Helenistika kultura Politiko i ekonomsko jedinstvo kojem su teili Aleksandar i njegovi nasledinici pokazalo se povrnim.

Ali, kultura je premaila ak i okvire helenistikog sveta. Nju su nasledili rimska imperija, Vizantija i narodi Srednje Azije. Kultura se razvijala u malim podvojenim polisima. Centar je verovatno Aleksandrijski muzej koja je posedovala oko 700 000 svitaka. Literatura se nije samo prikupljala ve i izuavala. Ovde je nastala filoloka nauka. Na elu biblioteka su se nalazili i njome rukovodili poznati naunici. Demetrije Faleronski, Eratosten, Zenodot, Aristarh, Aristofan. Poznata je bila i Pergamska biblioteka, Persejeva, biblioteka kraljeva Ponta. Optegrki jezik na bazi atikog dijalekta koji je iz knjievnog jezika potisnuo sve lokalne dijalekte. To je bio jezik viih obrazovnih slojeva ne samo u Grkoj ve i na Istoku, a kasnije u Rimu. Njime je pisan i prevod jevrejske biblije i sva literatura ranog hrianstva. Sa grkim jezikom primljene su i grke knjievne vrste, ali se javljaju uporedo i nove knjievne vrste koje odgovaraju drutvenim kretanjima epigrami, idile, anr-scene, male elegije, ljubavna lirika. Poezija gubi od svog sadraja, ali njena forma postaje doteranija, prefinjenija i neobinija. Pozorine predstave postale su vrlo raskone, za gledaoce napete i uzbudljive. Menandrove komedije predstavljaju potpuno novu pojavu u literaturi i dramskoj umetnosti. To su komedija iz obinog ivota, napisane ivo, zanimljivo. Dela umetnike helenistike literature uglavnom nisu sauvana. Poznajemo ih po beznaajnim fragmentima i po rimskim preradama. Arhitektura: Osnivanje monarhija dovodi do graenja kraljevskih palata koje Grci do tada nisu poznavali. Izgradnja gradova je planska trgovi, trgovake etvrti. Grade se Farski svetionik, kolossa Rodosa, ogroman brod Sirakuzija. Graevine se izuzetno ukraavaju. Dorski i jonski stil gube na znaaju. Sada je tu korintski stil. Unutranjost kua ukraava se slikama i mozaicima. U umetnosti je vrhunac dostigla pergamska kola uvene figure galatskih ratnika, friz monumentalnog pergamskog oltara. Umetnost je namenjena obrazovanom oveku, sposobnom da shvati i da oceni fino majstorstvo forme. Uz simboliku u umetnosti se primenjuje gotovo anatomski naturalizam skulptura grupe Laohon ili vatikanska figura reke Nila. Mitologija opet zauzima znaajno mesto u umetnosti, ali se izmenio odnos ljudi i bogova. Stari bogovi su u uslovima krize izgubili svoj znaaj. U helenistikim se javlja tenja za prikazivanjem savrenstva ljudskog tela, za izraavanjem ljudskih oseanja i strasti. Filozofija i nauna otkria iz praktinih potreba. Materijalistika filozofija, u sutini najbliaivotu doivela je svoj najvei procvat u Epikurovom uenju.Platonova Akademija i Aristotelov Likej jo su postojali, ali su se odravali zahvaljujui velikim imenima svojih osnivaa, a i materijalnu bazu, prostorije, biblioteke, novana sredstva. Atina je predstavljala centar filozofske misli jo u rimsko doba, ali je stvaralatvo opadalo. Bavili su seuglavnom komentarisanjem velikih filozofa klasine epohe. Filozofska kola stoiara postepeno zauzima prvo mesto. Ipak ona se kasnije sve vieposveivala pitanjima morala i teologije. Neoplatonizam u rimsko doba. Mnogobrojni filozofski pravci se stapaju u ovu kolu. Neposredni Platonovi naslednici Speusip, Ksenokrat, Polemen i Kratet predstavljaju tzv. Staru akademiju. Oni ne razvijaju zatvoren idealistiki sistem ve se bave pitagorejskim elementima i mistinim fantazijama Platonovih dela koja je napisao u starosti. Peripatetiari peri pateo etam i raspravljam. Starogrki filozofi koji su izali iz kole Aristotela koji je svoje uenje izlagao uenicima etajui hodnicima Likeja u Atini. U maloj su meri nastavili delo Aristotela. Oni su se vie bavili specijalnim disciplinama nego filozofijom. tako je njegov uenik Teofrast zasnovao naunu botaniku. Aristoksen je bio specijalista u oblasti teorije muzike. Straton fiziar. Oni su vremenom ak prestali i sa prouavanjem Aristotelovih

dela pa su sama dela postala retkost. Od II veka p.n.e. sam termin peripatetik vie je oznaavao poznavaoca knjievnosti i biografa nego filozofa. Ali u ovo vreme niu dve nove kole: Epikurejska i Stoika kola. Epikur poreklom Atinjanin, rodio se 342/1. Detinjstvo je proveo na samosu, 322. je doao u Atinu, ali se tu nije mogao naseliti.Poto je proitao Demokritova dela konano se opredelio sa filozofiju. Najpre je predavao filozofiju u Lamsahu i Mitileni, a od 307/6 konano se preselio u Atinu. Ovde je nedaleko od Atine kupio jedan vrt u kome je prouavao svoje uenike. Zato se i njegova kola u staro vreme nazivala vrt.U ovoj koli su ene i robovi bili ravnopravni. Umro je 272.Napisao je oko 300 dela, od kojih Diogen Laertski preko 40 ubraja u bolja dela. Smatrali su ga bezbonikom (uobraenost, razvrat, egoizam) tako da su sva njegova dela spaljena. On definie filozofiju kao delatnost koja pomou rasuivanja i argumentacije izgrauje blaen ivot. Filozofiju deli na: 1) kanoniku (uenje o poznavanju i kriterijumu istine) 2) fiziku 3) etiku Odnos izmeu miljenja i sutine materijalni svet postoji objektivno izvan oveka i nezavisno od njegove svesti. Materija je veita, ne postoji nita izvan nje ili iznad. Po Demokritu i on kae da se materijalni svet sastoji iz atoma i praznog prostora. Atomi se stalno kreu. Kretanje je takoe nedeljivo. I dua je materijalna jer ona ne bi mogla da deluje i da oseti delovanje. Atomi da bi moglida sastavljaju i obrauju tela neophodno je da skreu sa pravolinijske putanje svog kretanja i da se kreu krugovima. Atomi se razlikuju po formi, veliini, teini. On tvrdi da je materijalan svet jedinstven i beskonaan. A poto je vasiona beskonana nema osnove za tvrenje da je na svet jedini.Proces spoznaje - Od predmeta se odvajaju njihovi najfiniji likovi - idoli i oni brzinom misli dopiru do naih ula i tako izazivaju oseaj. Oseaji su glavni izvor spoznaje.Etika - cilj filozofije je ostvarenje srenog ivota. Filozof mora da tei jednom idealu, a to je bezbrinost, a naroito oslobaanju od straha pred smru i opasnim stihijama. Ali bezbrinost predstavlja razuman, pravedan ivot, a ne ivot u uivanjima. Nijedno uivanje nije zlo ve samo sredstva kojima se do njih stie. On propoveda umerenost. Prijateljstvo je najvea tekovina mudrosti. Za postizanje bezbrinosti Epikur preporuuje uzdrljivost od politike. Iz njegovog materij- alistikog pogleda na svet proizlazi Ateizam. Izvor vere on vidi u strahu. Epikurova kola Metrodor (Epikurov uenik), Kolot, Filodem. Stoika kola dobila je naziv po arenom portiku gde se odravao rad filozofa te kole u Atini. Portik je Polignot ukrasio svojim slikama. Osniva kole - Zenon sa Kipra. U mladosti Zenon se bavio prekomorskom trgovinom. Kada se nastanio u Atini posvetio se filozofiji i punih 58 godina se nalazio na elu kole. Umro je 264. u 90. godini. Zenon je kod svojih savremenika uivao veliki ugled. Poznat je njegov uenik Persej, vaspita sina Antigona Gonate, kartaginjanin Heril I Bosforac Sfer. Dela stoika pre I veka n.e. veinom su propala jo u starom veku. Tri osnovne vrline: fizika, etika i logika, a u skladu sa ovim oni su filozofiju delili na fiziku, logiku i etiku. Ali glavni cilj filozofije je vrlina. Stoici su se malo bavili prirodnim naukama. Kao jedinu realnu supstancu stoici podrazumevaju tela jer su samo ona sposobna da deluju i podnesu delovanje. Stoici razlikuju materiju i silu koja je proima (logos, razum, bog, Zevs, sudbina). Materijal je promenljiva, nestalna, izmenjiva, tekua. Bog je kod stoika identian sa prirodom. Samoj materiji stoici ne priznaju stvaralaku snagu. Oni uvode princip stvaralakog razuma, ali time negiraju realno postojanje duhovne sutine. Oni realnost priznaju samo onome to je telesno. Sve to priroda stvara je telesno. I sama svojstva tela i oseanja (gnev, ljubav, tuga) su telesna jer kada se oni dese izazivaju se promene na telu. Svet u celini je zatvorena lopta (najsavreniji oblik tela). Van sveta je praznina, a nje u samom svetu nema. Svet nastaje iz vatre i neminovno u njoj mora da nestane da bi se u njoj ponovo rodio. Sudbina je pokretaka snaga

materije to je logos sveta. Svet je prekrasan i savren. Propast I ponovno raanje sveta stoici zamiljaju kao veito kretanje po krunici u kome sve tee ravnomerno. Sve ovo vodi fatalizmu pa su tako po pitanju besmrtnosti due stoici morali da odstupaju i idu protiv svojih principa. Poto je dua materijalna, ona sa propau tela mora da se raspadne. Neto kasnije se kod stoika javlja misao u besmrtnost due i ona e postati osnova njihovog uenja.Teorija spoznaje kada se ovek rodi kod njega je razum slian hartiji. Prvi nain zapisivanja slian je percepciji, neki pojmovi nastaju pomou poreenja, suprotstavljanja. Oseanja i predstave rezultat su meusobnog delovanja objekta i due. Termin logika - prvi put su je oni uveli. Delili su je na retoriku (vetinu govora) i dijalektiku (vetinu pravilnog rasuivanja). U logici oni nisu uspeli da razviju i usvoje ono to je postigao Aristotel. Glavnu panju posvetili su znaenju rei i logika se kod njih pretvorila u gramatiku, a u gramatici su dali niz velikih strunjaka tako da su principi stoike gramatike vladali u lingvistici sve do XIX veka. Stoici su mislili da rei odgovaraju predmetima koje oznaavaju i tako stvorili fantastinu etimologiju u kojoj se poreklu rei daju vrlo besmislena tumaenja na primer canis (pas) otuda to pas ne peva (canit). Etika - najvie popularna i vremenom je postala centralno uporite njihovog uenja. Cilj ivota I njegov najvei domet je iveti u saglasnosti sa prirodom - razumno. Uivanje ne moe predstavljati ivotni cilj. Skladnost due sa samom sobom u celom ivotu - to je vrlina, ideal mudraca. etiri glavne vrline: razboritost, umerenost, hrabrost i pravednost. Sve one oznaavaju znanje pa tako hrabrost oznaava znanje ega se treba plaiti, ega ne, a prema emu treba biti indiferentan. Postoje vrline i poroci sve ostalo su indiferentne stvari. Meu vrlinama i porocima nema gradacije. Mudrac je savrenstvo. Samo on je slobodan, samo on vlada svojom voljom, jedino je on ispunjen vrlinama. Ali stoici iako su propovedali vrline i sami se u linom ivotu nisu pridravali moralnih normi pa su tamo morali da pribegnu kompromisu i da pored apsolutnih vrlina uvedu I realtivne tj. neto to se pribliava vrlini - ljubav prema domovini, prijateljstvo, odanost rodbini. Rukovodioci kole: Zenon, Kleant, Hrisip, nisu se bavili politikom, ali nisu preporuivali nezainteresovanost prema drutvenom ivotu. Nisu priznavali staleke i etnike razlike. Kao rezulatat propadanja polisa kod njih se javlja ideal drutva gde su svi ljudi jednaki, koji ive jednakim ivotom. Ovakvo uenje uticalo je na hrianstvo. Stoika religija je jo protivurenija od njihovog morala. Poto je u njihovoj teoriji bog stvaralaka sila to ovde nema mesta za bogove, ali su oni pomou svojih vetih spekulacija uspelidao pravdaju veru u bogove i demone. 1. svi ljudi veruju u bogove 2. svet je prekrasan i moralo ga je urediti bie savrenije od oveka. Oni bogovima nisu pripisivali slinost sa ljudima, ali nisu smatrali za pogreno to to ljudi predstavljaju bogove u ljudskom obliku jer je ovek ipak najblii boanstvu. Skepticizam ili pironizam. Ime je dobila prema najistaknutijom predstavniku tog pokreta Pironu koji je iveo otprilike 360. 270. Skeptici su negirali samu mogunost postojanja kriterijuma istine. Po Pironu je sve relativno i ljudi postupaju ovako ili onako samo zbog obiaja ili pod pritiskom zakona. Parola skeptika mi nita ne tvrdimo. Ili su ak dotle da su sumnjali i u sam skepticizam. Najbolje je uzdravati se od svakog izricanja sudova. Oni priznaju ono to vide ili to misle, ali ne znaju kako vide i kako misle. Srednja ili nova akademija. Srednja akademija ima samo jednog predstavnika Arkesilaja i on je ustvari osniva Nove akademije. On nije imao obiaj da dokazuje svoje miljenje ve samo da pobija miljenje dr. i to naroito stoika. Akademiari su istupili protiv dogmatizma stoika i njihova je kritika bila ubedljiva, ali je njihov nedostatak to su izgubili oseaj za dijalektiku.

Grka religija -

Religija klasinog perioda je vrsto bila vezana za polis, a i uvala je uspomenu na stari rodovski poredak. Pored zajednikog panteona svaki je polis imao svog lokalnog glavnog boga koji se prvenstveno smatrao njegovim pokroviteljem. Mitove s bogovima je svaki grad gradio na svoj nain i uzalud su mitografi pokuavali da izgrade jedan jedinstven sistem. Svaki je polis potovao I lokalne polubogove koji su smatrani osnivaima polisa. Sam kult u antikim religijama bio je preteno javnog karaktera. Delfijsko proroite ili Apolonov hram na Delosu predstavljali su institucije isto toliko politike koliko i kulturne. Formalna pobonost moe se smatrati religioznim izrazom politike lojalnosti. Ali, religioznost nije predstavljala bilo kakav duhovni pritisak. Sa propau grkih polisa sve se ovo moralo menjati. Jo u klasinom periodu grupa pesnika I filozofa je bila protiv politeizma i protiv antropomorfnih bogova. Grci su se sada stopili sa narodima druge kulture. Podela naroda na Grke i varvare vie se nije mogla odrati. Sada se javlja ideja o postojanju jedinstvenog boga, vladara neba i zemlje. Od znaaja postaje Tihe ili Fortuna (sudbina). Ona je poela da ima svoj kult i svoje hramove. Osea se i orijentalni uticaj na religiju. Na Istoku postoji judejski monoteizam, ali on ima velike uticaje na itav helenistiki svet. Judejaca je bilo puno van Palestine, Biblija se prevodi na grki jezik. Osim toga, Judejci vrbuju i drugu narodnost u svoju veru, a pogotovo Helene. Helenima nisu odgovarali neki obredi obrezivanje, zabrana izvesnih jela, propisi o ritualnom ienju tako da je mnogo njih ovu religiju prihvatalo samo formalno (idejno). Teilo se stvaranju nove religije koja bolje odgovara novonastalim vezama. To je nalo svog izraza u prenoenju atributa mnogih bogova na nekog drugog boga esto istonjakog. Ustvari, ovako je nastao monoteizam. Tako nailazimo na prikazanu Afroditu sa Izidinim ukrasom na glavi ili na Zevsa sa rogovima egipatskog boga Amona. U ovoj sinkretizaciji najvie je uspeha postigla boginja Izida. Heleni su u njoj nali svoju Selenu, Demetru, Afroditu, Heru. Njeni mnogobrojni spomenici nalaze se od Sirije do Belgije, od Nubije do Baltikog mora. Njen hram je postojao u VIveku u vreme kada je ve sve u znaku hrianstva. Hrianstvo je uspelo da likvidira ovaj kult samo tako to je njene funkcije prenelo na devicu Mariju. Serapis pod Ptolemejom Soterom. Time je hteo da jednim zajednikim kultom ujedini Egipane sa Helenima i da svoj uticaj proiri van Egipta. U Aleksandriji mu je podignut hram u grkom stilu. Statua uopte nije liila na egipatske bogove sa glavom ivotinje. To je bio lep mukarac, otvorenog pogleda tako da se verovatno dopadao Helenima. Kraj Sarapisovih nogu leao je Kerber, simbol boanske vlasti nad duama pokojnika. Na elu kulta bio je svetenik Grk, a upravnik hrama je takoe bio Grk. Izida je predstavljala par sa Serapisom. Ovaj kult se brzo proirio po helenistikom svetu i kasnije predstavljao veliku prepreku hrianstvu. To to su atributi mnogih bogova prenoeni na jednoga nije znailo da stari bogovi padaju u zaborav, oni su ipak postojali. U ovo doba se deavalo da dva boanstva imaju jedan hram. Stare grke misterije stiu vei broj pristalica. Eleuzinske sveanosti boginje Demetre bile su vrsto vezane za Eleusinu i ko je hteo u njima da uestvuje morao je poi tamo da bi se posvetio. Dionisove misterije nisu bile vezane za jedno mesto i zato su stekle veu popularnost. Ali Grcima su mnogo vie bile interesantne orijentalne misterije Izide, Kibele, Mitre. Astrologija - procvat. Astrologija antikog doba nedeljiva je od astronomije, ali se njen religiozni karakter ispoljava u tome to su planete tretirane kao bogovi. Njima se ljudi mole, prinose rtve. Venera je i boginja ljubavi, Mars bog rata. Oko 180. postupak za dobijanje pergamenta iz ivotinjske koe. U ovo vreme samo u Pergamu, a tek se u doba rimskih careva dalje iri. Pergament se otkriva u vreme zabrane izvozapapirusa iz Aleksandrije. Arhitektura, likovna umetnost i nain ivota 1. hipodamski sistem

2. raskoni dvorovi vladara 3. orijentalni gradovi sa grkim spoljanjim izgledom - trg za skuptinu (agora) sa skuptinom, gimnazije, stadion, hramovi, pozorite. U Grkoj je izgradnja nazadovala. Korintski stil potiskuje jonski. Svetionik sa Fara delo Sostrata iz Knida, podignut oko 280., signale je danju davao pomou konkvesnih ogledala, a nou pomou gorue smole. Vajarstvo Lisipova sikionska kola (kraj IV veka). Umirui Gal. Ostavlja se mnogo vie utisak dubine i perspektive. Rodoski kolos 37 m visok bronzani kip boga Heliosa delo rodskog umetnika Haresa. U ovo doba naroito se razvilo anr-vajarstvo u maloj plastici sa posebnom sklonou naturalizmu. Slikarstvo portret Nametaj, spoljno posue i nakit postajali su sve skupoceniji. Za sveane gozbe sluila su seneobina uvezena jela. Prirodne i tehnike nauke Ktesibije (oko 300. 240.) je u Aleksandriji usavrio: katapult na vazduni pogon novi vodeni sat i vodene orgulje sa oko 20 pisaka. Heron - I vek p.n.e. - Aleksandar - I je iskoristio snagu vodene pare Herofil - lekar iz Kalhedona na Bosforu - otkrio je vezu izmeu srca i pulsa, postojanje ivaca Euklid (365.- oko 300.) sabrao je sva matematika saznanja od V veka i objavio 13 knjiga Elemenata. Ove knjige su sauvali Arapi i kasnije doneli u Evropu to je uticalo na dalji razvojmatematike. Arhimed (287.-212.) - studirao u Aleksandriji Astronomija se posebno negovala u aleksandrijskoj opservatoriji i bila pod vabilonskim uticajem. Kidena iz Sipara (IV vek) gotovo tano izraunao duinu godine Heraklid iz pontiske Herakleje je ustanovio da se Venera i Merkur okreu oko Sunca. Aristarh sa Sama (oko 320. 250.) da se Zemlja okree oko Sunca Eratosten iz Kirene (275. 202.) tvrdi da ako bi se iz Persije plovilo na Zapad dolazi do Indije. Gotovo tano je izraunata duina polutara. Eudoks iz Kizika (115.) je iz june Arabije plovei preko istoka doao u Indiju. Tako se znatno skratio put iz Egipta u Indiju, a cena indijskih zaina je opala. Ali svi ovi pronalasci su uglavnom bili sredstva za zabavljanje na dvorovima i tako pali u zaborav. Helenistika skulptura Veliki vajari IV veka, predstavnici umetnosti koja razmilja bili su: Praksiteli i Skopas. Praksitel je roen 385. Od njega je sauvano njegovo originalno delo, pronaeno 1877. u ruevinama hrama boginje Here u Olimpiji. To je statua Hermesa koji dri dete Dionisa koje mu je poverio Zevs. Za razliku od tradicije ranijih vajara, naena Praksitelova skultura se odlikuje mekom, skoro enskom finoom. Oi Hermesa su izuzetno duboke, to su materijalni znaci razmiljanja. Druga Praksitelova dela su sauvana uglavnom preko kopija iz doba Rima. To su statue Silena, Satira, dva Erosa, Artelide, Zevsa, dva Dionisa i Apolona. Njegova najuvenija statua u starom veku bila je statua Afrodite kako ulazi u more. Ova skulptura se nalazila u Afroditinom hramu u Knidosu. Kopije kojesu sauvane nisu neke velike vrednosti. Na jednoj kopiji koja se nalazi u Londonu moe se videti da umetnik sa dotadanjeg okruglog lica prelazi na neto novo, neto to iskljuuje svaki trag hladnoe i nepristupanosti. Lice Praksitelove Afrodite je ovalno, oi su poluzatvorene, a obrve slabonaglaene. Skopas je takoe veliki vajar IV veka. Od njega su ostale neke glave s timpanona hrama u Tegiji, negde oko 360. Jedna od tih glava predstavlja jednog ratnika s timpanona u Tegeji, a druga golobradog Herakla. Ovalan oblik lica je kod Skopasa manje izraen nego kod Praksitela, ali su

oi jo dublje u onoj duplji. Njegove statue imaju jo jako povijene usne to Skopasovim figurama dalje strastan, skoro bolan izraz. Skopas je prvi vajar koji je umeo u licima svojim skulptura da pokae strast, a to je u sutini i njegova originalnost. Trei veliki umetnik IV veka je Lisip. Lisip je mlai i od Praksitela i od Skopasa. On je bio dvorski vajar Aleksandra Makedonskog. Za razliku od Praksitela i Skopasa koji su radili u mermeru, Lisip radi u bronzi. Lisip je roen u Sikionu, gradu na Peloponezu. Za sebe je govorio da nije imao uitelja osim prirode i Polikletovog Dirofora, tj. statue iz V veka - mladia koji nosi koplje. S obzirom na to da je Poliklet bio iz Arga, Lisipova umetnost se pokazuje kao dorska reakcija protiv atike umetnosti. Kod Lisipa se primeuje vea tenja ka vitkosti, dajui telu visinu od oko osam glava (umesto ranijih sedam). Njegove glave ne pokazuju poput Praksitelovih sanjariju niti pokazuju strast kao Skopasove ve se zadovoljavaju time to imaju izraz i fine crte. U Vatikanu se nalazi statua Borac Borgeze koji se takoe pripisuje ovom umetniku. Original u bronzi nije sauvan, ve rad Agasije iz Efesa koji je najverovatnije bio kopist. Takoe i najvie likova koji predstavljaju Herakla i Aleksandra potiu od originala koje je nainio Lisip. On je radio i statue ena, izmeu ostalih tu je i statua Venere koja se uva u Firenci i zove Medii. Lisipova Venera je obuena i to istovremeno otmeno, a ipak jednostavno. Ova skulptura predstavlja jedno od najlepihdela antike umetnosti. etiri vajara: Skopas, Brijaksid, Leohar i Timotej su 340. radili na ukraavanju Mauzoleja u Halakarnisu koji je Arhemizija, kraljica Karije, podigla u spomen svom muu Mauzolu. Na vrhu ovog spomenika nalazile su se dve lepe statue koje su predstavljale Mauzola i Artemiziju. Tu je predstavljena ne fizionomija jednog Helena, ve Karca poluvarvarina. Reljefi sa Mauzoleja predstavljaju bitku izmeu Grka i Amazonki. Oni su uraeni sa izuzetnom elegancijom koja ne potiskuje snagu, a vidi se i da ima oseaja za ive i neoekivane pokrete. U Firenci, u Rimu, u Luvru, nalaze se kopije pojedinih figura grupe Niobe i njene dece. esto se razmatra da li je ovu grupu izradio Skopas ili Praksitel. Autorstvo se prema mnogim kopijama, ipak pripisuje Skopasu. U sredini grupe nalazila se Nioba sa svojom najmlaom keri (grupa koja je u Firenci). Motiv je izuzetno patetian jer prikazuje majku koja gleda kako joj ubijaju ker. U Luvru se nalazi i statua Nike sa Samotrake za koju se smatra da je izvajana u spomen na pomorsku bitku koju je Demetrije Polikret odneo nad Ptolemejevom flotom, 306. Smatra se takoe da je ona uraena pod uticajem Skopasove kole. Za razliku od umetnika koji dolaze posle IV veka u skulpturama Skopasa, Praksitela i Lisipa bol je nakako uzdran, ali se u svakom sluaju nasluuje. U vreme Aleksandrovih osvajanja i posle njih, Atina vie nije sredite grke umetnosti. U zamenu za Atinu nastaju, u Egiptu Aleksandrija, u Siriji Antiohija, u Maloj Aziji Pergamon. Umetnost je u novonastalim uslovima uglavnom radila za vladara nastalih monarhija, za nove prestionice koje su oni hteli ukrasiti. Ona je vie teila da zaseni materijalnom veliinom, da postigne efekat zadivljenja nego da pokae savrenstvo forme. Skulptura nastala u Pergamonu za Aleksandriju vie se bavi pojavama iz stvarnosti, rade se portreti obinog oveka, sculpture varvara (Etiopljana i Gala). Javlja se umetnost slikanja i to na reljefima i skulpturama. Slikaju se predeli, poljski prizori proeti seoskom naivnou. Kralj Pergama, Atal, je negde oko 240. odbio Gale koji su preplavili Malu Aziju. Da bi ostavio uspomen sve svoje sjajne uspehe, kralj posveti bogovima bronzane statue koje su predstavljale pobeene Gale. U Rimu su, u XVI veku naene mermerne kopije vie statua iz ovog perioda. Dve najvee su Gal koji se ubija poto je ubio svoju enu i statua koja je pogreno nazivana Gladijator na umoru. Ovo je u stvari statua Gala na umoru, jer se vidi da on na sebi nema nieg grkog. Ova statua je slina po nekim svojim osobinama na Borca Borgelje pa je pogreno pripisivana Lisipu. Neto kasnije takoe, oko 166., je pergamski kralj, Eumen II, sagradio na Akropolju u Pergamonu ogroman rtvenik i posvetio ga Zevsu. Friz je imao reljef koji je predstavljao borbu izmeu bogova i giganta to je u stvari aluzija na borbu izmeu Gala i

azijskih Grka. Figure ovog friza su visoke oko 2 metra, a sauvano je oko 100 metara njegove duine. Friz se uva u Berlinskom muzeju i deluje zaista impozantno. U Vatikanu se nalazi uvena grupa Laokona. Ovo delo je rad triju vajara sa Rodosa koji su ga izradili oko 50. g.p.n.e. Ova skulptura prikazuje trojanskog svetenika, vezanog zmijama, koji gleda smrt svoja dva sina pored sebe I izdie u poslednjem kriku oajanja. U ovom novom periodu je vrlo znaajan izraz na licima figura, a znaajan je zbog bola koji pokazuje. To vie nije prikriven bol kao kod ranije generacije vajarskih dela. U ovom sluaju bol je izuzetno realan, gotovo bezizlazan. Za vreme helenistike epohe sazidano je puno hramova veih i bogatije ukraenih od Partenona, ali je njihova izrada bila ovla, a stil manje ist. Od statua i reljefa koji su ukraavali ove hramove ostalo je vrlo malo dela. U Carigradu je sauvan sargofag iz perioda od oko 300. g.p.n.e. Ovaj sargofag je uraen od mermera i na njemu se nalaze slike iz ivota Aleksandra Makedonskog. U njemu su se sigurno nalazili posmrtni ostaci nekog njegovog druga koji je postao moan i bogat zahvaljujui Aleksandrovoj naklonosti. Umetnik koji je nacrtao ove scene je imao vrlo malo svog linog nadahnua. Vie je radio na osnovu Skopasove i Lizipove umetnosti i na njihovim ve razraenim elementima. Period helenistike umetnosti, tj. period posle smrti Aleksandra Makedonskog iako predstavlja pad u odnosu na umetnost IV veka ipak se ne moe nazvati dekadentnim jer su se tada ipak razvili novi elementi koje je prihvatila moderna umetnost.