FILOZOFSKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU ISTORIJA UMETNOSTI

SEMINARSKI RAD

Predmet : Vizuelna kultura srednjeg veka Kurs : Vizuelna kultura Mediterana u kasnoj antici i srednjem veku Tema : Helenizam i Islam

Profesor : dr Jelena Erdeljan

student : Verica Dragani, Julijana Filipovi, Ivana Ljubomirovi, Aleksandra Stoli U Beogradu, 20.12.2010. godine

Helenizam i Islam

Poto je Aleksandar stupio na vlast 336. stvorio je prostrano kraljevstvo koje je proirillo ogroman uticaj grke u svetu. Posledica suparnitva posle Aleksandrove smrti 323. godine pre nove ere bila je podeljena na 3 odvojena kraljevstva : Ptolomejsko, Seleukidsko i Makedonsko od kojih je svako imalo mone gradove sa raznorodnim drutvima. Na taj nain irenje helenistike prevlasti znailo je nametanje uticaja grke kulture na prostranoj teritoriji. Ipak, one su takodje prihvatile snazne tradicionalne kulture starosedeoca kako bi zajedno stvorile bogato i raznorodno drutvo. U sreditima kulture helenistikog sveta pojavljivale su se akademije, koje su podsticale na strastvene rasprave o temama irokog raspona. Izmedju ostalog, pokrenuta su istrazivanja umetnosti, knjizevnosti i arhitekture iz kojih su se razvili kanoni grkog uticaja. Stari Grci su prvi poznati narod koji je praktikovao analitiko miljenje, i koji se suoavao sa filozofskim pitanjima koja su i danas otvorena. Dualizam sveta i ljudsko mesto u tom svetu postali su trajna tema njihove umetnosti. Razorni ratovi vodjeni duze od sedam vekova nepraestano su oblikovali grku kulturu i umetnost. Uobiajna su bila putovanja i trgovina, rairenom mrezom puteva irom Male Azije i Sredozemlja. Razmene i osvajanja su donosile nove uticaje kojima su se grki umetnici divili i koje su upijali, a isto tako je i grka kultura delovala na kulture dalekih zemalja.

Helenistika kultura nametnuta na teritorijama koje je jos Aleksandar osvojio, je samo povrna i ograniena od strane urbane populacije. Ruralno stanovnitvo je ostalo svesno kulturne i rasne razlike u odnosu na osvajae navodi Filip Hiti u svom delu Istorija Arapa, iz ega izvodimo zakljuak da je helenizam pored teritorijalnog osvajanja Istoka imao uticaj i u formiranju kulture i kulturnog izraavanja samog naroda na Istoku. Oigledno da je visoka kultura grke retorike, filozofije i prava, uticala na centre velikih gradova, ba kao to se visoka kultura obino i javlja u drutvu. Ali upotreba grkog kao jezika, iako oteen odreenim lokalnim dijalektima, kao i prilagoavanje grkih mitova, bogova i slika u lokalne svrhe, su bili sastavni deo seoskog paganizna irom Bliskog Istoka. Zabluda helenizma kao urbanog fenomena, poiva na neuspehu da se istrazi vieznanost rei Hellenismos, njenog oznacavanja 2

paganizma generalno, to potvruju ruralna mesta gde se u vidu lokalnih kultova rairio i zadrao. Grki Panteon je ojaao ruralni paganizam, sluei kao paradigma i predstavljajui nejasno I nepoznato boanstvo, u univerzalno prepoznatljivoj formi grke mitologije.

Islamska religija, kojoj broj pripadnika nesumnjivo ne opada u 7.veku, ne spada u pagansku religiju koja se ne oslanja na usmenu tradiciju, ve spada u religiju pisma. Pored pisane doktorine, to je svrstava u religiju teksta, ova religija, kao i hrianstvo i judeizam, se od paganskih religija razlikuje po tome to njeni pripadnici veruju u jednog Boga. Njihov monoteizam se razlikuje od verovanja antikih naroda u Panteon grkih 360 bogova.

Islam predstavlja najmlau veru meu velikim svetskim religijama, a zauzima drugo mesto u svetu po broju pripadnika (1,3 milijarde), ali velianstveno prvo mesto po brzini irenja. irenje na istok odvijalo se jako brzo od 711. pripadnici ove vere su pod svojom vlau ve imali deo srednje Azije, a stigli su i do severnih granica Indije. Islam, to na arapskom znai- pokornost Boijoj volji se zasniva na veri u jednog Boga (Alaha, koji predstavlja Boga u arapskom svetu) i Muhameda, kao izabranog verovesnika, kao poslednjeg i konanog Proroka. ini se, meutim, da je opta saglasnost istoriara ,da su muslimanske trupe bile u stanju da postignu takav uspeh ubrzo nakon smrti Proroka, i delom zbog toga to je helenizacija na Bliskom Istoku bila u sutini povrna. Brzo irenje nove vere dovelo je do vojnih osvajanja tokom kojih su u roku od jedva stotinu godina, Arapi uspeli da zauzmu ve postojee napredne civilizacije. Stotinu godina nakon Prorokove smrti, na junim francuskim granicama je dolo do bitke kod Poitiersa 732., kojom je zaustavljen muslimanski prodor u Evropu. Muslimani, kao i Hriani i Jevreji, poreklo svoje religijske tradicije vezuju za jednog istinitog boga. Ove religije su avramovske, monoteistike, to upuuje na njihove zajednike korene. Pripadnici tih religija veruju u jednog boga i veruju da je Avram (Ibrahim ili Abraham) njihov zajedniki predak. On je jedan od centralnih linosti islama i judeizma, a takoe uiva i veliko potovanje kod Hriana. Avram, u Kuranu, je vaan za muslimane zato to je i on poslanik, kao Muhamed. Njegovo ime se vezuje za Kabu, Sveto mesto svih muslimana (oni se mole u pravcu Kabe u 3

Meki, za koju se veruje da vodi poreklo od Ibrahima i Ismaila, sina njegovog). Kuran tano kae da Ibrahim nije bio ni Jevrejin ni Hrianin, ve se, zajedno sa Adamom, Mojsijem i Isusom spominje kao jedan od verovesnika. On je vaan za islam ne samo kao prorok, ve kao i otac Ismaila, prvoroenog sina. Prema muslimanskim izvorima Ibrahimova poruka je bila ista kao i Muhamedova, ali je vremenom iskvarena od strane Jevreja. Mnoge prie o Ibrahimu u islamskoj tradiciji dolaze iz drugih izvora a ne iz Kurana, gde se mogu uoiti neke paralele sa Mojsijevim ivotom. Ibrahim, kao utemeljitelj Kabe, zauzima veoma vano mesto u jednom od pet stubova Islama (npr Had-hodoae u Meku). Drugi stub islama ini molitva Salat, koja se izvodi pet puta dnevno i ukljuuje delove koje se odnose na blagosiljanje Ibrahima. U Islamu sledbenici, kao i u judeizmu i hrianstvu, veruju da se Avram usprotivio oevim idolima i da ih je unitio. Tako je postao monoteista i pozvao svoju zajednicu da, umesto u idole, veruju u jednog boga. Odatle potie verovanje u jednog boga, to ove religije ini monoteistikim, kao i zbog uloge i znaaja koje Avram ima u njihovim svetim knjigama i verovanjima- tzv. Avramovske religije.

Muhamed je stvorio dravu u kojoj su uloge svetovnog vladara i verskog poglavara bile sjedinjene u jednoj osobi. Nakon njegove smrti 632. godine poinju prve nesuglasice oko odreivanja punopravnog naslednika. Nezadovoljsvo zbog postepene dominacije politike dimenzije, u odnosu na religioznu, i borba oko nasleivanja bili su osnovni uzroci podela u islamu. Sunitska veina je smatrala da Muhamed nije odredio naslednika, dok je iitska manjina verovala da je Muhamed odredio Alija, svog roaka, za onog koji e ga naslediti. Prema Sunitskom shvatanju, Halifa je trebao da bude politiki voa zajednice, bez pretenzije da zauzme mesto Proroka, dok su iiti smatrali da je vostvo islamske zajednice, trebalo da ostane u Prorokovoj kui, a njegovi potomci trebalo je da budu versko-politike voe, Imami zajednice. Islamska zajednica je bila organizovana kao halifatska drava. Zadatak svakog Halife bio je da brani i iri veru i osigura da se drutvom upravlja po Boijem zakonu. Halifi su svoju misiju smatrali dihadom ili aktivnom borbom protiv zla i irenjem Muhamedove poruke monoteizma i pravednosti. U vreme kada se varvarska Evropa nalazila na izuzetno niskom stupnju razvoja, raao se novi pokreta svetskog razvoja, islamska civilizacija. Teritorijalnim irenjem Halifata, u njegovom sastavu su se nali razliiti narodi, to je dovelo do sinteze kulture, umetnosti i nauke. Svoju umetnost preuzeli su od ve ustanovljenih kultura posebno vizantijske na zapadu i sasanidske na istoku, kao i helenizma koji je na tim prostorima ve bio ukorenjen. Iz takvog proimanja je ubrzo proistekao prepoznatljivi, originalni i individualni umetniki jezik. Kako je 4

islamski umetnik prvenstvano vernik, pogreno bi bilo njegova izraajna sredstva analizirati iskljuivo u okvirima estetike. ovek je sluga Boiji, pa stoga mora izbegavati savreno prikazivanje prirode, umesto toga samo ukazuje na njeno fragmentalno tumaenje. Nije, i pored toga, neuobiajno da se u minijaturi pojavljuje nekoliko perspektiva, pa se ona zbog toga ini nepravilnom, ukazuje na nedovrenost dela ili mogunost tek delimonog prikaza.

Naroito je znaajan doprinos Persijanaca, ije su kultura, umetnost, knjievnost i filozofija bili na visokom stupnju civilizacijskog razvoja. Organizovano je prikupljanje i prevoenje grkih rukopisa. Budui da je Kuran, muslimanska sveta knjiga, sastavljena na arapskom jeziku, i da mu sam naziv znai re Boija, vanost arapskog pisma je bila velika kako u umetnosti, tako i u knjievnosti. Prvi tampani Kuran pojavio se tek 1787. u Sankt Peterzburgu. Vera, u svakodnevnom ivotu muslimana, ima tako veliku ulogu, da se ee iskazuje pisanim nego likovnim sredstvom, jer je to u javnom iskazu zabranjeno da istinsku ikonografiju muslimanskog sveta predstavlja visoko dekorativna kaligrafija. Kroz vekove razvijale su se razliite vrste pisama. to se, pak, tie kaligrafije, temeljna vanost koja se pridaje arapskom (jeziku Kurana) prepoznaje se u pomnom prouavanju i razvijanju raznih vrsta pisama od kurzivnog do kufskog te krasnopisu upotrebljenom u prvim rukopisima Kurana. Helenizam je odigrao neopozivu ulogu u pomaganju Arapima da otkriju smisao sopstvenog nacionalnog indetiteta. Arapski paganizam ,koji je povezivao razliita plemena, irom upotrebom arapskog jezika vidno je olakao meusobnu komunikaciju. Jedna od najrairenijih i autentinih formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. Jedna od karakteristika islamske umetnosti je odsutnost skulpture i figurativne umetnosti uopte. Arapski jezik je napredovao u oblastima u kojima je on bio zastupljen jo i pre Muhameda, dok je grki preuzeo ulogu jezika muslimanskih birokrata, gde je pre njega bio u upotrebi standardni jezik. Papairus, pornaeni dokument iz malog grada Nessana u Negev pustinji, glavni je pokazatelj grke zastupljenosti u umajadskoj umetnosti. Dokument naen na ovom podruiju iz 685. je 5

jedan od poslednjih sauvanih dokumenata grkog pisma iz Nessana. Pronaeni su jo neki pisani dokumenti, konkretno rekonstruisani kao entagia, i predstavljaju dvojezina pisma na grkom i arapskom. Ipak, nijedan dokument, koji je sauvan, nije iskljuivo na arapskom, osim pojedinih delova koji su iskljuivo zabeleeni arapskim pismom. Takve izuzetke ine - lina imena. Raunovodstvene procedure i terminologija su veinom sauvane na grkom.

Sam Kuran nas informie o tome da je Muhamed imao negativan stav o idolima, iz ega proistie da je korenje figure, slikovnog prikaza religijskih ideja, predstavljali najvee svetogrdje. Umetnost koja je nastala u inspiraciji islama u osnovi je dekorativna umetnost. Islamska religija u umetnosti nema nikakvog razloga da predstavlja ljudske likove, jer muslimani veruju da je Bog jedan i bez pomagaa. Upletene dekorativne are rane islamske umetnosti su oigledan odgovor na Prorokove zabrane. To je namerno odbacivanje grke prolosti u vidu monoteistikih naela. Snanom reakcijom protiv helenizovanog antropomorfizma arapskih pagana, muslimani izraavaju svoju tenju ka idealima koji predstavljaju Prorokova dela, a ne njegovu linost. I na taj nain je dolo do postepenog usvajanja helenske batine. Meu najranijim arhitektonskim ostvarenjima muslimanskih osvajaa koji su se nastanili u Palestini i Siriji, bio je niz graevina poznatih kao pustinjski zamci. Bili su to utvreni vojni tabori, palate, lovaki paviljoni, citadele i radionice, koji su bili rasporeeni na prostranom podruju koje danas zauzima pustinja koja se prua kroz Siriju, Jordan i Palestinu. S kraja umajadskog razdoblja, oko 750.godine, nove graevine pokazuju nain na koji su kasnoantiki uzori vizantijskih zgrada prilagoeni promenljivim potrebama i zahtevima islamskog drutva. Upeatljiv primer prua paviljon sa kupatilom u palati Kus al Amra (724-743.) u jordanskoj pustinji. Graevina ima 3 kupole, zasvedene dvorane, siroke I prostrane, iako spolja deluje zbijeno. Unutranjost se sastoji od velike sobe za prijem sa apsidom u kojoj je sedeo halif, a sa obe strane se nalazio po jedan alkovn (odeljenje predvidjeno za spavanje koje ne prima direktnu svetlost, vec iz drugih prostorija ,putem staklenih vrata I prozora, tj, udubljenje u sobi sa posteljom). Ukrasi na zidovima su slike raene u temperi (fresco tehnika je tada bila nepoznata), a na njima su prikazani vladarevo krunisanje (uz 6 velikih antikih kneeva), prizori iz lova, kupanje u kupkama, akrobate i plesaice. Re je o vizantijskom provincijskom stilu sa nekim koptskim osobinama. U kupatilo se ulazi kroz malenu prostoriju nadkrivenu kupolom, ukraenom slikama nonog neba. Vanost ovog paviljona je u raznovrsnosti i retkosti njegovog ukrasa, jer e, kada se umetnika teorija jednom kodifikuje, islamske zidne slike postati izuzetno retke. 6

Reprezentativne slike oslikane su veselim bojama ali sa naputenom senzualnou. Tokom veka ili od Prorokove smrti, muslimanski lideri, koji su ovde predstavljeni kao kneevi, oigledno su se prepustili uivanjima u gledanju ilustracija nagih ena, divljih i pitomih ivotinja kao i scenama iz grke mitologije. Helenistika inspiracija dekoracije na zidovima zamka al-Amre, je naglaena uz pomo ispisanih grkih imena na nekim od prikazanih figura. Slike pustinjskog zamka ne pokazuju ak ni tragove nepristojnosti ali svakako jesu u suprotnosti s islamskim naelima ali su u skladu sa kulturnim nasleem regiona. Ono to moemo videti u Amri je lokalni helenizam. Dionisije koji se pojavljuje na zidovima Amre je arapska varijanta Dionisija u vidu Nabate-a, Dionisija kojeg je Nonos doneo u Arabiju, kao i Dionisija sa Sephoris mozaika. Amra nije ni primer muslimanske tolerancije kao ni tajnih ili zabranjenih zadovoljstava. Jednostavno ona je primer sopsvenog muslimanskog sveta. Oleg Grabar, najsuptilniji tuma Amrinih slika, potvrdio je i objasnio lokalni karakter svojih motiva u studiji o scenama iz lova. Grabar nije mogao da pronae paralelu u kombinovanju kompozicije i forme slika iz Amre i obimnog repertoara sa scenama lova iz antikog sveta. Ne postoji nita slino u Plazza Amri i kulture samog regiona. Rana arapska poezija prua neke od paralela o predstavama divlje stoke. Pravi karakter Amra slika, u kojima je grki vizuelni jezik imao za zadatak da podseti na arapski nain ivota, nije ga mogao bolje opisati. Konstatinopolju ili u mestima na prostorima od panije do Sirije, ali svaka od scena moe se lako objasniti u smislu normanske

Pored ovih sauvanih zidnih slika u Amri, iskopavanja severno od Mariba uspeno su rezultirala jo jednu u nizu slinosti islamske umetnosti sa helenistikim nasleem. Grad Fav koji lei u centru uvene kraljevine Kinda, nama je poznat na osnovu literature. Mnogo toga je opstalo u ovom nesumnjivo arapskom gradu iz helenistiko-rimsog perioda. Zidne slike iz Fava, proizvele su jednu od najtraenijih slika rimsko-vizantijskog Istoka, koje su dole do izraaja u moderno doba. Slike konstruiu jedan model na kome je predstavljen ugledni lokalni graanin, krunisan od strane mladia koji stoje sa obe njegove strane. Njegova glava ovenana je groem koje prekriva dobar deo lica. Lice, neobino ovalnog oblika, izraeno je krupnim oima i savijenim brkovima. Njegovo ime napisano je na margini u Musnad skriptu. Kada se naziv deifruje dobijamo oznaku Zaki, to moe u ovom sluaju da predstavlja samu osobu koja se krunie. Ove predstave u 7

drutvu u kojem je antropomorfizam od fundamentalnog znaaja, dramatino pokazuju stepen grkog uticaja. Antropormofizam je preuzet iz grke tradicije ali su lica i figure izrazito lokalne. Buketi groa nesumljivo predstavljaju jo jedan grki uticaj koji se odraava putem sveprisutnog i iroko prihavenog boga Dionisa. Cela ideja potovanja je od lokalnog znaaja. Na ovaj nain, sa atributima koji su oigledno boanski i sa figurama u svetenikim odorama, ona su nita manje arapska transformacija grke institucije javnog dobroinstva, sa svim prateim poastima raskonog dobrotvora svoga grada. Ovde u centru arapskog poluostrva, helenizam je posluio kao inspiracija za seanje na lokalni prosperitet i kulturu. Podjednako je zapanjuju izgled grko-egipatsog boga Hipokrata s duplom krunom na glavi. Njegovo prisustvo u Favu se moda reflektuje na aktivnost trgovanja u gradu, a isto tako to moe izazvati sikretiku podkulturu kasne antike, nama najpoznatijom na osnovu Hermesovih rasprava. Kao god, ispravno tumaenje ovih figura stavlja grad Fav u centar helenistikog paganizma. Ipak svuda po gradu je sauvan fundamentalni semitski karakter, njihovi grafiti su podjednako reiti kao natpisi. U Favu se nalaze pretee rastueg arapskog paganizma u periodu od tri veka Amr ibn Luja. One su se sastojale iz antropomorfnog politeizma favskih pagana, ali to nije bio helenizam u smislu upotrebe grkog jezika ili asimilacije svih grkih boanstava.

Upotreba mozaika kao dekoracije nije bila dugog veka u muslimanskom svetu. Poznato je i to da su Muslimani koristili podne mozaike, i oblagali zidove obojenim mermerom ili keramikim ploicama. Dekorativnu tehniku mozaika od staklenih ploica koristili su za ukraavanje najsvetijih i najvanijih islamskih graevina. Kupola na steni u Jerusalimu (687 691), umajadska Velika damija u Damasku (705 715) i Velika damija u Kordobi u paniji (785 987), najbolji su primeri primene mozaika. Ono to se moe opaziti jeste injenica da se korieni ukras esto vraa klasinom stilu, a jo vie vizantijskim motivima, to ukazuje na mogunost da su u njihovoj izradi uestvovali hrianski umetnici. Nakon restauracije Velike damije u Damasku, mozaik koji krasi njen trem, zadrao je visoki kvalitet kakav je i nekada imao, pri emu se na njemu prepoznaju detaljni arhitektonski elementi, koji se smenjuju sa motivima biljaka i drvea. Zastupljeni su i motivi vrtova, sa mosticima i ribnjacima. Ovaj bogati okvir se, sastavljen od blistavih slika koje se niu na zlatnoj

pozadini, tumai kao muslimansko poimanje raja, koji obeava spasenje due, ili pak kao prikaz onih gradova koji su bili osvojeni na samom poetku pojave Islama.

Otkrie crkve u mestu Um er-Resasu u Jordanu, pre par godina, je bilo daleko izvan svega oekivanog. Mozaicki zapis napisan na grkom jeziku, jasno je datovan 785.godine. Ti pronaeni dokazi, svedoe o tome, da crkva ne pripada Umajad halifatu, nego vremenu Abasida, koji su 750. doli na vlast i vladali Bagdadom. A to vreme je dosta dalje od ranih dana islama. Treba spomenuti i izuzetnu seriju ilustracija koja prati tekst. Mozaici sadre niz paljivo dizajniranih ilustracija velikih gradova Bliskog Istoka. Shematske predstave podseaju na uvenu mozaiku mapu u Madabi, znatno ranijeg datuma. Meutim, ovi mozaici ne predstavljaju kompletne mape, ve samo shematizovane prikaze sa njihovim identifikacijama, koje su takoe na grkom jeziku. Na Um er-Resasu postoji oblik mozaika koji predstavlja najreprezentativnije grke tradicije stare nekoliko vekova. Ova dela se datuju izmedju 680. godine I kraja 8. veka, i to iz arabljanskih provincija kada pokrajina Arabija jo uvek nije postojala. Mozaik u Um er-Resasu najbolje pokazuje da je helenizam u ovom delu Jordana bio duboko ukorenjen i da je izraavao lokalnu tradiciju. To je predstavljalo deo temelja. Da tog uticaja nije bilo, ti koreni helenizma sigurno ne bi preiveli vekove islamske vladavine. Predstavljanje gradova, podrazumeva i njihova grka imena, koja su objedinila potpunu identifikaciju sa helenizmom. Ovo je pomoglo, da se kako u kasnom 8. veku, tako i u ranijim vekovima, obezbedi oseaj zajednice meu stanovnicima istonih gradova. Gradovi su identifikovani, ne toliko predstavljanjem crkava kao svetenikih centara, ve vie vezom najspecifinijih graevina koje su razlikovale centre jedne od drugih.

Istok, uslovno reeno, se nije zadovoljavao helenistikom identifikacijom samo na polju umetnosti i kulture. Teritorijalnim irenjem i sa porastom mode grkih akademija, Arapi su se upoznali sa filozofijom uvenih velikana poput Aristotela i Platona, sa medicinskim spisima Hipokrata i delima grkih matematiara i astronoma. Na taj nain islamska civilizacija je pomogla predrenesansnoj Evropi da ponovo upozna velika dela grkih naunika i filozofa.

Papirus iz Nesana, zamak u Amru, podni mozaik u Um er-Resasu, sva ova dela ukazuju na znaajan kontinuitet helenizma sa oba njegova kulturna i paganska aspekta. To ni na koji nain ne odbacuje ozbiljne promene nainjene od strane Proroka i osvajanjima rane islamske vojske. Sasvim suprotno : to je dokaz domaeg karaktera helenizma u tom delu novog islamskog sveta, i dokaz da su bar neki od korena islama bili nadogradjeni na lokalni helenizam.

LITERATURA:

10

1. Late Antique and Medieval Art of the Mediterranean World Eva R. Hoffman ; Hellenism and Islam G. W. Bowersock, 2007.
2. 3. 4.

Opa povjest umjetnosti Mladinska Knjiga, Zagreb, 1997. Mediteran Ferman Brodel, Geopoetika, 2001. Zbornik beogradske otvorene kole, radovi studenata generacije 2005/06. Filozofski fakultet, Zapad i Islam od sukoba do dijaloga, Branka Pani, tutor: dr Milan Vukomanovi

11