SAPUTNICI ISIDIORA SEKULIC

Isidora Sekulic je rodjena u Beckom selu Mosorinu 16. Februara 1877. godine.Rodjena vojvodjanka provela je detinjstvo u Zemunu.Rumi i Novom Sadu.Tu se i skolovala.U Novom Sadu je zavrsila Visu devojacku skolu,u Somboru Srpsku Preparaandiju a kasnije i Pedagogijum u Budimpesti.Po zanimanju nastavnica Fizike ali do kraja predana i posvecena lepoti i moci smislene reci.Istinski lovac srca svog.Prva zena clan Srpske kraljeveske akademije nauka i umetnosti.Dela iz bogatog literarnog opusa Isidore su putopisi Pisma iz Norveske i knjiga duboke odanosti Njegosu,Govor i jezik kulturna smotra naroda,Zapisi,roman Djakon Bogorodicine crkve,pripovetke Kronika palanackog groblja,eseji Analiticki trenuci i teme i njeno prvo delo Saputnici. Saputnici su delo koje je Isidora zamislila u formi pripovetaka kroz koje je iskazala svoja privatna razmisljanja o saputnicima covecanstva kao sto su ljubav,smrt,tuga,samoca,strast,ceznja...U delu se vidi njen ne prevazidjena umesnost u putevima intelekta.Njen stil je savrsen knjizevni jezik onoga vremena a ne devojke koja je odrasla u vojvodini,cak je uspela da impresionira Skerlica kao potpuni novitet u knjizevnom svetu ali vec u svom devicanskom delu pokazuje jednaku ako ne i vecu literarnu sposobnost i znanje od iskusnijih kolega.Kako on vidi ona tezi ka savrsenstvu cak i previse.On joj jedino zamera na egoizmu dela.Usled cinjenice da je delo izdato usred I svetskog rata i da i on sam je imao poteskoca da se skoncaentrise na citanje o necijim glavoboljama.Poput devojcice iz Bureta cini se da se ona sakrila od sveta u svoj intimni mikrokosmos i izolovala.Tako da Saputnici dolaze u nezgodnom trenutku ali svejedno bivaju prihvaceni. Nacin na koji su napisani ih svrstava u jedna od prvih dela zaista moderne srpske poezije.Ako se gleda na delo kao na neku verziju dnevnika.Zaista mozemo videti Isidoru Sekulic kao malu uplasenu devojcicu koja se krije od sveta ali za razliku od fiktivne devojcice trumatizovane gubitkom majke,ona je prikazana kroz magicni svet bureta.Kosmopolita do kraja.Iako ona skoro svo vreme provodi unutar njega ona se zaista i iskreno brine za ljude,pse,golube,insekte...Kroz takav obrazac ponasanja i njene misli vidimo da je ona u stvari usamljena i da se krije ne toliko od sveta koliko krije njega od nje.Verujem da ona gaji nadu da ako nije prisutna,nista se lose ni ne moze dogoditi.Ona sebe krivi za smrt majke.Besna je na boga,na prirodu,na sudbinu,zakone fizike,krugove.To je jos jedna paralela izmedju lika i knjizevnice.Ujedno motiv besa protiv poretka i ustrojstrva se javlja kao konstantan saputnik u delu. Na kraju price ipak vidimo da se uz bol,umorna miri sa stanjem stvari mada a nikada potpuno.Bure puca usled oluje i kao da je Bog odredio da je dosta.Niko ne moze da pobegne od takvih muka,Mucenja.Metafora Mucenja Ljudskog roda ali i nade i ljudske istrajnosti u suprotnosti se neverovatnim i nezadrzivim,kolosalnim silama zivota se nastavlja.Glavobolja.Razorna i neprestajna glavobolja,krhkost covecijeg roda je jedina je cini se samo unutar uma ali sta kad nije?Sta biva kad Je problem nepromostiv,stvaran kao krv u zilama?Onda se pribegava prasku.Miri se sitacijom i nastavlja se borba i pored umora.Iako se bol gasi,vremenom se i vatra borbe i duha stisava.Gubi na snazi iako se ne predajemo do smrti.Tako se i zavrsava.Samo ljudi koji su iskusili umor,strasan umor koji razara celije i um i dusu i veru znaju da ne treba ici protiv reke.Nema svrhe ciniti nesto sto je konacno,uzaludno.

Iako se Covek,professor,slovak zali na umor u njegovim ocima idalje bukti plamen.On prica opredaji ali hladno ustaje i odlazi ponovo u samocu ponovo da iskusi glavobolju i nastavi borbu.Devojcicia se nikada ne menja,jer bure u njenom srcu ne puca.Ruzna devojka iako postupa suprotno razumu i logici,cuva u srcu tajnu i secanje ljubavi.Tu niko ne moze da joj ga oduzme.To je njen samoubilacki lek za ceznju.Oruzje protiv samoce. Krug je sveprisutan i nesavladiv,vecni zakon univerzuma koji je dobar sluga ali los gospodar.Iako je nepravda svugde oko nas i pored toga sto je zivot surov a priroda neumoljiva i uvek mozemo nekog proklinjati zbog mucenja.Kao i mrtvi,ranjeni sinovi domovine ne smemo se predati.Nema veze sto je uzaludno i zbog toga glupo.Mi to znamo.To je ono sto nas cini ljudima. Konopac koji nas veuje sve zajedno sad i zauvek.Kao cetiri planinara u hodu koji ugrozava zivote preko nesalomivog glecera hladnog i samotnog poput smrti.Ma sta bili nasi razlozi. Nasa vecna borba protiv svega.Jer sve pokusava da nas unisti a moramo se truditi.Nadjacani i kao komarac dosadni i nebitni u ocima ambisa.Jos od kada se prva organska,hemijska reakcija dogodila u vecnoj dubina mora pod nezamislivim pritiskom koja ce kasnije uzrokovati zivot.Za najobicnije postojanje,slobodu i ljubav,dobro i lepo.Nase krvavo steceno pravo. T o,je ono sto je pisac hteo da kaze.Cini se,da je to cilj mlade knjizevne pocetnice Isidore Sekulic,skriven u tajni pametne ali ruzne devojke.Uzrok glavobolje.Razlog mucenja.Putovanja ledenom stvarnoscu glecera.Kraj kruga.Cilj usamlenje partije saha.Bure.Odgovor na pitanje. Raziel je dao ljudima znanje da bi se,mozda vratili u raj,jednog dana.Da ne bi bili bespomocni u vecitoj igri Boga i Djavola gde se pioni surovo zrtvuju zarad veceg cilja i posmatraci zavrsavaju kao koleteralna steta.Prometej je iskusio i mucenje i umor i samocu i ceznju i krug zarad bespomocnog coveka.Skerlic u svojoj prostodusnosti,nemastovitosti i u panici,kao iz proste navike ljudi koji knjizevnost vide samo kao zanat ili prosto ogledalo sveta a ne orudje kojim se moze rastvoriti i preiniciti stvarnost.Je pogresno protumacio znake vremena i dela.O vo je odgovor nase prve zene akademika na opasnost dotad nezamislivih i nezabelezenih razmera koja se ustremila na Srbiju,Balkan,covecanstvo i ceo svet.Ovo je njeno zavestanje coveku i volji.Njen doprinos borbi.Suprostavljanje u ultmativnoj surovosti postojanja.Odgovor. Saputnici su izdati 1913.Isidora je preminula 1958. U Beogradu kao jedan od nasih najvecih intelektualaca,pisaca i boraca za kosmopolitsku dobrotu.A ja sam verovatno sebi previse dozvolio,osvrcuci se na pokojne knjizevnike gospodju Isidoru Sekulic i gospodina Jovan Skerlica.Ali kako je Isidora sekulic rekla:Laku noc gospodine Skerlicu. Pa za sebe samu kada je pozvana da prisustvuje vecernjem skupu u njenu cast prokomentarisala :Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda.Misle Ima 80 godina.Daj da napisemo nesto i da je ostavimo.To strasno vredja.Volim tisinu,zato me ja ta larma oko mene mnogo potresla.Ako nesto vredim,neka kazu posle moje smrti,a ni dva dana pred smrt ne zelim da me hvale.Nisam bila srecna.Sa tim sam se pomirila.Postoji vasionska sreca koja opredeljuje ljude.Ako niste voljeni,uzalud cete vi nastojati da vas vole.