Karl Poper

BEDA ISTORICIZMA
Prevod i pogovor dr Milan D. TASI

Beograd, 2009 DERETA

Biblioteka Istorijska merenja

 Ovog izdanja dela i prevoda Grafiki atelje DERETA do 27. februara 2012. godine Naslov originala THE POVERTY OF HISTORICISM by Karl Popper

U spomen onom bezbroju ljudi, ena i dece, svih vera i naroda, koji padoe kao rtva faistikog i komunistikog verovanja u neumoljive zakone istorijske sudbine"

ISTORIJSKA BELEKA
O s n o v n a teza u knjizi, da verovanje u istorijsku nunost nije drugo do praznoverje, te da nema mesta predvianju toka ljudske istorije, naunim ili drugim racionalnim postupkom, potie iz zime 1919-1920. Skica te ideje bila je dovrena oko 1935. godine, a po prvi put proitana januara ili februara 1936. godine - kao lanak Beda istoricizma, na privatnom skupu u domu mog prijatelja Alfreda Brauntala, u Briselu. Tom prilikom je jedan moj bivi student znaajno doprineo raspra vi. Re je doktoru K arlu Hilferdingu, koji je ubrzo pao kao rtva Gestapoa i istoricistikog praznoverja Treeg raj ha, a bi li su prisutni tu i drugi filosofi. Neto kasnije sam imao slino izlaganje na seminaru profesora F. A. fon Hajeka, pri london skoj ekonomskoj koli. No samo tampanje je vie godina od lagano, jer bi rukopis odbijali filosofski asopisi kojima je rad bio poslat, pa je on prvi put objavljen u tri dela, u asopisu Economica, N. S. vol. XI, br. 42 i 43, 1944. godine i vol. 12, br. 4 6 , 1 9 4 5 . godine. Nakon toga su se italijanski prevod (Mi lano, 1954), kao i francuski (Pariz, 1956), pojavili u obliku knjige. Tekst ovog izdanja je pregledan kao to je uneto i neko liko dopuna.

PREDGOVOR
U Bedi istoricizma, nastojao sam da pokaem da je istoricizam, u stvari, jedan oskudan metod, takav koji ne donosi plo dove, iako ga, u prvo vreme, i nisam odbacivao kao takvog. Tek sam kasnije uspeo ja da ga osporim, pokazavi, upravo, da iz isto logikih razloga, ne bi bilo mogue predviati bu dui tok istorije. Ti sami dokazi izloeni su u lanku Indeterminizam u klasino] i kvantno) fizici, objavljenom 1950 godi ne, iako, ovoga puta, nisam zadovoljan tim lankom. Jedna njegova bolja verzija naena je u poglavlju indeterminizmu u okviru Pogovora, 20 godina kasnije, uz moje delo Logika naunog otkria. Da bih, pak, obavestio itaoca ovim skorijim rezultati ma, predlaem da ovde ukratko obrazloim odbacivanje isto ricizma, a ono se, inae, sastoji od pet stavova koji slede. 1. Stalni rast ljudskog saznanja u znatnoj meri utie na sam tok ljudske istorije. (Istinitost premise koju mora ju da dopuste ak i oni koji ovako ili onako, u ideja ma, ukljuujui i naune ideje, ne vide drugo do nusproizvide materijalnog razvoja.) 2. Mi ne moemo predskazati racionalnim ili naunim putem, porast naunog saznanja do kojeg e doi. (Sto bi se logiki moglo dokazati na nain razmatra nja izloenog nadalje.)

10

Pen Bakingemir

3. Ne moemo, dakle, da predvidimo budui tok istorije. 4. Stoga se mora odbaciti mogunost izvesne teorijske istorije, kao istorijske drutvene nauke koja bi odgo varala teorijskoj fizici, jer ne postoji nauna teorija istorijskog razvoja koja bi se smatrala osnovom istorijskog predvianja. 5. Pa je glavni cilj istoricistikog metoda (videti take 11-16 u knjizi) onda rdavo promiljen, te sam istoricizam mora otpasti kao takav. Dakako, na dokaz ne odbacuje mogunost svakog vida drutvenog predvianja, ve se, naprotiv, savreno slae sa mo gunou provere drutvenih teorija (na primer ekonomskih) na nain predvianja izvesnog razvoja, pod odreenim uslovima. On samo porie mogunost predvianja razvoja u istoriji, u meri u kojoj porast naeg saznanja moe da utie na njega. Od odluujueg znaaja u ovoj argumentaciji bilo bi tvr enje (2). Smatram da je ono ve samo po sebi ubedljivo, da, naime, ako postoji rast ljudskog saznanja, uopte, ne bi bilo mogue da danas predvidimo ono to emo tek sutra da sa znamo. Mislim da je to jedan snaan argumenat, ali ne stie on i logiku vrednost samog dokaza ovog tvrenja. Dokaz (2) koji sam izneo u pomenutim radovima veoma je sloen, pa me ne bi iznenadilo ako bi bili otkriveni i prostiji dokazi. Ovaj se ovde sastoji u tome da se pokae da nijedan nauni predskaziva (predictor) - bilo da je to ovek ili raunska maina - ne bi mogao naunim putem da predvidi svoje naune rezultate. Pokuaji koji mogu da urode plodom jedino posle dogaaja, kada inae biva kasno za svako predvianje, a ono samo po staje povienje". Ovo rasuivanje, kao potpuno logino, vai za predskazivae u nauci bilo koje sloenosti, ukljuujui i grupe njih, kao uzajamno interaktivnih lanova. Sve to, pak, znai da nijedno

PREDGOVOR

11

ne bi moglo da predvia naunim putem stanja vlastitog sa znanja u budunosti. Moj dokaz je u neemu formalan, pa se moe posumnja ti da je on od bilo kakvog stvarnog znaaja, ak i ako je njego va logika valjanost ispravna. Inae, pokuao sam da ukazem na znaaj tog problema u dvema studijama. U drugoj od njih, Otvoreno drutvo i njego vi neprijatelji, izdvojio sam neke dokaze iz povesti istoricistike misli, ne bih li ilustrovao njen istrajan i poguban uticaj na filosofiju drutva i politike, od Heraklita i Platona do Hegela i Marksa. U prvoj, pak - Bedi istoricizma, koja se sada prvi put pojavljuje na engleskom jeziku kao knjiga, nastojao sam da po kaem znaaj istoricizma kao fascinantne intelektualne struk ture. Latio sam se da analiziram njegovu logiku, esto tako suptilnu, tako zavodljivu i tako varljivu, nastojei da dokaem pritom, da ona pati od unutranje nepopravljive slabosti. Pen Bakingemir, jula 1957. god. K. R. P.

Neki od pronicljivih recenzenata ove knjige bili su zate eni samim njenim naslovom. No namera mu je da bude alu zija na naslov Marksove knjige Beda filosofije, koja je, pak, to isto u odnosu na Prudonovu Filosofiju bede. Pen Bakingemir, jula 1959. god. K. R . P

UVOD

N a u n o zanimanje za drutvena i politika pitanja jedva da je neto skorije od zanimanja za kosmologiju i fiziku. A bilo je perioda u antici kad se inilo da je nauka- drutvu otila da lje od nauke prirodi (ovde imam u vidu Platonova politika uenja, kao i Aristotelovu kolekciju ustava). Meutim, s Gali lejom i Njutnom, upravo, fizika je napredovala van oekiva nja, uveliko nadilazei sve ostale nauke, da bi od vremena Pastera, Galileja u biologiji, i bioloke nauke postale gotovo jed nako uspene. Pa ipak, ini se, drutvene nauke nisu jo uvek nale svog Galileja. Stoga, oni koji vre istraivanja u drutvenoj nauci, uve liko se bave metodolokim problemima, pa tokom mnogih razmatranja, ne skidaju jedno oko sa metoda cvatuih nauka, a naroito fizike. Na primer, takav svestan pokuaj kopiranja eksperimentalnog metoda, bio je u vreme Vunta, do reforme psihologije, dok je jo od D.S. Mila uinjeno vie ponovljenih pokuaja da se metode drutvenih nauka obnove na, u nee mu, slian nain. Na polju psihologije, te reforme kao da su imale izvestan uspeh, bez obzira na veliki broj razoaranja. No, u teorijsko-drutvenim naukama (izuzev ekonomije), jedva da je neto drugo proizilo iz tih pokuaja, osim razoarenja. A kada je raspravljano neuspehu, esto se postavljalo pitanje da li su uopte metodi fizike istinski primenljivi na drutvene

14

Karl Poper

nauke? I nije li, moda, ba uporno verovanje u to dovelo ova prouavanja do, umnogome, alosnog stanja. Sam problem nalae izvesnu prostu podelu kola milje nja koje su se zanimale za metode ovih manje uspenih nauka. Po tome kako one gledaju na problem primenljivosti metoda fizike, moemo ih podeliti na pronaturalistike" i antinaturalistike". Pronaturalistikim ili pozitivnim, zvaemo one kole koje na primenu metoda fizike na drutvene nauke gle daju blagonaklono, a antinaturalistikim ili negativnim, pak, kole koje poriu korienje ovih metoda. Da li, pak, istraiva metoda stoji na antinaturalistikom ili pronaturalistikom stanovitu, ili prihvata teoriju koja ob uhvata oba uenja, umnogome zavisi od pogleda na nauku kojoj je re, kao i na njen predmet. No, njegov stav bio bi od reen, takoe, i razumevanjem metoda fizike, to ja uzimam da je uopte najvanije. Smatram, naime, da osnovne pogre ke, u veini metodolokih rasprava, potiu od nekih i te kako rairenih nerazumevanja samih metoda fizike. Blie govorei, mislim da one dolaze usled pogrenog tumaenja logikih for mi teorija, metoda njihove provere, kao i logike funkcije posmatranja i eksperimenta. Neshvatanje, koje ima ozbiljne posledice, i taj stav u delimino da obrazloim u III i IV delu ove knjige. Nastojau da pokaem da razliite, i katkad protivurene argumentacije i uenja, kako antinaturalistika tako i pronaturalistika, odista poivaju na ravom poimanju metoda fizi ke. U I i II delu, nastojau da objasnim izvesna naturalistika i pronaturalistika uenja, kao sastavnih delova onog karak teristinog pristupa koji, upravo, objedinjuje oba ova uenja. Taj pristup koji predlaem, najpre, da izloim, a potom i kritiki razmotrim, nazivam istoricizmom". Cesto se susree mo s njim u raspravama metodu drutvenih nauka, dok se on usvaja, preteno, kao neto to se samo po sebi razume. U knjizi e biti objanjeno ta je to istoricizam. Sada bi, pak, bilo

BEDA

ISTORICIZMA

15

dovoljno ako kaem da je istoricizam" pristup drutvenim naukama koji nalazi da je njihov glavni zadatak u istorijskom predvianju, kao i da uzima da je ono ostvarijivo putem otkri vanja ritmova", obrazaca", zakona", ili tendencija koje le e u osnovi istorijskog razvoja. No, poto sam ubeen da su istoricistika uenja metodu sutinski odgovorna za nezado voljavajue stanje teorijskih drutvenih nauka (sem ekonom ske teorije), moje izlaganje tih uenja svakako nije nepristrasno. Ipak, pokuao sam da izloim istoricizam u to povoljni jem svedu, ne bih li naao uporite za svoju kasniju kritiku. Nastojao sam da iznesem ovo uenje kao dobro promiljenu i pregnantnu filosofiju, ne oklevajui ak da konstruiem" ar gumente u prilog tome, kakve, koliko znam, sami istoricisti nisu nikada isticali. Nadam se da sam u tom smislu uspeo da izgradim poziciju odista dostojnu kritike. Drugim recima, po kuao sam da usavrim teoriju koja, ako bi esto i napredova la, nikada nije dosezala potpuno dovren oblik. Stoga sam, upravo, za nju izabrao unekoliko neobian naziv istorici zam". Predlaui ga, pak, nadam se da sam izbegao isto ver balnu nedoumicu, te da nadalje niko nee pitati da li ma koji od argumenata iznesenih ovde, pripadaju stvarno, po sebi, istoricizmu.

ANTINATURALISTIKA UENJA ISTORICIZMA

Sasvim nasuprot metodolokom naturalizmu na polju socio logije, istoricizam postavlja da se neki od karakteristinih me toda fizike ne mogu primeniti na drutvene nauke, usled du bokih razlika izmeu sociologije i fizike. Fiziki zakoni ili zakoni prirode", su, po njemu, istiniti zauvek i svuda, jer fi zikim svetom upravlja sistem fizikih zakonitosti, nepromenljivih, inae, kroz prostor i vreme. Drutveni pak zakoni ili zakoni drutvenog ivota razlikuju se zavisno od mesta i vremena. Iako istoricizam doputa da postoji mnotvo tipi nih drutvenih stanja, ija se zakonitost ispoljavanja moe uoiti, on porie da zakonitosti koje se otkrivaju u drutve nom ivotu imaju karakter neizmenljivih pravilnosti u fizi kom svetu. Oni zavise od istorije i razlika u kulturi jednako kao i od pojedinane istorijske situacije. Tako da se, na pri mer, ne bi moglo govoriti ekonomskim zakonima bez daljih ogranienja, ve jedino ekonomskim zakonima feudalnog doba, ili pak doba ranog industrijalizma itd., ukazujui, ne bez izuzetaka, na istorijski period u kome preovladuju zakoni kojima je re.

18

Karl Poper

Istoricizam postavlja da istorijska relativnost drutvenih zakona ini da mnogi od metoda fizike budu neprimenljivi na sociologiju. Tipini istoricistiki argumenti, na kojima poiva ovo stanovite, tiu se generalizacije, eksperimenta, sloenosti drutvenih pojava, kao i potekoa tanog predvianja, ili, pak, znaaja metodolokog esencijalizma. Razmotriu ove ar gumente jedan za drugim.

1. GENERALIZACIJA Sama mo generalizacije i njena uspenost u naukama fizi ke duguje se, po istoricizmu, optoj jednoobraznosti {uniformity) koja vlada u prirodi: naime na posmatranju - moda, bolje uzetom kao pretpostavci - da e u slinim okolnostima nastu piti sline stvari. Naelo za koje se, inae, postavlja da je od vanosti kroz prostor i vreme, kae se da lei u osnovi metoda fizike kao nauke. Istoricizam dri da je ovo naelo svakako beskorisno u so ciologiji. Sline okolnosti nastupaju samo u okviru pojedina nog perioda, neistraj avaj ui nikada meusobno. Stoga, ne bi imalo mesta bilo kakvoj trajnijoj jednoobraznosti u drutvu, na emu bi dugorono poivala generalizacija - na stranu sve trivi jalne zakonitosti, kao one koje donosi, recimo, truizam - da ljudska bia ive u grupama, ili da je zaliha nekih stvari ograni ena, a drugih, poput vazduha, nije, te da samo ovo prvo moe imati izvesnu trinu ili prometnu vrednost. A metod koji porie to ogranienje i nastoji da generalizuje drutvene jednoobraznosti, saglasno istoricizmu, implicit no postavlja da su zakonitosti kojima je re veite. Stoga, metodoloki naivno stanovite, naime, da drutvene nauke mogu da preuzmu od fizike metod generalizacije, dovodi do

BEDA

ISTORICIZMA

19

pogrene i opasno zbunjujue socioloke teorije, takve koja po rie, upravo, da se drutvo razvija ili pak da se ono, uopte, znaajno menja. Kao i da drutvene promene, ako ih uopte ima, mogu da utiu na osnovne zakonitosti drutvenog ivota. Istoriari esto tvrde da je u pozadini pogrenih teorija obino neki apologetski cilj, poto, zaista, pretpostavka nepromenljivih drutvenih zakona moe biti lako zloupotrebljena u te svrhe. Moe da se javi, prvo, kao argument to da je nu no prihvatiti neprijatne ili nepoeljne stvari, budui da su uslovljene nepromenljivim zakonima prirode. Recimo, na ne umoljive zakone" pozivalo se da bi pokazana jalovost drav ne intervencije na tritu zarada. Druga.takva zloupotreba pretpostavke istrajavanju {persistance) bilo bi negovanje onog opteg oseanja neizbenosti, pa otuda i spremnosti da se neto to je takvo podnese mirno i bez protivljenja. Da ono to je sada, bie zauvek, a da su nastojanja da se utie na dogaa je, ili na njihovu procenu, dostojna smeha: ne raspravlja se zakonima prirode, a pokuaji da se oni opovrgnu mogu jedino stvoriti nevolje. Takvi su, po recima istoricista, konzervativni, apologetski, pa i fatalistiki argumenti, inae, nune posledice zahteva, da naturalistiki metod bude usvojen u sociologiji. Istoricista se protivi tome, polaui da se drutvene jed noobraznosti uveliko razlikuju od onih u prirodnim naukama. One se menjaju od jednog do drugog istorijskog perioda, dok ljudska aktivnost, upravo, predstavlja onu silu koja ih menja. Jer drutvene jednoobraznosti ne predstavljaju prirodne zakone, ve njih sazdaje ovek, pa iako se moe rei da zavise od ljudske prirode, to je stoga to e ova mo da ih promeni, a moda i ovlada njima. Dakle, stvari bi se mogle poboljati ili pogorati, pa jedna odluna reforma ne bi bila nuno beskorisna. Takva stremljenja istoricizma privlae one koji oseaju zov da budu aktivni, da uestvuju u neemu, posebno u ljud skoj sferi, odbijajui da prihvate postojee stanje stvari kao

20

Karl Poper

neizbeno. Tenja za aktivnou, a protiv svake vrste mirenja, mogla bi se nazvati aktivizmom". Neto vie samom tom odnosu istoricizma i aktivizma kazaemo u takama 17 i 18, no, moemo da navedemo ovde dobro poznatu opasku uve nog istoriciste Marksa, koji na jedan izrazit nain opisuje ,,aktivistiki" stav: Filosofi su samo razliito tumaili svet", kae on, no, radi se tome da se on izmeni."
1

2. EK SPERIMENT Fizika koristi eksperimentalni metod, to jest, uvodi ve take kontrole, izolaciju, obezbeujui time da se slini uslovi ponove, pa onda uine to i odreeni efekti koji se ele. Me tod koji jasno poiva na ideji da tamo gde su okolnosti sline, nastupie, nuno, i sline stvari. Istoricista tvrdi da se ovaj me tod ne moe primeniti u sociologiji, niti bi, pak, bio ovde od koristi, ak i kad bi bio to sluaj. Naime, jer se sline okolno sti javljaju samo u okviru pojedinog perioda, ishod ma kog eksperimenta bio bi veoma ogranienog znaaja. Stavie, jed na vetaka izolacija bi uklonila ba one inioce u sociologiji, koji su joj od najvee vanosti. Robinson Kruso, recimo, i nje gova izolovana ekonomija, ne mogu nikada biti valjani model one ekonomije iji problemi potiu, upravo, od ekonomske in terakcije individue i grupe. Dalji su argumenti da nikakvi odista znaajni eksperi menti ne bi bili mogui ovde. Ceo niz eksperimenata u socio logiji ne predstavlja eksperimente u fizikom smislu rei. Nisu oni zamiljeni da unaprede znanje kao takvo, ve da ostvare

Vid. njegovu jedanaestu tezu Fojerbahu" (1845); up. i taku 17, nie.

BEDA

ISTORICIZMA

21

tek politiki uspeh. Ne izvode se oni u laboratoriji, odvojenoj od spoljanjeg sveta, ve, naprotiv, sama njihova realizacija utie na stanje u drutvu. Oni se nikada ne mogu obaviti pod dovoljno slinim uslovima, poto se uslovi menjaju ve kod prvog izvoenja.

3. NOVINA Argument koji smo upravo pomenuli zavreuje da bude obrazloen. Istoricizam, kazali smo, porie mogunost pona vljanja drutvenih eksperimenata irokih razmera (large scale) u dovoljno slinim uslovima, poto na uslove drugog izvoe nja mora da utie to da je eksperiment ve jednom ranije izve den. Argument koji poiva na ideji da drutvo, poput organi zma, poseduje jedan vid memorije onoga to mi uobiajeno nazivamo njegovom istorijom. U biologiji moemo da govorimo ivotnoj istoriji orga nizma, budui da je ovaj delimino uslovljen prolim dogaa jima. Ako se dogaaji ponavljaju, oni za organizam koji ih is kuava gube karakter novine, bivajui tako obojeni navikom. A to, upravo, ini da iskustvo ponovljenog dogaaja ne bude isto to i iskustvo originalnog, pa je iskustvo tog ponavljanja novo. Ponavljanje dogaaja, dakle, moe da odgovara pojavi novih iskustava kod posmatraa, a poto sazdaje nove navike, ponavljanje stvara i nove uobiajene" uslove. Ovakva suma uslova, bilo unutranjih ili spoljanjih, pri kojima ponavljamo eksperiment sa organizmom, ne moe, dakle, biti uzeta za do voljno slinu, da bismo govorili izvornom ponavljanju. Jer bi ak i tano ponavljanje spoljanjih uslova bilo praeno no vim unutranjim uslovima organizma, budui da ovaj ui na osnovu iskustva.

22

Karl Poper

Sve to, po istoricizmu, vai jednako i za drutvo, poto i ono, takode, iskuava i ima svoju istoriju. Moe, dodue, da ui samo postupno na osnovu (deliminih) ponavljanja svoje istorije, no, nema sumnje, da to ini onako kako biva delimino uslovljeno svojom prolou. Jer tradicionalna privrenost ili odbojnost, poverenje i nepoverenje, ne bi inae igrali zna ajnu ulogu u drutvenom ivotu. Istinsko ponavljanje, dakle, mora biti nemogue u drutvenoj istoriji, to bi znailo da se moe oekivati da e nastupiti dogaaji sutinski drugaiji po karakteru. Sama istorija se, dodue, moe ponoviti, ali ne ini ona to na istom nivou, posebno ako su dogaaji kojima je re istorijskog znaaja i ako ostvaruju trajan uticaj na drutvo. U svetu koji se opisuje u fizici, nita se ne moe dogoditi to bi bilo istinski i sutinski novo. Moe da se izmisli nova maina, no mi nalazimo analizom da je re uvek samo preu reenju starih delova. Tako i novina u fizici nije nita drugo do novina u rasporedu ili u kombinacijama. Sasvim suprotno od to ga, po istoricizmu, drutvena novina, poput bioloke, vid je su tinske novine, kao nesvodljive na novinu preureenja. Jer u dru tvenom ivotu, isti stari inioci, u novom rasporedu, nisu ni kada oni stari inioci. Tamo gde se nita ne moe ponoviti do savrenstva, mora doi do pojave stvarne novine. To dolazi do izraaja kod razvoja novih etapa, ili perioda u istoriji, od ko jih se svaki sutinski razlikuje od nekog proizvoljnog. Istoricizam tvrdi da nita nije vanije od pojave stvarno novog perioda. A taj po svemu znaajan aspekt drutvenog i vota ne moe biti istraivan na nain koji obino sledimo ka da objanjavamo novine u fizici, gledajui na njih kao na pre ureenja, inae, poznatih elemenata. ak i kada bi uobiajeni metodi u fizici bili primenljivi na drutvo, oni to ne bi mogli bi ti kada je re najznaajnijoj osobenosti: podeli na periode, kao i pojavi novine. A poto jednom budemo shvatili znaaj dru tvene novine, moramo napustiti ideju primeni uobiajenih

BEDA

ISTORICIZMA

23

metoda fizike na drutvena pitanja, u cilju razumevanja pro blema drutvenog razvoja. Potom, na jednu novu osobenost nailazimo kod drutve ne novine. Videli smo da se za svaki poseban dogaaj u dru tvu, za svaki pojedinani dogaaj drutvenog ivota moe, u izvesnom smislu, rei da je nov. Moe on biti uvrten meu druge dogaaje, moe da lii na njih u nekim aspektima, no, ostae jedinstven na sasvim odreen nain. To ini da, kada je re sociolokom objanjenju, situacija bude bitno drugaija od one u fizici. Razume se da analizom drutvenog ivota ima mo mogunost da otkrijemo i intuitivno predstavimo kako i za to nastupa izvestan poseban dogaaj, kao i da jasno razumemo njegove uzroke posledice, to jest, snage koje su ga uslovile, od nosno, njegov uticaj na druge dogaaje. No, moe ispasti da ni smo u mogunosti da formuliemo opite zakone koji bi, u optim terminima, opisivali takvu uzronu povezanost. Jer moe biti samo jedna posebna situacija i nikakva druga koja bi se mo gla valjano objasniti putem posebnih sila koje bismo otkrili. Si le koje mogu biti i same unikalne, javljaju se u toj posebnoj drutvenoj situaciji samo jednom i nikad vie.

4. SLOENOST Metodoloka situacija koju smo upravo skicirali istie brojne dalje osobenosti. Jedna kojoj bi se najee raspravljalo (to nee biti injeno ovde) bila bi drutvena uloga pojedinih izuzetnih linosti, a druga pak sloenost drutvenih fenomena. U fizici postupamo s predmetom daleko manje sloenim da bi smo ovaj, uz to, i dalje uproavali tokom eksperimenta vetaki, putem izolacije. Metod nije primenljiv u sociologiji, jer smo ovde suoeni s dvostrukom sloenou - onom kao posledicom

24

Karl Poper

nemogunosti vetake izolacije i sloenou koja se duguje i njenici da je drutveni ivot prirodan fenomen, koji pretposta vlja mentalan ivot individue ili psihologiju koja, sa svoje stra ne, pretstavlja biologiju, a ova ponovo herniju i fiziku. inje nica da je sociologija poslednja u toj hijerarhiji nauka, jasno pokazuje krajnju sloenost inilaca sadranih u drutvenom ivotu. ak i kad bi postojale nepromenljive drutvene zako nitosti, poput onih u fizici, ne bismo mogli da ih otkrijemo, naemo, ba usled te sloenosti. No, ako ih ve ne moemo iz nai, malo je vajde od toga to mislimo da one ipak postoje.

5. NETANOST PREDVIANJA U raspravi pronaturalistikim uenjima istoricizma pokazaemo da je on sklon da naglasi znaaj predvianja kao jednog od zadataka nauke (U potpunosti se slaem s tim, iako ne verujem da je istorijsko predvianje (prophecy) jedan od zadataka drutvenih nauka). Istoricizam polae da je svako drutveno predvianje izuzetno teko, ne samo usled sloeno sti drutvenih struktura, ve i zbog naroite sloenosti koja se javlja na osnovu povezanosti predvianja i predvienih doga aja. Ideja da predvianje moe uticati na dogaaje koji se predviaju, veoma je stara. Edip, po legendi, ubija svog oca, kojeg dotad nikada nije video, a bila je to posledica predskazanja koje je uticalo, upravo, da ga otac napusti. Stoga pred laem naziv Edipov efekat za uticaj predvianja na dogaaj koji se predvia (ili, optije, za uticaj elementa informacije na stanje na koje se informacija odnosi), bilo da taj uticaj tei da omogui dogaaj, bilo da nastoji da ga sprei.

BEDA

ISTORICIZMA

25

Istoricisti su nedavno naglasili da ova vrsta uticaja moe imati mesta u drutvenim naukama, to bi, pak, moglo da uvea potekou tanog predvianja, dovodei u pitanje nji hovu objektivnost. Po njima, sledile bi apsurdne posledice iz pretpostavke da drutvene nauke mogu toliko da odmaknu u razvoju, da omogue tano nauno predvianje svake drutve ne injenice ili dogaaja, pretpostavke koja bi mogla, dakle, biti odbaena na isto logikoj osnovi. Jer, bude li takav novi nauni socijalni kalendar ustanovljen i postane poznat (ne bi on dugo ostao u tajnosti, jer bi ga u naelu mogao sainiti sva ko), dolo bi, nema sumnje, do radnji koje bi omele njegova predvianja. Uzmimo, recimo, da se predyida da e cena deonica rasti tokom tri dana, a onda padati. Nema sumnje da bi svako ko ima posla s tritem prodavao treeg dana, to bi uzrokovalo pad cene ba tog dana i time osujetilo predvianje. Ukratko, ideja tanog i detaljnog kalendara drutvenih doga aja je u sebi protivurena, pa bi tana i detaljna nauna dru tvena predvianja bila onda nemogua.

6. OBJEKTIVNOST IPROCENA Naglaavajui potekoe predvianja u drutvenim nau kama, istoricizam, videli smo, istie argumente zasnovane na analizi uticaja predvianja na dogaaje koji se predviaju. Uticaj koji bi po istoricizmu mogao katkad da ima znatne re perkusije i na onoga koji predvia. Slina rasuivanja nalaze mesta ak i u fizici, gde se svako posmatranje zasniva na razmeni energije izmeu posmatraa i posmatranog, to, pak, dovodi do nepouzdanosti, obino zanemarljive, predvianja u fizici, izraene principom neodreenosti". Moe se uzeti da se ova duguje interakciji izmeu posmatranog predmeta i

26

Karl Poper

subjekta koji posmatra, jer oba pripadaju istom fizikom sve tu akcije i reakcije. Kao to je Bor istakao, i u drugim naukama imamo analogije sa ovom u fizici, a posebno u biologiji i psihologiji. No, injenica da naunik i njegov predmet pripa daju istom svetu, nije nigde od vee vanosti nego u drutve nim naukama, gde dovodi (kao to je pokazano) do nepou zdanosti predvianja, to je katkad od velikog praktinog zna aja. Mi smo u drutvenim naukama suoeni s punom i sloe nom interakcijom izmeu posmatraa i onog to se posmatra, izmeu subjekta i objekta. Svest da se javljaju stremljenja ko ja bi mogla da uslove budui dogaaj i, tavie, da samo pred vianje moe da utie na predviene dogaaje, po svoj prilici se odraava na sadraj predvianja. Sto moe biti takve priro de da ozbiljno poremeti objektivnost predvianja, kao i druge rezultate istraivanja u drutvenim naukama. Predvianje je drutveni dogaaj koji moe da utie na druge takve dogaaje, pa onda i na onaj koji se predvia. Sto moe, videli smo, da ubrza tok dogaaja, ili, pak, lako je videti, da utie na njegov razvoj u drugim pravcima. A u jednom krajnjem sluaju, ak i da uzrokuje dogaaj koji se predvia: naime, ovaj se ne bi ni pojavio da nije bio predvien. Kao i da, suprotno, samo predvianje dolazeeg dogaaja moe da do vede do njegovog osujeivanja (pa, moe se rei, da uzdrava jui se, bilo namerno ili sluajno od predvianja, sociolog ini da se dogaaj pojavi, javljajui se tako kao uzrok njegovog na stanka). Jasno je da bi bilo i mnogo meusluajeva, izmeu dva pola, dok bi sami inovi predvianja neega, ili, pak, uzdr avanja od toga, mogli imati sve vrste posledica. Jasno je da sociolozi moraju postati blagovremeno svesni tih mogunosti. Sociolog moe, na primer, da predvidi neto, znajui da e samo predvianje da uslovi da se to i dogodi, ili, moe da porie da treba oekivati neki dogaaj i time ga spreiti.

BEDA

ISTORICIZMA

27

U oba sluaja, pak, on bi potovao naelo za koje se ini da obezbeuje naunu objektivnost: govoriti istinu i nita drugo do istinu. N o , iako je rekao istinu, ne moemo kazati i da je sauvao naunu objektivnost: naime, predviajui (ono to e da donesu budui dogaaji) moe da utie na njih u pravcu koji bi sam lino voleo. istoricista, mogue, doputa da je ta slika u neemu ematska, no on insistira na tome da ova jasno istie neto to nalazimo u gotovo svim poglavljima drutvenih nauka. Inter akcija izmeu stavova naunika i drutvenog ivota gotovo bez izuzetka stvara situacije u kojima ne samo da uviamo istinitost takvih stavova, ve i njihov stvarni uticaj na budue dogaaje. Sociolog, dakako, nastoji da iznae istinu, no, isto vremeno ne prestaje da utie na drutvo. Sama injenica, pak, da nejgovi stavovi imaju uticaja razara njihovu objektivnost. Dosad smo uzimali da sociolog nastoji da otkrije istinu i samo istinu, iako bi istoricista istakao da stanje koje smo opi sali ukazuje na tekoe nae pretpostavke. Jer, tamo gde pristrasnost i interesi imaju uticaja na sadraj teorija i predvia nja, krajnje sumnjivo je da sklonosti mogu biti najavljene i izbegnute. Ne smemo, dakle, biti iznenaeni naemo li da je malo stvari u drutvenim naukama koje lie na ono objektivno i ide alno traenje istine koje susreemo u fizici. Moramo oekiva ti onoliko stremljenja u drutvenim naukama koliko ih je mo gue nai u drutvenom ivotu, kao i onoliko stanovita koli ko ima i interesa. Moe se postaviti pitanje da li taj istoricistiki argument ne vodi onom krajnjem obliku relativizma, po kome su i objektivnost i ideal istine neprimenljivi u drutve nim naukama, gde jedino politiki uspeh moe da ima odluu jui znaaj. Da bi se to ilustrovalo, istoricista istie da kad postoji izvesna tenja - inherentna nekom periodu drutvenog razvoja, moe se oekivati da emo nai i socioloke teorije koje utiu

28

Karl Poper

na taj razvoj. Stoga, socijalna nauka moe da odigra ulogu ba bice, koja pomae da na svet dou novi drutveni periodi, ali i da, jednako, u slubi konzervativnih interesa, poslui uspo ravanju pripadnih drutvenih promena. Gledite koje bi moglo da sugerie mogunost analize i objanjenje razlika izmeu raz liitih sociolokih uenja i kola, pozivanjem bilo na njihovu povezanost sa interesima koji preteu u odreenom periodu istorije (pristup katkad nazivan istorizmom", koji, pak, ne bi trebalo meati sa onim to ja oznaavam kao istoricizam"), bilo na njihov odnos sa politikim, ekonomskim ili klasnim in teresima (pristup ponekad nazivan sociologija saznanja").

7. HOLIZAM Veina istoricista veruje da postoji mnogo dublji razlog tome to fiziki metodi nisu primenljivi na drutvene nauke. Tako istiu da sociologija, poput biolokih" nauka, to jest, onih koje se bave ivim biima, ne treba da postupa na atomistiki, ve na (onaj koji sada nazivamo) holistiki" nain, bu dui da se predmet sociologije, a to su drutvene grupe, ne sme ni na koji nain uzmati kao prost agregat razliitih osoba. Drutvena grupa je neto vie od proste sume svojih lanova, kao i vie od proste sume uzajamnih odnosa koji postoje u bi lo kom momentu medu bilo kojim alnovima. To se lako uoa va ve u sluaju grupe sainjene od tri lana. Naime, grupa koju su osnovali A i B, bila bi razliita po karakteru od one sa stavljene od D i C. A to i imamo u vidu kada kaemo da gru pa ima svoju istoriju, kao i da struktura grupe zavisi preteno od njene istorije (videti i taku 3, novini"). Grupa moe la ko da ouva svoj karakter neokrnjen, bude li izgubila neki od manje vanih lanova, kao to je shvatljivo da moe da zadri

BEDA

ISTORICIZMA

29

dosta od svog izvornog karaktera, ak i da svi njeni izvorni lanovi budu zamenjeni drugima. No, isti lanovi koji sada i ne grupu, mogli bi da grade umnogome drugaiju grupu, da nisu uli u prvu grupu jedan po jedan, ve da su radije stvorili novu grupu. Linosti lanova mogu uveliko da utiu na istoriju i sastav grupe, ali ta injenica ne spreava grupu da ima vla stitu istoriju i poseduje sopstvenu strukturu, kao i da snano utie na linosti svojih lanova. Sve drutvene grupe imaju vlastitu tradiciju, sopstvene institucije, kao i vlastite obrede. Istoricizam smatra da je nu no prouiti istoriju grupe, njene tradicije i institucije, elimo li da razumemo i moda predvidimo njen budui razvoj. Holistiki karakter koji imaju drutvene grupe, injenica da se one nikad u celosti ne objanjavaju prostim zbirom svo jih lanova, baca svetlost na istoricistiko razlikovanje novine u fizici, koja ukljuuje tek nove kombinacije, ili novi raspored elemenata i inilaca koji nisu po sebi novi i novine u drutve nom ivotu, kao stvarne i nesvodljive na prostu novinu raspo reda. Jer ako, uopte uzev, drutvene strukture ne mogu biti objanjene kombinacijom svojih delova ili lanova, jasno je da bi bilo nemogue objasniti nove drutvene strukture na osnovu ovog metoda. S druge strane, po istoricizmu, fizike srtukture mogu da se objasne tek kao konstelacije" ili prosta suma delova, za jedno sa geometrijskom konfiguracijom koju imaju. Uzmimo, kao primer, solarni sistem. Iako moe biti zanimljivo proua vanje njegove istorije, to moe da baci svetlost na njegovo sa danje stanje, mi znamo da je, na neki nain, to stanje nezavi sno od istorije sistema. Struktura sistema, budua kretanja i razvoj, u celosti su odreeni sadanjom konstalacijom njenih lanova. Budu li dati relativno poloaji, mase, kinetika ener gija lanova u istom trenutku, njihova budua kretanja bila bi sva u potpunosti odreena. Ne bi bila potrebna dodatna sa-

30

Karl Poper

znanja - poput, koja je planeta najstarija, ili pak koja je od njih uneta u sistem spolja; istorija strukture, iako moe biti za nimljiva, niim ne doprinosi naem razumevanju njenog pona anja, njenog mehanizma ili budueg razvoja. Jasno je da se, u tom pogledu, fizika struktura umnogome razlikuje od dru tvene strukture; dok ova poslednja ne moe biti shvaena, ni ti se njena budunost moe predvideti, bez briljivog proua vanja istorije, ak i kad bismo potpuno poznavali njenu tre nutnu konstelaciju". Ovakva razmatranja snano sugeriu da postoji uska po vezanost izmeu istoricizma i tzv. bioloke ili organske teorije drutvenih struktura - one koja drutvene grupe tumai na osnovu analogije sa ivim organizmom. Zaista, uzima se da je holizam karakteristian za bioloke fenomene, uopte, kao to se i holistiki pristup smatra nezaobilaznim pri razmatranju uticaja istorije razliitih organizama na njihovo ponaanje. Ho listiki argumenti istoricizma su, dakle, kadri da istaknu sli nost izmeu drutvenih grupa i organizma, iako oni time ne vode nuno do prihvatanja bioloke teorije drutvenih struktu ra. Slino ovome, dobro poznata teorija postojanja duha grupe, kao nosioca tradicije, iako ona sama nije nuno deo istoricistikog argumenta, usko je povezana sa holistikim uenjem.

8. INTUITIVNO RAZUMEVANJE Dosad smo se bavili karakteristinim osobenostima dru tvenog ivota, poput novine, sloenosti, organicizma, holizma, kao i naina na koji se njegova istorija deli na periode; aspekti koji, saglasno istoricizmu, ine da izvesni tipini meto di u fizici ne budu primenljivi na drutvene nauke. Stoga se smatra da je u drutvenim naukama neophodan jedan u veoj

BEDA

ISTORICIZMA

31

meri istorijski metod. Deo antinaturalistikog gledita istorici zma pokuaj je intuitivnog shvatanja istorije razliitih drutve nih grupa, stanovite katkad unapreeno do metodolokog uenja, sasvim usko povezanog sa istoricizmom, iako ne i nu no sadranog u njemu. Po tom uenju, metod koji odgovara drutvenim nauka ma, suprotno od onog u prirodnim, poiva na unutranjem razumevanju drutvenih fenomena. Obino se pak u vezi s tim istiu sledee suprotnosti: fizika tei kauzalnom objanjenu, a sociologija pak razumevanju cilja i smisla. Dok se u fizici do gaaji objanjavaju strogo i kvantitativno pomou matemati kih formula, sociologija nastoji da istorijski razvoj objasni vie u kvalitativnim terminima, recimo, onim konfliktnih stremlje nja i ciljeva, terminima nacionalnog karaktera" ili, pak, du ha vremena". Stoga fizika operie sa induktivnim generalizaci jama, dok sociologija to ini jedino pomou simpatike imagi nacije. To je i razlog to se u fizici dolazi do optevaeih zako nitosti, do objanjenja pojedinanih dogaaja, naenih primera takvih zakonitosti, pri emu se sociologija mora zadovoljiti intuitivnim razumevanjem pojedinanih dogaaja, kao i uloge koju oni imaju u posebnim situacijama, u okviru odreenih borbi interesa, stremljenja i sudbina. Predlaem razlikovanje tri razliite varijante uenja in tuitivnom razumevanju. Prema prvoj, drutveni dogaaj biva shvaen onda kada bude protumaen u terminima sila koje su ga sazdale, odnosno, budu poznati pojedinci i grupe koji su uzeli uee u njemu, njihovi ciljevi i interesi, kao i mo pomou koje vladaju. Pri tom se uzimaju postupci pojedinaca i grupa ukoliko su u skladu oni sa ciljevima, naime, slue li njihovoj stvarnoj, ili barem zamiljenoj koristi. A onda bi socioloki metod bila zamiljena rekonstrukcija bilo racionalnih, bilo iracionalnih postupaka, upravljenih ka izvesnom cilju.

32

Karl Poper

Druga varijanta odlazi dalje. Ona doputa da je analiza nuna, posebno kada je re razumevanju individualnih akci ja ili grupnih aktivnosti. No, ona smatra da je neophodno vi e za razumevanje drutvenog ivota. elimo li da shvatimo smisao drutvenog dogaaja, recimo, neke politike akcije, ne bi bilo dovoljno razumeti ga teleoloki, u smislu kako je na stao i zato. Pre i posle svega, moramo da shvatimo smisao koji ima, kao i znaaj njegove pojave. Sta se ovde podrazumeva pod smislom" i znaajem"? Sa one take gledita koju sam izneo kao drugu varijantu, odgovor bi glasio: drutveni dogaaj ne samo da vri izvesne uticaje i ne samo da u vremenu vodi do drugih dogaaja, ve sama injenica nastanka menja situacionu vrednost mnotva drugih dogaaja. To dovodi do nove situaci je, nalaui preorijentaciju i novo tumaenje svih objekata i delovanja u tom pojedinanom sluaju. Recimo, da bismo razumeli dogaaj, poput formiranja nove armije u nekoj zemlji, nu no je analizirati namere, interese itd. No, ne moemo u celosti da razumemo smisao i znaaj ovog ina, bez analize situacione vrednosti koju on ima. Na primer, vojne snage neke zemlje ko je su dotad bile potpuno dovoljne za zatitu, mogu postati ovog puta sasvim neodgovarajue. Ukratko, itava drutvena situaci ja moe da se promeni, pre nego to bilo koja injenina promena nastupi - fizika ili psiholoka - jer se situacija moe izmeniti daleko pre no to bi promenu uoio bilo ko. Dakle, da bismo razumeli drutveni ivot, moramo otii dalje od proste faktike analize uzroka i posledica u smislu motiva, interesa i reakcija na njih: svaki dogaaj treba razumeti kao takav koji igra odreenu ulogu u okviru celine. Dogaaj dobija znaaj po uticaju na celinu, pa biva delimino i odreen celinom. Trea varijanta intuitivnog razumevanja ide ak i dalje, uz doputanje svega to je sadrano u drugoj varijanti. Po njoj, da bi se shvatio smisao ili znaaj drutvenog dogaaja, potrebno je vie od analize njegovog nastanka, posledica i situacione

BEDA

ISTORICIZMA

33

vrednosti. A prvenstveno, valja analizirati istorijske tendenci je i stremljenja (poput jaanja ili slabljenja izvesnih stremljenja i moi) kao objektivne, koje preovlauju u dotinom periodu, kao i ulogu dogaaja kome je re u istorijskom procesu, to kom kojeg se takve tendencije ispoljavaju. Na primer, potpu no razumevanje Drajfusove afere nalae, pre svega, analizu njenog nastanka, posledicu i situacione vrednosti, uvid u i njenicu da je ona uzrok sukoba dva istorijska stremljenja u razvoju francuske republike - demokratskog i autokratskog, progresivnog i reakcionarnog. Ova trea varijanta metoda intuitivnog razumevanja, ko ja stavlja naglasak na istorijske tendencije ili stremljenja, do nosi u izvesnoj meri primenu zakljuka po analogiji, s jednog istorijskog perioda na drugi. Jer, iako u celosti doputa da se istorijski periodi sutinski razlikuju, kao i da se nijedan doga aj ne moe u celosti ponoviti, u izvesnom drugom periodu razvoja, ona doputa da analogna stremljenja mogu preovlaivati u razliitim periodima veoma udaljenim jedan od dru gog. Takve slinosti i analogije imaju mesta, recimo, u sluaju Grke, pre Aleksandra Makedonskog i june Nemake, pre Bizmarka. Metod intuitivnog razumevanja nalae procenu smisla izvesnih dogaaja, na nain njihovog uporeivanja sa slinim dogaajima u ranijim periodima, to bi nam pomoglo u predvianju novih dogaaja - nikad ne zaboravljajui, pritom, da valja neizostavno uzeti u obzir neizbene razlike izmeu dva perioda. Vidimo, dakle, da metod pogodan za razumevanje smisla drutvenih dogaaja mora ii daleko iza kauzalnih objanje nja. Po karakteru on mora biti holistiki, odreujui ulogu do gaaja u okviru sloene strukture, ili celina koja obuhvata ne samo savremene delove ve i uzajamne etape (stage) jednog vremenskog razvoja. To moe da objasni zato trea varijanta in tuitivnog razumevanja poiva na analogiji izmeu organizma

34

Karl Poper

i grupe i zato operie sa idejama poput onih duhu {spirit) vre mena", izvoru i iniocu istorijskih stremljenja i tendencija, koje igraju tako vanu ulogu u odreivanju smisla drutvenih dogaaja. No, metod intuitivnog razumevanja nije samo svojstven holistikim idejama. On se veoma dobro slae i sa istoricistikim naglaavanjem novine, budui da se novina ne moe uzrono ili racionalno objasniti, ve jedino da se intuitivno obuhvati. Stavie, u raspravi pronaturalistikim uenjima istoricizma, naiemo da postoji uska povezanost izmeu njih i nae tree varijante" metoda intuitivnog razumevanja, uz njegovo naglaavanje istorijskih stremljenja ili tendencija" (videti, npr. taku 16).

9. KVANTITATIVNI METODI Meu protivnostima i kontrastima koji se uobiajeno is tiu u vezi s doktrinom intuitivnog razumevanja, istoricisti e sto iznose sledee. U fizici, kau, dogaaje objanjavamo pou zdano i tano u kvantitativnim terminima, a pomou matema tikih formula. S druge strane, sociologija nastoji da razume istorijski razvoj vie u kvalitativnim terminima, na primer, u onim suprostavljenih stremljenja i ciljeva. Argument protiv primenljivosti kvantitativnih i matema tikih metoda nije svojstven tek istoricistima. Zaista, te metode katkad odbacuju pisci strogih antiistoricistikih gledita. No, neki od najubedljivijih argumenata protiv kvantitativnih i ma tematikih metoda, veoma dobro opisuju stanovite koje ja na zivam istoricistikim, a oni e biti ovde, upravo, raspravljeni. Imamo li u vidu protivljenje upotrebi kvantitativnih i matematikih metoda u sociologiji, izvesna znaajna primedba mogla bi se odmah navesti: to je gledalite, ini se, protivno

BEDA

ISTORICIZMA

35

injenici da se kvantitativni i matematiki metodi ve uspeno koriste u pojedinim naukama drutvu. K ako bi, u svetlu to ga, mogla biti poricana mogunost njihovog korienja? Protiv primedbe, koja ide u prilog kvantitativnih i mate matikih metoda, istoricistiki nain miljenja istie neke za njega karakteristine argumente. Istoricista moe rei da se sasvim slae s primedbama, ali da ime ogromne razlike izmeu statistikih metoda u dru tvenim naukama i kvantitativno-matematikih metoda u fi zici. Drutvene nauke ne poznaju nita to bi moglo biti uporeeno sa matematiki formulisanim zakonima uzrocima u fizici. Uzmimo, na primer, zakon u fizici po kome u sluaju svetlosti bilo koje talasne duine - ukoliko je otvor kroz koji pro lazi sunev zrak manji, utoliko je vei ugao skretanja zraka. Zakon ija bi, u stvari, ema bila: pri datim uslovima, ako veliina A varira na neki nain, tada i veliina varira na izvestan predvidljiv nain". Drugim recima, zakon izraava za visnost jedne merljive veliine od druge, dok bi nain na koji jedan kvantitet zavisi od drugog, bio izraen u tanim kvanti tativnim terminima. Fizici je polo za rukom da izrazi sve za kone u tom obliku. Da bi se to ostvarilo, prvi njen zadatak bio je da prevede sve fizike kvalitete u kvantitativne termine. Na primer, trebalo je smeniti kvalitativan opis izvesne vrste svetlosti - recimo, zelenoute - putem kvantitativnog opisa: kao svetlosti odreene talasne duine i izvesne jaine. Jasno je pak da je postupak kvantitativnog predstavljanja fizikih kvaliteta nuan preduslov kvantitativne formulacije zakona uzrocima u fizici. To nam pomae da objasnimo zato se neto dogodi lo; recimo, poavi od zakona koji govori odnosu irine otvora i ugla skretanja zraka, moemo izneti uzrono obja njenje poveanja ugla njegovog skretanja, u zavisnosti od smanjenja otvora kroz koji on prolazi.

36

Karl Poper

Po miljenju istoricista, uzrono objanjenje bi trebalo takoe primeniti i u drutvenim naukama. Mogue je ovde, recimo, objasniti imperijalizam u terminima industrijske eks panzije. No, ve je odatle odmah vidljivo koliko je uzaludan svaki pokuaj objanjenja drutvenih zakona u kvantitativnim terminima. Jer, poavi od formulacije poput tenja ka terito rijalnoj ekspanziji se poveava sa porastom industrijalizacije" (formulacija koja je, dodue, shvatljiva iako, verovatno, nije i istiniti opis injenica), veoma brzo emo nai da nam nedosta je bilo koji metod merenja tenje ka ekspanziji, kao i porasta industrijalizacije. Da bismo sumirali istoricistike argumente usmerene protiv kvantitativno-matematikih metoda, moemo rei da je zadatak sociologa da prue uzrono objanjenje promena do kojih je dolo tokom istorije, putem takvih drutvenih injeni ca kao to su, recimo, drave, ili ekonomski sistemi, ili oblici vladavine. Poto nema naina da u kvantitativnim terminima budu izraeni kvaliteti ovih injenica, ne mogu biti ni formulisani bilo kakvi kvantitativni zakoni. Dakle, zakoni uzronosti u drutvenim naukama, ako ih uopte i ima, morali bi da budu razliiti po karakteru od zakona fizike, budui da su pre kvantitativni i matematiki. Ako socioloki zakoni odreuju stepen neega, oni to ine jedino u nejasnim terminima i, u najboljem sluaju, omoguuju veoma grubu procenu. ini se da kvaliteti, fiziki ili pak oni koji to nisu, mogu biti ocenjeni jedino putem intuicije. Stoga argumenti koje smo obrazlagali mogu ii u prilog metoda intuitivnog razumevanja.

BEDA

ISTORICIZMA

37

10. ESENCIJALIZAM NASUPROT NOMINALIZMU Isticanje kvalitativnog karaktera drutvenih dogaaja dovodi do problema statusa rei koje oznaavaju kvalitete, ili do takozvanog problema univerzalija, kao jednog od najstari jih i najznaajnijih filosofskih problema. Problem oko kojeg se vodila ogorena borba tokom sred njeg veka, vodi poreklo od Platonove i Aristotelove filosofije. Obino se tumai on kao isto metafiziki problem, no poput veine njih, moe biti preformulisan u problem naunog meto da. Zabaviemo se ovde jedino njegovom metodolokom stra nom, uz kratak pregled metafizikih reenja - kao uvod. Svaka nauka koristi pojmove {terms) koje nazivamo uni verzalnim, kao to su energija", brzina", ugljenik", belina", evolucija", pravda", drava", oveanstvo". Oni se razlikuju od takozvanih singularnih ili individualnih pojmova, poput Aleksandar Veliki", Halejeva kometa", Prvi svetski rat". Termini {terms), poput ovih, su osobena imena, javljaju i se nekako kao nalepnice, uslovno pripisane pojedinanim stvarima koje oznaavaju. prirodi univerzalnih pojmova vodena je duga, katkad estoka i ostraena rasprava izmeu dve strane. Jedni su smatrali da se univerzalije razlikuju od osobenih imena, isklju ivo po tome to se odnose na lanove nekog skupa, ili klase pojedinanih stvari, a ne na neku pojedinanu stvar. Recimo, univerzalan pojam beo", bio bi za pristalice ovoga pravca nita drugo do etiketa prilepljena skupu razliitih stvari - pa huljica snega, arava, labudova. To je uenje nominalizma. Ono se protivi uenju tradicionalno ozanavanom kao realizam", to je pomalo pogrena oznaka, to se vidi i iz injenice da je re alistika" teorija bila nazivana i idealistikom". Stoga predla em da se ova antinominalistika teorija preimenuje u esencijalizam". Esencijalisti poriu da mi prvo sabiramo pojedinane

38

Karl Poper

stvari, da bismo im prilepili potom oznaku belo"; pre, kau, mi nazivamo pojedinanu belu stvar belom, na osnovu izvesnog sutinskog svojstva koje ona deli sa drugim belim stvari ma, a to je belina". Ovo svojstvo, oznaeno kao opti pojam, uzima se kao neto to zavreuje da bude istraivano kao i sa me pojedinane stvari (naziv realizam" potie od shvatanja da univerzalni predmeti, na primer, belina, realno" postoje van svake pojedinane stvari, skupa ili grupe stvari). Dakle, smatra se da univerzalni pojmovi oznaavaju univerzalne objekte, ba kao i to pojedinani termini oznaavaju pojedi nane stvari. Ti univerzalni objekti (koje je Platon zvao for me" ili ideje"), a koji se oznaavaju univerzalnim terminima, takoe se nazivaju sutinama {essences). No, esencijalizam ne samo da veruje u postojanje univerzalija (kao univerzalnih objekata), ve jedanko naglaava i nji hov znaaj u nauci. Pojedinani predmeti, istie on, donose mnoge sluajne osobenosti, takve koje nisu ni od kakvog znaa ja za nauku. Uzmimo primer iz drutvenih nauka: dok se eko nomija bavi novcem i kreditom, ona se ne brine samom obli ku novca, novia, novanica ili ekova, u kome se ovi javljaju. Nuno je da nauka odbaci ono sluajno i tako se dovine do su tine stvari. No, svaka je sutina uvek u neemu to je opte. Navedene primedbe ukazuju na neke metodoloke impli kacije ovog metafizikog problema. No, metodoloki aspekt kome upravo raspravljamo, moe, u stvari, da se posmatra ne zavisno od metafizikog aspekta. Mi emo mu pristupiti dru gaije, na nain koji zaobilazi problem postojanja univerzalija i pojedinanih objekata, kao i njihovih razlika. Raspravljaemo prosto cilju i smislu nauke. kolu miljenja za koju predlaem naziv metodoloki esencijalizam, osnovao je Aristotel, koji je smatrao da nauno istraivanje mora da prodre do sutine stvari, ne bi li ih objasnilo. Metodoloki esencijalisti skloni su formulaciji naunih pitanja

BEDA

ISTORICIZMA

39

u terminima kao to su: ,,ta je materija?", ,,ta je sila?", ta je pravda?", verujui da zadovoljavajui odgovor na njih raz otkriva realan ili sutinski smisao termina, pa je otuda realna ili istinita prirodna sutina kojom oznaavaju barem nuan preduslov naunog istraivanja, ako ne i njegov glavni zada tak. Nasuprot tome bi metodoloki nominalisti radije svoj problem izrazili u terminima poput: kako se ponaa ovo par e materije?" ili kako se ono kree u prisustvu drugih tela?". Jer, oni smatraju da je zadatak nauke samo u tome da opie ka ko nastaju stvari, upuujui da to treba da ini slobodnim uvoenjem novih termina, ili redefinisanjem starih, gde god je to mogue, potpuno prenebregavajui njihov .izvorni smisao. Po to gledaju na reci tek kao na korisne elemente za opisivanje. Veina ljudi doputa da je metodoloki nominalizam odneo pobedu u prirodnim naukama. Fiziar ne zalazi, recimo, u sutinu atoma, ili svetlosti, ve koristi ove termine sasvim slo bodno da bi objasnio i opisao izvesna fizika posmatranja, a takoe i kao nazive odreenih znaajnih i sloenih fizikih struktura. Takav je sluaj i sa biologijom. Filosofi mogu da tra e od biologa reenje problema kao to su: ta je ivot?", ili ta je evolucija?", a katkad i biolozi mogu da osete sklonost da izau u susret tome zahtevu. Meutim, uopte uzev, nauna biologija se bavi drugaijim problemima, koristei eksplikativne i deskriptivne metode, veoma sline onima u fizici. Dakle, u drutvenim naukama bi metodoloki naturalisti tre balo da budu skloni nominalizmu, a antinaturalisti - esencijalizmu. Meutim, ini se da esencijalizam ovde odnosi prevagu, ne nalaze i ak ni iole zanajne protivnike. Otuda, dok su metodi u prirod nim naukama u sutini nominalistiki, socioloka nauka mora biti na stanovitu metodolokog esencijalizma. Istie se da je zadatak
2

U p . taku 6, gl. 3 m o g a dela Otvoreno naroito beleku 30, kao i taku 2, glava 1 1 .
2

drutvo

i njegovi

neprijatelji,

40

Karl Poper

sociologije razumevanje i objanjenje takvih sociolokih datosti (en tities), poput drave, ekonomskih procesa, drutvene grupe itd., kao i da to moe biti uinjeno jedino zalaenjem u njihove sutine. Svaka vana socioloka datost nalae univerzalne termine kod svog opisa, pa bi bilo beskorisno uvoditi nove termine, kao to je to bilo od koristi u prirodnim naukama. Zadatak je nauke dru tvu da opie takve datosti jasno i valjano, to jest, da razlikuje bit no od nebitnog, to pak pretpostavlja poznavanje njihove sutine. Problemi poput: ,,ta je drava?" i ta je graanin?" (koje Ari stotel smatra za osnovne u svojoj Politici), ili: ta je kredit?", ili u emu je sutinska razlika izmeu oveka, crkve i sektaa (ili cr kve i sekte)?", ne samo da su potpuno legitimni, ve su ba ona vr sta pitanja na koja su socioloke teorije pozvane da odogvore. Iako se istoricisti mogu razlikovati po svom razumevanju metafizikih problema, kao i u pogledu metodologije prirod nih nauka, jasno je da e oni biti skloni esencijalizmu a nasu prot nominalizmu, onda kada je re metodologiji drutvenih nauka. Zaista, gotovo svaki istoricista kojeg znam stoji na tom stanovitu. No, bilo bi korisno videti duguje li se to samo optoj antinaturalistikoj tendenciji istoricizma, ili postoje na roiti istoricistiki argumenti koji idu u prilog metodolokog esencijalizma. Naj pre, ovde dolazi argument protiv korienja kvantita tivnih metoda u drutvenim naukama. Naime, isticanje kvali tativnog karaktera drutvenih dogaaja, kao i njihovo intui tivno razumevanje (a ne i prosto opisivanje) ukazuje na usku povezanost sa esencijalizmom. No, ima i drugih argumenata jo tipinijih za istoricizam, koji idu u prilog miljenja poznatog itaocu. (Uzgred, praktino su to argumenti koji su, po Aristotelu, doveli Platona do teo rije sutine.) Istoricizam naglaava vanost promene kao takve. U sva koj promeni, istie se ovde, postoji neto to se menja. No, ak

BEDA

ISTORICIZMA

41

i da nita ne ostane nepromenjeno, moramo biti kadri da iden tifikujemo ono to se promenilo, da bismo uopte mogli da govorimo promeni. To lako postiemo u fizici. U mehanici su, recimo, sve promene kretanja, kao, u stvari, promene fizi kih tela u prostoru i vremenu. No, sociologija, koja se uglav nom bavi drutvenim institucijama, suoava se s veim pote koama, jer ovakve institucije nije lako identifikovati, onda kada ove pretrpe promenu. U deskriptivnom smislu, nije mogue gledati na drutve nu instituciju pre promene, na isti nain kao i posle nje, jer bi, s ove take gledita, one u celosti bile razliite. Naturalistiki opis savremenih vladinih institucija u Britaniji, na primer, mo gao bi da pokae da se one potpuno razlikuju od onih koje su postojale etiri veka ranije. Ipak, moemo rei, sve dok je re vladi, da je to neto sutinski isto, ak i kad bi se ona, mogu e, znatno izmenila. Njena funkcija u savremenom drutvu je u sutini analogna onoj koju je ona imala nekada. Iako goto vo nema osobenosti koje su ostale iste, ouvan je sutinski identitiet institucije, to ini moguim da na nju gledamo kao na promenjeni oblik druge institucije. Ne moe se, naime, go voriti u drutvenim naukama, promeni ili razvoju, a da se ne pretpostavi nepromenljiva sutina, to jest, ne postupi saglasno metodolokom esencijalizmu. Jasno je, naravno, da su izvesni socioloki termini, poput depresije, inflacije, deflacije itd., izvorno uvedeni na isto no minalistiki nain. No, ak i po tome, oni nisu zadrali svoj nominalistiki karakter. S promenom uslova, ubrzo nalazimo da se sociolozi razilaze u tome da li su izvesni fenomeni odista inflacija, ili nisu. Bilo bi stoga nuno, zbog preciznosti, istrai ti sutinu prirode (ili sutinski smisao) inflacije. Dakle, moe se svakoj drutvenoj datosti kazati: kad je re njenoj sutini, da se moe nai na bilo kom mestu i u bilo kom obliku, kao i da se menja, a da u sutini ne ostane

42

Karl Poper

nepromenjena, ili da se menja drugaije nego na nain na ko ji to odista ini" (Huserl). Stepen moguih promena ne moe biti a priori ogranien. Nemogue je rei koju bi vrstu prome na drutvena datost mogla da pretrpi, a da ipak ostane ista. Jer fenomeni mogu s izvesnog stanovita da budu sutinski razliiti, a s drugog pak sutinski isti. Na osnovu gore iznesenih istoricistikih argumenta, sledi da je prosto opisivanje drutvenog razvitka nemogue, ili, bo lje, da socioloki opis ne moe nikad biti prosto opis u nomina listikom smislu. A ako se socioloki opis ne moe liiti sutina, teorija drutvenog razvoja bila bi jo manje kadra da to uini. Jer ko bi poricao da problemi poput odreivanja i objanjenja karakteristinih crta nekog drutvenog perioda, pripadnih ten zija, ili unutranjih stremljenja i tendencija, nuno prkose sva kom pokuaju reenja nominalistikim metodama? Dakle, metodoloki esencijalizam bi mogao biti zasno van na istoricistikom argumentu, koji je jednom ranije doveo Platona do metafizikog esencijalizma, a to je onaj heraklitovski argument da promena stvari izmie svakom racionalnom opisivanju. Otuda nauka ili znanje pretpostavljaju neto to se ne menja, ve ostaje identino sa sobom, a to je, upravo, suti na. Istorija, kao opis promene i sutina, kao ono to se tokom promene ne menja, javlja se ovde kao korelativni pojam. No, ova korelacija ima i drugu stranu: na izvestan nain, sutina je kadra za promenu, pa otuda i da ima istoriju. Jer ako princip stvari, koji ostaje identian, ili nepromenjen, dok se sama stvar menja, sainjava njenu sutinu (ideju, formu, prirodu, ili sup stanciju); tada promene do kojih na njoj dolazi, iznose na svetlost dana razliite strane, aspekte ili mogunosti stvari, pa otu da i njene sutine. Sutina, dakle, moe biti protumaena kao zbir, ili izvor, potencijalnosti sadranih u stvari, dok se prome ne (ili kretanja) mogu tumaiti kao ostvarenja ili aktuelizacije potencijalnosti skrivenih u sutini. (Teorija koja se duguje

BEDA

ISTORICIZMA

43

Aristotelu). Sledi da stvar, u smislu nepromenljive sutine, mo e biti saznata samo putem njene promene. elimo li recimo da utvrdimo da li je stvar sainjena od zlata, moramo je izmeriti, ili ispitati hemijskim putem, dakle, promeniti je, pa otuda oslobotiti izvesne skrivene potencijalnosti u njoj. Isto tako, su tina oveka, njegova linost, moe biti saznata iz njegove bi ografije. Primenom ovog naela na sociologiju, dolazimo do zakljuka da se sutina, ili istinski karakter grupe, moe ispoljiti i biti saznat jedino putem svoje istorije. No, ako se dru tvene grupe mogu prouiti tek putem svoje istorije, pojmovi korieni pri njihovom opisivanju moraju biti istorijski. Odi sta, socioloki pojmovi kao to su japanska, drava, italijanska nacija, ili arijevska rasa, jedva da mogu biti interpretirani dru gaije, ve kao pojmovi zasnovani na prouavanju istorije. To isto vai i za drutvene klase: buroazija, na primer, moe biti jedino odreena putem svoje istorije, kao klasa koja je dola na vlast putem industrijske revolucije, pobedivi zemljoposednike, a koja se bori s proletrijatom i biva pobeena itd. Esencijalizam bi se mogao pravdati time to omoguava otkrie izvesnog identiteta u promenljivim stvarima, kao to i, sa svoje strane, istie neke od najsnanijih argumenata u pri log uenja da drutvene nauke moraju da usvoje istorijski me tod; a to pak znai, u prilog istoricistikom uenju.

II

PRONATURALISTIKA UENJA ISTORICIZMA

istoricizam, u sutini, antinaturalistiki, on se bez sumnje na protivi shvatanju postojanju neeg zajednikog u metodama fizikih i drutvenih nauka. To je moda stoga to istoricisti, po pravilu, usvajaju gledite (koje ja u potpunosti delim) da je sociologija, poput fizike, oblast saznanja koje je nuno teorijsko i empirijsko, po karakteru. Kada kaemo da je teorijska disciplina, imamo u vidu da sociologija nuno objanjava i predvia dogaaje, pomou te orija ili univerzalnih zakona (koje nastoji da otkrije). Opisuju i je pak kao empirijsku disciplinu, iznosimo time da ona po iva na iskustvu, da su dogaaji koje objanjava i predvia opaljive injenice, kao i da je posmatranje osnova za prihvatanje bilo koje predloene teorije ili anjeno odbijanje. K ada govorimo pak uspehu u fizici imamo u vidu uspenost njenih predvianja, dok se za uspeh u predvianjima moe rei da je nita drugo do empirijska potvrda fizikih zakona. No, uporedivi uspehe sociologije sa onima u fizici, mi uzimamo da bi, u osno vi, uspeh u sociologiji morao biti u potvrdi njenih predvianja.

Iako je

46

Karl Poper

Otuda sledi da su pojedini metodi, poput predvianja pomou zakona, kao i potvrda zakona putem posmatranja, nuno za jedniki i fizici i sociologiji. Ja se u celosti slaem s tim stanovitem, iako smatram da je to osnovna injenica istoricizma. No, ne slaem se i s daljim izvodima na toj osnovi, kao onih brojnih ideja koje u da opiem u onome to sledi. Na prvi pogled, te ideje bi mogle da iz gledaju kao neposredne posledice opteg pravila koje smo na veli, no, u stvari, sadre one druge pretpostavke, naime, antinaturalistika uenja istoricizma i, blie govorei, uenje istorijskim zakonima ili tendencijama.

11. POREENJE SA ASTRONOMIJOM. DUGORONA PREDVIANJA I PREDVIANJA IROKIH RAZMERA

3

Na savremene istoriciste u velikoj meri je ostavio utisak uspeh Njutnove teorije, a posebno mo koju ona ima da pred vidi poloaj planeta, daleko ranije. To dokazuje, po njima, mogunost dugoronog predvianja, uopte, kao i da ona ma tanja predvianju daleke budunosti ne izlaze izvan grani ca neega to moe biti dosegnuto u umu. A drutvene nauke bi morale da imaju ba taj najvii cilj. Ako astronomija moe da predvidi pomraenje, zato ne bi sociologija mogla da predvidi revolucije?

Dva prva paragrafa ove take uneta su ovoga p u t a umesto dueg tek sta koji je, zbog oskudice u hartiji, izostavljen 1 9 4 4 . god.
3

BEDA

ISTORICIZMA

47

No, ako je i potrebno da ciljamo tako visoko, kae istori cista, ne treba da zaboravimo da drutvene nauke ne mogu da se nadaju, pa onda ni da pokuavaju da ostvare tanost astro nomskih predvianja. Naime, pokazali smo (u takama 5 i 6) da je taan nauni kalendar dogaaja, koji bi bio uporediv, re cimo, sa Nautikim almanahom, logiki nemogu. ak i kad bi drutvene nauke mogle da predviaju revolucije, nijedno takvo predvianje ne bi bilo tano, jer bi uvek bilo neke neizvesnosti s obzirom na detalje ili pak u pogledu vremena dogaanja. Dok priznaju, pa ak i naglaavaju, manjkavost drutve nih predvianja, kad je re detaljima i vremenskoj tanosti, istoricisti tvrde da bi sam domet i vanost takvih predvianja mogli da nadoknade ovakve nedostatke. A manjkavost potie, uglavnom, usled sloenosti drutvenih dogaaja, njihove me usobne zavisnosti, kao i kvalitativnog karaktera sociolokih pojmova. No, ako i drutvena nauka stoga trpi zbog nejasnoa, ti joj kvalitativni pojmovi obezbeuju u isto vreme bogatstvo i irinu znaenja. Primeri takvih termina su sudar kultura", prosperitet", solidarnost", urbanizacija", korist". Ja pred laem da predvianja ovoga tipa, to jest, dugorona predvia nja ija bi nejasnoa bila nadoknaivana njihovim dometom i znaajem, budu nazvana predvianja irokih razmera ili prog noze irokih razmera. Po istoricizmu, bila bi to vrsta predvia nja koje sociologija mora da ostvari kao svoj cilj. Svakako je istina da prognoze irokih razmera - dugo rone i iroko zasnovane i, moda, pomalo nejasne - mogu za ista biti ostvarene u nekim naukama. Tako se, u okviru astro nomije mogu nai primeri znaajnih i veoma uspenih predvi anja irokih razmera. Takva su predvianja delovanja sune vih pega na bazi periodinih zakona (to je od znaaja za kli matske promene), ili predvianja dnevnih i sezonskih promena u jonizaciji gornjih slojeva atmosfere (od znaaja za beine

48

Karl Poper

komunikacije). Ona lie na predvianja pomraenja sunca po tome to i jedna i druga govore dogaajima u daljoj budu nosti, a razlikuju se od njih jer su najee prosto statistika i, u svakom sluaju, manje tana u pogledu detalja, vremena i dru gih osobenosti. Vidimo tako da predvianja irokih razmera moda nisu nepraktina sama po sebi, pa ako su dugorone prognoze uopte ostvarljive u drutvenim naukama, itekako je jasno da one mogu biti samo ono to smo opisali ovde kao prognoze irokih razmera. S druge strane, iz naih prikaza antinaturalistikih uenja istoricizma sledi da kratkorona pred vianja u drutvenim naukama nuno pate od velikih nedosta taka. Manjak tenosti ih se nuno tie u visokoj meri, jer, po svojoj prirodi, one postupaju jedino s detaljima, s konkretnim osobenostima drutvenog ivota, budui da se odnose na krat ke periode. No, predskazivanje detalja, potpuno netano, go tovo je bezvredno. Dakle, ako je re uopte drutvenom predvianju, prognoze irokih razmera (koje su i dugorone prognoze) ostaju, po istoricizmu, ne samo najprivlanije (fascinating), ve i jedine koje zavreuju da se daju.

12. POSMATRANJE KAO OSNOVA NAUKE Neeksperimentalno posmatranje, kao osnova u nauci, u izvesnom smislu uvek je istorijsko" po karakteru. A bio bi to sluaj i onda kada bi se radilo opaajnoj osnovi u astrono miji. Astronomske injenice su vane po podacima dobijenim u opservatoriji - recimo da je tog i tog dana (asa, sekunde) planetu Merkur video taj i taj ovek, u nekom poloaju. Ukrat ko, tu nam se daje spisak dogaaja u vremenskom sledu", ili pak hronika opaanja.

BEDA

ISTORICIZMA

49

Slino ovome bi i opaajna osnova sociologije mogla bi ti zadata jedino u obliku hronike dogaaja, politikih ili dru tvenih, da bi, upravo, takva hronika politikih i drugih va nih dogaaja drutvenog ivota bila ono to se uobiajeno oznaava kao istorija". Istorija pak u ovom uem smislu re ci naziva se sociologijom. Bilo bi smeno poricati znaaj istorije u pomenutom smi slu, kao empirijske osnove drutvene nauke. N o , jedan od karakteristinih zahteva istoricizma, inae, usko povezan s poricanjem primenljivosti eksperimentalnog metoda je taj da je istorija, politika i socijalna, jedan jedini empirijski izvor so ciologije. Dakle, istoricista gleda na sociologiju kao na teorij sku i empirijsku disciplinu, iju empirijsku osnovu ini hronika empirijskih injenica, a koja ima za cilj da daje prognoze, ako je mogue, one irokih razmera. Jasno, te prognoze moraju takode biti istorijske po karakteru, poto njihova provera u isku stvu, potvrda ili odbacivanje, moraju biti ostavljene sudu isto rije. Dakle, davanje i provera istorijskih prognoza irokih raz mera, bio bi zadatak sociologije, onako kako ga vidi istorici zam. Ukratko, po njemu - sociologija bi bila teorijska istorija.

13. DRUTVENA DINAMIKA Ta analogija izmeu drutvene nauke i astronomije mo e se razviti i dalje. Deo astronomije, na koji se istoricisti obi no pozivaju, nebeska mehanika, poiva na dinamici kao teori ji kratanja koja se pak odvijaju pod uticajem sila. Istoricisti su esto isticali da bi, slino, i sociologija trebalo da bude zasno vana na drutvenoj dinamici kao teoriji drutvenog kretanja, koja odreuje drutvene (ili istorijske) sile.

50

Karl Poper

Fiziaru je poznato da je statika tek apstrakcija od dina mike, jer je ona teorija tome zato se pod izvesnim uslovima nita ne deava, to jest, ne nastupa promena, to se, inae, ob janjava jednakou suprotstavljenih sila. Dinamika se pak odnosi na opti sluaj, to jest, i na jednake i na razliite sile, pa se moe opisati kao teorija tome kako neto nastaje. Dakle, jedino dinamika omoguava realne, univerzalno vaee zako ne mehanike, budui da je priroda proces, promena: ona se kree, menja i razvija - dodue, katkad samo neznatno, tako da je to teko uoljivo. Analogija izmeu ovakvog shvatanja dinamike i istoricistikog gledita na sociologiju je oigledna, pa nema potrebe za daljim komentarom. No, istoricista bi mogao da ukae na jo dublju analogiju meu njima. Mogao bi da tvrdi, na pri mer, da je sociologija, kako je vidi istoricizam, slina dinami ci, jer je ona pak u sutini, jedna kauzalna teorija, dok je kau zalno objanjenje, uopte uzev, tome kako i zato nastaju iz vesne stvari. U osnovi, takvo objanjenje mora uvek da sadri neki istorijski elemenat. Pitate li nekoga ko je slomio nogu, kako i zato se to dogodilo, oekujete da vam on iznese istorijat tog dogaaja, ali ak i na nivou teorijskog razmiljanja, a naroito na nivou teorija koje omoguavaju predvianje, bila bi neophodna izvesna istorijska analiza uzroka dogaaja. Ti pian primer potrebe za istorijskom analizom, po istoricisti, bio bi problem porekla ili glavnog uzroka rata. U fizici se takva analiza svodi na definiciju interaktivnih sila, to jest, na nauku dinamike, dok istoricista tvrdi da bi tre balo tako postupiti i u sociologiji. Ova treba da analizira sile koje lee u osnovi drutvenih promena i ine ljudsku istoriju. U dinamici, uimo da sile koje uzajamno deluju stvaraju nove sile, kao to i, suprotno, njihovim rastavljanjem na komponen te uspevamo da proniknemo u najosnovnije uzroke dogaaja kojima je re. Isto tako, istoricizam trai da bude pripisan

BEDA

ISTORICIZMA

51

fundamentalan znaaj istorijskim silama, bilo duhovnim ili materijalnim, kao to su, na primer, religiozne ili etike ideje, ili pak ekonomski interesi. Analizirati, ralaniti sav taj cestar od konfliktnih tendencija i sila i spustiti se do njihovih korena, kao do univerzalnih pokretakih sila i zakona drutvenih promena, u tome bi, po istoricizmu, bio zadatak drutvenih nauka. Jedino se na taj nain moe razviti neka teorijska nau ka i na njoj zasnovati prognoze irokih razmera, a ije bi po tvrde oznaavale uspeh drutvene teorije.

14. ISTORIJSKI ZAKONI Videli smo da je sociologija, za istoricististu, teorijska istorija. Njegova nauna predvianja moraju biti zasnovana na zakonu, a poto je re istorijskim predvianjima koja se odnose na drutvene promene, ona moraju poivati na istorij skim zakonima. No, istovremeno i istoricisti tvrde da metod generalizaci je ne moe biti primenljiv na drutvene nauke, kao i da ne tre ba smatrati da zakonitosti drutvenog ivota nepromenljivo vae kroz prostor i vreme, poto je ovde obino re samo ne kom kulturnom ili istorijskom periodu. Dakle, drutveni za koni, ako uopte postoje kao takvi, nuno imaju neto druga iju strukturu od uobiajenih generalizacija zasnovanih na jednoobraznostima. Istinitost drutvenih zakona trebalo bi da bude sveopta", a to jedino znai da oni vae kroz itavu istoriju koja obuhvata sve periode, a ne samo neke od njih. No, ne moe biti drutvenih zakonitosti koje bi vaile izvan pojdinanih perioda. Dakle, jedini univerzalno vaei zakoni drutva moraju biti zakoni koji povezuju uzastopne periode. To moraju biti zakoni istorijskog razvoja, koji odreuju prelaz

52

Karl Poper

iz jednog perioda u drugi. A to je upravo ono to istoricista ima u vidu kad kae da su jedini istiniti zakoni u sociologiji - istorijski zakoni.

15. ISTORIJSKO PREDSKAZANJE NASUPROT DRUTVENOG INENJERINGA Kao to smo primetili, ti istorijski zakoni bi (budu li otkri veni) omoguili predvianje ak i veoma udaljenih dogaaja, iako moda ne i sa samom tanou detalja. Stoga nas uenje da su pravi drutveni zakoni istorijski zakoni (izvedeno na bazi ograniene vanosti drutvenih zakonitosti) dovodi, nezavisno od svakog uticaja astronomije, do ideje prognozama irokih razmera", to ini ovu ideju jo konkretnijom, jer pokazuje da takve prognoze imaju karakter istorijskih proroanstava. Tako sociologija, za istoricistu, pokuava da resi stari problem proricanja budunosti, i ne toliko individue, koliko grupa i ljudske rase. Bila bi to nauka stvarima koje e doi, to jest, predstojeim promenama. Ako bi pokuaj politikog predvianja naune vanosti bio uspean, sociologija bi se on da pokazala kao veoma vana za politiare, naroito one ija vizija ide ispred zahteva sadanjosti, politiare sa smislom za istorijsku sudbinu. Dodue, neki se istoricisti zadovoljavaju predvianjem tek sledeih etapa ljudskog hodoaa, ali u pa ljivim terminima. No, jedna je ideja svima zajednika, da so cioloko istraivanje treba da doprinese uvidu u politiku bu dunost i da bi time mogla postati glavni instrument jedne dalekovide praktine politike. S pragmatine take gledita, vanost naunih predvianja je dovoljno jasna, no nije uvek bilo dovoljno shvaeno to da je u nauci mogue razlikovati dve vrste predvianja i, sledstveno

BEDA

ISTORICIZMA

53

tome, dva naina praktinog ponaanja. Moemo, recimo, predvideti (a) dolazak tajfuna, to moe biti od najvie prak tine koristi, jer bi ljudima omoguilo da se blagovremeno sklone. No, moe se predvideti i (b) da bi neko sklonite mo glo da se odupre tajfunu, mora biti izgraeno na odreeni na in, na primer, s betonskim pojaivaem sa severne strane. Te se dve vrste predvianja oigledno veoma razlikuju, iako su obe veoma znaajne, jer ostvaruju vekovne snove. U jednom sluaju govori se dogaaju na ijem spreavanju ne moemo da uinimo nita. Zvaemo takvo predvianje" predskazanje. Njihova praktina je vrednost u tome to biva mo upozoreni na predvieni dogaaj, pa se moemo pripremi ti i spreiti ga (mogue pomou predvianja druge vrste). Suprotna ovima su predvianja druge vrste, koja moe mo da imenujemo kao tehnoloka, budui da ine osnovu in enjeringa. Re je konstruktivnim predvianjima, koja nas upoznaju s koracima koje treba preduzeti, da bi neto bilo ostvareno. U veem delu fizike (gotovo u celoj, sem u astrono miji i meteorologiji), predvianja su takva da posmatrana s praktinog stanovita mogu biti opisana kao tehnoloka. A razlika izmeu ove dve vrste, otprilike se poklapa s manjim ili veim znaajem uloge koju ima eksperiment, nasuprot pro stom posmatranju. Prave eksperimentalne nauke omoguava ju tehnoloka predvianja, dok one koje koriste neeksperimentalna posmatranja donose predskazanja. Ne bih hteo da budem shvaen kao neko ko pretposta vlja da su sve nauke ili sva nauna predvianja u osnovi prak tina, da su one po svom karakteru bilo proroanske, bilo teh noloke i nita vie. Hteo sam samo da ukazem na dve vrste predvianja i na dve nauke koje im odgovaraju. Odabravi ter mine predskazujui" i tehnoloki", nema sumnje da smo upu tili na osobenost koje ove ispoljavaju, budu li posmatrane s prag matikog stanovita; mada takva upotreba termina ne znai da

54

Karl Poper

je ovo stanovite nuno superiorno u odnosu na svako drugo, niti da je nauni interes ogranien na jedno pragmatiki vano predskazanje, niti pak na tehnoloka predvianja. Posmatramo li, recimo, astronomiju, nuno uviamo da su njena otkri a preteno teorijskog interesa, ak i onda kad nisu bez ikakve vrednosti s pragmatikog stanovita. No kao predskazanja", ona su sva bliska otkriima u meteorologiji, iji je znaaj za praktinu delatnost sasvim oigledan. Valja uoiti da izmeu predskazujueg i inenjerijskog ka raktera nauka ne odgovara razlici izmeu dugoronih i kratko ronih predvianja. Iako je veina inenjerijskih predvianja kratkorona, postoje i dugorona tehnoloka predvianja, na primer, vek trajanja neke maine. Potom, astronomska predska zanja bi mogla biti bilo kratkorona, bilo dugorona, dok je veina meteorolokih predvianja relativno kratkorona. Razlika izmeu ta dva praktina cilja, predskazanja i in enjeringa, kao i analogna razlika u strukturi odgovarajuih naunih teorija, bie protumaena kasnije kao sutinska osobenost nae metodoloke analize. Ovoga puta elim da nagla sim da se istoricisti, dosledno svom uverenju da su socioloki eksperimenti beskorisni i nemogui, zalau za istorijsko pred skazanje, predskazanje drutvenog, politikog i institucional nog razvoja, a nasuprot drutvenom inenjeringu, kao prak tinom cilju drutvenih nauka. Nekim istoricistima, ideja dru tvenog inenjeringa, planiranja i izgradnje institucija, u cilju, moda, usporavanja, kontrolisanja, planiranja ili ubrzavanja drutvenih tokova, ini se da bi bila mogua. Za druge, bio bi to gotovo nemogu poduhvat, ili takav koji previda injenicu da politiko planiranje, poput svake drutvene delatnosti, mo ra potpasti pod vladavinu viih istorijskih sila.

BEDA

ISTORICIZMA

55

16. TEORIJA ISTORIJSKOG RAZVOJA Ova razmatranja odvode nas do samog sredita one ar gumentacije, za koju ja predlaem naziv istoricizam", a to, inae, i opravdava izbor same rei. Drutvena nauka nije nita drugo do istorija, a bila bi to, upravo, teza. Ali nije ona istorija u tradicionalnom smislu kao prosta hronika istorijskih i njenica. Vrsta istorije s kojom istoricisti hoe da poistovete so ciologiju okrenuta je ne samo ka prolosti, ve i ide u budu nost. Ona je prouavanje delatnih sila, a prvenstveno zakona drutvenog razvoja. Po tome se moe opisati kao istorijska te orija, ili teorijska istorija, poto se i jedinstvenim optevaeim drutvenim zakonima ovde smatraju istorijski zakoni. To su nuno zakoni procesa, promene i razvoja, a ne pseudozakoni neemu to je samo prividno postojano, ili zakonito. Po mi ljenju istoricista, sociolozi su duni da stiu ideje opitim tendencijama, a po kojima se vladaju drutvene strukture. Sem toga, oni treba da pokuaju da shvate uzroke tog proce sa, kao i sile koje lee u osnovi neke promene. Na njima je da formuliu hipoteze optim tendencijama razvoja drutva da bi ljudi mogli da se prilagode promenama, tako to bi vrili predvianja na osnovu tih zakona. Istoricistiki pojam sociologije moe biti dalje rasvetljen pomou razlike koju sam ve nainio izmeu dva razliita vida prognoze i odgovarajuih tipova nauka. Suprotno istoricizmu, predstavimo sebi metodologiju koja bi imala za cilj tehnolo ku drutvenu nauku. Ona bi vodila do prouavanja optih zakona drutvenog ivota, ne bi li bile naene sve one injeni ce, neophodne u radu svakog ko nastoji da reformie drutve ne institucije. A takve injenice nesumnjivo postoje. Mnogi poznati utopijski sistemi, na primer, nisu ostvarivi, prosto zato to u dovoljnoj meri ne uvaavaju te injenice. Zadatak tehnolo ke metodologije bio bi da omogui sredstva koja bi pomogla

56

Karl Poper

da izbegnu takve nerealne konstrukcije. Bila bi ona antiistoricistika, ali ni u kom sluaju antiistorijska. Istorijsko iskustvo bi sluilo kao najznaajniji izvor informacija. No, umesto da nastoji da iznae zakone drutvenog razvoja, tehnoloka me todologija cilja na otkrie razliitih zakona granicama u ko jima bi bilo mogue konstruisati drutvene institucije ili pak drugaije zakonitosti (mada takvi po istoricizmu ne postoje). Kao i u vezi s kontraargumentima koje smo ve razmo trili, istoricista bi mogao da se i drugaije zapita mogunosti drutvene tehnologije i koristi od nje. Uzmimo, kazao bi on, da je neki socijalni inenjer izradio plan neke nove drutvene strukture. Plan koji je, pretpostavimo, i praktian i realistian, u smislu da se ne protivi poznatim injenicama i zakonima drutvenog ivota, uzevi ak da se oslanja na neki jednako pogodan plan drutvenog preobraaja. ak i da je to tako, istoricistiki argumenti mogu da pokau da takav plan ne za sluuje ozbiljno razmatranje. On e i dalje biti nerealistian i utopijski san. Upravo stoga to ne uzima u obzir zakone istorijskog razvoja. Drutvene revolucije se ne pokreu racionalno i planski, ve putem drutvenih sila, na primer, usled sukoba interesa. Stara ideja monom filosofukralju, koji bi prakti no ostvario neke briljivo promiljene planove, prosto je baj ka sainjena u interesu zemaljske aristokratije. Demokratskim ekvivalentom ove bajke javlja se predrasuda da je mogue ubediti dovoljno ljudi dobre volje, putem racionalnih argume nata, da se late planirane akcije. Istorija pokazuje da je drutve na realnost neto sasvim razliito. Teorijske konstrukcije, ak i najdivnije, nikad ne odreuju tok istorijskog razvoja, ako i mo gu da izvre na njega izvestan uticaj, zajedno s drugim ne ma nje racionalnim (ili ak iracionalnim) iniocima. ak da se ta kav racionalan plan ne poklapa s interesima monih grupa, on se nikada nee ostvariti u obliku u kome je zamiljen, uprkos injenici da borba za njegovo ostvarenje postaje onda odluu-

BEDA

ISTORICIZMA

57

jui faktor istorijskog procesa. Stvaran rezultat se i te kako razlikuje od racionalnih konstrukcija, javljajui se upravo re zultatom suparnikih sila. Stavie, ishod racionalnog planira nja se uvek pokazuje kao nestabilna struktura, budui da je drutveni inenjering, ma kako se diio svojim realizmom i naunou, osuen da bude tek utopijski san. Sve do sada, nastavlja istoricista, argumentacija je bila upravljena protiv praktine mogunosti drutvenog inenje ringa, koja se oslanja na izvesnu teorijsku drutvenu nauku, a ne protiv ideje samoj nauci kao takvoj. Ona se lako, meu tim, moe proiriti i na dokaz nemogunosti svake teorijske drutvene nauke tehnolokog tipa. Videli smo da je praktini inenjering nuno osuen na neuspeh, usled mnogih znaajnih sociolokih injenica i zakona. No to ne znai samo da je ta kav poduhvat lien svake praktine vrednosti, ve i da je istorijski pogrean, jer zanemaruje jedino vane drutvene zako ne, zakone razvoja. Nauci" na kojoj je on navodno zasno van, nuno su izmakli takoe ti zakoni, jer inae ne bi nikada sluila kao osnova ovakvih nerealistikih konstrukcija. Svaka drutvena nauka koja ne poduava tome da je racionalna dru tvena konstrukcija nemogua, u celosti je lepa za najznaaj nije injenice drutvenog ivota i nuno mora da zanemari je dine drutvene zakone od stvarne vanosti i istinskog znaaja. Stoga i drutvene nauke koje nastoje da prue osnovu za dru tveni inenjering, ne mogu biti istinit opis drutvenih injeni ca. One su nemogue same po sebi. Istoricista e rei da pored ove osnovne kritike, postoji drugi razlog da tehnoloke sociologije budu odbaene. Na pri mer, zanemaruju one aspekte drutvenog razvoja, poput mo gunosti novina. Ideja mogunosti racionalne konstrukcije no vih drutvenih struktura, na naunoj osnovi, nalae da je novi drutveni period mogue sazdati priblino na nain kao to je i planiran. No ako je plan zasnovan na nauci koja pokriva

58

Karl Poper

drutvene injenice, on ne moe da objasni sutinski nove osobenosti, ve jedino novinu drugaijeg rasporeda delova (videti taku 3). Meutim, znamo da e novi period imati svoju vlastitu sutinsku novinu, a taj argument mora da uini svako detaljno planiranje uzaludnim, a svaku na njoj zasnovanu na uku neistinitom. Ova istoricistika razmatranja jednako se odnose na sve drutvene nauke, ukljuujui i ekonomiju. Stoga ekonomija ne moe da omogui nikakvu valjanu informaciju u vezi s dru tvenom reformom. Jedino pseudoekonomija moe nastojati da prui osnovu za racionalno ekonomsko planiranje. Prava ekonomska nauka moe samo da pomogne otkrie pokreta kih sila ekonomskog razvoja, tokom razliitih istorijskih peri oda. Moe nam pomoi da sagledamo obrise buduih perioda, ali ne i da razvijamo i ostvarimo nikakav detaljan plan za bilo koji novi period. A ono to vai za druge drutvene nauke, mora biti tano i za ekonomiju. Njen konaan cilj moe biti samo otkrie ekonomskih zakonitosti kretanja ljudskog dru tva" (Marks).

17. INTERPRETACIJA NASUPROT PLANIRANJA Istoricistiko gledite na drutveni razvitak ne povlai fatalizam, niti vodi u neaktivnost, ve sasvim suprotno, mnogi istoricisti ispoljavaju izriitu sklonost ka aktivizmu (uporediti taku 1). Istoricizam i te kako priznaje da su nae elje i misli, snovi i rasuivanje, strahovanja i znanje, interesi i energija upravo sile drutvenog razvoja. On ne poduava tome da ni ta nije mogue ostvariti, ve samo upozorava da se niti snovi, niti ono to bi smislio va um, nikada ne ostvaruje po planu. Samo planovi koji pogoduju optem toku istorije mogu biti

BEDA

ISTORICIZMA

59

efikasni. Sada moemo tano videti koju vrstu aktivnosti istoricisti smatraju razumnom. A to su one koje pogoduju, ili idu na ruku, pripadnim promenama. Na naunoj prognozi je mo gue zasnovati tek jednu razumsku delatnost koja nam je do stupna, a to je drutveno akuerstvo. Iako nikakva nauna teorija, kao takva, ne moe nepo sredno da podstakne aktivnosti (a moe samo da odvrati od njih, kao nerealnih), ona moe posredno da ohrabri one koji oseaju da treba neto da uine. Istoricizam upravo omogua va takav vid ohrabrenja, odreujui ak ljudskom umu naro itu ulogu. Jer je samo nauno miljenje, samo istoricistika drutvena nauka kadra da ukae na pravac koji svaka razum na aktivnost mora da prihvati, da bi se poklopila s pravcem pripadnih promena. Tako istorijsko predskazanje kao i interpretacije istorije moraju biti osnova svakog promiljenog i realistinog drutve nog delovanja. Saglasno tome, interpretacija istorije mora bi ti sredinji zadatak istoricistikog promiljanja. Sva promilja nja i aktivnosti istoricista okrenuta su ka interpretaciji prolo sti, u cilju predvianja budunosti. Da li istoricizam moe da prui nadu i ohrabrenje onima koji hoe da vide jedan bolji svet? Samo istoricista koji stoji na optimistikom gleditu u pogledu drutvenog razvoja, verujui da je on sutinski dobar", racionalan", u smislu da vodi boljem i jo razumnijem stanju, mogao bi da ponudi takvu na du. No, takvo gledite se svodi na verovanje u drutvena poli tika uda, budui da ljudskom umu porie mo sazdavanja razumnijeg sveta. Dodue, neki uticajni istoricistiki pisci op timistiki su predviali dolazak carstva slobode, u kome bi ljudska dela bilo mogue racionalno planirati. Uei da prelaz iz carstva nunosti, u kome oveanstvo sada obitava, u car stvo slobode i uma, ne moe biti ostvareno putem uma, ve -

60

Karl Poper

udnovato - putem surove nunosti, slepih i neumoljivih za kona istorijskih razvoja Onome ko se zalae za to da um treba da ima vei uticaj na drutveni ivot, istoricista bi savetovao da proui i inter pretira istoriju, ne bi li razotkrio zakone njenog razvoja. Poka e li takvo tumaenje da su promene koje odgovaraju njihovim eljama pripadne, tada je elja razumna, budui da se slae s naunim predvianjem. Ako se pak pripadan razvoj odvija u drugom pravcu, tada se elja da svet bude uinjen umnijim, po kazuje savreno nerazumnom, a tada je to za istoricistu utopij ski san. Aktivizam se moe pravdati samo u tom sluaju kada se vlada po unutranjim promenama i kada im podilazi. Ve sam pokazao da naturalistiki metod, po istoricizmu, nalae odreenu socioloku teoriju, prema kojoj se drutvo znaajno, niti razvija, niti menja. Tako vidimo, da istoricistiki metod nalae neobino slinu socioloku teoriju, prema kojoj se drutvo nuno menja, no prolazei unapred odreene nepromenljive etape, koje nastupaju neumoljivom nunou. Kad drutvo bude otkrilo prirodan zakon svoga razvit ka, ne moe ono da preskoi prirodne etape razvoja, ni da ih ukine u svetu prostim potezom pera. No dosta toga moe da uini, naime, da prekrati i olaka poroajne muke." Ove rei, koje pripadaju Marksu , izvrsno formuliu sutinu istoricistikog stanovita. Iako on ne poduava niti neaktivnosti, niti fatalizmu, istoricizam istie jalovost pokuaja izmene toka unu tranjih promena, a re je osobitoj raznovrsnosti fatalizma, s obzirom na istorijske tendencije, da tako kaemo. Aktivistiki" slogan: Filosofi su samo razliito tumaili svet, no stvar je u tome da se on izmeni , moe biti veoma privlaan za istori4 5

Predgovor Kapitalu. Tvrenje koje t a k o d e pripada Marksu (Teze Fojerbahu); take 1, vie.
4 5

vid. kraj

BEDA

ISTORICIZMA

61

ciste (koji bi nali da svet" ovde oznaava ljudsko drutvo u razvoju), poto stavljam naglasak na promenu. Ali protivurei najvanijim uenjima istoricizma. Jer kao to sada vidimo, mogue je kazati: istoricista moe samo da tumai drutveni razvoj i pomae mu na razliite naine, no, smatra on, niko ni je u stanju da ga promeni".

18. ZAKLJUCI, ANALIZE Moe izgledati da moje poslednje formulacije odudaraju od iskazanog obeanja da jasno i ubedljivo istaknem istoricistiko stanovite, pre no to budem pristupio njegovoj kritici. Jer one nastoje da pokau da se sklonost nekih istoricista ka optimizmu, ili aktivizmu ne slae sa ishodom same istoricistike analize. Tako se istoricizmu moe prebaciti nekonzistentnost. A moe se primetiti da nije asno dopustiti i kritiku i iro niju u izlaganju. Ne mislim da bi takva jedna primedba bila opravdana. Samo optimisti i aktivisti prvenstveno, a potom i istoricisti, mogu da shvate svoje primedbe kao neprijateljske (bie mno gih koji rasuuju tako: oni koje je izvorno privukao istorici zam, zbog njegove sklonosti ka aktivizmu). No za one koji su prvenstveno istoricisti, moje bi primedbe trebalo da budu ne kritika njihovih uenja, ve jedino pokuaj da ova bude pove zana sa optimizmom, ili aktivizmom. Nisu, dakle, svi oblici aktivizma kritikovani kao nesaglasni sa istoricizmom, slaem se, ve samo neki od onih najek stremnijih. U poreenju s naturalistikim metodom, isti isto ricista istie da istoricizam podstie aktivizam, poto naglaa va promenu, proces, kretanje; no, svakako ne podrava on slepo ove vrste aktivnosti kao razumske; s naune take gledita,

62

Karl Poper

mnoge mogue aktivnosti su nerealistike i njihov je neuspeh mogue predvideti putem nauke. U tome je, kae on, razlog to i drugi istoricisti nalau ogranienja na ono to, inae, do putaju kao korisnu delatnost, kao i zbog ega bi isticanje ovih ogranienja bilo nuno za svaku jasnu analizu istorici zma. Mogao bi on da tvrdi da dva Marksova citata (iz pret hodne take) ne protivree jedan drugome, ve da se dopunju ju, da iako drugi (i docniji), sam po sebi bi mogao izgledati ne znatno aktivistiki", njegove prave granice donosi prvi citat; i da ako drugi privlai superradikalne aktiviste i navodi ih da prihvate istoricizam, tada bi prvi trebalo da ih podui pripadnim granicama svake aktivnosti, ak i da usled toga izgubi nji hove simpatije. Stoga mi se ini da moje izlaganje nije neasno, ve da prosto proiava teren u vezi s aktivizmom. Slino, ne mislim da druga moja primedba u prethodnoj taki, naime, da se istoricistiki optimizam oslanja na veru (poto se umu porie mo sazdavanja boljeg sveta) treba da se smatra neprijateljskom prema istoricizmu. Moe ona da izgleda neprijateljska onima koji su, pre svega, optimisti, ili racionalisti. No, dosledni isto ricista videe u toj analizi i jedino korisno upozorenje protiv romantikog i utopijskog karaktera kako optimizma, tako i pesimizma, u njihovom uobiajenom obliku, jednako kao i ra cionalizma. On e insistirati na tome da pravi nauni istorici zam mora biti nezavisan od takvih elemenata, te da se posto jeim zakonima razvoja treba prosto potiniti, upravo kao to se podvrgavamo zakonu gravitacije. Iistoricista moe da ode i dalje, dodajui da najrazumni je stanovite koje se moe usvojiti je prilagoditi sistem predno sti tako da on odgovara pripadnim promenama. U tom slua ju, prispevamo do forme optimizma koji se moe pravdati, po to bi svaka promena onda bila nuno promena ka boljemu, ako se prosuuje u okviru istog sistema vrednosti.

BEDA

ISTORICIZMA

63

Neki istoricisti su odista podravali ideje ovog vida, ko je su ak razvili u prilino koherentnu (neobino popularnu) moralnu teoriju: moralno dobro je ono to je moralno progresiv no, to jest, ono to je ispred svog vremena i odgovara standar dima ponaanja koji e biti usvojeni u periodu koji e doi. Ova istoricistika moralna teorija, koja bi se mogla na zvati moralnim modernizmom", ili moralnim futurizmom" (njima odgovara estetiki modernizam, ili estetiki futurizam), i te kako se slae sa antikonzervativnim karakterom istorici zma; nju je mogue smatrati i kao odgovor na neka pitanja vrednostima (videti taku 6: Objektivnost i procena"), tavie, na nju se moe gledati kao na naznaku da je istoricizam koji je ovde ozbiljno istraen, samo kao lienje metodu mogao biti proiren i razvijen u celovit filosofski sistem. Dru gaije govorei, potpuno je verovatno da je istoricistiki metod mogao da ponikne kao deo opte filosofske interpretacije sveta. Jer ne moe biti sumnje, da su s gledita istorije, iako ne i logike, metodologije obino nusprodukti filosofskih gledita. Moja je namera da istraim istoricistike filosofije na drugom mestu. Ovde u samo da kritikujem metodoloka uenja istoricista, koja smo upravo izneli.
6

Posle toga, objavljena je knjiga Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji (London 1945; pregledano izdanje, Prinston 1950, L o n d o n 1952, 1957; etvr to izdanje, L o n d o n 1961). Ovde sam posebno upuivao na 2 2 . glavu knjige, pod naslovom M o r a l n a teorija istoricizma".
6

III

KRITIKA ANTINATURALISTIKIH UENJA

19. PRAKTINI CILJEVI OVE KRITIKE Da li je pravi motiv naunog istraivanja elja za saznanjem, to jest, isto teorijski, ili tek isprazna znatielja", odnosno, da li bi nauku trebalo shvatiti kao instrument reavanja prak tinih problema, do kojih se dolazi u borbi za ivot, pitanje je koje ne mora da bude reeno ovde. Moe se dopustiti da bra nioci prava istog", ili fundamentalnog istraivanja, zasluu ju svaku podrku u borbi protiv uskog, no naalost, jednog gledita u modi, da je nauno istraivanje opravdano samo u sluaju ako se pokae uspenim ulogom. No, ak i pomalo eks tremno gledite (emu sam lino sklon) po kome je nauka naj znaajnija upravo kao najvei poduhvat duha koji je ovek, uopte, upoznao, moe se spojiti s priznanjem znaaja prakti nih problema i praktinih provera u cilju napretka nauke, bilo
7

To je staro pitanje. ak i Platon katkad napada isto" istraivanje. U njegovu o d b r a n u , vid. . H . Haksli: Nauka i kultura (1882), s. 19 i dalje i M . Polanji: Economica, N . S., tom VIII (1941), s. 428 i dr. (A osim tamo navedenih dela, videti i Vehlen: Mesto nauke u savremenoj civilizaciji, s. 7 i dr.)
7

66

Karl Poper

praktine ili iste, jer je praksa vredna za naunu spekulaciju, budui i mamuza i uzda. Ne treba usvojiti pragmatizam da bi se ocenio Kantov slogan: Povlaivati svakom kapricu, znati elji i dopustiti da istraivaka strast bude ograniena tek gra nicama naih sposobnosti, u tome se sastoji pohlepa duha ko ji pogoduje uenosti. No, upravo mudrost ima zasluge za iz bor izmeu bezbrojnih problema koji se javljaju, a ije bi reavanje bilo od znaaja za oveanstvo." Jasno je da se to moe primeniti na bioloke, a moda i u veoj meri na drutvene nauke. Pasterova reforma biolokih nauka izvrena je pod uticajem duboko praktinih problema (delimino industrijskih i poljoprivrednih). Dok drutveno is traivanje u nae vreme ima praktian znaaj koji prevazilazi istraivanja raku. K ao to govori profesor Hajek: Ekonom ska analiza nije nikada bila proizvod odvojene intelektualne znatielje u vezi sa zato socijalnim fenomenima, ve izraz hit ne potrebe za rekonstrukcijom sveta podstie duboko nezado voljstvo" , a neke od drutvenih nauka, sem ekonomskih, ko je jo nisu stale na to stanovite, besplodnou svojih rezulta ta i dokazuju kako je hitna potreba za praktinim prodorom njihovih spekulacija. Jednako jasna je i potreba za stimuliuim delovanjem praktinih problema, onda kada ispitujemo metode naunog istraivanja, a naroito metode uoptavajuih, ili teorijskih so ciolokih nauka, za koje se ovde zanimamo. Najplodotvorni je rasprave metodu uvek su nadahnute praktinim problemi ma na koje istraiva nailazi, a gotovo sve rasprave metodu ko je nisu tako inspirisane, odlikuju se atmosferom isprazne sup tilnosti, to je doprinelo da metodologija bude diskreditovana
8 9

K ant: Snovi duha vidovnjaka, deo II, gl. III (Werke, izd. E. Cassirer, tom II, s. 385). Vid. Economica, t o m XIII (1933), s. 122.
9

BEDA

ISTORICIZMA

67

kod istraivaa - praktiara. Trebalo bi shvatiti da metodolo ke debate praktinog karaktera nisu samo korisne, ve i nu ne. Razvijajui i usavravajui metod kao samu nauku, mi se uimo tek na pokuaju i pogreci, i potrebne su nam kritike drugih da bismo iznali sopstvene greke, a ta kritika je veoma vana, jer uvoenje novih metoda moe da dovede do sutin ske i revolucionarne promene. Sve bi to moglo da se ilustruje primerima, poput uvoenja matematikih metoda u ekonomi ju, ili tzv. subjektivnih", odnosno psiholokih" metoda u te oriju vrednosti. Neto skoriji primer bi bio kombinacija meto da ovih teorija sa statistikim metodama (analiza potronje"). Ova poslednja metodoloka revolucija bilaje delimino rezul tat produenih i duboko kritikih rasprava, injenica iz koje pristalica metoda moe svakako da stekne ohrabrenja. Novi sledbenici istoricizma koji se nadaju da putem istoricistikih metoda mogu da pretvore drutvene nauke u sna an instrument u rukama politiara, zastupnici su takvog praktinog pristupa prouavanju i drutvenih nauka i njiho vog metoda. A to priznanje praktinog zadatka drutvenih na uka prua osnovu istoricistima i pojedinim oponentima. I ja sam spreman da zauzmem vlastito stanovite na toj zajedni koj osnovi, ne bih li kritikovao istoricizam kao oskudan me tod, koji nema mo da doe do rezultata koje obeava.

20. TEHNOLOKI PRISTUP SOCIOLOGIJI Iako je moj predmet ovde istoricizam, kao uenje me todu s kojim se slaem, a ne metodama koji su po meni uspeni, a koje preporuujem da budu razvijani i dalje i savesnije; bilo bi korisno, najpre, razmotriti ukratko uspene meto de, ne bih li itaocu otkrio svoju sklonost i rasvetlio stanovite

68

Karl Poper

na kome poiva moja kritika. Pogodnosti radi, nazvau ove metode fragmentarna tehnologija (peacemeal tecnology). Pojam drutvene tehnologije" (i vie od toga, socijal nog inenjeringa" , koji emo uvesti u sledeem poglavlju), moe izazvati podozrenje i odvratiti one koje podsea na drutvene planove" kolektivnih planera, ili, moda, tehno krata. Ja shvatam opasnost od toga i dodajem re fragmen taran", kako radi uklanjanja nepoeljnih asocijacija, tako i da bih izrazio ubedenje da fragmentarno krpljenje" (kao to se ponekad naziva) zajedno s kritikom analizom, osnovni je put ka praktinim rezultatima, kako u prirodnim, tako i u dru tvenim naukama. Drutvene nauke su se nemalo razvile kroz kritiku predloga drutvenog poboljavanja, ili, tanije, putem pokuaja da bude razjanjeno da li je, ili nije, neko pojedina no ekonomsko ili politiko delovanje kadro da proizvede oe kivan, ili poeljan rezultat . Taj pristup, koji se moe, zaista, nazvati klasinim, ono je to ja imam u vidu kad se pozivam na tehnoloki pristup u socijalnim naukama, ili na fragmen tarnu drutvenu tehnologiju".
10 11

Tehnoloki problemi u oblasti drutvene nauke mogu da budu privatni", ili pak javni" po karakteru. Prvoj grupi, na primer, pripadaju ispitivanja tehnika upravljanja u oblasti po slovanja, ili efekti poboljanja uslova rada na njegov rezultat. Drugoj grupi pripadaju israivanja uinaka reforme zatvora, ili opteg zdravstvenog osiguranja, ili stabilizacije cena putem sudova, ili uvoenje novih carinskih pravila itd., na, recimo, ujednaavanje prihoda. Ovde spadaju i neka neodlona prak tina pitanja kao to su mogunost kontrole trgovakih obrta, ili pitanje da li se centralizovano planiranje", u smislu dravnog
U prilog ovog termina, up. bei. 16, nie. Vid. F. A. fon Hajek: Economica XIII (1933), s. 123: ... ekonomija se uglavnom razvijala na nain istraivanja i odbacivanja utopijskih projekata ..."
1 0 1 1

BEDA

ISTORICIZMA

69

upravljanja proizvodnjom, slae sa stvarnom demokratskom kontrolom administracije, ili pak pitanje izvoza demokratije u Srednju Aziju itd. Ovo naglaavanje praktinog tehnolokog pristupa, ne znai da bi bilo koji od teorijskih problema, koji nastaju pri analizi praktinih problema, trebalo iskljuiti. Naprotiv, jedna od mojih osnovnih teza je da se tehnoloki pristup moe poka zati plodnim kod primena na isto teorijske probleme. No, sem to nam pomae da se rei osnovni zadatak izbora problema, tehnoloki pristup uslovljava disciplinu naih spekulativnih sklonosti (koje su naroito na polju iste sociologije, sklone da nas uvedu u metafiziku), poto nas primorava da nae teorije potinimo odreenim standardima, kao to su jasnoa i prak tina proverljivost. Moja pozicija, s obzirom na tehnoloki pristup^ sastoji se u tome to bi sociologija (a, moda, i sve drutvene nauke, uopte), trebalo da trai ne svog Njutna, ili Darvina" , ve, radije, svog Galileja, ili svog Pastera.
12

I ova, kao i prethodno pozivanje na analogiju s metoda ma drutvenih i prirodnih nauka, kadra su da izazovu jedna ko protivljenja, kao i izbor pojma drutvena tehnologija" (uprkos znaajnog preciziranja pomou rei fragmentaran"). Stoga mogu da kaem da u celosti priznajem znaaj borbe protiv dogmatskog naturalizma, ili scientizma" (rei profeso ra Hajeka). Ne shvatam, meutim, zbog ega ne bismo mogli da koristimo analogiju, sve dok je ona plodonosna, ak i da priznajemo da je veoma zloupotrebljavana i pogreno preno ena na nekim mestima. Sem toga, jedva da moemo da izne semo jai argument protiv tih dogmatskih naturalista, od
Vid. M . Ginzberg u Human Affairs (izd. R. B. Katel i drugi), s. 180. M o r a se uzeti, meutim, da uspeh matematike ekonomije pokazuje da je ba rem je-dna nauka prola kroz njutnovsku revoluciju.
1 2

70

Karl Poper

onog koji pokazuje da su neki od metoda koje ovi napadaju u sutini isti kao i metode prirodnih nauka. Prvi prigovor tehnolokom pristupu je u tome da nalae izvestan aktivistiki" odnos ka drutvenom poretku (videti taku 1) i da je, dakle, kadar da nas upozori protiv antiintervenistike, ili pasivistike" take gledita; da, naime, ako ni smo zadovoljni s postojeim drutvenim uslovima, to je stoga to ne shvatamo kako oni deluju i zato aktivno uee samo pogorava stvari. Moram ovde priznati da je svakako ne mali simptom za to pasivistiko" gledite, kao i da je politika uni verzalnog antiintervencionizma neodriva - ak i na isto lo gikoj osnovi, poto su njene pristalice primorane da preporu uju politiku intervenciju u cilju odvraanja od nje. Ipak, teh noloki pristup kao takav je neutralan po tom pitanju (kao to doista treba da bude) i nije ni na koji nain nesaglasan sa intervencionizmom. Ba nasuprot, mislim da antiintervencionizam nalae tehnoloki pristup. Jer, tvrditi da intervencionizam ini poloaj stvari gorim, znai govoriti da izvesni politiki postup ci ne izazivaju neke politike uinke, to jest, neeljene uinke, dok je jedan od najkarakteristinijih zadataka svake tehnologi je da ukae na ono to se ne moe postii. Na ovome se valja zadrati podrobnije. Kao to sam po kazao ranije , svaki se prirodni zakon moe izraziti tvrenjem da se ta i ta stvar ne moe dogoditi, to jest, pomou iskaza u vidu poslovice: Vodu u reetu ne moe nositi." Recimo, za kon ouvanju energije mogue je izraziti na sledei nain: Ne moe se nainiti veno pokretljiva maina", a zakon entro pije: Ne moe se konstruisati maina sto posto efikasna". Ta kva formulacija prirodnih nauka ini njihovu tehnoloku va13

Videti moju Logiku naunog otkria (1959), taka 15 (Negirani egzi stencijalni stavovi). Teorija moe biti uporeena sa D. S. Mil: Logika, knj. V, gl. V, ta. 2.
1 3

BEDA

ISTORICIZMA

71

nost oiglednom, pa se moe stoga nazvati tehnolokom formom"' prirodnog zakona. Posmatramo li sada antiintervencionizam u toj svetlosti, odmah uviamo da ga je mogue ka ko valja izraziti iskazom: Ne moete ostvariti takve i takve rezultate", ili, moda: Ne moete postii takve i takve cilje ve, bez posledice takvih i takvih prateih efekata." No, to po kazuje da se antiintervencionizam moe nazvati tipino tehno lokim uenjem. Naravno, nije ona sama u sferi socijalnih nauka. Suprot no, znaaj nae analize u je tome da on skree panju na fun damentalnu slinost izmeu prirodnih i drutvenih nauka. Imam u vidu postojanje sociolokih zakona ili hipoteza, ana lognih zakonima ili hipotezama prirodnih nauka. A poto se esto dovodilo pod sumnju postojanje takvih zakona ili hi poteza (razliitih od tzv. istorijskih zakona"), naveu, upra vo, nekoliko primera. Ne mogu se uvesti carinske stope na po ljoprivredne proizvode i u isto vreme sniavati ivotni stan dard. Ne moete u industrijskom drutvu organizovati grupe za pritisak na potroae, onako efikasno kao to moete da organizujete izvesne grupe za pritisak na proizvoae." U drutvu sa centralizovanim planiranjem, nije mogu sistem cena koji ispunjava zahteve za konkurentskim cenama." Puna zaposlenost bez inflacije nije mogua." Moe se navesti i gru pa primera iz oblasti politike: Politiku reformu nije mogue sprovesti bez posledica, nepoeljnih s take gledita postavlje nih ciljeva od strane reformatora (dakle, traite ih)." Nemo gue je sprovesti politiku reformu, bez jaanja opozicionih si la, otprilike, proporcionalno znaaju same reforme" (to je teh noloka posledica stava: Postoje uvek interesi, koji naginju
14

Vid., na primer, . R. Koen: Um i priroda, s. 356 i dr. Izgleda da primeri u tekstu pobijaju to posebno antinaturalistiko gledite.

72

Karl Poper

stanju status quo"). Nemogue je uspeno izvesti revuluciju, a da se ne izazove reakcija." Ovim primerima moemo doda ti jo dva, a mogue ih je nazvati: Platonov zakon revolucije" (iz VIII knjige Drave) i zakon korupcije lorda Aktona", ka ko sledi. Revolucija nee biti uspena ako upravljaka klasa ne bude oslabljena unutranjim razdorom, ili porazom u ra tu." Ne moe se oveku dati vlast nad drugim ljudima, a da ovaj ne dode u iskuenje da je zloupotrebi - iskuenje koje je utoliko vee, ukoliko bi on imao veu vlast, a emu je malo njih kadro da se odupre." Ovde se nita ne pretpostavlja snazi oiglednosti dostupnih hipoteza, ija formulacija nesum njivo ostavlja mesta za poboljavanje. To su prosto primeri vr ste tvrenja koje fragmentarna tehnologija moe da pokua da raspravi i dokae.
15

Slinu formulaciju tog zakona korupcije" razmotrio je C. J. Fridrih u svojoj zanimljivoj i delom tehnolokoj knjizi: Ustavna vlada i politika (1937). On kae tom zakonu da nijedna prirodna nauka ne bi mogla da se pohvali nijednom 'hipotezom' koja bi bila od jednakog znaaja" (s. 7). Ne sumnjam u njegov znaaj; no, mislim da se moe nai nebrojivo mnogo zakona jednake vanosti u prirodnim naukama, budemo li ih samo traili meu onim najbanalnijim, a ne i najapstraktnijim. (Uzmimo zakone kao to su: ljudi ne mogu iveti bez hrane", ili kimenjaci su dvopolne ivotinje"). Profe sor Fridrih insistira na antinaturalistikoj tezi, po kojoj drutvenim naukama ne kori sti primena metoda prirodnih nauka u njima" (nav. d., s. 4). No, s druge strane, on po kuava da zasnuje teoriju politike na brojnim hipotezama, ijem karakteru sledei na vodi mogu da prue izvesnu ideju (nav. d. s. 14 i dr.): I sklad i sukob su ive sile koje ra aju mo"; zajedno one odreuju intenzitet politike situacije, a poto je taj intenzi tet odreen apsolutnim iznosom bilo sklada, bilo sukoba, bilo i jednog i drugog, moda je najbolje predstaviti ga dijagonalom paralelograma nad ove dve sile. U tom sluaju, njegova brojna vrednost bila bi jednaka kvadratnom korenu zbira kvadrata numerikih vrednosti sklada i sukoba." Ova^pokuaj primene Pitagorine teoreme na paralelogram sila" (ne kae nam se zato bi on morao biti pravougli), a koje su suvie neodreene da bi bile merljive, ini se da je primer ne antinaturalizma, ve, upravo, onog tipa naturalizma, ili scientizma", za koji doputam da drutvenim naukama ne koristi". Moe se uoiti da su ove hipoteze" jedva izrazive u tehnolokom obliku, dok, na primer, za kon korupcije", iji je znaaj s pravom istakao Fridrih, moe to biti.
5

Sto se tie istorijske osnove scientistikog" gledita, po kome se problemi poli tike teorije mogu izraziti u terminima paralelograma sila", videti moju knjigu Otvo reno drutvo i njegovi neprijatelji (pregledano izdanje) bei. 2, glava 7.

BEDA

ISTORICIZMA

73

2 1 . FRAGMENTARAN INENJERING NASUPROT UTOPIJSKOM Uprkos asocijacija povezanih s pojmom inenjering", podlonim primedbama , koristiu rei fragmentaran dru tveni inenjering" da bih opisao praktinu primenu rezultata fragmentarne tehnologije. Ovaj pojam je koristan, jer se javlja potreba za terminom koji bi oznaavao drutvene delatnosti, privatne ili javne, koje radi ostvarenja ovog ili onog cilja, savesno koriste sve dostupno tehnoloko znanje . Fragmentar ni drutveni inenjering slian je fizikom inenjeringu, po to me to uzima da ciljevi izlaze iz domena tehnologije. (Sve to tehnologija moe da kae ciljevima jeste da li su oni saglasni jedan s drugim i da li ih je mogue ostvariti.) tome se ona razlikuje od istoricizma, koji dri da su ciljevi ljudske delatno sti uslovljeni istorijskim silama, pa, na taj nain potpadaju pod njega.
16 17

Ba kao to je osnovni zadatak fizikog inenjera kon strukcija, usavravanje i odravanje maina, zadatak socijalnog inenjera sastoji se u projektovanju i rekonstrukciji socijalnih institucija, kako i u upravljanju postojeim. Termin socijalna

Protiv korienja termina drutveni inenjering" (social engineering) - u smislu fragmentaran" - (piecemeal) F. fon Hajek primeuje da je tipina osobenost in enjera da poseduje sve neophodno znanje u samo jednoj glavi, dok je karakteristino za sve istinske probleme drutva da nuno koriste znanje koje ne moe biti tako sabra no. (Videti Hajek: Kolektivno ekonomsko planiranje, 1935, s. 210). Slaem se da je ta injenica od sutinskog znaaja, kao i da se ona moe formulisati kao psiholoka hipo teza: Ne moe se, u autoritetu koji planira, sakupiti znanje neophodno radi zadovolje nja linih potreba, ili korienja posebnih umea i vetina." (Slina bi se hipoteza ticala nemogunosti centralizacije inicijative, u vezi sa slinim zadacima). Korienje termina drutveni inenjering" moe se, dakle, braniti isticanjem da inenjer mora da koristi tehnoloko znanje, sadrano u hipotezama koje ga upuuju na granice njegove inicijati ve, jednako kao i njegovog sopstvenog znanja. Videti, takoe i bei. (49), nie.
1 6

Sadravajui, ako je to mogue znanje granicama samog saznanja", na ta je i ukazano u prethodnoj beleci.
1 7

74

Karl Poper

institucija" koristi se ovde u veoma irokom smislu koji uklju uje organizaciju kako privatniog, tako i javnog karaktera. Koristiemo ga kod popisivanja sfere preduzetnitva, bilo da je re najmanjoj prodavnici, ili pak po osiguravajuem dru tvu, a slino je i kod opisa kole, vaspitnog sistema", polici je, crkve ili suda. Fragmentarni tehnolog ili inenjer priznaje da je samo manjina drutvenih ustanova svesno projektovana, dok su sve ostale tek izrasle iz rezultata spontanih ljudskih postupaka. * No ma kako snano impresioniran tom vanom injenicom, tehnolog ili inenjer e gledati na njih s funkci onalne", ili instrumentalne" take gledita . On e u njima videti sredstva radi ostvarenja odreenih ciljeva, ili takvih da ih je mogue okrenuti u slubi ovih ciljeva, to jest, radije kao maine, a ne kao organizme. To ne znai da on previa bitne razlike izlmeu institucija i fizikih instrumenata. Suprotno, tehnolog prouava razlike jednako kao i slinosti, iznosei dobijene rezltate u obliku hipoteza. Zaista, nije teko iskazati hi poteze ustanovama u tehnolokoj formi, to se vidi iz slede eg primera: Ne mogu se konstruisati pouzdane institucije, to jest, takve ije funkcionisanje ne zavisi u velikoj meri od upoljenih lica; u najboljem sluaju, ustanove mogu da umanje
1 19

Ta dva gledita - da drutvene institucije bivaju ili projektovane" (designed), ili da prosto izrastaju" (grow) - odgovaraju onim teoretiarima"drutvenog ugovo ra" i njihovim kritiarima, na primer, Hjumu. No, Hjum ne odbacuje funkcionalno", ili instrumentalno" gledite na drutvene institucije, jer kae da ljudi ne bi mogli da deluju bez njih. To bi stanovite moglo biti razvijeno sve do darvinistikog objanjenja in strumentalnog karaktera neprojektovanih institucija (kao to je jezik): ako ne slue ne kim interesima, nemaju nikakvu ansu da preive. Po ovom uenju, neprojektovane dru tvene institucije mogu se javiti kao spontane (unintended) posledice racionalnih postu paka: kao to moe biti graen put, bez posebne namere onih koji nalaze kao pogodno korienje ve postojeeg puta (Dekartova primedba). Ipak, treba istai da je psiholoki pristup sasvim nezavisan od svih pitanja poreklu". funkcionalnom" pristupu, vid. B. Malinovski, na primer: Antropologija kao osnova nauke drutvu, u Human Affaires (izd. Katel, posebno s. 206 i dr. i 239 i dr.).
1 9

BEDA

ISTORICIZMA

75

nepouzdanost linog elementa, pomaui onima koji rade za ciljeve zbog kojih su one same i projektovane, a od ije line ini cijative i znanja umnogome zavisi uspeh. (Ustanove su kao tvra ve; moraju biti dobro projektovane i valjano opsluivane.)" Tipian pristup fragmentarnog inenjera sastoji se u sledeem: ak i ako on moda gaji neke ideale koji se tiu drutva kao celine" - npr. njegovog blagostanja - on ne veruje u re formu drutva kao celine. Ma koji bili njegovi ciljevi, on na stoji da ih dosegne putem malih popravki i prerada, ako i mo gu biti stalno poboljavane. Njegovi ciljevi mogu biti najrazliitiji, npr. gomilanje bogatstva ili moi, odnosno zatita izve snih prava" individua i grupa itd. Na taj nain, javni ili poli tiki socijalni inenjering moe imati najrazliitije tendencije, kako totalitarne tako i liberalne. (Primer dalekosenih liberal nih programa fragmentarnih reformi dao je W. Lipman, pod naslovom Agenda liberalizma". Fragmentarni inenjer, sli no Sokratu, zna kako malo zna. On zna da moemo da uimo samo na sopstvenim grekama. Saglasno tome, on e graditi svoj put, korak po korak, paljivo uporedujui oekivane rezultate sa postignutim i uvek motriti na neeljene, ali nezaobilazne posledice koje donosi svaka reforma. On e izbegavati da preduzme
20 21

Primer koji pokazuje da je efikasnost institucionalnih maina" ograniena, a da njihovo funkcionisanje zavisi od samog osoblja, moe se, moda, uporediti s termodinamikim principima, poput zakona ouvanju energije (u obliku koji iskljuuje mogunost postojanja veno-pokretljive maine). Kao takav moe biti suprotstavljen drugim scientistikim" pokuajima, da upotrebimo analogiju izmeu fizikog pojma energije i nekih sociolokih pojmova, kao to je pojam vlasti (power); vid. na primer, delo Bertranda Rasela: Power (1938), s. 10 i d., gde je nainjen scijentistiki pokuaj ovo ga tipa. Ne mislim da Raselova glavna teza - da se, naime, razliiti oblici vlasti", po put bogatstva, propagande, gole sile, mogu katkad da pretvore" jedan u drugi - moe biti izraena u tehnolokom obliku.
2 0

W. Lipman: Dobro drutvo (1937), gl. XI, s. 203 i dr. Videti i W.H. Htt: Plan for reconstruction (1943).
2 1

76

Karl Poper

reforme takve sloenosti i dometa, da bude nemogue da se shvati gde je uzrok, a gde posledica i sazna ta on u stvari radi. Takvo fragmentarno krpljenje" ne slae se s politikim temperamentom mnogih aktivista", a njihov program koji je takoe bio opisan kao program drutvenog inenjeringa", mo gue je nazvati holistikim", ili utopijskim inenjeringom". Holistiki, ili utopijski drutveni inenjering, za razliku od fragmentarnog drutvenog inenjeringa, nikada nema pri vatan" karakter, ve uvek javan". On ima za cilj da itavo drutvo" reformie saaglasno odreenom planu ili emi; da zauzme kljune pozicije" i proiri vlast drave ... sve dok drava ne postane gotovo identina s drutvom" , kao to ci lja i da s tih kljunih pozicija kontrolie istorijske sile koje ob likuju budui razvitak drutva; bilo usporavajui ovaj razvitak, bilo predviajui njegov tok i porilagoavajui drutvo njemu. Moe se, moda, upitati da li se fundamentalno razliitim javljaju ovde opisani fragmentaran i holistiki pristup, uzevi da nikakve granice nismo postavili fragmentarnom pristupu. Kao to i ovde shvatamo taj pristup, na primer, ustavna refoma potpada pod njega; niti u da iskljuim mogunost da bi niz fragmentarnih reformi mogao da bude nadahnut jednim optim stremljenjem, npr. ka veem ujednaavanju dohodaka. Na taj nain, fragmentarni metodi mogu da dovedu do izmena onoga to se obino naziva klasnom strukturom drutva"; ima li onda ikakve razlike, moe da se upita, izmeu ovih am bicioznijih vrsta fragmentarnog i holistikog inenjeringa, ili
22 23

Izraz koji esto koristi K. Manhajm u delu ovek i drutvo u doba rekon strukcije; vid. njegov Index i npr. s. 269, 295, 320,381. Knjiga donosi najpodrobnije iz laganje za koje znam jednog holistikog i istoricistikog programa i stoga je upravo i iz dvajam da bih je kritikovao.
2 2

Videti Manhajm, ibid., s. 337. Navod koji je opirnije iznesen u taki 23, gde je i kritikovan. (Vid. bei. 2 na str. 79, nie).
2 3

BEDA

ISTORICIZMA

77

utopijskog pristupa? Pitanje koje e biti jo umesnije, uzmemo li da kad pokua da proceni verovatne posledice ove ili one re forme, fragmentarni tehnolog mora da uini sve to je u njego voj moi da prooceni uinke svake mere na celinu drutva. Odgovarajui na ovo pitanje, neu da pokuavam da po vlaim tanu liniju razdvajanja izmeu dva metoda, ve u na stojati da obrazloim razliitu taku gledita s koje holistiki fragmentarani tehnolozi gledaju na zadatak reforme drutva. Holisti odbacuju fragmentaran pristup, smatrajui ga suvie umerenim; odbacivanje koje se, meutim, ne slae ba sasvim s njihovom praksom, jer u praksi oni uvek zapadaju u poma lo sluajnu i nevetu, mada ambicioznu i odlunu primenu ne ega to je u sutini fragmentaran metod, lien predostronosti i samokritike. Razlog je taj to se u praksi holistiki metod pokazuje nemoguim; ukoliko su vee holistike promene, utoliko su vee njihove nenamerne i umnogome neoekivane posledice, koje primoravaju holistikog inenjera da se okrene pogodnosti fragmentarne improvizacije. Naime, taj nain je karakteristiniji za centralizovano, ili kolektivistiko planira nje, nego za umereniju i obazriviju fragmentarnu intervenciju; a to stalno navodi utopijskog inenjera da ini neto to nije nameravao da ini, to jest, do poznatog fenomena neplanskog planiranja. Na taj nain, u praksi, razlika izmeu utopijskog i fragmentarnog inenjeringa pokazuje se kao razlika ne samo u razmeri ili polju delovanja, koliko u obazrivosti i spremno sti na neoekivana iznenaenja. Moglo bi se takoe rei da se u praksi ta dva metoda razlikuju i u drugim aspektima, a ne samo po razmeri i oblasti delovanja - suprotno od onog to oekujemo uporedimo li oba uenja koja se odnose na meto de svojstvene drutvenoj racionalnoj reformi. Od ta dva uenja, jedno u smatrati istinitim, a drugo lanim, kadrim da dovede do pogreaka, koje su i otklonjive i ozbiljne. Od dva metoda

78

Karl Poper

pak smatram da je jedan mogu, a da drugi prosto ne postoji i da je nemogu. Stoga, jedna od razlika izmeu utopijskog ili holistikog pristupa i fragmentarnog pristupa moe biti izraena na sledei nain: dok fragmentarni inenjer moe da prie problemu otvorena duha kad je re obimu, holista je unapred odluio da je mogua i nuna potpuna rekonstrukcija. Ta injenica ima dalekosene posledice. Ona upozorava utopistu protiv prihvatanja izvesnih sociolokih hipoteza, koje postavljaju granice institucionalnoj kontroli; na primer, protiv one pomenute ranije u ovoj taki, a koja izraava nepouzdanost koja se duguje linom elementu, ili ljudskom faktoru". Odbaciva njem a priori takve hipoteze, utopijski pristup kri naela na unog metoda. S druge strane, problemi vezani s nepouzdanou ljudskog faktora, nuno primoravaju utopistu, hteo on to ili ne, da pokua da kontrolie ljudski faktor institucional nim sredstvima, kao i da proiri svoj program tako da on ob uhvati ne samo preobraaj drutva saglasno planu ve i ove k a . Politiki problem bi bio onda u tome da se organizuju ljudski impulsi tako da usmeravaju svoju energiju na pravilne strategijske take i vode ukupan proces razvitka u eljenom pravcu." ini se da dobronamernom utopisti izmie to da taj program doputa mogunost neuspeha, pre no to bi i otpo eo. Jer zahtev za izgradnjom novog drutva, pogodnog da u njemu ive ljudi i ene, smenjuje sa zahtevom da ovi budu oblikovani" tako da pogoduju tom novom drutvu. To, ja sno, otklanja svaku mogunost provere uspeha, ili neuspeha novog drutva. Jer onima koji ne ele da ive u njemu, time samo priznaju da nisu jo spremni za to i da njihovi ljudski impulsi"
24

Problem oveka koji se pretvara" je naslov poglavlja iz dela ovek i drutvo od M a n h a j m a . Sledei navod je iz tog poglavlja s. 199 i dr.
2 4

BEDA

ISTORICIZMA

79

zahtevaju dalju organizaciju". Ali bez mogunosti provere, sva ko nastojanje da bude korien nauni" metod iezava. Holi stiki pristup nije saglasan sa istinski naunim stanovitem. Iako u zadatke ove rasprave ne ulazi utopijski inenje ring, ima dva razloga usled kojih bi on trebalo da bude razma tran u poslednje tri take. Prvo, jer je on u modi pod nazivom kolektivistiko (ili centralizovano) planiranje i treba ga otro odvajati od fragmentarne tehnologije" i fragmentarnog in enjeringa". Drugo, ne samo da je slian istoricizmu kad je re fragmentarnom pristupu, ve se esto javlja i kao element istoricistike ideologije.

22. NEPRIRODAN SAVEZ ISTORICIZMA I U T O P I Z M A Da postoji opozicija izmeu dva metodoloka pristupa, koji sam ja nazvao fragmentarna tehnologija" i istorici zam", jasno je uoio jo Mil. Postoje dve vrste sociolokih is traivanja", pisao je o n . U prvoj, postavlja se pitanje na primer , ta e biti ako se ... uvede opte pravo glasa, na sada njem nivou drutva ...? No, postoji i drugaiji vid istraivanja ... Ovde ... problem nije u tome kakvu e posledicu da izazove dati uzrok, na datom drutvenom nivou, ve koji uzroci proiz vode ... stanja drutva uopte." Poto Milova stanja drutva" upravo odgovaraju onome to smo nazvali istorijskim perio dima", jasno je da njegovo razlikovanje dva vida sociolokih istraivanja" odgovara naem razlikovanju dva pristupa: frag mentarna tehnologija" i istoricizam"; a to biva jo oigledni je, budemo li sledili izbliza Milov opis druge vrste sociolokog
25

Vid. J. S. Mil, Logika,

knjiga VI, gl. X, taka 1.

80

Karl Poper

istraivanja", koji je (pod uticajem Konta), kae on, iznad prve vrste i, kako on smatra, koristi istorijski metod". Kao to je pokazano ranije (u takama 1,17 i 18), istori cizam ne protivurei aktivizmu". Istoricistika sociologija se moe ak interpretirati kao svojevidna tehnologija, koja moe da pomogne (kako je govorio Marks), da skrati i olaka poraajne muke novog istoriskog perioda" - zaista, u Milovom opisu istorijskog metoda, mi nalazimo da je ta ideja formulisana na nain izrazito slian s Marksovim : Metod ovde okarakterisan, onaj je putem kojeg ... se nuno otkrivaju za koni drutvenog napretka. Tim putem mi ne samo da moemo odsad da vidimo daleko u budunosti oveanstva, ve i da odredimo koja vetaka sredstva mogu biti koriena ... da bi se ubrzao prirodan napredak, sve dok on bude delotvoran ... Takva praktina uputstva, zasnovana na najviem stepenu spekulativne sociologije, obrazovae najplemenitiji i najdelotvorniji deo politikog umea." Kao to stoji u ovom navodu, ne toliko tehnologija, ve fragmentarna tehnologija povlai razliku izmeu mog pristu pa i onog istoriciste. U meri u kojoj je istoricizam tehnologian njegov pristup nije fragmentaran ve holistiki". Holizam Milerovog pristupa veoma jasno se pokazje on da kada on objanjava ta je to stanje drutva (ili istorijski period): Stanje drutva", pie on, ... je u isto vreme stanje svih naj znaajnijih fakata, ili fenomena." Primerima takvih fakata, inter alia, mogu da poslue: Stanje industrije, bogatstva i njegove
26 27

Logic, knj. VI, gl. X, ta. 8. Marksov tekst (naveden ranije u taki 17) preuzet je iz njegovog predgovora uz prvo izdanje Kapitala. Primedba koja pokazuje da mu je Milov utilitarizam p o m o g a o da izbegne da k o r i s t a n " (beneficial) definie kao sinonim za progresivan"; to jest, da uprkos svom progresivizmu, nije on podravao istoricistiku teoriju mora la (up. ta. 19), koju su razvili Spenser i Engels (a u nae vreme Vadington; vi deti njegovo delo Nauka i etika).
2 6 2 7

BEDA

ISTORICIZMA

81

raspodele; podela drutva na klase, kao i uzajamni odnosi tih klasa; zajednika verovanja koja gaje; oblik vladavine, kao i najvaniji zakoni i obiaji." U zakljuku, Mil karakterie sta nje drutva na sledei nain: Stanja drutva slina su ... razli itim dobima pojedinog organizma; to su stanja ne jednog ili vie organa ili funkcija, ve itavog organizma." ^ Naime, holizam, upravo, radikalno razlikuje istoricizam od svake fragmentarne tehnologije i omoguava njegovu po vezanost sa odreenim vrstama holistikog, ili utopijskog in enjeringa. Svakako je to u neemu neobian savez; jer kao to smo videli (u taki 15) postoji sasvim odreena razlika izmeu pri stupa istoriciste i pristupa drutvenog inenjera, ili tehnologa, pod uslovom da pod drutvenim inenjeringom podrazumevamo izgradnju socijalnih institucija, saglasno planu. S gledita istoricizma, istoricistiki pristup je onako radikalno suprotan svakom drutvenom inenjeringu, kao to se razlikuje pristup meteorologa, do onog pristupa maioniara koji izvodi pada nje kie; saglasno tome, drutveni inenjering (ak i fragmen taran pristup) bio je napadnut od istoricista kao utopijski . Uprkos tome, mi nalazimo da je istoricizam veoma esto po vezan upravo sa onim idejama koje su tipine za holistiki, ili utopijski drutveni inenjering, poput ideje novog poretka", ili centralnog planiranja". Dva tipina predstavnika ovoga saveza su Platon i Marks. Platon je bio pesimist i verovao da je svaka - ili goto vo svaka - promena nazadovanje; bio je to njegov zakon istorijskog razvoja. Stoga njegov utopijski projekat ima za cilj da
2 29

2 8

2 9

Mil, ibid., taka 2 (isticanja su moja). Videti take od 15 do 17; a naroito Engels: Socijalzam,

utopijski

nauni.

82

Karl Poper
30

zaustavi svaku promenu ; i to je ono to bi u nae vreme bilo nazvano statikim". Marks je pak bio optimista i mogue (kao Spenser) pristalica istoricistike teorije. Saglasno tome, njegov utopijski projekat bio je radije projekat dinamikog" drutva, ili drutva u razvoju, nego drutva koje zaostaje u to me. On je predviao i nastojao da aktivno sledi razvoj koji bi se dovrio u idealnoj utopiji i ne bi poznavao nikakvo politi ko, ili ekonomsko nasilje: drava iezava, svako lice slobod no postupa saglasno svojim sposobnostima i sve njegove po trebe su zadovoljene. Najznaajniji element koji povezuje istoricizam sa utopizmom je, nesumnjivo, holistiki pristup, zajedniki i jednom i drugom. Za istoricizam je znaajan razvoj ne sa aspekta dru tvenog ivota, ve drutva kao celine"; slino tome je utopij ski inenjering holistiki. Oba previaju vanu injenicu, koja e biti iznesena u sledeoj taki, a to je da celovitosti" u tom smislu ne mogu biti objekat naunog istraivanja. Obe strane su nezadovoljne fragmentarnim krpljenjem" i snalae njem": ele da usvoje radikalnije metode. A obojica su, i isto ricista i utopista, ini se, impresionirani, a katkad i duboko uznemireni, promenom drutvene sredine (iskustvo, esto uasavajue i katkad opisivano kao socijalni krah"). Saglasno tome, obojica pokuavaju da racionalizuju ovu promenu, je dan predskazujui tok drutvenog razvoja, a drugi insistira njem na tome da e promena biti ili pod strogom, ili pod pot punom kontrolom, ili ak u celosti obustavljena. Pri tom, kon trola mora biti potpuna, jer u svakom delu drutvenog ivota koji nije tako kontrolisan, mogu da se pritaje opasne sile, ka dre da izazovu nepredvidljive promene.

O tome sam podue raspravljao u delu: Otvoreno neprijatelji.

3 0

drutvo

i njegovi

BEDA

ISTORICIZMA

83

Druga povezanost izmeu istoriciste i utopiste je u tome da obojica veruju da se njihovi ciljevi ne javljaju rezultatom iz bora, ili moralne odluke, ve da ih oni mogu otkriti naunim putem, u svojim oblastima istraivanja. (Po tome se oni razliku ju od fragmentarnog tehnologa i inenjera, ba kao i od inenje ra fiziara.) I istoricista i utopista veruju da mogu da iznau u emu se sastoje istiniti ciljevi drutva"; na primer, utvriva njem njegovih istorijskih stremljenja, ili dijagnosticiranjem po trebe vremena". Na taj nain, oni su spremni da prihvate vrstu istoricistike moralne teorije (videti taku 18). Nije sluajno to da mnogi autori koji brane utopijsko planiranje" govore da je planiranje gotovo neizbeno, usled smera u kome se odvija isto rija, pa eleli mi to ili ne, moramo da planiramo. U istom istoricistikom duhu, ovi autori prekoravaju svoje oponente da su mentalno zaostali, videvi glavni zadatak u tome da: slome stare navike miljenja i nau nove kljueve razumevanja promenljivog sveta." Oni tvrde da se na ten dencije drutvenih promena ne moe uspeno da utie, niti da ove budu skrenute", sve dok se ne odreknemo fragmentar nog pristupa, ili duha snalaenja". No, moe se sumnjati da li je novo miljenje na nivou planiranja" , kao to se pretpo31 32 33

Vid. na primer, . Manhajm: ovek i drutvo, s. 6. (i drugde) gde se kae da: Nema vie izbora izmeu planiranja i neplaniranja, ve jedino izmeu dobrog i loeg planiranja"; ili F. Cvajg: Planiranje slobodnih drutava (1942), s. 30, koji odgovara na pitanje da li je plansko drutvo poeljnije od neplanskog i kae da se to pitanje nadalje ne postavlja, poto je ono za nas ve reeno sadanjim pravcem istorijskog razvoja.
3 1 3 2

K. Manhajm, nav. delo, s. 33; sledei navodi su iz ibid.,-s. 7.

K. Manhajm, jednako kao i Kont, razlikuje tri etape" u razvoju miljenja: (1) pokuaji i pogreke, ili sluajna otkria, (2) inventivnost i (3) planiranje (ibid., s. 150 i d.). Daleko sam od toga da se sloim s njegovim uenjem, poto mi se ini da se metod pokuaja i pogreki (2) pribliava metodu nauke, daleko vie od metoda ostalih eta pa". - A dodatan razlog da se holistiki pristup drutvenim naukama smatra za prednauan, u tome je to on sadri elemenat perfekcionizma. Meutim, poto jednom shvati mo da ne moemo da ostvarimo raj na zemlji, ve da samo malo poboljamo stanje stva ri, postajemo svesni takoe i da moemo to initi samo malo-pomalo.
3 3

84

Karl Poper

stavlja, jer je holizam, ini se, prilino staro miljenje, barem od Platona naovamo. Lino verujem da mnogi argumenti idu u prilog stanovita po kome holistiki nain miljenja (bilo drutvu" ili prirodi"), daleko od toga da predstavlja visoki nivo, ili poslednji stepen razvoja miljenja karakterie predna unu epohu.

23. KRITIKA HOLIZMA Poto sam otkrio sopstvenu sklonost i skicirao gledite koje lei u osnovi moje kritike, kao i suprotnost izmeu fragmentarnog pristupa s jedne strane i istoricizma i utopizma s druge, prei u na glavni zadatak, a to je analiza istoricistikih uenja. Poeu ukratko kritikom holizma, poto se ini da je on zasad jedno od najvanijih stanovita u teoriji koju napa damo. U savremenoj holistikoj literaturi postoji sutinska razlika u upotrebi rei celovitost" (whole). Koristi se da oznai a) skup svih svojstava ili aspekata neke stvari, a osobito svih odnosa iz meu delova koji je ine i b) neka specijalna svojstva ili aspekte stvari kojoj je re, naime, takvih koji ine da ona bude organizovana struktura, pre no prosta gomila". Celovitosti u smislu b) javljaju se objektom naunog prouavanja, naroito u koli tzv. getalt psihologije i stvarno nema razloga zato ne bismo prouavali takve aspekte kao zakonitosti struktura (recimo sime triju) na koje se nailazi u nekim stvarima, kao to su organizmi, elektrina polja ili maine. Prema getalt psihologiji, stvarima koje imaju takvu strukturu, mogue je rei da su neto vie od agregata - vie nego prosta suma delova". Svaki primer iz getalt teorije pokazuje da se celovitosti u smislu b) sasvim razlikuju od onih u smislu a). Ako zajedno s

BEDA

ISTORICIZMA

85

getalt teoretiarima smatramo da je melodija neto vie nego prosti zbir, ili niz muzikalnih tonova, onda biramo, u cilju prouavanja, samo jedan od aspekata ovog niza. A taj se aspekat moe jasno razlikovati od drugih aspekata, takvih kao to je apsolutna visina prvog od zvukova, ili njegova srednja ap solutna jaina. No postoje drugi getalt aspekti, ak jo ap straktniji od aspekata melodije, na primer, ritam melodije. Jer, razmatrajui ritam, mi zanemarujemo ak relativnu visinu zvuka, koja je vana za melodiju. Dakle, po tome to je selek tivno, getalt prouavanje, a time i prouavanje svake celovitosti u smislu b), otro se razlikuje od prouavanja totaliteta, to jest, celovitosti u smislu a). Dakle, na injenici da je celovitosti u smislu b) mogue nauno prouavati, ne treba se pozivati da bismo opravdali potpuno drugaiju nameru da nauno budu prouavane celo vitosti u smislu a). Ova poslednja namera mora biti odbaena. Prouavajui neku stvar, mi smo primorani da izdvojimo po jedine njene odvojene aspekte. Nemamo mi mogunosti da posmatramo ili opisujemo deo sveta kao celinu, ili deo priro de kao celinu. U stvari, ak i najmanji ali celovit deo, ne moe biti tako opisan poto je svaki opis nuno selektivan. Mogu e je ak rei da celovitosti u smislu a) nikada ne postaju objektom naune, ili druge delatnosti. Ako uzmemo organizam i prenesemo ga na drugo mesto, onda postupamo s njim kao s fizikim telom, zanemarujui mnoge od njegovih aspekata.
34

H. Gomperc: Weltanschauungslehre II/I (1908), s. 63 istie da deo stvarnosti, poput vrapca koji nestano oblee, moe biti opisan pomou veoma razliitih stavova koji slede, a od kojih svaki odgovra nekom razliitom aspektu istoga. Ova ptica leti." - Evo vrapca." - Gledajte ivo bie." - Neto se ovde kree." - Ovde se pretvara energija." - Nije ovo sluaj perpetuum mobil." - Neto malo je preplaeno." Jasno je da ni u kom sluaju ne moe biti zadatak nauke da nastoji da dovri takvu listu, koja je nuno beskonana. - F. A. fon Hajek u Ethics LIV (1943), bei. 5, skicira kritiku holizma, veoma slinu onoj koju smo izneli ovde u tekstu.

86

Karl Poper

Ako ga usmrtimo, mi razaramo neka njegova svojstva, ali ni kada ne sva. Naime, ak i ako ga razdvojimo na delove, ili spalimo, ne moemo nikako razoriti ukupnost svojstava i svih uzajamnih veza izmeu delova. No injenica da celovitosti u smislu totaliteta ne mogu biti predmet naunog prouavanja, ili bilo koje druge aktivno sti, kao to su kontrola ili rekonstrukcija, ini se da je izmakla holistima, ak i onima meu njima koji doputaju da je, po pravilu, nauka selektivna . Oni ne sumnjaju u mogunost na unog saznanja drutvene celovitosti (u smislu totaliteta), jer se pozivaju na prethodno u getalt psihologiji. Po njihovom ubeenju, razlikovanje izmeu getalt pristupa i naina prou avanja drutvenih celovitosti u smislu a), koja obuhvataju strukturu svih drutvenih i istorijskih dogaaja epohe, lei prosto u tome da getalt moe da se shvati putem neposred nog intuitivnog opaanja, dok su drutvene celovitosti suvi e zamrene da bi mogle biti pojmljene na prvi pogled", tako da se mogu dosegnuti samo postupno posle dugog razmilja nja, budu li svi ovi elementi oznaeni, ureeni i sloeni." Krae govorei, holisti ne uviaju da getalt ponaanje prosto nema nieg zajednikog sa celovitou u smislu a), da sve zna nje, bilo intuitivno, bilo diskurzivno, mora biti znanje ap straktnim aspektima, kao i da mi nikada ne saznajemo kon kretnu strukturu same drutvene realnosti." Prenebregavi ovu taku, oni insistiraju da specijalistiko prouavanje ne vanih detalja" mora biti dopunjeno integrativnim ili sintetikim
35 36 37

K. Manhajm opisuje (nav. d. s. 167) selektivnu ili apstraktnu nauku kao eta pu kroz koju sve nauke koje tee preciznosti moraju proi".
3 5

U vezi s tri sledea navoda, uporedi Manhajm, nav. d., s. 184; vid. takoe s. 170, belekuis. 230.
3 6

Ibid., s. 230. Uenje po kome moemo stei vrstu konkretnog saznanja stvarnosti po sebi", je veoma poznato kao deo onoga to se moe tehniki opisati kao misticizam, a ista je stvar i s priom celovitosti" (wholes).
3 7

BEDA

ISTORICIZMA

87

metodom, usmerenim na rekonstrukciju celovitog procesa"; tvrdei da e sociologija produiti da ignorie sutinu proble ma, sve dok specijalisti ne sagledaju probleme kao celinu." Meutim, holistiki metod nuno ostaje da bude samo pro gram. Stoga i nije nikada dat nijedan primer naunog opisa celovite i konkretne drutvene situacije. Sto je i nemogue, poto bi u svakom takvom sluaju bilo lako izdvojiti one aspekte ko ji su bili zanemareni, a koji mogu, ipak, biti od najvieg zna aja u ovom ili onom kontekstu. Holisti ne samo da planiraju prouavanje itavog dru tva putem nemogueg metoda, ve i imaju plan za kontrolom i reformom drutva kao celine". Oni proriu da se mo dr ave mora uveavati, sve dok drava ne postane gotovo istovetna s drutvom." Intuicija koju izraava ovaj navod do voljno je jasna. To je totalitarna intuicija. Ali ta jo, sem to izraava tu intuiciju, oznaava ovo predskazanje? Termin drutvo" obuhvata, naravno, sve drutvene relacije, ukljuu jui i sve line relacije; relacije majke prema detetu, ba kao i relacije dejeg zdravstvenog radnika prema svakom od njih. Iz mnogih razloga je sasvim nemogue kontrolisati sve, ili gotovo" sve, te odnose; barem stoga to sa svakom novom kontrolom drutvenih relacija, mi sazdajemo mnotvo drugih koje treba kontrolisati. Ukratko, ta nemogunost je logika . (Pokuaj
38 39 40 41

Videti, na primer, nav. d., s. 26 i 3 2 . Moja kritika holizma ne znai da se protivim uzajamnom proimanju razliitih oblasti nauke. Osobito kad smo suoeni s odreenim fragmentarnim problemom, koji bi mogao biti potpomog nut takvom jednom saradnjom, niko se ne bi osmelio da se tome usprotivi. N o , re je neemu sasvim drugom, nego to je plan da se dosegnu konkretne celovitosti m e t o d o m sistematske sinteze, ili neeg slinog.
3 8

Vid. nav. delo, s. 3 3 7 ; kao i beleku 2 3 , gore. Navedena formula je gotovo identika s o n o m koju daje C. mit. Holisti se mogu nadati da postoji izlaz iz potekoe, tako to bi bila poreknuta valjanost logike, koju je, misle oni, smenila dijalektika. Nastojanje koje sam ja pokuao da spreim u ta je dijalektika?, Mind, N.S. XLIX (1940), s. 403 i dr.
3 9 4 0 4 1

88

Karl Poper

koji vodi do beskrajnog regresa; do neeg slinog dolazi i u sluaju kada se pokua da se proui itavo drutvo - to bi nu no moralo da ukljui samo to prouavanje.) Meutim, nema nikakve sumnje da utopisti planiraju, upravo, nemogue, jer nam ak govore da je, izmeu mnogih stvari, mogue obliko vati lino optenje na realistiniji nain". (Naravno, niko ne sumnja da je celovitosti u smislu b) mogue oblikovati, kontrolisati i ak sazdati, suprotno od celovitosti u smislu a); na pri mer, moemo stvoriti melodiju, ali to nema nieg zajednikog sa utopijskim snovima totalnoj kontroli.)
42

Toliko utopizmu. Sto se tie njegovog odraza na istori cizam,. stanje je jednako beznadeno. Istoricistiki holisti esto implicitno tvrde da je istorijski metod adekvatan prouavanju celovitosti, u smislu totalnosti. Ali je to prosto nesporazum, nastao usled spajanja istinskog verovanja da se istorija, za raz liku od teorijskih nauka, bavi konkretnim pojedinanim lino stima, pre no apstraktnim optim zakonima, s pogrenim verovanjem da se konkretne" individue, za koje se istorija za nima, mogu poistovetiti s konkretnim" celovitostima u smi slu a). No to je nemogue; jer se istorija, kao i svako drugo is traivanje, moe baviti samo odabranim aspektima objekata za koje se zanima. Pogreno je verovati da je mogua istorija u holistikom smislu rei, istorija stanja drutva, to bi pred stavljalo celinu drutvenog organizma", ili sve drutvene i istorijske dogaaje epohe". Ta ideja potie iz intuitivnog shvatanja istorije oveanstva, kao irokog i obuhvatnog toka razvoja.
43

Vid. K. M a n h a j m , nav. d., s. 202. Moe se rei da je psiholoki holizam sada itekako u modi kod teoretiara vaspitanja. Uenje da se istorija bavi konkretnim individualnim celinama", a to mogu biti lica, dogaaji ili epohe, naroito je p r o p a g i r a o Troel. Njegovu isti nitost je M a n h a j m stalno imao u vidu.
4 2 4 3

BEDA

ISTORICIZMA

89

Ali takva istorija ne moe da se napie. Svaka pisana istorija je istorija izvesnog uskog aspekta tog totalnog" razvoja, dok je ona itekako nepotpuna, ak i s deliminog i nepotpunog aspekta. Spoj holistikih stremljenja utopizma i istoricizma vidljiv je iz sledeeg karakteristinog tvrenja: Mi nikada nismo imali priliku da sazdamo itav sistem prirode i upravljamo njime tako celovito, kao to moramo da inimo danas s naim drutvom i stoga nismo nikada mogli da prodremo u istoriju i strukturu individualnih svetova prirode. Coveanstvo tei ... da regulie celinu drutvenog ivota, iako nikada nije pokua lo da sazda izvesnu drugaiju prirodu ..." Tvrenje koje ilustruje pogreno verovanje da ako elimo kao holisti da se ba vimo itavim sistemom prirode", bilo bi korisno usvojiti istorijski metod. No prirodne nauke, poput geologije, koje su usvojile ovaj metod, jo uvek su daleko od toga da ovladaju itavim sistemom" svog predmeta. Tvrenje koje slui takoe i kao ilustracija pogrenog gledita da je mogue ustano viti", ili upraviti", ili regulisati", ili sazdati" celovitosti u smislu (a). A to to mi nikada nismo mogli da sazdamo i usmerimo itav sistem prirode", svakako je istina, samo stoga to nismo u stanju da sazdamo i upravljamo bilo kojim pojedi nanim delom fizikig sveta, u njegovoj sveukupnosti". A to je nemogue. To su ili utopijski snovi, ili moda nesporazumi. A re i nam da smo prinueni da inimo neto to je logiki nemogue, naime, da sazdamo i upravljamo itavim sistemom drutva, kao i da reguliemo celinom drutvenog ivota, znai prosto po kuaj da nam se zapreti istorjskim silama" i pripadnim razvit kom" to sve ini da je utopijsko planiranje neizbeno. Sluajno, navedeni citat je zanimljiv i po tome to doputa znaajnu injenicu da ne postoji bilo kakva fizika analogija s
44

K. M a n h a j m , nav. d., s. 175 i dr. (Isticanja su moja.)

90

Karl Poper

holistikin inenjeringom, ili odgovarajuom naukom". Sto ga traenje analogije izmeu prirodnih i drutvenih nauka sva kako je korisno za razjanjenje ovog pitanja ovde. Takav je logiki status holizma, kao stene na kojoj smo pozvani da sagradimo na svet. Mogue je dodati jo jednu kritiku primedbu na celovi tosti u smislu (b), kojoj sam pridao nauni status. Ne oduzi majui nijednu re od onog to sam izneo, da mi retko sazna jemo trivijalnost, kao i nejasnou tvrenja da je celina vea od zbira svojih delova. ak su tri jabuke na tanjiru neto vie od njihovog prostog zbira", sve dok postoje nuno izvesne rela cije izmeu njih (najvea moe, ili ne moe leati izmeu dru gih itd.): relacije koje ne slede iz injenice da postoje tri jabu ke i da to moe biti nauno istraivano. Isto tako, toliko na glaavana suprotnost atomistikog" i getalt pristupa u celo sti je neosnovana, barem kada je re atomskoj fizici: jer atomska fizika prosto ne sumira" svoje elementarne estice, ve prouava sisteme estica s take gledita koja se jasno tie celovitosti u smislu (b). Ono to veina getalt teoretiara hoe da kae je da po stoje dve vrste stvari: gomile" u kojoj nema nikakvog poret ka i celovitosti" gde je mogui poredak, simetrija, zakoni tost, sistem ili strukturni plan. Dakle, reenica poput: Orga nizmi su celine", svodi se na trivijalnost, naime, na to da u or ganizmu moemo razlikovati izvestan poredak. Osim toga, ta kozvana gomila", po pravilu, ima takode svoj getalt aspekat, upravo kao i primer koji se esto navodi sa elektrinim po45

Videti, na primer, Paulijev princip izuzea. - to se tie sociologa, ide je kao to su takmienje, ili podela rada, moraju da budu savreno jasne da nas atomistiki" ili individualistiki" pristup ni na koji nain ne spreavaju da prihvatimo to da je svaka jedinka u interakciji sa svima ostalima. (U psihologi ji je situacija drugaija, zato to se ini da atomizam ovde ne moe da se primeni, uprkos m n o g i h pokuaja da do toga dode.)
4 5

BEDA

ISTORICIZMA

91

ljem. (Uzmimo pravilo po kome se pritisak poveava u gomili kamenja.) Dakle, ta razlika nije samo trivijalna, ve suvie ne jasna. I nije primenljiva na razne vidove stvari, ve na razne aspekte jednih te istih stvari.

24. HOLISTIKA TEORIJA DRUTVENIH EKSPERIMENATA Holistiko miljenje je naroito tetno po svom uticaju na istoricistiku teoriju drutvenih ekperimenata (to smo izneli u taki 2). Iako e se fragmentaran tehnolog sloiti sa istoricistikim gleditem da su masovni, ili holistiki drutveni eksperimenti, ako su uope mogui, krajnje nepogodni za na une ciljeve; on e odluno odbaciti pretpostavku, zajedniku i istoricizmu i utopizmu, da drutveni eksperimenti, da bi bili realistiki, moraju da imaju karakter utopijskih pokuaja da bude promenjeno drutvo u celini. Nau bi kritiku valjalo otpoeti razmatranjem oevidnog prigovora utopijskom programu, a to je naime, da mi ne posedujemo eksperimentalno znanje nuno za takav jedan podu hvat. U osnovi projekta inenjerafiziara lei eksperimentalna tehnologija, dok su sva naela njegove delatnosti proverena eksperimentalno u praksi. No, holistiki projekat drutvenog inenjeringa se ne zasniva na takvom praktinom iskustvu. Na taj nain navedena analogija izmeu fizikog miljenja i holi stikog drutvenog inenjeringa iezava; holistiko planiranje ispravno nazivaju utopijskim", poto je nauna osnova tih planova prosto nepostojea. Suoen s tom kritikom, inenjer utopist je spreman da dopusti potrebu za praktinim iskustvom i eksperimentalnom tehnologijom. No on e rei da mi nikada nita neemo znati

92

Karl Poper

o tim sadrajima, ako odbijemo da vrimo drutvene eksperi mente ili - to je za njega jedno te isto - holistiki inenjering. Moramo nekako poeti, kae on, korienjem bilo kog znanja koje imamo, bilo da je ono veliko ili malo. Ako posedujemo danas znanje konstrukcijama aviona, to je samo stoga to se neki pionir", koji nije imao takvo znanje, osmelio da kon struie i oproba prvi vazdihoplovni aparat. Dakle, utopista e ak rei da holistiki metod, za koji se on zalae, nije nita drugo do eksperimentalni metod primenjen na drutvo. Jer, zajedno sa istoricistom, on tvrdi da bi eksperimenti malih raz mera, poput onog uvoenju socijalizma u fabriku, selo ili neki srez, bili savim neubedljivi; takvi izolovani, ili Robinson Kruso eksperimenti", ne mogu nam nita rei sa vremenom drutvenom ivotu u velikom drutvu". Oni ak zasluuju da budu nazvani utopijski", u (marksistikom) smislu u kome ova re podrazumeva zanemarivanje istorijskih stremljenja. (U datom sluaju bila bi to stremljenja ka rastuoj meuzavisno sti socijalnog ivota.) Vidimo da se utopizam i istoricizam slau u tome da so cijalni eksperiment (ako tako neto postoji) ima vrednost u sluaju da se sprovodi u holistikoj razmeri. Ova iroko ras prostranjena predrasuda zahteva verovanje da se planirani eksperimenti" u socijalnoj sferi retko ostvaruju i da se radi prikaza rezultata sluajnih eksperimenata", izvoenih dotad na tom polju, moramo da obratimo istoriji: Protiv ovog gledita istiem dva prigovora: (a) da ono previda one fragmentarne eksperimente koji su od bitnog znaa ja za svako drutveno saznanje, kako nauno, tako i prenauno;
46

Bilo je to i Milovo gledite kad je govorio drutvenim eksperimen tima da r a z u m e se, nije u naoj moi da sprovedemo bilo koji od njih. Moe mo jedino da p r a t i m o one koje sazdaje priroda... k a o sled pojava zapisanih u istoriji..." (vid. Logic, knj. VI, gl. VII, ta. 2)
4 6

BEDA

ISTORICIZMA

93

(b) da holistiki eksperimenti jedva posebno doprinose naem eksperimentalnom saznanju; kao i da ih je mogue zvati eks perimentima" samo u smislu u kome je ta re sinonim s delovanjem iji je ishod nejasan, ali ne i u smislu oznake sredstva za sticanje znanja na nain uporedivanja dobijenih i oekiva nih rezultata. Sto se tie (a), moe se uoiti da holistiko gledite na drutvene eksperimente ostavlja bez objanjenja injenicu da vladamo velikom koliinom eksperimentalnih znanja dru tvenom ivotu. Postoji razlika izmeu biznismena, organiza tora, politiara, generala sa iskustvom i bez. Oni se razlikuju po svom drutvenom iskustvu, steenom ne samo na prostom posmatranju, ili promiljanju onoga to je opaeno, ve na osnovu napora za postizanjem izvesnog praktinog cilja. Mo ra se prihvatiti da je znanje koje se stie na taj nain obino donauno, pa je, dakle, vie slino znanju dobivenom u rezul tatu sluajnog posmatranja, nego znanju steenom na osnovu paljivo osmiljenih naunih eksperimenata; no nema razloga poricati da znanje kome je re poiva pre na eksperimentu, nego na prostom posmatranju. Bakalin koji otvara novu prodavnicu izvodi drutveni eksperiment; ak i ovek koji eka u red pred pozoritem stie eksperimentalno tehnoloko znanje, zahvaljujui emu sledei put rezervie kartu ranije, a to je po novo ovakav eksperimenat. A ne treba zaboraviti ni da su sa mo praktini eksperimeni nauili kupce i prodavce da se cene na tritu sniavaju sa svakim porastom ponude, a poveava ju s porastom potranje. Primerima fragmentarnih eksperimenata na neto iroj osnovi sluila bi odluka monopoliste da promeni cenu svog proizvoda; uvoenje od strane privatnog ili drutvenog osigu ravajueg zavoda novog vida zdravstvenog osiguranja ili osi guranja na radu; uvoenje novog poreza na promet ili politi ke smanjivanja trgovakog obrta. Svi se ovi eksperimenti izvode

94

Karl Poper

pre s praktinim, nego s naunim ciljem. tavie, neke krupne firme su takode vrile eksperimente s promiljenim ciljem uve avanja znanja tritu (naravno, da bi kasnije poveale pro fit), a ne u cilju neposrednog poveanja profita. Ta situacija veoma lii na situaciju u fizikom inenjeringu, kao i na onu u sluaju donaunih metoda, koji su omoguili tehnoloko zna nje stvarima kao to su konstrukcija brodova ili vetina mo replovstva. ini se da nema razloga da ne budu usavravana oba metoda, a potom smenjeni jo osmiljenijom, u naunom pogledu, naunom tehnologijom; to jest, jo sistematinijim pristupom u istom smeru koji poiva ne samo na eksperimen tu, ve i na kritikom promiljanju. Saglasno ovom fragmentarnom gleditu, nema jasne grani ce izmeu prednaunih i naunih eksperimentalnih pristupa, iako je znaaj to savesnije primene naunih, kao kritikih meto da, veoma veliki. Oba pristupa u osnovi, moe se uzeti, koriste metod pokuaja i pogreaka. Mi inimo pokuaje: to jest, ne sa mo to prosto registrujemo ono to opaamo, ve aktivno poku avamo da resimo izvesne, manje ili vie praktine i odreene probleme. A ostvarujemo napredak, ako i samo ako smo sprem ni da uimo na svojim grekama: da ove prepoznamo i kritiki koristimo, umesto da dogmatski istrajemo na njima. Iako se ta kva analiza moe pokazati trivijalnom, ona opisuje, po meni, metod tih empirijskih nauka. Taj metod zadobija sve vei nau ni karakter, u meri u kojoj smo slobodnije i savesnije pripremljeni da rizikujemo ako pokuamo, kao i ukoliko kritinije gledamo
47

Sidni i Beatris Veb: Metodi socijalnog prouavanja (1932), s. 221 i dr., navo de sline primere drutvenih eksperimenata. Meutim, sami ne razlikuju dve vrste eks perimenata koje mi nazivamo fragmentaran" (piecemeal) i holistiki", iako je njiho va kritika eksperimentalnog metoda (vid. s. 226, isprepletenost posledica"), naroito ubedljiva kao kritika holistikih eksperimenata (kojima se, izgleda, oni dive). tavie, njihova se kritika oslanja na argument varijabilnosti", za koji smatram da nije znaa jan; videti ta. 25, nie.
4 7

BEDA

ISTORICIZMA

95

na pogreke koje uvek inimo. A ova formula se ne tie samo metoda eksperimenta, ve i odnosa izmeu teorije i eksperimen ta. Sve su teorije pokuaji; one su privremene hipoteze koje izno simo da bismo proverili da li su valjane ili nisu - a svaka ekspe rimentalna potvrda samo je rezultat provera, vrenih u kriti nom duhu, pri pokuaju da se iznae gde teorije gree. Za fragmentarnog tehnologa, ili inenjera, to znai da, ako eli da uvede naune metode u izuavanje drutva i politi ke, bilo bi najneophodnije usvajanje kritikog stava kao svest tome da je nuan ne samo pokuaj ve i pogreka. On mora da navikne da ne oekuje pogreke samo, ve i da ih savesno trai. Svi mi patimo od izvesne nenaune slabosti, naime, da uvek elimo da budemo u pravu, slabosti za koju se ini da je osobito rasprostranjena meu profesionalnim politiarima, kao i meu amaterima. No jedini nain da bude primenjeno neto slino naunom metodu u politici, bilo bi da se poe od pretpostavke da nema politike radnje koja bi prola bez ne zgoda ili nepoeljnih posledica. Traiti i nai te pogreke, ana lizirati i uiti na njima - u tome je zadatk nunika-etiara, kao i politiara-teoretiara. Nauni metod u politici pokazuje da je veliko umee ubediti sebe da nismo uinili nikakvu pogre ku, da ove ne priznajemo, skrivamo i pripisujemo drugima, zamenjeno viim umeem prihvatanja odgovornosti za njih, pokuaja uenja na njima, kao i primene takvog znanja da bi smo ih mogli izbei u budunosti.
48

Vratimo se sada na taku (b), kao kritiku gledita da je mogue uiti na holistikim eksperimentima, ili, tanije, na drutvenim merama, bliskim onome emu sanjaju holisti (jer

Potpunija analiza metoda savremene fizike moe se nai u mome delu Logi ka naunog istraivanja; videti takoe i Sta je dijalektika?", Mind 49, s. 403 i d. Vide ti i, na primer, Tinbergen: Statistika provera teorija ciklinom biznisu, tom II, s. 21: Konstrukcija modela... stvar je pokuaja i pogreki" itd.
8

96

Karl Poper

su holistiki eksperimenti u radikalnom smislu reforme celog drutva" logiki nemogui, to sam pokazao u prethodnoj taki). Naa osnovna misao je veoma prosta: dosta je teko kritikovati vlastite pogreke, ali je gotovo nemogue da istrajemo na kritikom stavu s obzirom na postupke koji se tiu ivota veeg broja ljudi. Drugim recima, uiti na ozbiljnim grekama veoma je teko. Razlozi za to su dvostruki: i tehniki i moralni. Poto mnogo toga nastaje u isto vreme, nemogue je rei koja poje dinana mera uslovljava koji od rezultata; ili pak pripiemo li izvestan rezultat odreenoj meri, inimo to na osnovu nekog teorijskog znanja steenog ranije, a ne na osnovu holistikog eksperimenta kome je re. Taj nam ekspeiment ne pomae da odreene rezultate pripiemo odreenim merama; sve to moemo da uinimo je da pripiemo ovome itav rezultat", a ta god da oznaava, svakako je teko prosuditi. ak i naj vei napori da bude osigurana, dobro potkrepljen, nezavisan i kritiki opis ovih rezultata, jedva da dovode do uspeha. No, izgledi da e takvi napori biti preduzeti, su zanemarljivi. Su protno, sasvim je verovatno da jedna slobodna rasprava ho listikom planu, kao i njegovim posledicama, ne bi bila tole risana. Razlog je u tome to svaki pokuaj masovnog planira nja stvara brojne neprijartnosti za mnoge ljude, najblae ree no, za dui vremenski period. Stoga e uvek postojati suprot stavljanja planu i pritubi na njega. Na mnoge od ovih poslednjih, inenjer utopista mora da se pravi gluv, ako hoe da stig ne bilo gde; u stvari, deo njegovog posla bio bi da odbaci nera zumne primedbe. No zajedno s njima, mora neizbeno da izo stavi i onu razumnu kritiku. A prosta injenica, da izrazi neza dovoljstva moraju da budu obuzdani, svodi ak i izraz najvi eg entuzijazma na beznaajnost. Na taj nain, bie teko obja sniti injenice, to jest, posledice plana na konkretnog graani na; a bez ovih injenica, nauna kritika bi bila nemogua.

BEDA

ISTORICIZMA

97

No, potekoa spajanja holistikog planiranja s naunim metodama je fundamentalnija, nego to je uopte do sada ka zano. Holistiki planer previa injenicu da je lako centralizovati vlast, ali da nije mogue centralizovati sve znanje raspro stranjeno meu ljudima, a ija bi centralizacija bila nuna da bi se centralizovanom vlau mudro rukovodilo. No, ta je i njenica imala dalekosene posledice. Poto ne moe da sazna ta je u duhu toliko mnogo jedinki, on mora da pokua i uprosti svoje probleme, uklanjajui individualne razlike: on mora da pokua da kontrolie i da ematizuje interese i verovanja putem obrazovanja i propagande. A taj pokuaj vrenja vla sti nad duhovima, mora da razori poslednju mogunost izna laenja ta ljudi stvarno misle, jer, jasno, on nije u skladu sa slobodnim izraavanjem misli, a naroito kritike misli. Na kraju krajeva, on nuno razara saznanje, a ukoliko je vee sri canje vlasti, utoliko je vei gubitak saznanja. Tako se politi ka vlast i drutveno saznanje nekako dopunjuju", u smislu koji Bor daje ovoj rei. A moe ispasti da je to jedina jasna ilu stracija ovog teko uhvatljivog pojma koji je inae u modi.
49 50 51

Zapaanje da nije mogue posedovati znanje potrebno radi planiranja i koncentrisano u samo jednoj glavi", duguje se Hajeku; vid. Kolektivistiko ekonomsko pla niranje, s. 210. (Videti takode i bei. 16, gore). ^ Jedna od najglavnijih taaka Spinozine politike teorije jeste nemogunost da se sazna i bude kontrolisano ono to misle drugi. On tiraniju" definie kao pokuaj ostvarenja nemogueg i vrenja vlasti tamo gde to ne moe biti injeno. Valja se podsetiti da Spinoza nije bio u pravom smislu rei liberal i da nije verovao u institucionalnu kontrolu vlasti, ve je smatrao da vladalac ima prava da vri vlast, sve do njenih stvarnih granica. A to to Spinoza naziva tiranijom" i smatra da je ona u sukobu s umom, holisti ki planeri sasvim nevino belee da je nauni problem", problem ljudskog pretvaranja".
5

Nils Bor naziva dva pristupa k o m p l e m e n t a r n i m " a k o su oni (a) komplementarni u uobiajenom smislu i (b) a k o iskljuuju jedan drugog u smi slu da ukoliko vie koristimo jedan, manje to inimo s drugim. Iako se ja u tek stu prvenstveno pozivam na socijalno saznanje, moe se uoiti da je a k u m u l a cija (i koncentracija) politike moi k o m p l e m e n t a r n a " s napretkom n a u n o g saznanja, uopte. Jer, napredak u nauci zavisi od slobodne konkurencije milje nja, pa o n d a i, na kraju krajeva, od politike slobode.
5 1

98

Karl Poper

Sve se ove primedbe tiu tek problema naunog metoda. One preutno doputaju kolosalnu pretpostavku da ne treba da dovodimo u pitanje dobronamernost inenjera utopiste ko ji planira, jer on poseduje autoritet, a ovaj je, u najmanjoj meri diktatorski. Toni zakljuuje raspravu Luteru i njegovom vremenu recima: Skeptian u pogledu postojanja jednoroga i dadevnjaka, doba Makijavelija i Henrija VIII nalo je hranu svojoj lakovernosti u oboavanju onog retkog udovita, bogobojaljivog kralja." Zamenite ovde rei jendorog i dadevnjak" recima bogobojaljiv kralj", zamenite ih nekim drugim, razumljivijim, koje pripadaju naem vremenu, kao i rei bogobojaljiv kralj", recima dobroudan autoritet" ko ji planira: imaete opis lakovernosti naeg doba. Neemo toj lakovernosti da raspravljamo ovoga puta, no mogue je primetiti da pri pretpostavci neograniene i nepromenljive dobronamernosti planera na vlasti, naa analiza pokazuje da za njih moe biti nemogue da ikada objasne da li se efekti njiho vih mera slau s njihovim dobrim namerama. Ne verujem da je neku takvu kritiku mogue izneti, s ob zirom na fragmentaran metod. Tanije, taj metod moe da se primeni, u posebnom sluaju, kod traenja i borbe protiv naj veeg i najizraenijeg zla drutva, radije no pri traenju i bor be za neko krajnje dobro (emu su skloni holisti). No, siste matska borba protiv odreenog zla, protiv konkretnih formi nepravde ili eksploatacije, kao i protiv trpljenja koje se moe izbei, poput siromatva i nezaposlenosti, neto je sasvim raz liito od pokuaja nalaenja nekakvog udaljenog idealnog projekta" drutva. Oceniti uspeh ili neuspeh u toj borbi je lake i nema bilo kakvog unutranjeg razloga zato bi taj me tod vodio ka akumulaciji vlasti i guenju kritike. I borba protiv
52

R. H . Toni: Religija i uspeh kapitalizma,

gl. II, kraj druge take.

BEDA

ISTORICIZMA

99

konkretnog zla i konkretnih opasnosti verovatnije e imati po drku velike veine, pre nego borba za ustanovljenje utopije; ma koji ideal da zastupaju planeri. Moda to moe da baci izvesnu svetlost na injenicu da u demokratskim dravama koje se bore protiv agresije, dovoljna podrka moe biti pruena neophodnim daljim merama (ak i ako one imaju karakter holistikog planiranja) bez guenja javne kritike, dok se u zemljama koje se pripremaju za napad i vode osva jaki rat, javna re po pravilu mora da gui, ne bi li javna po drka bila pribavljena tako to bi agresija bila predstavljena kao odbrana. Vratimo se sada na tvrenje utopiste.da je njegov metod pravi eksperimentalan metod, primenjen ovde na polju soci ologije. Taj zahtev, mislim, biva osnaen naom kritikom. Dalje se to moe ilustrovati putem analogije izmeu fizikog i holistikog inenjeringa. Moe se dopustiti da fizike mai ne, pa ak i sama fabrika za njihovu proizvodnju i drugo, bu du uspeno zamiljene kroz projekte. No to je sve mogue sa mo zato to je bilo prethodno izvreno mnotvo fragmentar nih eksperimenata. Svaka maina je rezultat mnotva malih usavravanja. Svaki model mora da se razvija" pomou me toda pokuaja i pogreki, uz bezbroj malih poboljavanja. Is to vai i za planiranje fabrika: holistiki plan je uspean samo stoga to smo poinili ve sve mogue sitne pogreke; inae, ima mnogo razloga za oekivanje da bi on mogao da dovede do velikih pogreaka. Na taj nain, analogija izmeu fizikog i socijalnog ine njeringa, pri paljivom razmatranju, okree se protiv holisti kog, a u korist pragmatikog pristupa. Izraz drutveni ine njering" koji aludira na ovu analogiju bio je prisvojen od stra ne utopista, bez ikakvog prava na to. Time zavravam kritiku utopizma i prelazim na kritiku njego vog saveznika - istoricizma. Verujem da sam dao zadovoljavajui

100

Karl Poper

odgovor na istoricistiki spor u vezi sa socijalnim eksperimen tima, izuzev odgovora na argument da su socijalni eksperimen ti besmisleni, jer ih je nemogue ponavljati, pri potpuno jedna kim uslovima. Razmotriemo ovaj argument.

25. PROMENJIVOST EKSPERIMENTALNIH USLOVA Istoricista smatra da je eksperimentalni metod neprimenljiv na drutvene nauke, zato to u drutvenoj oblasti ne moe mo po volji reprodukovati tano iste uslove eksperimenta. To nas privodi neto blie srcu istoricistike pozicije. Doputam da moda moe biti neeg u tom tvrenju: nema sumnje, po stoji izvesna razlika izmezu fizikih i socijalnih metoda. Me utim, smatram da i istoricistiko tvrenje poiva na krup nom nepoimanju eksperimentalnih metoda u fizici. Razmotrimo, prvo, ove metode: svaki fiziar-eksperimentator zna da veoma razliite stvari mogu da nastanu u uslovima koji se ine veoma slinim. Tako dve ice na prvi po gled mogu biti savreno iste, no ako se u elektrinom apara tu zamene jadna drugom, razlika moe ispasti veoma velika. Pri paljivijem posmatranju (recimo, putem mikroskopa) mo emo moda videti da nisu one tako sline jedna drugoj, kao to je u poetku izgledalo. Ali je esto zaista veoma teko ot kriti razlike u uslovima eksperimenta, koje vode do razliitih rezultata. Bilo bi potrebno moda dugo istraivanje, kako ekspeimentalno tako i teorijsko, da bismo nali kakva je vrsta slinosti ovde nuna, a koji stepen slinosti dovoljan. Mogue je da takvo istraivanje treba sprovesti pre no to budemo ka dri da osiguramo sline uslove eksperimenta, ak i pre no to

BEDA

ISTORICIZMA

101

budemo znali ta u datom sluaju oznaavaju rei: slini uslovi". No, ipak se metod eksperimenta primenjuje sve vreme. Dakle, moemo rei da e ono to bi trebalo da budu slini uslovi, zavisiti od vrste eksperimenta, a odgovoriti na njega je mogue samo vrei eksperimente. Nemogue je odlu iti a priori u vezi s bilo kojom razlikom ili slinou, ma ka ko ona bila izrazita, bilo da je ona relevantna ili ne, po samo izvoenje eksperimenta. Dakle, moramo da dopustimo da eksperimentalan metod odlui sam sebi. Analogna razma tranja vae i u sluaju problema, kome se dosta diskutovalo, vetake izolacije eksprimenta, od remeteih uticaja. Jasno, mi ne moemo da izolujemo deo aparata od svih uticaja, na pri mer, ne znamo a priori da li je uticaj poloaja planeta, ili Meseca na fiziki eksperiment znatan, ili pak zanemarljiv. A ka kva se vrsta vetake izolacije zahteva, ako uope ima takve, moemo znati samo vrei eksperimente, ili samo iz teorija ko je, takoe, podleu eksperimentalnoj proveri. U svetlosti ovakvih razmatranja, gubi teinu istoricistiki argument prema kome se po drutvene eksperimente sud binskim pokazuje promenljivost drutvenih uslova, a naroito promene do kojih dolazi kao posledica istorijskog razvoja. Iz razite razlike koje istoricistu tako mnogo zaokupljaju, to jest, razlike u uslovima koji preovladavaju u razliitim istorijskim periodima, ne sazdaju nuno posebne potekoe u drutvenim naukama. Moe se dopustiti da budemo li iznenada preneti u drugi istorijski period, verovatno bismo nali da e mnoga na a predvianja, zasnovana na rezultatu fragmentarnih ekspe rimenata u naem drutvu, biti opovrgnuta. Drugim recima, eksperimenti mogu da dovedu do nepredvidljivih rezultata. No, upravo su nam eksperimenti omoguili da otkrijemo promenu u drutvenim uslovima; eksperimentima saznajemo da se odreeni socijalni uslovi menjaju u zavisnosti od istorij skog perioda; ba kao to zahvaljujui eksperimentima fiziari

102

Karl Poper

znaju da se temperatura kipue vode menja u zavisnosti od ge ografskog poloaja. Drugim recima, uenje razliitim istorijskim periodima, daleko od toga da ini socijalne eksperi mente nemoguim, prosto je izraz pretpostavke da kad bismo bili preneti u drugi period, mogli bismo da nastavimo da izvo dimo svoje fragmentarne eksperimente i ako bi se njihovi re zultati pokazivali neoekivanim, ili po nas razoaravajuim. Naime, ako neto i znamo razliitim stavovima u razliitim istorijskim periodima, to je zahvaljujui ekspeimentima koje provodimo u svojoj mati. Istoriari nailaze na potekoe u in terpretaciji ovih ili onih svedoanstava, ili otkrivaju injenice koje pokazuju da su neki od njihovih prethodnika pogreno interpretirali neko istorijsko svedoanstvo. A te potekoe istorijske interpretacije jedino su svedoanstvo prirodi isto rijske promene koju istoricista ima na umu, to pak nije nita drugo do raskorak izmeu oekivanog i ostvarenog rezultata naih misaonih eksperimenata. Ta iznenaenja kao i razoara nja dovela su nas, putem proba i pogreki, do poboljanja na e moi interpretacije stvarnih drutvenih uslova. A ono to u sluaju istorijske interpretacije postiemo pomou misaonog eksperimenta, to su antropolozi ostvarili na praktinom polju rada. Oni savremeni istraivai kojima je polo za rukom da svoja oekivanja prilagode uslovima, moda ne manje razlii tim od uslova kamenog doba, duguju svoj uspeh fragmentarnim eksperimentima.
53

Neki istoricisti sumnjaju u mogunost uspenosti takvih adaptacija, branei ak svoje shvatanje beskorisnosti dru tvenih eksperimenata i koristei argument po kome bi nas,

U oba sluaja - istorijskih perioda i geografskih poloaja - moe se, korienjem eksperimentalno potvrenih teorija, otkriti da opisivanje koje koristi prostorno-vremenske koordinate, moe biti smenjeno optim opisom izvesnih preovlaujuih i relevantnih uslova, poput stanja vaspitnog sistema, ili visine.
5 3

BEDA

ISTORICIZMA

103

krajnje veliki broj socijalnih eksperimenata prenesenih u dale ku budunost, dovelo samo do razoaranja. Oni tvrde da ne bismo mogli da nae misaone navike prilagodimo, naroito nauku analizi socijalnih dogaaja, novim i neoekivanim uslovima. Takve bojazni mi se ine delom istoricistike histe rije, naime opsednutou znaajem socijalne promene; no, pri znajem, bilo bi teko odagnati taj strah na nekoj apriornoj osnovi. Na kraju krajeva, sposobnost prilagoavanja na novu sredinu varira od linost do linosti i ini se da nema razloga zato bi trebalo oekivati od istoriciste (koji zastupa ovakva poraena gledita) da bude sposoban da uspeno prilagodi svoj duh promenama do kojih dolazi u drutvenoj sredini. Sve e zavisiti takoe i od karaktera te nove sredine. Mogunost da drutveni istraiva bude pojeden, pre no to bi, metodom pokuaja i pogreki, uspeo da se prilagodi hanibalskim navi kama, ne moe se iskljuiti vie no mogunost da u nekom planskom" drutvu, njegova istraivanja mogu da zavre u koncentracionom logoru. A analogne primedbe vrede i u obla sti fizike. Mnogo je mesta u svetu gde preovlauju takvi fizi ki uslovi koji fiziaru ostavljaju malo ansi za adaptaciju po mou pokuaja i pogreki. U zakljuku, recimo da nema izgleda nikakve osnove za prividno istoricistiko tvrenje da promenljivost istorijskih uslova ini eksperimentalan metod neprimenljivim na proble me drutva, ili pak za tvrenje da je s te take gledita proua vanje drutva sutinski razliito od prouavanja priprode. Sa svim je druga stvar ako dopustimo da je u praksi esto veoma teko sociologu da izabere i menja eksperimentalne uslove po svojoj elji. Fiziar se nalazi u boljem poloaju, iako je i on katkad suoen sa slinim potekoama. Tako su mogunosti izvoenja eksperimenata u razliitim gravitacionim poljima ili u ekstremnim temperaturnim uslovima, veoma ogranieni.

104

Karl Poper

Ne smemo da zaboravimo da su mnoge mogunosti da nas dostupne fiziaru bile, ne tako davno, nerealne i to ne usled fizikih potekoa, ve socijalnih, to jest, stoga to nismo bili spremni da rizikujemo novac neophodan radi istraivanja. i njenica je meutim da veoma mnogo fizikih istraivanja sada mogu biti izvedena u najpovoljnijim eksperimentalnim uslovi ma, dok je sociolog u sasvim drugaijem stanju. Mnogi ekspe rimenti koji bi bili najpoeljniji, ostae dugo samo san, uprkos injenici da oni nisu utopijskog, ve fragmentarnog karaktera. U praksi mu ostaje da se dovoljno esto oslanja na misaone eksperimente, kao i na analizu politikih mera preduzetih u uslovima i na nain koji ostavljaju mnogo toga to bi s nau ne take gledita bilo poeljno.

26. DA LI SU GENERALISATA OGRANIENA NA ISTORIJSKE PERIODE (ETAPE)? injenica da sam problem drutvenih eksperimenata raz motrio pre no to sam podrobno razmotrio problem sociolo kih zakona, ili teorija, ili hipoteza ili generalizacija", ne zna i da mislim da posmatranja ili eksperimenti, na ovaj ili onaj nain dolaze logiki pre teorija. Naprotiv, verujem da teorije predhode opaanjima kao i eksperimentima, u smisju da su ove poslednje od znaaja samo u vezi sa, teorijskim problemi ma. Uz to, moramo znati samo pitanje, pre no to bismo se mogli nadati da e nam posmatranje ili eksperiment pomoi da na neki nain izrazimo odgovor. U terminima metoda po kuaja i pogreki, pokuaj mora da doe pre greke; i kao to smo videli (u taki 24), teorija i hipoteza, kao uvek privreme ne, deo su pokuaja, dok nam posmatranje ili eksperiment po mau da uklonimo teorije, ukazujui na to u emu one gree.

BEDA

ISTORICIZMA

105

Stoga ne verujem u metod generalizacije", to jest, u shvatanje da nauka poinje od posmatranja, odakle izvodi teorije, na nain nekog uoptenja ili indukcije. Pre verujem da je uloga posmatranja i ogleda krajnje skromna, naime, da nam moe pomoi pri proveri teorija i odbacivanja onih koje ne mogu da izdre probe; iako se mora dopustiti da postupak eliminacije ne proverava samo teorijsku spekulaciju, ve i stimulie novi pokuaj - da esto ponovo ne uspe i bude opet odbaena, na nain novih posmatranja i novih ogleda. U ovoj taki, kritikovau istoricistiko nastojanje (up. ta. 1) po kome je u drutvenim naukama valjanost svih gene ralizacija, ili barem onih najznaajnijih, ograniena na kon kretan istorijski period u kome su i nastala znaajna posma tranja. Kritikovau to nastojanje, a da prethodno nisam raz matrao pitanje da li se ono to se zove metod generalizacije" moe braniti, iako sam ubeen da ne moe; jer smatram, nai me, da se istoricistiko nastojanje moe odbaciti, a da se i ne pokae kako je taj metod bezvredan. Rasprava mojim shvatanjima toga metoda, kao i relacijama izmeu teorije i eks perimenta, moe, dakle, biti odloena za kasnije. Nastaviemo je u taki 28. Poinjem ovde svoju kritiku istoricistikog nastojanja, doputajui da e veina ljudi koji ive u izvesnom istorijskom periodu biti sklona pogrenom verovanju da zakonitosti koje uoavaju oko sebe predstavljaju opte zakone drutvenog i vota, smatrajui da oni vae za itavo drutvo. Zaista, mi kat kad uoavamo da gajimo takva verovanja, uviajui u nekoj stranoj zemlji da nae navike u vezi s hranom, naa pozdra vljanja, tabui itd ni na koji nain nisu opte prihvaeni kao to smo naivno pretpostavljali. Skoro je oigledan zakljuak da mnoge druge generalizacije, bile one svesno izvoene ili ne, mogu biti iste vrste, iako mogu biti neosporavane, jer ne bismo mogli da otputujemo u drugi istorijski period., (Taj je zakljuak,

106
54

Karl Poper

recimo, izveo Hesiod.) Drugim recima, mora se dopustiti da ima mnogo zakonitosti u drutvenom ivotu karakteristinih samo za na istorijski period, kao i da smo mi skloni da previ dimo to ogranienje. Tako da, naalost (osobito u vreme ubr zanih drutvenih promena), mi doznajemo s tugom da smo se pozivali na zakone koji su izgubili svoju istinitost. Kad bi tvrenja istoriciste ila ne dalje od ovoga, mogli bismo samo da ga optuimo da ulae napor oko neega to je trivijalno. No, na nesreu, tvrdi on vie od toga. On insistira na tome da svaka situacija sazdaje potekoe, kojih nema u prirodnim naukama; a, u posebnom sluaju, da suprotno od prirodnih, u drutvenim naukama ne smemo nikad da tvrdi mo da smo otkrili istinit opti zakon, jer ne moemo nikad znati da li je on uvek bio od vanosti u prolosti (jer se naa svedoanstva mogu pokazati nedovoljnim), ili pak da li e bi ti od vanosti u budunosti. Suprotno od ovih zahteva, ja ne smatram da je opisana situacija na bilo koji nain specifina u drutvenim naukama, ili pak da stvara naroite potekoe. Naprotiv, jasno je da pro mena u fizikoj sredini moe biti osnova iskustava, sasvim slinih onima u drutvenoj ili istorijskoj sredini. Moe li biti, recimo, oiglednije i poznatije zakonitosti od smene dana i no i? Pa, ipak, nje nema, budemo li preli polarni krug. Moda je pomalo teko vriti poreenje fizikog i socijalnog iskustva,
55

Isti je zakljuak osnova takozvane sociologije saznanja", kritikovane ovde na s. 155 i dr., kao i u taki 23 moga dela Otvoreno drutvo. K. M a n h a j m : Covek i drutvo, s. 178 govori laiku koji drutvenu stvarnost promilja inteligentno", kao i da je u statikim periodima nesposo ban da razlikuje jedan opti apstraktan drutveni zakon od pojedinanih nae la koja vae s a m o u nekim epohama; jer u periodu neznatne promenljivosti, ra zilaenje ta dva tipa nije jasno posmatrau." M a n h a j m naziva te posebne prin cipe koji vae s a m o u jednoj epohi, principia media; videti bei. (57), nie. Sto se tie okolnosti kada se drutvena struktura menja p o t p u n o i u celosti", vid. Manhajm, nav. d., s. 179 i dr.
5 4 5 5

BEDA

ISTORICIZMA

107

no mislim da je takav poremeaj jednako iznenaujui, kao i bilo koji drugi koji moe da nastupi u drutvenoj oblasti. Uzmimo drugi primer. Teko je rei da se istorijske, ili drutve ne okolnosti Krita 1900. godine i Krita pre 3000 godina, raz likuju vie no geografska i fizika sredina Krita i Grenlanda. Iznenadno i nepripremljeno premetanje iz jedne fizike sredi ne u drugu, mislim, imalo bi daleko kobnije posledice, od od govarajue promene u socijalnoj sredini. ini mi se jasnim da istoricista precenjuje znaaj pomalo spektakularnih razlika izmeu razliitih istorijskih perioda, a da potcenjuje, pri tom, mogunosti naune pronicljivosti. Isti na je da zakoni koje je otkrio Kepler vae samo u planetarnim sistemima, no njihova vanost nije ograniena samo na Sun ev sistem u kome je Kepler iveo i vrio posmatranja. Njutn nije morao da se povue u deo svemira odakle bi posmatrao tela koja se kreu, osloboena gravitacionih i drugih sila, da bi tako utvrdio vaenje zakona inercije. S druge strane, iako se nijedno telo u Sunevom sistemu ne kree saglasno s njim, ovaj zakon ne gubi svoj znaaj unutar sistema. Slino tome, i ni se, da nema razloga da ne budemo sposobni da izgradimo socioloke teorije koje bi bile od vanosti za sve drutvene pe riode. Krupne razlike izmeu ovih perioda ne znae uopte da se ne mogu otkriti takvi zakoni, ba kao to razlike izmeu Grenlanda i Krita ne dokazuju da ne postoje fiziki zakoni ko ji vae u oba regiona. Naprotiv, ini se da te razlike imaju, ba rem u nekim sluajevima, relativno povran karakter (poput
56

5 Mil uzima Keplerove zakone kao primer onoga to posle Bekona on naziva axiomata media, iz razloga to oni nisu opti zakoni kretanja, ve jedino (priblini) za koni planetarnog kretanja; vid. Logic, knj. VI, gl. V, ta. 5. Analogna axiomata media u drutvenoj nauci bili bi zakoni koji vae za sve drutvene sisteme" neke vrste, radije no sluajne zakonitosti nekog istorijski datog perioda. Poslednji bi mogli da se porede ne s Keplerovim zakonima, nego, recimo, s pravilnou kretanja planeta u naem solarnom sistemu.

108

Karl Poper

razlike u navikama, pozdravima, ritualima itd.), a vie ili ma nje isto se ini da je istinito i za zakonitosti za koje se kae da su karakteristine za neki istorijski period, ili za izvesno dru tvo (a koje neki sociolozi zovu principia media) . Na to istoricista moe da odgovori da su razlike u soci jalnoj sredini vie sutinske od razlika u fizikoj sredini, jer ako se drutvo menja, menja se i ovek; a to nalae i promenu svih zakonitosti, poto sve socijalne zakonitosti zavise od ovekove prirode, kao atoma drutva. Na odgovor je da se i fiziki atomi takoe menjaju prema svom okruenju (npr. pod uticajem elektromagnetskih polja itd.) i ne uprkos fizikih zakona, ve u saglasnosti s njima. tavie, znaaj takozvanih promena u ljudskoj prirodi je neizvestan i veoma ga je teko odrediti. Vratimo se sada na istoricistiko tvrenje po kome ne smemo nikada da uzimamo da smo otkrili odista univerzalan zakon u drutvenim naukama, poto ne moemo da budemo sigurni da se njegova valjanost protee izvan perioda u koji ma smo nali da se on potvruje. To se moe dopustiti, ali sa mo u meri u kojoj se smatra da ono vai i za prirodne nauke.
57

K. Manhajm, nav. d. 177, uvodi izraz principia media, po analogiji s Milom (koji govori axiomata media, videti prethodnu beleku) da bi oznaio ono to sam ja nazvao generalizacijama ogranienim na konkretan istorijski period, u kome su vre na odgovarajua posmatranja"; videti, na ptimer, njegov pasa (nav. d. s. 178; us. bei. (55), gore): ovek laik koji prati drutvena zbivanja, poima razumski dogaaje, pre svega, nesvesno koristei takva principia media", koji su ... pojedinani principi u upo trebi u samo jednoj epohi" (Manhajm, nav. dr., definie svoja principia media, govore i da su oni ,,u krajnjoj analizi univerzalne sile u datoj okolnosti, sastavljene od razlii tih inilaca koji deluju na datom mestu i u dato vreme - kao, u stvari, poseban sticaj okolnosti koji ne moe vie nikad da ne ponovi. Manhajm tvrdi da on ne sledi istorici zam, hegelijanizam i marksizam" u njihovom neuspelom pokuaju da uvaavaju uni verzalne faktore" (nav. d. s. 177 i dr.). Sledstveno tome, niegova se pozicija sastoji u in sistiranju na znaaju generalizacija, ogranienih na konkretne, ili individualne istorijske periode, doputajui da se na nain apstrakcije" uzdignemo do optih principa sadr anih u njima". (Suprotno od toga, ne verujem da optije teorije mogu biti dobijene ap strakcijom ovih pravilnosti navika, zakonskih postupaka itd., koji, saglasno Manhajmovim primerima na s. 179 i dr., ine njegova principia media.)
5 7

BEDA

ISTORICIZMA

109

U prirodnim naukama, jasno je, ne moemo nikada da znamo sa sigurnou da li su nai zakoni odista univerzalno vaei, ili pak vae samo u izvesnom periodu (moda samo tokom peri oda dok se univerzum iri) ili samo u nekoj oblasti (moda u oblasti relativno slabih polja gravitacije). Uprkos nemoguno sti da se uverimo u njihovu univerzalnu istinitost, mi ne doda jemo formulaciji prirodnih zakona uslov da su oni iskazani sa mo za period u kome je njihova vanost razmatrana, ili moda samo unutar sadanjeg kosmolokog perioda". Ne bi to bio znak hvale vredne naune predostronosti, dodavati takav uslov, ve znak nerazumevanja naune procedure. Vaan je postulat naunog metoda, istraivati zakone iji dornen validnosti nije ogranien. Ako dopustimo da su sami zakoni pod loni promeni, sama ta promena ne bi mogla nikad biti obja njena putem zakona. To bi znailo dopustiti da je promena prosto udnovata. Bio bi to kraj naunog progresa, jer izvesna neoekivana posmatranja ne bi nalagala potrebu za revizijom naih teorija: ad hoc hipoteza da je dolo do promene u zako nima, objasnila" bi sve.
58 59

Ovi argumenti vrede za drutvene zakone nita manje no za prirodne nauke.

^ esto smo sugerisali da umesto pokuaja da se u sociologiji sledi primer fizi ke i trae univerzalni socioloki zakoni, bilo bi bolje slediti u fizici primer istoricistike sociologije, to jest, postupati sa zakonima ogranienim na istorijske periode. Istoricisti koji bi rado da naglase jedinstvo fizike i sociologije, posebno su skloni takvom nainu miljenja. Videti Nojrat: Erkenntnis, tom VI s. 399.
5

Taj isti postulat vodi u fizici, na primer, do potrebe da budu objanjene crven kaste promene koje uoavamo u udaljenim maglinama; jer bi bez ovog postulata bilo opravdano tvrditi da se zakoni atomske uestalosti menjaju u razliitim oblastima sve mira, u razliito vreme. A taj postulat dovodi i u teoriji relativnosti do zakona kretanja, poput zakona slaganju brzina itd., na isti nain i kod velikih i kod malih brzina (ili kod jakih i slabih gravitacionih polja) i ne zadovoljiti se ad boe pretpostavkama raz liitim oblastima brzine (ili gravitacije). Sto se tie rasprave ovom postulatu nepro menljivosti prirodnih zakona" i njegove suprotnosti zakonu uniformnosti prirode", videti moju Logika naunog otkria, ta. 79.
5 9

110

Karl Poper

Ovde zavravam svoju kritiku najvanijih naturalistikih uenja istoricizma. Pre no to predem na razmatranje nekih manje bitnih teorija, ispitau, upravo, jedno od pronaturalistikih uenja - da je potrbno istraiti zakone istorijskog razvoja.

IV

KRITIKA PRONATURALISTIKIH UENJA

27. POSTOJI LI ZAKON EVOLUCIJE? ZAKONI I TENDENCIJE Istoricistika uenja koja sam nazvao pronaturalistika" imaju mnogo zajednikog sa antinaturalistikim uenji ma; na primer, na njih utie holistiko miljenje, a potiu iz pogrenog shvatanja metoda prirodnih nauka. Budui da ona predstavljaju ravo podraavanje ovih metoda, mogu se opi sati kao scijentistika" (u smislu profesora Hajeka ). Ona su jednako karakteristina za istoricizam, kao i antinaturalistike teze, a moda su i znaajnije. Na primer, verovanje da je za datak socijalnih nauka da otkriju zakon evolucije drutva, ne bi li predskazali njegovu budunost (shvatanje izloeno u takama 14-17 gore), moglo bi se moda odredti kao sredite svih istoricistikih uenja. Jer je ovo shvatanje drutva koje
60

Videti F.A. fon Hajek: Scijentizam i prouavanje drutva", Economica, N.S. vol IX, posebno s. 269. Profesor Hajek koristi termin scijentizam" da oznai ropsko podraavanje metoda jezika i nauke". Ovde on radije oznaava podraavanje neega to neki pogreno uzimaju kao metod i jezik nauke.
6 0

112

Karl Poper

prolazi kroz periode koji omoguavaju nastanak, s jedne stra ne, suprotnost izmeu drutvenog sveta koji se menja i fizi kog sveta bez promena, pa otuda i antinaturalizma. S druge strane, ovo shvatanje dovodi do pronaturalistikog i scijentistikog verovanja u takozvane prirodne zakone sukcesije"; verovanje za koje se, u vreme Konta i Mila, moglo tvrditi da mu idu u prilog dugorona predvianja astronomije, a ne tako davno i darvinizma. Zaista, moglo bi se uzeti da je nedavni talas istoricizma, samo odjek mode evolucionizma - kao filosofije koja duguje svoj uticaj, preteno, pomalo senzacuionalnom sukobu briljantne naune hipoteze istoriji razliitih ivotinj skih i biljnih vrsta na zemlji i drevne metafizike teorije koja se pokazala, uzgred, delom vladajueg religioznog verovanja. Ono to mi nazivamo evolucionistikom hipotezom, bi lo bi objanjenje mnotva biolokih i paleontolokih posmatranja - na primer, slinosti izmeu razliitih vrsta i rodova na osnovu pretpostavke zajednikom poreklu posmatranih formi. Ova hipoteza nije univerzalan zakon, iako izvesni univerzalni zakoni prirode, poput zakona nasleivanju, se lekciji i mutaciji, ine s njom deo tog objanjenja. Ima ona pre karakter izvesnog posebnog (pojedinanog, ili specifinog)
61 62

Slaem se s profesorom Ravenom kad on, u Nauka, religija i budunost (1943) naziva taj konflikt burom u viktorijanskoj olji aja", mada je snaga ove primedbe moda oslabljena panjom koju on pridaje pari koja se i dalje oslobaa iz olja - sve do velikih sistema evolucionistike filosofije koje su razradili Bergson, Vajthed, Smats i drugi.
6 1

Pomalo podozrivi zbog tenje evolucionista da osumnjie svakog za obskurantizam ko ne deli njihov emocionalan stav u pogledu evolucije, uzete kao smeo i re volucionaran izazov u odnosu na tradicionalno miljenje", ja sam radije rekao ovde da na moderni darvinizam gledam kao na najuspenije objanjenje sutinskih stvari koji ma je re. Dobra ilustracija emotivnog stajalita evolucionista je tvrenje C. H. Vodingtona {Nauka i etika, 1942. s. 17) da moramo da prihvatimo da je pravac evolucije do bar, prosto zato jer je dobar"; tvrenje koje ilustruje i injenica da jo uvek vai sledea primedba profesora Bernala u vezi s darvinistikim sporom (ibid., s. 115): Nije ... na uka morala da se bori s spoljanjim neprijateljem, Crkvom; sama Crkva je ... bila meu samim naunicima".
6 2

BEDA

ISTORICIZMA

113

istorijsklog tvrenja. (Istog je statusa pak kao i istorijsko tvr enje: Carls Darvin i Fransis Galton imali su istog dedu.") injenica da evolucionistika hipoteza ne predstavlja univer zalan zakon u prirodi , ve posebno istorijsko tvrenje (ili, tanije, pojedinano) koje se odnosi na poreklo jednog broja biljaka i ivotinja na Zemlji, pomalo je zatamnjena injenicom da se re hipoteza" veoma esto upotrebljava da ukae na status univerzalnih zakona u prirodi. No, ne treba zaboraviti da koristimo esto ovu re u drugaijem smislu. Na primer, bi lo bi nesumnjivo tano izvestan preliminaran pokuaj medi cinske dijagnoze nazvati hipotezom, iako takva hipoteza ima pojedinaan i istorijski karakter, daleko.pre nego karakter univerzalnog zakona. Drugaije reeno, injenica da su svi pri rodni zakoni hipoteze, ne srne da odvrati nau panju od inje nice da sve hjpoteze ne predstavljaju zakone i da, u posebnom sluaju, istorijske hipoteze, po pravilu, nisu univerzalna, ve pojedinana tvrenja koja se odnose na individualan dogaaj, ili pak jedan broj ovakvih dogaaja.
63

No, moe li da postoji zakon evolucije? Moe li da po stoji nauni zakon u smislu u kome ga razume . H. Haksli, kada je pisao: ... samo ravnoduni filosof... sumnja da e na ukom, pre ili kasnije, ovladati zakon evolucije organskih for mi - kao onaj nepromenljiv poredak jednog velikog lanca uzroka i posledica, u ijim se karikama javljaju sve organske forme, stare i nove ..."
64

ak i stav kao to je: Svi kimenjaci imaju par zajednikih predaka", nije uprkos rei svi" univerzalan zakon prirode; jer se on odnosi na kimenjake koji obita vaju na zemlji, radije do na sve organizme, oduvek i na svim mestima, ija je konstitu cija takva da je smatramo karakteristinom za kimenjake. Videti moju Logika nau nog otkria, t. 14 i d.
6 3

Videti . H. Haksli: Laike besede (1880) s. 214. Hakslijevo verovanje u za kon evolucije veoma je znaajno, poto on zastupa krajnje kritian stav u odnosu na ide ju (neizbenog) zakona napretka. ini se da je u tome objanjenje da on ne samo to je otro razlikovao prirodnu evoluciju od progresa, ve je podravao (s pravom verujem)
6 4

114

Karl Poper

Verujem da na ovo pitanje odgovor mora biti ne" i da otkrivanje zakona nepromenljivog poretka" u evoluciji ne moe biti povezano s naunim metodom, bilo u biologiji, ili sociologiji. Moji su razlozi veoma prosti. Evolucija ivota na zemlji, ili ljudskog drutva, unikalan je istorijski proces. Takav se proces, moemo da pretpostavimo, odvija u skladu sa svim vrstama kauzalnih zakona, na primer, mehanikim, hemijskim, zakonima nasleivanja i mutacije, prirodne selekcije itd. No, opis tog procesa ne moe biti zakon, ve pojedinano istorijsko tvrenje. Univerzalni zakoni donose tvrenja izve snom nepromenljivom poretku, kako to izlae Haksli, to jest, svim procesima neke vrste. I mada nema razloga zato nas opaaj jednog jedinog sluaja ne bi mogao navesti da formuliemo univerzalan zakon, niti zato, budemo li te sree, da ne pogodimo istinu; jasno je da svaki zakon formulisan na ovaj ili onaj nain, mora biti proveren novim primerima, pre no to bude ozbiljno uzet od strane nauke. No, ne moemo se nada ti proveri neke univerzalne hipoteze, niti otkriu prirodnog za kona prihvatljivog u nauci, budemo li zauvek ogranieni na opaanje jednog unikalnog procesa. Opaanje jednog unikat nog procesa ne moe da omogui ni predvianje njegovog bu dueg razvoja. Ni najbriljivije posmatranje razvitka jedne gusenice nee nam omoguiti da predvidimo njeno pretvaranje u leptira. Primenjeno na istoriju ljudskog drutva - a nas ovde interesuje to pre svega - taj je argument H. A. L. Fier izrazio

da su one tek malo povezane. Zanimljiva analiza, koju daje Dulien Haksli, onoga to naziva evolucionim progresom" (Evolution, 1942, s. 559 i dr.) ini mi se da samo ma lo dodaje tome, iako je prividno zamiljena da ustanovi vezu izmeu evolucije i progre sa. Naime, on doputa da evolucija, iako ponekad progresivna", jo ee to nije. (O tome, kao i definiciji napretka" kod Hakslija, videti bei. 84, nie.) S druge strane, i njenica da svaki progresivan" razvoj moe biti uzet kao evolutivan, je nita manje ba nalna. (Da sukcesija dominantnih tipova bude na svoj nain progresivna, prosto moe da znai da mi uobiajeno primenjujemo termin dominantni tipovi" na najuspenije od njih, koji su najprogresivniji".)

BEDA

ISTORICIZMA

115

recima: Ljudi ... su razlikovali u istoriji plan, ritam, predo dreeni nacrt... Ja mogu samo da vidim izvesnu pojavu koja sledi za drugom ... samo jednu veliku injenicu, s obzirom na koju, poto je ona unikalna, ne moe biti nikakvih generaliza cija ..." . Sta se moe izneti protiv ove primedbe? Uglavnom su mo gua dva stanovita koja zastupaju oni koji veruju u zakon evo lucije. Naime: (a) poricati nae tvrenje da je evolutivan proces unikalan, ili (b) tvrditi da u nekom evolutivnom procesu, ak i da je on unikalan, moemo razlikovati izvesnu tendenciju, stre mljenje ili pravac, kao i da je mogue formulisati hipotezu koja izraava tu tendenciju i proveriti ovu na osnovu budueg isku stva. Stanovita (a) i (b) pri tom ne iskljuuju jedno drugo. Stanovite (a) upuuje na veoma staru ideju ivotnom ciklusu roenja, detinjstva, mladosti, zrelosti, starosti i smrti, koja vai ne samo za pojedinane ivotinje i biljke, ve i kod drutva, rase, pa, ak, i itavog sveta". To je staro uenje ko ristio Platon u svojoj interpretaciji opadanja i propasti grkih gradova-drava i persijske imperije. Slino su postupali Makijaveli, Viko, Spengler i, nedavno, profesor Tojnbi, u impo zantnom delu Prouavanje istorije. S gledita ovog uenja, istorija se ponavlja, a zakoni ivotnom ciklusu civilizacija, na primer, mogu se prouavati na isti nain kao to prouava mo i ivotni ciklus neke ivotinjske vrste. Posledica je ovog
65 66 67

Videti H. A. L. Fier: Istorija Evrope, t o m I, s. 7 (kurziv moj). Videti takode i F. A. fon Hajek, nav. d. Economica tom X, s. 5 2 , koji kritikuje p o k u aj otkrivanja zakona tamo gde se p o prirodi stvari ne mogu nai, u sukcesiji pojdinanih i unikalnih istorijskih fenomena". P l a t o n opisuje ciklus velike godine u Politici. Polazei od postavke da ivimo u eri degeneracije, on primenjuje ovo uenje u Dravi, na evoluciju gr kih gradova, a u Zakonima - na persijsku imperiju.
6 5 66

^ Profesor Tojnbi insistira na tome da njegov metod empirijski istrauje ivot ni ciklus 21 uzorka bioloke vrste zvane civilizacija". No, prihvativi ovaj metod, ini se da na njega nije uticala elja da ospori Fierov (gorenavedeni) argument; barem ja
6

116

Karl Poper

uenja, iako njegovi tvorci nisu imali to na umu, da na prigo vor, zasnovan na unikalnosti evolucionog ili istorijskog proce sa, gubi svoju snagu. Nemam nameru da poriem (niti je, sigu ran sam, eleo to profesor Fier, u gornjem navodu) da se isto rija katkad u izvesnom pogledu moe ponoviti, niti da parale la izmeu pojedinih tipova istorijskih dogaaja, poput porasta tiranije u staroj Grkoj i u savremenom dobu, moe biti od znaaja za studenta sociologije politike moi. Dakako, svi ti primeri ponavljanja sadre okolnosti, inae, veoma razlii te, a koje mogu da ispolje znatan uticaj na dalji razvoj doga aja. Stoga nemamo nikakav valjan razlog da oekujemo da e se bilo koje prividno ponavljanje istorijskog razvoja nasta viti da odvija paralelno sa svojim prototipom. Jasno, ako poverujemo u zakon ponavljanja ivotnih ciklusa - verovanje nastalo iz analognih spekulacija, ili moda nasledeno od Pla tona - sigurno emo nailaziti na njegovu istorijsku potvrdu gotovo svuda. No, prosto je to jedan od onih sluajeva meta fizikih teorija, koje prividno potvruju injenice, a koje budu li paljivije prouene, pokazuju da su sagledane iz ugla onih teorija koje bi same trebalo da potvrde.
68 69

ne uviam nikakav znak takve elje u njegovim komentarima tog argumenta, spremnost da ga odbaci kao izraz modernog verovanja u svemo sluaja"; videti Prouavanje istorije, tom V, s. 414. Ne mislim da ta karakterizacija odaje priznanje Fieru koji kae, u nastavku navedenog citata: ... injenica napretka je nairoko i nadugako ispisana na stranicama istorije; no, napredak nije prirodan zakon. Dobitak koji je jedna genera cija stekla, moe sledea da izgubi". Slina je situacija u biologiji, jer mnotvo evolucija (to jest, razliitih ro dova) moe biti uzeto kao osnova generalizacija. N o , ovo uporedivanje evolucija prosto je vodilo ka deskripciji tipova evolutivnih procesa. Pozicija je ista kao i u drutvenoj istoriji. Moemo nai da se izvesni tipovi dogaaja tu i tamo ponavlja ju, no izgleda da nijedan zakon, koji opisuje bilo odvijanje svih evolutivnih proce sa, (poput zakona evolutivnih ciklusa), bilo tok evolucije uopte, ne ini da slede iz takvog poreenja. Videti bei. 84, nie.
6 8

gotovo svakoj teoriji, moe se rei da se slae s mnogim injenicama: to je jedan od razloga zbog kojih kaemo da je izvesna teorija potvrena, ako ne moemo da otkrijemo injenice koje je poriu, vie no da naemo injenice koje joj idu u prilog;
6 9

BEDA

ISTORICIZMA

117

U pogledu stanovita (b), kao verovanja da moemo da izdvojimo i ekstrapoliramo tendenciju ili pravac evolucije, pomenimo, prvo, da je ono uticalo i bilo korieno kao potvrda neke od ciklinih hipoteza koje predstavljaju stanovite (a). Profesor Tojnbi, na primer, u prilog stanovita (a), iznosi sledee gledite, karakteristino za (b): Civilizacije nisu statika stanja drutva, ve dinamika kretanja evolucionog tipa. One ne samo da ne mogu da ostanu nepokretne, ve ne mogu da promene svoj pravac, a da ne prekinu vlastiti zakon kretanja . . . " . Ovde imamo gotovo sve elemente koje uobiajeno sre emo u stanovitu (b): ideja drutvene dinamike (a ne drutve ne statike), evolucionih kretanja drutva (pod uticajem dru tvenih sila); kao i ideja pravaca (ili tokova i brzina) ovih kre tanja, a koji, kae se, ne mogu biti ponovljeni, a da se sami za koni kretanja ne poreknu. Sve podvuene rei preuzete su iz fi zike u sociologiji, a njihovo usvajanje je dovelo do brojnih nerazumevanja, koja su, dodue, neobino gruba, ali i veoma ka rakteristina za scijentistiku zloupotrebu primera iz fizike i astronomije. Naravno, ta su nerazumevanja nanela malo tete izvan istoricistikog kruoka. U ekonomiji, na primer, upotrebi re i dinamika" (up. dananji pomodni termin makrodinamika")
70

vid. ta. 29, nie, kao i moju Logiku naunog otkria, posebno gl. X. Primer ovde kritikovanog postupka je, verujem, prividno empirijsko istraivanje koje je sproveo A. Tojnbi i votnom ciklusu onoga to on naziva civilizacija vrste" (species civilization), (vid. bei. 66, gore). ini se da on previa injenicu da u civilizacije ubraja samo entitete koji se a priori slau s njegovim verovanjem u ivotne cikluse. Na primer, profesor Tojnbi suprotstavlja (nav. d., tom I s. 147 do 149) svoje civilizacije" primitivnim drutvima" da bi ustano vio uenje po kome ta dva drutva ne mogu pripadati istoj vrsti", iako mogu pripadati istom rodu". Meutim, jedina osnova te klasifikacije bila bi intuicija a priori prirodi ci vilizacija. Moe se to videti na osnovu njegovog argumenta da se oba drutva sada jasno razlikuju, kao i slonovi od zeeva - intuitivan argument ija slabost postaje jasna ako posmatramo sluaj psa bernandinca i pekinezera. Ali samo pitanje (bilo da oba pripadaju is toj vrsti ili ne) nije prihvatljivo, poto poiva na naunom metodu prouavanja kolektivi teta kao fizikih, ili biolokih tela. Iako je taj metod esto kritikovan (videti, na primer F. . Hajek; Econoinica vol X, s. 41), ove kritike nisu nikada dobile adekvatan odgovor. " Tojnbi, nav. d., tom I, s. 176.
7

118

Karl Poper

se ne prigovara, to mora da dopuste ak i oni koji ne vole tu re. Ovaj termin potie iz Kontovog pokuaja da na sociologi ju primeni razlikovanje u fizici izmeu statike i dinamike; i ne ma sumnje, iz velikog nerazumevanja koje lei u osnovi tog pokuaja jer drutvo koje sociolog naziva 'statikim', analog no je sistemima koje bi fiziar nazvao 'dinamikim' (mada i stacionarnim"). Tipian primer je solarni sistem, kao proto tip dinamikog sistema u fizikom smislu rei; no, poto se on ponavlja (ili je stacionaran"), jer niti raste, niti se razvija, bu dui da ne trpi strukturne promene na sebi (izuzev onih koje ne spadaju u oblast nebeske dinamike i koje bi stoga bile ovde zanemarene), nema sumnje, odgovara onim drutvenim siste mima koje bi sociolog nazvao statikim". Ovaj momenat je od naroitog znaaja u vezi s pretenzijama istoricizma, utoli ko to uspeh dugoronih predvianja u astronomiji zavisi u celosti od tog ponavljajueg, a u sociolokom smislu, stati kog karaktera sunevog sistema, naime, od injenice da moe mo ovde da zanemarimo svaki simptom istorijskog razvoja. Bilo bi, dakle, pogreno pretpostavljati da ova dinamika du gorona predvianja u sluaju stacionarnog sistema, donose mogunost istorijskih predvianja irokih razmera kada su u pitanju nestacionarni drutveni sistemi. Do slinih nerazumevanja dolazi u primeni na drutvo ostalih odgore navedenih termina iz fizike. Cesto je takva primena sasvim bezazlena. Nema nieg loeg, na primer, u tome ako oznaimo promene u drutvenoj organizaciji, u postupci ma proizvodnje itd kao kretanja. Jasno je da mi prosto koristi mo metaforu i to, upravo, nejasno poput ove. Jer ako govori mo u fizici kretanju tela, ili sistema tela, nemamo u vidu to da telo, ili sistem, podlee nekoj unutranjoj, ili stukturnoj pro meni, ve samo da menjaju poloaj u odnosu na neki (proiz voljno odabran sistem koordinata). Nasuprot tome, sociolog reci ma-kretanje drutva", oznaava neku strukturnu ili unutranju

BEDA

ISTORICIZMA

119

promenu. On, dakle, smatra da kretanje drutva treba obja sniti putem sila, dok fiziar uzima da samo promene kretanja, a ne i kretanje kao takvo, treba objanjavati tim putem. Ide je brzine drutvenog kretanja, ili putanje, ili toka ili pravca, na slian nain su bezazlene, sve dok se koriste da prosto prene su neki intuitivan utisak; no ako se koriste sa izvesnom nau nom pretenzijom, prelaze u scijentistiki ili, tanije, holistiki argon. Nema sumnje, svaka promena nekog merljivog soci jalnog faktora - na primer, porasta stanovnitva - moe se grafiki predstaviti kao putanja, upravo kao putanja tela koje se kree. No, jasno je da takav dijagram ne opisuje ono to lju di oznaavaju kao kretanje drutva - uzevi u obzir da i sta cionarno" stanovnitvo moe da pretrpi radikalnu drutvenu promenu. Naravno, moe se bilo koji broj takvih dijagrama spojiti kao jedna vie dimenziionalna ema. No, i za tako kombinovan dijagram se ne moe kazati da predstavlja put kretanja drutva: ne kazuje nam on nita vie do pojedinani dijagrami, uzeti zajedno, niti predstavlja kretanje itavog drutva", ve samo promene izdvojenih aspekata. Ideja kreta nja samog drutva - ideja da drutvo, poput fizikog tela, mo e da se kree kao celina po izvesnom putu i u odreenom pravcu - jeste prosto jedna holistika zbrka .
71 72

To je zbog zakona inercije. Kao primer tipino scijentistikog" pokua ja izraunavanja politikih sila putem Pitagorine teoreme, videti bei 15, gore.
1

Zbrka nastalu oko rei kretanje", sila", pravac" itd. moe se shvatiti uzme li se da se Henri Adams, uveni ameriki istoriar, ozbiljno nadao da odredi tok istorije, uvrstivi dve take na toj putanji - jednu smetenu u trinaestom veku, a drugu u vlastitom ivotnom dobu. On sam svom projektu kae: putem te dve take... on se nadao da e produiti svoje linije napred i nazad do beskraja...", jer je smatrao da sva ki uenik moe videti da ovek, kao sila, moe biti meren na osnovu kretanja, poev od fiksne take" (Vaspitanje Henrija Adamsa, 1918, s. 434 i d.). Kao skoriji primer mogu da navedem primedbu Vodingtona {Nauka i etika, s. 17 i d.) da je drutveni sistem" neto ija egzistencija sutinski nalae kretanje na jednom evolucionom putu...", kao i da (s. 18 i d.) priroda naunog doprinosa etici... jeste otkrie prirode, karaktera i prav ca evolucionog procesa u svetu kao celini..."
7 2

120

Karl Poper

Blie govorei, nadanje da je jednog dana mogue nai zakone kretanja drutva", kao to je Njutn otkrio zakone kretanja fizikih tela, upravo je rezultat tih nesporazuma. Po to ne postpoji nikakvo kretanje drutva, u izvesnom smislu slino ili analogno kretanju fizikih tela, ne moe biti ni bilo kakvih zakona njegovog kretanja. No, moe se rei da postojanje tendencija, ili stremljenja u okviru drutvenih promena, jedva da neko moe dovesti u pitanje: njih svaki statistiar moe da srauna. Nisu li ove ten dencije uporedive s Njutnovim zakonom inercije? Odgovor je: tendencije postoje, ili tanije, pretpostavka njihova je esto korisno statistiko sredstvo. No tendencije nisu zakoni. Tvrene koje iznosi postojanje neke tendencije je egzistencijalno, a ne univerzalno. (Univerzalan zakon, s druge strane, ne tvrdi postojanje; naprotiv, kao to je pokazano pri kraju take 20, u njemu se govori nemogunosti ove, ili one stvari. ) A tvre nje postojanju neke tendencije (u izvesno vreme i na nekom mestu) bila bi pojedinana istorijska procena, a ne univerzalan zakon. Praktian znaaj ove logike situacije je: ako i moemo nauna predvianja da zasnujemo na zakonima, mi ih ne mo emo (to zna svaki statistiar) bazirati na postojanju tenden cija. Tendencija (moemo ponovo uzeti porast stanovnitva, kao primer) koja je opstajala stotinama i hiljadama godina, moe se promeniti tokom decenije, ili ak bre od toga. Vano je naglasiti da su zakoni i tendencije sutinski raz liite stvari. Nema sumnje da su navika meanja tendencija i
73 74

Videti moju Logika naunog otkria s. 15 i d., gde se navode razlozi zbog kojih se egzistencijalna tvrenja smatraju metafizikim (u smislu naunosti); videti i beleku 7 u taki 28, nie. Zakon, meutim, moe da tvrdi da e u izvesnim okolnostima (poetnih uslova) kao biti naene izvesne tendencije; ta vie, poto tako neka tendencija bude objanjena, mogue je formulisati zakon koji odgovara tendenciji; videti i bei. 88, nie.
7 4

BEDA

ISTORICIZMA

121

zakona, kao i intuitivno poimanje tendencija (poput tehni kog napretka), inspirisali sredinja uenja evolucionizma i istoricizma - neumoljivim zakonima bioloke evolucije i nepovratnim zakonima kretanja drutva. Zbrka i intuicija ko je su inspirisale takoe i Kontovo uenje zakonima sukcesi je uenje koje je jo uvek od velikog uticaja. Razlikovanje, uveno jo od Konta i Mila, izmeu zakona postojanja, a uzima se da odgovara statici i zakonu sukcesije, ko ji bi odgovarao dinamici, moe nesumnjivo biti interpretirano na jedan racionalan nain: naime kao razlikovanje zakona koji ne ukljuuju pojam vremena i zakona u iju formulaciju pojam vre mena ulazi (na primer, zakoni koji govore brzinama). No ni je to sasvim ono to su Kont i njegovi sledbenici imali na umu. Kada govori zakonima sukcesije, K ont misli na zakone koji odreuju tok neke dinamike" serije fenomena, u onom poret ku u kome ih opaamo. Vano je shvatiti da dinamiki" zako ni tokova, kako ih je razumevao Kont, ne postoje. Njih svakako nema u dinamici. Najblii pristup njima na polju prirodnih nau ka - to je on verovatno imao .na umu - su prirodne periodino sti, poput godinjih doba, meseevih mena, pomraenja, ili mo da kretanja klatna. No periodinosti koje bi u fizici bile opisa ne kao dinamike (mada i stacionarne) bile bi u Kontovom smi slu rei statike", pre no dinamike"; u svakom sluaju, jedva da ih moemo nazvati zakonima (poto zavise od konkretnih uslova koji vladaju u sunevom sistemu; videti sledeu taku). Zvau ih pak kvazi-zakonima sukcesije".
75

Moda je vredno truda pomenuti da je ekonomika ravnotee nesumnjivo dinamika (u racionalnom" smislu rei, suprotno Kontovom smislu", ak i da vreme ne ulazi u njene jednaine). Jer ova teorija ne tvrdi da je ravnotea bilo gde ostvarena; ona prosto kazuje da svaka perturbacija (a do njih dolazi sve vreme) bi va praena izvesnim poboljanjem, kao kretanjem" ka ravnotei. U fizici, statika je teorija ravnoteu, a c o kretanju ka ravnotei; statian sistem se ne kree.

122

Karl Poper

Glavni momenat je u sledeem: iako doputamo da se svako aktuelni sled pojava odvija po zakonima prirode, vano je shvatiti da praktino nijedan niz od, recimo, tri ili etiri konkretna, uzrono povezana dogaaja, ne sledi ni iz kakvog pojedinanog zakona prirode. Ako vetar zatrese drvo i Njutnova jabuka padne na tlo, niko nee poricati mogunost opi sa dogaaja u terminima kauzalnih zakona. Ali ne postoji ni jedan pojedinaan zakon, poput zakona zemljine tee, niti ovakve grupe odreenih zakona, koji bi opisivali aktuelno ili konkretno sled uzrono povezanih dogaaja; osim zemljine tee, trebalo bi da razmotrimo zakone koji objanjavaju sna gu vetra, neravnomernog savijanja grane, optereenosti drke kod jabuke, kao i njenog nagnjeenja prilikom pada na ze mlju, sve to biva praeno hemijskim procesom usled nagnjee nja itd. Ideja da svaki konkretan niz, ili sukcesija dogaaja (iz uzev primera kao to su kretanje klatna ili sunev sistem) mo e biti opisana, ili objanjena pojedinanim zakonom, ili izvesnom grupom odreenih zakona, jednostavno je pogrena. Nema nikakvih zakona sukcesije, niti pak zakona evolucije. Kont i Mil su gledali na svoje istorijske zakone sukcesije kao na zakone koji odreuju niz istorijskih dogaaja, u poret ku njihove stvarne pojave. To se moe videti po nainu na ko ji Mil govori svom metodu, koji se sastoji, naime, u poku aju da putem prouavanja i analize optih istorijskih injeni ca bude otkriven ... zakon napretka; zakon, koji nam, poto jednom bude izvestan, mora ... da omogui da predskazivanje dogaaja, onako kao to na osnovu malog broja lanova izvesnog beskonanog niza u algebri, moemo da otkrijemo zako nitost njegove formacije, kao i da predvidimo ostatak niza, sve do proizvoljnog lana. " Sam Mil kritikuje ovaj metod, ali
7 6

Mil: Logika knj. VI, gl. X, ta. 3. to se tie Milove teorije progresivnih ui naka" uopte, videti i knjigu III, gl. XV, t. 2 i dr.
7 6

BEDA

ISTORICIZMA

123

njegova kritika (vid. po. take 28) doputa u celosti mogunost nalaenja zakona sleda, analognih zakonima matematikog ni za, iako je iskazivao sumnju to se tie toga da li poredak suk cesije ... koji donosi istorija" moe biti strogo jednoobrazan" (uniform), u poredenju s matematikim nizom . Videli smo, dakle, da ne postoje zakoni koji odreuju sledenje takvog jednog dinamikog niza dogaaja". S druge strane, mogu da postoje tendencije koje imaju ovakav dina miki" karakter; na primer, porast stanovnitva. Stoga se mo e posumnjati da je Mil imao te tendencije na umu kad je go vorio zakonima sukcesije". A tu je sumnju potvrdio i on sam, oznaavajui svoj istorijski zakon napretka kao stremlje nje. Raspravljajui ovom zakonu", on izraava verovanje ... da opte stremljenje postoji i nastavie da postoji, mimo sluajnih i povremenih izuzetaka - kao stremljenje ka srenijem i boljem stanju. To ... je ... teorema nauke" (drutvene na uke). A usled ovog sutinskog nerazumevanja zakona i ten dencija, jednako kao i zbog holistike ideje da se drutvo kre e" kao celina, recimo, poput planete, Mil je ozbiljno pokre nuo pitanje da li se pojave u ljudskom drutvu" odvijaju po orbiti", ili pak progresivno po nekoj putanji".
77 78 79

ini se da Mil previa injenicu da su samo najprostiji aritmetiki i geo metrijski nizovi takvi da malo lanova" ostaje da se otkrije njihov princip". La ko je sainiti sloenije matematike nizove u kojima hiljade lanova ne bi bilo dovoljno da se otkrije njihov zakon konstrukcije - ak i kad bi se znalo da takav postoji.
7 7

to se tie najneposrednijeg pristupa takvim zakonima, videti taku 28, posebno bei. 88, nie. Videti Mil, nav. d. Mil razlikuje dva smisla rei progres"; u irem smislu, on se suprotstavlja ciklinoj promeni, no ne ukljuuje poboljanje. (On raspravlja progresivnoj promeni" potpunije u tom smislu, nav. d., knj III gl. VX.) U uem smislu, on nalae poboljanje. Mil poduava da postojanost napretka u irem smislu jeste pitanje metoda (ja ne razumem to mesto), a u uem smislu, sociolo ka teorema.
7 8 7 9

124

Karl Poper

Da bih izbegao pogreke u tumaenju, elim da bude ja sno shvaeno da smatram da su obojica, i Kont i Mil, uveliko doprineli filosofiji i metodologiji nauke: posebno mislim na Kontovo naglaavanje zakona i naunog predvianja, na nje govu kritiku esencijalistike teorije uzronosti, kao i na njego vo i Milovo uenje jedinstvu naunog metoda. No, njihovo uenje istorijskim zakonima sukcesije vredi, verujem, jedva neto vie od zbira pogreno upotrebljenih metafora .
80

28. METOD REDUK CIJE. U Z R O N O OBJANJENJE. PREDSKAZANJE I PREDVIANJE Moja kritika uenja istorijskim zakonima sukcesije nije u jednom znaajnom pogledu dovrena. Pokuao sam da poka em da pravci" ili stremljenja", koje istoricisti razlikuju pri sukcesiji dogaaja, zvani istorija nisu zakoni, ve radije tenden cije. Ukazujui zato tendencija, za razliku od zakona, ne mo e, uopte uzev, da slui kao osnova za nauna predvianja. Ali na ovu kritiku Mil i Kont bi - jedini od istoricista, ve rujem - jo mogli da ponude odgovor. Mil bi moda dopustio
" U m n o g i m istoricistikim i evolucionistikim napisima, esto je ne mogue otkriti gde zavrava metafora, a gde poinje ozbiljna teorija. (Videti, na primer, bei. 68 i 7 1 , u ovoj taki.) M o r a m o se ak suoiti s mogunou da neki istoricisti mogu da poriu postojanje razlike izmeu metafore i teorije. Uzmimo, na primer, sledei citat psihoanalitiarke dr Karin Stiven: Da obja njenje koje sam predloila moe biti jo samo metafora, slaem se s tim... N o , ne mislim da se toga treba stideti... poto su naune hipoteze, u stvari, zasno vane na metafori. Pa, ta je talasna teorija svetlosti...?" (Up. Nauka i etika od Vodingtona s. 80; vid. i s. 76 zemljinoj tei.) K ad bi nauni metod ostao da bude esencijalistiki, naime, kad bi poivao na pitanju ta je t o " (up. taku 10, gore) i kad bi talasna teorija svetlosti poivala na esencijalistikom tvrenju da je svetlost talasno kretanje, ta bi primedba bila o p r a v d a n a . N o , bilo kako bilo, jedna od glavnih razlika izmeu psihoanalize i talasne teorije svetlosti jeste u tome da je prva i dalje veoma esencijalistika i metafizka, a druga to nije.

BEDA

ISTORICIZMA

125

izvesnu nejasnou izmeu zakona i tendencija, ali bi nas on potsetio da je sam kritikovao one koji su pogreno jedno obraznost istorijske sukcesije" uzimali za istiniti zakon prirode; paljivo naglaavajui da takva jednoobraznost moe biti sa mo empirijski z a k o n " (pomalo nesrean termin), koji ne tre ba smatrati pouzdanim, pre no to putem slaganja dedukcije a priori sa istorijskom oiglednou", bude sveden na status istinitog prirodnog zakona. Mogao bi on ak da nas podseti da je postavio imperativno pravilo da nikad ne treba izvodi ti bilo kakvu generalizaciju na osnovu istorije u drutvenoj na uci, a da zato ne bude navedeno dovoljno razloga" , to jest, izvodei je iz izvesnih istinitih prirodnih zakona, koje je mogu e ustanoviti nezavisno. (Zakoni koje je pak imao na umu bili su zakoni ljudske prirode", to jest, psihologije.) Ovaj postupak svoenja istorijskih, ili drugih generalizacija na skup zakona vee optosti, nazvao je Mil metod inverzne dedukcije", a branio ga je kao jedini taan istorijski i socioloki metod. Spreman sam da dopustim da ima izvesnog smisla u ovom odgovoru. Jer uspemo li da tendenciju svedemo na skup zakona, mogli bismo onda s pravom da koristimo ovu tenden ciju, poput zakona, kao osnovu predvianja. Takvo jedno svo enje, ili inverzna dedukcija, uveliko bi doprinela premoavanju jaza izmeu zakona i tendencija. Snaga ovog odgovora, pokazuje se potom u tome to Milov metod inverzne dedukcije" donosi taan opis (iako nepovezan) postupka koji se ne samo
81 82

Ovaj i sledei navod potiu od Mila; Logika knj. VI, gl. X, ta. 3. Drim da je termin empirijski zakon" (koji je Mil upotrebljavao da oznai zakon izvesne slabe optosti) veoma nesrean, jer su svi nauni zakoni empirijski: svi se oni prihvataju ili od bacuju na osnovu empirijske oiglednosti. (Sto se tie Milovih empirijskih zakona", vi deti i nav. d., knj. III, gl. V, t. 1.) Milovo razlikovanje prihvatio je C. Menger, koji tane zakone" suprotstavlja empirijskim zakonima"; videti Sabrana dela, knj. II, s. 38 i d. i 259 i d.
8 1

Videti Mil, nav. d. knj. VI, gl. X, t. 4. Videti i Kont: Kurs pozitivne knj. IV, s. 335.
8 2

filozofije,

126

Karl Poper

koristi u socijalnim, ve i u svim drugim naukama i to daleko vie no to je pretpostavljao sam Mil. Uprkos ovim ustupcima, verujem da moja kritika ostaje u vanosti i da se osnovna istoricistika zabluda, meanja za kona s tendencijama, ne moe braniti. Ali da bismo to poka zali, bila bi potrebna izvesna paljiva analiza metoda svoe nja, ili inverzne dedukcije. Nauka se, moemo rei, sueljava s problemima u sva kom trenutku svoga razvoja. Ona ne poinje s posmatranjima, ili sa skupom podataka", kao to veruju metodolozi. No, pre nego to se mogu da skupiti podaci, moramo pobuditi interes za podatke izvesne vrste: problem uvek dolazi prvi. Sa svoje strane, problem moe nastati iz praktinih potreba, ili iz nau nih i prednaunih verovanja, koja, iz ovog ili onog razloga, i ni se, imaju potrebe za revizijom. Po pravilu, nauni problem nastaje iz potrebe za obja njenjem. Sledei Mila, razlikovaemo dva glavna sluaja: ob janjenje nekog individualnog, ili pojedinanog, specifinog dogaaja i objanjenje izvesne zakonitosti, ili zakona. Mil se tme ovako izraava: K ae se da je neka individualna inje nica objanjena, ako ukaemo na njen uzrok, to jest, ustano vimo li zakon, ili zakone ... po kojima ona nastaje. Tako poar biva objanjen ... ako se dokae da je nastao od iskre beene na gomilu zapaljivih stvari; na slian nain, kae se da je zakon ... objanjen, bude li ukazano na jedan ili vie drugih zakona, ta kvih da je on sam ne drugo do primer, odakle bi mogao da bu de izveden." Objanjenje zakona predstavlja sluaj inverzne dedukcije" i po tome je znaajan u naem kontekstu.
83

Mil, nav. d., knj. III, gl. XII, t. 1. to se tie izvoda", ili inverzne de dukcije", onoga to on naziva empirijski zakoni", videti i nav. delo, gl. XVI, ta. 2.
8 3

BEDA

ISTORICIZMA

127

To obrazloenje objanjenja koje predlae Mil, ili, bolje, kauzalnog objanjenja, uglavnom je sasvim prihvatljivo. Ali je za izvesne ciljeve, ono nedovoljno precizno, dok odsustvo pre ciznosti igra znaajnu ulogu u pitanju koje nas zanima. Stoga u ja ponovo da iznesem ovu stvar, istiui gde lei razlika iz meu Milovog gledita i mog vlastitog. Podseam da dati kauzalno objanjenje izvesnog poseb nog dogaaja znai izvesti tvrenje koje opsuje taj dogaaj na osnovu dve vrste premisa: izvesnih univerzalnih zakona, kao i izvesnih pojedinanih, ili specifinih tvrenja, koje moemo zvati specifinim polaznim uslovima. Na primer, moemo rei da smo dali kauzalno objanjenje kidanja nekog kanapa, na emo li da bi taj kanap mogao da podnese teinu od samo jed ne funte, dok je teina od dve funte bila obeena na njemu. Analiziramo li ovo uzrono objanjenje, nalazimo da ono ob uhvata dva raziita sastavna elementa. (1) Izvesne hipoteze koje imaju karakter univerzalnih zakona prirode; u tom slua ju, moda: Za svaki kanap datog sastava s (odreenim njego vim materijalom, debljinom itd.) postoji karakteristina tei na w, takva da e se kanap prekinuti ako se neka teina koja prelazi w obesi na njemu"; i: Za svaki kanap strukture si, ka rakteristina teina w je jednu funtu." (2) Izvesna specifina (pojedinana) tvrenja - polazni uslovi - koja se odnose na dogaaj kome je re; u tom sluaju moemo imati dva tvre nja: Ovo je kanap strukture si" i Teina stavljena na kanap bila je dve funte." Tako imamo dva razliita elementa, dve vr ste razliitih tvrenja koja zajedno ine celovito uzrono obja njenje: (1) Univerzalna tvrenja koja imaju karakter prirod nih zakona i (2) specifina tvrenja koja se tiu specijalnog slu aja kome je re, zvana polazni uslovi". Potom, iz univer zalnih zakona (1) moemo izvesti, pomou polaznih uslova (2), sledee specifino tvrenje (3): Ovaj e se kanap prekinu ti." Ovaj zakljuak (3) moemo takoe nazvati specifinom

128

Karl Poper

prognozom. Kae se obino da su specifini uslovi (ili, tanije, stanja koja oni opisuju) uzrok dogaaja kome je re, a prog noza (ili, bolje, dogaaj koji opisuje prognoza) posledica; na pri mer, kaemo da je kaenje teine od dve funte kanap koji mo e da izdri samo funtu, bio uzrok, a kidanje niti posledica. Takvo uzrono objanjenje bie, naravno, prihvaeno sa mo ako univerzalni zakoni budu valjano provereni i potvre ni, kao i ako postoji nezavisno svedoanstvo u prilog uzroka, to jest, poetnih uslova. Pre no to preemo na analizu kauzalnog objanjenja za konitosti ili zakona, moe se primetiti da iz nae analize (obja njenja pojedinanih dogaaja) slede nekolike stvari. Prvo, ni kada ne smemo da govorimo uzroku i poslodici na jedan ap solutan nain, ve da je jedan dogaaj uzrok drugog dogaa ja - njegove posledice - s obzirom na neki univerzalan zakon. Meutim, ti su univerzalni zakoni esto tako trivijalni (kao u naem primeru) da ih po pravilu uzimamo zdravo za gotovo, umesto da ih svesno koristimo. Drugo, korienje teorije radi predskazivanja nekog specifinog dogaaja, samo je drugi aspekt njegovog korienja radi objanjenja takvog dogaaja. A poto mi proveravamo teoriju uporeivanjem predskazanih dogaaja, sa onima koji su stvarno nastupili, naa analiza isto tako pokazuje kako je teorije mogue proveriti. Da li koristimo
84

Paragraf koji sadri analizu kauzalnog objanjenja pojedinanog dogaaja, gotovo je doslovan prepis take 12 iz Logika naunog istraivanja. Sada sam sklon da sugeriem definiciju uzroka", oslanjajui se na Tarskijevu semantiku (koju, inae, ni sam poznavao kada je ova knjiga bila pisana), u sledeim pravcima: (pojedinaan) do gaaj A se naziva istinskim uzrokom (pojedinanog) dogaaja B, ako i samo ako, iz grupe univerzalnih istinitih tvrenja (zakona prirode) sledi materijalna implikacija, iji antecedent oznaava A, a konsekvent B. Na isti nain, mogli bismo definisati pojam nauno prihvaenog uzroka". semantikom pojmu oznaavanja, vid. Karnap: Uvod u semantiku (1942). ini se da je mogue poboljati prethodnu definiciju koristei ono to Karnap naziva apsolutni pojmovi". - Sto se tie nekih istorijskih primedbi na pro blem uzroka, vid.beleku 7, gl. 25 moje knjige Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji.
8

BEDA

ISTORICIZMA

129

teoriju u cilju objanjenja, predvianja ili proveravanja, zavisi od naeg interesa, kao i od toga koja tvrenja mi smatramo za data ili neproblematina, a koja pak zahtevaju dalju kritiku i proveru (vid. taku 29). Kauzalno objanjenje zakonitosti, opisane univerzalnim zakonom, unekoliko se razlikuje od objanjenja pojedinanog dogaaja. Na prvi pogled bi se moglo pomisliti da su sluaje vi analogni i da zakon kome je re mora biti izveden iz (1) nekih optijih zakona, kao i iz (2) izvesnih specijalnih uslova, koji odgovoraju polaznim uslovima, no nisu pojedinani i od nose se na odreenu vrstu situacije. To, meutim, nije ovde sluaj, jer specifini uslovi (2) moraju biti eksplicitno iskazani kroz formulaciju zakona koji elimo da objasnimo; jer, inae, taj bi zakon protivureio (1). (Na primer, ako pomou Njutnove teorije elimo da objasnimo zakon po kome se sve plane te kreu po elipsi, moramo, prvo, da eksplicitno iznesemo u is kazu toga zakona uslove pod kojima moemo da tvrdimo nje govu istinitost, recimo, u obliku: Ako se jedan broj planeta, dovoljno udaljenih jedna od druge, tako da privlana sila izme u njih bude veoma mala, kree oko daleko veeg tela, no to su one same, ili Sunca, tada se svaka kree priblino po elipsi, sa Suncem kao jednom od ia elipse.") Drugim recima, iskaz uni verzalnog zakona koji nastojimo da objasnimo, mora da obu hvati sve uslove njegove istinitosti, jer se, inae, ne moe tvrditi njegova univerzalna vanost (ili, po Milu, bezuslovnost). Dakle, uzrono objanjenje neke zakonitosti sastoji se u izvoenju za kona (koji sadri uslove pri kojima ova zakoitost vai) iz skupa optijih zakona, koji su provereni i potvreni nezavisno. Uporedimo li sada na prikaz uzronog objanjenja, sa onim koji daje Mil, vidimo da nema velike razlike meu njima, ako je re svoenju zakona na optije zakone, to jest, uzronom objanjenju zakonitosti. No, u Milovom razmatranju uzro nog objanjenja pojedinanih dogaaja, nema jasne razlike

130

Karl Poper

izmeu (1) univerzalnih zakona i (2) specifinih polaznih uslova. To se uveliko duguje Milovom nedostatku jasnoe pri korienju termina uzrok", pod kojim on katkad podrazumeva pojedinane dogaaje, a katkad univerzalne zakone. Sada e mo pokazati kako to utie na objanjenje, ili na svoenje ten dencija. Da je logiki mogue svesti ili objasniti tendencije, ne moe se sumnjati. Pretpostavimo, na primer, da nalazmo da se sve planete lagano pribliavaju Suncu. Tada bi Sunev sistem bio dinamian sistem u Konto vom znaenju rei; on bi se raz vijao ili posedovao istoriju, sa odreenom tendencijom. Ta bi se tendencija mogla lako objasniti u Njutnovoj fizici putem pretpostavke (za koju bismo mogli nai nezavisnu proveru) da je meuplanetaran prostor ispunjen izvesnom rezistentnom materijom - na primer, izvesnim gasom. Ta bi pretpostavka bila novi specifian uslov, koji bismo dodali obinim polaznim uslovima koji odreuju poloaj i brzine planeta u izvesnom trenutku. Sve dok novi polazni uslovi traju, imali bismo siste matsku promenu tendencije. Potom, ako pretpostavimo da je promena znatna, ona mora imati znaajan sistematski uticaj na biologiju i istoriju razliitih vrsta na zemlji, ukljuujui i ljudsku istoriju. A to pokazuje kako bismo mogli, u principu, da objasnimo izvesne evolucione i istorijske tendencije - ak i opte tendencije", to jest, tendencije koje istrajavaju tokom itavog perioda razvoja koji posmatramo. Oigledno, te bi tendencije bile sline kvazi-zakonima sukcesije (sezonske peri odinosti itd.) koje smo pomenuli u prethodnoj taki, s tom razlikom to su one dinamike". One bi onda odgovarale, ak vie no statiki" kvazi-zakoni, nejasnoj ideji Konta i Mi la evolucionim ili istorijskim zakonima sukcesije. Dakle, ako imamo razloga da pretpostavimo da vae odgovarajui pola zni uslovi, tada jasno moemo pretpostaviti da e te tendencije,

BEDA

ISTORICIZMA

131

ili dinamiki kvazi-zakoni" biti ouvani, pa mogu biti korieni, slino zakonima, kao osnova za predvianja. Nema sumnje da tako objanjene tendencije (kako ih moemo zvati), ili tendencije koje su naelno objanjive, igra ju znaajnu ulogu u modernoj evolucionoj teoriji. Sem jednog broja tih tendencija, koje se odnose na evoluciju nekih biolo kih formi, poput koljki i nosoroga, ini se da i opta tenden cija ka veem broju i veoj raznolikosti biolokih formi, ras prostranjenih u rastuem obimu uslova sredine, postaje obja njiva u terminima biolokih zakona (zajedno s poetnim uslovima, koji iskazuju izvesne pretpostavke s obzirom na ze maljsko okruenje organizama, a koji, zajedno sa zakonima, pretpostavljaju delovanje znaajnog mehanizma, zvanog pri rodna selekcija"). Moe da se uini da sve to govori protiv nas i da ide u pri log Mila i istoricizma. Ali to nije sluaj. Objanjene tendencije
85

to se tie rasprave optim tendencijama evolucije, vid. J. Haksli: Evolucija (1941), gl. IX. A u vezi s Hakslijevom teorijom evolucionog progresa (nav. d., gl. X) i ni se da je sve to bi se moglo razumno tvrditi svodi na ovo: opta tendencija ka rastu oj raznolikosti formi itd., ostavlja mesta tvrenju da se progres" (Hakslijevu definici ju razmatramo nie), jednom javlja, a drugi put ne; da su evolucije izvesnih formi kat kad progresivne, ali da veina njih to nije; i da nema nikakvog opteg razloga zato bi oekivali pojavu progresivnih formi u budunosti. (Up. Hakslijevo tvrenje - npr. nav. delo, s. 571 - da kad bi ljudi iezli, jedva da bi bilo mogue govoriti daljem progre su. Iako su njegovi argumenti neubedljivi, oni omoguavaju zakljuak s kojim se ja mo gu sloiti; naime, da je bioloki progres, takorei, neto sluajno.) Sto se tie Hakslijeve definicije evolucionog progresa, kao rastue i svestrane bioloke efikasnosti, to jest, kao rastue kontrole sredine i rastue nezavisnosti od nje, mislim da je on odista uspeo da adekvatno izrazi nastojanja mnogih koji su koristili taj termin. tavie, termini-definicije nisu, doputam, antropocentriki, niti sadre bilo kakvu ocenu. Pa, ipak, nazvati progresom" rastuu efikasnost, ili rastuu kontrolu, ini mi se da izraava izvesnu procenu; to iskazuje verovanje da su efikasnost ili kontrola dobri, dok bi rasporostranjenost ivota i njegovo kasnije ovladavanje neivom materijom bili poeljni. No, svakako je mogue usvojiti sasvim razliite vrednosti. Stoga ne mislim da je odriva Hakslijeva opravdana namera da je objektivna definicija" evolutivnog progresa, slobodna od sva kog antropomorfizma i vrednosnog prosuivanja. (Videti nav. d., s. 559; takoe i s. 565, gde je razmatrano gledite J. B. S. Holdejna, po kome je ideja progresa antropocentrina.)
8 5

132

Karl Poper

postoje, no njihovo istraivanje zavisi od izvesnih specifinih polaznih uslova (koji, sa svoje strane, mogu biti katkad takode tendencije). No, Mil i njegovi istoricistiki sledbenici previaju zavi snost tendencija od polaznih uslova. Oni postupaju s tenden cijama kao da su one neuslovljene, poput zakona. Njihovo meanje zakona i tendencija ini da veruju u neuslovljene (i stoga opte) tendencije, ili, moemo rei, u apsolutne tenden cije" ; npr. u opte istorijsko stremljenje ka napretku, ili ,,u stremljenje ka boljem i srenijem stanju". I ukoliko oni uopte razmatraju svoenje" svojih stremljenja na zakone, oni veru ju da ta stremljenja mogu neposredno izvesti iz samih univer zalnih zakona, poput zakona psihologije (ili, moda, dijalek tikog materijalizma itd). To je, moemo rei, sredinja zabluda istoricizma. Njego vi 'zakoni razvoja' postaju apsolutne tendencije"; ili tenden cije koje, kao zakoni, ne zavise od polaznih uslova i bez otpo ra nas vode izvesnim pravcem u budunost. One su osnova neuslovljenih predvianja, suprotno uslovljenim naunim predskazanjima. Ali, ta rei onima koji vide da tendencije zavise od uslova, a koji pokuavaju da nau te uslove i da ih eksplicitno izraze? Odgovaram nemam nameru da se sporim s njima. Su protno: nema sumnje da postoje tendencije. Dakle, imamo te86 87

M o e se videti analizom njegove Logike, knj. III, gl. XVI da je u slu aju Mila u p r a v o ova zbrka prvenstveno odgovorna za njegovo verovanje u postojanje onoga to ja nazivam apsolutna tendencija". Postoje logiki razlozi da verovanje u jednu apsolutnu tendenciju bu de nenauno, ili metafiziko (up. bei. 73, gore). Takva se tendencija moe formulisati p o m o u jednog egzistencijalnog, ne-specifinog, ili uoptavajueg eg zistencijalnog tvrenja. Postoji takva i takva tendencija", koja ne moe biti proverena, p o t o nikakvo opaanje devijacije u odnosu na tendenciju ne moe poreknuti to tvrenje; jer se mi uvek moemo nadati, da e, na kraju kraje va", devijacija u s u p r o t n o m smeru ponovo sve vratiti na svoje mesto.
8 6 8 7

BEDA

ISTORICIZMA

133

ak zadatak da ih objasnimo, koliko god moemo, to jest, da od redimo tanije uslove u kojima oni istrajavaju (videti ta. 32). injenica je da ti uslovi bivaju suvie lako zanemarivani. Javlja se, na primer, jedna tendencija ka nagomilavanju sred stava za proizvodnju" (kao to iznosi Marks). Ali se moe je dva oekivati da ona istrajava u populaciji koja rapidno opa da; a to opadanje moe, sa svoje strane, da zavisi od neeko nomskih uslova, na primer, od sluajnih otkria, ili, to je shvatljivo, od direktnog psiholokog (moda, biohemijskog) uticaja industrijskog okruenja. Zaista, bezbroj je moguih uslova; a da bismo bili sposobni da istraimo te mogunosti, pri naem traenju istinskih uslova postojanja neke tendenci je, moramo da imamo stalno u vidu i uslove pri kojima bi ten dencija kojoj je re nestala. Ali je to upravo ono to istorici sta ne moe da uini. On vrsto veruje u svoju omiljenu ten denciju, dok se uslovi pod kojima bi ona iezla, njemu ine nezamislivi. Beda istoricizma je, mogli bismo rei, beda imagi nacije. Istoricista prigovara bez prestanka onima koji ne mo gu da zamisle promenu u svojim malim svetovima; no, ini se,
88

Uspemo li da odredimo pojedinane potrebne ili dovoljne uslove c, neke po jedinane tendencije r, moi emo da formuliemo univerzalan zakon: Kad god posto je uslovi tipa c, javie se tendencija tipa r." Ideji takvog zakona ne moe se nita zameriti s logike take gledita; no, ona se veoma razlikuje od Kontove i Milove ideje za konu sledenja koji, kao apsolutna tendencija, ili pak zakon matematikog niza, karakterie opte odvijanje dogaaja. Inae, kako bi bilo mogue odrediti da li su nai uslovi dovoljni? Ili, to se svodi na isto: kako bismo mogli da proverimo zakon koji ima gore naznaenu formu? (Ne smemo zaboraviti da ovde razmatramo poziciju (b), take 27, koja sadri tvrenje da tendencija moe biti proverena.) Da bismo proverili zakon ovo ga tipa, moramo da pokuamo da stvorimo uslove u kojima on ne vai; u tom smislu, treba da pokaemo da su uslovi tipa c nedovoljni i da se, ak i kad su prisutni, tenden cija tipa t ne pojavljuje uvek. Ovakav metod (skiciran je u taki 32) ne trpi prigovore. No, nije on primenljiv na apsolutne tendencije istoriciste, jer su one neophodni i svepri sutni pratioci socijalnog ivota i ne mogu biti uklonjene bilo kakvom moguom interfe rencijom sa socijalnim uslovima. (Moemo da uoimo ovde jo i metafiziki" karakter verovanja u tendencije koje nisu specifine, to jest, u opte tendencije; tvrenja koja iz raavaju takva verovanja ne mogu biti proverena; videti i prethodnu beleku.)

134

Karl Poper

da je istoricista sam lien imaginacije, poto ne moe da zami sli promenu, u uslovima promene.

29. JEDINSTVO METODA Ukratko sam naznaio, u prethodnoj taki, da su deduktivni metodi tamo analizirani, iroko korieni i veoma zna ajni - daleko vie, no to je, na primer, Mil ikada mislio. Ove u naznake sada da razvijem dalje, da bih bacio izvesnu sve tlost na spor izmeu naturalizma i antinaturalizma. U ovoj taki, predloiu uenje jedinstvu metoda; to jest, gledite da sve teorijske, ili uoptavajue nauke koriste isti metod, bilo da se radi prirodnim, ili drutvenim naukama (odlaemo ras pravu istorijskim naukama do take 31). U isto vreme, neka od tih uenja istoricizma koja do sada nisu dovoljno istraiva na, bie taknuta, poput problema generalizacije, esencijalizma, uloge intuitivnog razumevanja, netanosti predvianja, sloenosti i primene kvantitativnih metoda. Nemam nameru da tvrdim da nema nikakvih razlika iz meu metoda teorijskih nauka prirodi i nauka drutvu; ta kve razlike jasno postoje, ak i meu razliitim prirodnim na ukama, jednako kao i izmeu razliitih drutvenih nauka (uporedimo, na primer, analizu konkurentnih trita i analizu jezika romanske grupe). No, slaem se s Kontom i Milom - i mno gim drugim, poput C. Mengera - da su metodi obe oblasti u sutini isti (iako su oni koje ja imam u vidu, moda drugaiji od metoda koje su oni uvaavali). Metodi se uvek sastoje u deduktivno-kauzalnom objanjenju i njegovoj proveri (na nain pred vianja). To smo ponekad zvali hipotetiko-deduktivnim , ili,
89

Videti V. Kraft: Die Grundformen

der wisenschaftlicben

Methoden.

BEDA

ISTORICIZMA

135

ee, hipotetikim metodom, jer on ne postie apsolutnu po uzdanost svakog tvrenja koje proverava. Uz to, nauna tvr enja zadravaju karakter privremenih hipoteza, ak i da ovaj prestane da bude oigledan kad hipoteze izdre dovoljno mnogo strogih provera. Usled tog njihovog privremenog karaktera, hipoteze je veina metodologa uzimala za privremene, u smislu da mora ju na kraju da budu zamenjene dokazanim teoremama (ili, ba rem, takvim za koje se moe pokazati da su dovoljno verovatne", u smislu rauna verovatnoe). Verujem da je ovo gledite pogreno i da vodi do mnotva pot puno nenunih potekoa. Ali je taj problem ovde od relativno
90

Vid. moju Log. nau. otkr., na kojoj poiva ova taka, posebno uenje pro verama putem dedukcije (deduktivizam"), kao i beskorisnosti svake dalje indukcije", poto teorije uvaju uvek svoj hipotetiki karakter (hipoteticizam"), odnosno, uenje da su naune provere izvorni pokuaji odbacivanja teorija (eliminacionizam"); videti i raspravu proverljivosti i odbacivosti. Ovde istaknuta suprotnost izmeu deduktivizma i induktivizma odgovara u iz vesnom smislu klasinom razlikovanju izmeu racionalizma i empirizma: Dekart je bio deduktivista, poto je sve nauke shvatao kao deduktivne sisteme, dok su engleski empiriari, poev od Bekona, poimali nauke kao sume podataka, polazei od onih koji se in dukcijom vre uoptavanja. No, Dekart je verovao da principi, kao premise deduktivnih sistema, moraju bi ti izvesni i oigledni po sebi - jasni i razgovetni". Zasnivaju se na pronicljivosti uma. (Na kantovskom jeziku, oni su sintetiki i vae a priori.) Suprotno od toga, ja ih shvatam kao privremene dosetke, ili hipoteze (hipoteticizam"). Smatram da ove hipoteze moraju u principu biti odbacive: po tome sa ja udalja vam od dva velika moderna deduktivista Anrija Poenkarea i Pjer Dijema. Poenkare i Diem priznaju nemogunost fizikih teorija kao induktivnih genera lizacija. Oni smatraju da iskustvena merenja, kao tzv. polazna taka kod uoptavanja, predstavljaju, naprotiv, interpretacije u svetlosti teorija. A oni su odbacivali ne samo induktivizam, ve i racionalistiko verovanje u sintetiki a priori vaee principe i aksio me. Poenkare ih je interpretirao kao analitiki istinite, poput definicija; Diem ih je inter pretirao kao instrumente (kao i kardinal Belarmino i opat Berkli), kao sredstvo za ure enje eksperimentalnih zakona, kako je mislio, dobijenih induktivnim putem. Dakle, te orije ne mogu da sadre niti istinitu, niti lanu informaciju: one su tek instrumenti, po to mogu biti samo pogodne, ili nepogodne, ekonomine i neekonomine, gipke i prefinjene, ili pak neskladne i grube. (Tako, kae Diem, sledei Berklija, ne moe biti logi kih razloga za istovremeno neprihvatanje dve ili vie teorija koje su protivurene.) Slaem se, u celosti, sa ova dva velika autora da treba a priori odbaciti i induktivizam i sintetiku

136

Karl Poper

malog znaaja. Vano je shvatiti da se mi u nauci uvek bavimo objanjenjima, predvianjima i proverama, da je metod provera hipoteza uvek jedan te isti (uporedi prethodnu taku). Poev od hipoteze koju treba proveriti - na primer, neki uni verzalan zakon - uz neke druge stavove koje u tom smislu ne smatramo problematinim - na primer, neke polazne uslove mi vrimo neku prognozu. Pa onda uporeujemo tu progno zu, kad god je to mogue, s rezultatima eksperimentalnih i drugih posmatranja. Smatra se da slaganje potvruje hipote zu, mada ne kao konaan dokaz, dok se oigledno neslaganje uzima kao odbacivanje (refutation), ili dokaz pogrenosti (fal sification). Prema ovoj analizi, nema velike razlike izmeu objanje nja, prdskazanja i provere. Razlika nije u logikoj strukturi, ve u naglasku. Ona zavisi od toga u emu smatramo da je problem, a u emu ga nema. Ako nije na problem davanje prognoze, ve nalaenje polaznih uslova, ili nekih univerzalnih zakona (ili i jednog i drugog), iz kojih bismo izveli datu prog nozu", mi onda traimo objanjenje (dok data prognoza" po staje eksplikant"). Ako razmatramo zakone i polazne uslove kao date (a ne kao traene), koristimo ih prosto da bismo izveli prognozu" i dobili tako novu informaciju, tada vrimo pred skazanje. (To je sluaj kada primenjujemo naune rezultate.)
valjanost fizikih teorija. No, ne mogu da prihvatim njihovo gledite da nije mogue podvrgnuti teorijske sisteme empirijskim proverama. Verujem da su neke od njih proverljive, to jest, odbacive u principu, te da su otuda sintetike (pre no analitike), empi rijske (pre no a priori) i informativne (pre no isto instrumentalne). Sto se tie uvene kritike koju Diem iznosi odluujuim (crucial) eksperimentima, ona samo pokazuje da krucijalni eksperimenti ne mogu da odbace, ili da dokau teoriju; no, on nigde ne po kazuje da krucijalni eksperimenti ne mogu da odbace neku teoriju. Svakako, Diem je u pravu kada kae da moemo proveravati velike i sloene teorijske sisteme, a ne izolovane hipoteze; no, ako se provere takva dva sistema koji se razlikuju samo u jednoj hipo tezi, i ako se mogu da izvedu eksperimenti koji odbacuju prvi sistem, potvrujui drugi i te kako u celosti, mogli bismo onda s pravom pripisati nemo prvog sistema onoj hi potezi po kojoj se prvi od njih razlikuje od drugog.

BEDA

ISTORICIZMA

137

Smatramo li pak da je jedna od premisa, naime, univerzalan zakon, ili polazan uslov kao problematina, a prognozu kao neto to treba uporediti s rezultatima iskustva, govorimo on da proven problematine premise. Sam rezultat pro vere je selekcija hipoteza koje su izdra le proveru, ili eliminacija onih s kojima to nije bio sluaj, pa su stoga odbaene. Vano je shvatiti posledice ovog gledita, a one su: sve provere mogu biti interpretirane kao pokuaj od bacivanja pogrenih teorija - kao nalaenja slabih taaka izve sne teorije, da bi bila ona odbaena ako se pokae da je lana tokom provere. Gledite koje se katkad ini paradoksalnim, na je cilj, kae se, zasnivanje teorija, a ne eliminacija onih la nih. Ali, ba stoga to je cilj zasnivanje teorija, najbolje to to moemo da uinimo, moramo ih proveravati to je god mogu e stroe; to jest, iznalaziti pogreke u njima i nastojati da ih odbacimo. A tek ako ih ne moemo odbaciti, uprkos najveim naporima, moemo rei da su one izdrale strogu proveru. Ot krivanje primera koji potvruju teoriju od malog je znaaja, ne pokuavamo i ne uspevamo u tome, da otkrijemo njena opovrgnua. Jer, ne budemo li kritini, uvek emo nai ono to elimo: istraivaemo i nalaziti potvrivanja, a odvraaemo pogled i neemo uoavati nita to je opasno po nae omiljene teorije. Tako je suvie lako dobiti neto to se ini da je snano svedo anstvo u prilog teorije, koja bi pak ako joj se prie kritiki, bi la odbaena. A da bismo uinili metod selekcije putem elimina cije delotvornim, kao i to da samo najpogodnije teorije mogu da preive, njihovu borbu za ivot treba uiniti strogom. Takav je, uopte uzev, metod svih nauka koje poivaju na iskustvu. Ali ta rei metodu putem kojeg mi gradimo te orije ili hipoteze? ta rei induktivnim generalizacijama, kao i nainu prelaska s posmatranja na teoriju? Na ovo pitanje (kao i na uenja izloena u taki 1, ukoliko nisu ona razmatrana u taki 26), dau dva odgovora, (a) Ne verujem da mi ikada

138

Karl Poper

vrimo induktivne generalizacije, u smislu da poinjemo od posmatranja, ne bismo li pokuali da odatle izvedemo svoje teorije. Verujem da je predrasuda da mi postupamo na taj na in, vrsta optike varke i da ni na jednoj etapi naunog razvo ja, mi ne poinjemo bez neega to lii na teoriju, poput hipo teze, predrasude, ili problema - koji je, esto, tehnoloki pro blem, a koji, na neki nain, usmerava naa posmatranja, po maui nam da meu mnogobrojnim predmetima, odaberemo one koji mogu biti od interesa. No, ako je to tako, tada me tod eliminacije - koji nije drugo do metod pokuaja i pogreki, inae, razmotren u taki 24 - moe biti uvek primenjen. No ne mislim da je neophodno radi naeg ovde razmatranja pozi vati se na tu taku. Jer moemo rei da je (b) nebitno, s nau ne take gledita, da li smo svoje teorije dobili skoivi" na neosnovane zakljuke, ili prosto spotaknuvi se njih (to jest, putem intuicije"), ili pak izvesnim induktivnim postupkom. Pitanje: K ako ste prvo otkrili svoju teoriju?", tie se, takorei, neeg sasvim linog, za razliku od pitanja: Kako ste proverili svoju teoriju", koje je jedino od naune vanosti. Metod koji smo ovde opisali je plodan, jer vodi ka novim posmatranjima, kao i uzajamnom odnosu izmeu teorije i posmatranja. A sve to, verujem, nije tano samo za prirodne nauke, ve i za drutvene. U drutvenim je naukama ak oiglednije, no u prirodnim, da ne moemo videti i posmatrati svoje pred mete, pre no to smo njima razmiljali. Jer su mnogi predme ti drutvenih nauka, ako ne i svi oni, apstraktni objekti, kao, u stvari, teorijske konstrukcije. (ak su i rat" ili armija") apstraktni pojmovi, kao to mogu biti i neobini nekome. Ono to je konkretno, to su ljudi koji su ubijeni, ili ljudi i e91

Kao zanimljiv primer naina na koji se ak i botanika opaanja ru kovode teorijom (a na koje mogu da utiu i predrasude), vid. O . Frankel: Cito logija i taksonomija Hebea itd., u Nature, tom 147 ( 1 9 4 1 ) , s. 117.

BEDA

ISTORICIZMA

139

ne u uniformi itd.) Ti predmeti, te teorijske konstrukcije koriene pri interpretaciji naeg iskustva, rezultat su izgradnje iz vesnih modela (naroito institucija), radi objanjenja izvesnih iskustava - to je uobiajen teorijski metod u prirodnim nau kama (gde konstruiemo modele atoma, molekula, vrstih i tenih tela itd.). On je deo metoda objanjenja putem redukci je, ili dedukcije iz hipoteza. Mi smo veoma esto nesvesni i njenice da operiemo s hipotezama, ili teorijama i da pogreno uzimamo svoje teorijske modele kao konkretne stvari. Sto predstavlja vrstu pogreke, veoma esto rairene. Takva esta upotreba modela objanjava - i u isto vreme ponitava - ue nja metodolokog esencijalizma (uporediti taku 10). Obja njava ih, jer je model apstraktan, ili teorijski po karakteru, a mi smo skloni verovanju da to vidimo, bilo unutar promenljivih dogaaja koje posmatramo, bilo izvan njih, kao vr stu stalnog privienja, ili sutine. A ponitava ih, jer je zada tak drutvene teorije da paljivo konstruie i analizira nae socioloke modele u opisnim, ili nominalistikim terminima, to jest, u terminima individua, ili njihovih stavova, oekiva nja, relacija itd. - postulat koji se moe nazvati metodoloki individualizam".
92

Jedinstvo metoda prirodnih i drutvenih nauka moe bi ti ilustrovano i branjeno analizom dva navoda iz knjige: Scijentizam i prouavanje drutva" , od profesora Hajeka. U prvom od njih on pie: Fiziar koji eli da shvati probleme udruivanja nau nika putem analogije s njegovom vlastitom oblau, trebalo bi da zamisli svet gde bi saznavao direktnim posmatranjem
93

to se tie ovog i sledeih paragrafa, up. F. A. fon Hajek: Scijentizam i prouavanje drutva, deo I i II, Ecomomica, tom IX i X, gde je kritikovan me todoloki kolektivizam, a metodolokom individualizmu diskutovalo se d o detalja. ova dva pasusa vid. Economica, tom IX, s. 2 8 9 i dr. (kurziv moj).
9 2 9 3

140

Karl Poper

unutranjosti atoma i gde ne bi imao mogunost da vri ogle de s materijom, niti priliku da opaa neto vie od uzajamnog delovanja jednog broja relativno sitnih atoma, tokom ograni enog perioda. Polazei od svog poznavanja razliitih vrsta atoma, mogao bi on da konstruie modele svih razliitih kom binacija u vidu veih jedinica, inei da ti modeli reprodukuju to je god mogue blie crti malog broja pojedinanih sluaje va, putem kojih bi mogao da posmatra sloenije pojave. No, makrokosmiki zakoni, koje bi mogao on da izvede na osno vu poznavanja mikrokosmosa, ostali bi uvek deduktivni; oni mu ne bi gotovo nikada omoguili, usled svog ogranienog poznavanja podataka, sloene situacije, da predvidi taan is hod izvesne posebne situacije; i ne bi on mogao nikad da ih potvrdi putem kontrolisanog eksperimenta - iako oni mogu biti opovrgnuti posmatranjem dogaaja koji su, prema njego voj teoriji, nemogui." Doputam da prva reenica ovog navoda upuuje na iz vesne razlike izmeu socijalne i fizike nauke. No, ostatak na voda, verujem, pledira za potpuno jedinstvo metoda. Jer ako je to, u ta ja ne sumnjam, korektan opis metoda drutvene nauke, to pokazuje da se on razlikuje samo od takvih interpre tacija metoda prirodnih nauka, koje smo mi ve odbacili. Imam na umu, prvenstveno ,,induktivistiku interpretaciju, po kojoj, u prirodnim naukama, mi sistematski prolazimo od posmatranja do teorije, putem metoda generalizacije, kao i da moemo da potvrdimo", ili moda ak dokaemo, svoje teo rije nekim induktivnim postupkom. Ovde smo zastupali veo ma razliito gledite, naime, interpretirajui nauni metod kao deduktivan, hipotetiki, selektivan (putem odbacivanja) itd. Ovaj opis metoda prirodne nauke potpuno se slae sa opi som metoda drutvene nauke, koju daje profesor Hajek. (Imam sve razloge za verovanje da moja interpretacija naunih meto da nije pod uticajem znanja metodama drutvenih nauka; jer
u

BEDA

ISTORICIZMA

141

kad sam ga po prvi put izloio, imao sam samo prirodne nauke na umu i gotovo nita nisam znao drutvenim naukama.) A ak i razlike na koje se upuuje u prvoj reenici navo da, nisu tako velike, kao to moe da izgleda na prvi pogled. Nema sumnje, imamo izvesno neposrednije znanje unutra njosti ljudskog atoma", nego to je znanje fizikim atomi ma, znanje je no to intuitivno. Drugim recima, mi svakako ko ristimo znanje koje imamo sebi, pravei hipoteze koje se od nose na neke ljude, ili ak na itav svet. Ali te hipoteze mora ju biti proverene, one moraju podlei metodu selekcije putem eliminacije. (Intuicija spreava neke ljude ak i da zamisle da neko moe da ne voli okoladu.) Fiziar, istina, nema pomoi od takvog neposrednog posmatranja, onda kada gradi svoje hipoteze atomima; ipak, vrlo esto, on pribegava vrsti simpatike, ili intuitivne imaginacije, koja moe lako da mu omogu i da osea da je intimno upoznat ak i sa unutranjou ato ma", sve do njihovih kaprica i predrasuda. Ali je ova intuicija njegova lina stvar. Nauka se interesuje samo za hipoteze, ko je bi njegova intuicija mogla da inspirie i to samo ako one obliluju posledicama i ako mogu biti valjano proverene. (Sto se tie druge razlike pomenute u prvoj reenici profesora Hajeka, to jest, potekoa vrenja eksperimenata - videti ta. 24.)
94

Ove nekolike primedbe mogu jednako da ukazu na nai ne mogue kritike istoricistikog uenja, izloenog u ta. 8, naime, da socijalna nauka mora da koristi metod intuitivnog razumevanja. U drugom navodu, profesor Hajek, govorei drutve nim pojavama, kae: ... nae saznanje naela nastanka tih pojava retko nam omoguava (ako uopte) tano predvianje rezultata konkretne situacije. Dok moemo da objasnimo naUp. Erkenntnis, III, s. 426 i d. i moju Logik der Forschung (1934), i ji bi podnaslov mogao biti prteveden kao: O epistemologiji prirodnih n a u k a " .
9 4

142

Karl Poper

elo nastanka izvesnih pojava i na osnovu tog znanja iskljui ti mogunost izvesnih rezultata, na primer, istovremene poja ve pojedinih dogaaja, nae naelo e biti u izvesnom smislu isto negativno, to jest, ono e nam omoguiti prosto da is kljuimo neke rezultate, ali ne i da dovoljno svedemo niz mo gunosti, sve dotle dok ne ostane samo jedna." Ovaj navod, daleko od toga da opisuje situaciju svojstve nu socijalnim naukama, savreno opisuje karakter prirodnih zakona, koji zaista mogu samo da iskljue neke mogunosti. (Ne moe se nositi voda u reetu" - vid. taku 20, gore.) Bli e govorei, tvrenje da nam, po pravilu, nee biti mogue da predskaemo taan rezultat izvesne konkretne situacije, pro blem netanosti predvianja (videti taku 5, gore). Smatram da se ba to isto moe rei i fizikom svetu. Uopte uzev, tek korienjem vetake eksperimentalne izolacije, mogu se predskazivati fiziki dogaaji. (Sunev sistem predstavlja izuzetak, kao sluaj prirodne, a ne vetake izolacije; im jednom njego va izolacija bude prekinuta, upadom nekog stranog tela, dovolj ne veliine, sva naa predvianja postae neosnovana.) Jo smo daleko od toga da moemo da predvidimo, ak i u fizici, tane rezultate neke konkretne situacije, poput bure, ili poara. Moe se dodati ovde veoma kratka primedba proble mu sloenosti (uporediti taku 4, gore). Nema nikakve sumnje da analiza svake konkretne situacije postaje krajnje teka, usled njene sloenosti. No, isto vai i za svaku konkretnu fizi ku situaciju . Rairena predrasuda da su socijalne situacije sloenije od fizikih, ini se da ima dva izvora. Jedan od njih je da smo mi skloni poreenju neeg to ne bi trebalo porediti; naime, s jedne strane, konkretne drutvene situacije, a s druge, vetaki izolovane eksperimentalne fizike situacije.
95

U neemu slian argument se moe nai u C. Mengen: Sabrana dela, tom. 11(1883. i 1933), s. 2 5 9 - 2 6 0 .

BEDA

ISTORICIZMA

143

(Poslednje bi mogle biti radije uporeene s vetaki izolovanom socijalnom situacijom - poput zatoenitva, ili eksperi mentalne zajednice.) Drugi izvor je staro verovanje da opis ne ke socijalne situacije mora da obuhvati mentalna, a moda i fi zika stanja svakog koga se tie (ili bi moda bila svodljiva na njih). No, to verovanje nije opravdano; ono je daleko manje opravdivo, ak i od nemogueg zahteva da u opis konkretne hemijske reakcije budu ukljuena atomska, ili subatomska sta nja svih elementarnih estica (iako se hernija moe odista sve sti na fiziku). Verovanje koje otkriva naivno gledite po kome su socijalni entiteti, poput institucija, ili asocijacija, konkretni prirodni entiteti, poput gomila ljudi, radije.no apstraktan mo del konstruisan u cilju interpretacije izvesnih odabranih ap straktnih relacija izmeu jedinki. U stvari, ima valjanih razloga ne samo za verovanje da je socijalna nauka manje sloena od fizike, ve i da su konkret ne socijalne situacije, uopte uzev, manje komplikovane od konkretnih fizikih situacija. Jer se u veini socijalnih situacija - ako ne i u svim - pojavljuje element racionalnosti. Stvarno, ljudi ne postupaju gotovo nikad na sasvim racionalan nain (to jest, da najbolje mogue koriste sve podatke koji im stoje na raspolaganju, radi ostvarenja proizvoljnih ciljeva), ve ine to samo na jedan vie-manje racionalan nain; a to omoguava konstrukciju relativno prostih modela njihovih postupaka i in terakcija, kao i njihovo korienje kao aproksimacija. Poslednja taka, ini mi se, ukazuje na znaajnu razliku izmeu prirodnih i socijalnih nauka - moda najznaajniju koja postoji izmeu njihovih metoda, poto su druge vane razlike, kao specifine potekoe pri vrenju eksperimenata (videti kraj take 24), ili primene koliinskih metoda (videti dole) pre razlike u stepenu stvari, nego u njihovoj prirodi. Imam u vidu mogunost usvajanja, u socijalnim naukama, onoga to bi se moglo nazvati metodom logike, ili racionalne konstrukcije,

144

Karl Poper
96

ili, moda nultog metoda" . Tu mislim na metod konstruk cije modela, na pretpostavci potpune racionalnosti (a moda i na pretpostavci posedovanja potpune informacije) od strane svih individua na koje se on odnosi, kao i procene devijacije stvarnog ponaanja ljudi od ponaanja u smislu modela, pri emu bi ovo poslednje bilo vrsta nulte koordinate. Primer ovog metoda bilo bi uporeivanje stvarnog ponaanja (pod uticajem, recimo, tradicionalne predrasude itd.) sa ponaa njem u smislu modela koje je mogue oekivati na osnovu i ste logike izbora", odreene ekonomskim jednainama. Moe se tako interpretirati, na primer, zanimljivo Marakovo delo: Novana iluzija" . Pokuaj primene nultog metoda na jed no drugaije podruje moe se nai u pokuaju poreenja ko je P. Sardant Florens vri izmeu logike operacije irokih razmera" u industriji i loginosti stvarne operacije" . Uzgred, eleo bih da primetim, da niti princip metodolokog individualizma, niti princip nula metoda u izgradnji racionalnih modela, ne povlae, po meni, usvajanje psiholokog metoda. Suprot no, verujem da se ovi principi mogu spojiti s gleditem da su drutvene nauke relativno nezavisne od psiholokih pretpostavki
97 98 99 100

Videti n u l a - h i p o t e z u " , razmotrenu u J. M a r a k : Iluzija novca i analiza potranje" u The Review of Economic Statistics, tom. XXV, s. 40. - i ni se da se ovde opisan metod delom poklapa sa o n i m koji je F. A. Hajek, sledei C. Mengera, zvao kompozitivnim" m e t o d o m .
9 6

ak se i ovde moe rei da, moda, korienje racionalnih ili logi kih" metoda u drutvenim n a u k a m a , ili metoda hipoteze n u l a " , nalazi izvesnu nejasnu analogiju u prirodnim naukama, naroito u termodinamici i bio logiji (konstrukcija mehanikih i psiholokih modela o r g a n a i procesa).
9 7 9 8

Videti J. M a r a k , nav. Vid. Sardran Florens: Logika industrijske organizacje (1923). Otvoreno To je gledite potpunije razvijeno u gl. XIV moje knjige itd.

9 9

1 0 0

drutvo

BEDA

ISTORICIZMA

145

i da se psihologija moe tretirati ne kao osnova svih drutvenih nauka, ve kao jedna od socijalnih nauka. Pri kraju ove take, moram da pomenem neto to sma tram za drugu glavnu razliku izmeu metoda teorijskih nauka prirodi i teorijskih nauka drutvu. Imam u vidu specifine potekoe vezane s primenom kvantitativnih metoda, a poseb no metoda merenja . Neke od ovih potekoa mogu biti i bi le su prevazidene primenom statistikih metoda, na primer, pri analizi potranje. One moraju biti prevazidene da bi, na pri mer, neke od jednaina ekonomske matematike sluile kao osnova ak i za isto kvalitativne primene; jer, bez takvog me renja, ne bismo esto znali da li su izvesni suprotstavljeni ini oci imali vie od prosto kvalitativno procenjenog uinka. Ta ko, isto kvalitativna razmatranja mogu biti katkad varljiva; onako varljiva, po recima profesora Fria, kao i tvrenje da kad ovek pokuava da pomeri amac napred, ovaj e biti gu ran nazad, usled potiska koji dolazi od njegovih n o g u . " No, ne moe se sumnjati da je ovde re sutinskim potekoama. Na primer, u fizici, parametri naih jednaina mogu, u princi pu, biti svedeni na mali broj prirodnih konstanti - redukcija koja je bila uspeno sprovedena u brojnim sluajevima od zna aja. Nije to tako u ekonomiji: tamo su parametri sami, u naj vanijim sluajevima, promenljive koje se brzo menjaju. Ja sno je da to slabi znaaj, interpretativnost, kao i mogunost provera naih merenja.
101 102 103

1 0 1

1 0 2

1 0 3

Te je potekoe r a z m a t r a o profesor Hajek, nav. d. s. 290 i dr. Vid. Econometrica I (1933), s. 1 i dr. Videti Lajonel Robins: Economica, tom. V, p o s e b n o s. 3 5 1 .

146

Karl Poper

30. TEORIJSKE IISTORIJSKE NAUKE Teza jedinstvu naunog metoda, iju sam primenu na teorijske nauke upravo branio, moe se, uz izvesna ogranie nja, proiriti i na oblast istorijskih nauka. A to moe biti ui njeno ne poriui sutinsku razliku izmeu teorijskih i istorij skih nauka, na primer, izmeu sociologije, ekonomske teorije, ili politike teorije, s jedne strane i, drutvene, ekonomske i politike istorije, s druge - razlika koja je bila tako esto i uporno iznova isticana od strane najboljih istoriara. To je razlika izmeu interesovanja za univerzalne zakone i onog za praktine injenice. elim da branim gledite, tako esto na padano kao staromodno od istoricista, da se istorija karakterie zanimanjem za aktuelne, pojedinane ili specifine doga aje, pre no za zakone ili generalizacije. Ovo je gledite savreno u skladu sa analizom naunog metoda, a posebno uzronog objanjenja koje smo izneli u prethodnim takama. Situacija je prosta u sledeem: dok se te orijske nauke, uglavnom, zanimaju za pronalaenje i proveru univerzalnih zakona, istorijske nauke uzimaju sve vrste uni verzalnih zakona zdravo za gotovo, bavei se uglavnom otkri vanjem i proverom pojedinanih stavova. Na primer, ako je dat izvestan pojedinaan eksplikandum" - kao pojedinaan dogaaj - one mogu da trae polazne uslove koji (uz sve vido ve univerzalnih zakona, koji mogu biti od neznatnog interesa) objanjavaju ovaj eksplikandum. Ili pak one mogu da proveravaju datu pojedinanu hipotezu, korienjem, uz druga po jedinana tvrenja, kao polazne uslove, i izvoenjem iz tih po laznih uslova (ponovo, pomou svih vidova univerzalnih za kona od neznatnog interesa) neke nove prognoze", koja mo e da opie izvestan dogaaj nastao u dalekoj prolosti, a mo e biti uporeen s empirijskim svedoanstvom - s dokumenti ma, natpisima itd.

BEDA

ISTORICIZMA

147

U smislu iste analize, svako uzrono objanjenje nekog dogaaja, moe se uzeti da je istorijsko, ako je uzrok uvek opisan putem pojedinanih polaznih uslova. A to se u celosti slae sa rasprostranjenom idejom da uzrono objasniti stvar, znai objasniti kako je do nje dolo i zato, to jest, istraiti nje nu priu". No, samo se u istoriji odista zanimamo za kauzal no objanjenje pojedinanog dogaaja. U teorijskim nauka ma, ovakva uzrona objanjenja su uglavnom sredstva za ostvarenje drugaijeg cilja - provere univerzalnih zakona. Ako su ova razmatranja tana, tada gorljivo zanimanje za pitanja porekla od strane evolucionista i istoricista, koji preziru staromodnu istoriju, elei da je reformiu kao teorij sku nauku, pomalo je deplasirano. Pitanja porekla su kako i zato " pitanja. Ona su teorijski relativno bez znaaja i obino imaju samo specifian istorijski interes. Protiv moje analize istorijskog objanjenja moe se prigovoriti da istorija ipak koristi univerzalne zakone, suprot no od naglaene tvrdnje toliko mnogo istoriara da ona nema nikakvog interesa za njih. Na to moemo odgovoriti da je po jedinaan dogaaj uzrok drugog pojedinanog dogaaja - ija je on posledica - jedino u odnosu na pojedine univerzalne za k o n e . No ti zakoni mogu biti tako banalni i u toj meri deo naeg uobiajenog znanja, da ih ne vredi pominjati, a retko i uoavamo da postoje. Kaemo li da je uzrok smrti ordana
104 105

Moja se analiza moe uporediti s analizom Mortona D. Vajta; Istorij sko objanjenje", Mind, tom N . S. LH, s. 212 i dr.), koji svoju analizu zasniva na mojoj teoriji kauzalnog objanjenja, izloenoj u lanku C. D. Hempela. Meutim, on dobija sasvim drugaiji rezultat. Poriui karakteristian interes istoriara za po jedinane dogaaje, on sugerie da je neko objanjenje istorijsko", ako je okarakterisano upotrebom sociolokih termina (i teorija). To je uoio Maks Veber. Njegove primedbe na strani 179, knjige Ges. Sehr. Zur Wisenschaftliche (1922) moda su najblia anticipacija predloenih ana liza, za koje znam. N o , vara se on, verujem, kada sugerie da razlika izmeu teorij ske i istorijske nauke poiva na stepenu optosti korienih zakona.
1 0 1 0 5

148

Karl Poper

Bruna to to je bio spaljen na lomai, nemamo potrebe da na vodimo univerzalan zakon, po kome sva iva bia umiru kada su izloena visokoj temperaturi. N o taj je zakon bio preutno doputen u naem uzronom objanjenju. Medu teorijama koje istoriar politike pretpostavlja, ima, naravno, i sociolokih, poput sociologije vlasti, na pri mer. No istoriar koristi ove teorije, a da po pravilu nema svest tome. On ih uglavnom ne koristi kao univerzalne za kone koji mu pomau da proveri posebne hipoteze, ve na je dan implicitan nain u samoj terminologiji: govorei vlada ma, nacijama, armijama, on koristi, obino nesvesno, mode le" koji mu omoguavaju nauna, ili prednauna socioloka analiza (videti prethodnu taku). Istorijske nauke, moe se uoiti, nisu sasvim same po tom svom odnosu prema univerzalnim zakonima. Kad god naidemo na izvesnu primenu nauke na neki pojedinaan, ili poseban problem, javlja se slina okolnost. Na primer, u primenjenoj herniji, onaj ko eli da analizira neki sastav - recimo, komad stene - jedva da pomilja na univerzalan zakon. Radi je on primenjuje, moda i ne razmiljajui previe tome, iz vesne uhodane postupke, koji su pak s logike take gledita, naini provere pojedinanih hipoteza, poput ovo jedinjenje sadri sumpor". Njegov je interes uglavnom istorijski, javlja jui se sa opisom niza posebnih dogaaja, ili jednog odree nog fizikog tela. Verujem da ova analiza dobro osvetljava poznate kon troverze vezane za sve koji prouavaju istorijski metod . Jed na istoricistika grupa tvrdi da istorija, koja se ne zadovolja va prostim popisom injenica, ve nastoji da ih iznese putem
106

106 Videti, n a primer, Veber; nav. d. s. 8 i dr., 4 4 i dr., 4 8 , 2 1 5 i dr., 2 3 3 i dr.

BEDA

ISTORICIZMA

149

izvesnih kauzalnih veza meu njima, mora biti zaokupljena formulacijom istorijskih zakona, poto kauzalnost oznaava, u sutini, odreivanje putem zakona. Druga grupa, takoe istoricista, iznosi da ak i unikalni" dogaaji koji se javljaju samo jednom i nemaju nita opteg" u sebi, mogu uzrokova ti druge dogaaje, a istoriju upravo zanima ovaj tip kauzalnosti. Vidimo sada kako je svaka od dve grupe delimino u pra vu, a kako nije. I univerzalan zakon, i pojedinani dogaaji, su neophodni pri svakom kauzalnom objanjenju, no izvan teo rijskih nauka, univerzalni zakoni su od neznatnog interesa. To nas privodi ka pitanju unikalnosti istorijskih doga aja. A sve dok se zanimamo za istorijsko objanjenje tipinih dogaaja, ovi moraju biti uzimani kao tipini, to jest, takvi koji pripadaju rodovima, ili klasama dogaaja. Jer bi samo ta da deduktivan metod kauzalnog objanjenja bio primenljiv. Istoriju, meutim, ne zanima samo objanjenje pojedinanih dogaaja, ve i opis pojedinog dogaaja kao takvog. Jedan od njenih najvanijih zadataka je, nema sumnje, da opie zani mljive dogaaje u njihovoj osobenosti i unikalnosti; to jest, da uvai aspekte koje ne nastoji da kauzalno objasni, poput slu ajnog" poklapanja uzrono nepovezanih dogaaja. Ta dva zadatka istorije, rasplitanje kauzalnih niti i opis sluajnog" naina na koji se ove prepliu, nuni su i dopunjuju jedan dru goga; dogaaj se moe posmatrati jednom kao tipian, to jest, s gledita njegovog kauzalnog objanjenja, a drugi put pak kao unikalan. Ova zapaanja mogu biti primenjena na pitanje novine, emu je bilo rei u taki 3. Tamonje razlikovanje izmeu novine preureenja" i izvorne novine", odgovara sada njem razlikovanju stanovita kauzalnog objanjenja i procene onoga to je unikalno. Ukoliko novina moe biti racionalno analizirana i predviena, ona ne moe ni na koji nain biti iz vorna". To porie istoricistiko uenje po kome bi sociologija

150

Karl Poper

trebalo da se bavi problemom predvianja izvorno novih do gaaja - to se moe rei da u krajnjoj liniji potie od nedovolj ne analize samog predvianja, kao i kauzalnog objanjenja.

31. LOGIKA SITUACIJA U ISTORIJI. ISTORIJSKA INTERPRETACIJA No, je li to sve? Zar nema ba nieg u istoricistikom zahtevu za reformom istorije kao sociologije, koja bi igrala ulogu teorijske istorije ili teorije istorijskog razvoja? (Up. ta ke 12 i 16.) Nema li neega u istoricistikoj ideji etapama", duhu", ili stilu" epohe, neumoljivim istorijskim stremlje njima, pokretima koji plene duhove, diui se kao plima i no sei ih, pre no to ovi ine to kao jedinke? Niko ko je itao, na primer, Tolstojeva promiljanja - nesumnjivo istoricistika, proeta iskrenou - u Ratu i miru - odlasku ljudi sa zapada na istok, kao i odlasku Rusa na Z a p a d , ne moe porei da istoricizam ne odgovara jednoj stvarnoj potrebi. A nama osta je da udovoljimo toj potrebi, nudei neto bolje, pre no to bi smo se ozbiljno ponadali da se oslobodimo istoricizma. Tolstojev istoricizam je reakcija na metod pisanja istori je koji implicitno poiva na ulozi voe (leader), to jest metodu koji pridaje dosta znaaja - i suvie mnogo, ako je Tolstoj u pravu - velikom oveku, voi. Tolstoj nastoji da pokae i, po meni, uspeva u tome, kako su malo uticaja imali postupci i od luke Napoleona, Aleksandra, Kutuzova i drugih velikih voa iz 1812. godine, u poreenju sa onim to bi se moglo nazvati
107

1 0 7

To anticipira n e d a v n o razmatrane, ali nereene probleme profesora

Tojnbija.

BEDA

ISTORICIZMA

151

logika dogaaja. Tolstoj s pravom naglaava zanemarivan, mada veoma veliki znaaj odluka i postupaka mnogih nepo znatih pojedinaca, koji su se tukli u borbi, spalili Moskvu i izmislili partizanski nain ratovanja. No, veruje on da uvia neto kao istorijski determinizam u tim dogaajima, poput sudbine, istorijskih zakona ili plana. U svojoj verziji istorici zma, on spaja metodoloki individualizam sa kolektivi zmom; to jest, sadri ovaj veoma tipian spoj elemenata - ti pian za ono doba, a bojim se i za nae - demokratsko-individualistikih elemenata s jedne, i kolektivno-nacionalistikih, s druge strane. Ovaj nas primer podsea da ima u istpricizmu nekolikih zdravih elemenata; naime, on je reakcija protiv naivnog meto da interpretacije politike istorije, prosto kao povesti veli kim tiranima i velikim generalima. Istoricisti s pravom oseaju da moda postoji neto bolje od tog metoda. Oseanje koje ih je dovelo do ideje duha" - epohe, nacije, armije - inae, tako po sebi zavodljive. Mene samog ideja duha" nimalo ne privlai - niti njen idealistiki prototip, niti pak dijalektika i materijalistika ovaploenja - i moje su simpatije na strani onih koji je prezi ru. No ipak oseam da ona ukazuje barem na postojanje pra znine, ili mesta koje bi, kao zadatak, imala da ispuni sociolo gija, neim shvatljivijim, poput analize problema do kojih do lazi po tradiciji. Ili, ima mesta za detaljnijom analizom logike situacija. Najbolji istoriari su esto, vie-manje nesvesno, po stupali na taj nain: na primer, Tolstoj kad opisuje da nije od luka, ve nunost" uinila da ruska armija preda Moskvu bez borbe i povue se do mesta gde bi mogla da nae hrane. Izu zev logike situacija, ili moda kao njen deo, nama je potrebno neto poput analize socijalnih kretanja. Bila bi nuna istraiva nja zasnovana na metodolokom individualizmu, koja se od nose na socijalne institucije kroz koje se ideje ire i pridobijaju

152

Karl Poper

pojedince, kao i naina sazdavanja novih tradicija, odnosno, njihovog funkcionisanja i nestajanja. Drugim recima, nai individualistiki i institucionalistiki modeli kolektivnih entite ta, kao to su nacije, vlade ili trita, moraju biti dopunjeni modelima politikih situacija, kao i socijalnih kretanja, poput naunog i industrijskog napretka. (U sledeoj taki moe se nai skica takve analize napretka.) Te modele onda mogu istoriari da koriste, delom, kao druge modele, a delom i u cilju objanjenja, zajedno s drugim univerzalnim zakonima koje koriste. No ak bi i to bilo nedovoljno, jer ne bi jo uvek od govaralo svim realnim potrebama kojima istoricizam nastoji da udovolji. Ako razmatramo istorijske nauke u svetlosti naeg poredenja s teorijskim naukama, moemo uoiti da ih odsustvo za nimanja za univerzalne zakone stavlja u teak poloaj. Jer su u teorijskoj nauci zakoni, izmeu ostalog, poput sredita inte resa, oko kojih se vre opaanja, ili pak take gledita iz kojih se ova izvode. U istoriji, univerzalni zakoni, koji su uglavnom trivijalni i nesvesno korieni, ne mogu ni na koji nain da imaju takvu ulogu. Nju bi trebalo da obavlja neto drugo. Na ravno, ne moe biti istorije bez take gledita; a kao i prirod ne nauke, ona mora biti selektivna, ako ne eli da bude zagu ena ispraznim i nepovezanim injenicama. Pokuaj sleenja kauzalnih lanaca do u daleku prolost, ne bi nam pomogao ni najmanje, jer svaka odreena posledica od koje bismo poli, ima veliki broj najrazliitijih deliminih uzroka; to jest, pola zni uslovi bili bi suvie sloeni, kao to i veina njih nije ni od kakvog interesa uopte. Jedini nain razreenja ove potekoe je, verujem, uvesti svesno zamiljeno selektivno gledite u istoriju, to jest, pisati onakvu istoriju koja nas interesuje. Ne znai to da moemo da iskrivljujemo injenice, sve dok se one ne bi sloile sa zamiljenim govorom ideja, ili da moemo da zanemarimo one sa kojima

BEDA

ISTORICIZMA

153

to nije sluaj. Naprotiv, svaka dostupna injenica u vezi s naim gleditem, mora biti briljivo i objektivno prouena (u smislu naune objektivnosti", razmotrene u sledeoj taki). No, to znai da ne moramo da vodimo rauna injenicama i aspektima koje nemaju veze s naim gleditem i nisu nam sto ga od interesa. Takva selektivna gledita u prouavanju istorije u nee mu su slina ulozi koju u nauci imaju teorije. Otuda je razu mljivo zato su esto ona uzimana za teorije. Zaista, ona koja se mogu izraziti u obliku proverljivih hipoteza, pojedinanih ili univerzalnih, mogu biti tretirana kao naune hipoteze. No, po pravilu, ti istorijski pristupi", ili gledita", ne mogu biti provereni. Oni ne mogu biti odbaeni, pa njihove vidljive po tvrde ostaju bez znaaja, ak i kad bi ih bilo koliko i zvezda na nebu. Zvaemo ovakvo selektivno gledite, kao sredite isto rijskog interesa, ako se ne moe formulisati ono kao proverljiva hipoteza, istorijskom interpretacijom. Istoricizam uzima pogreno ove interpretacije za teorije. U tome je jedna od njegovih kardinalnih greaka. Istoriju" je mogue, na primer, interpretirati kao istoriju klasnih borbi, ili borbe rasa za dominacijom, kao istoriju religioznih ideja, ili borbe otvorenog" i zatvorenog" drutva, odnosno, kao istoriju naunog i industrijskog napretka. Sve su to vie ili ma nje zanimljiva gledita i kao takva savreno besprekorna. No, istoricisti ih ne iznose kao takve; oni ne uoavaju nuno mno tvo sutinski ekvivalentnih interpretacija, i po sugestivnosti i po proizvoljnosti (ak i da se neke od njih mogu razlikovati svojom plodnou - to je dosta znaajno). Umesto toga, oni ih iznose kao uenja ili teorije, koje tvrde da je svaka istorija, istorija klasnih borbi" itd. A ako i otkriju da je njihovo gledite
108

to se tie kritike uenja ... da je svako istorijsko znanje nuno re lativno", vid. Hajek: Economica, tom X, s. 55 i d.
1 0 8

154

Karl Poper

plodno, to jest, da mnoge injenice mogu biti ureene i protu maene u svetlosti toga, oni pogreno uzimaju to kao potvrdu, ili, bolje, kao dokaz svoga uenja. S druge strane, klasini istoriari koji se s pravom proti ve ovakvom postupku, rizikuju da zapadnu u drugaiju pogre ku. Teei ka objektivnosti, nastoje da izbegnu svako selek tivno gledite; no, poto je to nemogue, oni obino usvajaju neka gledita, a da nisu svesni toga. Sto nuno ponitava nji hov napor za objektivnou, jer se ne moe ni na koji nain kritikovati vlastito gledite i biti svestan njegovih granica, a da se ne zna da ono uopte postoji. Izlaz iz ove dileme, naravno, bio bi da se uvai neophodnost izvesnog gledita, kao i da se ono jasno izloi i uvek ima na umu da je to samo jedno od mnogih stanovita, odnosno, da, ako bu de podignuto na nivo teorije, ne bi stoga bilo i sprovodljivo.

32. INSTITUCIONALNA TEORIJA NAPRETKA Da bi naa razmatranja bila manje apstraktna, pokuau da u ovoj taki ukratko skiciram teoriju naunog i industrij skog napretka, pokuau da u tom smislu ilustrujem ideje obrazloene u etiri poslednje take, a posebno ideju situacione logike, kao i metodolokog individualizma, koje se jasno oslanjaju na psihologiju. Uzimam primer naunog i industrij skog napretka, jer je nesumnjivo to fenomen koji je nadahnuo savremeni istoricizam, ili istoricizam devetnaestog veka, kao i stoga to sam ranije izneo izvesna Milova gledita toj stvari. I Kont i Mil, setimo se, drali su da je napredak neuslo vljena, apsolutna tendencija, koja se moe svesti na zakone ljudske prirode. Zakon sukcesije", pie K ont, ak i ako svim svojim autoritetom ukazuje na njega, metod istorijskog

BEDA

ISTORICIZMA

155

posmatranja ne srne biti definitivno potvren, pre no to bude racionalno sveden na pozitivnu teoriju ljudske prirode..." On veruje da se zakon napretka moe izvesti iz stremljenja ljudskih jedinki koje ih nagone da svoju prirodu sve vie i vie usavravaju. U svemu tome, Mil ga sledi do kraja, nastojei da zakon svede na ono to on naziva progresivnost ljudskog du h a " , ija je prva pokretaka sila ... tenja za poveanom materijalnom udobnou". Saglasno i Kontu i Milu, neuslovljen ili apsolutan karakter ove tendencije, ili kvazi zakona, pomae nam da odatle izvedemo prve korake, ili etape istori je, ne traei polazne istorijske uslove, ili posmatranja, ili po datke. U principu, itav bi tok istorije trebalo izvesti na taj nain, da jedina potekoa bude, po Milu, tako dugaak niz ... iji bi se svaki sledei lan sastojao od sve veeg broja raznovidih delova, ne bi ih ni na koji nain mogao ljudski um da prebroji". Slabost Milove redukcije" ini se oiglednom. ak i da prihvatimo njegove premise i izvode kao jasne po sebi, ne sle di otuda i da e njihove socijalne i istorijske posledice biti od znaaja. Napredak moe biti zanemarljiv, recimo, usled gubi taka zbog prirodnog okruenja kojim se ne moe ovladati. Os im toga, premise poivaju na samo jednoj strani ljudske pri rode", ne uvaavajui i druge, poput zaboravnosti i lenjosti. I tamo, dakle, gde opaamo neto sasvim suprotno od napretka, u Milovom smislu, moemo ovo, takoe, svesti" na ljudsku istoriju". (Nije li, uostalom, jedan od najrairenijih naina obja njenja zalaska i pada imperija, tzv. istorijskih teorija, putem
109 110 111 112

Kont: Kurs pozitivne filozofije, IV, s. 3 3 5 . Mil: Logika, knj. VI, gl. X, t. 3; sledei navod je iz take 6, gde je te orija razvijena d o detalja. Kont, nav. d. IV, s. 3 4 5 . Mil, nav. d. 4.
1 0 9 1 ! 0 1 1 1 1 1 2

156

Karl Poper

osobenosti karaktera, poput lenjosti i sklonosti ka neumerenosti za stolom.) Zaista, vrlo je malo dogaaja koji se ne mo gu objasniti na jedan verovatan nain nekakvom sklonou ljudske prirode". No, metod koji objanjava sve to moe nastati, ne objanjava nita. elimo li da smenimo ovu zauujue naivnu teoriju ne kom koja je u veoj meri odriva, moramo da nainimo dva koraka. Najpre, da pokuamo da otkrijemo uslove napretka i u tom smislu primenimo princip iznesen u taki 28: zamisliti uslove u kojima bi se napredak zaustavio, to neposredno do vodi do shvatanja da sama psiholoka sklonost nije dovoljna da objasni progres, jer se mogu otkriti uslovi od kojih ovaj moe da zavisi. Stoga moramo dalje smeniti teoriju psiholo kih sklonosti neim boljim od nje; predlaem, u tom smislu, institucionalnu (i tehnoloku) analizu uslova napretka. Kako bismo mogli da zaustavimo nauni i industrijski napredak? Zatvaranjem ili kontrolom istraivakih laborato rija, ukidanjem ili kontrolom naunih asopisa i drugih sred stava za komunikaciju, zabranom kongresa i konferencija, za tvaranjem univerziteta i kola, neobjavljivanjem knjiga, zatva ranjem tamparija, zabranom pisanja i, na kraju krajeva, go vora. Sve te stvari koje mogu biti odista ukinute (ili kontrolisane) drutvene su institucije. Jezik je drutvena institucija bez koje je nauni napredak nezamisliv, jer bez njega ne moe biti ni nauke, niti razvoja i napretka u tradiciji. Pismenost je soci jalna institucija, kao to je to i izdavaka delatnost i svi drugi institucionalni instrumenti naunog metoda. ak i nauni me tod ima socijalni aspekt. Nauka, a posebno, napredak u na uci, nisu rezultat izolovanih napora, ve slobodne konkuren cije misli. Jer nauka zahteva sve vie konkurencije izmeu hi poteza i sve veu strogost pri proverama, dok konkurentske hipoteze trae line predstavnike, takorei, porotu, pa ak i javnost. To lino predstavnitvo mora biti organizovano insti-

BEDA

ISTORICIZMA

157

tucionalno, ako mislimo da obezbedimo da ono funkcionie. A institucije treba plaati i tititi zakonom. Najzad, progres u velikoj meri zavisi od politikih faktora, politikih institucija koje uvaju slobodu misli: demokratiju. Interesantno je da i ono to obino nazivamo nauna objektivnost", zavisi do izvesne mere od socijalnih institucija. Naivno gledite da se nauna objektivnost" duguje mental nom ili psiholokom pristupu pojedinog naunika, njegovom obrazovanju, priljenosti i naunoj nezavisnosti, podstie kao reakciju skeptino gledite da naunici ne mogu biti nikada objektivni. Nedostatak objektivnosti u njemu moe se zane mariti u prirodnim naukama, gde su strasti naunika stiane, ali moe biti fatalna u drutvenim naukama, gde socijalne predrasude, klasna ubedenja i interesi dolaze do izraaja. To uenje, koje je do detalja razvila tzv. sociologija saznanja" (up. take 6 i 26), u celosti prenebregava socijalan, ili institucionalan karakter naunog saznanja, jer se zasniva na naivnom shvatanju da objektivnost zavisi od psihologije pojedinog naunika. Ona zanemaruje injenicu da niti suvoa, niti starost problema u prirodnoj nauci, ne spreavaju parcijalnost i lini interes da se meaju s verovanjem naunika i da ako bismo morali da zavisi mo od njegove nepristrasnosti (detachement), tada bi nauka, ak i prirodna, bila potpuno nemogua. Ono to 'sociologija saznanja' previda, upravo je sociologija saznanja, to jest, dru tveni ili javni karakter nauke; ona zanemaruje injenicu da ba njena intersubjektivnost i njene institucije, nalau naunikovu duhovnu disciplinu, uvajui naunu objektivnost, kao i njenu tradiciju da kritiki promilja nove ideje.
113

Detaljniju kritiku tzv. sociologije znanja" moe se nai u gl. 33 moga dela Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji. Problem naune objektivnosti, kao i njegva zavisnost od racionalne kritike i intersubjektivne proverljivosti takoe je raz motren ovde u ta. 24, a s izvesnog drugaijeg gledita, u mome delu Logika na unog otkria.

158

Karl Poper

Povezano s tim, moemo se dotai jedne od doktrina, iznesenih u taki 6 (Objektivnost iprocena). Tamo smo dokazi vali da, poto i samo nauno istraivanje socijalnih problema neizbeno utie na socijalni ivot, nije mogue da sociolog, svestan tog uticaja, zadri stav tipino nezainteresovanog i objektivnog naunika. No, ovde nema nieg to bi vailo sa mo za sociologiju. Fiziar ili inenjer su u istom poloaju. I on aj ko nije sociolog, moe da shvati da otkrie novog aviona ili rakete moe imati ogroman uticaj na drutvo. Upravo smo skicirali neke od institucionalnih uslova, od ijeg postojanja zavisi nauni i industrijski napredak. No, va no je uoiti da se za veinu uslova ne moe rei da je nuna, dok oni uzeti svi zajedno nisu dovoljni. Ti uslovi nisu nuni, poto bez ovih institucija (sem, mo da, jezika) napredak ne bi bio striktno nemogu. Uostalom, imali smo napredak" od govorne ka pisanoj rei i dalje (iako ovaj najraniji razvoj nije moda bio pravi nauni napredak). S druge strane, to je jo vanije, moramo da shvatimo da i s najboljom institucionalnom organizacijom na svetu, na uni progres moe jednom da se zaustavi. Moe doi, recimo, do epidemije. Svakako je to mogue, jer ako neki intelektual ci reaguju na nauni napredak (ili na zahtev za otvaranjem drutva) zapadanjem u misticizam, svako bi mogao da reaguje na isti nain. Takva mogunost moe moda biti neutralizovana miljenjem novog niza socijalnih ustanova, poput vaspitnih, s namerom da potisnu jednoobraznost pogleda na svet, a ohrabre raznoobraznost. Isto tako, ideja napretka i njeno neprekidno irenje mogu imati izvestan uinak. No, sve to ne ini napredak izvesnim. Ne moemo logiki iskljuiti, naime, mogunost, recimo, izvesne bakterije ili virusa koji bi rasprostrli posvuda svoju tenju ka nirvani. Tako nalazimo da ni najbolje ustanove nisu nikada pou zdane. Kao to smo kazali ranije, institucije su kao tvrave;

BEDA

ISTORICIZMA

159

moraju biti dobro projektovane i valjano opsluivane." No, ne moemo biti nikada sigurni da e pravi ovek biti privuen naunom istraivanju. Niti pak da e postojati matoviti ljudi, kadri da smisle nove hipoteze. I, najzad, mnogo toga zavisi od iste sree. Jer istina nije oigledna i bilo bi pogreno verovati - poput Konta i Mila - da poto jednom prepreke" (aluzija na Crkvu) budu uklonjene, istinu e uvideti svako ko to odi sta eli. Verujem da je mogue uoptiti rezultat ove analize. Ljud ski ili lini karakter bie iracionalan element u veini, ili pak u svim institucionalnim teorijama drutva. Suprotno uenje svoenju socijalnih teorija na psihologiju,xia isti nain na ko ji pokuavamo da svedemo herniju na fiziku, poiva, verujem, na nesporazumu. Duguje se on pogrenom verovanju da je taj metodoloki psihologizam" nuna posledica metodolokog individualizma, kao sasvim nepobitnog uenja, koje sve ko lektivne pojave svodi na postupke interakcije, ciljeve, nade i misli pojedinaca, kao i tradicijama koje ovi i sazdaju i uvaju. Ali se moe biti individualist a da se ne prihvata psihologizam. Metoda nulte hipoteze" konstrukcije racionalnih modela ni je psiholoka, nego pre logika metoda. U stvari, psihologija ne moe biti u osnovi drutvene na uke. Prvo, stoga to je i sama upravo jedna od socijalnih nau ka, a jer se ljudska priroda" bitno menja sa socijalnim usta novama, pa bi njeno prouavanje nalagalo izvesno razumevanje ovih ustanova. Drugo, jer se socijalne nauke uveliko bave promiljenim posledicama, ili reperkusijama, ljudskih postu paka. Dok nepromiljenost" u tom kontekstu moda ne oznaava svesno nemiljenje", ve radije reperkusije koje mogu da utiu na sve interese drutvene jedinke, bilo svesne ili nesvesne. Iako neko moe da tvrdi da se zov" planine i tenja za samoom mogu objasniti psiholoki, to da, ukoliko suvie lju di hoe u planine, te tamo ne mogu da uivaju u samoi, ne

160

Karl Poper

predstavlja psiholoku injenicu; no ovaj vid problema u sa mom je sreditu socijalne teorije. Tako dolazimo do rezultata koji u celosti odudara od inae, pomodnog metoda Konta i Mila. Umesto svoenja so ciolokih razmatranja na prividno vrstu osnovu psihologije ljudske prirode, mi nalazimo da je ljudski faktor krajnje nepo uzdan i neulovljiv element u drutvenom ivotu i svim institu cijama. Odista, on u krajnjoj liniji ne moe biti potpuno kontrolisan od strane institucija (to je Spinoza uvideo prvi) , jer svaki napor da bude potpuno kontrolisan vodi nuno do tira nije, to jest, do svemoi ljudskog faktora - do udi malog bro ja ljudi, ili ak samo jednog. No, nije li mogue kontrolisati ljudski faktor putem, upravo, nauke, koja je suprotnost toj proizvoljnosti. Nesum njivo, biologija i psihologija mogu da ree, ili da e uskoro bi ti kadre da to uine, problem pretvaranja oveka". No, ako se one late toga u praksi, morae da razore objektivnost nau ke, a time i nauku samu, poto su obe one zasnovane na slo bodnoj konkurenciji misli, to jest, na slobodi. A da bi se raz voj uma nastavio i ljudska racionalnost istrajala, mora biti sa uvana raznovidost pojedinanih miljenja, njihovih ciljeva i namera (sem u ekstremnim sluajevima, kada je politika slo boda ugroena). ak i emocionalno privlaan poziv ka optoj stvari, ma kako bila ona izvrsna, apel je za naputanjem svih suparnikih moralnih gledita i uzajamne kritike i argumena ta racionalne misli. Evolucionista koji trai naunu" kontrolu ovekove prirode ne shvata koliko je taj zahtev samoubistven. Pokreta ka snaga evolucije i napretka je raznovidost materijala, koji moe da omogui selekciju. Kad je re ljudskoj evoluciji, ona
114

Videti bei. 4 9 , gore.

BEDA

ISTORICIZMA

161

je sloboda da se bude neobian i razliit od svog suseda" ne slagati se s veinom i ii svojim p u t e m " . Holistika kontrola koja bi vodila izjednaavanju, ne prava ve ljudskih duhova, oznaila bi kraj napretka.
115

33. ZAKLJUAK. EMOCIONALNI POZIV ISTORICIZMA Iistoricizam je veoma star pokret. Njegove najstarije for me, poput uenja ivotnim ciklusima gradova drava i rasa, prethode ak i primitivnom teleolokom shvatanju postoja nju skrivenih ciljeva , iza prividno slepih naloga sudbine. Iako je ovo odgonetanje skrivenih ciljeva daleko od naina na unog miljenja, ostavilo je bez sumnje tragove i na najsavremenije istoricistike teorije. Svaki oblik istoricizma izraava oseanje da nas u budunost vode neke neumoljive sile. Savremeni istoricisti, meutim, kao da nisu svesni drevnosti svog uenja. Oni veruju - ta bi im njihovo oboavanje savremenosti moglo drugo da omogui - da je taj njihov vid istoricizma poslednje i najsmelije ostvarenje ljudskog duha, ostvarenje tako zauujue novo, da je samo malo ljudi kadro da ga pojmi. Oni, naime, veruju da su upravo otkrili problem promene - inae, jedan od najstarijih problema spekulativne metafizike. Suprotstavljajui svoje dinamiko" miljenje svih
116

Videti Vodington: (Nauno stanovite, 1 9 4 1 , s. 111 i 112), koga ni ti njegov evolucionizam, niti nauna etika ne spreavaju da porekne da ta slo boda poseduje bilo kakvu naunu vrednost". Ovaj navod je kritikovan u Put u ropstvo od Hajeka, s. 143. Najbolja imanentna kritika teleolokog uenja za koju znam (takva koja usvaja religioznu taku gledita, a naroito uenje kreaciji) sadri se u poslednjoj glavi dela Politika filozofija Platona i Hegela, . B. Fostera.
1 1 5 1 1 6

162

Karl Poper

ranijih pokolenja statikom", oni veruju da je njihovo napre dovanje omogueno injenicom da ivimo u epohi revoluci je", koja je u toj meri ubrzala na razvoj, da je socijalnu pro menu mogue neposredno ispitati tokom samo jednog ivot nog doba. Ova je pria, naravno, ista mitologija. Vanih re volucija bilo je i u vremenima pre naeg, a jo od doba Heraklita, promene su iznova razotkrivane bez prestanka. Predstaviti, inae, tako asnu ideju za smelu i revolucio narnu, odaje, po meni, nehotino jedan nesvesni konzervativi zam; a mi koji promiljamo taj veliki entuzijazam za promenu, moe se s pravom zapitati, nije li to samo jedna strana izvesnog dvogubog stanovita i ne javlja li se i neki jednako sna an, unutranji otpor koji treba savladati? Bude li to tako, ob jasnilo bi to religiozan ar kojim se ta stara i teturava filosofija proglaava za poslednje i najvee otkrovenje nauke. Moda se, posle svega, i sami istoricisti boje promene, a moda ih ba strah od promene ini tako nesposobnim da razumno reaguju na kritiku koja ini druge tako osetljivim na njihovo uenje. To gotovo izgleda kao da istoricisti pokuavaju da nau za se be kompenzaciju zbog gubitka jednog nepromenljivog sveta, priklanjajui se verovanju da promena moe biti predviena, budui da je odreena jednim nepromenljivim zakonom.
117

Videti moju knjigu Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, naroito gl. 2 i dr.; a takoe i gl. 10, gde se dokazuje da je gubitak nepromenljivog sveta primitivnog zatvorenog drutva delimino odgovoran za napregnutost civilizaci je, kao i za spremnost prihvatanja lanih preimustava totalitarizma i istoricizma.
1 1 7

POGOVOR

EDIPOV EFEKAT U NAUCI DRUTVU Poperova kritika istoriciz ma

(Pomalo) ironinom rei istoricizam", oznaio je Poper naelno stanovie u nauci istorije, koje postavlja da su sva dru tvena dogaanja samo (pojedinaan) izraz u vremenu onog zauvek datog" naina odvijanja, hoda", ili toka oveanstva, do kojeg bi se valjalo dovinuti. Bilo bi to ono Jedno koje omoguava sobom, upravo, sve (upoznali su ga filozofi, ali i laiko miljenje), takvi su po svome karakteru i fiziki zakoni
118

Austrijanac, Karl Rejmund Poper (Karl Raimund Popper), koji e kasnije u Engleskoj poneti plemiku titulu ser" (1964. g.), roden je u bekom distriktu Ober Sent Fajt (Ober Sent Feit) 28. VII 1902. godine. (Svakako) hotimino, on otpoinje autobio grafsko kazivanje recima: U devedesetoj godini postao sam egrt kod jednog starog majstora nametaja da bi do 1928. godine, dovrio (ipak) studije matematke, filosofije, istorije, psihologije, stekao i zvanje doktora nauka. Predavao je (poev od 1937. godine) na Novom Zelandu, a od 1946. sve do 1969. godine u Londonskoj koli za eko nomiju, gde i osniva Katedru za logiku i nauni metod. Umro je 1994. Samosvojan mislilac, iznova kritikovan, izbegao" je da pripadne Bekom kru gu" logikih pozitivista (svojih prijatelja Slika, Karnapa i dr.), dok su njegovi (poznati) uenici bili I. Lakato i P. Fejerabend. Antiracionalista, gorljivo je zastupao (liberalistiku) ideju otvorenog drutva"... Neka Poperova dela su: Logika naunog otkria, Nolit, Beograd 1993, Traganje bez kraja (intelektualna biografija), Nolit, Beograd 1991; Pretpostavke i pobijanja. Rast naunog saznanja, Sremski Karlovci 2002. i dr.
8

164

Milan D. Tasi

i hemijske formule,... kao to se, ovoga puta, doputa jednako i da u drutvenim naukama budu to naroiti ritmovi", ten dencije" i eme". Ili: davo u hrianstvu koji dostaje da obja sni zlo u svetu, Heraklitovo otkrie da, mada sve tee i sve se menja", svemirom (ipak ) upravlja grom" i sve usaglaava, odnosno, Hesiodova vizija ljudskog roda koji, na liniji moral nog izvrgnua, iz zlatnog, preko srebrnog zapada, najzad, u gvozdeno doba, kada ga Div unitava. I Platonovo shvatanje moguim oblicima vladavine u dravi, sledi jednako put iz raivanja od vladavine Bogu najslinijih ljudi, sve do tzv. tiranide, kao to je i, recimo, po Hegelu, itava svetska istorija samo momenat (segment) u trijadinom samorazvoju Apso lutnog duha itd. Tako bi i istorija (ovaj put kao teorijska disci plina) upoznala neumoljivu nunost istorijskih zakona, to oslobaa mogunost predvianja drutvenih dogaaja, ali i svu raznolikost dogmatskih, totalitarnih i drugih stremljenja na toj osnovi, u realnom ivotu ljudske zajednice.
119

Lativi se da logiki opovrgne istoricistike argumen te", Poper je naao za shodno da ih sve valja podeliti na one koji ne slede metode u nauci fizike (antinaturalistika uenja) i takvi koji to ine (pronaturalistika uenja), pa tako i ostva ruje, potom, sam kritike uvide u svako od njih. Inae, na fi zikom modelu mi prepoznajemo materijalne celine koje nazi vamo tela", uoavamo stanja (vrsto, teno,...) u kojima se ona nalaze ili podaju izmeni energije (mehanike, elektrine,...) ... sve do formulacije izvesnih sutinskih ispoljenja neke pojave koju nazivamo fiziki zakon" i si. Ova poslednja omoguava, najzad, da neka pojava neizostavno nastupi, budu li ispunjeni potrebni i dovoljni uslovi za to, to omoguava samu predvidljivost fenomena, kao to i nauka fizike, naroito eksperimentu,

Saglasno teoriji ideja", pokojoj stvar gubi od svo)e stvarnosti, istini tosti i dobrote, ukoliko se (vie) udaljava od svog oblika, ili ideje, kao uzroka".
1 1 9

POPEROVA

KRITIKA

ISTORICIZMA

165

duguje svoju izrazitu pouzdanost itd. Tako Njutnov zakon gravitacije pomae da budu predskazana pomraenja Sunca, pa bi analogno pitanje u ovoj oblasti bilo: Zato i sociologi ja ne bi, poput astronomije, mogla na isti nain da predvia revolucije" (II11). A istoriski zakoni su do te mere trivijalni, kae Poper, da ono to je nuno i optevaee u njima samo je zdravorazumsko, poto je predmet istorije neponovljiv (unikalan) dogaaj, a ne opti zakon, iji je on izraz. Kaemo li", pie on, da uzrok smrti ordana Bruna, to to je spaljen na lomai, nije nuno pominjati, pri tom univerzalan zakon koji glasi da sva iva bia na visokoj temperaturi umiru" (B-. I. 30). Ili, isprazan je zakon po kome" je dolo do podele Poljske 1722., izmeu Rusije, Pruske i Austrije, a iji bi saet iskaz bio: Armija nad mona u ljudstvu i bolje naoruana ... pobeuje u ratu" (O. D. II 25). Valja dodati, meutim, da uz trivijalne (banalne) posto je i sutinski (visokoopti) zakoni neke pojave koje treba tra iti, recimo, u (ne)mogunosti izmirenja religioznih dogmi i naunog miljenja (vere i razuma) i si., u prvom sluaju, odno sno tenji ekonomski razvijenih zemalja za dominacijom, u drugom. No, ako istorija, sociologija ne donose sobom zakone, teorije (kao zbir zakona), sisteme (skup teorija),... poput fizi ke, hernije, nisu one utoliko struktuirane ni na nain holisti k i h nauka, kao to je biologija. Dodue je, po primeru orga nizma koji je uvek neto vie no (prosta) suma svojih delova, sluaj to i s drutvenom grupom koja, recimo, zadrava ka rakter i onda kada izgubi neke od lanova, pa ak i kad oni svi budu zamenjeni drugim lanovima , pa je celina nesvodljiva
120 121

O d rei to bolon = celina. emu se pribegava u tzv. Getalt psihologiji.

166

Milan D. Tasi

na sopstvene elemente u osnovi svakog holistikog uenja. Ali, nalazi Poper, jedna dvostruka upotreba ove rei ini da pola zite u nauci bude jedna ukupnost svih svojstava, ili aspekata stvari, a naroito relacija meu delovima" , a drugi put neka naroita svojstva, ili aspekti... po kojima je stvar organizovana struktura, a ne prost skup delova" od kojih se sa stoji (. I. 23). Da bi oba puta zakljio da nije mogue napisa ti istoriju itavog oveanstva, u sveukupnosti moguih odno sa i dogaaja u njemu... (ibidem). Naime, tvrenje da je celina neto vie od delova" nije sasvim odreeno , kao to i neive celine, ba kao i organi zmi, vladaju izvesnom strukturom . Ili: ako su delimini ogledi nuni u prirodnim naukama, nije to sluaj i sa onim na globalnim drutvima, koji bi svima morali biti vreni na ho listikoj skali" (24). No, izvoenje ogleda se neizostavno od raava na njegov ishod (Edipov efekat i dr.), a bude li zami ljen novi ogled s drutvom, u kome bi ovaj prvi bio prirod no" sadran , naloilo bi to jedan beskonaan regres. A inae je stvar takva da izvoa sam ne moe da ovlada ni svim aspektima pojedinane pojave, a kamoli itavog drutva kao takvog i dr. Kazali smo potom da radije tendencijom", nego reju zakon", Poper oznaava ono uzastopan sled jednih dogaa ja iz drugih, koje nazivamo istorijom. A beda istoricizma", smatra on, u tome je, upravo, to polae da zakoni razvoja" drutva imaju, poput prirodnih zakona, izvesno neuslovljeno (apsolutno) vaenje, a ne i takvo koje zavisi od takozvanih po122 123 124

Uzima se, recimo, da je melodija neto vie n o prosti niz muzikih tonova (. I. 2 3 ) . jer su i tri jabuke na tanjiru neto vie od p r o s t o g zbira j a b u k a " , poto one stupaju u najrazliitije odnose (. I. 23).
1 2 2 1 2 3 1 2 4

I atomska fizika prouava sisteme" estica, a ne prosto estice (Ibid.).

POPEROVA

KRITIKA

ISTORICIZMA

167

etnih uslova (28) . Smatra se da su takvi: (prirodne) tenje pojedinca ka srei, drutva ka (stalnom) napretku ili ka sticanju dobara (Marks) itd., iako, primeuje Poper, ova neizostav no opada sa ubrzanim smanjenjem stanovnitva (28). Ostaje otuda da tendencije koje navodimo, bivaju u svakom periodu istorije iznova proizvoene" naroitim poetnim uslovima" koji bi vaili pri tom, to ini" da ovi mogu i da prestanu da postoje. A, inae, oni se izvode iz posebnih (psiholokih i dr.), lokalnih" ili zakona srednjega nivoa" vaeih (samo) u tom periodu istorije (kada su i mogua predvianja), a ne i univer zalno itd. No, izrazito gnoseoloki" argument Karla Popera u pri log nemogunosti postojanja istorije kao nauke, bio bi u tome da je: 1) tok ljudske istorije pod strogim uticajem porasta ljudskog saznanja (...) no, da 2) mi ne moemo predvideti racionalnim, ili naunim pu tem budui rast naunog saznanja. (...)" (Predgovor), koji, tokom dela, on nastoji da uvek iznova obrazloi. Tako je Poper, odvrativi se od holistikih i drugih uenja zakonomernom toku ljudske istorije i si., stao na stanovite metodolokog individualizma, ije je osnovne postavke izrazio jednom V. Votkins (V. Watkins) recima: Socijalne procese i dogaaje treba objasniti a) putem naela po kojima se vladaju same jedinke koje uestvuju u nji ma i b) na osnovu opisa odgovarajuih situacja." Naime, u nekom pojedinanom aktu ljudske prirode, zainju se drutvena delovanja, uopte, kao to na njima izrastaju i ideje i institucije drutva, sve do tradicije koju ono uspostavlja. Pa bi, otuda, istorijsko ili socioloko objanjenje neke pojave imalo da uvai (tek) naroitu logiku situacije", koja sabira
125
1 2 5

Milidr.

168

Milan D. Tasi

sav racionalitet ljudskih postupaka, a individualan in nalae kao n u a n ... A to liava ove nauke bilo kakve moi predvi anja na dui rok, bilo verovanja u zadati progres" oveanstva, odnosno smisla" koji ovome pripada od poetka. Kao to i sobom oslobaa celovitu mogunost pojedinane odgovornosti i slobode da bude u delovanju izabrano radije ovo, nego ono, a samoj istoriji dat smisao koji se eli. Iako istorija nema ciljeva, moemo joj dodeliti svoje, i mada ona nema smisla, moemo joj pripisati smisao" (O. D. 25), kae Poper.
126 127

dr Milan D. TASI

... na primer, Tolstoj, kae Poper, kod objanjenja da nije odluka, ve n u n o s t " naterala rusku armiju da napusti Moskvu bez borbe i povue se d o mesta gde je mogla da se prehrani. (31)" Poput: carstva bojeg", komunizma", take O m e g a " i si.
1 2 6 1 2 7

SPISAK I M E N A

Belarmino (Bellarmino) 135 Berkli (Berkeley) 135 Bor (Bohr) 26 Brauntal (Braunthal ) 7 C Cvajg (Zweig) 83

fon Hajek (von Hayek) 7,69, 111 Haksli (Huxley) 113 Hempel 147 Hilferding (Hilferding) 7 Hjum (Hume) 74 Holdejn(J. . S. Haldan) 131 Karnap (Carnap) 128, 163 Koen (Cohen) 71 Kont(Comte) 80,112,118 L Lajonel Robins (Lionel Robbins) 145 Lipman V. (W. Lippmann) 75 Luter (Luther) 98 Makijaveli (Machiavelli) 98,115 Manhajm (Manhajm) 76, 83,108 Marak (Marschack) 144

D
Diem (Duhem) 135 F Fier (Fisher) 114 Foster 161 Fridrih (Friedrich) 72 G Ginzberg (Ginsberg) 69 Gomperc (Gomperz) 85

170
Nojrat (Neurath) 109

Spisak imena

mit (Schmitt) 87 Spengler (Spengler) 115

Poenkare Anri (Henri Poincare) 135 Polanji (Pol anyi) 65

Toni (Tawney) 98 Tojnbi(Toynbee) 115 Troel (Troeltsch) 88 V Vajt (White) 147 Vajthed (Whitehead) 112 Veb Beatris (Beatrice Webb) 94 Viko (Vico) 115 Vodington (Waddington) 112 Vunt (Wundt) 13

R
Rasel (Russell) 75

S
Saran Fl orens (Sargant Fl o rence) 144 Sidni (Sidney) 94 Smats (Smuts) 112 Stiven (Stephen) 124

SADRAJ
ISTORIJSKA BELEKA PREDGOVOR UVOD IANTIISTORICISTIKA UENJA ISTORICIZMA 1. Generalizacija 2. Eksperiment 3. Novina 4. Sloenost 5. Netanost predvianja 6. Objektivnost i procena 7. Holizam 8. Intuitivno razumevanje 9. Kvantitativni metodi 10. Esencijalizam nasuprot nominalizma IIPRONATURALISTIKA UENJA ISTORICIZMA 11. Poreenje sa astronomijom. Dugorona predvianja i predvianja irokih razmera 12. Posmatranje kao osnova nauke 13. Drutvena dinamika 14. Istorijski zakoni 46 48 49 51 18 20 21 23 24 25 28 30 34 37 7 9 13

15. Istorijsko predskazanje nasuprot drutvenog inenjeringa 16. Teorija istorijskog razvoja 17. Interpretacija nasuprot planiranja 18. Zakljuak analize

52 55 58 61

III KRITIKA ANTINATURALISTIKIH UENJA

19. Praktini ciljevi ove kritike 20. Tehnoloki pristup sociologiji 21. Fragmentaran inenjering nasuprot utopijskom . . . 22. Neprirodan savez izmeu istoricizma i utopizma . . 23. Kritika holizma 24. Holistika teorija drutvenih eksperimenata 25. Promenljivost eksperimentalnih uslova 26. Da li su generalisanja ograniena na istorijske periode (etape)? 65 67 73 79 84 91 100 104

IV KRITIKA PRONATURALISTIKIH UENJA

27. Postoji li zakon evolucije? Zakoni i tendencije . . . . 28. Metod redukcije. Uzrono objanjenje. Predskazanje i predvianje 29. Jedinstvo metoda 30. Teorijske i istorijske nauke 31. Logika situacija u istoriji. Istorijska interpretacija . 32. Institucionalna teorija napretka 33. Zakljuak. Emocionalni poziv istoricizma POGOVOR (M. D. Tasi) Spisak imena 124 134 146 150 154 161 163 169 111

Karl Poper BEDA ISTORICIZMA Z izdavaa Dijana Dereta David Dereta Glavni urednik Dijana Dereta Lektura I Korektura Dijana Stojanovi Likovno-grafika oprema Marina Slavkovi Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-7346-714-6 Ti ra 1000 primeraka Beograd 2009. Izdava I tampa I Plasman Grafiki atelje DERETA Vladimira Rolovia 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23-99-077; 23-99-078 www.dereta.rs Knjiare DERETA Knez Mihailova 46, tel: 011/ 26-27-934, 30-33-503 Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel: 011/ 35-56-445, 30-58-707