantinac! [ta je èleo
67
Slavoqub, topao i udoban sme{taj? Gori

je od Arbanasa! I mi bismo u Evropu!
TRE]I. Sme{taj? Ne, nije to u pitawu. Imamo
tako krasnih azbestnih ku}a, solidarnih,
s’ jeftinim i neobi~no komformnim
stanovima za karcinom. Ipak sam u veri da
ga je, ta jadna ìvotiwa, potsetila na
ìvotnu saputnicu, pa je, onako u zaletu,
zgre{io. Gde pobe}i od ove lepote ìvqe-
wa i blagostawa? Ovog nema ni u Tunguz-
iji.
RODOQUB. Pa {ta je ovo gospodine ûti}u? Kakve su
ovo insinuacije u vezi sa na{im kolegom?
ÛTI]. A {to, moli}u lepo?
RODOQUB. Ama, zaboga, umesto da àle Slavoquba,
àle krokodila!
ÛTI]. Pa {ta, moli}u lepo? âk su i zver, sisav-
ca saàlili.
Po ~emu ovo ne bi bila Evropa, moli}u
vas lepo? I tamo àle krokodile. Hi, hi,
hi! Krokodile. Hi, hi, hi!
Nakon prethodne replike ûti} zabija glavu u spise

slede ga i ostali u birou. Rodoqub sakupqa dnevnu {tam-
pu nakon ~ega, razo~aran i poti{ten, napu{ta kancelar-
iju.
Svetlosna zavesa
68
druga slika
Masovka. Mno{tvo qudi, razli~itih politi~kih, soci-

olo{kih, profesionalnih i drugih obele`ja demonstri-
raju pred Pasaòm.
Kolporteri, nadvikuju}i jedni druge, nude fri{ke
novosti bulevarskih listova. Preprodavci svakovrsne
robe, iza tezgi od gajbi i kartonskih kutija, mawe ili
vi{e uspe{no nadvikuju kolportere. Pasa` je prepun qudi,
atmosfera je naelektrisana. Kroz masu je proneta infor-
macija o skorom dolasku mitinga{a, kontra mitinga{a i
kordona policije.
Jedan od aktera u toku ove masovke na ramenu nosi
ogroman kasetofon sa koga se ~uju kli{irane vesti na{ih
zvani~nih radio stanica i sl.
PRVI. Vesti, najnovije vesti! “Javnost” o Slavo-

qubovom dosijeu! “Javnost”, “Javnost”,
kupite “Javnost”! Najnovije izdawe
“Evrope”.
DRUGI. “Gra|anin”, samo za vas, direktno iz prese!
Sve o zakulisnim radwama Slavoquba i
Nemca!
69
POLIT. Dragi moj narode, ~estiti podanici! Dozvo-

lite mi da u ovom trenutku, sa ovog mes-
ta... (podme}e jo{ jednu pivsku gajbu pod
noge) Dozvolite mi da izrazim nemerqivo
negodovawe i duboko razo~arawe na
pona{awe pojedinaca, vama vrlo dobro
znanih, stoga ne bih da ih imenujem, koji
su se ogre{ili o najsvetlije ideale Serb-
skog roda i ... (pada sa gajbe).
TRE]I. Navali narode! “Demokratija” za samo jedan
dinar! “Demokratija” o “Velikoj {koli
izdaje”. [ta je mislio i, da li je Rodoqub
mislio dok je {kolovao Slavo-
quba! Slavoqub i demokrats-
ki svet! Navali narode, jo{
malo pa nestalo! Samo kod
nas “Demokratija” za
jedan
dinar. Dragi MOJ narode
70
POLIT. (Nadvikuje àgor mase) I kao {to rekoh,

dragi moj narode, mili moji podanici, mno-
gi od vas nisu se jo{ ni rodili, mislim
nisu bili ro|eni, kada su na{i o~evi,
o~evi na{ih otaca, majke na{ih majki, {to
}e re}i na{e babe, pa i prababe...
MITING. (Upadica) I na{e strine!
POLIT. I na{e strine, pa i na{e prastrine,
goloruke u krvi do lakata...
MITING. (Upadica) Kukom i motikom!
POLIT. Da! Svakako da! Kukom i motikom prognali
krvopiju, dvoglavu a`dahu...
MITIN. (Upadica) Krokodila, gospodine Muti}u!
POLIT. Molim? Da, da! To jest krokodila. Da ne
lo~e krv na{oj svetloj budu}nosti, to jest
vama. Vama koji ste se okupili u ovolikom
broju da pozdravite svoje prvake, svoje lide-
re, svoje harizmate, koje }e vas uvesti u
Evropu, u idili~nu budu}nost pod kredoom
“Sa krokodilom protiv krokodila”, kako
se to i ina~e radi u civilizovanom svetu.
MITIN. Nova grana privrede, vanredno domi{qata,
krokodilistika. Neobremewena gra|anska
altruistika. Na prvoj vanrednoj Skup{tini,
jer redovne i onako ni{ta ne re{avaju,
doneti akt o za{titi krokodila.
71
POLIT. I mimo Skup{tine mi }emo u odbranu

krokodila. @ivela krokodilistika!
MITIN. Ali, po{tovani, gospodine Muti}u, kako
prehraniti tolike krokodile. Slavoqubi,
eto, ve} su potro{eni. Na lageru, koliko
mi je poznato, imamo jo{, tu i tamo, i
Rodoquba, i Miroquba, i Veroquba i
sli~nih; i ho}e li to biti dovoqan kon-
tigent za Ha{ku pijacu? Mo`da im se, u
Evropi, ne}e dopasti buji-baji-nani Lale-
gator, stalno je pospan? A mo`da }e se ili
ne}e probuditi u ovakvoj, na{oj nepodob-
noj klimi prema strancima. Ko to zna?
POLIT. Vi gospodine ne razmi{qate doma}inski.
Pomnoìte... dva puta dva, jasno i logi~no,
~etiri, a ~etiri razdeqeno sa dva jeste dva,
jasno, a dva mawe dva ostaje ni{ta, jasno,
i kapital nosi dividendu, jasno, a dividende
teraju glavnicu na sve ve}u zaradu, sasvim
jasno... Tako se razmnoàva krokodil, samo
sa qudima i nikako bez wih. Po potrebi
moèmo i narod da umnoàvamo, pa ~ak i
da ga mewamo. Pod uslovom da nam ne odgo-
vara. Tako je u Evropi, o~as promene na-
rod. Sad su ovde, umnoè krokodila, sutra,
ili mo`da jo{ i danas, u drugom narodu,
itd. itd...
MITIN. (Sa suprotne strane) Ehej, gospodine al’ ga
ti zabrazdi! Visokoumno deklamirate o
72
Evropi! Kakva Evropa? Hteo bih ipak,

oprostite, jednom da ~ujem, {ta je zapravo
ta Evropa? [ta bi imala da bude ta toliko
razvikana Evropa? Gde je ta Evropa? [ta
ho}e ta Evropa?
POLIT: Ja samo koordiniram, spa{avam Vas od
samih sebe. Obavezan sam pred epohalnim
promenama. Vi ste jo{ u {pilhoznicama.
MITIN. E! Vidi ga molim te! I u kakvoj naro~itoj
relaciji stojite vi, molim vas, prema toj
Evropi, da li ste stekli neku naro~itu
privilegiju, te se vi li~no, u svoje ime,
moète pozivati na Evropu, kao da ste
iskqu~ivo vi li~no wen pravni i moral-
ni zastupnik, a ja nisam? I, gde sam se ja
ogre{io o tu Evropu? Kada? Za{to?
POLIT. Novi svetski poredak pretpostavqa da, tako
re}i, posebno naglasim promene u svima
nama: ...stvari treba na kugli zemaqskoj ure-
diti, jasno, energi~no i logi~no, kao {to
se danas ure|uje pu{kom i brovingom. I
odmazdom, za{to da ne! Hvala dragom
gospodinu Bogu, pamet je pobedila. Svet nije
vi{e tako glup, da bi se dao vu}i za nos
nekakvim revolucionarnim floskulama!
MITIN. Zna~i, vra}awe na staro nema pa jok?
POLIT. Nema! “Avet” bi se ra{irila nad Evropom.
POLI - CIJO svih zemaqa ujedini se!
73
MITIN. E, ne}e biti! Udri belosvetsku bagru! Ma

mamu vam foteqa{ku. Dok su Rodoqubi
radili vi ste se kotili po pacovskim kanal-
ima i kanalizacijama, davali veru za ve~eru.
Jao! Jaoj, Muti}u al’ nam se krvi iznapi,
no ne zadugo! Udri! Ne, nemoj mene ja sam
na{.
MITIN.2. Koji na{? Jesi li za levo ili desno?
MITIN. Ja sam za pravo.
MITIN.2. Pa povedi parnicu kad te izgazim, onako
nazdravo. Prevr{ilo je od tih “Prava{a”
i “Kriva{a”.
MITIN. Ma ja sam za pravnu dràvu. Dràvu pra-
va.
MITIN. 2. Ipak da te ja isperda{im, onako eksperi-
mentalno, akademski, u ciqu op{teg dobra.
Pa ako je pravne dràve dobi}emo oba dva,
na op{te zadovoqstvo {irokih narodnih
masa, za kolateralnu {tetu.
Op{ta tu~a, pucwi iz pozadine, zavijaju sirene. Ulazi

kordon policajaca, deli masu na dva dela pritom odra|uje
svoj deo posla.
Studenti poku{avaju da zakite cve}em policajce i oni
dobiju po koji udarac, tek toliko da se zna gazda.
74
POLIC. Postupi po nare|ewu! Nismo do{li cve}e

brati, nego mlati, mlati, mlati...
RODOQUB. (Okrvavqen, iskidanog odela, izlazi iz

mase na avan scenu) Krv... Krv! Sad znam
za{to vuk kidi{e na kowa! Jaoj meni...
Krv... Krv... Al, ne znam za{to magarci idu
za vukom? Krv... Krv! Nek’ nam je naz-
dravqe. Slavoqube, (histeri~no) Slavo
qube! Zar ne bi dovoqno doma}e stado.
Ovce, volovi i ostala marva. Odabra
krokodila, za{to? @iveli smo i bez wega.
Zar ne?
KRAJ
75
BALKANSKA VARIJANTA
“KROKODILA”
(Drama Andreja Gli{i}a)

Drama “Krokodil” Andreja Gli{i}a po svojim poruka-
ma, sièu, kompoziciji, dijalozima i leksici su{tinski
se razlikuje od dramske produkcije nastale u posledwih
tridesetak godina u na{oj zemqi. Umesto preovladaju}ih
tekstova s apstraktnim “humanizmom”, nategnuto kon-
struisanim “op{tequdskim vrednostima”, sterilnim ide-
jnim porukama, eklekti~kim moralom, dosadnim sièima
i praznom retorikom, koje karakteri{u dramske tekstove
nastale i favorizovane u ovom razdobqu, Gli{i}ev
“Krokodil” predstavqa savremeno, dinami~no, kolorit-
no i veoma aktuelno delo koje tretira ìvotno vaàn
problem suprostavqawa pro`drqivim krokodilskim nas-
rtajima i ekspanziji nosioca filozofije globalizma na
identitet i nezavisnost, u datom slu~aju i prvenstveno
balkanskih naroda.
Ideju za dramu Gli{i} je preuzeo iz nedovr{ene
istoimene pri~e Dostojevskog, pa donekle i iz Gogoqeve
povesti “Nos”. U istoriji kwièvnosti poznati su mno-
gi slu~ajevi kada su istaknuti pisci podsticani ili poza-
jmqivali ideje iz narodne literature, mitologije ili od
drugih autora. Recimo, [ekspir je stvorio genijalno delo
“Romeo i Julija” na osnovu ve} postoje}e italijanske leg-
76
ende, Gogoq i pozajmio od Pu{kina siè za “Revizora”,

Sterija je po ugledu na Molijerovog “Tvrdicu” napisao
“Kir Jawu”, Qubomir Simovi} je po istoimenoj narod-
noj pesmi sazdao dramu Hasanaginica...
Siè drame je veoma jednostavan, ali je zaplet sloèn,
originalan i veoma zanimqiv. U centru Beograda, u jed-
nom od podzemnih pasaà, nalazi se lokal u koji je neki
nema~ki biznismen izloìo svog krokodila. Da bi raz-
gledao ogromnu neman radoznali svet mora da plati
ulaznicu. Radwa se doga|a u na{e vreme kada se svim
mogu}im sredstvima propagira i kulminira poniàvaju}a,
servilna, samoubila~ka, naivna i pomodarska
“evropeizacija” na{eg dru{tva.
Da ne bi zaostali za modnim trendom, novope~eni
“Evropejci” iz ~inovni~ke branè Rodoqub, Slavoqub i
wegova èna Gospava napravili su vizitu nema~kom
krokodilu. Ali se poseta zavr{ava o{tro komi~nom
gotesknom situacijom. Krokodil je progutao Slavoquba,
mada on ostaje ìv i iz wegove utrobe ~ak {aqe poruke
i uputstva èni i ostalima. Vlasnik - nemac je
zaprepa{}en ne zbog toga {to je krokodil progutao srp-
skog gra|anina, ve} zbog straha da mu ìvotiwa ne lip{e
i da on ne ostane bez velikih para koje bi zara|ivao.
Me|utim, ispostavqa se zarada umnogostru~ava, jer je u
utrobi nemani ìv ~ovek. Zbog para koje nosi, ìvoti-
wa se ne moè rasporiti, jer je princip “rentabilite-
ta” va`niji od ìvota i slobode progutanog Jugoslove-
na.
îtav zaplet drame, koja ima pet scena, odvija se na
fonu razre{avawa problema: treba li zbog ekonomskog
77
“rentabiliteta” rasporiti krokodila ili `rtvovati ~ove-

ka? Filozofija onih koji su za “evropeizaciju” Balkana
nedvosmisleno zastupa put ka “usre}ewu” nacije kroz
~equsti krokodila. Drugim re~ima, ako je u pitawu
“ekonomski princip” i “rentabilitet”, po wima, mora se
`rtvovati ~ovek, pa ako treba i narod. “Po potrebi
moèmo i da mewamo narod”, jer “tako je u Evropi”, kaè
jedan od junaka drame. I, {to je najva`nije, i krokodil
sa ~ovekom u utrobi, i “promena naroda”, i golemi pri-
hodi, ste~eni na ovaj na~in, u interesu su vlasnika nemani.
U ovom slu~aju Nemca, a isto bi vaìlo i da su mesto
wega Amerikanac, Englez ili Francuz. Po principu
“rentabiliteta” na{i “evropejci” i wihove gazde, u vre-
menu u kome ìvimo, uveravaju nas da je u “interesu rad-
nika” iz jedne fabrike da od trideset hiqada zaposlenih
wih dvadeset i devet hiqada bude otpu{teno s posla,
izba~eno na ulicu, jer je to “daleko isplatnije” Za koga?
Za vlasnika krokodila, svakako.
Ve{to koriste}i sarkasti~no-satiri~ni pristup, autor
preko svojih junaka nagla{ava licemernost, servilnost i
protivure~nost interesa onog sloja dru{tva koje propa-
giraju}i krkokodilov{tinu sti~e bogatstvo i sluì stran-
im gazdama. Komi~na preuveli~avawa, hiperbole, never-
stva, bezdu{ni egoizam, nemoral imitatorskog i
potro{a~kog dru{tva, nakazna vrednovawa korisnog i
{tetnog, dobrog i zla poja~avaju satiri~ki karakter
drame i wen izobli~avaju}i karakter.
U zavr{noj sceni dolazi do pobune naroda, prvenstveno
mladih qudi, protiv poretka stvari koje je uspostavio
sistem globalizacije, odnosno krokodil{tine, sistem koji
78
je u interesu “ekonomskih principa” guta qude i nacije,

sistem koji obezli~uje narode, pretvaraju}i ih u bezimene,
poniène i pretopqene podanike mo}nika iza kojih sto-
je Vol strit, “tomahavke” ~udovi{ne ma{inerije za sejawe
laì i duhovno obogaqewe na stotine miliona qudi na{e
planete.
Gli{i} je stvorio mnogobrojne jarko individualizirane
junake koji kroz smeh i suze, nadmenost i kukavi~luk,
servilnost i bahatost, gnev i protest, antiglobalizam i
patriotizam daju poseban kolorit ovom delu.
“Krokodil” je drama koja na alegori~an i svojebitan
na~in govori o dramati~nim i sudbonosnim doga|ajima
kroz koje prolaze narodi Balkana.
Branko Kitanovi}
79
80
O “FIZIONOMIJI KROKODILA”
Umesto predgovora dramskom prvencu

Andreja Gli{i}a
Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski je “Krokodila” kao

nedovr{enu pri~u objavio prvi put u drugom broju ~asopisa
“Epoha” 1865. Pri~a je ostala nedovr{ena jer je “Epo-
ha” koju je Dostojevski ure|ivao i izdavao bila ukinuta,
ali uprkos kritikama svojih savremenika Dostojevski je
pri~om postigao ciq, mada ~itaoca ostavqa u poziciju
da sociolo{kom analizom do|e do odgovora u kakvom je
dru{tvu ìveo u drugoj polovini devetnaestog veka u Rusi-
ji.
Fjodor M. Dostojevski je bez svake sumwe prva li~nost
realizma u kwièvnosti i po mnogim ocenama, ~ak i
wegovih qutih protivnika, neponovqiv. Otuda je poduh-
vat mog uvaènog kolege, novinara i publiciste Andreje
Gli{i}a da “Krokodila” preto~i u dramsko delo,
kwièvni podvig koji je na granici realnog i nestvarnog,
ali {tivo nije iznevereno. Gli{i} je svestan odgov-
ornosti prema autoru “Krokodila” trude}i se da ga
likovi poput Gospave, Rodoquba, Slavoquba, Policajca,
Nemca, Tvrdi}a i drugih ne udaqe od sièa pri~e i ots-
81
likavawa autenti~nih li~nosti tog vremena i politi~kih

prilika.
Andrej Gli{i} je s pravom sebi dozvolio da u gra|ewu
za dramskog dela o “Krokodilu” pri~u pro{iri kako to
uostalom ~ine svi koji se sa mawe ili vi{e drskosti
drznu da kwièvnom rodu promene vrstu. Zar nije sli~an
slu~aj i sa “Kockarom” F. M. Dostojevskog koji je u nas
doìveo veli~anstvenu transformaciju na filmu. Ho}e
li “Krokodil” posti}i isto na “daskama koje ìvot
zna~e” vreme }e pokazati, a Gli{i} je hrabro na tom putu
iskora~io prvi i mo`da najteì korak. Jer, a on je toga
svestan, qudi i doga|aji su postali na tlu punom u to
vreme ekonomskih i politi~kih previrawa sa qudima
koliko sli~nih toliko i razli~itih u odnosu na one koji
pod ovim podnebqem treba da “zamene” Jelenu Ivanovnu,
Ivana Matvej}a, Semjona Semjonovi}a, Timofeja
Semjonovi}a... Elem, u pri~i je izvesno lak{e identi-
fikovati i li~nosti nego ih u drami na pozornici
oìveti, slu{ati ne samo kako govore ve} i gledati kako
psihofizi~ki “prate” svaku re~enicu, pa ne retko i
pokret bez izgovorenog teksta.
A. Gli{i} je i na to mislio iskqu~iv{i na taj na~in
nedoumice eventualnog rediteqa, a jo{ vi{e eliminisao
latentnu opasnost da gledalac po napu{tawu pozori{ne
dvorane pita “{ta je pisac scenario hteo da kaè”.
Gli{i}eva stremqewa u gra|ewu dijaloga i{la su za
originalnim otslikavawem qudske du{e sa svim manama
i du`nim po{tovawem prema vrlinama koriste}i i
“skrivene” re~i da bi se auditorijum s druge strane pozor-
82
nice susreo sa duhovitim dosetkama, luciferima, bogo-

huqama i {eretima, a da pri tom “Krokodil” ne pro-
ma{i notu ozbiqnosti i èqenu poruku. U tome je
Gli{i}ev poduhvat vredan posebne pa`we. I pored na
momente slobodnije interpretacije, Gli{i} je sa~uvao pre-
poznatqiv jezik i stil Dostojevskog uveravaju}i nas da
wegova “Fizionomija Krokodila” nije samo sociolo{ko-
politi~ko dramsko kazivawe, odnosno politi~ko
pozori{te.
Ono to zaista nije dok je kwiga snimawa zatvorena.
Aleksandar P. Malu{evi}
83
84
Andrej Gli{i}
FIZIONOMIJA KROKODILA
Drama
Recenzenti
Branko Kitanovi}
Aleksandar P. Malu{evi}
Ilustracije
Du{an Kawevac
Dizajn i grafi~ka priprema

Predrag Milovanovi}
[tampa
[tamparija PLATW
Pan~evo, Stevana Mokrawca 19
85
86

Fizionomija Krokodila

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fizionomija Krokodila

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fizionomija krokodila

... [to se odnesuva do ivedbata, taa be{e u{tete eden primer za

Toa be{e pretstava, edna od

У спомен на Еву Глишић, верној монахињи

“Svaki je na~in uspe{an, ako je u stawu da

Motiv za rad na “Fizionomiji krokodila” je slojevi-

ce spla~ine, uz srceparaju}u retoriku ujke s’ one strane

ne su samo Olimpijske igre, bi}e da su igrarije oko wih

{ejama iz kojih, a {ta bi drugo, do da bquju vatru.

nost, evropsku civilizaciju; takav je prizor - lekcija!...

Stoga je i naum da storiji, koja me je ne bezrazlo`no op-

iracionalnog; neprekidno zahtevan u tra`ewu demiurga;

taplere visokog renomea i koteriju vlastodr`aca) ka`e:

ra, i ~ega radi simplifikacija tako “nepredvidqivog”

SLAVOQUB. (Zna~ajno, s’ podozrewem, Gospavi) Ovo je

RODOQUB. (Sa ulaza, u`urbano) Moj naklon ceweni

SLAVOQUB. (U `eqi da gugutkawe okon~a) Dakle, ~esti-

SLAVOQUB. Jeste; i suze su joj mokre. Skoro qudske.1)

Da bi se rasteretili saobra}ajnih i svakovrsnih

1) William Shakespeare, Antonije i Kleopatra, celokupna dela kwiga

sna realizuju qudi sa “^etiri prsta”, prodavci cigare-

Rope, je gde Kami? Sije li deovi Kumi? Oprostite,

SLAVOQUB. (Znala~ki) Kako nepodobno dr`e krokodi-

GOSPAVA. Dakle, to je krokodil! A ja sam mislila

Gospava, Rodoqub i Nemac prilaze kavezu sa majmuni-

GOSPAVA. Dragi moj, koliko je sli~nosti ovih repatih

Koliko sli~nosti ovih

RODOQUB. Svakako, mila moja prijateqice (bla`eno,

Nakon krika iz pravca krokodilovog stani{ta, Rodoqub

GOSPAVA. Dragi Bo`e! Moj suprug, moj suprug je u

(Gospava gleda razroga~enih o~iju i nakon toga o~ajno

NEMAC. (Sle|en od u`asa, pqesne rukama i

Iznena|ena vikom u prostoriji ulazi Nemica sa friz-

2) Najdra`i moj Karlchen. Majko, majko, majko!

Rumena, vreme{na, izuzetno krupna, nedovr{enog frize-

NEMICA. (Cvile}i) Unser Karlchen, unser allerlieb-

NEMAC. (Upla{eno, s’ vremena na vreme, samo za

NEMAC. (Qutito, otimaju}i se od Gospave) Sta vi

4) To mi je bio sin, to mi je bio sin jedinac.

da ne `eli nekoga povrediti, novinar bulevarskog lista

VUÎ]. (Toboè preneraèn, potom i uvredqivo)

umiruju}im gestovima nastoji izvesti

SLAVOQUB. Dragi moji! Dragi moj Rodoqube! Moje je

*Ideja da scenski znak semanti~ki konotira sa maspotro{a~kim mentalitetom,

na ovu nezgodu re}i moji pretpostavqeni,

SLAVOQUB. A ujedno i drugo pitawe. Ko }e sve to

RODOQUB. (S’ promi{qawem) Da, zasigurno, moglo bi

GOSPAVA. (Za~u|eno) Razgledati! Zar je tu svetlo?

Rodoqub br`e boqe, u `urbi, hvata Gospavu pod ruku,

NEMAC. Nafe~er bute opet platila!

Iza trotoara rotacioni praktikabl sa ilustracijama

GOSPAVA. (Blagonaklono prihvata Rodoqubovu

RODOQUB. (Gord na vidnu naklonost Gospave) Ekonom-

RODOQUB. (Iznena|eno) To pitawe nismo predvideli..

Kabinet Negovana Tvrdi}a. Pisa}i sto, stolica, ispred,

RODOQUB. (Za sebe) Iako nije bio pretpostavqen, ni

Mene se ni{ta ne ti~e, molim lepo, i ne

preterano obrazovani qudi guraju se svuda,

TVRDI]. (Sa nevericom) ”Tako re}i sa suzama u

RODOQUB. (Qutnuto) Zaboga, Negovane Tvrdi}u, ~ovek

kao ro|ak! [ta da radimo? Da se obrati-

RODOQUB. Odle`ati tamo, mesto u inostranstvu, nije

policije ili ti `andarmerije. Ve} kako vam