Svest o pesmi

*
M Mene niega vie nije stid.Klonu sunce preko svega. eljen plodpun je noi. Glas to sebe sanja, zidotkri p u daljini gde zazidan mi brod.U tom zidu uvam s svoju gordost, pevamiz te zazidanosti lepe no na s slobodi.Otkud ta mo da sebi odolevam,a ne O o odolee vinogradi rodni!Je li to udna elja da se ivi J b bez sebe? elja za pesmom bez pesnika?Od p prolosti i zaborava vreme to se diviizdajstvu moga z zaustavljenog lika?Da li to znai rei promeni: neu! D I ostaviti pesmu da se sama menja?Pokloniti sebe ivotinjama i cveui snagu svoju dati gladi crnog k korenja?U ovoj noi mene nije stidto pevam iz zida l lepe no na slobodi.Sunce mi u peti bridi. Bleti zid S na kraju puta to nikud ne vodi.

* **
R Re vatra! ja sam joj rekao hvala to ivimtoj rei iju p posedujem mo da je kaem.Njen pepeo je zaborav. A Ako pred tom rei skrivimpod elom mi poledica i d dan poraen.Re krv! najlepa re koja se ne sme.A R k koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoi!Moda izvan m moga srca i nema pesme,jer krv je vanvremena m mastilo bez moi.Re udnja! jedina jo smisao ne n nae;I ptica u paklu kroz tunu mi glavu.O gorko m more za moje bele laekroz ispisani predeo i v verbalnu javu!Re smrt! hvala joj to me ne s spreavada otputujem u sebe ko u nepoznato,gde d a ako ne naem sebe i smisao to spasavanai u s svoga dvojnika i njegovo zlato.Re vatra! ja sam joj r rekao hvala to ivim.Re smrt hvala joj to me jo n ne preida volim samog sebe i da se divimsvojoj d ljudskoj moi da izgovaram rei.

* ***
V Verujem da bih mogao da govorimda izaem iz sebe s n nadom na povratak,makar kroz pustinju do mesta g gde gorim,makar kroz smrt do istinskih vrata.U m p pogrenom rasporedu rei uteno vreme moda u n nai. Ili u otkritikako je besciljno ljubim ko kia, kao v vreme,ko onaj to menja rei a ne svet skroviti. k V Verujem, mada bez nade ui morau no, u zaborav k kroz koji se prostirem,ta pesma bez zaviaja, ta p ptica bez gora,da smrt svoju ne izdam, da ivim dok u umirem.Onaj ko peva ne zna je li to ljubavili smrt. O K Kada miris pomeri cvet,gde je cvet, da l tamo gde m mirie sa rubasveta punog a praznog, il tamo gde m mu je cvet?Svaka je pesma prazna i zvezdana,Ni bol S n ni ljubav ne moe da je zameni.Ona je sve to mi o osta od nepovratnog dana,Praznina to peva i mir m moj rumeni.Pesmo prazna i zvezdana, tamo,tvoj P c cvet mi srce slae, kroz krv eta,ako ga uberem o ostavlja me samog,ako ga napustim za leima mi c cveta.