u ovom broju predstavljamo:

RE IZDAVAA POLITIKA ODRIVOG RAZVOJA TURIZMA INTERVJU AKTUELNO SKRIVENA SRBIJA KULTURNI TURIZAM EKO ZONE SRBIJE

Ureivaki tim: PR tim Blumen group d.o.o. Copyright: Blumen group d.o.o. www. blumen.co.rs

public relations

KALENDAR DOGAAJA

RE IZDAVAA

26.februar-1. mart Beogradski sajam 8. mart

31.MEUNARODNI SAJAM TURIZMA

OSMOMARTOVSKA IZLOBA RUNIH RADOVA Temerin

11-15. mart

MEUNARODNI SAJAM MOTOCIKALA I BICIKALA SAJAM NAUTIKE

Beogradski sajam 21. mart

DANI SELA - Mali Io 22. mart USKRNJI SUSRETI Sajan

26. mart Koncert: IL DIVO Beogradska arena 26. mart - 30. april
SALON ARHITEKTURE

Muzej primenjene umetnosti 27. mart - 5. april

MEUNARODNI SALON AUTOMOBILA (OICA)

U Srbiji je prole godine boravilo 2,26 miliona turista, to je za 2% manje nego u 2007. godini. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, od toga je 646.494 stranaca, to je smanjenje za 7%. Prole godine ostvareno je 7,3 miliona noenja, to je na istom nivou kao i 2007. godine, a od toga je 1,4 miliona noenja stranaca. Destinacija sa najveim brojem ostvarenih noenja je Beograd, slede Vrnjaka Banja, Zlatibor, Kopaonik i Soko Banja. Sem navedenih destinacija, ostatak Srbije jo uvek ostaje velika nepoznanica za obinog domaeg turistu. Zabrinjava to se na turistikoj mapi Srbije nikako ne poveava broj destinacija koje znaajnije uestvuju u turistikom prometu, ali i pad vrednosti osnovnih parametara u turistikoj tranji. Malo je, meutim, organizovanih i masovnih akcija u Srbiji koje motiviu i animiraju domae stanovnitvo da od-

mor provode u sopstvenoj zemlji. Nasuprot tome, u javnosti su brojne kampanje koje nas pozivaju da odmor provedemo van zemlje. Ostaje bez odgovora i veiti problem: Kako puniti kapacitete pre i posle sezone. Verujemo da je ogroman potencijal srpskog turistikog trita jo uvek nedovoljno iskorien, a domai turista nedovoljno informisan o turistikoj ponudi svoje zemlje. Ovo se prevashodno odnosi na mlau i srednju starosnu generaciju, u kojoj jo uvek preovlauje miljenje da Srbija i nema mnogo toga da ponudi u turistikom smislu. Turistiki informator HELLO, SERBIA! predstavlja korak u pokuaju da se na savremen nain tritu prue neophodne informacije o srpskom turizmu danas s ciljem brzog i efikasnog informisanja i popularizacije srpske turistike industrije u najirem smislu te rei.
PR tim Blumen group

Beogradski sajam

www.merr.gov.rs

www.pks.rs

www.blumen.co.rs

POLITIKA ODRIVOG RAZVOJA TURIZMA

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja definisalo je, kao jedan od prioriteta u svom radu, voenje aktivne politike odrivog razvoja turizma. Sektor za turizam u okviru Ministarstva je u prethodnom periodu aktivno razvijao turizam u Srbiji koordinisanim aktivnostima u vie segmenata. Prioritet su imala ulaganja u infrastrukturu za razvoj planinskog, renog, jezerskog i banjskog turizma, pri emu se podjednako vodilo rauna o nacionalnim i lokalnim projektima. MERR, Sektor za turizam, je pripremilo predlog Zakona o turizmu kao deo paketa ekonomskih zakona usmerenih ka pribiliavanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, priprema Zakon o banjama, Pravilnik o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, a velike napore ulae u regulisanje imovinsko-pravnih odnosa to je predstavljalo problem stranim investitorima. Do sada je izraeno 11 master planova prioritetnih turistikih destinacija i njihova realizacija je u toku. U 2009. godini e biti izraena jo 3 master plana i to za razvoj turizma na Besnoj Kobili, Frukoj Gori, odnosno Sremskim Karlovcima, kao i plan daljeg razvoja Kopaonika kao celogodinjeg planinskog turistikog centra.

Sektor za turizam e 2009. godinu posvetiti nastavku rada na projektima koji su zapoeti i planirani u 2008. godini. Kao prioritetne programe oznaeni su projekat Lepenski Vir, ulaganje u javna skijalita i opremanje ski infrastrukture, razvoj turistike infrastrukture u prioritetnim turistikim destinacijama za koje su izraeni master planovi, nastavak realizacije projekata na lokalnim vodovodima i sistemima za preiavanje voda u turistikim mestima, izgradnja pristupnih puteva i saobraajnica, nastavak projekta javnih toaleta, kao i upravljanje vrstim otpadom. U 2009. godini je za Sektor za turizam iz budeta Republike Srbije izdvojeno 3.240.000.000 dinara, a od toga je 550.000.000 dinara iz Nacionalnog investicionog plana. Projektima razvoja turizma, turistikim organizacijama, privrednim drutvima i drugim organima i institucijama iji je osniva Vlada ili lokalna samouprava, kao i pravnim licima koja upravljaju turistikim prostorom i objektima turistike infrastrukture namenjeno je 1.120.000.000 dinara. Za skijalita je planirano izdvajanje od 625 miliona dinara, Turistiku organizaciju Srbije 215 miliona dinara, za Javno preduzee Babin zub 20 miliona

dinara, a za kredite za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude 320 miliona dinara. Na web sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja www. merr.gov.rs se moete informisati o trenutnim aktivnostima Ministarstva i Sektora za turizam, a na stranicama http://www.merr.gov.rs/dokumenti/ i http://www.merr.gov.rs/sektori/indexturizam.php moete pronai vane dokumente iz oblasti turizma Zakon o turizmu, relevantne pravilnike, Strategiju razvoja turizma Srbije i izraene master planove.

www.merr.gov.rs

www.pks.rs

www.blumen.co.rs

INTERVJU: Dragana abic - PKS, Sekretar Udruenja za turizam i ugostiteljstvo

Krajem 2008. godine imenovani ste za sekretara Udruenja za turizam i ugostiteljstvo. Da li to znai da PKS pojaava svoje aktivnosti u domenu turizma, kao jedne od najperspektivnijih grana srpske privrede? U Srbiji, turizam moe da bude jedan od glavnih razvojnih sektora. Uee turistiko - ugostiteljske privrede u drutvenom proizvodu Republike iznosi oko 2% a u ukupnom izvozu roba i usluga do 9%. Privredna komora Srbije prepoznala je znaaj ove delatnosti i u okviru svoje organizacije Udruenju daje posebno mesto. Realizacija projekata u turistikim destinacijama uvee Srbiju na meunarodno turistiko trite, to e doprineti ukupnom poveanju turistikog prometa. Koje su planirane aktivnosti Udruenja u narednom periodu? Orijentacione planirane aktivnosti Udruenja su: praenje procesa privatizacije u banjskim mestima, kordinacija sa domaim i stranim investitorima, koordinacija i aktivno uee u prezentaciji investicionih projekata iz oblasti turizma, aktivno uee u procesu donoenja Zakona o turizmu, koordinacija razvojnih i investicionihi programa u saradnji sa bekim

ekonomskim forumom, aktivnosti u razvoju programa saradnje sa mediteranskim komorama, aktivnosti i povezivanje hotelske privrede. Kakve su perspektive razvoja srpskog turizma i koje grane turizma vidite kao nosioce razvoja? Razvoj i organizacija sadraja turistike ponude Srbije odvija se kroz turizam velikih gradova, tranzit na glavnim magistralnim pravcima, planinski, banjski, lovni, seoski, etno i eko turizam u ouvanim prirodnim sredinama, nautiki turizam na Dunavu. Potrebno je uspostaviti adekvatan oblik komunikacije sa meunarodnim tritem (uvoenjem novih tehnologija, rezervacionih sistema, promocijom, sajmovima, susretom privrednika iz turistikog sektora i sl.). Zato je neophodno angaovanje najvieg nivoa Dravne uprave, od Vlade do lokalne samouprave, na podsticanju i usmeravanju razvoja turistike industrije (zakonski okviri i donoenje i sprovoenje strategije razvoja, osnivanje Fondova, dodela povoljnih kredita, i dr.). ta nam moete rei o saradnji Udruenja sa uesnicima turistike privrede, kao i o saradnji sa drugim domaim i stranim Institucijama koje se

bave pitanjima turizma? Udruenje za turizam i ugostiteljstvo PKS, ima stalne kontakte i susrete sa svojim lanicama preko Odbora i Grupacija: turistikih agencija, nautike privrede i turizma, banjskih mesta Srbije, menadera hotelskih domainstava Srbije, kao i organizatora privredno-turistikih manifestacija. Postoji i saradnja sa svim institucijama koje doprinose razvoju turizma, kao sto su Turistika organizacija Srbije, Turistika organizacija Beograda, Poslovna udruenja agencija i hotelijera, Pokrajinski Sekretarijat za privredu AP Vojvodine, Sekretarijat za privredu grada Beograda - sektor turizma i dr. Na meunarodnom planu Udruenje sarauje sa velikim brojem institucija i udruenja, meu kojima je Asocijacija mediteranskih komora ASCAME, iji je lan Privredna komora Srbije. Od decembra 2004. godine Privredna komora Srbije je pridrueni lan Dunavske turistike komisije, aktivno uestvuje u njenom radu. Reprezent takve saradnje su kontakti i zajednike aktivnosti sa Meunarodnim naunim forumom Dunav - reka saradnje.

www.merr.gov.rs

www.pks.rs

www.blumen.co.rs

31.MEUNARODNI SAJAM TURIZMA Beogradski sajam od 26.2.do 1.3. 2009.godine Na sajmu e se predstaviti nacionalne i regionalne turistike organizacije, kao i turistike organizacije gradova, ministarstva, asocijacije, udruenja turistike industrije, touroperatori i turistike agencije, turistike atrakcije i manifestacije. Pored njih na sajmu e biti i predstavnici hotelske i ugostiteljske privrede, oprema, obrazovne ustanove u turizmu, osiguranja, savremene tehnologije u turizmu i rezervacioni sistemi. Sastavni deo ove manifestacije je i ponuda putovanja sa odgovarajuim sajamskim popustom. Organizator je Beogradski sajam, a suorganizator IFT Management d.o.o.

Posetiocima Beograda prua se mogunost dvosatnog razgledanja grada. Ture organizuje Glob Metropoliten Tours, a polasci su svakog radnog dana, minibusom, ispred Hotela Balkan u 10:50. Vie informacija na www.metropoliten.com.
PREDSTAVLJANJE SRBIJE Turistika organizacija Srbije (TOS), organizuje predstavljanje Srbije na sajmu Borsa Internazionale del turismo BIT 2009., koji se odrava u Milanu - Italija od 19. do 22. februara 2009 godine. Pored Turistike organizacije Srbije, na zajednikom tandu e se predstaviti Turistika organizacija Beograda, TO Vojvodine, TO Novog Sada, kao i turistika agencija Intertours iz Beograda. STIU NAM DINOSAURUSI! Tri kompletna skeleta dinosaurusa dugaka izmeu 14 i 17 metara stiu u Beograd u junu 2009. godine. Oni e biti najatraktivniji eksponati na izlobi Dinosaurusi Argentine dinovi Patagonije koju prireuje Prirodnjaki muzej Beograda. Pored njih, bie predstavljeno oko 40 eksponata dinosaurusa Patagonije, meu kojima su i jaja dinosaurusa, gnezdo mladunaca, replika naenih otisaka stopa...

U Muzeju Staro selo u Sirogojnu do 31. januara mogla se pogledati postavka Najlepe kue Zlatibora od XIX. veka do danas. Kako je Zlatibor jedna od najpoeljnijih destinacija za ulaganje kapitala u nekretnine, to je rezultiralo divljom gradnjom i nepotovanjem arhitektonskih i estetskih kriterijuma, ovaj multimedijalni projekat problematizuje odnos gradnje i prirodnog okruenja, podseajui da je taj, nekada harmonini odnos, mogu i danas. Izloba je istovremeno i apel za intenzivnijim i angaovanijim ouvanjem narodnog neimarstva, olienog u dinarskoj zlatiborskoj brvnari, ali i meuratnih

kua i vila koje su simbol i svedok visoko razvijene svesti o turistikim mogunostima planine. Predstavljanje kua Zlatibora poinje od kue koja vie ne postoji izuzev na skicama i poutelim fotografijama, a zavrrava priom o strancu koji neguje sopstvenu divnu graditeljsku interpretaciju tradicionalnih reenja to ga ini veim zatitarem kulture na Zlatiboru od veine nas. Pored tradicionalne muzejske postavke, autori su napravili i njeno sajber izdanje, te svi oni koji nisu posetili Muzej u Sirogojnu, mogu se sa projektom upoznati I na web stranama: www.zlatibor.co.yu/kucezlatibora/

www.merr.gov.rs

www.pks.rs

www.blumen.co.rs

DVORAC KAPETANOVO
Dvorac Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin - Vrac u blizini mesta Stari Lec. Dvorac je sagradio ondanji upan Botka Bela 1904. godine. Graen je u duhu pseudosrednjovekovnog zamka, skromnijih dimenzija i kao takav predstavlja redak primerak na teritoriji Vojvodine. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz erki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadrao dvorac u svom vlasnitvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet.

Legenda o dvorcu Kapetanovo Tuna pria vezuje se za ovaj dvorac. Vlasnik zamka Botka Bela zapao je u novane probleme i 1938. godine je bankrotirao. Od tuge zbog gubitka zamka, supruga Botke Bela polila se benzinom i zapalila. Kau da ni gram pepela nije naen. Ostao je samo pramen plave kose koji je dugo obletao oko zamka. Pria se da se njen duh pojavljuje u zamku svakog meseca avgusta na dan svetog Ilije i da dugo boravi u nekoj od soba zamka, zagledana u banatsku ravnicu. Svaki put kada se kosi trava oko zamka, kosci na svojim kosama i grabuljama nau po neki pramen plave kose.

CRKVA STARA PAVLICA

Ostaci crkve Stara Pavlica nalaze se na stenovitom breuljku u neposrednoj blizini Brvenika na putu Kraljevo Raka. Ova crkva bez obzira sa koje strane se gleda, deluje impresivno. Stara dama, smetena na vrhu stene, stremei u visine, kao da opominje i pripoveda o minulim vremenima. Prolost spomenika je obavijena velom tajni. Nije utvreno kada je nastala i ko je bio ktitor. Smatra se da je sazidana pre epohe Nemanjia, najkasnije u prvoj polovini XII veka. Po arhitektonskoj i prostornoj koncepciji Stara Pavlica je jedinstven hram u Srbiji. Do dananjih dana ouvan je samo deo prvobitne dosta sloene graevine. Ono to je ostalo od ovog ,,manastira na steni, danas je konzervirano i sauvano od propadanja. Kada stanete pred vrata ove crkve i pogledate na sve etiri strane, shvatate zato je ba tu podignuta, ba na tom mestu u dolini Ibra okruena visovima Kopaonika.

www.merr.gov.rs

www.pks.rs

www.blumen.co.rs

VESTI 7 svetskih uda Ministarstvo za dijasporu je uputilo poziv svim udruenjima Srba da u izboru 7 svetskih uda prirode, glasaju za avolju Varo. Kao znak zahvalnosti za glasove koje e dati avoljoj Varoi, Ministarstvo za dijasporu u saradnji sa AD Planinkom omoguavaju: - 20 boravaka po deset dana za dve osobe u Prolom Banji - 50 suvenira avolje Varoi ansu da osvoje nagradu imaju svi pripadnici dijaspore koji glasaju za avolju Varo do 11.06.2009. godine i proslede potvrdu dobijenu od agencije NEW7WONDERS zajedno sa svojim podacima na srbija@ djavoljavaros.com Srbija I Sveti Trifun Turistika organizacija Vrnjake Banje po drugi put je organizovala manifestaciju povodom obeleavanja dana Svetog Trifuna, Manifestacija za sve zaljubljene pod nazivom Poljubi me odrana je na Mostu Ljubavi pred velikim brojem posmatraa, I Turistika organizacije optine Negotin je organizovala proslavu Svetog Trifuna na jednom od najinteresantnijih turistikih lokaliteta u Srbiji, Rajakim pivnicama. Obeleavanje Svetog Trifuna preraslo je u tradicionalnu manifestaciju koja okuplja veliki broj vinara, vinogradara, mnogobrojne goste i ljubitelje vina i muzike.

Godinama unazad kulturni turizam postaje sve znaajniji segment na tritu turistike ponude. Turizam kao dinamian proces neminovno i neposredno utie na kulturnu batinu svakog drutva. Iz same interakcije koja nastaje u susretima turista sa lokalnim stanovnitvom nastaju i potpuno novi naini komunikacije , nova saznanja ali i nove vrednosti. Od toga kakav e uticaj imati turisti na lokalno stanovnitvo, ali i obrnuto u velikoj meri zavisi uspenost razvoja turizma na odreenoj destinaciji. Kulturne atrakcije su postale znaajan element turistike ponude, a za turistu esto i odluujui pri izboru destinacije. Turista sve manje ide u mesta koja, sem dobrog hotela, nemaju nikakvu dodatnu ponudu, te sve vie obraa panju na kulturu i kulturnu batinu svoje destinacije. Kulturnu batinu jednog drutva ine, kako spomenici, tako i sve narodne prie, pesme, folklor sve to potie iz naroda, njegova materijalna i duhovna kultura a prenosi se sa generacije na generaciju.

Kulturni turizam je jako irok pojam, ali se pod njim najee podrazumeva takva vrsta turizma u kojoj turisti poseuju muzeje, galerije, izlobe, koncerte, festivale, kao i razliite vrste objekata od dvoraca , manastira do zgrada koje predstavljaju simbol moderne arhitekture. Postoje razne definicije ta je to kulturni turizam, ali sve one mogu se svesti na sledee: kretanje ljudi motivisano interesom za kulturom, pri emu pojam kultura obuhvata: istoriju, umetnost, kulturno naslee, pa ak i stil ivota na nekom prostoru ili regiji. Srbija u svojoj turistikoj ponudi ima mnogobrojne manastire, stare i raznolike gradove, brojne kulturne manifestacije, bogato folklorno i narodno stvaralatvo koji su, uz tradicionalno srpsko gostoprimstvo, dobra polazna osnova. Ostaje nam pitanje kako se Srbija moe prepoznati u ovoj vrsti turizma i na koje naine najbolje moe iskoristiti svoje potencijale.

www.merr.gov.rs

www.pks.rs

www.blumen.co.rs

PUTUJTE UGODNO, BEZBRINO I NA POTPUNO DRUGAIJI NAIN

1. 2. 3. 4. 5. individualne programe putovanja, prilagoene vaoj elji aranmane sa grupnim polascima on-line rezervacione sisteme (avio, hoteli, rent-a-a-car) najiri spektar visokokvalitetnih usluga kompletnu turistiku ponudu za vas i vae poslovne partnere

Avio karte, Bus, Mini bus, Rent a car, Svakodnevno razgledanje Beograda, Izleti
Kao deo medjunarodne turistike mree Lufthansa City Centara, Povezanih sa 160 lokacija u 65 zemalja sveta, pouzdan smo partner na svim poslovnim privatnim putovanjima.

Dositejeva 26, Belgrade, Serbia, Tel/fax: (381) 11-2181-181; 2622-620 E.mail: glob@metropoliten.com, www.metropoliten.com

IMPRESUM

Eko ZONE SRBIJE

nekoliko kuica-brvnara sa apartmanima smetenim na obodu ume. (Podatke o Informator br. 1 smetaju najlake ete nai na sajtu www. februar 2009. god. selo-turizam.com.) Izdava: Blumen group d.o.o Domaini e vam, kao posebnu atrakwww.blumen.co.rs ciju, ponuditi vonju u, za turiste posebno info@blumen.co.rs doteranoj, traktorskoj prikolici do najvieg oliver.blumen@yahoo.com vrha u blizini, planine Muanj. Vidikovac je Tel. 011/2410 867, 3861 970 za pamenje! Ureivaki tim: Blumen group Iz Katia moete da se peke zaputite Informacije koje se nalaze na bilo koju stranu sveta, i da etate dok se u Informatoru objavljene ne umorite - malo stazama zdravlja, malo su na osnovu podataka SELO KATII UDAHNITE MUANJ umskim putevima ili preko proplanaka i dostupnih autorima u njiva. trenutku objavljivanja. Za iskrene ljubitelje prirode, selo Katii, A onda, kada dobro prouite sve Neke od navedenih nekih dvadesetak kilometara udaljeno od staze i stazice po Katiima i okolini, pa informacija su podlone Ivanjice, pravi je mali raj, daleko od buke, tako obiete i Belu crkvu u selu Brezova, promenama, tako da smoga, pa i od modernih tehnologija. Katii posveenu Svetom Nikoli, ili stignete do autori i izdava ne snose su, naime, idealno mesto za produene vik- sela Mae, ostaje vam da berete umske odgovornost za netano ende, prava prilika da vidite mnoge delove jagodice, kupine, maline i ampinjone ili informisanje. Zapadne Srbije. izvadite poneki krompir ( al da vas niko ne Informator je besplatan. U selu se nalazi pansion Obradovi, primeti). ovenan nagradom Turistiki cvet za Ukratko, naterae vas Katii i Ivanjica da Distribucija: 65.000 e-mail adresa. najbolje seosko domainstvo. Osim soba, se vratite jo koji put... u sklopu porodine zgrade - centrale, je i S. Ogrizovi

Informator br. 1, februar 2009.