Hemija elemenata

Opste karakteristike elemenata 14. grupe

Elementi 14. grupe:

Kalaj (Sn) Olovo (Pb)

Ugljenik (C )

Silicijum (Si) Germanijum (Ge)

Elementi etvrte grupe PSE imaju specifian poloaj. Na sredini su izmeu izrazitih metala i izrazitih nemetala. Ugljenik je klasian nemetal, mada ponekad pokazuje osobine metala (grafit ima metalni sjaj). Silicijum je slabiji nemetal ili amfoter (metaloid). Slian silicijumu je germanijum (metaloid), mada je kod njega nemetalni karakter iezao i javlja se slab metalni. Kalaj i olovo su slabi metali ili amfoterni elementi. Poslednji element grupe je nedavno sintetisan i ne nalazi se u prirodi.

Svi elementi 14. grupe (osim sintetskog - Uuq) nalaze se u znatnijim koliinama u zemljinoj kori. Zastupljenos je neravnomerna i opada sledecim redom: Si > C > Pb > Sn > Ge .
Ugljenik ulazi u sastav svih organskih jedinjenja, u atmosferi ga ima u obliku
CO2. U zemljinoj kori nalazi se izmeu ostalog u nafti i ugljevima. Kao grafit dolazi ree, a najree kao dijamant.

-Nalazi se pretezno i u obliku karbonata magnezijuma i kalcijuma. U organizmu coveka ima ga oko 9,5 % i jedan je od osnovnih elemenata potrebnih za zivot.

Silicijum je posle kiseonika najrasprostranjeniji element u zemljinoj kori, javlja se kao SiO2 . Glavni je element u industriji poluprovodnika. Glavni minerali kalaja i olova su SnO2 (kasiterit) i PbS (galenit). Slicno silicijumu i germanijum se koristi za proizvodnju poluprovodnika.

Smatra se da bas u ovoj gripi postoji najveci diskontiunitet izmedju 1. i 2. clana grupe. Zbog anomalija u sredisnjem delu periodnog sistema energije jonizacije i kovalentni radijusi (radijus izmedju dava elementa povezana kovalentnom vezom) Si i Ge, odnosno Sn i Pb se malo razlikuju.

Svi elementi su relativno nereaktivni na sobnoj temperaturi. Broj valentnih elektrona (konfiguracija ns2 np2 ) odredjuje da je maksimalna valenca, jednaka cetiri.

-Prva tri clana grupe skoro iskljucivo grade jedinjenja sa

oksidacionim brojem IV (vazan izuzetak CO), pri cemu nastaju cetiri kovalentne veze.
Ako su sve veze jednostruke uvek dolazi do sp3 hibridizacije centralnog atoma. Na osnovu konfiguracija valentnih elektrona zakljucuje se da drugo bitno oksidaciono stanje je II, pri cemu S-elektroni postaju kao inertni elektronski par. Sa porastom Z i metalnog karaktera elemenata dolazi do povecanja stabilnosti jedinjenja s ovim oksidacionim brojem.

 Budui da se elementi 14. grupe znatno razlikuju po osobinama, grade razliite tipove jedinjenja. Jedinjenja imaju znaajnu primenu. Neorganska jedinjenja ugljenika su oksidi (CO i CO2), ugljena kiselina H2CO3 i njene soli karbonati (CO32-) i hidrogen(bi)karbonati (HCO3). Silicijumova najvanija jedinjenja su SiO2 (u prirodi kvarc, kremen - u sastavu nekog dragog kamenja ametist), ortosilikatna kiselina (H4SiO4). Germanijum, kalaj i olovo grade slinija jedinjenja. Vei znaaj imaju jedinjenja kalaja i olova. Mogu se podeliti na okside, hidrokside (ili kiseline, dok Pb(OH)2 pokazuje i bazan karakter) i soli - sulfate, hloride, karbonate, soli organskih kiselina. Takoe postoje soli olovne, odnosno kalajne kiseline (Pb(OH)4 i Sn(OH)4), jer su ti hidroksidi amfoterni.