VISOKA MEDICINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD
PREDMET: HIGIJENA TEMA: AERO JONI U ZATVORENIM PROSTORIJAMA KAKO IH ODRATI

MENTOR: prof. Dr. Natalija Solovljeva STUDENT: Nataa Gaji BR DOSIJEA: 36/09

BEOGRAD, novembar 2009.godine SADAJ:

1

1.UVOD.............................................................. ................3 2.AERO JONI U PRIRODI......................................................3 3.PODELA AERO JONA.........................................................6

4.

TETNO DELOVANJE POZITIVNIH AEROJONA....................7

5.JONSKA MIKROKLIMA U PROSTORIJAMA.........................8 6.ZAKLJUAK...................................................... ................10

UVOD
Vie od vode, hrane i bilo ega drugog vazduh nam je potreban da nas odri u ivotu. Bez vazduha ne bi preiveli ni nekoliko minuta. Tako svi znamo opasnosti od zagaenja u vazduhu, ali ipak ne uvaavamo dovoljno koliko nae telo moe da bude pogoeno jonima u vazduhu. Joni su estice u vazduhu, nosioci pozitivnog ili negativnog naelektrisanja, koji direktno utiu na ukupno naelektrisanje okoline. Veliki broj istraivanja potvruje da vrsta i koliina jona u vazduhu utiu na sve oblike ivota. Hiljade naunih rasprava napisano je na ovu temu [10-14]. U nekim delovima sveta, sezonski vetrovi koji su postali legendarni, donose patnju i haos lokalnom stanovnitvu. Generacijama je poznato na ovim mestima da vetrovi donose zabrinutost, stres, depresiju i besane noi. Problem je bio toliko prisutan da je poznato da su sudije uzimale ovu okolnost u obzir pri donoenju presuda a u bolnicama su odlagane operacije dok vetrovi ne prou. vajcarski meteoroloki institut napravio je opsene studije o problemima koje donosi lokalni vetar Fen (Foehn) i 1974. objavio listu fizikih i psihikih smetnji. Ona ukljuuje: fizike bolove, glavobolju, vrtoglavicu, muninu, disajne probleme, astmu, povean rizik od sranih napada, usporene reakcije nervozu, iscrpljenost, depresiju, anksiozna stanja Kasnije je otkriveno da ovaj jedinstveni kvalitet daje naelektrisanje jona u vazduhu. Paradoksalno, ako vazduh nosi pozitivne jone, ljudi i ivotinje se loe oseaju i pate od opasnih simptoma. Meutim, ako je naelektrisanje negativno, daje oseaj zdravlja i vitalnosti. Pri nedostatku jona u atmosferi ne vri se pravilno proces fotosinteze. Eksperimentalne ivotinje, koje su drane u sredini sa nejonizovanim vazduhom, ginule su u toku 2 nedelje. Svojevremeno su objavljeni vrlo interesantni rezultati istraivanja kosmonauta u uslovima kosmikih kabina. Po isteku odreenog vremena kod treniranih mukaraca, koji su bili izvanredno zdravi i savreno fiziki
3

pripremljeni, primeeno je pogoranje pamenja i tekoe sa izvoenjem posebno preciznih radova. Analiza je pokazala da je atmosfera unutar kabina bila liena negativnih jona. Posle korienja jonizatora simptomi su nestali. Ovaj primer pokazuje da jonizacija vazduha koji udiemo vri veliki uticaj na nae zdravlje, stanje i ponaanje.

AERO Joni u prirodi

U prirodi se joni stvaraju u izobilju, kod svakog prenosa energije kroz vazduh, na primer ultraljubiastim zraenjem Sunca, sevanjem i grmljavinom, trenjem vazduha i kie, razbijanjem vode u kapljice kod vodopada i morskih talasa i prirodnim zraenjem iz stena i tla. Mesta koja nas osveavaju kao to su planine, vodopadi ili morska obala gde su uglavnom smeteni klimatski centri imaju veliku koncentraciju negativnih jona. Visok nivo pozitivnih jona ini da se oseamo neprijatno. Mnogi ljudi primeuju da je vazduh pre oluje "teak". Ovo se prepisuje visokom nivou pozitivnih jona u vazduhu,za koje se takoe zna da su uzrok osetljivosti na nevreme kod astme. Odmah nakon oluje, vazduh je ist i prozraan, ispunjen negativnim jonima. Negativni joni privlae estice u vazduhu. Oni proiavaju vazduh tako da se vezuju za estice praine, polena ili dima, daju im statiko naelektrisanje i obaraju ih na tlo. Daleko vea koncentracija negativnih jona je na selu, dok nivo drastino opada to smo blie gradovima i urbanim centrima. Savremenim nainom ivota stvorili smo okruenje koje unitava negativne jone iz atmosfere. Ovome doprinose zagaenja izduvnim gasovima, duvanskim dimom, prenaseljenost ak i disanje. Naalost, dananje zgrade, vozila i letilice svojom klimatizacijom su naelektisane pozitivnim jonima, jer reetke, filteri i cevi za klimatizaciju unitavaju negativne jone pre nego to oni stignu na svoje odredite. Osim toga flurescentno osvetljavanje, elektrina i elektronska oprema, TV ekrani, tepisi odea i zavese smanjuju nivo negativnih a poveavaju nivo pozitivnih jona. Prosene koncentracije negativnih jona u vazduhu na razliitim mestima su:

pored vodopada 50.000 cm -3; na planini 5.000 cm -3; na selu 1.500 cm -3;
4

kancelarija 50 cm -3.

(dodajmo da telo pozitivno reaguje na nivo od preko 1.000 jona po cm 3) Davno je primeeno da izmeu procesa u ivom organizmu i atmosferskih promena postoji odreena veza. Jo u radovima Hipokrata, Avicene, Paracelsusa, Zemelvelsa i drugih naunika postoje podsetnici o ovim posmatranjima. Takoe je odavno poznato da ljudi koji ive u odreenoj sredini (u planinskom podruju, u okruenju etinarskih uma, na obali mora), ree boluju, a ako i boluju to bre ozdrave; ne udi privlana snaga takvih mesta. Sa razvojem industrije, a posebno u gradskim uslovima, imamo upravo suprotan efekat: ea, tea i dua bolovanja. Naunici su pretpostavljali da su ove bioloke i psiholoke pojave u direktnoj vezi sa promenama nastalim u ekologiji. U meri rasta obavetenosti o atmosferskom elektricitetu rasla je i spoznaja o njegovom uticaju na ivi organizam. Francuski naunik Bertolon, profesor iz Liona, jo je 1777. godine publikovao rad, posveen uticaju atmosferskog elektriciteta na ljudski organizam. Zahvaljujui savremenim, mnogobrojnim i miltidisciplinarnim istraivanjima pouzdano je utvreno da elektrino stanje atmosfere u velikoj meri utie na rad naeg organizma. To je jo loginije kada se zna da u samom ivom organizmu protiu mnogobrojni procesi u direktnoj vezi sa elektrinim procesima, na koje vre uticaj visoko energetski procesi u atmosferi. Vazduni omota, koji okruuje nau planetu, koga zovemo atmosfera, dinamika je tvorevina koja jednako zavisi i od kosmikih sila, i od same Zemlje. Atmosfera vri ulogu monog motora za cirkulaciju materije i energije.Vazdune mase u svom kretanju menjaju elektrini potencijal i hemijski sastav. estice koje ulaze u sastav atmosferskog vazduha podvrgavaju se neprekidnom dejstvu kosmikih zraenja, kao i zraenju elemenata koji se nalaze u zemljinoj kori, a takodje i dejstvu atmosferskih jonizacija. Kao to je poznato, Zemlja ima elektrino polje: na povrini je negativno naelektrisanje oko 500 000 C, zahvaljujui emu se u atmosferi formira elektrino polje, ija vrednost na visini od 15-20 km iznosi priblino 1 V/m, a neposredno u blizini zemljine povrine oko 100-250 V/m. Razliiti lokalni uticaji, naprimer nevreme sa munjama i gromovima, unose znaajne promene. Pri nagloj promeni atmosferskih uslova (promeni vremena) u atmosferi dolazi do promene povrinske distribucije elektriciteta. Atmosfera sadri ogromni broj neutralnih atoma i molekula gasova i veliku koliinu estica (praina, gar, vodena para, kristali soli itd.), kao i elektrino naelektrisane estice - jone. Ovaj naziv, predloen od strane Faradeja i svoj
5

koren ima u grkoj rei "io", to oznaava "idem". Naziv estice ukazuje na prirodu jona, koji se kreu u elektrinom polju. Elektroni, jae ili slabije vezani za atomsko jezgro, esto se ili oslobaaju od atoma, kada se formira pozitivni jon, ili se suprotno tome, slobodni elektron vezuje za neutralni atom, kada se formira negativni jon. Jonizacija moe da se pojavi usled toplotnog kretanja kao i pod uticajem drugih faktora: sunevog ultraljubiastog zraenja, kosmike radijacije, atmosferskog pranjenja, zraenja radioaktivnih atoma itd. Ove se pojave deavaju u razliitim delovima atmosfere, u razliito vreme i sa nejednakom intenzivnou, i zato je koliina jona, koja se formira u vazduhu u razliitim regionima, razliita i menja se u vremenu. Joni se formiraju u paru, drugim reima, uvek se formiraju dva jona negativni i pozitivni. Meutim, u razliitim mestima atmosfere razlikuju se koncentracije negativnih i pozitivnih jona. Ovu injenicu objanjavamo time to na pozitivne i negativne jone deluju sile koje ih razdvajaju (na primer negativni potencijal Zemlje, koji primorava pozitivne jone u atmosferi da se sputaju dole, a negativne da se podiu nagore). Usled toga, blizu povrine Zemlje, pri normalnim atmosferskim uslovima imamo znatno vie pozitivnih jona, dok u gornjim slojevima, naprotiv, imamo viak negativnih jona. Odnos ovih jona izraava se preko faktora unipolarnosti, odnosa broja pozitivnih prema broju negativnih jona. Naravno, sa stanovita ljudskog zdravlja poeljno je da taj faktor bude 1). Zbog kolebanja elektrinog potencijala na povrini Zemlje dolazi do neprekidne promene kako ukupne koliine jona, tako i do promene navedenog odnosa. U atmosferi neprekidno deluju jonizujui faktori, drugim reima neprekidno se formiraju joni. Prepreka poveanju broja jona do beskonanosti je rekombinacija, ili proces suprotan stvaranju jona. U blizini povrine Zemlje, u svakom kubnom centimetru, u svakoj sekundi, formira se oko 6-12 parova jona, i isto toliko, usled sudara i neutralizacije jona razliite polarnosti nestane. Dinamika ravnotea procesa formiranja i rekombinacije jona nastaje u toku odreenog vremena. Sa bioloke take gledita sutinski znaaj nema broj jona, nego njihov odnos. Tako u mestima koja vrlo pozitivno utiu na oveka (klimatska i planinska mesta), prevlauju negativni joni, drugim reima, ovaj odnos je manji od jedinice. U uslovima prirodne i zdrave klime formira se stanje jonske ravnotee u proporcijama pozitivnih i negativnih jona koje su, sa stanovita
6

ljudskog zdravlja, najkorisnije. Optimalni odnos pozitivnih jona prema negativnim je 4:5 pri koncentraciji otprilike 3000-4000 jona u cm 3 vazduha.

PODELA AERO JONA

U "lake" jone, koji imaju ogromni uticaj na sve ivotne procese i regeneraciju organizma, svrstavaju se pre svega negativno naelektrisane estice kiseonika, a takoe pozitivni joni ugljen dioksida. Njihova velika koncentracija meri se u vazduhu koji je ist, bez primesa praine i hemijskih neistoa, i u odreenom procentu vlaan. "Teki" joni su, u osnovnom, naelektrisane estice praine i hemijskih neistoa. Ovi veliki joni "upijaju" lake jone tako neophodne u vazduhu. Postoje prirodni uslovi za formiranje negativnih jona, koji pozitivno utiu na zdravlje oveka. U planinskim oblastima, gde ima vie sunca, gde je poveana prirodna radioaktivnost (graniti) i isti vazduh, jonska klima je znatno bolja nego u industrijskim i gradskim uslovima. Negativne jone takoe formira energija vode koja se rasprskava. Pored vodopada, na morskoj obali, gde se talasi razbijaju o stene, ima vrlo mnogo negativnih jona. Slian "osveavajui" efekat imaju i fontane. Ljudi instinktivno rado dolaze na mesta intenzivnog razbrizgavanja vode. Sutinski izvor "zdravih" jona su i ume, pre svega, etinarske. Svako mesto na Zemlji ima svoju specifinu jonsku klimu, koja je podlona promenama pod uticajem kako atmosferskih prilika tako i od delatnosti oveka. Elektrino polje Zemlje je razlog za migraciju naelektrisanih estica u atmosferi. Pozitivne jone privlai Zemlja, a negativni se odbijaju navie. Znaajno naruavanje ravnotee jona u atmosferi izazivaju nagle promene vremena. Atmosferski frontovi, koji dovode do reske promene temperature, pritiska i oblanosti, razlog su za znaajno smanjenje koliine aerojona i poveanje koliine pozitivnih jona. U to vreme raspoloenje kod mnogih ljudi se znatno pogorava. Vetar je takoe znaajan faktor koji utie na promene u jonizaciji vazduha. U periodu toplih vetrova kod mnogih ljudi je prisutno depresivno stanje, raste broj sranih napada, samoubistava i agresivno ponaanje. Poetak ovih psihikih promena podudaran je sa rastom koncentracije pozitivnih jona u vazduhu. to due duva vetar, to vazduh postaje suvlji, i negativni joni gube svoj potencijal. Mala vlanost vazduha komplikuje pad pozitivnih jona na zemlju. Po takvom vremenu broj nesretnih sluajeva takoe raste (priblino za 50%).
7

Prirodna harmonija elektrinog stanja atmosfere jako je naruena razvojem civilizacije. Kao izvori tetnih za oveka aerojona jesu, pre svega, razliiti prljavi tehnoloki procesi, elektrina polja visokonaponskih mrea, toksine supstance koje industrija izbacuje u atmosferu, praina i toplota iz dimnjaka koje dovodi do kondenzacije vodene pare, motorizacija itd. Veinom vazdune prljavtine naelektriu se pozitivno, formirajui tetne aerojone. Asfaltiranje i betoniranje velikih povrina takoe smanjuje ukupnu koliinu jona i pogorava jonsku klimu. ovek danas provodi vei deo ivota u gradskim i industrijskim teritorijama, gde je naruena jonska ravnotea, a ukupna koliina jona u atmosferi jako smanjena. Istraivanja su pokazala pad koncentracije lakih jona u velikim gradovima u toku dana do 20-200 jona/cm 3 vazduha, to je oko 100 puta nie od normale. iveti u uslovima takve jonske klime nije prirodno, i ak je tetno. Za normalno funkcionisanje organizama, koji su se razvijali i evoluirali na Zemlji, prisustvo aerojona je isto tako vano, kao i postojanje kiseonika. Istraivanja su pokazala da funkcionisanje ivih organizama u atmosferi lienoj jona nije mogue, a promena fiziolokih procesa u organizmu podudarna je sa naglom promenom odnosa pozitivnih i negativnih jona u atmosferi. Dokazano je, da biljke koje izrastaju u uslovima sa malom koliinom jona (oko 60 jona/cm 3) boluju i loe rastu.

tetno delovanje pozitivnih aerojona

Ako se prema oveku postavimo kao prema bioelektrinom sistemu, koji poseduje sopstveno elektrino polje, tada postaje jasnija injenica o uticaju spoljanjeg elektrinog polja i jonizovanog vazduha na taj sloeni sistem. Sva informacija, koja dolazi do organizma iz spoljanje sredine, "prevodi" se na biofiziki i biohemijski jezik. Bilo koje odstupanje i naruavanje sopstvenog elektrinog polja moe biti povod za prenos nepravilnih signala, koji upravljaju fiziolokim procesima i to moe u krajnjem ishodu da dovede do razliitih devijacija. ovek, kao i bilo koji drugi ivi organizam, ima sopstveni elektromagnetski skelet koji se manifestuje i kroz sopstveni "omota" elektrinih potencijala odreene povrinske gustine. Tako, suvie mnogo pozitivnih jona oko oveka dovodi do "pranjenja" organizma i disbalansa njegove elektrine ravnotee. Aerojoni prolaze u organizam preko koe i disajnih puteva.
8

Kombinacija delovanja pozitivnih jona i duvanskog dima dovodi do trostrukog smanjenja sposobnosti aparata za disanje da isti vazduh u pluima. Udisanje pozitivnih jona u toku samo 20 min izaziva kaalj, gubitak glasa, glavobolju i kijavicu. Dui boravak u atmosferi sa velikom koncentracijom pozitivnih jona izaziva optu malaksalost, sanjivost, poveanje upotrebe kiseonika, nervozu, nemir. esto se pojavljuje suvoa u grlu i nosu. To moe izazvati razliite bolesti. Pozitivni joni mogu biti razlog za nepravilan rad titne lezde, deluju negativno na razmenu materija, izazivaju depresiju, tigu, nesanicu i nemir. Razlog tome je pojaano luenje serotonina - hormona odgovornog za funkcionisanje nervnog sistema. Veliko luenje serotonina, koga zovemo "hormonom stresa", dovodi do stanja straha, depresije i iscrpljenja nervnog sistema - tipinih bolesti 20 veka. Veliki sadraj serotonina u organizmu moe biti razlog za migrene, nesanicu, bolove u predelu srca, zadihanost, umor oiju, usporene reakcije, a takoe i alergijske bolesti. Po miljenju japanskih istraivaa, pozitivni joni mogu da izazovu nesanicu, poveanje krvnog pritiska i tahikardiju.

Jonska mikroklima u prostorijama: aerojonizatori

Uslovi u kojima ljudi ive, rade i odmaraju su, najee, vrlo daleko od zdrave jonske klime. Prenaseljeni gradovi, betonske pustinje, odsustvo zelenila, ogromna koliina tetnih zraenja, izduvnih gasova -sve je to vetaka sredina oveka, u kojoj je obino nedovoljno jona za zdrav ivot. Ljudi postaju rtve "trovanja" pozitivnim jonima. Veinu vremena oni provode diui vazduh koji sadri svega 200-300 jona/cm 3 umesto 2000-3000, reagujui na to depresijom, poveanjem pritiska, glavoboljama i smanjenjem radne sposobnosti. Situacija se jo pogorava u prostorijama sa centralnim grejanjem, sa elektroopremom, koji remete jonsku ravnoteu. Klimatizovani vazduh (posebno u automobilima), u toku klimatizacije gubi skoro sve negativne jone, a meanjem i elektrizovanjem, skuplja tetni suviak pozitivnih jona. Suviak pozitivnih jona je problem i visokih betonskih zgrada, bilo kog tipa prevoznog sredstva, jer se unutar prostora skupljaju pozitivnih joni, a negativni se lepe za spoljanu povrinu. Normalizacija jonske klime ubrzava se eim provetravanjem prostorija i vlaenjem ili ugradnjom generatora negativnih jona, popularno nazvanih
9

aerojonizatori. Takoe tu su i razliita druga "sredstva": zelenilo u stanu, drveni nelakirani patos, prirodne nesintetike presvlake, zavese i tepisi, kao i naa odea za koju je poeljno da je od prirodnih tkanina. U starim vremenima dosta se koristio nepolirani ilibar, koji osim to generie negativne jone, "topuje" oteene elektrine slojeve. Naa je obaveza, sa zdravstvenog aspekta, da stalno popravljamo i obnavljamo jonsku ravnoteu. Najefektivniji metod stvaranja neophodne mikroklime je primena vetakih izvora jonizacije, aerojonizatora [10-15]. Aparate koji generiu negativne jone, moemo podeliti prema principu generacije jona [10,11]:

jonizatori visokog napona, radioaktivni jonizatori, termoelektronski, hidrodinamiki, fotoelektrini jonizatori.

Osim ove, najoptije podele, imamo i podele u zavisnosti od zone delovanja (opte i lokalne); od mesta i namene (stabilne i portativne); od mogunosti regulacije procesa (regulacione ineregulacione); od tipa lakih aerojona (unipolarne i bipolarne). Jonizatori elektrone kretanje, elektrona visokog napona jonizuju vazduh u eletrinom polju snage. Na u vazduhu delujemo visokim naponom, to ubrzava njihovo a samim tim i njihovu kinetiku energiju. Sudaranje ovih brzih sa esticama vazduha dovodi do njihove jonizacije.

Joni formirani pod dejstvom snanog elektrinog polja takoe dobijaju visoku brzinu i pri daljem sudaranju sa esticama gasa izazivaju novu jonizaciju. Radijus delovanja ovih jonizatora je mali, i postizanje najboljeg efekta trai primenu visokog napona, koji prelazi dozvoljene vrednosti. Primena visokog napona takoe dovodi do formiranja ozona, koji u veim koliinama ima tetno dejstvo, a takoe i toksina jedinjenja azota. Zato je reenje postignuto kroz optimizaciju svih parametara jonizatora. Konstrukcija takvog jonizatora je jednostavna - vazduh se jonizuje preko elektrine emisije-krunice koja se formira u blizini iljaka ili tanke ice pri naponu od nekoliko hiljada volti. Princip je predloen jo daleke 1927. godine (Sokolov i ievski). Poznato je mnogo proizvoaa ovih jonizatora: Remington, Philips, Siemens, Hitachi itd.

10

Interesantan je jonizator "GObest" koji ne prlja vazduh ozonom i gasovitim jedinjenjima azota, ima solidnu efikasnost na rastojanju 1-5 m (koncentracija od 650 jona na 1 cm 3). Generator odgovara svim bioklimatskim i zdravstveno-higijenskim zahtevima. Izbor elektrinih parametara odgovara zahtevima Meunarodnog Drutva po pitanjima jonizacije i elektroaerosola. Radioaktivni jonizatori koriste princip jonizacionog svojstva a, b i g zraka radioaktivnih materija da jonizuju vazduh. Ovakvi aparati su najrasprostranjeniji, ali zahtevaju veliki oprez pri korienju. Njihova osnovna prednost je nepostojanje nuzproizvoda (ozon, azotdioksid) pri generisanju i mogunost promene koeficijenta unipolarnosti. Poznato je da jonizujue zraenje izaziva bipolarnu jonizaciju. Promena koeficijenta unipolarnosti ili obezbeenje unipolarne jonizacije vazduha kod ovih jonizatora vri se pomou konstantnog elektrinog polja. Ovaj princip je prvi iskoristio Verigo u konstrukciji radioizotopnog jonizatora, konstruisanog 1934. godine. U ovom jonizatoru korieno je a zraenje izotopa 226Ra. Razliite konstrukcije aerojonizatora, koji su korieni za potrebe medicinskobiolokih ispitivanja, dali su ameriki istraivai Kornbluch i Griffin (1955), Hicks i Beckett (1957). Serijski se proizvodi desetina jonizatora na aktivnim elementima. Poznatiji su jonizatori firme "Wesih Corp" itd. Termoelektronski jonizatori koriste princip termoelektronske emisije uarenih metala pri njihovom zagrevanju do visokih temperatura (500-2000C). Proces oslobaanja elektrona iz metala esto se naziva "povrinska jonizacija". Fotoelektrini jonizatori koristi kratkotalasne ultraljubiaste talase koje emituju kvarcno-ivine lampe preko kojih se duva vazduh pomou ventilatora. Hidrodinamiki jonizatori rade na principu baloelektrinih efekata, koji se ispoljava kroz elektrizaciju dispergovane tenosti. Tenost se razbija i raspskava na najsitnije kapljice koje zatim prolaze kroz negativno naelektrisano polje.

ZAKLJUAK
Mehanizam biolokog delovanja atmosfernih jona nije sasvim jednoznaan, mada je jednostavan. Utvreno je da negativni joni uneti putem disajnih puteva u organizam oveka, izazivaju nadraaj nervnih zavretaka u pluima, delimino prolaze kroz zidove alveola u krv i na taj nain vre pozitivan uticaj na itav organizam.
11

Korisno dejstvo negativnih jona na organizam oveka primeeno je poodavno. Pre skoro pola veka pojavili su se radovi u kojima su opisane probe leenja jonizovanim vazduhom reumatizma, zapaljenja plua, alergijskih bolesti disajnih puteva, astme, migrene itd. Kod ljudi,inhaliranih vazduhom sa poveanom koncentracijom negativnih jona, dokazan je porast hemoglobina i eritrocita u krvi. Ova pojava se koristi kod vetakih generatora lakih jona. Inhalacija negativnim jonima poveava koncentraciju, poboljava raspoloenje, smanjuje oseaj bola nakon hirurkih intervencija i ubrzava zarastanje rana. Dobri rezultati su, primenom negativnih jona, postignuti pri leenju alergijske astme, alergijske prehlade, poveanog krvnog pritiska, zapaljenja plua i glavobolja. Danas se sa pravom negativni joni nazivaju "jonima zdravlja" ili "dobrog raspoloenja". Laki negativni joni vre pozitivan uticaj na itav organizam. Ljudi postaju aktivniji, manje se umaraju, njihov organizam se lake suprotstavlja bolestima. Istraivanja su pokazala da negativna jonizacija smanjuje broj smrtnih sluajeva pri poroaju i ubrzava regeneraciju snaga majke. Terapija se takoe koristi kod opekotina i rana koje teko zarastaju. Pacijenti su se podvrgavali uticaju negativnih jona 2-3 puta u toku 1-1,5 asa, ili su primali 5 lakih "porcija" jona svakih 20-30 min. Negativnim jonima takoe se lee psihoneuroze i uklanja stres. Normalni i zdravi ljudi ve posle jednog sata provedenog u prostoriji sa vikom pozitivnih jona oseaju umor i razdraljivost. Korienjem slapa negativnih jona likvidira se ova pojava. Boravak u prostoriji sa vikom negativnih jona pomae dobro raspoloenje i poveava umnu radnu sposobnost. Uspeni rezultati primene negativnih jona dobijeni su pri leenju razliitih nervnih bolesti, koje se ispoljavaju kroz jako lupanje srca, probleme sa varenjem ili skokovima krvnog pritiska. Poznato je, takoe, njihovo delotvorno dejstvo na funkciju hipotalamusa, koji upravlja biohemijskim procesima i koji ima neposrednu vezu sa modanom funkcijom, procesima regeneracije krvi itd. U zadnje vreme vre se ispitivanja delovanja negativnih jona na laktaciju. Majke, koje nisu mogle da prehranjuju grudima, posle jonske terapije obnavljale su tu sposobnost.

12

Vrlo interesantni rezultati postignuti su pri prouavanju delovanja jonizacije vazduha na sportske rezultate. Posle mesene jonske kuracije istraivana grupa je imala za 340 % bolje rezultate na testovima za ravnoteu i za 240 % bolju fiziku izdrljivost. Znaajno je porasla energija, apetit, opte raspoloenje, san je postao mirniji. Negativna jonizacija moe biti koriena u cilju poboljanja fizike izdrljivosti i opte otpornosti organizma. Pod uticajem negativnih jona regenerie se i hormonalna ravnotea u organizmu, to ini da organizam bude otporniji na stres, otklanja se umor organizma. Vazduh zasien negativnim jonima deluje umirujue i pojaava delovanje hemijskih sredstava za umirenje. Reakcije na smanjenje negativnih jona su individualne, oni najosetljiviji pate od migrene, astme ili tekih depresija. Najvei broj naunika se slae da joni utiu na nau sposobnost upijanja i iskoriavanja kiseonika. Negativni joni ubrzavaju prenos kiseonika do elija i tkiva. Pozitivni joni usporavaju ovaj proces izazivajui simptome nedostatka kiseonika. Istraivai veruju da negativni joni stimuliu odbrambene elije organizma. Primeeno je da su zaposleni u kancelarijama i preduzeima u kojima postoje jonizatori, otporniji na prehlade, manje odsustvuju sa posla i uopte su bolje raspoloeni i spremni za rad. U vozilima takoe postoji problem. U osnovi oni su metalna koljka koja se snabdeva vazduhom kroz cevi. Sve to dramatino poveava nivo pozitivnih jona. Otvaranjem prozora unosimo zagaenje iz vazduha. Mnogi profesionalni vozai, naroito na dugim linijama, primetili su da im jonizatori pomau da odre panju i koncentraciju, uklanjajui istovremeno polen i dim. Istraivanja su pokazala da negativni joni:

smanjuju histamin koji podstie polensku kijavicu; smanjuju serotin, hormon povezan sa stresom, migrenom i anaksioznim stanjima; blagotvorno deluju na sve koji pate od bronhijalnih problema, kao to su bronhijalna astma, katar ili obina prehlada; pomau kod nesanica, migrena, enfizema, glavobolje, umora i malaksalosti; poveavaju sposobnost organizma da apsorbuje i iskoristi kiseonik i tako pomau koncentraciju; umanjuju posledice pasivnog puenja, alergija na polen, prainu i dlaku ivotinja; suzbijaju i unitavaju bakterije i viruse iz vazduha.

Uz odgovarajue uslove, zdravu hranu i istu vodu, na e se organizam pravilno razvijati. Ali esto zanemarujemo vazduh koji diemo. Veina nas iz dana u dan ivi u nevidljivom zagaenju, bez negativnih jona. Koristei

13

jonizator, preiavamo vazduh, oslobaamo ga od ovih mikroskopskih zagaivaa i uspostavljamo balans jona potreban naem organizmu. Sputajui se na biofiziki fundamentalni nivo funkcionisanja ljudskog organizma moemo rei da biofiziki mehanizam delovanja jona treba traiti u jonskoj prirodi akupunkturnog sistema, odnosno i-a koji saglasno kineskoj tradicionalnoj medicini tee kroz akupunkturne kanale. U sutini radi se o popunjavanju jonskog akupunkturnog sistema inhaliranjem jonizovanog vazduha disanjem na nos.

LITERATURA: 1. V.N.Volenko,
Neizbenost, realnost i mogunost postizanja suptilnog sveta. Svest i fizika realnost, Moskva, No1-2, 1996, 2. S.Coni, P.Delibai, Fizikalna medicina.(Beograd, 1996).

3. M.Lazovi, Laseroterapija (Beograd, 1997) 4. D.Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1995), Gl. 6. 5. Prospekt IONISER AP 300 "Remington", Joni koji ivot znae

(London, 1998); Prospekt aerojonizatora "GObest", Ozdoroviteljnie rezuljtati dejstvija jonizacii vozduha (Kijev, 1996).

14

6. http://www.iasc-shop.com/product_print.php?
currency=CSD&products_id=672&more_id=2

7.

15