APSCES, HEMATOM, TUMORI I DEKORNUACIJA

Piogene infekcije
Naj e i uzro nici piogene infekcije su streptokoke i
stafilokoke. stafilokoke. U klini kom smislu, aerobne infekcije mogu da se manifestuju kao serozno, sero-fibrinozno, fibrinozno, i gnojno zapaljenje. sero Piogene infekcije mogu da se podele na lokalne gnojne infekcije i op te gnojne infekcije. infekcije. Lokalne gnojne infekcije - pustula, pustula, - akna, - furunkul, furunkul, - flegmona, flegmona, - apsces i - empijem. empijem.

APSCES
APSCES (abscessus lat.) (narodni naziv je
ir) predstavlja lokalno nakupljanje gnoja (pus, puris, med. lat.) u novostvorenoj upljini. med. upljini. Apsces mo e da nastane na povr ini (spolja nji-superficijalni), i u dubljim nji-superficijalni), delovima tkiva i organa (unutra nji-profundni). (unutra nji-profundni).

Septi ni i asepti ni apsces

Apsces mo e da bude septi ni apsces i asepti ni
(sterilni) apsces. Septi ni apsces naj e e nastaje na mestima prodora mikroorganizama (ubodne rane), ali mo e da nastane i metastatski (na primer kod panaricijuma svinja stvaraju se apscesi u predelu lumbosakralne muskulature). Asepti ni apsces se razvija na mestu aplikacije nekog preparata koji izaziva razaranje tkiva (korozivni (korozivni preparati). preparati).

Simptomi
Zavise od organskog sistema ili tkiva koje je
zahva eno zapaljenjem. Zapaljenje (bol-dolor, otok-tumor, crvenilo-color, (bolotokcrvenilotoplotatoplota-calor i gubitak fukcije-funkcio lesse), fukcijedestrukcija tkiva i disfunkcija organskog sistema pod uticajem nakupljenog eksudata. Febra ako nije do lo do otvaranja, a sepsa ako je do lo do pra njenja sadr aja apscesa u unutra nju sredinu. Mo e biti razli ite veli ine sa ili bez fistule. fistule.

Diferencijalna dijagnostika
Hematom: nastaje naglo, netemperiran je i njegovom Hematom:
probnom punkcijom se dobija krv. krv. Hernija Hernija: naj e e lokalizovana na abdomenu, palpira lokalizovana se hernijalni prsten i otvor, hernijalna vre a i sadr aj, mo e biti reponibilna i obi no nije temperirana. reponibilna temperirana. Burzitis: Burzitis: je lokalizovan ispod tetiva i uz samu kost. kost. Tumori: Tumori: po konzistenciji najvi e su sli ni fibromi i lipomi, kao i higromi (hygroma), a njihovom probnom punkcijom ne dobija se sadr aj. Cista: Cista: manje ili povremeno bolna. Fibrozno o iljno tkivo: vrsto i bezbolno. tkivo: Granulom: Granulom: manje bolan, sporije raste, generalno je vr i, bez fluktuacije u centru.

Probna punkcija
Probna punkcija (punctio probatoria) predstavlja
dijagnosti ki postupak koji se izvodi pri postojanju sumnje na apsces. Mesto na kome se izvodi punkcija mora da se o i a i dezinfikuje. Ta na lokalizacija punkcije utvr uje se palpacijom, drugim i tre im prstom naizmeni no, da bi se prona lo mesto na kome je najizra enija fluktuacija. Za punkciju se koristi igla koja ima ve i pre nik, kroz gas, gnoj. koju prvo izlazi gas, a zatim i gnoj. Obavezna bakteriolo ka analiza. analiza.

Pus (sadr aj)

Exudat: veliki broj neutrofila razli itog stepena Exudat: neutrofila

inflamatorne elije, degeneracije, druge inflamatorne elije, nekroti no tkivo. nek vo. Okolno tkivo je u kongestiji: fibrin, veliki broj fibrin, neutrofila neutrofila, promenjiv broj limfocita, plasma imfocita, elija i makrofaga. makrofaga Uzro nik mo e ali i ne mora biti prona en

Uzroci ****
Strana tela Piogene bakterije: Staphylococcus spp., Escherichia
coli, Streptococcus spp. -hem., Pseudomonas, Mycoplasma, Pasteurella multocida, Corynebacterium, Actinomyces spp., Nocardia Obligatni anaerobi: Bacteroides spp., Clostridium spp., Peptostreptococcus, Fusobacterium

TERAPIJA APSCESA

Sa terapijom apscesa koja je hirur ka se mora hirur

sa ekati dok on ne sazri - maturira (dospe u stadijum kolikvacione nekroze), to se de ava 7. do 10. dana od njegovog nastanka. Sazrevanje - kolikvaciona nekroza apscesa nastaje usled delovanja enzima bakterija i enzima leukocita koji razgra uju mrtve elije tkiva i bakterije - kada se radi o septi nom procesu.

Terapija mo e da se uradi na tri na ina:

Prvi na in se primenjuje za manje apscese. Drugi na in hirur ke terapije primenjuje se
kod ve ih apscesa. apscesa. Tre i na in sanacije apscesa je najradikalniji i najradikalniji primenjuje se u terapiji specifi nih apscesa kod aktinomikoze i botriomikoze. botriomikoze.

Prvi na in

Prvi na in se primenjuje za manje apscese. apscese. Izvodi se incizijom apscesa na najni em mestu, mestu,

odnosno na mestu za koje se palpacijom ustanovi da je najmek e. e. Rez mora da bude izda an, jer se time prevenira an, njegovo prerano zatvaranje sa sadr ajem upljine apscesa. Posle incizije i evakuacije sadr aja apscesa, o trom ka ikom (kiretom) mehani ki se odstranjuje piogena membrana. membrana.

 Kada se ukloni piogena membrana, upljina mora da

se vi e puta ispere 3% hidrogenom koji penu anjem mehani ki odstranjuje sadr aj apscesa i osloba a nascentni kiseonik koji deluje baktericidno i zaustavlja slabija krvarenja. Posle toga, upljina se ispere sterilnim fiziolo kim rastvorom, rastvorom, posu i sterilnim tupferom ili gazom i u nju se aplikuju preparati joda (povidon jodid rastvor ili jodoform etar). Otvor mora da ostane dovoljno dugo prohodan da bi se drenirala upljina apscesa sve dok se ne ispuni granulacionim tkivom. tkivom.

DRUGI NA IN

DRUGI NA IN hirur ke terapije primenjuje se kod

ve ih apscesa. Sastoji se u inciziji na najni em mestu apscesa. i kontrainciziji proksimalno ime se omogu ava postavljanje "drena" od gaze. Preko "drena" se posti e secernacija sadr aja upljine apscesa bez postojanja opasnosti da se zatvori distalna incizija i javi recidiv. Gaza mora da se promeni posle 24 do 36 asova. asova. Navedenim na inima hirur ke terapije stvaraju se uslovi da otpo ine proces granulacije koji treba da omogu i da se ispuni i zatvori upljina apscesa. U slu ajevima ve ih apscesa, pored hirur kog tretmana, potrebno je i parenteralno aplikovati antibiotik, da bi se spre ilo irenje infekcije (i toksina) u okolno zdravo tkivo.

Sanacija
Postavljanje rezova Postavljanje drena

 Navedenim na inima hirur ke terapije stvaraju se

uslovi da otpo ine proces granulacije koji treba da apscesa. omogu i da se ispuni i zatvori upljina apscesa. U slu ajevima ve ih apscesa, pored hirur kog tretmana, potrebno je i parenteralno aplikovati antibiotik, da bi se spre ilo irenje infekcije (i toksina) u okolno zdravo tkivo.

TRE A METODA

TRE A METODA sanacije apscesa je

najradikalnija i primenjuje se u terapiji specifi nih apscesa kod aktinomikoze (Actinobacillus lignieresi i Actinomyces israelii) i botriomikoze (Staphylococcus aureus) . Ona se sastoji u potpunom odstranjivanju apscesa bez njegovog otvaranja - extirpatio in toto. toto. Po to se na ini inicijalni rez na ko i, tupo se isprepari e vezivno - tkivna kapsula i odstrani apsces u celosti. Ovaj postupak mora pa ljivo da se izvede da se ne bi otvorila upljina apscesa i evakuisao sadr aj koji kontamini e hirur ku ranu i omogu ava metastatsko irenje procesa hematogenim putem.

HEMATOM
HEMATOM (haemathoma) (narodni naziv je
podliv) predstavlja nakupljanje krvi u novostvorenoj upljini. upljini. TERAPIJA HEMATOMA je sli na terapiji apscesa ali postoje odre ene razlike. Sa terapijom hematoma ene se mora sa ekati dok on ne sazri - maturira, to se maturira, de ava 7. do 10. dana od njegovog nastanka i pri tom suda. do e do obliteracije o te enog krvnog suda. Izuzetak od ovog pravila je hematom u ne koljke kod koga se ne eka maturacija ve se mora raditi odmah odmah Hematom se ne sme ispirati posle incizije i zato moramo voditi ra una da radimo strogo sterilno osim kod starih slu ajeva hematoma u ne koljke

Hematom u ne koljke

TUMORI
Podela tumora Osnovna podela tumora je izvr ena na benigne i maligne. Prakti no, to zna i da maligni tumor uvek ima lo u prognozu, dok benigni tumor daje mnogo bolje anse doma inu. to se ti e su tine, maligni tumori poseduju tri veoma va ne osobine-invazivnost osobine(infiltrativni i razorni rast u okolno tkivo), sklonost stvaranju metastaza i najva niju strukturnu osobinuosobinuanaplasti nost. Anaplasti ni tumori su, bez izuzetka, zlo udni i sadr e nediferencirane elije koje su izgubile deo sli nosti ili svaku sli nost sa odgovaraju im normalnim elijama tkiva.

primenjuje se naro ito u terapiji malignih tumora. tumora. Ona se sastoji u potpunom odstranjivanju tumora extirpatio in toto. Po to se na ini inicijalni rez na ko i skalpelom (bolje nego makazama) i to na tzv. "geometrijskoj margini", margini", tupo se isprepari e tumor i odstrani u celosti. Ovaj postupak mora pa ljivo da se izvede da se ne bi otvorila upljina tumora i sadr aj (cisti nih tumora) kontaminirao kontaminirao hirur ku ranu i omogu io metastatsko irenje tumora hematogenim putem.

Hirur ka metoda sanacije tumora je radikalna i

Hirur ko odstranjivanje tumora

extirpatio in toto

Radikalna ekscizija tumora i ekscizija adaptacija novonastale upljine u vi e eta a