Adaja i carev sin

Izvor:DJ-media InfoTeam | 25.01.2010.

Bio jedan car pa imao tri sina. Jednom najstariji sin poe u lov, pa kako izie iza grada, skoi zec iza grma a on za njim, te ovamo te onamo dok utee zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec, nego adaja, pa doeka careva sina te ga prodere. Kad posle toga proe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kui, stanu se uditi ta bi to bilo da ga nema. Onda poe srednji sin u lov, pa kako izie iza grada, a zec skoi iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok utee zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego adaja, pa ga doeka te prodere. Kad posle toga proe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor. Onda i trei sin poe u lov, ne bi li i brau naao. Kako izie iza grada, opet skoi zec iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok utee zec u onu rekavicu. A carev Sin ne htedne ii za njim, nego poe da trai drugoga lova govorei u sebi: "Kad se vratim, nai u ja tebe." Po tom hodajui dugo po planini, ne nae nita, pa se onda vrati u onu rekavicu, kad tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove Boga: "Pomozi Bog, bako!" A baba mu prihvati: "Bog ti pomogao, sinko!" Onda je zapita carev sin: "Gde je, bako, moj zec?" A ona mu odgovori: "Moj sinko, nije ono zec, nego je ono adaja. Toliki svet pomori i zatomi." ujui to carev sin, malo se zabrine, pa ree babi: "ta emo sad? tu su valja da i moja dva brata propala." Baba mu odgovori: "Jesu bogme ali nije fajde, nego sinko idi kui, dok nisi i ti za njima." Onda joj on ree: "Bako, zna li ta je? Ja znam da si i ti rada da se oprosti te napasti." A baba mu se utee u re: "O moj sinko, kako ne bih! I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud." Onda on nastavi: "Sluaj dobro to u ti kazati. Kad doe adaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kae da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskua, pa e mi posle kazati kad doem." Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad doe adaja, stane je baba pitati: "Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ide? Nikad ne e da mi kae kuda ide." A adaja joj odgovori: "E moja bako, daleko ja idem." Onda joj se baba stane umiljavati: "A za to tako daleko ide? Kai mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam ta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila." Na to se adaja nasmeje, pa joj ree: "Onde je moja snaga u onom ognjitu." Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjite, a adaja kad to vidi, udari u smeh da joj ree: "Luda eno! nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kuom." Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a adaja opet u smeh pa joj ree: "Proi se luda eno, nije tu moja snaga." Onda baba zapita: "Da gde je?" A adaja stane kazivati: "Moja je snaga daleko, ne moe ti tamo otii. ak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna adaja, a u adaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga." Baba kad to uje, ree adaji: "To je bogme daleko, to ja ne mogu ljubiti." Sutradan kad adaja otide iz rekavice, carev sin doe k babi, pa mu baba kae sve to je ula od adaje. Onda on otide kui, pa se prerui: obue pastirske haljine i uzme pastirski tap u ruke, te se naini pastir pa poe u svet. Idui tako od sela do sela i od grada do grada najposle doe u drugo carstvo i u carev grad, pod

kojim je u jezeru bila adaja. Doavi u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Graani mu kau da treba caru. Onda on upravo k caru. Poto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: "Hoe li uvati ovce?" A on odgovori: "Hou, svetla kruno!" Onda ga car primi i stane ga svetovati i uiti: "Ima ovde jedno jezero, i dokraj jezera vrlo lepa paa, pa kako izjavi ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god oban tamo otide, onaj se vie ne vraa natrag za to, sinko, kaem ti, ne daj ovcama na volju kud one hoe nego dri kuda ti hoe." Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom jo dva hrta to mogu zeca u polju stii, i jednoga sokola to moe svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde. Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dou na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasue gae i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: "O adajo, o adajo! ta izii mi danas na mejdan da se ogledamo, ako ena nisi." Adaja se odzove: "Sad u, carev sine, sad." Malo as, eto ti adaje, velika je, strana je, gadna je! Kako adaja izie, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda ree adaja: "Ta pusti me, carev sine, da zamoim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre adajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u elo, jo bih te vie bacio." Adaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred vee, on se lepo umije i opravi, sokola mete na rame a hrte uza se i gajde pod pazuho pa krene ovce i poe u grad svirajui gajde. Kad doe u grad, sav se grad slegne kao na udo gde on doe a pre nijedan oban nije mogao doi s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i poe s ovcama upravo k jezeru. A car polje za njim dva konjanika da idu kradom da vide ta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda e dobro videti. A oban kako doe, metne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasue gae i rukave te zagazi u jezero pa povie: "O adajo, o adajo! izii mi ka mejdan da se jo ogledamo, ako ena nisi." Adaja mu se odzove: "Sad u, carev sine, sad." Malo as, eto ti adaje, velika je, strana je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, onda ree adaja: "Ta pusti me, carev sine, da zamoim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre adajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u elo, jo bih te vie bacio." Adaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred no, carev sin: krene ovce kao i pre, pa kui svirajui u gajde. Kad ue u grad, sav se grad uskoleba i stane se uditi gde oban dolazi kui svako vee, to pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika jo su pre od carevoga sina bila dola u dvor i pripovedila caru sve po redu ta su uli i videli. Sad kad car vide obana gde se vrati kui, odmah dozove k sebi svoju ker i kae joj sve ta je i kako je, "nego" veli "sutra da ide s obaninom na jezero, da ga poljubi u elo." Ona kad to uje, brizne plakati i stane se moliti ocu: "Nigde nikoga nema do mene jedinu pa i za mene ne mari da poginem." Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: "Ne boj se, keri moja, vidi, mi promenismo tolike obane, pa koji god izie na jezero, ni jedan se ne vrati, a on evo dva dana kako se s adajom bori, pa mu nita ne naudi. Ja se uzdam u Boga da on moe tu adaju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti to toliki svet pomori." Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta oban, usta i devojka, pa se stae opremati na jezero. obanin je veseo, veseliji nego igda, a devojka careva tuna, suze proliva, pa je oban tei: "Gospoo seko, ja te molim nemoj plakati, samo uini to reem, kad bude vreme, ti pritri i mene poljubi pa se ne boj." Kad pooe i kretoe ovce, oban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plae, a on kato pusti dulac pa se okrene njojzi: "Ne plai zlato, ne boj se nita." Kad dou na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasue gae i rukave pa zagazi u vodu i povie: "O adajo, o adajo! izii mi na mejdan da

se jo ogledamo, ako ena nisi." Adaja se odzove: "Sad u, carev sine, sad." Malo as, eto ti adaje, velika je, strana je, gadna je! Kako izie, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi adaja: "Ta pusti me carev sine da zamoim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre adajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u elo, jo bih te vie bacio." Kako on to ree, a careva devojka pritri i poljubi ga u obraz, u oko i u elo. Onda on mahne adajom i baci je u nebeske visine, te adaja kad padne na zemlju sva se na komade razbije, a kako se ona na komade razbije, skoi iz nje divlji vepar, pa nagne begati, a carev sin vikne na obanske pse: "Dri! ne daj!" a psi skoe te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoi zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: "Dri! ne daj!" a hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on dr vrapca. Kad uhvati vrapca, ree mu: "Sad da mi kae gde su moja braa." A vrabac mu odgovori: "Hou, samo mi nemoj nita uiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri ibljike; podseci one tri ibljike, pa udri njima po korenu;odmah e se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i ena i devojaka, da moe naseliti itavo carstvo; onde su i tvoja braa." Kad vrabac to sve iskae, carev ga sin odmah za vrat te udavi. Car glavom bijae iziao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali obana, te i on gledao sve to je bilo. Poto oban tako doe glave adaji, pone se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajui krene ovce i poe dvoru carevu, a devojka pored njega jo u strahu. Kad doe u grad, sav se grad slegne kao na udo. Car koji je sve njegovo junatvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju ker, te s mesta u crkvu pa ih venaju i uine veselje za nedelju dana. Po tom se carev sin kae ko je on i od kud je, a car se onda i sav grad jo vema obraduje, pa poto carev sin navali da ide svojoj kui, car mu da mnoge pratioce i opravi ga na put. Kad budu kod one rekavice, carev sin zaustavi sve pratioce pa ue unutra te podsee one tri ibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo, a to u podrumu svet Boij. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazei tako jedan za drugim, eto ta i brae njegove; on se s njima zagrli i iljubi. Kad ve sav narod izie, zahvale mu to ih je poputao i izbavio i otidu svaki svojoj kui. A on sa svojom braom i mladom otide kui svome ocu, i onde je iveo i carovao do svoga veka.