ISPITNO PITANJE Informatika era Na menadzbent preduzea bitno utie epoha tj nivo tehnolokog razvoja i socijalni kontekst odredjene

e privredne ere.Realnost moderne epohe je tranzicija industrijske privrede u informatiku privredu Za pojam informatike privrede koristi se sinonim kao to je postindustrijsko drutvo i privreda znanja Neizvesnost je posledica kombinovanog efekta : nove tehnologije, globalizacije, hiperkonkurencije bitno izmenjenog socijalnog konteksta Nova situacija se moze opisati sledeom reenicom :inovirajte, informatizujte ili nestanite sa scene Glavni razlog za diskontinuitet je tehnologija tj. Informatika tehnologija koja je agent promena. Njen znaaj u modernoj tehnologiji ekvivalentan znaaju parne maine u industrijskoj revoluciji Kontradiktornost nove tehnologije ogleda se u sledeem: Tehnologija predstavlja mogunost koja se moze ali i ne mora iskoristiti Cena tehnologije je znaajno manja od potencijala stvaranja vrednosti Diskontinuelne promene postavljaju niz izazova pred preduzee, ukljuujui i samu definiciju uspeha Uspena preduzea nisu ona koja maksimiziraju dobitak ve ona koja stvaraju vrednost Informatika tehnologija postavlja sledee izazove u vezi sa promenama: Nainrazmiljanja Organizacija preduzea Ponaanje konkurenata Osnovnog izvora konkurentnosti

Nain razmiljanja- u informatikoj privredi prikljuak sa glavnim konkurentima moze se ostvariti samo ukoliko se menadzerski tim osposobi da koristi diskontinuitet tj da hendikepe koje stvara pormena pretvara u prednosti.U modernim uslovima za uspeh ali i za prezivljavanje je potrebna promena naina razmiljanja. Nov nain razmiljanja dovodi do promena pravila igre ili do promene igre. Organizacija preduzea- umesto funkcionalne hijerarhije sa jednom dimenzijom konkurencije, informatika tehnologija vodi ka tzv. Reetkastoj organizaciji u kojoj pored vertikalne postoji i horizontalna dimenzija komunikacije

Pored resetkaste postoji i pojam tzv. mrezne organizacije Mrezna organizacija uvodi u resetkastu organizaciju poboni kanal komunikacije odnosnokomunikaciju izmedju taaka nonoenja odluka koja se obavlja van vertikalne i horizontalne linije komunikacije pomou interneta Promene u organizaciji praene su promenama u strukturi i nainu korienja resursa. Fiziki i finansijski resursi ustupaju mesto znanju i informacijama a industrijski i administrativni radnici menadzerima razlipitih specijalnosti iji se poslovi vie ne baziraju na ponavljajuim procedurama ve na procenama i predvidjanjima promena Ponaanje konkurenata- Grana predstavlja prostor neposrednog nadmetanja konkurenata. U svakoj grani postoje tri grupe uesnika i dve grupe posledica konkurentske borbe. Uesnici su : inovatori( iniciraju promene vodjeni sopstvenim aspiracijama i stvaraju i koriste diskontinuitet ) Sledbenici (prate inovatore da bi smanjili vreme reakcije na promene koje su inovatori poeli da koriste) posmatrai Rezultati konkurentske borbe se ispoljavaju : Pojavom pobednika i gubitnika konkurentske utakmice Strategijska fleksibilnost i efikasnost u izvrenju namera odredjuju ko e biti pobednik a ko gubitnik konkurentske utakmice Restrukturiranje i konsolidacije predstavljaju izlaz za preduzea u zrelim granama Restrukturiranje se obavlja tako sto se biznis svodi na pravu meru kapitala, sredstava i zaposlenih sto omoguava da se za nov biznis model i resursnu kombinaciju moze prmeniti informaciona tehnologija U modernim uslovima smrtnost preduzea u nastajuim granama manja je od iste u zrelim granama. Razlog je taj sto su relativno male investicije pri ulasku sto predstavlja niske barijere pri izlasku Moderno okruzenje nagradjuje praenje trendova i eksperiment kako bi se stvorio vei potencijal za stvaranje vrednosti Izvori konkurentnosti sutinu konkurentske pozicije vie ne ine komparativnr prednosti kao posledicamasovne proizvodnje i masovnog marketinga ve konkurentska prednost kao posledica inovacija, fleksibilne proizvodnje i kolaborativnog marketinga. Promene su posebno uoljive po pitanju prave veliine preduzea Smanjenje veliine ili izlazak iz jednog broja biznisa moze predstavljati izvor konkurentske prednosti ukoliko je praeno investiranjem, stvaranjem strategijskih alijansi u razvoju i marketingu u drugim biznisima. Preduzee se sa neizvesnosu moze boriti na nekoliko naina: Borba sa konkurentima pomou standardnih faktora konkurentske borbe kao sto su cene, pre / posle prodajne usluge, vreme isporuke, kreditiranje prodaje... Pronalazenje konkurenata za saveznike u prvoj fazi i sprovodjenja merdzera / akvizicije u drugoj fazi

Gerilsko ratovanje- da bi se ostvarili odredjeni taktiki ciljevi ( promena igre ili promena pravila igre ) Karakteristike informatieke tehnologije Tehnologija- specifian nain primene fundamentalnog znanja u praktine svrhe U prvim fazama razvoja tehnologija predstavlja mogunost koju koristi manji br. Odvaznih pratilaca da bi kasnije zbog masovne upotrebe postala standardna infrastruktura koja se iroko koristi. Bitna otkria u domenu tehnologije javljaju se kao posledica primene fundamentalnog otkria koje vremenom postaje sutinski deo funkcionisanja nastajue tehnologije Informatiku tehnologiju ine: Elektronski raunari koriste se za prikupljanje, obradu i uvanje informacija. Nastali 1950 . god Komunikacije ( omoguavaju razmenu podataka i znanje tj razgovor udaljenih raunara u realnom vremenu ) Oprema za korienje informacija( olakava proces donoenja odluka ) Sutina razvoja informatike tehnologije ini uskladjen razvoj njenih osnovnih elemenata ime se eliminie efekat uskog grla Informatiku tehnologiju karakterie eksplozivan rast Globalna mrea- posledica nastojanja da se obezbedi komunikacija izmedju udaljenih raunara. Pretea gloganle mreze je lokalna mreza- nastala povezvanjem veeg broja raunara jednog subjekta Globalna mreza je u poetku koriena za razmenu naunih informacija a kasnije se pojavila i prva aplikacija za iroku publiku tj.1994.godine U unapredjivanju performansi informatike tehnologije dugo je prednjaio el. Raunar. Medjutim dolo je do razvoja komunikacione tehnologije sto je za posledicu imalo uskladjivanje kapaciteta obrad i kapaciteta prenosa informacija Danas se u fokusu razvoja informacione tehnologije nalazi oprema za korienje informacija sto zahteva potpuno nov pogled na marketing visoke tehnologije. Informatika tehnologija obezbedjuje interaktivnost i rast efikasnosti postojeih procesa i razvoja kolaboratinog marketinga Stvaranjem novih grana i modernizacijom drutvene infrastrukture , informatika tehnologija utie na stvaranje novog drustveno- ekonomskog okruzenja poznatog kao ELEKTRONSKA PRIVREDA. Elektronsku privredu karakteriu istovremena podela i integracija resursa prema razliitim strategijama. (preduzee se istovremeno moze nai u razliitim koalicijama tj poslovnim mrezama sa ogranienim trajanjem ) Ovo je obezbedjeno zahvaljujui: Razdvajanju informatikog od fizikog toka Umreavanje zainteresovanih uesnika preko Interneta Glavni fenomeni el. Privrede su : 1. Elektronska trgovina

2. Elektronsko preduzee 3. B2B 4. Poslovna mreza El. Trgovna- prva mogunost se pojavila 1992 a komercijalna eksplatacija je krenula 1994 Sutina- uvesti globalnu mrezu u preduzee i na taj nain transformisati postojee preduzee u elektronsko preduzee i poslovnu mrezu El.Preduzee- posledica primene novog biznis modela lanca snadbevanja koga ine dobavljai, patneri, kupci i kooperanti. U el. Preduzeu umrezeni uesnici na osnovu uvida ubaze lanca snadbevanja definisu strategiju, investicione projekte, biznis plan i plan akcije Nove teme elektronske privrede su : Poslovna mreza- relevantno okruzenje modernog preduzea. U njoj se nalaze razliiti aspekti informacija: sadrzaj, obrada i dostava . Informatika tehnologija omoguava digitalizovanje najveeg dela interakcija izmedju preduzea i kupaca u vezi sa informacijama, transakcijama i odnosima kao i sa drugim uesnicima el. Okruzenja kao sto su partneri i konkurenti. Redefinisanje biznis modela- el. Trgovina predstavlja mogunost uspostavljanja paralelnog kanala prodaje.umrezavanje moze biti osnova radikalnog polovnog restrukturiranja preduzea Kolaborativni marketing- prodaje je uvek posledica sklada tehnolokih mogunosti i demografskih i socijalnih trendova Na prodaju presudno utie transverzalni karakter moderne tehnologije koja omoguava prelazak sa koncepta masovnog marketinga na koncept kolaborativnog marketinga Dananji kupac zeli vei broj opcija, mogunost kostjumizacije, mogunost promene miljenja, pre / posle prodajne usluge, pre definisanog izbora Promena paradigme Funkcionisanje preduzea u okruzenju objashnava se paradigmom koja je izlozena stalnim promenama. Promena paradigme je posledica promene pravila igre ili promene igre Tranziciju industrijske privrede u informatiku privredu karakterie promena pravila igre Promena pravila igre- objanjava se efektima ekonomije informacija tj. Odnosom izmedju broja informacija i broja tzv. informacija za akciju Informacije za akciju- informaciji koje su osnova odluivanja. Njihove glavne karakteristike: Brojnost, prilagodljivost, interaktivnost Rastua snaga raunara i mogunost njihovog povezivanja internetom izmenili su konvencionalni pogled na ekonomiju informacija Moderna informatika tehnologija nudi povezanost i interaktivnost istovremeno Konvencionalnin model komuniciranja jedan sa svima jed zamenjen novim modelom komuniciranja svi sa svima

To dovodi do neogranienog rasta mogunosti invormisanja. Sutina komuniciranja je pveanje broja informacija za akciju Da bi se poveao broj informacija za akciju neophodno je znanje. U informatikoj privredi kljuni resurs je humani kapital koji kada se integrie preko globalne mreze predstavlja DIGITALNI KAPITAL U klasinom biznis modelu ljudi su predstavljali varijabilni troak U novom biznis modelu ljudi nisu troak ve kapital Promena pravila igre pod uticajem informatike tehnologije moze se objasniti i preko ODNOSA IZMEDJU AUTOMATIZACIJE I INTEGRACIJE Automatizacija- legat industrijske privrede. Sutina je neprekidnost procesa.Fokusjaanje veza izmedju aktivnosti sto omoguava koncentraciju na aktivnosti koje najvie doprinose stvaranju vrednosti Integracija- legatinformatike revolucije.Sutina- brisanje veza izmedju aktivnosti. Fokus- promena granca izmedju delova preduzea sto vodi poveanju broja opccija za stvaranje vrednosti Prema konvencionalnom menadzmenu postoje primarni procesi i precesi podrke Odnosi izmedju primarnih procesa su sekvencijalne priroda Odnosi izmedju primarnih procesa i procesa podrske su interaktivne prirode Od vremena industrijske revolucije do danas preduzee je prolo kroz tri etape razvoja: 1. Konvencionalno preduzee 2. iri koncept preduzea 3. Poslovna mreza 1. Korienje resursa kod konvencionalnog preduzea karakterie fokus na fizike resurse a alokacija resursa uslovljena pravilnima koncepcije ogranienih resursa Na stvaranje vrednosti utie kontrola izvora snadbevanja i masovna proizvodnja nediferenciranih proizvoda 2. Poslovna mreza- primat daje digitalnom kapitalu. Alokacija resursa presudno utie koncepcija izobilja informacija i znanja. Da bi stvorio vrednost, preduzee inforatike ere mogu biti okrenuta kupcima preko tehnika kolaborativnog marketinga 3. iri koncept preduzea- nalazi se izmedju predhodna dva koncepta u perioduj tranzicije izmedju industrijke ere i informatike ere U pitanju je preduzee zamiljeno kao lanac snadbevanja koga ine preduzee, kupci, dobavljai i partneri. Informatika tehnologija je osnova virtuelne integracije u okviru preduzea Promene su rezultat novog naina interakcije preduzea i njegovog okruzenja Konvencionalno preduzee je koncentrisano na interakciju unutar preduzea. Okvir za interakciju u irem konceptupreduzea definie reprodukcione veze Poslovna mreza je sposobna za ire interakcije pomou interneta

Tip interakcije utie i na premenjenu paradigmu Konvencioncion alno preduzee primenjuje redaktivnu paradigmu iri koncept preduzea primenjuje proaktivnu paradigmu Poslovna mreza primenjuje kolaborativnu paradigmu Glavni principi menadzmenta preduzea u industrijskoj eri: 1. Specijalizacija 2. Standardizacija 3. Centralizaicja Specijalizacije je posledica funkcionalntepodele rada. Standardizacija masovna proizvodnja nediferenciranih proizvoda Centralzacija- odvijanje upravljanja od izvrenja je posledica kontrole informacija koja menadzerskom timu daje ekskluzivitet u donoenju odluka Nova paradigma- ohrabruje promene. Diskontinuitet je izazov koji treba iskoristiti, sto se postize tako to se menadzment u uslovima informatike ere mora bazirati na potpuno novim principima: 1. Timski karakter radnog procesa-okvir organizacije posla koji ima privremeni karakter 2. Kostjumizacija proizvoda- mora biti masovna---svaki kupac je jedinstven i individualizacija proizvoda dovodi do masovne primene inovacije poto je svaki nain stvaranja vrednosti jedinstvin 3. Inovativnost- individualizacija proizvoda dovodi do masovne primene inovacije poto je svaki nain stvaranja vrednosti jedinstven Samo kombinacijom ovih principa se moe integrisati znanje prema konkretnim poduzvatima Potrebna su reenja u realnom vremenu i to zahteva DECENTRALIZACIJU ( svaki pojedinac mora integrisati tri uloge- preduzetniku, menadzersku i izvrnu ) Organizacioni model funkcionalne hijerarhije se pretvara u organizaciju koja ui. Sutina adaptivne organizacije je KOMUNIKACIJA tj. Digitalni capital. Funkcionalna hijerarhija-telo sa malim mozgom Adaptivna org. mozak bez tela Ciljevi preduzea u informatikoj privredi ostaju isti- promena pravila igre nije uslovljena promenom igre Ciljevi su : proizvodno liderstvo, tehnoloka perfekcija, prisnost sa kupcima Ogranienja I ultimativni cilj su takodje isti Razlikuju se pravila igre u uslovima informatike tehnologie ( internet omoguava brze i efikasnije ostvarivanje ciljeva zbog obilja informacija i znanja koje smanjuju neizvesnost Ultimativni cilj- VREDNOST a ne profit Novi principi menadzmenta

Principi koji vaze u industrijskoj privredi i njoj glavna orgaizaciona posledica funkcionalna herarhija su bastina klasine kole menadzmenta i njih menadzeri primenjuju kao pravilo sluzbe Prihvatljiv teorijski okvir za objanjavanje tranzicije industrijske u informatiku privredu je koncept DINAMIKE NERAVNOTEE I KREATIVNE DESTRUKCIJE Dinamika neravnoteza- posledica aktivnosti preduzetnika ukljuenih u proeces kreativne destrukcije stare i izgradnje nove tehnologije zajedno sa org. I menadzmentom Ultimativni cilj preduzea u industriskoj eri je dobitak a masovna proizvodnja i preodaja glavni naini za njegovu maksimizaciju. To je od menadzerskog tima zahtevalo fokus na smanjenju trokova Funkcionalna hijerarhija je osnovna organizaciona forma preduzea iji je sijamski blizanac birokratski menadzment ( komandovanje i kontrola ) Decentralizacija- promena pristupa menadzmentu i razvoj u pravcu autokratske menadzment koncepcije Primena novih koncepcija u praksi je dovela do podele na : Centralizovane funkcije ( u nadleznosti vrha preduzea- tapske funkcije ) Decentralizovane funkcije ( obavljaju ih org. delovi divizije ili SPJ ) Principi karakteristini za funkcionalnu hijerarhiju I birokratski menadzment su : 1. Princip hijerarhijske strukture ( tri hijerarhijska nivoa top,middle I operativni ) 2. Princip poslovne funkcije( poslovi org u okviru strikno def. poslovnih funkicja a procesi analitiki ral. Na poslove I to je mogue jer postoji veza izmedju njih ) 3. Princip decentralizacije ( prelazak sa funkc. Organizacije- U forme na divizionu org. M- formu koja preduzee deli na korporativni vrh I korporativnu bazu ( divizije I spj ) . Aktivnosti znaajne za cello preduzee su centralizovane u korporativnom vrhu a ostale su decentralizovane ) 4. Prinip vodjstva- zadatak menadzerskog vrha je da formulie strategiju I oblikuje org, kadrovsku strukturuda bi implementirao strategiju 5. Princip ispunjenja misije- preduzee se organizje tako da proizvodnja proizvoda I usluga obezbedi ispunjenje ceiljeva preduzea 6. Princip aktivnosti sve aktivnosti se obavljaju u oviru funkcija. One su samostalne I imaju minimalne komunikacione trokove 7. Princip vremenskog perioda- vremenski horizont odluka koje obuhvataju alokaciju resursa je fiskalna godina koja utie na definisanje biznis plana I plana raspodele 8. Princip vrste izvrilaca svi izvrsioci se dele na administrativne, koji odredjuju ciljeve I nain ostvarenja aktivnosti I one koji obavljaju aktivnosti proizvodnje tj. Izvravaju te aktivnosti( bele I plave kragne ) 9. Informacioni princip- informacioni tok prati liniju komandi koja je posledica raspodele odg. Medju hijerarhijskim nivoima 10.Princip komunikacije striktno formalna komunikacija na bazi izvetaja o poslovanju 11.Princip kontrole bazira se na direktnom praenju rada podredjenih I preduzimanju korektivnih akcija

12.Princip nagradjivanja - nagrada je posledica pozicije u hijerarhiji, odgovornosti I lojalnosti 13.Princip irine menadzerske nadleznosti broj podredjenih koje kontrolie menadzer je u rasponu od 6-10 U preduzeu industrijske privrede principi funkcionalne hijerarhije I birokratskog menadzmenta su osnova sistema planiranja I praenja performansi. Osnovni problem je ritam funkcionisanja Ritam je odredjen trajanjem poslovne godine, arbitriranom pretpostavkom definisanom zakonima o raunovodstvu I porezima ( srce ima samo jedan otkucaj godinje ) U informatikoj privredi u kojoj trite trazi a tehnologija omoguava funkcionisanje u realnom vremenu ne moze se smatrati adekvatnim tako spor ritam funkcionisanja Informacije se ne troe upotrebom njihova vrednost raste. Informacija o novcu je vrednija od samog novca . Glavna barijera ulaska u informatikoj privredi je brzina a ne visoke investicije Moderno preduzee je preduzee brzog ciklusa, a hendikep konkurenata je sporost a ne minimizam preduzea Principi menadmenta koji vaze u informatikoj privredi dovode do dvostruke tranzicije : 1. Funkcionalna hijerarhija u mreznu organizaciju 2. Birokratski menadzmednt u adhokratski menadzment. Trazicija iz industrijske u informatiku privredu podrazumeva kretanje od jedne grupe principa ka drugoj Principi hijerarhije i funkcionalne organizacije nisu primereni novom okruzenju jer peruzee ne moze da kanalie kvalitetno informacije i nema dobru komunikaciju za konkurisanje na globalnom trzistu Principi informatike privrede 1. Princip vodjstva 2. Princip dometa menadzerske nadleznosti 3. Princip kontrole 4. Princip nagradjivanja 5. Prinip vrste radnika nema podele na bele i plave okovratnike i svi se tretiraju kao mislei radnici 6. Princip stvaranja vrednosti 7. Informatiki princip 8. Princip koordinacije - informacije omoguavaju zaposlenima diskreciju povodom sagledavanja i anticipiranja problama i usaglaavanja miljenja povodom izbora naina njihovog reavanja 9. Princip dinamike ravnoteze 10.Princip projektne organizacije posla 11.Prinip oblikovanja organizacije 12.Princip strategijske orijentacije 13.Princip timskog rada 14.Princip komunikacije brza, spontana i od poetne do krajnje take komunikacija ili duz celog komunikacionog puta 15.Princip timske nadleznosti

16.Princip realnog vremena 17.Princip povratne sprege povratne informacije su osnova kontrole i nagradjivanja 18.Princip resavanja konflikata 19.Princip oportuniteta 20.Princip granice Promena igre dovodi do promene grana a promena praviila igra dovodi do promene naina na koji konkurentske snage utiu na poziciju pojedinanih uesnika Sutina promene ponaanja ogleda se u dva elementa 1. Teite menadzmenta se pomera sa rigidne kontrole na fleksibilno planiranje. Planiranje znai stalnu procenu ansi da e odredjene odluke dovesti do uspeha. Ta procena dovodi do promene fokusa u odnosu na kupce, dobavljae i partnere. Promena fokusa kod jednog konkurenta primorava druge na stalno manervisanje u postojeoj ili novoj grani da bi zastitile postojeu I stekle novu poziciju 2. Dolazi do promene cilja menadzmenta Da bi se iskoristio diskontinuitet, diverzifikacija I restruktuiranje moraju rezultirati stvaranjem vrednosti. Stvaranje vrednosti postaje kritina kompetentnost mnadzerskog tima I ona je rezultat sistematinog koncepta menadzmenta opromena koji primenjuju svi donosioci odluka