· :. _ _ _ .. :.

_ -

..... :1

IIP030PH H BPATA

APXI1TEKTOHCKO~rPAnEBI1HCKM CPAKYJITET Y DAlbOJ JIYI(M I1PE,lJ;MET: 3rP A.Il:APCTBO

87

f i l

I

I

i

t

I

i i

f

J

i [

I i (

i

~ I

f

I

I

Ilpodi. )J;P CJ1aBKa CTaHKOBHh

ARHITEKTONSKI FAKUL TET UNIVERZITETA U BEOGRADU KA TEDRA ZA ARHITEKTONSKU MATERIJALIZACIJU PROSTORA

arhitektonske konstru kcUe 1

PROZORI I VRATA

I

I

,

Skolska 1998199. godina

Doc. Dr. Slavka Stankovic, saradnik arh. Ivana Zivic

SADRZAJ

I OED: PROZORI

1.0 UVOD " 1

2.0 FUNKCIJE PROZORA ,. ~" 5

2.1 Osvetljenje i osuncanie , '.' 5

2.2 Provetravanje prostorija 6

2; 3- lVtleA-a zastita ;; •. , •••. ;; .• ; .. ; ..• , - •. -.-.-. ,-.-.- .. -.-. ~-~ -_ '~-"-'" .- H ••••••• _8.

2.3.1 Vrsta i debljina stakla 9

2.3.2 Uticaj doprozornika i krila prozora na prenosenie

zvuka 9

2.3.3 5pojnica izmedu doprozornika i zida 10

2.3.4 Spojnica izmedu krila i doprozornika " : 10

2.3.5 Razmak izmedu stakala 10

2.4 Zastita odatmosferskih uticaja 11

2.5 Toplotna zastita prozora co 11

2.5.1 Trensmlslona sposobnost stakla, prozorskog

okvira i krila ; 11

2.5.2 Komentar Uslova i tehnickih normatlva za RrQjektQV~nj~~tambenih z_gradaistanova na .

teritoriji grada 8eograda od novernbra 1983~go:d ' .. i .:; •. : ... 13

3.0 ODRE£)lVANJE POJMOVA I DEF1NICiJE .. ; ;~, .. ~ :.~:., .. ,. 13'

4.0 PODELE PROZORA : : ;, ,.: 14

4.1 Podela ptozora prema sklopu krila ~.; ; ;,~ : ....•. ; 14

4.2 Podela prozora prema sastavu , ; 15

4.3 Podela prozora prema nacinu pokretanja krila : ..•. : , 15

4.3.1 Obrtni prozori : _ 15

4.3.2 Klizni prozori 17

4.3.3 Otklopni prozori 17

4.3.4 Kombinovani prozori _ 18

4.3.5 Prozori koji se ne otvaraju 18

4.4 Podela prozora prema materijalu 18

4.5 Podela prozora prema vrsti zastora i senila 18

4.5.1 Pooela zastora prema materijalu 1-9

4.5.2 Podela zastora prema naeinu pokretanja 19

4.5.3 Poloze] i vrsta senila 19

I

I

!

I !

r I

I

!

!

I j

i i ,

I

I I

5.0 ODREfllVANJE SMERA POKRETANJA KRILA 19

6.0 VEUGINE PROZORA >0 20

7.0 NACINI UGRADNJE GRAflEVINSKE STOLARIJE PO JUS-U 21

8.0 GRAFICKI PRILOZI " , , , 22

8.1 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom j mokrim postupkom ugradnje u slojevltom zidu (fasadna obloga - opeka)

8.2 Jeonosfrukl prozor sa termotzolactonlm staklom i mokrim postupkom ugradnje U slojevitom zidu (demit fasada)

8.3 JednostrUki prozor sa termoizolacionim staklom i suvim postupkom ugradnje u slojevitom zidu

8.4 Dvostruki prozor sa uzanom kutijom i mokrim postupkom ugradnje ucsJQjevflo_mzidy

8.5 Detalji jednostrukog prozora

8.6 Primer grafickog rada sa odredivanjem otvora u fasadnom zidu za ugradnju prozora sa detaljima

ii DEO: VRATA

i

i

I

I

I I

I

1.0 UVOD , , '", , 49

2.0 UNUTRASNJA VRATA PO JUS-U , : 50

2.1 Definicije , H •.• " .. ". 50

2.2 Modularne velieine unutrasnjih vrata c 51

3.0 PQDELE VRATA , ;, .. ; ....•. " 51

3.1 Podela vrata prema brojukrila : :.: .. :.; :., 51

3.2 Podela vrata prema vrsti materijala ; .. .: .. ,;: _ .. , ~ 52

3.3 Podefa vrata prema konstrukci]! dovratniklL" :.: .. : ; 52

304 Podela vratapremakonsfrukc]! kriJa ,;." .. , , 52

3.5 Podela vrata prema nacinu pokretanjakrUa ; 52

3.6 Podela vrata prema smeru zatvaranja krila .. : : 53

4.0 NACINI UGRADNJE UNUTRASNJIH VRATA , 53

5.0 GRAFICKI PRILOZI 55

5.1 Unutrasnla vrata po JUS-u sa mokrim postupkom ugradnje .. 55 5.2 Unutrasnja vrata po JUS-u sa suvim postupkom ugradnje .... 56 5.3 Primer grafickog rada sa odredivanjem otvora za

vrata uunutrasnlern zidusa detaljima ;., 57

I

I

I

! !

f i

!

~

I

[

I I

III DEO: PRILOG

1.0 PRIMERI IZRADE SEMA STOLARIJE ZA PROZOR I

UNUTRASNJA VRATA , , 58

LITERATURA , , , ,. 60

IDEO: PROZORI

1.0 UVOD

Ktimatski uslovi su naterali coveka da sagradi svoje skloniste, u kame ce se odvijati zivot, Zelja za kontaktom sa okolinom, prirodom, vazduhom, suncern kao izvorom zivota, dovodi do otvaranja fasada. Vrsta ovih otvora, njihov8velicina i konstrukcija u direktnoj so zavisnostiod klimatsklh uslova.

Prozori na zgradi jednako su znacainl kao i drugi arhitektonski elementi, koji doprinose ukupnom arhitektonskom izrazu nekog objekta. Oblik, velieina i konstrukcija prozora menjali su se u skladu sa razlicitim stilovima arhitekture i njihovim stalno novim zahtevima. Namena objekta kao iorganizacija unutrasnjeg prostora direktno uticu na izbor prozora.

Oblik i velicina prozora, njegova konstrukcija i nacin zastakljenja, menjali SU se tokom vremena. Razvojem tehnologije gradenja kao i tehnologije izrade prozora, javljaju se promene u arhltektonskom izrazu obJekta. Velieina prozora se menjala od malih otvora na fasadama.zgrada u doba stanh Grka i Rimljana,- padosavremenih danakada suctvon.na fasadama svevecj,dQ razvoja staklenih fasada. U proteklih 50 godina, staklene . fa sa de oimaju veliku primenu u svetui .kod nas. Prozor kao jedan-od elernenata fasade utieena arhitektonski izgledJako da predstavlja sam6detalj iii da u sklopu zetstakljene fasade- zid zavese cini njen kompletan izraz;Na fasadumoze da utiCe:

• oblikern,. .

• veliciriom, rasporedom, ritmom,

• polozajem u odnosu na fasadni zid (izbaeen iii uvueen),

• primenjenim materijalom za osnovnu konstrukciju (doprozornik kriia) i vrstom zastakljenja,

• naclnom otvaranja.

Savremeni prozori dozivljavaju stalne promene materijala, tehnike izvodenja, okova - koji omoguCava razliclte nacine otvaranja, vrste zastakljenja. Poznavanje svega ovoga ornoquclce arhitekti da na pravilan naGin .izvr:siizbor prozorakaoelementaza materijalizaciju fasade~Ar_bite_kta.je u situaciji da u sklopu fasade isprojektuje prozor, ali se bez poznavanja osnovnih funkcionalnih karakteristika prave greske i u oblikovnom smislu.

Prozor kao funkcionaino-obiikovni eiement ornotaca zqrade po mestu

na fasadi rnoze biti:

• na vertikalnoj fasadnoj ravni,

• na kosoj krovnoj povrsinl,

• kupole i lanterne na ravnom i u kosom krovu.

I

I

i !

I

r

r j

~ ~

i

I

I

I

Oblikom, veliclnom, rasporedom prozora na fasadi, rnozemo naslutiti namenu nekog objekta. Kao oblikovno funkcionalni element, na fasadu utiee veliclnorn, oblikom, rasporedom.

Prozori mogu biti

postavljeni u vertikalnom nizu, kombinovanjem oblika i velicina (sI.1).

Prozori postavljeni U horizontalnom nizu naglasavaju horizontalnost objekta (sI.2).

Ugaoni prozor moze

biti na izbacenorn iii

uvueenom datu zgrade

(51.3).

Prozor vrata,

takozvani "francuski prozor" ima primenu naroelto ked

stambenih zgrada.

Prozorsko krilo bez

parapets ide do poda, pa je neophodna ograda (51.4).

. . KombinacUa .prozora .

5a"\lratima secestc j~vlja naro¢itokod ulaznih· vrata,

baikonskih vrata j

vetrobrana. Mogucnosti

kombinovanja su velika.

81.1- Vertikalni niz prozora

51.2- Horizontalni niz prozora

51.3- Prozori na uglu zgrade

2

I

_.-i

~ .

~ .

---- •.. _----- ---

---- ---- :

. .,,;

;; -III

81.4- »Francuski prozor«

S1.5· KrovOi prozor

Na kosoj krovnoj povrsini postavljaju se krovni prozorl, Oni mogu bitl:

• krovni prozor polozen na krnvnoi ravni - lJar~flAn

...... -- .... --,1 ---~... -~-~----

izmedu rogova (sI.5);

• uspravni krovni prozor

ugraden na krovnoj badzi (51.6);

• kombinovani poloiaj, prozor postavljen delimicno po kosoj i vertikalnoj povrslni (sl. 7).

S1.6;' Krovna badza

81. 7· Kombinovani krovni prozor

3

92

Prozori na zabatnom zidu potkrovnog prostora, mogu da budu razllcitlh oblika i zavise pre svega od urnesnostl i kreativnosti arhitekte, od namene prostora, nagiba, visine i oblika krova (sI.8). Trougaoni oblik zabatnog prozora ima opravdanja i u estetskom, funkcionalnom i konstruktivnom smislu. Velicina prozora u direktnoj je zavisnosti ad namene prostorije I orjentacije.

SL8- Prozori na zabatnom zidu

Svi spoljni otvori (prozori i balkonska vrata) moraju se projektovati,

izraditi i ugraditi tako da u toku koriseenja objekta trajno obezbeduju: .. o-S'letljenje prostoriie;

• provetravanje,

• toplotnu zastitu,

• zastitu ad atmosferskih padavina i uticaja,

• bezbednost,

• zvucnu zastitu

f

I

! !

I

,

~

i I

r [

I

I

Prozore bi trebalo projektovati prema nameni prostorije. U skladu sa orjentacijom trebalo bi predvideti odgovarajuce zastore iii senila, koji kao sastavni elementi prozora utlcu na arhitektonski izgled.

Kod visespramih zgrada standardima je predvidena vis ina parapeta (od gotovog poda do gornje povrsine prozorske daske) od 100 em. Prozori sa

4

niskim parapetima, »francuski« prozori, spoljna i balkonska vrata, stepenisni prozori i slicni otvori koji ne pripadaju abezbedenim balkonlma, lodama i drugim ispustima, moraju biti obezbedeni ogradama visine 110 cm.

Prozon bi trebali da budu projektovani taka da u otvorenom polozaju ne smetaju obavljanju odredenih funkcija u prostoriji, da se za vreme koris6enja mogu jednostavno cistiti j odrzavati sa unutrasnje strane.

Industrijski proizvedeni prazori i balkonska vrata i drugi otvori u spoljnim ziGGvima mOl"aju ispunja\l8tizahteyeiz Posebnih uslovaza izgradnju,. ugradnju i obradu pojedinih elemenata objekta.

2.0 FUNKCIJE PROZORA

2.1 Osvetljenje i osuncanje

Veliki deo kompletnog Covekovog zivota odviJa sa u zatvorenim prostorima pa je zato uticajovih faktora na njegovo zdravlje veoma znaeajan. Svettest je Coveku potrebna koliko i voda j vazduh. Prirodna svetlost ulazi u prostoriju prekezastakljenih delova fasade. Zavisno od namene prostorije dafinjjese igQtreba?Snjenim prirodnim osvetljenjem.od eega zavisi i. velicina otvora na fasadi. Jacina i ravnomernost osv,efljeniaz~vJsrocfslraije$vela. 00 toga da Ii jezgrada u .. slobodnom prostoru iii jezakJQnjEJnClSVs~l1im zgradama, refleksije susednlh zgrada, zel~nila;konfiguracije terena nekoma jetgrada postsvljenaf k!io_iLJhlltrasniihf~~t()~PrQ$tOrij~.TakO<1eje,odutiqaja i polozaj prostorije u samojzgradi (prizemlje,nlzJ iii visl sprafovl), VeJicina za odredivanje $vetlbstf ie svetlosni dnevni einilCi1c~ on' sesastoji ad tn- dela:

• uticaja svetlosti nebeskog svoda koji direktno osvetljava prostoriJu.

• spoljasnjeg refleksa koji obuhvata svetlostkoja kao spOljna refleksija dospsva u prostoriju,

• uee§Ca unutrasnje refleksije. koja obuhvata ucesCe svih unutrasnjih povrsina.

UeesCe ovih komponenti rnoze zavisiti i od zasencenia, vrste zastakljenja, zaprljanosti stakla, pa moze biti neulednacen. Na osvetljenje prostorije utiCe i orjentaciJa zgrade prema stranama sveta.

tstocno i zapadno orjentisani prozori su najvise osvetljeni leti, u prelaznom periodu dellmicno, a zimi skoro sarno difuzno. Istocno sunce je veoma prij3tno ujutru. Na zapadu je c-eo dan difuzno dok posle podne dolazi do direktnog suneevog zraeenja. Prozori orjentisani jugoistok - jugozapad primaju zimi rayne duboko ulaze6e sunceve zrake i zbog toga je potrebno da budu postavljeni kao juini prozori.

5

i !

i I

I

I

Prozori orjentisani severoistok - saverozapad u toku zlme skoro da ne dobijaJu sunce. U prolate i u jesen ovi prozori su efikasno osvetljeni, sto je prijatno narocito u prelaznom periodu kada nema grejanja.

Prozori orjentisani na sever jedino su leti direktno osvetljeni i to rano ujutru i kasno popodne. Ovde deluje sarno difuzni ucinak (dolazi od svih delova suneevog svoda, vedrog neba i oblaka). Orjentacijom ka jugu koli6ina toplote koja je posledica suncevog zraeenja kroz zastakljene povrsfne, predstavlja toplotno opterecenje prostorije. Suncevi zraci koji dopiru kroz prozor (u slucaju da nema druge zapreke osim stakla), dopiru u unutrasniost prostor-ije gdese deHmicno reflektuju, a delimieno apsorbulu Apsorbovani dec toplote (energija koju apsorbuju zidovi, pod, plafon, namestaj) kasnije se konvekcijom vraca u prostoriju, pa dolazi do povecania temperature vazduha. GVGjepezAatiefekatstaklel1e baste. Staklenebaste, zastakljene lodei terase su u savremenoj arhitekturi Casta pojava. Njihovo projektovanje zahteva, pored poznavanja osnovnih koncepcijskih pravila, lokacije i orjentacije, i poznavanje elemenata materijalizacije i naclna izvodenja. Zastakljene povrsine fasade orjentisane prema jugu imaju vaznu ulogu u koriscenju prirodnih izvora toplotne energije u zimskom periodu, gde se prozor javlja kao element pasivnog koriscenja sunceve energije.

2.2 Provetravanje prostorija

U cilju zdravog iivota u prostorijama u kojima se boravi potrabno je izvrsiti provetravanje kroz prozore i vrata, Provetravanje se maze vrSiti prir:Qd_l1imi ve$t~¢kimputem. Prirodno provetravanje sa bazira na dYe razlieite fizicke pojave: narazlici u temperaluri, odnosno razlici u pritiscima izrnedu spoljasnjeg iunutrasnjeg vazduha i na dejstyu vetra. Razlikau pritiscima nastaje usled razlike u temperaturi vazduha-Topli vazduh kao laksi, penje sa ugornje delovs prostorijeostvarajuci pritisak, pa teii da kroz pore, pukotinei ,otvore izad'e napolje. Spoljni hladni vazduh kao teii, procUrektoz .otvore u prbstOriju u njenomnizem delu i tezi daispuni praznlnunastalucdlaskom toplog vazduha. Na tajnacin u nizem datu prostorije stvonce se potisak; Najveca razlika u temperaturi je pri podu i plafonu. Ako su otvorl u gomjem i donjem delu prostorija jednaki, razlika je sve manja iduci ka sradini prostorije. Na sredini prostorije razlika 6e biti jednaka 0, tj. nece postojati ni pritisak ni potisak. Ova zona se naziva neutralna zona (sI.9). Ako je napolju toplije a u prostoriji hladnije desava se obrnut proces (s1.1 0).

potisak

potisok

hladni vazduh

topli vazduh

hladni vazduh

Sl.9-Provetravanje u zimskom periodu Sl.10-Provetravanje u ietnjem periodu

6

I

I i i

i

~ i

i

. , ,

!

I

I

Hladan vazduh ce iz nizeg deja prostorije teilti da izade, a spoljni topJiji da ude preko gornjeg dela, pa ce u gornjoj zoni biti potisak a u donjoj pritisak. Na taj nacin, razlikom u temperaturi spoljnjeg i unutrasnjeg vazduha, vrsi6e sa izmena vazduha u prostoriji prirodnim putem. Ako je temperatura vazduha u prostoriji izjednaeena sa spoijnom, izmene vazduha nece bltl, Kako apsolutnog mirovanja vazduha ustvari nema, ipak ce doei do slabih izmena vazduha. Prirodno provetravanje vrsi6e se efikasnije sto je razllka u temperaturi Izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg vazduha veca - zimi, dok je leti, kada su temperature spoJja i unutra skoro izjednacene, provetravanje neznatno.

Efikasno provetravanje prostorija moze se vrsiti pravilnim rasporedom krila koja sa otvaraju, u sklopu manjih iii vecih otvora na fasadi. Provetravanje se maze v~iti i preko dodatnih elemenata U okviru prozora, kroz koje se provetravanje vrsi j kada su prozori zatvoreni. Ovi dodafni elementi mogu biti ugradeni u okvir prozora sa gomje i sa donje strane (sl, 11).

a) Specijalni AI profit za provetravanje b} Ventilaciani profil cijim se otvaranjem omoguCava

provetravanje

c) Mrezica protiv insekata

d) Gornji dec doprozornika

e) GornJi dec krifa prozora.

I

I

i I ! I

51.11~· Detalj gornjeg dela jednostrukog prozora sa elementima za provetravanje

Da bi se izvrsio pravilan raspored j odredila odgovarajuCa povrsina prozora u cilju dobrog provetravanja, korisno je razmotriti izvesne granicne slucajeve postavljanja otvora na fasadnom zidu (sI.12).

7

a)

otvor

b)

otvor

otvor

c)

otvor

d) otvor

I-----i

SI. 12- Uticaj polozaja i velicine prozora na provetravanje

1. Kod prozora male visine, usled vrlo male razlike u temperaturi u bliiini neulralne ose, po mirnom vremenu hece Iii doc! do razmerie vazduha (sl.tz.a).

2. Otvor postavljen ispod plafonaI u ovom slucaju razlike u pritiscima u granicnom delu otvora su male. Obzirom na to da je pomeranjem neutralne ose na gorepfifisak povecan, to ce usled svojs{va propustljivosti prozora i vrata ipakdoci do izmene vazduha (st 12.b).

3. Otvor postavljeniznad samog poda. Sliean je slues] kao kod sluesja 2, ali ce doel do jos manje izmene vazduha, jer u zoni najveeeg pritiska nema otvora (sI.12.c),

4. Otvor postavljen i kod poda i kod plafona. Ako su otvori iste velicine, neutralna osa ce bit; u sredini. Kako se gornji otvor nalazi u zoni najve6eg pritiska, a donji u zoni najve6eg potiska, to ce, kada se otvore oba otvora, doci do najbolje izmene vazduha (sI.12.d).

Iz ova cetiri sluesja moze se izvesti zakljucak:

1. Uski prozor makar pcceloi sirini zida postavljen usredini visine prostorije nije pogodan za provetravanje.

2. Taj isti prozor postavljen po vertikali povoljan je za postizanje dobrog provetravanja (12.e).

2.3 Zvucna zaitita

Pored ostalih funkcija koje treba da zadovolji dobar prozor, postavlja se i problem zvucne zastlts prostorija u kojima boravimo. Prozori kao sastavni delovi fasade nekog objekta predstavljaju slaba mesta za prodor buke spolja. U savremenimgradovima to se postavlja kao problem kako ustambenim zgradama take i u svim ostalim objektima u kojima boravimo: radna mesta, skole, bioskopi, pozorista, citaonice, bolnice i druge ustanove.

8

Na prenosenje zvuka kroz prozor utlcu sledeci faktori:

• vrsta i debljina stakla,

• veliejna i broj krila,

• debljina i povrsina doprozornika,

• spojnica izmedu doprozornika i zida,

• spojnica izmedu krila i doprozornika,

• razmak izmedu stakala,

• vrsta zastora.

2:3:1 Vrstai debljinastakla

Debljina stakla bitno utice na zvucno izolacionu moe prozora. Osim jednoslojnog stakla od 3 i 4 mm koriste sa i stakla vecih debljina kad specijalnog zahteva za izolacijom od zvuka, i slepljena stakla izmedu kojih sa na!aze folije od polivinil butirala, cije se debljine krecu od 0,38 - 1,50 mm. Od stakla debljine 3 mm rnoze se ocekivati izolaciona vrednost od 25 dB. Poveeanjemdebijine stakla izolaciona moe se poveCava do 30 dB. Vrednosti zvucnezastite su bolje ako je prozor dobro zaptiven. Za II klimatsku zonu gde spada i Beograd, primenjuju se prozori dvostruko iii trostruko zastakljeni po konstrukciji:

• jednostruki sa izolacionim staklom (dvoslojnim iii troslojnim),

• dvostrukisa spojenirokFilima, sa staklom 2-x4 .mm,iIi jednim obicnim od 4 mm i jednim termoizolacionim,

• dvostruki sa razmakrlutim krilima, zastakljeni obicnim ravnim staklom 2x4 mm, jednim obicnim i jednim termoizolacionim 4-12-4, iii terrnoizolacionim stakJima 2x 4-12-4.

Akusticka vrednost se povecava tako stose razrnsk izmedu krila povecava. Merenja na klasicnim prozorima su pokazala da jednostruki prozon pruzaju slabiju zvuenu zastitu od dvostrukih. Radi poredenja dati su sledeci podaci:

vrsta prozora

zaptivac

zvucna izolacija u dB

jednostruki jed nostru ki

krilo na krilo 2 stakla krilona krilo3 stakla dvostruki sa kutijom dvostruki sa kutijom termoizolaciona stakla

2x4 mm + 8 mm (10, 12 mm) 2x5,5 mm+ 8 mm (10,12 mm)

bez zaptivki sa zaptivkama bez zaptivki sa zaptivkama bez zaptivki sa zaptivkama

15-20 25 25 34

25-30 30-35

oko30 oko33

Povecani meduprostor izmedu stakala i kombinacija razlicitih debljina stakla, povoljno uticu na poboljsanje zvuene zastite. Oeblje staklo se stav/ja sa

_.t ..... _ ! .... _ ........... _ ... ~I __ ... .-11 ... : .l L.. ..::. ... ~"'_

strane izvora ZVUK.C:I ou K.UYC:I Jt:I fJUlI t::UII(:I ~i:::I~lIld.

9

i I

I I

(

i

I

I

2.3.2 Uticaj doprozornika i krila prozora na prenosenje zvuka

Velicina krila zavisna je od konstrukcije prozora odnosno krila i okova koji sluti za nosenje i pokretanje krila. Za vece povrsins krila usled povecane tezine potrebne su i vece dimenzije profila krila. Povoljnije je sa aspekte prenosenia zvuka ugraditi u krilo vecu povrsinu stakla nego veei broj manjih stakala iii veei broj kriia. jer se take povecava broj spojnica koje kvalitetnim zaptivanjem treba obezbediti od prenosenja zvuka. Za sprecavanje prenosenia zvuka povoJjnije je da doprozornik buds vece debljine, jer se smatra slabijim izolatorom od zastakljenih povrsina.

2.3.3Spojnica izmedu doprozornika izida

Doprozornik mora biti cvrsto ugraden u zid, bez moqucnosf pomeranja.

Spojnica lzrnedu doprozornika i zida mora biti dobro zaptivena prigusujucim materijalima, kombinovano mineralna vuna i trajnoelasticni kit. Poseban problem postavlja ugradnja prozora u zidove bez zuba. Zato se preporucule de se prozori ugrad'uju u otvore sa zubom radi boije termicke i zvucne izoiacije.

2.3.4 Spojnica izmedu krila i doprozornika

Od preciznosti izrade doprozornika j krila sa odqovaraiucim spojnicama u koje se stavljaju zaptivne trake, zavisi stepen propustlilvostl vazduha, a time iprqpustljivost zvuka .. Materijal koji se upotrebljava za zaptivanje spojnica treba sto duze da zadrii svoiu elasticnost.

2.3.5 Razmak izmedu stakaia

Zvueno izolaciona moe prozora je u direktnoj zavisnosti od razrnaka izmedu dva stakla. Deblji vazdusni sloj lzrnedu stakala pobolisava izolaeiju od zvuka. Kod prozora sa termoizolacionim staklom povoljno je kombinovati razlicite debljine meduprostora i razliate debljine stakla. Prostor izmedu dva stakla rnoze se ispuniti raznim gasovima, sto poboljsava izolacionu moe za 2 - 4dB.

Postavljanjem zastora ispred prozora i to na razmaku od 14 em poboljsava se efekat zvucne zastite kao ked prozora sa razdvojenim krilima.

Po zvucnoj izo!acionoj rnocl, prozeri su razvrstani u cetiri klase:

• I klasa 3-5 -39 dB

• II klasa 30 - 34 dB

• III klasa 25 - 29 dB e IV klasa 20 - 24 dB.

Izolaciona moe tj. klasa prozora odreduje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke, taka da buka u stanu ne prelazi 35 dB nocu, odnosno 45 dB danju. Pri proracunu se uzima celokupna fasadna povrsina (prozor + parapet); a za ukupnu zvucnu apsorbciju posmatrane sobe od 10 m2. Radi orjentacije, priblimo se moze smetrati da ce za uobieajene fasadne povrslne od oko 10 - 15 m2 kao zastita od spoljne buke, zadovoljavajucu zvucnu zastitu pruziti prozor koji spada u prvu klasu izolacione moci (R = 35 - 39 dB).

10

j

I !

I

I

I

2.4 Zastita od atmosferskih utlcaja

Dobar prozor mora biti otporan na sve atmosferske uticaje. To zavisi od primenjenih materijala za izradu konstrukcije prozora, nacina izrade, zastite materijala sredstvima protiv negativnih uticaja spoljnih faktora. Spojnice izrnedu razlicitih elemenata prozora i njihovo medusobno spajanje, nacin ugradnjei zapfivanje spojnica direktno uticu na otpomost na atmosferske uticaje. U atmosferske uticaje spadaju: sneg, kiss, vetar. Kako ovi uticaji imaju znaeaja kod termlcke i zvucne zastite prozora, obraduju se U ovim delovima.

2.5 Toplotna zastita prozora

Prozori kao sastavni delovi ornotaca zgrade predstavljaju mesta velikih toplotnih gubitaka u zimskom periodu, a u letnjem periodu zavisno od orjentacije i mesta toplotnih dobitaka.

Elementi koji uticu na toplotne karakteristike prozora su sledecl;

• transmisiona sposobnost stakla, prozorskog okvira (doprozornika) i

ktila,

• spoj izmedu doprozornika i krila,

• spoj izmedu doprozornika i zida,

• kutijazaeslinger roletnu

2.5.1 Transmisiona sposobnost stakla, prozorskog okvira i krila

Gubitkom toplote transmisijom smatra se ona kolicina toplote koja usled razlicite temperature spolja - unutra prolazi preko rama i stakla u spoljasnji prostor. Koeficijent prolaza toplote k je merilo prolaza toplote. Vrednost k pokazuje koUko vati (W) u svakom satu na 1 m2 povrslne, kod razlike temperature spolja ~ unutra od 10K, prelazi iz unutrasnjeg u spoljasnji prostor. Ukoliko je vrednost k niza, konstrukcija prozora u odnosu na toplotne gubitke je bolja.

Po novim Sf jedinicama mera - internacionalni sistem mera k~j je stupio na sna~u januara 1978. godine, uobicajena jedinica mere K call m hCo postaje W/m K

1 watt (W) = 0.86 kcallh 1 kcsllh ;;; 1.16 W

Oznaka za stepene celzijusa (CO) zamenjena je kelvinom (K) o °C = 273.15 K (u praksi 273 K),

20°C = 293.15 K (u praksi 293 K).

Sto se tiee velieine otvora na fasadama stambenih zgrada od maja 1987. godine vaii JUS U.J5.600, gde stoji da ... »ako se na zgradama ugraauju prozori cUa velicina prelazi 1/7 povrslne poda prostoriie onda se na njima mora predvideti pomicna dodatna toplotna zasnta (toplotni zastor, roletne, kapci) iii se zgrada mora toplotno izolovati taka da prosecna povrsinska temperatura u prostoriji sa ve6im prozororn, ked projektnih uslova,

11

nije manja za vise od 2 °C od projektne temperature vazduha u grejanoj prostoriji« .

Ogranicavanje velicine otvora U odnosu na povrslnu poda nema znaeaja aka sa ne uzima U obzir orjentacija, karakteristike iokacije i iokaini klimatski uslovi.

Koeficijent prolaza toplote k za prozore i balkonska vrata, u zavisnosti od zastakljenja i materijala okvira (transmisioni gubici)

1.

Koeficijent ero1aza to~ote k u WI m2/K
VRSTA STAKLA I Materijal okvira ~ gruee
KONSTRUKCIJE KRILA Bez drvo,PVC iii toplotno izolov. AC. eelik
okvira kombinov. i Celi~ni beton
O,35W/mK 0,35 1,2W/m2K 1,2(W/m)
Izolirajuce staklo 6 do 8 mm 3,4 3,1 3,4 3,7
me6uslojnog vazduha
IzolirajuCe stakio8 do 10 mm 3,2 3,0 3,3 3,5
me<.'fuslojnog vazduha
lzolirajuce staklo 10 do 16 3,0 2,9 3,1 3,4
mm meduslojnog vazduha
DvC}strukoitolirajucestaklo 2.4 2,2 2,7 3,0
2x 6 do 8 mm meduslojnog
vaz.dliha I
Dvostruko izolirajuCe stak/o 2.2 2,1 2,5 2,8
2x 8 do 10 mm me(fuslojnog
I
vazduha I
Dvostruko izolirajuce staklo 2,1 2,0 2,4 2,7 I
2x 10 do 18mm meduslojnog
vazduha
Jednostruko sa spojenim 2,7 3,0 3,3
krilima (krilo na kolo) I
Jednostruko sa spojenim 1,9 2,5 2,8
krilima (izolir. staklo+1 staklo) I
Jednostruko sa spojenim 1,6 2,0 2,3
krilima (sa dva izolir. stalda) i
•
Dvostruko sa razmaknutim 2,4 I
I
KriliiTIa f
Zid iz supljih staklenih 3,5
elemenata I
Kutija za roletne (unutraAnja) 0,8
i
I
!
Spoljasnja vrata drvena i 3,5 I
plasticna
Metalna vrata sa toplotnom 4,0 i
i
izolacijom F
Unutrasnja vrata .,t'\ I
','" ~
[ 2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

Napomena: Ako j~ zastakljenje vrata veCe od 50 % povrsine vrata, vaze vrednosti k kao za prozor.

12

lot

I

2.5.2 Komentar Uslova i tehnickih normativa za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada Beograda od novembra 1983. god.

Ovim normativima obunvaceni su i prozort direktno iii indlrekmo, kao elementi fasada stambenih zgrada.

U poglavlju 2.3 gde se govori 0 spoljnim uticajima, u tacki 231.1 stoji da se »Toplotna zastita zgrade postize termlckom izolacijom spoljasnjeg ornotaca zgrade izastitomJasadoih otvora ad sunca i produvava.nja«. Ovde nije naveden zahtev zastite od toplotnih gubitaka kroz prozore u zimskom periodu, sto svakako predstavlja jednu od funkcija prozora kao elementa fasade.

U tack; 237.23 stoji da » prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orjentisati iskljucivo prema severu". U tacki 237.25 stoji da »na prozorskim otvorima na stambenim prosforijamakoje su orjentisane delimicno iii potpuno prema zapadu, po pravilu se predvk1a pOjacana zastita od sunca«. Tacka 252.25 govori 0 zastorima sledece: »Svi prozorski otvori stite·se od sunca, vetra i pogleda spolja zastorima oct drveta, metals iii plastike, pri eemu se postuju zahtevi JUS-a - JUS U.F2.022, a za kvalitet plasticnih zastora JUS G.ES.050. Otvon na !odama i olvor! prema »unutrasniern dvoristu« mogu biti zasticeni samo tekstilnim zastorima«. Ovde sa gubi Ii vida i runkCija zaslorai prozora u sprecavahju top/otnin guoitaka tsa tim u vezi i primena odgovarajucih zastora. Uopste, u propislma i pravilnicima nedovoljno je obradena materija iz ove oblasti, ali poznavanje osnovnih funkcionalnih zahteva prozora omogucuje nam pravilan izbor u materijalizaciji tasade.

U tacki 371.3 - kOja se odnosi na otvore na fasadama, stoji: »Na svim fasadama (sem juzne) projektovati prozorske otvora u skladu sa JUS-om U.J5.600. Na juznim fasadama ne postavljaju sa ogranicenja u pogledu velicine otvera, s tim sto najmanje 50% fasadnih otvora treba da izlazi na lode i balkone. Ovim balkonima i lodama emoguciti naknadno zastakljenje koje sa preko leta moze ukloniti«.

Orjentacijom prema jugu, postavljanjem velikih staklenih povrsina prema jugu. njihovim postavljanjem u lode koje zimi funkcionisu kao staklene baste, projektovanjekosih krovova koji postaju mesta pasivnog iaktivnog sistema za koriseenja toplotne energije sunca, podsncemo nove tendencije u projektovanju, u cilju ustede ukupne potrosnje energije za zagrevanje stanova i zdravijeg stanovanja.

3.0 ODRE£)IVANJE POJMOVA I DEFINICIJE

U cilju postizanja ispravne strucne komunikacije (kako usmeno tako i preko projektne dokumentacije) potrebno je definisati pojmove vezane za prozore i njegove elemente.

13

I

I I !

I I

I

!

I

i

I

I

! ! ! !

I

I

i

I

102

Prozor je konstruktivni sktop od drveta, metala, plastike iii kombinovanog materijala, ko] se ugraduje u prozorski otvor. Po svom konstruktlvnorn sklopu, prozor se sastoji od pokretnih i nepokretnih delova (sl.13).

3 I I
L - D
.i.,
~ ~
.1_
_L_
4 1. doprozornik

2. krilo

3.n-orizontalna precko 4. vertikalna precko

51.13- Konstruktivni sklop prozora

Nepokretni deo prozora je doprozornik i on je pricvrSCen za zld prozorskog otvora. Vertikalni stupci iii horizontalne preeage kojima su podeljeni neki prozori na vise delava, nepokretni su i cine sastavni dec doprozornika.

Pokretni dec prozora je krilo iii krila ukoliko ih ima vise. Pokretanjem krila prozor se maze otvoriti iii zatvortti. Dakle. piOzor js otvoren iii zatvorsn, a krila se pokrecu

4.0 PODELE PROZORA

4.1 Podela prozorapo sklopu (konstrukciji) krila

Prozori sa prerna sktopu mogu podeliti na:

• jednostruke prozore,

• dvostruke prozore.

Jednostruki prozori mogu biti:

• sa jednim obicnim staklom 3 - 4 mm (51.14.a);

• sa termoizolacionim staklom, dvostrukim (4-12-4), (sI.14.b), iii trostrukim (4~8-4-8-4), (sI.14.c).

Dvostruki prozori mogu biti:

• sa razmaknutim krilima ~ uzani razmak knla (sI.15.a), ~ siroki razmak krila (sl.15.b); • sa spojenim krilima (sI.1S.c).

a) r---JI H I I

u;t:=i

b) I '\ ~ I :

C)~

SI.14- Jednostruki prozori

14

I !

I

[

I l

I

I

I !

I

i [

i

i

e

r.

i

J

I

I

b)

c)

r-lll;! . c_1 ==

I ....._v

. I

SI. 15- Dvostruki prozori

4.2Podela prozoraposastavu

Prema sastavu prozori mogu biti:

• jednodelni (51.16.a),

• dvodelni (sl.16.b),

• trodelni (sI.16.c),

• eetvorodelni (51. 16.d),

• spojeni prozor! (kada se spoji vise prozora) (sI.16.e).

e) '. ~\" .. ul7l.;;·

t \ ) .

I ... "" '\

I" \ ,

...

51.16- Podela prozora po sastavu

4.3 Podela prozora po naeinu pokretanja krifa

Prozort se prema naeinu pokretanja krila mogu podeliti:

• Obrtni prozori - oko krajnje horizontalne iii vertikalne ose,

............. · ......... ri~ift h ...... i., ....... tal ... "" ai """,.-+i"SI "" "'c",,'

- v"v .:;" QUI I)'" IIVII'VII 111'0' III V<;11 UI'\ OW u .......

• Klizni prozori - horizontalno iii vertikalno klizni;

• Otklopni prozon,

• Kombinovani prozori (obrtno-otklopni, klizno-otklopni...),

• Prozori koji se ne otvaraju.

4.3.10brtni prozori

Obrtni prozori mogu biti sa pokretanjem krila oko krajnje vertikalne iii horizontalne ose.

Ovde spadaju prozori koji su za doprozornik pricvrsceni sarkarna za vertikalni iii horizontalni deo doprozornika. Ako su krila pricvrscena za vertikalni dec doprozomika, krilo se pokrece oko vertikalne ose i prozor se zove vertikalno obrtni prozor (sl. 17).

Krila se mogu pokretati ka unutrasnjoj strani - francuski nacin, koji je sada u upotrebi ked nas (sI.17.a), iii ka spoljasnjoj strani - engleski nacln (sI.17.b).

15

101

Do

SI.17 - Vertikalno obrtni prozori

a) Francuski naCin pokretanja krila

b) Engleski nacin pokretanja krila

S1.18- Horizontalno obrtni prozori

Kod francuskog naeina pokretanja krila dobra je zastita od kise, kriia su pnstupaena sa unutrasnje strana za odri.avanje, pogodan ja za sve vrste zastora. Siaba strana ja tasto otvorena krila zauzimaju prostor u sobi.

Ked englaskog naclna pokretanja krila, u slueaju jednostrukog prozora krila sa otvaraju u polje i ne smetaju U prostorlli, Ked dvostrukog prozora, lmMtr§§_OjSt krilo se otvara na unutrasnju stranu, pa ia ista situacija kao kod prethodnoQ slueaja. Prlnkom dejstva-"etra spoTJria krila do5ro· nalezu na doprozomlkcime se poboljsavazaptivanje spojeva. Oteiano je pranje spofjnih krila. Pogodan je za postavljanje zastora izmedu kriia, a nepogodan za roletne spolja.

Ako sekrilo pokreee okogornje iii donje horizontalne asa doprozornika onda sa radi 0 horizontalno obrtnom prozoru (81.18).

Kod obrtnih prozora oko srednje horizontalne iii vertikalne ose, krila sa obr6u za 1800 oko ovih osa (51.19). Ovakva konstrukcija prozora daje mogicnost izrade krila veCe sirine. Gubitak povrsine za osvetljenje je manji, ali zahteva stakla vece debljine i specijatan okov. Mesto zastora je izmedu dva stakla.

51.19- Obrtni prozori aka srednje vertikalne (a) i srednje horizontalne (b) ose

16

4.3.2 Klizni prozori

Kod ovih prozora krilo (krila) kliza po specijalnim vodicama, tako da kriia kiizaju u horizoniainom iii vertikainom pravcu, pa postoje:

• vertikalno klizni prozori - na gore (sI.20.a), - na dole (sI.20.b),

- u oba smera (sI.20.c).

• horizontalno klizni prozori - u leva (sI.21.a), .. u desno (sL21.b),

- U oba smera (sI.21.c).

u c) m V
b) ~ r---, 1
I
''_ __ ....J t
I I r
L __ .J
...1 11
51.20- Vertikalno klizni prozori O)l L,_ ---------3:

106

I I

i

I

I I

I

I I I

I

i

I

H ~ I

!

I

I

I

51.21- Horizontalno klizni prozori

Smer levo iii desno odnosi se na posmatranje sa unutrasnje strane (po JUS-u), a to se prilikom izrade sema stolarije mora naglasiti. Oznaka strelice pokazuje smer pokretanja krila.

4.3.3 Otklopni prozori

Otklooni nacin Dokretania krila ie ooaodan za lagano provetravanje i

I •• _.__ _ T _

obicno je kombinovan sa obrtnim (sI.22).

51.22- Otklopni prozori

17

.. _., .. _._ .. - .. ,-- :-:····-···7:,~:·-··-~"· -; .. ' .. '; ... ':'_ ... _._.- ... ,- -_ .. -

4.3.4 Kombinovani iii slozeni nacln pokretanja krila

0)

Ovaj nacln pakretanja krila

padrazumeva primenu razlicitih okova koji omoguCavaju razticite nacine pokretanja krila.

Naslici23. prikazanisu obrtnoklizni (a), »harmonika«, gde krila mogu da klize ka spolja (b), iii ka unutra (c).

b)

Moguse kombinovati i drugi nacini pokretanja krila koji ovde nisu prikazani.

4.3.5 Prozori koji se ne otvaraju

c)

Nepokretn i iii prozori cija se krila ne pokreeu su oni prozori koji se otvaraju samo radi pranja.

by ~_ ~ ,.r--I C)

v~

Ovakv! prozori su obleno u sastavu velikih prozorskih otvora kombinovani sa drugim prozorima iii vratima (sI.24).

'i"'::' 51.23- Kombinovani prozori

4.4 Podela prozora po materijalu

om

n . """. A ....

riOZOii mogu Llili izrsusnl Ou:

• drveta,

• metala (Celieni, aluminijumski),

• plastike,

• kombinovanih materijala.

51.24- Prozori koji se ne otvaraju

4;5Podela prozora prema vrsti zastora isenila

Zastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji sluze zastiti prozora ad raznih uticaja,

Senilima se nazivaju elementi u sklopu prozora iii fasade koji sluze zastiti prozora od suneevog zraeenla

Prozori mogu biti bez zastora, a kada se planiraju, njihovo mesto u odnosu na prozor moze biti:

• sa spoljne strane prozara - roletne, - kapci,

- venecijaneri;

18

/07

• izmedu prozorskih krila (kod dvostrukih prozora) - roletne,

- venecijaneri,

• sa unutrasnje strane prozora - roletne,

- venecijaneri,

- kapci.

4.5.1 Podela zastora po materiJalu

Prema materijalu od koga se izraduju, zastori mogu biti od:

• drveta,

• metala,

• plastike,

• kombinovanih materijala.

4.5.2 Podela zastora po naelnu pokretanja.

Po naeinu pokretanja krila zastori mogu biti:

• obrtni - oko krajnje vertikalne iii horizontalne ose,

• klizni - po horizontali iii vertikali,

• moguse namotavati - u vidu roletne,

• u vidu vertikalno pomicnih elemenata (venecijaneri).

Za sve vidove pokretanja zastora potrebno je projektantski - detaljem predvidetiodgovarajuci prostor (videti grafickepriloge);

4.5;3PoloZaji vrste senila

Senila kao elementi za zastltu od sunca rnogu imatipoloiaj u sklopu prozora iii u sklopu fasade. Mogu biti pokretna iii nepokretna - brisoleji (horizontalni iii vertikalni), tranzene, nastresnice, horizontalni iii vertikalni ispusti na fasadi.

5.0 ODRE£>IVANJE SMERA POKRETANJA KRILA

Prema JUS-u U.A9.0AS iz 1993. godine odreden je smer pokretanja krila prema zatvaranju prozora (sI.25):

• desni prozor je prozor sa zatvaranjem u pravcu kretanja kazaljke na satu;

• levi prozor ]e prozor sa zatvaranjem u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu.

Smer zatvaranja dvodelnog prozora se odreduje prema krilu koje se poslednje zatvara. Smer zatvaranja trodelnog prozora odreduje se prema zatvaranju uieg deia prozora .. Smer zatvaranja aslrnetricnoq PiOZ0i8 odreauje se prema zatvaranju uzegkrila.

19

/08

I

0)

...

c) 1',

e)

I' ~ r- ,/
, ~ ~
" , ,
" .. ,
'V v
~' I' I'
, "
; " "
; " ,
IL ~ ~ ...

t~

I ~

JEDNODELNI PROZOR DESNI PROZOR (DESNO ZANARANJE)

nVOUELNI PROZOR

TRODEtNI PR010R

d) I' , '
"
, r
" ,
w
,/
, ,
, ,
, ,
It ,\

T)

b) ...
...
...
...
...
"
"
"
"
... ,

,

~I

~ ... I

'1 ..

JEDNODELNI PROZOR

LEVI PROZOR .

(LEVO ZANARANJE)

j,:

DVODELNI PROZOR:· ;i: i ;;, • ·:ASIMETRICNI DVODELNI PROZOR

,_'I 1· .-:~

SL25~ Odredivanje smera zatvaranja prozora po JUS~u

6.0 VELICINE PROZORA

Prema jugoslovenskim standardima izraduju se prozori modulamih velicina.

MQdU'CirOf.! veli~il'1E! prozora su razmaci izmedu dye pornocne modularne ravni koie prolaze sredinom spojnlce izmedu prozora i okvira za ugradnju (suvi postupak ugradnje), odnosno kontaktnih zidova otvora (mokri postupak ugradnje).

"- .. - ........ 1"... .... __ ....... I:,X,=_ ......... ~....................... "...,~""...,\/l"\i I"'Y\",.. .. ~I 1.11-1 n I'M IVIVUUIClille vell\.olllQ ..,. v~v. Cl - VOl IVV I II , •• "' ....... " .. ~ ........ , ...

sirine u mod ulima:

6M; 8M; 9M; 10M; 12M; 14M; 15M; 18M; 21 M; 24M;

JEDNODELNI L JEDNODELNI III L VISEDELNI L

'1 '1 '1

DVODELNI

visine u modulima:

6M; 8M; 12M; 13M; 14M; 15M; 18M; 21 M;

JEDNODELNI

'1 VISEDELNI '1

20

Visine prozora se uvecaveju za unutrasn] zastor - platnenu roletnu za 1 M, a za spoljni zastor - roletnu tipa »eslinger« za 3M. Pri spajanju prozora, modularne mere moraju odgovarati zbiru modularnih delovs.

Proizvodna velicina predstavlja spoljnu proizvedenu sirinu/visinu prozora (sa dozvoljenim odstupanjima u proizvodnji) i od modutarne velicine je manja za 1 em.

Zidarska velicina otvora za ugradivanje prozora podrazumeva sirinu/visinu koja je od modularne vellclne veea za 1 em, a odnosi se na korisnu velieiflu ;ziaarskogekviFa (suva uQraoivanje)iH velicinuotvora u zidu (mokra ugraaivanje).

7.0 NACINI UGRADNJE GRA£)EVINSKE STOLARIJE PO JUS-U

UgraOivanje gradevinske stolarije se moze :vrsiti:

• mokrirn postupkom - kada sedoprozornik ugraauje pre malterisanja zida (ugradnja preko eelicnih kotvi);

• suvim postupkom - kada se doprozornikugraduje posle fil10Q malterisanja zida (ugradnja preko slepog doprozornika iii preko umetka u zidu vijeima iii upucavanjem doprozornika u zid).

Popr6zornik se pricvrscuje na potreonom broju mesta zavisno od njegove sirioe odn. visine.

00

00

60-100

~

It 110-150 It

.., Ii

150-240

S1.26- Pricvrscivanje doprozornika zavisno od slrine/visine

21

I/O

8.0 GRAFICKI PRILOZI

8.1 Jed-nestruki prozor sa termoizolacionim stakJom mokrlm

postupkom ugradnje u slojevitom zidu

Odredivanje otvora za prozor i ugradnja mokrim postupkom ugradnje (preko celicnih kotvi) jednostrukog prozora sa tetmoizolacionim staklom (4x12x4) u slojevitom zidu sastava:

- unutrasnji malter 2 em

-gitei blok 19 em (25 em)

- termoizolaeija 8 em

- fasadna opeka 12 em

u slueajevima:

1.1 Kada sa plan ira zastor u vidu kapaka sa spoljne' strane prozora, a ugradrija prozora sa odgovarajucim zubOm'u'osnovkzidainatprozomoj gredL:v

1.2 lstokao 1.1, ali bez zuba u natprozornoj:gredi: io:·'

1.3 Kada se planira ugradnja platnene toletnesa odgovaraju6im zubom uosnovi zida i natprozornoj gradi.

1.4 Isto kao 1.3, ali sa i bez zuba u osnovi zida i omalterisanim spoljnim zidom slojem od 2.5 em (neupotrebljava se tasaona, vee obiena sup/ja opeka).

1.5 Kada se planira ugradnja reletne tipa »eslinger« sa drvenim letvicama (plastiene, aluminijumske), sa odgovarajucim zubom u natprozornoj gredi i bez zuba u osnovi (sa omalterisanom supljom opekom).

1.6 Isto kao 1.5, ali sa zubom u osnovi i bez zuba u natprozornoj gredi (sa fasadnom opekom).

22

III

i

I

1

i ! i ~ i .!

!

i

I

I

8.2 Jednostruki prozor sa termoizolacionim staklom mokrim

postupkom ugradnje u slojevitom zidu (demit fasada)

Odred'ivanje otvora za prozor i ugradnja mokrim postepkom ugradnje (preko eelicnih kotvi) jednostrukog prozora sa termoizolacionim staklom (4x12x4) u slojevitomzidu sastava:

- unutrasnji malter 2 em

- opeka 25 em iii giter blok 19 iii 25 em

- termoizolac:.ija 8 em

- malter na plasticnoj mreii 1 em

u slueajevima:

2.1 Kada se planira zastor u vldu kapaka sa spoljne strane prozora.

2.2 Kada se planira ugradnja platnene roletne sa odgovarajucim zubom u natprozomoi gredi.

2.3 Kada se planira ugradnja roletne tipa »eslinger« bez zuba u natprozomoJ gredi.

8.3 Jednostruki prozorsa termoizolacionim staklom suvlm

postupkom ugradnje u slojevitorn zidu

Odredivanje otvora za prozor iugradnjasuvim postupkom ugradnje (preko slepog doprozomika) jednostrukog prozora sa termoizolaeionim staklom (4x12x4) u slojevitom zidu sastava:

- unutrasnji malter 2 em

- giter blok 19 em (25 em)

- termoizolaeija 8 em

- fasadna opeka 12 em

u slueajavima:

3.1 Kada se planira zastor u vidu kapaka sa spoljne strane prozora, a ugradnja prozora sa i bez zuba u osnovi zida i odgovarajucim zubom u natprozornoj gredi.

3.2 Kada se planira ugradnja platnene reletna sa odgovarajucim zubom u osnovii natprozornoj greefi.

23

IlL

3.3 Kada se planira ugradnja roletne tipa »eslinger« bez zuba u osnovi zida i odgovarajueim zubom u natprozornoj gredi i omalterisanim spoljnim zidom slojem od 2.5 em (neupotrebljava se tasadna, vee obicna suplja opeka).

8.4 Dvostruki prozor sa uzanom kutijom mokrim postupkom ugradnje u slojevitom zidu

Odredivanje otvora za prozor i ugradnja mokrim postupkom ugradnje dvostrukog prozora sa uzanom kutijom u slojevitom zidu sastava:

- unutrasnji malter 2 em

_:40 ...... blok .. 9 ""m '2t: "" ...... \

- ~IlOC:I I'" .... II \ .., OJII'I

- termoizolaeija 8 em

- fasadna opeka 12 em

u slucaju:

4.1 Kada se planira zastor u vidu kapakasa spoljne strana prozora, a ugradnja prozora saodgovarajucim zuoom uosnovi zida i natprozomoj gredL

4.2 Kadase planira ugradnja platnene roletnesa.odgovarajuCim zubom u osnovi zida i natprozomoJ greeH i omalterisanim sppljnim zidom slojem ad 2.5 em (neupotrebljava se tasadna, vee obicna suplja opeka).

4.3 Kada se p!anira ugradnja roletne tipa »eslinger« sa odqovaralucim zubom u osnovi zida i natprozomoj gredi i omalterisanim spoljnim zidom slojem od 2.5 em.

24

110

.. _-"'"'-

i

. :.~:';"~' .. ;:-.-.~-"-.-.-'- .. --.;' .. -. --.-,,~,.-. - --- ---- -- - --

LIST BR.

~D~

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI

VRSTA ZASTORA - DRVENI KAPel

RAZMERA

~ ~~ (0)

c

A

B

-r";! -
«
« 0:::
0::: s
0
~ 0
«
0 -c z
-c z Vl
z Vl :>
(/) :> «
> « ~
~ Vl
~ Vl 0:::
Z ::5
(/) 0
0::: ~ 0
C§ ~
w (J';
N !:::: ::5
I
-c e:c' W
-:. «
z 6i
«.
c:( ':"? '
::3 z:
0 ~
CL :3
(/)
0
CL
(/)
~
... III

12 8

19

2

r

_"_ -Kr--"-' I-- I
K I
V
- -- ~. - ... - ---- ... --.,.
/'"
") U1 I
CJ
- ,,~~,;:;j,,"" ='l r
x~~ 1,{') _
ci
.--..
t\ V~r" .-
+
k f'- :!:
...... x
.- ..--.. c:
I :::!: ..._...
::lE x -c
x c:
r= c: ..._... 0:::
ll ____ l ._.. 0
~ ~ §5
0
_b 0 N -c
N 0
0 a:: z
a:: o, (f)
CL :>
-c
TI rr-"-'T -c z -c
z 05· ~
c: (/) :;: (/)
> a::
-c -c
-c z Cl
z oc N
Cl 15
0 ~.
F::i ::>
k Cl z
0 0 ~.
::::!E
~ a:: 0:::
Q_ 5
~ ~ z
~ ::>
~ 1,{')
r: =" '" ~ I... _i
• k: tn ...
CJ 1

I- GlTER BLOK

I- TERMOIZOLAC1JA I- FASADNA OPEKA

(o}~_2-,-,,_. ,_

....__..

r- UNUTRA5NJI MALTER 2 em

19 em 8 em 12 em

ZIDARSKA 51RINA OTVORA (nxM+ 1)

0.5 MODULARNA 51RINA PROZORA (nxM) 1.0.5

~.5 PROIZVODNA 51R1NA PROZORA (nxM-1) 0.5

,I" UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA I

I I~----------~~~·I ------------~L I

I " II ~:::::===;;~

II 1".-

Iii I

Iii I

KSf: /S\/~\2JS)\~~~~~·~~~~:~: ~~~~-'~A~l'~~~~I/~'\L/'\~7~~

I ~ !

.

~: ~~0~A~~11 ~~~~~!I~! ~~~~~\,~~:::::::-:~

I,. SVETLA STOLARSKA SIRINA I,. ®

;']~-S-P-O-LJ-AS__;N;:_:JA=AR--'-H~IT':"::EKT=O_;:_:N=S";;_KA:""=';';SI";';':RI"'::';"NA~OTV-OR-A--;oI''1 B

(14

--- _ .. --

. -._, ,,~ •...• --'.~:-~::.;'; • ..:."":-;;'--';'- ,. • •. "_ .. ". ·~;;~:.;,:;.:;·,~;;;':";':,.,,7·-.";.-;--·'···" -- ". . ••• .... __ •.• _" __ ., _ . __ ., __ •• _

RAZMERA

~ ~~ (OJ

LIST SR.

~c2

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOlVl

VRSTA ZASTORA - DRVENI KAPCI

8 19

CELIeNI "L" PROFIL
@)
Ln
1------

...--..
r .....
+
<t: :::2
A S n:::: ..--.. x
.....
-c 0 I ......... r::
n:::: 6 :::;E ..__"
0 ::::2: x <t:
~ x c
Iff c ..__" 0:::
tIl -c -c .[ ___ .1 '--" 0
0 z Z <t: S
ID -c (/) en <C 0:::
n:::: 0
Z > > 0 N
I I en N 0 <t:
> <t: « 0 0::: Z
:::.:: :::.:: n:::: (L en
;2 (/) en o, :>
Z n:::: «
en ~ ::i '-'-'f « Z -c
n:::: 0 Z (J) ::.c
-c ::.c r.n
Cl w t- ;;; ,_"
I- en :> n::::
N I :5 « C§
c::- « Z
« « t:i Z: 0::: ~
-;) Cl :5
Z <t: > 0 «
>U'l "? en ~ :::> -;),
<C
::3 z '0' Z
w» 0 0 ~
0 <C n:::: ::::!:
n, ::3 a,
(f) I-
0 =>
o, z
(J) ..:! :::>

, ~
[UNUTRA5NJI MALTER 2 em

~ITt""O 01 01(' 1 a f"m

o

\.)111..." UL I'\. 10.1 "I" ~_ L.,_j,.LJ._,_.,JJ.,_
'- TERMOIZOLACIJA 8 em
- FASADNA OPEKA 12 em
ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+ 1)
0.5 MODULARNA 51RINA PROZORA (nxM) ~.5
J>.5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1) 0.5
·Iv UNUTRA5NJA ARHITEKTONSKA 51RINA OTVORA L
I II ] I
I · , L
I I
II " r-4
I · , I I
II
I · . I
II
i · . j
i\ IV\/\ ~, !~j
ti':7A'- · .
~ ,'\."1 / !
I I
I
I ,

I

I I

I

i

I

I I

I

I

o

It SVETLA STOLARSKA SIRINA '"

~ ~

SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA

.. __ ..... - .. ~ .... -.~ -~~ .. -._ .. _._' ._",-, -"_ ..... ~ ;-~.~-.~-' -~-. - '- .~',~, ~. ,.~

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOlZOLAClON1M STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI

VRSTA ZASTORA - PLATNENA ROLETNA

LIST BR.

~ 031

111

19

LO
~
1'0 0
~ ~
.. -t-.~ r
ll1
N
<:
c:::
0
f?:
0
<:
z
en >
> <:
-c ~
~ en
en c:::
::z <:
0 .....I
~ ~
w en
I- ~
:::r:
c::: t;J
<:
-c (;j
~
z
>C.f)
'<:
:3
0 .!l
o,
en
~ I

A - r--

- I- B

I

<: z

en

I

_!._.

--r'_'

I

F UNUTRASNJI MALTER 2 em

GITER BLOK 19 em

TERMOiZOtACiJA 8 em

FASADNA OPEKA 12 em

·1 1-"""

rrl) I ~

~_J __ __J_L . __ .-LL .. _

ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+ 1)
MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM)
.5 PROJZVODNA ~IRINA PROZORA (nxM-1)
UNUTRA~NJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA
· .
II
I I
· .
II
· .
II
I
, .
I J
..
01 II
~ SVETLA STOLARSKA ~IRINA I..-
.., <II
3-5 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA 3-5

RAZMERA

~ ~~ (0)

I

I' .

I

LO

q

LO o

®

//6

RAZMERA

~ ~~ (Q)

LIST SR.

~D~

JEONOSTRUKI PROZOR SA TERM01Z0LAC10N1M STAKLOM UGRAONJA POMOCU CELlCN1H KOTVI

VRSTA ZASTORA _ PLATNENA ROLETNA

25

12 8

19

2

- ._.-r- .. ..:::;_ .. _ .. - r-

~=V~ 1

r-. I

;11-IPg·· .~.~~ ... ~ ...• :

- -. -....:!I1oo-," ---->f<:;::a .

,.-.., ~

~ +

._ ··--~r~~

II) x

o -:;:'

A

©
c t
-
I"") to
.-
- B II)
N
«
« 0::
a::: 0
0 ;:::.
5 0
«
-c z
z Vi
Ul :>
> -c
-c ~
:::.i:: en
(f) z
0:: 0
« I--
C) ~
ui
N .1--
-c I
"0":) 0::.
Z <:
~ -c
-.,
:3 z
0 >U"J
c, «
(f) :3
0
n,
(f) + c: ...__...

...__...

,.-..,

.- ........

I ~ -;;; ::z x -

x c: 0

S:;S

« 0::

0:: 0 ~

2 ~(f)

o 0:: > 0:: 0..

0.. <:

-- .. _ . ...,....'- « ~

-- .. _.'-r- ~ Z (f)

(f) 0::

V5 > ::=:f._.

> = « N z

0:: ~ ::s z .::1 >(f)

8 ~ :::!: 5

z ::I

II'

''I

ID

.~

(f) > -c ~ (f)

~ -'-._._

g -r-'._.'_

ILl

g

> r.n

E UNUTRA5N.JJ MALTER 2 em

GITER BLOK1 9 em ~~

TERMOIZOLACIJA 8 em t::\

f- OPEKA 12 em \V J. _._ . .Li._._._l.L_
f- SPOLJA5NJI MALTER 2.5em
ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1)
0.5 MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) ~.5
W.5 PROI~VOqNA 51RJNA E~9?ORA (nxM-1) 0.5
UNUTRA5NJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA L
II l' J
I I. · .
I i I I .
I · . I
II
I · . I
II
i · . i
V\ 1\/\ ~'f~ ~ .I/VV\LJ

~ ! ! ~ ~
I i II I I
~ ~
i i
I I I I
II I o i)- SVETlJI STOLARSKA ~IRINA J i ®

SA Z U B 0 M ...!f'5~____;;S,-,-PO=L;:.;_JA;.::..:.SN=.;JA-,----,-AR-,,--,HI_TE..c...;.KT.;...:.O_NS_KA_SI......;.RI,-,-NA_O_TV_O..;..;..RA-,--~ B EZ Z U BA Ii 17

.......... - .... ~ ... -_._. ····_··-7· .. · _ .... -r-: ,.

LIST BR.

~ c{5)

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI

VRSTA ZASTORA - DRVENA ROLETNA

RAZMERA

~ ~~ (OJ

25

12 8 v 19 2 I

'-<ir-' ./ r---

LO

d

LO
~ ~
, I'"
:!':
I"') ,..-." 1

r') 0
A- ~ - c-B I"') n
LO
N
I
ID LO
N
~ -c
0:::
0 0
~ 6
0
-c -c
z z
Vl 17i
> :>
<C «
y- ~
VI (f)
c::: z
<C 0
Q' ~.
N W
<C !=
-:l :c
z a::
~ «
:3 <
"'?
0 Z
a.. ~
en
F UNUTRAS:NJI MALTER 2 em :3
0
GITER BLOK 19 em o,
TERMOIZOLACjjA B em (f)
OPEKA 12 em
SPOLJA~NJI MALTER 2.5 em <C Z (fj

>

~-j--- j. l .. _._-

0-1-"- I ·r--"----

Vi

~

ZIDARSKA SIRINA ONORA (nxM+ 1)

MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM)

0.5

.5

.5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1)

UNUTRAS:NJA ARHITEKTONSKA S:IRINA OlVORA

..

II II II

, "

II

00 i l "'I~k __ __;:S:...:..:VET::..:..:LA~ST,;_::_O:;;...;LA;..;,.,;;RS...:..;;.KA_;_S=..;.;.IR~INc:...:..A --......,f';/' li ®

\J _ SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OlVORA .

/18

RAZMERA

~ ~~ (Q)

LIST BR.

~ a(ffi

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KONI

VRSTA ZASTORA - DRVENA ROLETNA

2

CELICNI uL" PROFIL
@)
Ll1
0
,,_ .. _
C
.. ...
~ ...-...
.,....
....., +
0:{ ~
A- !-B 0::: x
'- - 0:{ 0 ..-...
I"")
e:::: 5 +
0 '-#- c
III ~ .........
II/ 0:{ ........
0 d
2 0:{
lD 0:{ (7j ~r .. ...... e::::
2 > ..-- ,--... 0
! I U5 J ~ S
> 0:{ :::E X
~. X C
0:{ VJ c· .._.. .ex:
z ..._,
~ 0:{ 2
VJ ~ <I:: e:::: VJ
e:::: e:::: 0
a ~ 0 N >
w 11._. __ N 0
N !::: 0:{J.:l 0 e:::: 0:{
:c ::x: ::x:
0::: If) . e:::: n, en
<: 0:{ ~ "_. a, c:r::
J 0:{
Z o:{: ---_. <C 2 c5
>f:2. J 0 z: ·cn N
2. ~ Vi
3 >V) VJ 5 5 <C
0 0:{ :s <C J
n, 3 <C Z Z
(J') 0 t;J z· c:r:: ~
o, Cl -s
(/) i1i g :;) I-
·N 0 :;)
0 0 Z
e:::: :::;!! :;)
n,
Ll') UNUTRA~Nji MALTER 2 em

GITER BLOK 19 em

TERMOIZOLACIJA 8 em

FASADNA OPEKA 12 em

ZIDARSKA SIRINA OlVORA (nxM+ 1)

_ .. _,jJ,_

.,

0-,

MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM)

0.5

PROIZVODNA SlRINA PROZORA (nxM-1)

UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OlVORA

~---=~~------~ .. ~--------------~

II

11 I J

..

II

o

® ./1-3

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOTVI

VRSTA ZASTORA - DRVENI KAPCI

RAZMERA

~ ~~ (0)

t"J ---
-c
« z
U1
:> -c
z
« if)
~ >
V)
:z -c
0 :::.:::
l- V)
~ a:::
w ::5
F
I ~
a:::
-c
- ::5
-c
~
:z t;:j
>(/) . >
«.
--:> ; (f)
_J .
0
n;
U')
. .:0
" ~ .-- I

A - I-

- ~B

I

10

128

;

.

I

I I

I

I

I

I

l, !

I

! f

[

I

I

25

2

T

- VV'
~I-"- --ll-- I
< J
0 !
V .. - - - - ... - . - -_ -
t>

--; E.()
c:: -o -1--" 9 --',
~~~ E.()~
ci ,........
~
t\ ~~ +
,......... :::;E
to,; .... x
J c
_...... -
::::E ::::2:
x x -<
c c 0::
.__. ..__, s
« -c
a::: a::: 0
0 0
N N -c
0 0 :z
a::: a::: (f)
o, 0... >
_L.._ --_---
-,- , _-_'-r- -c « -c
z :z
175 V) :::.:::
(f)
:> > a:::
<
-c « Cl
z Z N
0 a:::
0 ::5 -c
> ~
N => z
6 Cl >(/)
a::: 0 ~
0:.. :::;E
~ I-
~ =>
z
~ !m. it) =>
'''\.' .. -~
'/ ."\. "\." ''- =-..lI
~ I E.()
a UNUTRA5NJI MALTER ZID 00 OPEKE TERMOrZOLACIJA SPOLJA5NJr MALTER

2 em 25 em 8 em 1-2 em

ZIDARSKA 5rRINA OIVORA (nxM+ 1)

0.5

.5

MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM)

_ _-

PROIZVODNA 51RINA PROZORA (nxM-1)

UNUTRASNJA ARHITEKTONSKA SrRINA OIVORA

..

II

"

---

,', " ... _ .. -. ~':';"':::': ..:.:,.'-=---

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CEUCNIH K01V1

VRSTA ZASTORA - PLATNENA ROLETNA

RAZMERA

~~~@

LIST SR.

~c~

I- ZID OD OPEKE 25 em '\....__/_ .. ---I.V': ___,. _" _ ., _ .,~.,_
I- TERMOIZOLACIJA 8 em
I- SPOLJASNJI MALTER 1-2 em
ZIDARSKA 51RINA 01VORA (nxM+ 1)
0.51J.. MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) Lo.5
1.0.5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1) 0.5.
I" UNUTRA5NJA ARHITEKTONSKA SIRINA 01VORA l,
I 1 I l 11 I
1 'I ! ! I
r II !
' ,
I II I
I i i I
.,..,L,,"\."\.'U r '.1'
tJivVstr ~
I " F'/ 1
, . lL\!'\/\J
II
i i I
·0A I kSVETLA STOLARSKA SIRINA {, ®

3-5 I] SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA 51RINA 01VORA 11 3-5

~~~--~~~~~~~~~~~~~~~~~~

!2(

IC
I
A- I- - f-B
•
'D r··-· .
0
~
-
-e-
~~
«
-c oc
0:: 0
~ f:::
6 0
-c -c
:z :z
-c <.n en
:z ;> >
« .~
~
en <.n
:z e::::
0 :5
r
~ 0
w r
r en
~ :5
0::
-c ti
« >
~ <.n
:z
>(f)
-c
:3
0 ~
a...
en
.:lI .-- I" UNUTRA5NJI MALTER 2 em

T

_ .. - ..

11

- ' __ ._' ' ;-;:. __ .. _-;.-;;·_0,_;: ' , __ ..:. ,,,-;_;._._,,'. __ ,,,. __ , .,_:_ .. :_".,, .". . . . __ ,.

LIST BR.

~c3

JEDNOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA POMOCU CEUCNIH KOlVl

VRSTA ZASTORA - DRVENA ROLETNA

RAZMERA

~ ~~ (0)

2

A

c
- r- - l-
I
I D

:::::!i:
,-...
I"J ..-
+
-c :::::!i:
B 0::: x
0 ..-..
~ § I""')
_-_ .. -"- +
0 t:
5 ..__..
« CD ..__..
z ..-.. -c
-c tn .- .--.. 0:::
Z > I .::lE 0
tn « :::::E x .~
> X t: 0
~ t: -
Ul « ........ -c
;:2 z :z: -c
e en [ ___ .1 « 0: z:
tn > e::: 0 tn
0::: 0 N :.>
« w .~ N 0.
0 l- e e::: ;2
N I tn e::: a...
e::: e::: a... tn
-c -c :5 --.-" <:( .~ e:::
J C§
Z <:( 0 Z tn
~ J I- tn :> N
z tn :.>
:3 ~ -c -c
0 :3 ::s « z J
0- ~ Z ,a:: z
tn a 0 :5 >If)
a... > s ~.
tn tn :::)
0 I-
a 0. :::)
z
a:::: ::::::E :::)
a... UNUTRASNJI MALTER 2 em I ~ -4.~A6~~~~~ ~p

ZID 00 OPEKE 25 em ~- ". .. -r !l)o'

TERMOIZOLA.CIJA 8 em

SPOLJASNJI MALTER 1-2 em

ZIDARSKA SIRINA OlVORA (nxM+1)

MOO,ulARNA 51RINA PR9Z_(}RA (n~~)

0.5

PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1)

UNUTRA5NJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA

n

, ,

II

II

o

LIST BR.

~D~

JEONOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA PREKO SLEPOG OOPROZORNIKA VRSTA ZASTORA - DRVENI KAPCI

RAZMERA

~ ~~ (OJ

12 8

19

2

c

©

A

III

~ .
-c
-c n::
D::: ~
0
5 0
-c
« z
-c z en
z Vi >
en 5' «
> -c ~
~ (/)
~ (J) D:::
:z :S
(f) ~
D::: ~
C3 ~
LU "',
N I- ::s
:::c
« ~ l:::i
--:> «
z >
-c (f)
-c --:>
:3 :z
0 ~
o, ::3
(f) 0
n, ~
(f)
~ ~ .........
.-
+
~ ::::2
x
..... ......... I::
I ::::2 <:»
::::2 x -c
x I::
c:: ..__. D:::
.._... ~
«
i:2 D:::
0 0
0 N -c
N 0
0 D::: Z
D::: c, (/)
n, >
«
-c :z -c
z (f) ~
us > :n
> D:::
-c «
.~ z CI
D::: N
Cl :S
~ -c
:::> -:>
N CI :z
0 0 >Ul
D::: ::::2 i:2
a, I-
:::>
z
~ :::> B

III

r UNUTRASNJI MALTER 2 em r GITER BLOK 19 em

(n)_.

f- TERMOIZOLACIJA 8 em <:>
- FASADNA OPEKA 12 em
01VOR U ZIDU (nxM+5)
2 ZIDARSKA SIRINA 01VORA (nxM+ 1) 2
0.5 MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) ~.5
!oD.5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1) 0.5
I l I
I ' · .
J-..l I " ,.......4
:..... I I J "'
I · . I
I II I
I · . I
I II
j · . i
~):\/\/\t\" ~~'('J _U ~~ JlV\/:

V £;J!i%'//!.. ; , '> Ii 1 ~~~Ilr_~ __ ___;i r---i --~~---'f"'J[t-r::::: _:: J J

0A J ,lLk S::....:V-=.ET.:....::LA:....:........=S..:....:TO:..=LA;...:;..R=S:....;;.KA.:.......=:.SI;..::.RI:....;;.NA.:..._ __ ",1" . ® ~

/j "I I B 12:""

3-5 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA

SA ZUBO,;;_M~'----....;;;..;.....----------;;f BEZ ZUBA

LIST SR.

3t2

JEONOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRADNJA PREKO SLEPOG OOPROZORNIKA VRSTA ZASTORA - PLATNENA ROLETNA

RAZMERA

~ ~~ (Q)

OIVOR U ZIDU (nxM+5)
2 ZIDARSKA SIRINA OIVORA (nxM+ 1) 2
MODULARNA SJRINA PROZORA (nxM) .5
.5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (n~M-1) 0.5

· .
II
I I
· .
II
· .
J J

I J
· .
II
· .
CD I II ®
17 ~ SVETLA STOLARSKA SJRINA I;
"I 71 I
SPOLJASNJA ARHITEKTONSKASIRINA OIVORA 7
121 Je 10
I
A- -8 10
f- - N
-c
-c 0:::
0::: 0
0 >
I S I-
a
10 «
« z
z tn
tn >
>
;2 ;2
tn
tn Z
0::: 0
« I-
a :::c::
N w
~
« r
"'? 0::
Z -c
>(I)
« -c
3 'J
Z
a >Ul
n, -c
tn 3
0
a...
tn E UNUTRASNJI MALTER 2 em

GITER BLOK 19 em

TERMOIZOLACfJA 8 em

FASADNA OPEKA 12 em

It 12 It 8 1<

19

- ,_ -/"""_._"-" - I
> j
I.· .............
-- _, .. .. , .... - ..
:-........ 10 I
ci
_. .. j'{" ..........
T / , ::::2:
1>' . .@ ~
~t~ +
,-.....
.. - IN' ~::::2:
x
- .... ~~ ,-.....
.....
+
c
I:? .__..
.__..
::2 x -c
x S 0:::
I c 0
,.__.. « ~
c2 [:t::
a 0
0 N -c
N 0 Z
a 0::
0::: n, tn
0.. -c >
_j-~. -c z «
~.~.~.~'- :z (/) ~
---'-'_' ;-"_"-"-, Ui > (/)
0:::
> « C§
-c z N
Z 0::
a :5 -c
~ ::::) 'J
a z
0 ~
0 ::::2:
0::: 0::
• Ii?: l-
I n; ::::)
~ z
::::)
~ 10
'././, ././././ '", 9
! .~ - ~
a
!'-._ r

(rl)

\..::_/ _ J_" -L:-:.....J., _, ,_ ,-Ll_

LIST BR.

~c~

JrONOSTRUKI PROZOR SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM UGRAONJA PREKO SLEPOG DOPROZORNIKA VRSTA ZASTORA - DRVENA ROLETNA

RAZME:RA

~ ~~ (OJ

25

12 8

19

2

I

Ii' I
-.E- ;-'
k' i
-:
<,
-: l(') I
. _. _ ... ~' ~
~
,._., . ..
~ <,
- -
® ::!E
1'0 ..-...
..-
+
, ::!E
x
xC" -r ~r -~ ,~
-
""t\ ~ c
- '-'
~/ .........
;;- -c
l< ..-... 0:::
..- ~
I ..-..
::!E
::!E x
x c 0
.C .._."
..._, -c
« « z
0::: (.f)
0::: 0
0 N >
_ J_.l .L. ___ N 0
0 a:: -c
a:: o, ~
n, _.- en
- « 0:::
- _ .. - -1----- - -c z t3
z (J)
en N
> >
-c
-c -c J
z Z
Z 0::: ~-
Cl -s
§2 ::> l-
N 0 ::>
is 0 z
~. a:: ::!E ::>
~\! c,
.,:~ ~~ If)
I 0
' .... ~"'"" ., -'"" A - -

©

If)

d

- -8

I

E UNUTRA5NJI MALTER 2 em

_ ~~W~OI~~~C1JA 1 ~ ~~

OPEKA 12 em

SPOLJA5NJI MALTER 2.5 em

o

'0

ONOR U ZIDU (nxM+5)

2

ZIDARSKA 51RINA ONORA (nxM+ 1)

2

MODULARNA 51RINA PROZORA (nxM)

0.5

PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1)

0.5

,

..

II II II

, ,

II

SVETLA STOLARSKA 51RINA It

® 12.6

SPOLJA5NJA ARHITEKTONSKA 51RlNA ONORA

DVOSTRUKI PROZOR SA UZANOM KUTIJOM UGRADNJA POMOCU CEUCNIH KOTVI VRSTA ZASTORA - DRVENI KAPCI

LIST SR.

~D~

RAZMERA

~ ~~ (OJ

ZIDARSKA ~IRINA OTVORA (nxM+ 1)

I

Ll1
G
co ~
I'
- -8
-c
oc
-c ~
a::
0
5 «
z
« Ul
z >
Ul «
> ~
Ul
-c z
::::.,:: 0
Ul ~
a::
« w
CI l-
N :::r::
n:::
-c -c
--:> -c
z
~ --:>
Z
:3 ~
0- 3
n, 0
Ul n,
(/) I

A - ~

'0

r UNUTRASNJI MALTER 2 em

r- GITER BLOK 19 em

TERMOIZOLACIJA 8 em

FASADNA OPEKA 12 em

12 8

19

2

I,
- - ·-V>-_··_·' 10-
r:> I
I
<,
. .. .. _ .. -- .. - -- _ .. "_ - -- _ ....
<,
./ I.!) I
ci
•
~ L(}~
/.,.10;' r.::::: 0 .--.
I\~ ~
~ +
:;.- ;S ::;;:
x
......... c
~ .......
I .........
::;;: -c
F= ~ x a::
x c ~
c ..__..
..__..
F= ~ «
oc
0 -c
iI== 0 N Z
N 0
0 oc Ul
0::: a, >
= n,
-c -c
~I. I- '--._._- -c z ~
f---" ,...- ,.-- .. - . -..- z en Ul
Ul > 0:::
> -c
El
F= -c -c N
z
Z 0::: «
CI ~
s --:>
~~ ::::l Z
CI ~
0 0
~ 0::: :::::!E I-
~ c, :;::l
- ~ z
::>
I" r-..."'u..o L(}
• '//// '7'.19 ~ ,
__, . 17
./ L(}
r-, 0 ©

T

r>. ~_.!I:=! ====1.A._._._jJ._

0.5

.5

MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM)

y~_qgyg~~~$IRINA PROZORA (nxM-1)

UNUTRA~NJA ARHITEKTONSKA ~IRINA OTVORA

---- -------

..

j j

II

LIST BR.

~t~

DVOSTRUKI PROZOR SA UZANOM KUTIJOM UGRADNJA POMOCU CEUCNIH KONI VRSTA ZASTORA - PLATNENA ROLETNA

RAZMERA

~ ~~ (OJ

25

12 8

19

2

- - -t-"",i-"-"-' r-

~===I::'/

C>

<,

c

l.{)
q
...
LO a
.q: .--
.-- ~ e-r-
ui"---
N
-c
-c 0::
0:: 0
0 F::
F:: 0
0 -c
-c z
z if)
(/J >
> -c
« :::£
~. if)
VI Z
e::: 0
« l-
e :::£
N lLJ
I-
-c I
~ e:::
~ <c.
-c «
~
::3 z
0 ~
n,
(/J ::3
0
~
~ A

i

B

T

"I ......... «

:::::!! ~ 0::

x c 0

5'-'F::

-c ~ 0 e::: 0 "" o N Z

~ ~(/J

e::: a, > a.. «

- . ._._-- «:::£

.. r-r- • '-'-"T ~ ~ ~

> « - -c Z N Z e::: -c e :5 ~ o ::> .z

F::i e ~ o 0 ~

e::: ~ ::;J

a.. Z

::>

I"

''I

-c .z

en >

;2

if)

~

o _L...._.~

til -,'_'_

~ UNUTRASNJI MALTER 2 em

GITER BLOK 19 em

TERMOIZOLACIJA 8 em

I- OPEKA 12 em ~-.! 1.2 __ "_
f- SPOLJASNJI MALTER 2.5 em ,_
ZIDARSKA SIRINA OTVORA (nxM+1)
0.5 Ir MODULARNA SIRINA PROZORA (nxM) 1.0.5
"!
1..0.5 PROIZVODNA SIRINA PROZORA (nxM-1) 0.5
. _, ............. _.
v UNUTRASNJA ARHJTEKTONSKA SIRINA OTVORA L
"I II l I
I I ..
I I I
II
I .. I
j I
I M/A i i ., I
j II j
~
V \/V\ ~ ,~ It ~ 1:::= /V\j~
~ ~~;1 f f , y~~ ~
~ 11 I !
I ! ! I
i II j
j j_
I I
II (9

I

. k SVETLA STOLARSKA SIRINA L-

I /j "

-10 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA SIRINA OTVORA

®

LIST BR.

~D~

DVOSTRUKI PROZOR SA UZANOM KUTIJOM UGRADNJA POMOCU CELICNIH KOlVl VRSTA ZASTORA - DRVENA ROLETNA

RAZMERA

~ ~~ (OJ

25 v 12 8 _v 19

2

I

C

I

_'-,--r ', ........ ~V--?r .. - -

~;i.i ........ _i .. I __ .~_ .. m1~~~_. ~_:,~I

~~:-.- - .-._. ~

'£1 ,~

U'V'ut1JY.... /

-- ®

r--_

,

A - ._

- I-- B

U1 0
N l")
l")
N
UJ
N
~ ;:::
a a
S -c
z
-c Vi
z 5>
(/) «
> !.:::
-c (/)
z
!.::: 0
(/) f-
e::: !.:::
C§ LLl
.f-.
N :J:
-c 0::
""? «
z -c:C
.~ ""?
Z
:3 >(f)
a «
n, ::3
(/) a
a,
(/) f

;2

Ll_. _ill t; - ~ ._._1_

tn-1-- r r -,,--

:5

I:;:j

> U)

E UNUT.RA~NJI MALTER 2 em

GITER 8LOK 19 em

TERMOIZOLACIJA 8 em

OPEKA 12 em

SPOLJA~NJI MALTER 2.5 em

ZIDARSKA ~jRINA OTYORA (nxM+ 1 )

MODUtARNA ~IRINA PROZORA (nxM)

0.5

PRbfzVODNA SIR INA PROZ()RA (nxM-l)

UNUTRA~NJA ARHITEKTONSKA ~IRINA OlVORA

..

II

II

"

o

®

- It SVETLA STOLARSKA ~IRINA I,

I -10 01 SPOLJASNJA ARHITEKTONSKA ~IRINA OTVORA"l

ELErvlENTI JEDNOSTRUKOG PROZORA

/ ;

, I i

prozorsko staklo (4+16+

...------H--f------f-...., A 1 di s ta DC e r 16mm

ldgroskopna is

t rajno plasticni silikonski ki t

,

zaptivDa penasta traka

podlo~ne plocice ad _parene bulwvine r-----+----i..,..,~~c

zap ti v ka po r-----+--H-~rf\ celom obodu

~ljeb za G)oljnu proz,orsku dasku

kit

e

lotvica za z ast.ak.L

ednorucni okov

lamelirano drvo (smreka, jela) sa vlaino~6u lOt

,.......,::..w-,'--h4-----I---I~-... Lmpr-egriac I ja sa z a s ti tnim lazurnim sredstvom

zidarska mera 521

/t----+--~.....r zljeb za unu t rajin ju ozorsku dasku

a)+

1'5+ 15 ! sis 110 I

DETALJ SPOJA VODORAVNI PRESEK, 1:2

SASTAVLJANJE PROZORA, BALKONSKIH VRATA I FIKSNIH PREGRADA

ekser 22/50 __ -, doprozornik

spOjna letva 31x22 doprozornik

zlje b ,

<itt~l~~",," "IrIna lOmm j.

vijak zq drvo 5xBO

/Z.!3

DETALJ mOKRE UGRADNJE, VERTIKALNI PRESEK, 1:2

I! I!
Q) III I!
E E III
<II <II E
~ E <II
0 IS .:o!
> :::I II)
N 16
·0 :0
... 0 'tI
Q. E 'N DETALJ IvlUKRE UGRi\DFJE, HORT Z OTTT\L~n p. ,.JS SIC, 1: 2

-,

--- -------- - -- - - ----f----'

.

I

~

~

i

J

i

r

I

I

DETAL<T SPOJA DVi\ ERIiA BEZ PRECKE H OTUZONTALHI PRESEK, 1: 2

DETALJ SPOJA DVA KRILA SA PRECKOM HOHIZONTALNI PRESEK, 1: 2

I

!

I !

I

[

,

I I

[

~ i

r

I

~'_"'__----'-.r---···-rr--- -.~.- ...

.. __ .J. ... :

Prozorskl kapcl sa nepokretnlm lamelama

PO 460 660 860 1060 ,1260 1660 ;
MO 60 80 100 120 ; 140 180
; 81 S ~
~
i
~ :;: [I i Ii (II]
;
8 !il I II II II
~ -

til ~ [I I II II II
!I
g @ I
h~1 II " I 1131 Natln otvaranja

! PRO .. ZORSKI KAPAC

S POKRET I ,1M LAMELAMA

.. --, ..

,

I I

Pi'o;;.:orski kape: sa pCkre!i'!!!rl .11

• lamelama . ,

I

i

! l

r

f

lilt !I

'",
PD. ~ s6a 868 1068 1268 ::~%!~--
hiD 60 80 100 120 140 :.~180
~ S .~ ,j'
..
til :;: I • II II 'f:
,.._ .
~ s = lEI I§I~I Jli,lf:.
1§j1~1 I ~~
1 I I<=I~'
.
I] [I [I II [I
~ 0 .
:!
~ ~
s g I
s .
, I

1131 It II 1~1~1 Desn! pr020'Levi prozor- asimetrl~1

levi kapak Simetrtcnl kapak

x

PRIPREMAGAILJN0G0KVIRA S MONTAZOM !.AMEbA

~

, 1

Ii

I I

3

duuinOl 12·

-----_ ....... __ ..... -- __ ...... _ .......... - _---

---------------------,

I

I

L X II

Presjek D

~Ikfu~

. --. ---- __ -

3 . __ .-._ 4

Presjek B -I

~ 15

~. I

ume~e ramele

.,' ir-:

1 2 3 4 5 pomeni redosled montaZe

. oznaOl!.vaju redoslijed moiltai:e

o U)

z: o

~

25 2

0
u. ,
;::~ 1;
c:
z
.~ ""'0 a:::
z ::0 0
§;; 0 0
~ c
~ ~
:I: a
~ ~ ~
s (/)C (/)C
:;c :;c
z Z Z
Ul >
S >
""'0 "'IJ
!!l< ::0 ::0
a 0
2i! N N
Z 0 a
> ~ S!
.~ ;_;. CD ~
-...J
0 (0 a:::
S!
- .~.l
-...J
-...J 1>-
T
m ~
I

1m
To o

~

E

» I

I

Ul I

~ I

~ I

z

o §;; ~ I

~ ~ I

E ~ I

CD g ~

~ - i

VI i I

s (J)

(/)C S I

j I I I

o 0 I I

~ lL.lJ

I I I I I I I I I I I I I

I

_._.~_[11

N

~

SPOLJ. ZiiiARSKA 'viSiNA OWORA

~ I L i I
! !
.... II I
· .
j ~~/ ~" ,/. . - \ \/\\l\/l
~&'\..,\N ~' ~~0
I
! ! ~~
II': J I ,\l r
'~ II 'L' _,"' DlJ
~ · .
~ II I
· .
.~ II .1 I 1


o.st PROIZVODNA V1SINA PROZORA 139 jkQ.S i /1

0.5: MODUlARNA VlSINA PROZORA 14M 1...1 M I I
0.5
JI 0
~
It UNUTRASNJA ZIDARSKA VlSINA ONORA 151
x
.- "1 r x.x
100J c....y.
x.x.
o _:0b.
,x,xl- .. _L- CI

~

E

I PARAPET

0 »
~ ::::0
I I
c., -j
-0 fIl
;0 A
0 -j
N 0
0
;0 Z
:l> CJ)
A
;0 rn
___"
I A
0
z:
U1
--I
:::::0
rr:
.....__
A
n
c.,
rn I
I
I
[
f
~
I
I
f
I
!
<-ozo I
;;0:;0»-
.~ 0.(") ~ 1
»NZZ: I
o N M
~.;OC- I
G')~ •
~ ~ f
a Cl
~ z I
c....
rn
I I I I !
!
-OUl-OOO IT
~»O:s;: i
'-'Ul:S:::....,_ I
2-0° ......
f'Tlo(")~
zc....C::S;: ,
>f'Tl(") i
:;O~f'Tl IT
~
03::c: ~
r (') ,
"
~::5:z ~
Z~I i
»c ~
3:: A "
>0 I
:< I
I
i
I
I ~,-..........---'.'- ...

:;;0 0 )::>
CJ
i· ::;;0 ::::tJ
rr1 I
CJ
;; --I
:z fIl
~ A
rn
0 --I
P. :< 0
0 :z
I ::;;0 (J)
i :>
c A
j N III
G>
1;; ;:!
c
!::,! U') A
I ~ :>
; CJ 0
H !C_ :z
j 0 0- Z
C) :s:: (J)
, ~ §
, , N --l
, ,
, , ;s:;:
, , I CJ :::::0
, ,
, , H c c

, , N A'
, , :>
, ' 0
.--,-_ .. -"--, . ....1 1,'- C
~ G) C,_;_
::;;0 III
»
CJ
N :z
G> ~
H 9 c
~ ~ CJ
<
m 0
j::J U')
--I
~ 0 :::0
m e:
5
G> A
,." 0
~ G:l
I -0
::;;0
0 0
N
0
::;;0
» 1--
'--
--
-
-I-
-
~I-
f--
,..+-
~.;= ~. ....
-
IJ) C
"1l I J i "'[I
a I ~
[ I
S; I I ~
N I I §;:
i I I ?D ~
~I I j ~
-L ~W'-1 :;0
I J ~
~ I I ;B
;t I I
!!l' I I U)< I'a
0
21 I I $!
S; I I
"-I' I I ~. ;;:I,
;::~~ -.j
(II l- N
1--
f--
-= ..;..- II I I I
..
-
I-
1--
,_
-- ~
I
~ ,_
l
I
t
~
;s:;:C I
§i
I
i~ ~~--
!a'N
~i
"'[I s:: ~
:;0
~ ~
~
... ...
~., !!
~
~
t
f
I SPOW.ZIDARSKA VlSINA 136

t SPOW.ARHIIEKT.V1SINA OlY. f13v

, 111

I . ! f!
II J
i se I
II<." IQ<
J i i UNUlR.ARHITEKT.V1SINA 148 i
V1SINA PARAPETA 1 DC
i i PROIZVODNA VlSINA 139 l ~O
_ MODULARNA VlSINA 14M-14<J 1 JM ~
15 UNUT.Z1DARSKA VlSINA 151
2~ CISTA V1SINA 268 2
~ SPRATNA V1SINA 290

I I ~ I I
:;;0
~ II
~
~
! ~
.JlOO!J_ - .L... I I [

I

I

!

I

I

I

I

I

I

i

! ~'

I

I

I I

II DEO: VRATA

1.0 UVOD

Vrata predstavljaju odredenu konstrukciju u otvoru spoljnjeg iii unutrasnjeg zida (spoljna iii unutrasnla vrata) i imaju razlicite funkcije, zavisno ed prastorija iii prostera koje ie potrebno spojiti iii razdvojiti.

Uslovi kaje bi trebalo da ispune spaljna vrata slozeniji su nego kod unutrasnjil"l vrata. Spoljna vrata suizlszenaspoljnimuticajima pa se maraju zadovoljiti uslovi nepropustljivosti spojeva, atpornasti na vlagu, i maraju biti taka projektovana da pored estetskih zahteva zadovolje uslove fizicke sigumosti. Zatim, treba da budu tako ugradena da se mogu zakljueati i da se zakljueana ne mogu otvoriti i da odolevaju pritisku od 1000 Pa. Aka imaju zastakljene delove, oni moraju biti obezbedeni od provale ..

Unutrasnja vrata moraju se projektovati tako de trajno odgovaraju potrebnim funkcijama - obezbede komunikaciju izmedu prostorija iii odvoje pojedine prostor-ije da bi se obezbedila:

• zvucna zastita,

• protivpozarna zastita, .toplotnazastita

• zastlta ad raznih stetnih uticaja (svetlost,elektromagnetna jonizujuCa zraeenja, gasovi),

• provetravanje, .,

• osvetljenje;

Unutrasnja vrata moraju se projektovati i ugraditi tako:

• da se ne mogu kriviti, ako se nalaze izrnedu prostorija sa razlicitom temperaturom i vlaznoscu vazduha,

• da njihove mere i konstrukcija odgovaiaju fiekvenciji prolaza, koja se stalno iii povremeno ocekule,

• da odgovaraju propisima za zastltu od poiara,

• da se prilikom evakuacije mogu lako otvoriti i omogucitl normalnu evakuaciju.

Posebnu paznju je potrebno posvetiti rnestu vrata u prostoriji, pravcu kretanja, postavljanju narnestaja. Vrata u enterijeru 58 moraju smisljeno postaviti, jer nepravilno postavljena smetaju u koriseenju prostora, pa ga mogu uciniti i nekorisnim.

Vrata se u opisima kod serne stolarije oznacavaju prema konstrukciji dovratnika i krila, broju krila, naelnu ugradnje dovratnika, naclnu pokretanja krila, smeru zatvaranja krila, materijalu za konstrukciju dovratnika i krila, zavrsno] obradi, modularnim velieinama.

Vrata sesastoje od dovratnika (okvira) i krila. Dovratnik je nepokretni dec vrata, koji S8 utvrduje za zid otvora. Krilo je pokretni dec vrata, cijim se pomeranjem vrata otvaraju iii zatvaraju (sI.1).

49

- NADSVETLO

2
1
1
2 2

1

. dovratnik (okvir, ram) . krilo vrata

81.1- Konstruktivni sklop vrata

Ako postoji pot reba da se prostoriia osvetli preko vrata, radese vrata sa nadsvetlom,koje je horizontal nom preckorn odvojeno od krila vrata.

Prema broju krila vrata mogu biti jednokrilna,civokrilna, trokrilna, cetvorokrillls, visekrilria. Vrata mogu biti i dvostruka kada je potrebna toplotna (iii druga) zastita(balkonska iii spoljna ulazna vrata).

Veli¢ina vrataseodreduJe prema potrebama.prolaza (brej iuslovljen~ brzina prolaza). Na velicinu utica i funkeija prostorile (mogu6nost unosenja i iznosenja narnestaia). Kod jednokrilnih vrata, svetla stolarska sirina ne bi trebala da bude manja od 60 em (za sporedne prostoriie, na pro ostava u stanu). U stambenim zgradama jednokrilna vrata na sobama za spavanie bi trebala da imaju svetlu stolarsku sirinu oko 80 em; sporedne prostorije, kupatilo, we - oko 70 em; ulazna vrata u stan oko 90 em; ulazna vrata u kucu oko 115 em. Dvokrilna unutrasnja vrata imaju svetlu stelarsku sirinu od 120 - 170 em, a spoljna ked ulaza u kucu od 140 - 220 em. Svetia visina unutrasnjih vrata je najmanje 185 em, a normalno je da bude od 195 - 200 em.

Svetla stolarska sirina se mora prilagoditi specificnim potrebama prostorija (na pro kod bolnies, da bi kroz vrata prosao bolesnicki krevet, svetla stolarska sirina je 100 - 110 em).

2.0 UNUTRASNJA VRATA PO JUS-U

2.1 Definicije

Unutrasnja vrata su vrata koja se ugraduju U otvore unutrasnjihzldova svih vrsta objekata u visokogradnji.

50

Modularna sirina je razmak (velicina) izmedu dve pomocne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izmedu dovratnika i okvira za ugradnju (za suvi postupak ugradnje), odnosno kontaktnog zida (za mokri postupak ugradnje).

Modularna vrsma je razmak (veJicina) izmedu dve pomocne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izmedu nadvratnika i dovratnika (u gornjem delu vrata) i sredinom spojnice izmedu slepog praga okvira vrataigornje povrsine meduspratne konstrukcije, s' tim da je sirina spojnice 1 em (mokri postupak ugradnje), odnosno sredinom spojnice (1 cm) izmedu slepog okvira za ugradnju i dovratnika (u gornjem delu vrata) i sredinom spojnice izmedu meduspratne konstrukeije i slepog praga okvira.

Proizvodna velicina podrazumeva slrinu I visinu vrata koja je od modularne velicine manja za 1 cm.

Zidarska velicina otvora za ugradnju vrata podrazumeva sirinu/visinu koja jeod modularne velicine veca za 1 cm, a odnosi S8 nakorisnu velictnu zidarskog okvira (suvo ugradivanje) iii velicinu otvora u zidu (mokro ugradivanje) .

2.2 Modularne velicine unutrasnjih vrata

Po jugoslovenskim standardima, industrijski proizvedena vrata moraju imati modLllarne velicine (u odnosu na osnovni modul M; cija je vrednost 1M=10 cm), ito:

rnodularne sirine: 7M; 8M; 9M; 10M; 12M; 13M; 18M; 21M;

J JEDNOKRILNA J DVOKRILNA k

modularne visine: 21 M; 24M; 27M; 30M;

Klizna vrata mogu biti i veclh modularnih velicina, kao i vrata posebne namene.

Uobicajena modularna visina unutra.snjih vrata u stanovima iznosi 21 M, odn. 210 em. Modulama visina krila iznosi 200 cm.

3.0 PODELE VRA TA

3.1 Podela vrata prema broju krlla

Prema broju krila, vrata se dele na:

• jednokrilna,

• dvokrilna,

• visekrilna.

51

I

3.2 Podela vrata prema vrsti materijala

Prema vrsti materijala, vrata mogu biti:

• drvena,

• metaina,

• plasticna, .~ staklena,

• kombinovana.

3.3Podela vrata premakonstrukciji dovratnika

Prema konstrukciji dovratnika, vrata mogu biti okvirna i kutijasta (na pro balkonska vrata u kombinaciji sa prozorom - sa razmaknutim krilima)

3.4 Podela vrata prema konstrukciji krila

Prema konstrukciji, krila mogu biti:

• ravna krila (glatka iii puna vrata sa iii bez zastakljenog otvora).

• krila sa ispunama (staklo, daske, lepljenica,iesonit).

3.5 Podela vrata prema naelnu pokretanja krila

Prema nadnu pokretanja krila, vrata mogubiti: • dbrtna - oko kraJnje vertikalne ose (sI.2.a)

.;. oko srednje vertikalna ose (sL2.b),

• klatna. vrata (sl2.c),

• klizna vrata (sl.2.d),

• sklapajuCa vrata (sI.2.e),

• harmonika vrata (sI.2.f).

a)

c)

b)

"

,

~ \

e)

f)

d)

51.2- Vrata prama nacinu pokretanja krila

52

3.6 Podela vrata prema smeru zatvaranja krlla

Prema smeru zatvaranja krila, vrata se dele:

• desna vrata - sa zatvaranjem krila u smeru kretanja kazaljke na satu;

~Ieva vrata -sa zatvaranjem krila u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu.

Smer- zatvaranja dvokrilnih vrata eareauje seprema krilukoje se poslednje zatvara (sI.3).

!! II

II II

DESNA JEDNOKRILNA VRATA

LEVA JEDNOKRILNA VRATA

:

DESNA DVQKRILNA VRATA

, .

LEVA DVOKRILNA VRATA

S1.3- Odredivanje smera zatvaranja vrata prema JUS-u

4.0 NACINI UGRADNJE UNUTRASNJIH VRATA

U praksi se koriste mokri i suvi postupak ugradnje dovratnika unutrasnjih vrata.

Mokri postupak podrazumeva ugradnju dovratnika pre malterisanja

zida.

Dovratnik se za zid pricvrscuje eelicnim kotvama u toku zidanja (zidarska i proizvodna sirina otvora se poklapaju). Dovratnik se.rnora za8tititi od upijanja vlage iz maltera tokom zidanja i malterisanja. Posle zavrsenog malterisanja vr8i se opsivanja vrata letvicama i kaeenje krila. Ovaj nacin ugradnje je karakteristlcan za stolarski dovratnik, koji je obleno zanatski proizveden i jacih dimenzija od industrijskih dovratnika (sI.4). (Videti skripte prof. Miodraga Petrovlca).

53

141

!

I

I

I

,

~

IT !

I (

I I

i

I

!

I

•

I

I

/f.L

TER PAPIR III FOLIJA

STOLARSKA SVETLA SIRINA 60 70 80 7.5

51.4- Ugradnja vrata sa stolarskim dovratnikom

Za vrata po JUS-u dovratnici su manje debljine od stolarskog dovratnika i iznosi oko 4cm (prilog br.1).

Suvi postupak ugradnje podrazumeva ugradnju dovratnika posle malterisanja zida i izvedenih molerskih radova.

Dovratnikseuevrscujeza zid preko slepog dovratnika (prHog br.z), preko umetka u zidu (51.5), direktnim upucavanjem eelicnim ekserom iii preko vijaka i plasticnih tiplcva (zavisno od materijala od kega je zid sazidan - opeka, beton, ... ).

~I UMETAK ..q

~

I ,
r I r
/"/////..-f I/'J r./.l r./.l t'A VA V/////. r-,
:='=f9c ~ ~ • .! .... ~
.. ,
~::f" , C;f·· .. I
"
I I
A STOLARSKA SVETLA ~IRfNA 61 71 81 'A
0.5 PROIZVODNA ~JRINA VRATA 69 79 89 0.5 ~
.., o 5 . MODULARNA SIRINA VRATA 7M 8M 9M 10 5

. !.r __ =Zf;:.;.DA=R=SK=A_;S=fR=IN=A;_O:....;.TV..:...cO=RA:....;.___7'-'1_,::_81'--'-'91:___--7I': '

81. 5- Ugradnja vrata preko umetka u zidu

Po pravilu slepi dovratnik (kao j umetak u zidu) postavlja zidar, pa se vidna povrsina stepog dovratnika smatra zidarskorn sirinorn za ugradnju vrata. Posleugradnje dovratnika, spojnica izmedu slepog dovratnika i dovratnika se opslva letvicama, kace sa krila vrata.

54

!
I
I
I
I
1
•
,
I
I
I
i
,
I
r
!
f
I
i
i
I
~
!
f
i
!
i
I
I
r
/1-5 I LIST BR. UNUTRASNJA VRATA PO JUS-U RAZMERA
~ MOKRI POSTUPAK UGRAONJE U ZIDU OD 6.5 1 12 em ~ ~~rm
KR1LO VRATA - RAVNO (GLATKO)
j'
, IRS ~
~ ~ l!}'
- f -' ~
-:::::~.
C "'5.-- %:/ l!}
N ci
~
n
I
I
I
A B I
I
i
to I a (» -
o::i :::!:
a a .... ..-
C) I N N N N
-
« J ~ ~ j:5 <C
Z I ~ ~ ~ 0::
V) 0
I 10 :> I S
~ .~ ~ -c <C
--- Z Z
- ,- ,- V) Vi Vi «
10 :> z
:> :> Vi
I -c < « :>
« z z z
::.::: I ~ CI 5 ;2
[/) 0
c::: I ~ [fl
:s ::> =:I ~
Cl i5 Cl
~ I 0 c::: 0
:::!! a, :::!: N
I
I
I
I
I
r
,
I
M
IKOTA PObA ~
~ ..-
"-
IKOTA KONSTRUKCIJE I~_I l!}
to c:i
'-I. . ..1
l!}
c:i
1, ONOR U ZIDU 71 81 91 v
MODULARNA 51RINA KRILA 65 75 85 .... ~
'1 ~. I~~
I I W/~
_n<~ IZI tZJ f/1 va va
- -
i - - :q~ ~I!f':: - - ; ro
c-: L'
I .~ fLJ
l.4 STOLARSKA SVETLA 51RINA 61 71 81 14
. ' '1
0_5 PROIZVODNA 51RINA VRATA 69 79 89 0.5 ~.
-;or ~
0.5! MODULARNA SIRINA VRATA 7M 8M 9M r
ZIDARSKA SIRINA ONORA 71 81 91 111
I

I

I

! I

f !

I

!.

!

t ~ ~

! ~ !

LIST BR.

2

UNUTRASNJA VRATA PO JUS-U

SUVI POSTUPAK UGRADNJE U ZIDU OD 6.5 I 12 em PREKO SLEPOG DOVRATNIKA; KRILO VRATA -RAVNO

c

A

B

10

a::i

en

I

\

_" .• ~ .. ", ... ~ .• " .. 1,,\

~

n

I

I I I I I

i 1 I I I

=:'-:= : == I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

~

SVETLA STOLARSKA SIRINA 61 71 81

PROIZVODNA 51RINA VRATA 69 79 89

MODULARNA 51RINA VRATA 7M 8M 9M

ZIDARSKA SIRINA OTVORA 71 81 91

RAZMERA

~ ~~ (0)

0 OJ :::i! ~
0 0 ~
N N - N
N
~ ;5i ~ <
~ ~ c::
n:: ~
::.c:: > >
< < «
z z :z
in in Vi «
:> :> :> z
in
< -c « ::>
z :z z
5 Cl c:: ;2
0 ~
Ki V1
::> ::J 0::::
Cl (5 0 C§
0 0:: 0
:::i! a. :::i! N 10 !O ci

I KOTA KONSTRUKCIJE I JZa I ~~-------~- ... ~ .. -~- ..... -~ .... ~~~-=~~~~~~ -it)

ci

I

!

I [

f I

I !

!

i

I

~

i

I r

I

u
«
::.:: :3
z ~
!;;;:
0::: 0
>
0
0
e)·w
Oz
D...:=J,
~D...
(/)~
0-
::.::0::: ...-
::::EWI-
0)0::« 0:::
D...(/)
I !
"" ~
Zw
o::~ «
-2: 0:::
>UJo
""~~ >
z(.!)<
0::=>0::: ~
:5 > _)
=>ZO «
0- ...J W
o=io::
::!;z::.:: 0 0 uz VMOAlO VNISIA 'II>IS~VOIZ
~ S'O rill Vl\IWI VNISIA VNMnaOt'l .. S'O
N~ N
~ I S'O 60l VIVMII VNISIA VNOOi\ZIO~d S'O
~~ '1 aDz V11~>I VNISIA VN~VlnaOrl 11 9 '
15 - I
!3~ !:i r jllli 01 '1
:iz ~ ~ I I
l ...,
L ,,-,,y~ "~ ~S\Ss).).'s~~
~ .). ). I'
I I~ nit I ""': · , Z'v oz ~
~ N ~ ~ ~ I I
I i~ · .
I I
i N X;KXXX; ~ i i
_j.
I I, L · . I
-. I, I; _I__I_ I
01:' t·[t S'SSJ VNISIIL\'}IS}roOlS '(lrns
"I STOl I r

J

I

I [

I

I

I

I I

r

I

j

i

f

I

! [

I I r

I

I

III II1I II

III II .

10 0 I

L . _

:3 ~b4+~~~OO 1§

o

fa

o

:::::2:
U
C'.I
.......
0
0
::> r-. :!? r-.:!?
Cl <t: ~
N u .....
9 9
W :::2: a.. c...
--::> w
- ~
U z
>(I)
Y:: <C
0:::
:::J I- ~
n:::: ::> w
:z en
~ ::> w
0::
U) 0.. EE E
::> '-' u u
Z ~ -i1l ~r N~N
0 ~;2~
<C i~~
Y:: 0:::
> 0::;:
0, I I I
W <C r-' 'J SOl
N I I
I
Y:: I
<C : II n
U) 0::
0 :_ D __ D_
:z F::: -L_ .r-
0 0
f- w
Y:: ~
W :z
I- ~
--:> ;;;
I Cl 0
W W 0
0:::: 0:: _, :z
<C 0 (!) cn
0 0::: N 0
(6f6 ZIDARSKA MERA

ONOR U ZIDU s/v

NAZIV -JEDNOKRILNI PROZOR OZNAKAU

1-----------------------------1 PROJEKTU

MODULARNA MERA s/v

SEMA

R 1 :50

1"'-----, I I

- -
- "'V ,
I
c:; ~] I
I
..: ... I
I
I
I
I
I
I
Q;: =1'1 f '"0- I
I
C I
,"'" I
I
I
I
U I

_LI_ ]_ , 11 ,,-

I \ ..... "

J , \

"f \ ", \

,{ \

I', \

III. III

It It

1 1

~r"1J¥'~"~-- -~~'~if2W~ t 1 l l

'I 1

SPRAT

KOMADA

UKUPNO KOMADA

OPIS:

Opisom obuhvatiti: vrstu prozora po sklopu krila (po dogovorenoj terminologiji), materijal za izradu doprozornika I krila, broj krila, nacin otvaranja, vrstu zastakljenja, nccm finalne cbrcde, nccin ugradnJe. vrstu 'dkbVd. vrstu zostoro i ostole zchteve kojl dopunjovoju gornje, iii druge vezane za funkciju iii izgled prozora. Prilikom izbora prozora voditi racuna 0 ispunjenosti zahteva toplotne i zvucne zostite u skladu so funkcijom prostora. Zavisno od nacina ugrodnje (mokri iii suvi postupak) Qdrediti sirinu i visinu otvorc u zidu potrebnu za ugradnju prozora. Detaljima kao sastavnim delovima projektne dokumentacije dopunjovaju se projektantski zahtevi.

118

INDIVIDUALNA STAMBENA ZGRADA

I LIST

ZIDARSKA MERA

s/v

NAZIV V RATA OZNAKA U

I----------------------------l PROJEKTU

MODULARNA M ERA

s/v

SEMA

R 1 :50

I I I

I I

!

I

I

j g

f

E 1

•

i

I

I

''V'

...... _ _ ""-'''''''_'''''''''- _ .

, 'V' J I I
I I I I
• ,D, J
: :
• l l •
1 'I
SPRAT LEVA DESNA UKUPNO KOMADA

OPIS:

Opisom definisati vrstu vrata po broju i sklopu krila, nacin ugradnje, konstrukciju dovratnika, konstrukciju i oblik krilo, materijol ad koga se predvidja dovrotnik, materijal cd koga se predviaja konstfi.ikcija i eventuolnc ispi.ind ktilo, iiaciri zcvrsne abrade dovratnika I krila, nccm pokretanja krila I smer zatvaranja po JUS-u, okov.

Zavisno ad predvidjenog nacina ugradnje odrediti sirinu I vismu otvora u zidu {odnosno otvora 70 uoradn iu stoloriis t

--- --~- ---',1-- ---'~"J-I'

/17

INDIVIDUALNA STAMBENA ZGRADA

I LIST

LITE RATU RA

1. Petrovic M.: Pprozori i vrata - skripta, Arhitektonski fakultet, Beograd.

2. Pracht K: Fenster- D.V.A. Stuttgart, 1982.

3. Pracht K: TOren - D.V.A. Stuttgart, 1978.

4. Pracht K: Erker- D.V.A. Stuttgart, 1980.

5. Nojfert E.: Arhitektonsko projektovanje (od str, 141-178), IRO Gradevinska knjiga, 1996.

6. Stankovic S.: - Termickasvojstva prozora razmatrana kroz njegove osnovne funkcije - magistarski rad

7. Tehnieaf 3 - Prozori i vrata (od str. 141-178), IRO Gradevinska knjiga, Beograd, 1988~

8. Zbirka Jugoslovenskih standarda

60

I I

I

I

I

I I

I I

u ~ ~ [

I

I{S